UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Anċela Naelbandian Analiza Distribucije V

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

AnĊela Naelbandian

Analiza distribucije vrsta roda Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco- rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) u Srbiji

MASTER RAD

Niš, 2015.

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Analiza distribucije vrsta roda Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco- rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) u Srbiji

MASTER RAD

Kandidat: Mentor: AnĊela Naelbandian Dr Bojan Zlatković Br. indeksa: 92

Niš, 2015.

UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Distribution analysis of species of the genus Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) in Serbia

MASTER’S THESIS

Candidate: Mentor: AnĊela Naelbandian Dr Bojan Zlatković Br. indeksa: 92

Niš, 2015.

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru dr Bojanu Zlatkoviću na ukazanom poverenju, korektnoj saradnji i sugestijama pri izradi master rada. Zahvaljujem se kolegi Marku Nikoliću na tehničkoj pomoći u izradi rada. Na posletku, najviše se zahvaljujem svojim roditeljima i bratu na nesebičnoj ljubavi, velikoj podršci i razumevanju tokom studiranja. Ovaj rad posvećujem njima.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

AnĊela Naelbandian roĊena je 02. oktobra 1990. godine u Nišu. Osnovnu školu ”Dositej Obradović”, a potom i gimnaziju ”Svetozar Marković” (specijalizovano odeljenje za uĉenike talentovane za fiziku i prirodne nauke) završava u Nišu. Nakon srednje škole, 2009. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematiĉkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Diplomske osnovne studije završava 2012. godine. Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, smer Ekologija i zaštita prirode. Master akademske studije završava 2015 godine.

SAŽETAK

U radu je prikazana distribucija 10 predstavnika roda Sedum u okviru serija: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. Prikazan je istorijat istraţivanja vrsta ovog roda iz odabranih serija. UraĊena je revizija herbarskog materijala analiziranih predstavnika iz zbirke Prirodno- matematiĉkog fakulteta u Nišu (HMN). Na bazi literaturnih i herbarijumskih podataka napravljena je baza podataka sa detaljnim informacijama o rasprostranjenju i ekologiji svakog istraţivanog taksona. IzraĊene su karte distribucije za svaku vrstu. Ukazano je na njihove ekološke i biogeografske specifiĉnosti za deo areala u Srbiji. Njihova distribucija u Srbiji uporedjena je sa podacima iz ”Atlasa Flore Evrope”. UtvrĊena je pozicija centara distribucije koji se odlikuju najvećim brojem taksona roda Sedum analiziranih serija na teritoriji Srbije.

Kljuĉne reĉi: Sedum, distribucija, DIVA-GIS.

ABSTRACT

The thesis shows the distribution of 10 representatives of the genus Sedum within the series: Dasyphylla, Glauco-Rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco and Subrosea. It review research history of selected species from the genus. We performed a revision of the herbarium material from the collection of the Faculty of Sciences and mathematics in Nis (HMN). Based on the literature and herbarium data we made the database with detailed information on the distribution and ecology of each of the studied taxon. Distribution maps for each species is produced. It was pointed out to their ecological and biogeographical specificity for part of its area in Serbia. Their distribution in Serbia is compared with data from the ”Atlas florae Europaeae”. Positions of taxonomical diversity centers, characterized by the highest number of Sedum taxa, for the territory of Serbia were established.

Key words: Sedum, distribution, DIVA-GIS.

SADRŽAJ

1. UVOD 1 1.1. BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RODA SEDUM L. 2 1.2. TAKSONOMSKI POLOŢAJ RODA SEDUM L. 2 1.3. ISTORIJAT ISTRAŢIVANJA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA) 3 1.4. CILJEVI RADA 5 2. MATERIJAL I METODE 7 3. REZULTATI I DISKUSIJA 10 3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE PREDSTAVNIKA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO- RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA) 10 3.1.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. AETNENSE TINEO. 10 3.1.2. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. ATRATUM L. 11 3.1.3. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. CAESPITOSUM (CAV.) DC. 12 3.1.4. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. DASYPHYLLUM L. SUBSP. DASYPHYLLUM 13 3.1.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. HISPANICUM L. 16 3.1.6. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. MAGELLENSE TEN.. 17 3.1.7. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE

VRSTE S. OCHROLEUCUM CHAIX. 18 3.1.8. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. RUPESTRE L. SUBSP. RUPESTRE 19 3.1.9. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. STEFCO STEFANOV 21 3.1.10. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. VILLOSUM L. 21 3.2. KOMPARATIVNA ANALIZA PODATAKA O DISTRIBUCIJI ODABRANIH VRSTA RODA SEDUM U SRBIJI SA PODACIMA IZ ATLASA FLORE EVROPE 23 3.3. UTICAJ NADMORSKE VISINE NA DISTRIBUCIJU VRSTA RODA SEDUM U FLORI SRBIJE 25 3.4. MAPIRANJE PODATAKA, ISTRAŢIVANJE OBRAZACA DISTRIBUCIJE I SPECIJSKOG DIVERZITETA UPOTREBOM DIVA-GIS SOFTVERA 27 3.5. ANALIZA DISTRIBUCIJE RODA SEDUM NA NIVOU SERIJA UPOTREBOM DIVA-GIS SOFTVERA 28 4. ZAKLJUČAK 37 5. LITERATURA 39

1. UVOD

Rod Sedum L. (ţednjak) predstavlja jedan od najvećih rodova koji pripadaju porodici Crassulaceae. Obuhvata oko 500 biljnih vrsta naseljenih preteţno u severnoj hemisferi, rasprostranjenih u uglavnom u planinskim regionima od Evrope, Azije i Severne Amerike (HART, 1991). Sve vrste ovog roda pripadaju formi sukulentnih biljka i poseduju pre svega, listove koji akumuliraju veliku koliĉinu vode kao adaptaciju na sušne uslove staništa. Za ove biljke tipiĉni su cvetovi koji su graĊeni po principu broja pet, vrlo su zastupljeni predstavnici sa tetramerinim ili heksamernim cvetovima (JOSIFOVIĆ, 1972). U Srbiji se sreće 20 vrsta pomenutog roda (JOSIFOVIĆ, 1972), klasifikovanih u okviru 14 serija

Ime Sedum potiĉe od latinske reĉi sedare, što znaĉi umiriti. To nije sluĉajno, jer su neke vrste pomenutog roda lekovite, dok se listovi nekih vrsta mogu koristiti i u ishrani (JOSIFOVIĆ, 1972). Neki predstavnici ovog roda sadrţe otrovne materije, kao što je S. acre koji sadrţi alkaloide, ali su ujedno i lekovite, pa se koriste u narodnoj medicini, dok se S. telephium subsp. fabaria upotrebljava kao dodatak u ishrani (JOSIFOVIĆ, 1972).

Mnoge vrste roda Sedum nalaze primenu u hortikulturi s obzirom na njihov atraktivan habitus, pre svega sukulentni izgled i otpornost na sušu. Pojedine vrste ovog roda gaje se kao ornamentalne biljke, npr. S. oppositifolium (poreklom sa Kavkaza i Persije), S. spectabile (poreklom iz istoĉne Azije), S. sieboldii (obe poreklom iz Japana) i mnoge druge. Od autohtonih vrsta u Srbiji se gaje se S. telephium, S. ochroleucum, S. rupesre i S. acre (JOSIFOVIĆ, 1972).

Neke vrste ovog roda su retke i zaštićene zakonom (S. sartorianum, S. stefco, S. tuberiferum, S. grisebachii, S. magellense, S. caespitosum, S. villosum) prema ”Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva“ (Sl. glasnik RS br. 5/10).

1.1. BIOLOŠKE KARAKTERISTIKE RODA SEDUM

Rod Sedum obuhvata jednogodšnje i višegodišnje zeljaste vrste, reĊe hamefitske forme biljka. Listovi su sukulentni, obiĉno naizmeniĉni ili naspramni, ravni ili valjkasti. Zalisci nedostaju, a cvast je obiĉno cimozna. Cvetovi su pentamerni (retko 3-7 ĉlani). Ĉašiĉni listići su slobodni ili manje-više srasli. Kruniĉnih listića najĉešće ima isto koliko i ĉašiĉnih, slobodni su, obiĉno štrĉeći, najĉešće su uski i šiljati. Prašnika uglavnom ima isti broj ili dvostruko više od kruniĉnih listića, rasporeĊenih u 2 reda. Karpela najĉešće isto toliko koliko i kruniĉnih listića, one su slobodne ili su samo pri osnovi srasle, a ispred svake karpele smeštene su nektarije. Semeni zameci su anatropni i mnogobrojni. Plod je mešak sa kratkim i šiljatim stubićem. Semena ima mnogo, ona su sitna, najĉešće bez hranljivog tkiva (JOSIFOVIĆ, 1972).

1.2. TAKSONOMSKI POLOŽAJ RODA SEDUM L.

U relevantnim literaturnim izvorima (MARHOLD, 2011), sistematska pripadnost roda Sedum predstavljena je na sledeći naĉin:

Regnum Plantae Divisio Tracheophyta Subdivisio Spermatophytina Class Magnoliopsida Superordo Saxifraganae Ordo Saxifragales Familia Crassulaceae DC.

U flori Srbije je konstatovano prisustvo sledećih autohtonih vrsta i podvrsta roda Sedum: S. acre L., S. aetnense Tineo, S. album L., S. alpestre Vill. subsp. alpestre, S. annuum L. subsp. annuum, S. atratum L., S. caespitosum (Cav.) DC., S. cepaea L., S. dasyphyllum L. subsp. dasyphyllum, S. grisebachii Boiss. & Heldr., S. hispanicum L., S. magellense Ten. subsp. olympicum (Boiss.) Greuter & Burdet, S. ochroleucum Chaix, S. rupestre L. subsp. rupestre, S. sexangulare L., S. stefco Stefanov, S. tuberiferum Stoj. & Stefanov, S. urvillei DC. S. villosum L. (STJEPANOVIĆ, 1977; JOSIFOVIĆ, 1972; ZLATKOVIĆ, RANĐELOVIĆ, 1995). Navedenih 20 predstavnika roda Sedum klasifikovano je u 14 serija u skladu sa podelom koju je predloţio

2 t‟Hart (HART, 1991): Acria, Aithales, Alba, Alpestria, Cepaea, Dasyphlla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi precizna distribucija na teritoriji Srbije za 10 pedstavnika roda Sedum iz serija: Dasyphlla (Sedum dasyphyllum L. subsp. dasyphyllum), Glauco-rubens (Sedum hispanicum L.), Macrosepala (Sedum aetnense Tineo), Magellensia (Sedum magellense Ten. subsp. olympicum (Boiss.) Greuter & Burdet), Rubra (Sedum caespitosum (Cav.) DC.), Rupestria (Sedum ochroleucum Chaix, Sedum rupestre L. subsp. Rupestre), Sedella (Sedum atratum L.), Stefco (Sedum stefco Stefanov), Subrosea (Sedum villosum L.).

1.3. ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA)

U cilju prikupljanja podataka o distribuciji i ekologiji taksona pomenutih sekcija u toku istraţivanja pregledana je velika koliĉina publikovanog materijala na polju floristiĉke, fitocenološke i taksonomske problematike. Veliki broj sakupljenih podataka sistematizovan je u okviru baze podataka gde su inkorporirani svi podaci o vrstama roda Sedum koje pripadaju serijama: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea. Broj ekstrahovanih unosa za pomenute prestavnike iznosi 382, a broj razliĉitih literaturnih referenci koje su pruţile traţene podatke iznosi 95. Ekstrahovanjem podataka i formiranjem jedinstvenog seta podataka (baze) moţe se izmeĊu ostalog steći predstava o intenzitetu istraţivanja pomenutih predstavnika po periodima floristiĉkih istraţivanja kako je prikazano na Grafiku 1.

Grafik 1. Uĉestalost podataka o zastupljenosti roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u literaturi u odnosu na periode floristiĉkih istraţivanja Srbije.

Otac srpske botanike, Josif Panĉić, je zapoĉeo sa beleţenjem prvih podataka o distribuciji i ekologiji biljaka iz roda Sedum u flori Srbije. U svom delu ”Verzeichnis der in Serbien wildwachsenden Phanerogamen, nebst Diagnosen einiger neuer Arten” (PANĈIĆ, 1856) objavio je ĉak 33 podatka koji se odnose na odabrane taksone roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea). Sava Petrović (1882) nešto kasnije u svom delu „Flora okoline Niša” i Adamović u sklopu svojih istraţivanja flore i vegetacije jugoistoĉne Srbije (1892), takoĊe navode priliĉan broj podataka o distribuciji vrsta roda Sedum u Srbiji.

Maksimalan broj podataka na vremenskoj skali, koji moţemo videti na prethodnom grafiku, odnosi se na period 1980.-2000. godine. Intenzivna floristiĉka istraţivanja flore Srbije, pre svega brojnih planinskih masiva poput Stare planine (MIHAILOVIĆ, 1995) i Tare (GAJIĆ ET AL., 1992), rezultirala su velikim brojem podataka za distribucija ovih biljaka na teritoriji Srbije.

Drugi period, bitan po brojnosti podataka je smešten izmeĊu 1960.-1980. godine. On se poklapa sa publikovanjem edicije ”Flora SR Srbije” u kojoj je rod Sedum monografski obraĊen od strane JOSIFOVIĆA (1972).

Grafik 2. Uĉestalost podataka u literaturnim izvorima o vrstama roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea)

Na grafiku 2, moţemo videti da se u odnosu na sve predstavnike roda Sedum po broju citata izdvaja vrsta Sedum hispanicum sa preko 170 navoda od ukupnog broja podataka u literaturi. Ostale vrste su u literaturnim izvorima zastupljene sa mnogo manje podataka koji se odnose na njihovo rasprostranjenje i ekologiji.

Analizama je prikljuĉen i set podataka dobijenih pregledom herbarske graĊe koja se ĉuva u Herbarijumu Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu (HMN), koji je delimiĉno obogaćen terenskim istraţivanjima u cilju izrade ovog rada. Rod Sedum je u zbirci prisutan sa 10 taksona identifikovanih do nivoa vrste. Zabeleţeno je ukupno 55 podataka o njihovoj distribuciji, od kojih se najveći broj ponovo odnosi na odnosi na vrstu S. hispanicum, kao jednu od najĉešćih.

1.4. CILJEVI RADA

Osnovni cilj ovg rada je da se na osnovu dostupnih literaturnih i herbarskih podataka analizira rasprostranjenje i utvrde pojedini ekološki afiniteti (tip staništa i nadmorska visina) vrsta roda Sedum flore Srbije, koje pripadaju serijama: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. U okviru pomenutih serija analizama su obuhvaćeni sledeći taksoni: S. aetnense Tineo, S. atratum L., S. caespitosum

(Cav.) DC., S. dasyphyllum L. subsp. dasyphyllum, S. hispanicum L., S. magellense Ten. subsp. olympicum (Boiss.) Greuter & Burdet, S. ochroleucum Chaix, S. rubens L., S. stefco Stefanov, S. villosum L.. Pored sistematskog pregleda većeg broja publikacija i dostupnog herbarskog materijala, bilo je neophodno izraditi jedinstven set podataka (bazu) sa podacima o rasprostranjenju, nadmosrkim visinama, geološkoj podlozi, tipovima vegetacije i staništima pomenutih predstavnika.

Drugi cilj je bio predstavljanje rasprostranjenja svih navedenih vrsta na teritoriji Srbije na areal kartama (UTM, 10x10 km), kao to i da se dobijeni rezultati uporede sa prikazanom distribucijom koja je manjoj rezoluciji prikazana u Atlasu flore Еvrope (JALAS ЕТ ALL., 1999).

Treći cilj rada je bio da se indikuju podruĉja Srbije koja karakteriše najveće bogatstvo vrsta ovog roda iz pomenutih serija, ali i da se prema gustini navedenih podataka stekne uvid u nivo istraţenosti pojedinih regiona Srbije u navedenom smislu.

2. MATERIJAL I METODE

Prikupljanje podataka o distribuciji i ekologiji predstavnika roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) vršeno je sistematkim pregledom literature i pregledavanjem herbarizovanog materijala. Podaci iz literature potiĉu najvećim delom iz razliĉitih lokalnih i regionalnih flora, zbornika radova i referata, nauĉnih ĉasopisa, horoloških priloga, doktorskih disertacija i drugih literaturnih izvora. Prikupljeni herbarski podaci potiĉu iz herbarijumske zbirke Prirodno- matematiĉkog fakulteta u Nišu (HMN). Deo podataka iz pomenute zbirke odnosi se na vrste S. dasyphyllum, S. hispanicum, S. caespitosum i S. ochroleucum koje su sakupljene prilikom terenskih istraţivanja realizovanim u sklopu izrade ovog master rada.

Identifikacija sakupljenih vrsta, ukljuĉujući i reviziju herbarizovanog materijala, je vršena pomoću kljiĉeva navedenim u: „Flora Europea“ (TUTIN ET. AL., ED. 1964-1980), „Flora Srbije“ (JOSIFOVIĆ, ED. 1970-1977, SARIĆ, ED. 1986,1992) i „Flora NR Bulgaria“ (VALEV, 1970). Nomenklatura je usklaĊena sa Euro+Med Data Base (MARHALD, 2011) publikovane na Internetu (ww2.bgbm.org/EuroPlusMed). Rasprostranjenje vrsta je prikazano u Universal Transverse Metcator (UTM) sistemu, kao i na areal kartama pomoću punktirajućieg modela prikazivanja u poljima veliĉine 10x10 kilometara. Florni elementi su definisani prema STEVANOVIĆU (1992).

Prikupljeni podaci su posluţili za izradu areal karata, za svaku pojedinaĉnu vrstu. Kao osnova pri izradi areal karata korišćena je UTM mreţa koja pripada zoni 34T (slika 1). Za svaki lokalitet je utvrĊen odreĊeni UTM kvadrat 10x10 km, što je na mreţi prikazano odreĊenim simbolima (slika 2). Istovremeno u tekstu je prikazan opis svakog prikazanog podatka u okviru svakog kvadrata. Ovim prikazom dobija se jasna slika o tipu distribucije, kao i rasprostranjenju konkretnih taksona na teritoriji Srbije. Regionalizacija Srbije prilikom prikazivanja rasprostranjnja izvršena je prema STEVANOVIĆU (1992).

Slika 1. Karta Srbije (UTM 10x10 km)

Slika 2. Simboli korišćeni za predstavljanje nalazišta predstavnika roda

Sve sakupljene informacije o rasprostranjenju vrste roda Sedum u Srbiji inkorporirane su u bazu podataka koja je organizovana u softverskom paketu Microsoft Office Excel 2007. Baza podataka u sebi sadrţi informacije koje se odnose na: pripadnost seriji, latinski naziv taksona, lokalitet u širem smislu, precizniji lokalitet, nadmorsku visinu, region, UTM polje, tip geološke podloge, tip staništa, literaturnu referencu, autora/autore svakog literaturnog navoda, kolektorski broj i oznaku Herbarijuma u kome je materijal deponovan.

Na osnovu ove baze su uraĊene sve analize ekoloških i horoloških karakteristika predstavnika roda Sedum iz serija Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea zastupljenih u flori Srbije.

Za sve taĉke u distribuciji taksona generisane su koordinate upotrebom digitalnog gazetera (http://www.oziexplorer.org) i odgovarajućih topografskih karata u razmeri 1:50000. Svi rezultati su potom inkorporirani u Global Information System (GIS), prostorno analizirani i predstavljeni u kartografskoj formi. DIVA-GIS 5.2.0.2 softwere (http://www.diva-gis.org) je korišćen za vršenje svih GIS analiza koje podrazumevaju analize trenutne distribucije i analizu bogatstva obraĊivanih taksona. Bogatstvo taksona predstavljeno je na nivou sekcija, kao gustina nalaza po jedinici površine koja je na mapama predstavljena u rezoluciji 10x10 km. U cilju smanjivanja greške i preciznijem predstavljanju podataka o bogatstvu vrsta, duplirani zapisi za jednu vrstu na istom lokalitetu su iskljuĉeni iz analize.

Rad je uraĊen na Odseku za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Areal je deo teritorije ili akvatorije u kome odreĊena populacija/vrsta vrši ţivotne procese. Oblik i veliĉina areala su rezultat kako interakcije ekoloških faktora sa populacijom/vrstom, tako i njenom filogenetskom istorijom. Granice areala su u stvari granice rasprostranjenosti datog taksona. Areal pojedinih biljnih vrsta je posledica delovanja većeg broja faktora: istorijskog razvoja vrste, specifiĉnih osobina njenog rasprostiranja, njene ekologije i genetike (JANKOVIĆ, 1985).

Upravo je areal jedan od najznaĉajnijih fenomena kojima se bavi fitogeografija. Prirodni areali se mogu okarakterisati kao areali vrsta koji su obrazovani usled dejstva prirodnih faktora kao što su geografski, orografski, klimatski, edafski i drugi faktori (JANKOVIĆ, 1985).

Ako sagledamo biotiĉke faktore koji imaju uticaja na granice i veliĉinu jasno se izdvaja kompeticija kao moţda najznaĉajniji faktor. TakoĊe, vaţno je napomenuti da je u savremenom svetu uticaj ĉoveka jedan od najvaţnijih faktora koji ima snaţan uticaj na ţivi svet uopšte. (KARADŢIĆ & MARINKOVIĆ, 2009).

Poznavanje rasprostranjenja vrsta moţe da nam posluţi za izvoĊenje mnogih bitnih zakljuĉaka o njihovoj ekologiji i istoriji, širenju ili išĉezavanju sa datog prostora, pa iz tog razloga u sledećim poglavljima stavljamo akcenat na opisivanje i grafiĉko prikazivanje distribucije odabranih predstavnika roda Sedum na teritoriji Srbije.

3.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE PREDSTAVNIKA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA)

3.1.1. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. AETNENSE TINEO

O P I S: Biljka visoka 2-7 (8) centimetara. Stabljika, prosta ili razgranata još od osnove. Listovi 3- 6 mm široki, polucilindriĉni, lancetasti do jajasti, na vrhu tupi, u osnovi sa beliĉastim dodatkom, pri kraju sa resasto nazubljenim hrskaviĉavim rubom. Cvasti prosto ili viljuškasto razgranate.

Cvetova malo na broju, sedeći u pazuhu listova, 5-6 (4) delova u svakom ciklusu, 4-5 mm u dijametru. Ĉašiĉni listići oko 4 mm dugi, lancetasti ili skoro jajasti, na vrhu kratko zaoštreni, kraći od ĉašice, beli. Prašnika 4, retko 5, kraći od krunice. Nektarije tesno linearne, u osnovi sjedinjene. Oplodni listići zvezdasto raspereni. Meškovi sa spoljne strane ispupĉeni, gusto ţlezdasti, mnogo semeni. Semenke do 7 mm dugaĉke, izduţeno jajaste. (VALEV, 1970);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Sicilija, Španija, juţna Rusija, Anatolija, Sirija, Iran, Avganistan i Tjen-Šan. Na Balkanskom poluostrvu je veoma retka, zabeleţena je na svega nekoliko lokaliteta u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj.

F L O R N I E L E M E N T: mediteransko-submediteranski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Jugoistočna Srbija: Dolina Pĉinje (Vogance, Vraţji Kamen, Kostin Ĉukar, Vogance - Jablanica), Trgovište (Vraţji Kamen), Starac planina (Gornji Starac), Kozjak planina. Kosovo: Gnjilane, Domorovce (Pitome Kruške, Crveni Breg). (Tabla 1., Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: terofitski pašnjaci na plitkoj silikatnoj podlozi; severoistoĉno eksponirani kamenjari; peskovite obale reka;

G E O L O Š K A P O D L O G A: Silikat;

N A D M O R S K A V I S I N A: 440 – 800 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. aetnense korišćeno je 8 literaturnih i 1 herbarski podatak.

3.1.2. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. ATRATUM L.

O P I S: Jednogodišnja, gola biljka, 3-10 cm visoka, ĉesto tamno-purpurnocrvena do crvenosmeĊe prevuĉena, reĊe zelena. Stabljika uspravna ili ustajuća. Jednostavna ili pri dnu granata. Listovi debeli, skoro okruglasti, sa gornje strane malo pljosnati, tupi, duguljasti ili klinasto valjkasti, 4-6 mm dugaĉki, naizmeniĉni, sedeći, manje-više crveno orošeni. Cvetovi 5- ili 6-ĉlani, sa kratkim drškama, u zbijenim gronjastim cvastima. Ĉašiĉni listići 2 mm dugaĉki, trouglasto-jajasti, sa 3 nerva, skoro šiljati. Kruniĉni listići 3-4 mm dugaĉki, duguljasto-jajasti, ušiljeni, beliĉasti, zelenkasti ili crvenkasti. Prašnika 10-12, dugaĉki 2.5-3 mm. Plodova 5, zvezdasto rašireni, 3-4 mm dugaĉki, suţeni u tanak, 0.5 mm dugaĉka stubić. Seme duguljasto jajasto, svetlosmeĊe, 0.5- 0.8 mm dugaĉko. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: planine srednje i juţne Evrope.

F L O R N I E L E M E N T: srednje-juţnoevropsko planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Suva planina (Trem, Midţor), Stara planina (Strašna ĉuka, Hodţina oranica?), Gornje Kovaĉevo (Gornje Kovaĉevo), Knjaţevac (Ivanova livada), Pirot (Basara), Bela Palanka (Babina glava). Severoistočna Srbija: Rtanj, Bor (Tupiţnica, Malinik), Zajeĉar (Ĉestobrodica). Metohija: Prokletije, Ošljak (Golem bor, Popovo prase), Peć (Ţljeb). Centralna Srbija: Kopaonik (Gobelja, Srebrnac ), Kruševac. Kosovo: Šar planina (Pribeg, Stojkova kuća, Ljuboten, Jaţinaĉki cirk). Zapadna Srbija: Jelica. Jugoistočna Srbija: Ostrozub (Ruplje). (Tabla 1., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: na stenama; visokoplaninske rudine i kamenjari;

G E O L O Š K A P O D L O G A: porfiri; kreĉnjak; granit;

N A D M O R S K A V I S I N A: 850 – 2651 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. atratum korišćena su 34 literaturna i 1 herbarski podatak.

3.1.3. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. CAESPITOSUM (CAV.) DC.

O P I S: Jednogodišnja, 2-5 cm visoka, gola biljka. Stabljika uspravna, jednostavna ili jedva razgranata. Listovi objajasti, 3-6 mm dugaĉki, naizemeniĉni, poreĊani kao crepovi na krovu, ovalni do skoro okrugli. Cvetovi 4- ili 5-ĉlani, sedeći, u kratkim cimoznim cvastima. Ĉašicni listići lancetasti, oko 3 mm. Kruniĉni listići lancetasti, dvostruko duţi od ĉašice, beli, oko 5 mm dugaĉki. Seme golo, jajasto. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna Evropa, Krim, Kavkaz, Mala Azija.

F L O R N I E L E M E N T: mediteransko-submediteranski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Bačka: Donji Kovilj, Futog, Budisava, Apatin (Bezdan), Novi Sad (Kovilj, Budisava), Baĉki Petrovac (Kotekova pustara), Senta (Senta), Titelski breg (Lok), Zrenjanin (ĐurĊevo, Ţabalj), Subotiĉka pešĉara. Jugoistočna Srbija: Starac planina, Vranje (Aleksandrovac - slatina), Vlasotince, Dolina Pĉinje, Seliĉevica (Ĉelopek). Kosovo: Gnjilane (Domorovce (Dublje, CrveniBreg), Priština (Goljak). Centralna Srbija: Ćićevac (Đunis), Sokolovica,. Istočna Srbija: Babiĉka gora, Bela Palanka (Ĉiflik), Niš (Lalinaĉka slatina). Južna Srbija: Vranje, Kukavica, Grdeliĉka klisura (Mrtvica), Leskovac (Jajina, Vinarce, Guberevac). (Tabla 1., Karta 3);

T I P O V I S T A N I Š T A: terofitski pašnjaci na plitkoj silikatnoj podlozi; livade, pašnjaci i kamenjari;

G E O L O Š K A P O D L O G A: silikat; andezit;

N A D M O R S K A V I S I N A: 630 – 687 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. caespitosum korišćeno je 35 literaturnih i 8 herbarskih podatak.

3.1.4. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. DASYPHYLLUM L. SUBSP. DASYPHYLLUM

O P I S: Višegodišnja, 3-8 cm visoka biljka. Biljka u gornjem delu sa ţlezdastim dlakama (ponekad i cela biljka dlakava), obiĉno sivkasto-zelena. Rizom tanak, jako granat, puzeći, na vrhu razvija lisnate izdanke. Stabljika ustajuća, više-manje uspravna. Listovi mesnati, većinom naspramni, labavo vezani za stabljiku, poreĊani kao crepovi na krovu, objajasti ili skoro okruglasti sa gornje strane skoro pljosnati, a sa donje jako ispupĉeni, goli. Cvetovi 5- ili 6-ĉlani sa 3-5 mm dugaĉkim drškama, u razreĊenim malim cimoznim cvastima. Ĉašiĉni listići zaobljeni, jajasti, 1-5-2 mm dugaĉki, goli ili slabo ţlezdasto dlakavi. Kruniĉni listići 3-5 mm dugaĉki i 1.5- 2 mm široki, 2-3 puta duţi od ĉašice, jajasto lancetasti, skoro šiljati, beli ili slabo ruţiĉasti, po sredini sa tamnom crvenom ili zelenom prugom. Prašnika 10 ili 12, oko 10.3 mm dugaĉki; antere purpurno crvene. Plodovi gotovo uspravni, 3.5-4 mm dugaĉki, ušiljeni; 0.8-1 mm dugaĉak stubić. Seme 0.6-0.7 mm dugaĉko svetlo smeĊe. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Preteţno juţna Evropa, severna Afrika.

F L O R N I E L E M E N T: srednje-juţnoevropsko planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Južna Srbija: Rujan planina, Grdeliĉka klisura (padine Ostrozuba), Crna Reka, Preševo (Miratovac), Kukavica, Dolina Pĉinje. Istočna Srbija: Vlaška planina (Dren), Sićevaĉka klisura (Proseĉki Vis, Manastir Sv. Bogorodice), Suva planina (Ledenica, Rakoš, Smrdan), Bela Palanka (Belava), Pirot (Basara), Vidliĉ (Smilovci), Aleksinac, Jerma klisura (Vlasi), Niš (Miljkovaĉka klisura). Banat: Deliblatska pešĉara, Vršaĉke planine (Vršaĉki breg). Metohija: Šar planina. Kosovo: Ošljak (Popovo prase), Šar planina (Kobilica). Jugozapadna Srbija: Tutin (Gradac). Jugoistočna Srbija: Babušnica (Stol). Centralna Srbija: Goĉ (Gvozdaĉka reka). Zapadna Srbija: Tara (Obala Dervente, LaĊevac, Kanjon Dervente). (Tabla 1., Karta 4);

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenjari; stene; po kreĉnjeĉkim krševima i kamenjarima brdskog regiona; travnata staništa;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak;

N A D M O R S K A V I S I N A: 220 – 2280 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. dasyphyllum ssp. dasyphyllum korišćeno je 36 literaturnih i 4 herbarska podatka.

1. 2.

3. 4.

Tabla 1. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. aetnense (1), S. atratum (2), S. caespitosum (3), S. dasyphyllum (4).

3.1.5. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. HISPANICUM L.

O P I S: Obiĉno jednogodišnja, ponekad dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Stabljika 7-15 cm visoka, gola ili sasvim delimiĉno sa ţlezdastim dlakama. Stabljika jednostavna ili od osnove granata, ustajuća. Listovi 7-18 mm dugaĉki, 1 mm debeli, mesnati, naizmeniĉni, linearni, upola okruglasti, skoro šiljati, sivkasti, goli. Cvetovi dvopolni, oko 9 mm u preĉniku, većinom 6 (do 9)- ĉlani skoro sedeći, mnogobrojni, u jednostranim, cimoznim cvastima. Ĉašiĉni listići jajasti, šiljati, vrlo kratki. Kruniĉni listići 5-7 mm dugaĉki, ušiljeni, oko 4 puta duţi od ĉašice, beli, sa leĊne strane sa crvenkastom prugom. Prašnika najĉešće 12, kraći su 1-3 puta od kruniĉnih listića; antere purpurno crvene. Ţig beo ili crvenkast. Plodova najviše 6, zvezdasto štrĉeći, 3 mm dugaĉki, goli ili sa ţlezdastim dlakama, ruţiĉasti ili beliĉasti. Stubić šiljat. Seme 0,5 mm dugaĉko. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna i srednja Evropa, Krim, Kavkaz, Mala Azija.

F L O R N I E L E M E N T: mediteransko-submediteranski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Niš (Grablje (Kravlje), Miljkovaĉka klisura, Jelašniĉka klisura), Niška Banja, Vidliĉ (Crni vrh, Kurvin-grad, Vazganica, Krajište, Krupac, Basarski kamen, Mali vrh, Dag banjica, Gulenovci (Dobrogled), potez od Vazganice do Rsovca), Seliĉevica, Pirot (Gradašnica, oko Kostura, Sarlah, Boţurata, Krupaĉko blato, Kamik, Vuĉje, Tepoš, naselje Ĉetvrti kilometar, Basara), Bela Palanka (Belava, Babina glava), Stara planina (Ţarkova ĉuka, Midţor, Strašna ĉuka, Gornje kovaĉevo, Babiĉka gora, Svrljiške planine (Ţanovaĉki vrh), Aleksinac, Jerma klisura (Vlasi), Knjaţevac (Tupiţnica, Ivanova livada), Suva planina (Golemi kamen (Trem)), Soko banja (Leskovik). Jugoistočna Srbija: Trgovište (Vraţji Kamen), Dolina Pĉinje (Novo Selo), Široka planina (Dumbije), Babušnica, Vlasotince, Ostrozub (Ruplje), Dolina Pĉinje. Severoistočna Srbija: Zajeĉar (Vratarnica, Ĉestobrodica, Vrška ĉuka), Bor (Zlot, Malinik (Lazareva reka), Tupiţnica), Rtanj (Preslo, Šiljak), Kladovo. Južna Srbija: Kukavica (Vuĉje, Jasiĉki vis), Vranje, Grdeliĉka klisura (padine Ostrozuba, Dţep), Leskovac (Buvce), Rujan planina, Preševo (Miratovac). Centralna Srbija: Sokolovica, Radan, Goljak (Mrkonjski vis), Kruševac, AranĊelovac (Orašac), Goĉ (Gvozdaĉka reka), Studena planina (Borovita Kosa), Dolina Ibra (Velika Sokolovina, Mala Sokolovina, Kula, Banjska reka, Kameniĉka reka), Kopaonik (Treska, Bele Stene, Gobelja). Zapadna Srbija: Golija (Javor), Jelica, Tara (Aluški potok, LaĊevac, Visoka glavica, Kanjon Dervente, Lim), Zlatibor. Metohija: Prokletije (Koprivnik, Deĉanska bistrica, Pećska, Koprivnik). Severozapadna Srbija: Maljen (Divĉibare, Tomentino polje), Petnica, Povlen (Bele vode, Mravinci, Dijavica), Maglješ (Lugarnica), Jablanik. Kosovo: Kosovska Mitrovica, Gnjilane (Domorovce - Crveni

Breg, Lokva), Ošljak (Popovo prase). Banat: Deliblatska pešĉara, Vršaĉke planine (Kapelin breg). Pomoravlje: Ćuprija (Ravanica). (Tabla 2., Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenjari i stene; nitrifikovana kamenita mesta; klifovi; termofilni pašnjaci brdskog regiona; planinski pašnjaci; na ivicama šuma i pored puteva; šibljaci graba; poţarišta bukovih i hrastovih šuma;

G E O L O Š K A P O D L O G A: andezit; kreĉnjak; serpentinit; silikat;

N A D M O R S K A V I S I N A: 50 – 2168 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. hispanicum korišćeno je 139 literaturnih i 40 herbarskih podataka.

3.1.6. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. MAGELLENSE TEN.

O P I S: Višegodišnja, razreĊeno busenasta, 6-15 cm visoka biljka. Stabljika tanka, ustajuća, granata, gola. Listovi goli, 6-10 mm dugaĉki, naizmeniĉni ili naspramni, donji lopatiĉasto jajoliki, gornjni lancetasti, po obodu celi, pljosnati, tupi. Cvetovi 5-ĉlani, sa drškama. Cvast jednostavna, izduţena, grozdasta. Kruniĉni listići tri puta duţi od ĉašice, lancetasti, šiljati, beliĉasti i crvenkasto prevuĉeni. Prašnika 10. Plodovi uspravni, kratko šiljati. Stubić oko 0.25 mm dugaĉak. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Albanija, Bugarska, Grĉka, Italija, podruĉje bivše Jugoslavije, Krit.

F L O R N I E L E M E N T: juţnoevropsko-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Metohija: Šar planina (Vraca, Jalovarnik), Peć (Ţljeb), Prokletije. Kosovo: Šar planina (Ljuboten). (Tabla 2., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: pukotine kreĉnjaĉkih stena; stene u zaseni;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak;

U predstavljanju distribucije vrste S. magellense korišćena su 6 literaturnih i 1 herbarski podatak.

3.1.7. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. OCHROLEUCUM CHAIX

O P I S: Višegodišnja, gola biljka. Stablo puzeće, pri vrhu ustajuće, 15-30 cm visoko. Listovi valjkasti, linearno izduţeni, ušiljeni, sivi, pri osnovi odseĉeni, sa ostrugom u gornjem delu donekle pljosnati. Cvast uspravna, gronjasta, sa kratkim ograncima. Cvetovi 5-8 ĉlani, skoro sedeći. Ĉašiĉni listići 5-7 mm dugaĉki, trouglasto lancetasti, ušiljeni, ţlezdano-dlakavi. Kruniĉni listići 7-10 mm dugaĉki, šiljati, pravi, bledoţućkasti do skoro beli. Plodovi zelenkasti, uspravni. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Juţna i jugoistoĉna Evropa, Mala Azija.

F L O R N I E L E M E N T: srednje-juţnoevropsko planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Suva planina (Trem, Sokolov kamen, Devojaĉki Grob, Ravno Buĉje, Kaletinca, Šebet, Dliboĉac?, Lasni Rid, Kosmovaĉka Tocila, Ledenica, Smrdan, Lasni rid), Vidliĉ (Krajište, Vazganica, Kozji kamen, Rsovce, Krupac, Basarske livade), Pirot (Sukovo, Rasnica, Suvodol, Tepoš, Vuĉje), Niš (Kravlje, Miljkovaĉka klisura), Bela Palanka (Krupac), Sićevaĉka klisura (Manastir Sv. Bogorodice, Proseĉki Vis), Svrljiške planine (Ţanovaĉki vrh), Bela Palanka (Veliko i Malo Kurilo, Ĉiflik), Jerma klisura (Vlasi), Soko banja (Leskovik), Aleksinac (Leskovik), Jelašniĉka klisura (Radovanski Kamen), Knjaţevac (Tupiţnica). Jugoistočna Srbija: Trgovište (Margance, Vraţji Kamen), Rudina planina, Vranje (Koĉura), Bosilegrad (Dukat, Golemi vrh, Milevska planina), Besna Kobila, Babušnica (Vojnici). Kosovo: Šar planina (Jaţnice, Prevalac)Ošljak (Popovo Prase), Kosovska Mitrovica. Južna Srbija: Preševo (Miratovac), Dolina Pĉinje, Leskovac (Srndakovo?). Centralna Srbija: Kopaonik, Prokuplje (Pasjaĉa, Vidovaĉa), Goĉ (Gvozdaĉka reka). Banat: Vršaĉke planine (Vršaĉka kula). Metohija: Šar planina (Popovo Prase). Jugoistočna Srbija: Rtanj (Iznad rudnika ''Rtanj'', Oko kote 908, Baba, Greben, Golema Porica), Bor (Veliki Krš). Zapadna Srbija: Zlatibor (Muretnica, Ćuletina). (Tabla 2., Karta 3);

T I P O V I S T A N I Š T A: kamenite padine, stene i kamenjari; poţarišta bukovih šuma; suvi pašnjaci i kamenjari na silikatu; suvi pašnjaci na kreĉnjaku;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak; serpentinit; silikat;

N A D M O R S K A V I S I N A: 220 – 2550 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. ochroleucum korišćeno je 80 literaturnih i 17 herbarijumskih podataka.

3.1.8. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. RUPESTRE L. SUBSP. RUPESTRE

O P I S: Višegodišnja biljka, 15-35 cm visoka. Rizom tanak, vretenast, granat. Izdanci mnogobrojni, odrvenjeni, mesnati; sterilni izdanci gusto lisnati. Cvetni izdanak gusto do razreĊeno lisnat, ustajući ili uspravan, jednostavan. Listovi linearni, valjkasti, pri osnovi sa ostrugom, šiljati, sivi; listovi sterilnih izdanaka linearni, uspravno štrĉeći do vodoravno štrĉeći ili delimiĉno unatrag savijeni. Cvetovi mnogobrojni (-5) 7 (-9) - ĉlani, u gustim do razrećenim gronjastim cvastima. Ĉašiĉni listići jajasto-lancetasti, 3-4 mm dugaĉki, šiljati, goli. Kruniĉni listići 6-7 mm dugaĉki linearno-lancetasti, zvezdasto rašireni, dvostruko duţi od ĉašice, sjajno ţuti. Prašnika 10-14 ţućkasti, goli ili bradaviĉasto-ţlezdasti, pri osnovi trepljasti. Plodovi ţuti, uspravni. Stubić dugaĉak. Seme duguljasto, tamnosmeĊe. (JOSIFOVIĆ, 1972);

F L O R N I E L E M E N T: srednjeevropski-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Istočna Srbija: Aleksinac, Suva planina, Knjaţevac (Tupiţnica). Bačka: Titelski breg (Mošorin, Vilovo, Lok, Titel, Tisa). Metohija: Prizren (Đonaj, Zjum). Centralna Srbija: Boraĉ (Boraĉka stena), Dolina Ibra (Mala Sokolovina, Kula, Kameniĉka reka, Banjska reka, Velika Sokolovina, Mala Sokolovina). Kosovo: Novo Brdo. (Tabla 2., Karta 4);

T I P O V I S T A N I Š T A: Suva travnata mesta;

G E O L O Š K A P O D L O G A: serpentinit; kreĉnjak;

N A D M O R S K A V I S I N A: 500 – 850 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. rupestre ssp. rupestre korišćeno je 27 literaturnih podataka.

1. 2.

3. 4.

Tabla 2. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. hispanicum (1), S. magellanse (2), S. ochroleucum (3), S. rupestre (4).

3.1.9. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. STEFCO STEFANOV

O P I S: Stablo poleglo, stabljike sakupljene u rastresite grupe, polegle ili uspravne, u osnovi sa jednim do tri neukorenjujuća lisnata, sterilna izdanka. Cvetna stabla, pojedinaĉna ili u grupama 2-3, 6-7 cm visoka. Listovi sedeći, 4-5 mm dugaĉki i do 1.5 mm široki. Cilindriĉni, ka vrhu stešnjeni. Cvasti poluštitaste do štitaste, slabo razgranate. Cvetova 9-15, oni su pribliţeni, 4- delni, 2-2.5 mm dugaĉki, sa drškama raširenim u vršnom delu. Ĉašiĉni listići do 1 mm dugaĉki, široko trouglasti, na vrhu oštri. Listići krunice 4-5 mm dugaĉki, 3-4 puta duţi od ĉašice, skoro ispravljeni, eliptiĉno lancetasti sa oštrim vrhom, svetlo roze obojeni. Prašnika 8, tamnopurpurnih, dva puta kraćih od kruniĉnih listića. Meškova 4, oni su tesni, zvonasto rašireni i zajedno sa stubićem kraći od venĉića. Semenke usko eliptiĉne. (VALEV, 1970);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: balkanski endemit, opisan na teritoriji Bugarske, a javlja se osim u Srbiji, i u Grĉkoj i Makedoniji.

F L O R N I E L E M E N T: srednjeevropski-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Centralna Srbija: Sokolovica, Radan (Petrova gora). Jugoistočna Srbija: Dolina Pĉinje (Šajince, Manastir Sv. Prohor Pĉinjski), Trgovište (Vraţji Kamen). (Tabla 3., Karta 1);

T I P O V I S T A N I Š T A: suvi kamenjari; jugoistoĉno eksponirani kamenjari i stene;

G E O L O Š K A P O D L O G A: silikat; kreĉnjak;

N A D M O R S K A V I S I N A: 430 – 1000 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. stefco korišćeno je 13 literaturnih podataka.

3.1.10. OPŠTE KARAKTERISTIKE, EKOLOGIJA I RASPROSTRANJENJE VRSTE S. VILLOSUM L.

O P I S: Obiĉno višegodišnja, katkad i dvogodišnja biljka, 5-15 (20) cm visoka sa slabo mesnatim izdancima. Stabljika uspravna, najĉešće od osnove granata, u gornjem delu ţlezdasto-dlakava. Listovi mesnati, 4-7 mm dugaĉki, 0.5 mm debeli, naizmeniĉni, uspravni ili uspravno štrĉeći, linearno-duguljasti, tupi, upola okruglasti, sa gornje strane pljosnati, a sa donje ispupĉeni, takoĊe

21 sa ţlezdasti dlakama. Cvetovi 5-ĉlani, sa ţlezdasto dlakavim, dugaĉkim drškama u malim, razreĊenim metlicama. Ĉašiĉni listići široko jajasti, 4-5 mm dugaĉki, šiljati, ljubiĉasti ili ruţiĉasti, sa leĊne strane sa tamnocrvenom prugom. Prašnika 10, reko 5, ili 6, kraći su od kruniĉnih listića. Antere kratke, široke, crvene. Plodova 5, uspravni 4-5 mm dugaĉki, zeleni ili ljubiĉasti. Stubić šiljast, 0.8-1 mm dugaĉak, svetlosmeĊ. (JOSIFOVIĆ, 1972);

O P Š T E R A S P R O S T R A NJ E NJ E: Evropa (nedostaje u Grĉkoj, Bugarskoj, Portugaliji).

F L O R N I E L E M E N T: srednjeevropski-planinski

R A S P R O S T R A Nj E Nj E U S R B I J I: Centralna Srbija: Kopaonik (Gobelja). Severozapadna Srbija: Maljen. (Tabla 3., Karta 2);

T I P O V I S T A N I Š T A: stene; kamenjari u smrĉevim šumama;

G E O L O Š K A P O D L O G A: kreĉnjak;

N A D M O R S K A V I S I N A: 1740 m.n.v.

U predstavljanju distribucije vrste S. villosum korišćena su 4 literaturna podatka.

1. 2.

Tabla 3. UTM (10x10km) karte rasprostranjenja vrsta u Srbiji: S. stefco (1), S. vilosum (2).

3.2. KOMPARATIVNA ANALIZA PODATAKA O DISTRIBUCIJI ODABRANIH VRSTA RODA SEDUM U SRBIJI SA PODACIMA IZ ATLASA FLORE EVROPE

S. aetnense - Vrsta je na teritoriji ĉitave Evrope retka. Zabeleţena je na malom broju lokaliteta na Pirinejskom, Balkanskom i Krimskom poluostrvu, kao i na ostrvu Sicilija. Prema podacima prikazanim u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) moţemo zakljuĉiti da ova vrsta naseljava samo krajnji, juţni deo Srbije. Rezultati naših istraţivanja daju detaljniju sliku njene distribucije u Srbiji, dopunjenu novim lokalitetima na Kosovu i Metohiji, uz preciznije predstavljenu distribuciju na širem podruĉju doline Pĉinje (Tabla 1., Karta 1) Pojava ove mediteransko- submediteranske vrste u juţnoj Srbiji je verovatno tesno povezana sa uticajima toplog klimata iz Egejskog regiona.

S. atratum - Vrsta naseljava visoke planine srednje i juţne Evrope. Na teritoriji Srbije zabeleţena je na planinama jugoistoĉne i centralne (Kopaonik) Srbije, Kosova i Metohije (Tabla 1., Karta 2). Kao element planinske flore karakteristiĉna je za stenovita i kamenita staništa, kao i visokoplaninske rudine, iskljuĉivo na vrhovima najvećih planinskih masiva.

S. caespitosum - U Atlasu Flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) rasprostranjenje ove vrste podeljeno je na 2 glavne oblasti. Prva se nalazi u mediteransko-submediteranskom podruĉju Evrope, a druga se odnosi na šire podruĉje Panonske nizije. Disribucija vrste na teritoriji Srbije upravo oslikava takvo rasprostranjenje, obuhvatajući graniĉne delove distribucije vrste iz obe navedene zone. Detaljnija distribucija u Srbiji, jasno pokazuje da je vrsta u Vojvodini zabeleţena uglavnom u Baĉkoj, dok je u Centralnoj Srbiji zabeleţena većinom u njenim jugoistoĉnim i juţnim delovima (Tabla 1., Karta 3). Vrsta je veoma retka ili u potpunosti izostaje u drugim regionima Srbije.

S. dasyphyllum – Vrsta pripada planinskom elementu flore, nastanjujući staništa tipa pukotina stena na silikatu i kreĉnjaku na planinama, pre svega srednje i juţne Evrope, ali i susednih podruĉja. Distribucija vrste na teritoriji Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999) ukazuje da je rasprostranjena na Pirinejima, Apeninima i Dinaridima, kao i planinama Skardo-Pindskog sektora. Njena detaljna distribucija u Srbiji (Tabla 1., Karta 4) prati raspored planinskih regiona, pri ĉemu skoro u potpunosti odsustvuje sa podruĉja severno od Save i Dunava.

S. hispanicum – Distribucija vrste (Tabla 2., Karta 1) se skoro u potpunosti poklapa sa njenim rasprostranjenjem u Srbiji prikazanim u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999). Vrsta je izuzetno ĉesta u svim regionima, poĉev od niţih nadmorskih visina do planiskog regiona, izuzimajući Panonsku niziju i peripanonski deo Srbije.

S. magellense subsp. olympicum – Takson predstavlja element flore karakteristiĉan za planine juţne Evrope, javljajući se na kreĉnjaĉkim stenama i kamenjarima visokih planina. U Evropi je predstavljen sa dve podvrste, pri ĉemu subsp. olympicum karakterise samo Baklansko poluostrvo (JALAS ЕТ ALL., 1999). Vrsta je u Srbiji je retka, pri ĉemu se javlja samo na Kosovu i Metohiji (Tabla 2., Karta 2). Detaljnija distribucija vrste prikazana u ovom radu ukazuje na najveţi broj njenih staništa na Šar-planini i Prokletijama.

S. ochroleucum – Ovo je najĉešća vrsta iz serije Rupestria roda Sedum u Srbiji. Rasprostranjena je na kamenjarima i stenama, od brdskog do visokoplaninskog regiona. Karta rasprostranjenja vrste (Tabla 2., Karta 3) prikazuje da se ona u Srbiji javlja i severno od Save i Dunava, što nije prikazano u Atlasu flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999).

S. rupestre – Vrsta je difuzno rasprostranjena u više podruĉja Srbije. U radu je predstavljena njena detaljnija distribucija u Srbiji u odnosu na Atlas flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999), pri ĉemu je vrsta evidentirana u većem broju regiona i kvadranata na mapi (Tabla 2., Karta 4). Ipak, neophodno je naglasiti da S. rupestre pokazuje adventivni karakter u odreĊenim delovima Srbije, i da se u okolini većih gradova verovatno javlja kao subspontana.

S. stefco – Novi podaci o rasprostranjenju vrste S. stefco (Tomović et al., 2003) objavljeni u periodu nakon publikovanja Atlasa flore Evrope (JALAS ЕТ ALL., 1999), pruţaju nam detaljniji uvid u njenu distribuciju u Srbiji (Tabla 3., Karta 1). Ova retka vrsta, prema našim podacima, nastanjuje silikatne i andezitske kamenjare i stene. Registrovana je na planinama Radan i Sokolovica u centralnoj, dolini Pĉinje u juţnoj, kao i dolini i Temštice u istoĉnoj Srbiji. Vrsta pripada grupi balkanskih endemita te detaljno sagledavanje njene distribucije u Srbiji i drugim delovima Balkanskog poluostrva ima veliki znaĉaj sa konzervacionog aspekta.

S. villosum – Ova srednjeevropsko-planinska vrsta, koja delom areala zahvata i priobalne planine atlatske Evrope i Skandinavije je izuzetno retka u Srbiji. Njeno prisustvo je zabeleţeno na svega dva lokaliteta u Srbiji (Tabla 3., Karta 2), pri ĉemu je poslednji put registrovana u centralnoj Srbiji, u visokoplaninskoj zoni Kopaonika (LAKUŠIĆ, NIKETIĆ, 1988). Identiĉnu sliku distribucije prikazuju i ostali litertaurni izvori (JALAS ЕТ ALL., 1999). Neophodna je provera lokaliteta navedenih za teritoriju Srbije.

3.3. UTICAJ NADMORSKE VISINE NA DISTRIBUCIJU VRSTA RODA SEDUM (SERIES: DASYPHYLLA, GLAUCO-RUBENS, MACROSEPALA, MAGELLENSIA, RUBRA, RUPESTRIA, SEDELLA, STEFCO, SUBROSEA)

Već je poznato da je rasprostranjnje biljnih vrsta oblikovano uticajem ĉitavog niza ekoloških faktora. Pored klimatskih faktora, u literature se navodi da orografski faktori takoĊe ostvaruju znaĉajan uticaj na distribuciju biljnih vrsta na datom prostoru (JANKOVIĆ, 1985). U najznaĉajnije orografske faktore spadaju: nadmorska visina, nagib terena, stepen razuĊenosti reljefa, itd.

Rezultati ovog rada ukazuju da nadmorska visina svakako predstavlja bitan faktor koji utiĉe na distribiciju vrsta roda Sedum. Podaci prikupljeni iz literaturnih i herbarskih izvora omogućili su nam da steknemo uvid u dijapazone nadmorskih visina na kojima su analizirani taksoni zabeleţeni. MeĊutim, na rezultat analiza veliki uticaj ostvaruje i stepen istraţenosti podruĉja, pa prilikom izvoĊenja zakljuĉaka treba biti oprezan. Grafikon 3. prikazuje brojnost podataka o distribuciji analiziranih taksona u odnosu na razliĉite dijapazone nadmorskih visina.

Grafik 3. Distribucija podataka o zastupljenosti vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco- rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u okviru razliĉitih visinskih dijapazona

Nadmorsku visinu 600-900 m karakteriše najveći broj podataka o prisustvu vrsta iz analiziranih serija roda Sedum, odnosno udeo od 22%. Drugi dijapazon po znaĉajnosti je 300- 600 m, sa udelom od 19% podataka. Medjusobno sliĉan broj podataka prisutan je u dijapazonu nadmorskih visina od 900 do1800 m (900-1200 m, 14%; 1200-1500 m, 17%; 1500–1800 m, 15%). Nadmorske visine koje se nalaze terminalno na prikazanom grafiku imaju najmanji broj konstatovanih nalaza, pa najmanje nadmorske visine (0-300 m.n.v.) sadrţe oko 4%, a najveće (2400-2700 m.n.v.) samo 1% od ukupnog broja prikupljenih podataka.

3.4. MAPIRANJE PODATAKA, ISTRAŽIVANJE OBRAZACA DISTRIBUCIJE I SPECIJSKOG DIVERZITETA UPOTREBOM DIVA-GIS SOFTVERA

Specijski diverzitet nije ravnomerno distribuiran u prostoru, a prepoznavanje prostora koji se istiĉu u smislu bogatstva vrsta ima veliki znaĉaj ne samo u horološkim i biogegrafskim analizama veći sa aspekta konzervacione biologije. U svakom sluĉaju analiza parametara diverziteta je veoma komplikovana, a bazira se pre svega na odreĊivanju prostora koji se u tom smislu istiĉu kao centri diverziteta (KARADŢIĆ & MARINOVIĆ, 2009).

Jedan od dobrih naĉina grafiĉkog prikazivanja specijskog diverziteta predstavlja izraz broja vrsta po jedinici površine, pri ĉemu se koriste mreţe razliĉite rezolucije i to: 10x10; 50x50 km; 100x100 km. Za svaku pojedinaĉnu ćeliju u mreţi se nezavisno proraĉunava bogatstvo vrsta ili neki drugi izraz diverziteta dovodeći do diskriminacije polja u mreţi, što se obiĉno naglašava korišćenjem razliĉitih boja. Analiza parametara diverziteta podrazumeva i odreĊivanje prostora koje karakteriše najveći diverzitet analiziranih taksona i ovakva podruĉja se najĉešće oznaĉavaju kao centri diverziteta (NIKOLIĆ, 2014).

3.5. ANALIZA DISTRIBUCIJE RODA SEDUM NA NIVOU SERIJA UPOTREBOM DIVA- GIS SOFTVERA

Upotreba DIVA-GIS softvera omogućila je analizu distribucije svih odabranih predstavnika roda Sedum na teritoriji Srbije koja je vršena na nivou njihove pripadnosti serijama.

Ono što moţemo primetiti prilikom ovakvih analiza jeste ĉinjenica da su pojedina podruĉja znatno bolje istraţena u odnosu na druga, što nam govori o njihovoj aktuelnosti sa aspekta floristiĉkih istraţivanja. Sa druge strane, moţemo konstatovati da su pojedine vrste bile atraktivnije za istraţivanja, i da je njihova distribucija takodje bolje poznata u odnosu na druge vrste. Sa aspekta konzervacione biologije postoje vrste ĉija je distribucija znaĉajnija u odnosu na druge jer se radi o ugroţenim predstavnicima flore. Potreba za poznavanjem distribucije takvih vrsta direktno uslovljava mogućnost njihove zaštite što je veoma znaĉajno za oĉuvanje biodiverziteta na lokalnom i globalnom nivou.

Slika 3. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Macrosepala u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 4. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Sedella u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 5. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Rubra u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 6. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Dasyphylla u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 7. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Glauco- rubens u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 8. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Magellensia u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 9. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Stefco u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 10. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Rupestria u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Slika 11. Brojnost literaturnih i herbarijumskih podataka o rasprostranjenju taksona serije Subrosea u flori Srbije (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

Gustina opservacija koja je prikazana na slikama 3-11. omogućuje nam da grafiĉki predstavimo podruĉja koja su najbolje istraţena. U cilju dobijanja što preciznije slike o istraţenosti odreĊenih podruĉja analiza je vršena softverom DIVA-GIS u mreţi visoke rezolucije gde je za jedinicu površine odabrano polje 10x10 km2.

Analiza opservacija koje odlikuju seriju Macrosepala ukazuju da je ova serija karakteristiĉna samo za krajnji jug Srbije, pri ĉemu se najveći broj podataka o rasprostranjenju odnosi na dolinu reke Pĉinje (Slika 3).

Podaci o rasprostranjenju koji se odnose na seriju Sedella, najveću gustinu po jedinici površine postiţu u jugoistoĉnim krajevima Srbije (Slika 4), pre svega na prostoru koji odgovara široj okolini Niša (Suva Planina).

Analiza distribucije serije Rubra, pokazuje da se najveći broj podataka po jedinici površine odnosi na juţni i jugoistoĉni deo zemlje. Sekundarni centar distribucije na regionalnom nivou je smešten u okolini Novog Sada (Slika 5).

Serija Dasyphylla odlikuje se najvećom gustinom nalaza u zapadnim delovima Srbije, preciznije na planinskom masivu Stari Vlah i planini Tari. Prostor istoĉne i jugoistoĉne Srbije, takoĊe se odlikuje kvadrantima velike gustine opservacija (Slika 6).

Broj nalaza za seriju Glauco-rubens, koja podrazumeva generalno ĉeste vrste, upadljivo je najveći u kvadrantima koji odgovaraju obroncima Stare Planine i planinama Ponišavlja u istoĉnoj Srbiji (Slika 7).

Serija Magellensia se odlikuje generalno malim brojem podataka o distribuciji, pri ĉemu je najveća gustina opservacija postignuta na Kosovu i Metohiji, u severnom delu Šar-planine (Slika 8).

Analizom podataka o rasprostranjenju predstavnika serije Stefco, ustanovljeno je da najveći broj podataka odlikuje delove centralne Srbije, pri ĉemu se istiĉe kvadrant koji podrazumeva planine Radan i Sokolovica (Slika 9).

Analiza distribucije vrsta koje pripadaju seriji Rupestria ukazuje na najveću gustinu nalaza u istoĉnoj Srbiji (Slika 10), na prostoru koji se proteţe od Suve Planine, preko niške kotline do planine Rtanj.

Jedini podaci rasprostranjenja vezani za seriju Subrosea naĊeni su na Kopaoniku i planini Maljen. (Slika 11).

Zbirno rasprostranjenje svih predstavnika roda Sedum iz obraĊenih serija u odnosu na orografske karakteristike Srbije prikazano je na slici 12. Nehomogen raspored koji se moţe uoĉiti na karti ukazuje na relno stanje njihove distribucije, prisustvo adekvatnih staništa, ali i na atraktivnost pojedinih podruĉja za botaniĉka istraţivanja. U tom smislu je najveći broj taĉaka koncentrisan na podruĉju istoĉne i jugoistoĉne Srbije, što je na karti istaknuto njihovim upadljivim grupisanjem. Sa druge strane, uoĉljivo je da za podruĉje severoistoĉne Srbije, Srema, Maĉve i Pomoravlja, gotovo da i nema podataka o rasprostranjenju analiziranih vrsta.

Slika 12. Sumarni prikaz distribucije vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) u odnosu na orografske karakteristike Srbije.

OdreĊivanje centara distribucije na lokalnom nivou je još jedna mogućnost koju nam pruţa DIVA-GIS softver. Korišćenjem razliĉitih indeksa diverziteta softverom je moguće (u mreţi kvadranata) otkriti koja su to podruĉja koja odlikuje najveći diverzitet analiziranih taksona. Kao što moţemo videti na karti, polja najveće taksonomske raznovrsnosti roda Sedum u Srbiji su: 1) dolina reke Pĉinje; i 2) šira okolina Niša; Oba navedena centra se odnose na

35 kvadrante smeštene na podruĉju jugoistoĉne Srbije. Na navedenim podruĉjima je registrovano proseĉno 6 taksona po kvadrantu. Podruĉja istoĉne, juţne Srbije, kao i Kosova i Metohije, takoĊe se mogu smatrati relativno bogatim u tom smislu. Iako u formalnom smislu nije dokazan znaĉaj ovih podruĉja kao centara diverziteta po kriterijumima IUCN-WWF (1987), neosporiva je ĉinjenica da ona imaju izuzetan fitogeografski znaĉaj. Generalno, pomenuta podruĉja se smatraju centrima diverziteta koje odlikuje izuzetno floristiĉko bogatstvo, vegetacijska raznovrsnost i veliki broj jedinstvenih predstavnika biljnog sveta (STEVANOVIĆ ET AL., 1995; 1999; STEVANOVIĆ ET SEKULIĆ, 2009; ).

Slika 13. Analiza bogatstva vrsta roda Sedum (series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea) sa centrima diverziteta na teritoriji Srbije bazirana na gustini podataka o njihovom rasprostranjenju (Diva-Gis 7.0., 10x10 km).

4. ZAKLJUČAK

U radu je analizirano rasprostranjenje predstavnika roda Sedum, serija Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea, na teritoriji Srbiji. Istraţivanjima su obuhvaćeni sledeći taksoni: S. aetnense, S. atratum, S. caespitosum, S. dasyphyllum. subsp. dasyphyllum, S. hispanicum, S. magellense subsp. olympicum, S. ochroleucum, S. stefco i S. villosum. Najveći broj podataka o distribuciji podrazumeva lokalitete za vrstu S. hispanicum, ĉineći je jednom od najĉešćih vrsta roda Sedum u Srbiji. Najveći broj literaturnih navoda odnosi se na taksone zabeleţene u periodu od 1980. do 2000. godine.

Uporedna analiza rezultata sa kartama prikazanim u Atlasu flore Evrope ukazuje na izvesna odstupanja u distribuciji pojedinih vrsta roda Sedum u Srbiji. Mape distribucije, dobijene našim istraţivanjima, generalno prikazuju precizniju distribuciju vrsta, ukazujući na postojanje pojedimih taksona u regionima u kojim ih ne navodi pomenuti izvor.

Za vrstu S. aetnense, dodate su nove taĉke koje upotpunjuju njeno rasprostranjenje u juţnim delovima Srbije. S. atratum, kao element planinske flore, naseljava iskljĉivo visokoplaninski pojas planinskih masiva centralne Srbije, Kosova i Metohije. Rasprostranjenje vrste S. caespitosum u Srbiji podeljeno je u dve odvojene zone: prvu, koja podrazumeva lokalitete u Panonskoj niziji, dok druga zona obuhvata juţne delove Srbije. S. dasyphyllum svojom pojavom prati raspored planinskih regiona u Srbiji, dok u potpunosti nedostaje u ravniĉarskim delovim zemlje. S. hispanicum predstavlja vrstu koja je rasprostranjena na teritoriji ćitave Srbije. S. magellense je vrsta koja je u Srbiji zastupljena samo na Kosovu i Metohiji, a u skladu sa rezultatima naših analiza najĉešća je na masivu Prokletija i Šar- planini. Distribucija vrsta S. ochroleucum i S. rupestre je na bazi zapostavljenih literaturnih podataka proširena na Vojvodinu, što nije prikazano u Atlasu Flore Evrope. Mapa koja prikazuje distribuciju balkanskog endemita S. stefco upotpunjujena je na bazi literaturnih podataka novijeg datuma. Vrsta S. villosum spada u grupu najreĊih vrsta roda Sedum u flori Srbije, pa su dodatna istraţivanja njene distribucije u Srbiji neophodna.

Analiza distribucije podataka u odnosu na nadmorsku visinu pokazuje da su navedene vrste roda Sedum najĉešće u visinskom dijapazonu od 600-900 m. (udeo od 22% od ukupnog broja navoda). Najmanje i najveće nadmorske visine odlikuje najmanji broj prikupljenih podataka.

Nehomogen raspored taĉaka koje oslikavaju zbirnu distribuciju svih analiziranih vrsta, ukazuje da se najveći broj lokaliteta nalazi na prostoru istoĉne, kao i jugoistoĉne Srbije.

Pozicija centara najveće taksonomske raznovrsnosti (6 taksona po jedinici površine) analiziranih vrsta roda Sedum u Srbiji odgovara pozicijama koje na karti zauzimaju šira okolina Niša i Dolina Pĉinje. Kao relativno bogata podruĉja u navedenom smislu izdvaja se još nekoliko podruĉja centralne Srbije i Kosova i Metohije.

5. LITERATURA

ADAMOVIĆ, L. (1904): Die Sandsteppen Serbiens. - Botanische Jahrbücher für Systematik, Pflanzengeschichte und Pflanzengeographie (Leipzig) 33(4): 555-617 + Tab. I-V.

ADAMOVIĆ, L. (1892): O vegetaciji jugoistoĉne Srbije. - Štamparija Ţ. Radovanovića, Niš, 64 pp.

ADAMOVIĆ, L. (1911): Flora jugoistoĉne Srbije, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb.

AMIDZIĆ, L., KRIVOŠEJ, Z. (1998): Visokoplaninska flora Jaţinaĉkog cirka na severnim padinama Šar-planine. - Zaštita prirode, Beograd. 50: 389-395.

ANONYMOUS,. (2010): Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, ţivotinja i gljiva. – Sluţbeni glasnik Republike Srbije, 5/10

AVRAMOVIĆ, D., RANĐELOVIĆ, N., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2008): Zajednice planinskih pašnjaka Leskovika. Ekološka istina 2008. Zbornik radova. 29-34. Fakultet zaštite na radu u Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet, Odsek za biologiju i ekologiju, Niš.

AVRAMOVIĆ, D., RANĐELOVIĆ, N., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2011): Leskovik - Staništa reliktnih polidominatnih šumskih zajednica. - Zaštita prirode, Beograd 61(2): 21-34.

BLEĈIĆ, V. (1960): Beitrag zur Kenntniss der Weidenvegetation des gebirges Bjelasica. - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 1(2): 109-118.

BUDAK, V. (1998): Flora i biljnogeografske odlike slatina Baĉke. - Matica srpska, Odeljenje za prirodne nauke, Novi Sad, 191 pp.

CINCOVIĆ, T., KOJIĆ, M. (1956): Neki tipovi livada i pašnjaka na Divĉibarama. - Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd 4 (2): 37-58.

ĐORĐEVIĆ, V. (1997): Diverzitet vaskularne flore. - Petniĉke sveske. Radovi polaznika obrazovanih programa istraţivaĉke stanice Petnica. 179: 151-179.

ĐORĐEVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N., AVRAMOVIĆ, D., LILIĆ, A. (2006): Prilog vegetaciji Leskovika. Ekološka istina 2006. Zbornik radova. 34-38. Fakultet zaštite na radu, Niš, Prirodno- matematiĉki fakultet, Niš.

GAJIĆ, M. (1972): Rod Sedum L. - in: Josifović, M. Flora SR Srbije 4: 221-247, SANU, Beograd.

GAJIĆ, M. (1984): Flora Goĉa - Gvozdac. - Šumarski fakultet, Beograd, 256 pp.

GAJIĆ, M. (1988): Flora nacionalnog parka Tara. - Šumarski fakultet Beograd, Šumska serija Bajina Bašta, Bajina Bašta.

GAJIĆ, M. (1989): Flora i vegetacija Golije i Javora. - Šumarski fakultet, Beograd, OOUR Šumarstvo "Golija", Ivanjica, Ivanjica.

GAJIĆ, M. (ed.): (1983): Flora Deliblatske pešĉare. - Prirodno-matematiĉki fakultet, OOUR Institut za biologiju, Novi Sad, Šumsko-industrijski kombinat “Panĉevo“, Specijalni prirodni rezervat "Deliblatski pesak", Panĉevo.

GAJIĆ, M., KOJIĆ, M., KARADŢIĆ, D., VASILJEVIĆ, M., STANIĆ, M. (1992): Vegetacija Nacionalnog parka Tara. - Šumarski fakultet, Beograd, Nacionalni park Tara, Bajina Bašta.

GAJIĆ, V., GAJIĆ, M. (1962): Prilog poznavanju flore Povlena. - Glasnik muzeja šumarstva i lova 2: 143-159.

HART, H. „t (1991): Evolution and classification of the Europian Sedum sp. – Fl. Medit. 1: 31- 61.

IGIĆ, R. (1988): Pregled flore Titelskog brega. - Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 74: 135-152.

JANKOVIĆ, M. (1972): Zaštita i obnova biosfere i ekosistema prokletija iz aspekta sadašnjeg stanja flore i vegetacije na njima. - Glasnik instituta za botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu VII(1-4): 115-151.

JANKOVIĆ, M. (1982): Prilog poznavanju vegetacije Šar-planine sa posebnim osvrtom na neke znaĉajne reliktne vrste biljaka. - Glasnik Instituta za botaniku i botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 15(1-3): 75-127.

Janković, M. M. (1985). Fitogeografija. Prirodno matematiĉki fakultet Univerziteta.

JANKOVIĆ, M.M. (1960): Razmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii), kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu . - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 2(2) [12(1,5)]: 141-180.

JOTIĆ, B., MARKOVIĆ, M., PETROVIĆ, B., FUSIJANOVIĆ, I., PAVLOVIĆ, D., RANĐELOVIĆ, V. (2011): The vascular flora of the Vuĉje hill near Pirot city (Eastern Serbia). - Biologica Nyssana, 2(2): 91-106

JOTIĆ, B., MILJKOVIĆ, M., MARKOVIĆ, M., ZLATKOVIĈ, B., RANĐELOVIĆ, V. (2013): The vascular flora of the Tepoš plateau around Pirot city (Eastern Serbia). - Biologica Nyssana, 4(1-2): 19-33.

JOVANOVIĆ, B. (1955): Šumske fitocenoze i staništa Suve planine. - Glasnik Šumarskog fakulteta, Beograd 9: 3-101

JOVANOVIĆ, S., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1986): Prilog poznavanju hazmofitske vegetacije kanjona Dervente (Nacionalni park Tara). - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 34-44.

JOVANOVIĆ, S., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1986): Prilog poznavanju hazmofitske vegetacije kanjona Dervente (Nacionalni park Tara).- Glasn. Inst. Bot. Bašte Univ. Beograd 20: 33-43

JOVANOVIĆ, V. (1997): Flora severnog dela planine Kukavice. Separat iz Leskovaĉkog zbornika. XVII, 1997. 301-313.

JOVANOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N. (2002): Pregled zeljaste vegetacije Radana, Sokolovice i doline Kosanice. -In: RanĊelović, N. (ed.) Flora jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Zbornik radova, 87-94. (VI Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije, Sokobanja),Tehnološki fakultet, Leskovac, Odsek za biologiju sa ekologijom, PMF, Niš.

JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1955): Tipovi pašnjaka i livada Suve Planine. - Srpska akademija nauka, Institut za ekologiju i biogeografiju, Zbornik radova 6(2): 1-104.

JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R. (1956): Tipovi pašnjaka i livada na Rtnju. - Zbornik radova Instituta za ekologiju i biogeografiju, Beograd, 6 (1): 1-45

KARADŢIĆ, B., MARINKOVIĆ, S. (2009): Kvantitativna ekologija. IBISS, Beograd.

KOJIĆ, M., IVANOVIĆ, M. (1953): Fitocenološka istraţivanja livada na juţnim padinama Maljena. - Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta 1: 1-18, Federativna narodna republika Jugoslavija, Poljoprivredni fakultet u Zemunu.

KRIVOŠEJ, Z. (1997): Vaskularna flora planine Ošljak. - Doktorska disertacija. - Biološki fakultet, Beograd.

KRIVOŠEJ, Z., PRODANOVIĆ, D., LAZAREVĆ, P., ANAĈKOV. G. (2008): Allium albidum FISCHER EX BIEB. SUBSP. Albidum (Alliaceae): Prisutan na serpentinima Ibarske doline. - Zaštita prirode, 59(1-2): 109-114.

LAKUŠIĆ, D. (1993): Visokoplaninska flora Kopaonika, Ekološko-fitogeografska studija. - Magistarski rad. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

LAKUŠIĆ, D., NIKETIĆ, M. (1988): Novi podaci o rasprostranjenju biljaka u Srbiji. - In: Lakušić, D. (ed.): Zborornik radova, 43-57, Biološko istraţivaĉko društvo "Josif Panĉić", Prirodno-matematiĉki fakultet, Odsek za biologiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

LAKUŠIĆ, R. (1968): Fitogeografski rašĉlanjivanje Dinarida. - GlasnikRepubliĉkog zavoda za zaštitu prirode i prirodnjaĉke zbirke u Titogradu. No. 1. 74: 24-74.

Marhold, K. (2011): Crassulaceae. – In: Euro+Med Plantbase - the information resource for Euro-Mediterranean plant diversity.

MIHAILOVIĆ, T. (1995): Prilog poznavanju flore Stare planine. Zbornik radova X smotre nauĉno-istraţivaĉkog rada studenata. 72-95. - Univerzitet u Beogradu.

MILJKOVIĆ, M., RANĐELOVIĆ, N., RANĐELOVIĆ, V. (2012): Phytogeographical analysis of the flora of Miljkovaĉka gorge in Eastern Serbia. - Biologica nyssana, 3(2): 77-90.

MIŠIĆ, V., JOVANOVIĆ-DUNJIĆ, R., POPOVIĆ, M., BORISAVLJEVIĆ, Lj., ANTIĆ, M., DINIĆ, A., DANON, J., BLAŢENĈIĆ, Ţ. (1978): Biljne zajednice i staništa Stare planine. - Srpska akademija nauka i umetnosti, Posebna izdanja 511, Odeljenje prirodno-matematiĉkih nauka 49: 1-389, Beograd.

MUELLER-DOMBOIS, D., ELLENBERG, H. (1974): Aims and Methots of Vegetation Ecology. – John Wiley & Sons, New York.

NEŠIĆ, D., PAVIĆEVIĆ, D., PETROVIĆ, B., ZATEZALO, A.(2008): Rezultati novijih istraţivanja tupiţniĉke ledenice. - Zaštita prirode, Beograd 59(1-2): 67-79.

NEŠIĆ, D., PAVIĆEVIĆ, D., PETROVIĆ, B., ZATEZALO, A.(2009): Golema Porica na Rtnju - Spelološki objekat znaĉajne geološke i biološke raznovrsnosti. - Zaštita prirode, Beograd 60(1- 2): 427-437.

NIĈIĆ, Đ. (1893). GraĊa za floru okoline Vranje. Nastavnik, 4(1-6): 1-78.

NIKOLIĆ, M. (2014): Rod Hypericum L. u Srbiji: Distribucija i raznovrsnost. Master thesis. Prirodno-matematiĉki fakultet, Niš.

NIKOLIĆ, LJ., STOJANOV, S., RANĐELOVIĆ, N. (2007): The endemic and relict plants species in the valley of the river Pĉinja. Ekološka istina 2007. Zbornik radova. 34-39. Gimnazija „Goce Delĉev“, Kumanovo, R Mekedonija, „Rosa“, Kumanovo, R Mekedonija, Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet.

NIKOLIĆ, V., DIKLIĆ, N. (1958): Flora Jablanika i Medvednika sa osvrtom na vegetaciju.. - Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu B12: 65-98.

NIKOLIĆ, V., DIKLIĆ, N. (1966): Zajednica ţalfije i rudinskog pelina Artemisio-Salvietum officinalis (Salvia officinalis-Artemisia lobelii Grebenšĉikov 1950) u Sićevaĉkoj klisuri. - Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu. Serija B. 21: 5-21.

OBRADOVIĆ, M., BOŢA, P. (1986): Prodromus flore papratnica i semenica subotiĉke pešĉare i bliţe okoline. - Zbornik radova PMF, Novi Sad, 16: 121-142.

OSTOJIĆ, D., KISIN, B., DINIĆ, A., MILOŠEVIĆ, Z. (2013): Novo nalazište stabla munike (Pinus heldreichii Christ) na Zlatiboru (Muretnica) - Predlog za zaštitu staništa. - Zaštita prirode, 63(1-2): 5-15.

PANĈIĆ, J. (1856): Verzeichnis der in Serbien wildwachsenden Phanerogamen, nebst Diagnosen einiger neuer Arten. Verh. Zool. Bot. Ges. Wien 6: 475-598. 1856. Wien.

PANĈIĆ, J. (1859): Die Flora der Serpentinberge in Mittel-Serbien. - Verh. Zool. - Bot. Ges. in Osteriche, 9:140-150.

PANJKOVIĆ-MATANOVIĆ, V. (1989): Biljnogeografska analiza flore vršaĉkih planina. - Matica srpska. Novi Sad.

PARABUĆANSKI, S. (1979): Zajednice Peucedano-Asteretum punctati Soó i Trifolietum subterranei Slavnić na nekim lokalitetima Baĉke i njihov sintaksonomski poloţaj. - Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, 56: 2-43, Matica srpska, Novi Sad.

PAVLOVIĆ, Z. (1962-1964): Sur une association végetale endémique des terrains serpentineux dans la vallée de la riviére Ibar (Serbie). - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 2(1-4):189-195.

PAVLOVIĈ, Z. (1967): Sur une association vegetale endemique des terrains serpentineux dans la vallee de la riviere Ibar (Serbie). - Glasnik botaniĉkog zavoda i bašte univerziteta u Beogradu. 195:189-195.

PETROVIĆ, D., LACIĆ, M., PLAVŠIĆ, B., RADONJIĆ, J., RANĈIĆ, A., SIMIĆ, A. (1997): Prilog poznavanju vaskularne flore Dubašnice. V Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije. Zbornik radova. 19-37. Biloški fakultet, institut za botaniku i Botaniĉka bašta ''Jevremovac''. Niš.

PETROVIĆ, S. (1882): Flora okoline Niša. Kraljevsko-srpska drţavna štamparija, Beograd.

POPOVIĆ, R., STEFANOVIĆ, K. (1991): Uporedna analiza osobina zemljišta i nadzemne biomase biljaka livadskih zajednica Poo Molinieri - Plantaginetum holostei i Koelerietum montanae na Maljenu (Divĉibare). - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 57-67.

RAJEVSKI, L. 1974 (1990): Fitocenološke karakteristike planinskih pašnjaka severnog dela Šarplanine.- Glasn. Inst. Bot. Bašte Univ. Beograd 9: 1-62.

RANĐELOVIĆ, N. (1977-1983): Grdeliĉka klisura. Zbornik radova. 31-40. Univerzitet u Nišu.

RANĐELOVIĆ, N. (1978): Fitocenološko-ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistoĉne Srbije, PhD thesis, - Prirodoslovno-Matematiĉki fakultet, Sveuĉilište u Zagrebu.

RANĐELOVIĆ, N. (1985): Šumska zajednica Qvercetum Pubescentis-Cerris Rexhepi. As. nov. na podruĉju Kosova ( šume medunce i cera) . Simpozijum stogodišnjica flore okoline Niša. Zbornik radova. 105-216. - Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu.

RANĐELOVIĆ, N., AVRAMOVIĆ, D., ĐORĐEVIĆ, V., LILIĆ, A. (2005): Flora Leskovika, 1 In: RanĊelović (ed.): 8. simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih regiona, 5-12 - Univerzitet u Nišu, Niš.

RANĐELOVIĆ, N., MILOSAVLJVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, V., NIKOLIĆ, LJ. (2008G): Inulo- Stachyetum Horvaticii, The new association in the vallley of the river Pĉinja. - Proceedings of the III Congres Congress of Ecologists of Macedonia. Struga.

RANĐELOVIĆ, N., REXHEPI, F., JOVANOVIĆ, V. (1982): Prilog poznavanja flore severoistoĉnog Kosova. - Acta Biol. Med. Exp. 7:39-45.

RANĐELOVIĆ, N., RUŢIĆ, N. (1982): Pašnjaĉka serpentinska vegetacija Jugoistoĉne Srbije (Asocijacija Festuco-Plantaginetum Serpentini RanĊ. et Ruţić 1982). - Glasnik Prirodnjaĉkog muzeja, Beograd. Serija B. 38: 55-61.

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIĆ, V. (1984): Flora i vegetacija Rujan planine u jugoistoĉnoj Jugoslaviji. - Leskovaĉki Zbornik, Leskovac 24: 375-392.

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIĆ, V. (1986): Travnjaĉka flora jugoistoĉne Srbije (II). - Leskovaĉki Zbornik, Leskovac 26: 405-410.

RANĐELOVIĆ, N., STAMENKOVIC, V. (1979): Flora of Grdelica gorge, Biol. Med. Exp 4: 31-40.

RANĐELOVIĈ, N., STAMENKOVIĈ, V. (1986D): Priloţenie kom florata v okolnostta na Bosilegrad. - Most. 100: 80-86.

RANĐELOVIĆ, V., ZLATKOVIĆ, B., DIMITRIJEVIĆ, D. (2007): Fitogeografska analiza flore Lalinaĉke slatine. - In RanĊeleović (ed.): 9. simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih regiona, 73-82, Univerzitet u Nišu, Niš.

RANĐELOVIĆ, V., ZLATKOVIĆ, B., JUŠKOVIĆ, M., ŢIVOJINOVIĆ, LJ. (2000): Ugroţenost flore Suve planine In: RanĊelović, N. (ed.): Flora jugoistoĉne Srbije i susednih podruĉja, Zbornik radova, 302-309. (VI Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije, Sokobanja), Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematiĉki fakultet, Niš.

RANĐELOVIĆ, V.,ZLATKOVIĆ, B., JUŠKOVIĆ, M. (2005): Lekovito bilje planine Radan u juţnoj Srbiji. 8th Simposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. 75-79. Univerzitet u NIšu.

RAUNKIAER, C. (1934): The life forms of plants and statistical plant geography; Being the collected papers of C.Raunkiaer, translated into English by H.G. Carter, A.G. Transley and Miss Fausboll. – Clarendon, London.

REXHEPI, F. (1976): Nove vrste u flori Kosova. - Biotehnika. 182: 173-182.

REXHEPI, F. (1986): Flora e maleve te larta te Kosoves. - Prishtine.

SABOLJEVIĆ, M. (1993): Prilog poznavanju flore okoline Petnice. - Zbornik radova BID “Josif Panĉić” - Pet godina posle, Beograd, 52-72.

SIGUNOV, A. (1975): Prilog poznavanju rasprostranjenja nekih šumskih vrsta biljaka u Srbiji. - Glasnik prirodnjaĉkog muzeja u Beogradu. Serija C. 8: 5-19.

ŠMARDA, I. (1968): Výsledsky biogeografických cest do Jugoslávie v letech 1964-1967 II. - Ĉeskoslovenská akademie vĕd - geografický ústav v Brnĕ. Brnĕ [Brno] 128 pp. (belo)

STANKOVIĆ, J., ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V. (2008): Flora Crvenog Brega kod Gnjilana (Kosovo) In: RanĊelović, V. (ed.): Zbornik radova, 9. Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije i susednih regiona. 119-126. Univerzitet u Nišu, Niš.

STANOJEV, V., PAL,B. (1984): Novozabeleţene biljke u flori Titelskog brega. - Zbornik radova PMF, Novi Sad, 14: 61-68.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S. (1988): Violo grisebachianae-Saxifragetum, nova hazmofitska zajednica na kreĉnjacima Šarplanine. - Glasnik Instituta za botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu, 22:131-139.

STEVANOVIĆ, V., NIKETIĆ, M., STEVANOVIĆ, B. (1987): Fitocenološke karakteristike simpatriĉkih staništa endemo-reliktnih vrsta Ramonda serbica Panĉ. i R. nathaliae Panĉ. et Petrov. - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 17-26.

STEVANOVIĆ, V. (1992): Floristiĉka podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona i odgovarajućih flornih elemenata. In: Sarić, M. R. (ed.). Flora Srbije 1: 47-56. - Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S., LAKUŠIC, D., NIKETIĆ, M. (1995): Diverzitet vaskularne flore Jugoslavije sa pregledom vrsta od meĊunarodnog znaĉaja: 183-217. In: Stevanović, V., Vasić, V. (eds.). Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meĊunarodnog znaĉaja. - Ecolibri, Beograd, Biološki fakultet, Beograd.

STEVANOVIĆ, V., JOVANOVIĆ, S., LAKUŠIĆ, D., NIKETIĆ, M. (1999): Karakteristike i osobenosti flore Srbije i njen fitogeografski poloţaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi. In: Stevanović, V. (ed.). Crvena knjiga flore Srbije 1. Išĉezli i krajnje ugroţeni taksoni. 9-18. - Ministarstvo za ţivotnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd.

STEVANOVIĆ, V., ŠINŢAR-SEKULIĆ, J. (2009): Serbia (Important Plant Area country reports - national overview of IPAs): 63-68. In: Radford, A., Odè, B. (eds.). Conserving Important Plant Areas: Investing in the green gold of south east Europe. - Plantlife International, London.

STJEPANOVIĆ, L. (1977): Fam. Crassulaceae. In Josifović, M. Flora SR Srbije dodatak IX. SANU, Beograd.

TATIĆ, B. (1967-1968): Flora i vegetacija Studene planine kod Kraljeva. - Glasnik Botaniĉkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu 4(1-4) : 27-72.

TATIĆ, B. (1969): Flora i vegetacija Studene planine kod Kraljeva. - Glasnik Botaniĉkog zavoda i Bašte Univerziteta u Beogradu. Serija 1-4: 21: 27-72.

TATIĆ, B., VELJOVIĆ, V. (1982): Edraiantho-Saxifragetum porophyllae ass. nova. - Glasnik Instituta za Botaniku i Botaniĉke bašte Univerziteta u Beogradu. 1-3. 68-75.

TOMOVIĆ, G., NIKETIĆ, M., RANĐELOVIĆ, V., STEVANOVIĆ, V. (2005): The vascular flora of Mountain Sokolovica in Central Serbia (Serbia and Montenegro) - Flora Mediteranea 15: 9-55.

TOMOVIĆ, G., RANĐELOVIĆ, V., NIKETIĆ, M., VUKOJĈIĆ, S., ZLATKOVIĆ, B. (2003): New distribution data of some pontic and submediterranean plant species in Serbia. - Arch. Biol. Sci.. Serija B. 54: 45-54.

TUTIN, T.G., HEYWOOD, V.K., BURGES, N. A., MOORE, D.M., VALENTINE, D.H., WALTERS, S.M., WEBB, D.A. (eds.) (1968-1980): Flora Europaea 2-5. University Press. Cambridge.

VALEV. S. (1970): Crassulaceae DC. In Jordanov D. (ed.), 618-643. Flora na narodna republika Bulgaria, Sofija.

VANDAS, C. (1909): Reliquiae Formánekianae. Enumeratio critica plantarum vascularium, quam itineribus in Haemo peninsula et Asia Minore (BythiniA) factis collegit Dr. Ed. Formánek. - Jos. Lelínek. Brunae [Brno] VI + 612 + XXXIII pp.

ZLATKOVIĆ, B. (2011): Flora i fitogeografska pripadnost doline reke Pĉinje u jugoistoĉnoj Srbiji. - Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V,. STEVANOVIĆ, V. (1995): Kindingerova ĉuvarkuća (Sempervivum kindingeri Adamović, Crassulaceae). - Ekologija. 30: 19-24.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V. (1995): Dstribution and ecology of Sedum species (Crassulaceae) in Serbia. - Ekologija. 71: 65-71.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V., JUŠKOVIĆ, M., MARKOVIĆ, M. (2005): New floristic records in Serbia and Northern Macedonia. 8th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. 1-4. - University of Niš.

ZLATKOVIĆ, B., RANĐELOVIĆ, V., RANĐELOVIĆ, N. (1993): GraĊa za floru jugoistoĉne Srbije - In: RanĊelović, N., RanĊelović, V. (eds): III Simpozijum o flori jugoistoĉne Srbije, Zbornik radova 1: 95-109, Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu, Leskovac.

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Анђела Наелбандиан Ментор, МН: Бојан Златковић (др.) Анализа дистрибуције врста рода Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco- Наслов рада, НР: rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) у Србији Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Р. Србија Година, ГО: 2015 Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ 47 стр. ; 23 слика; 3 графикона цитата/табела/слика/графика/прилога) Научна област, НО: БИОЛОГИЈА Научна дисциплина, НД: БОТАНИКА Предметна одредница/Кључне речи, ПО: SEDUM, ДИСТРИБУЦИЈА, DIVA-GIS УДК 584.4 : 582 Чува се, ЧУ: библиотека Важна напомена, ВН: У раду је приказана дистрибуција 10 представника рода Sedum у оквиру серија: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea. Приказан је историјат истраживања врста овог рода из одабраних серија. Урађена је ревизија хербарског материјала анализираних представника из збирке Природно- математичког факултета у Нишу (HMN). На бази литературних и хербаријумских података направљена је база података са детаљним Извод, ИЗ: информацијама о распрострањењу и карактеристикама станишта сваког истрaживаног таксона. Израђене су карте дистрибуције за сваку врсту. Указано је на њихове еколошке и биогеографске специфичности за део ареала у Србији. Њихова дистрибуција у Србији упоређена је са подацима из ”Атласа Флоре Европе”. Утврђена је позиција центара дистрибуције који се одликују највећим бројем таксона рода Sedum из анализираних серија на територији Србије. Датум прихватања теме, ДП: 18.03.2015. Датум одбране, ДО: Чланови комисије, КО: Председник: Др Марина Јушковић

Члан: Др Владимир Ранђеловић Члан, ментор: Др Бојан Златковић Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2 ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: Master thesis Author, AU: Anđela Naelbandian Mentor, MN: Bojan Zlatković (dr.) Title, TI: Distribution analysis of species of the genus Sedum (Series: Dasyphylla, Glauco-rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco, Subrosea) in Serbia Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: Serbia Publication year, PY: 2015 Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: 47 p. ; 23 pictures; 3 graphics (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/ Scientific field, SF: Biology appendixes) Scientific discipline, SD: Botany Subject/Key words, S/KW: Sedum, distribution, DIVA-GIS UC 584.4 : 582

Holding data, HD: library Note, N: Abstract, AB: The thesis shows the distribution of 10 representatives of the genus Sedum within the series: Dasyphylla, Glauco-Rubens, Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco and Subrosea. It review research history of selected species from the genus. We performed a revision of the herbarium material from the collection of the Faculty of Sciences and mathematics in Nis (HMN). Based on the literature and herbarium data we made the database with detailed information on the distribution and ecology of each of the studied taxon. Distribution maps for each species is produced. It was pointed out to their ecological and biogeographical specificity for part of its area in Serbia. Their distribution in Serbia is compared with data from the ”Atlas florae Europaeae”. Positions of taxonomical diversity centers, characterized by the highest number of Sedum taxa, for the territory of Serbia were established. Accepted by the Scientific Board on, ASB: 18.03.2015.

Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Dr Marina Jušković Member: Dr Vladimir Ranđelović Member, Mentor: Dr Bojan Zlatković Образац Q4.09.13 - Издање 1