„ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac САДРЖАЈ CONTENTS

ЗАПИСИ

ГОДИШЊАК ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ

Година III, број 3 ПОЖАРЕВАЦ, 2014.

ZAPISI

THE HISTORICAL ARCHIVES OF POZAREVAC YEARBOOK

Year III, No 3 POZAREVAC, 2014. ЗАПИСИ ZAPISI Годишњак Историјског архива Пожаревац THE HISTORICAL ARCHIVES OF POZAREVAC YEARBOOK

ИЗДАВАЧ: PUBLISHER: Историјски архив Пожаревац Historical Archive Pozarevac www.arhivpozarevac.org.rs www.arhivpozarevac.org.rs [email protected] [email protected]

ЗА ИЗДАВАЧА: FOR PUBLISHER: Др Јасмина Николић, директор Ph.D. Jasmina Nikolic, director

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: EDITOR-IN-CHIEF: Др Јасмина Николић Ph.D. Jasmina Nikolic

РЕДАКЦИЈА: EDITORIAL BOARD: Др Јасмина Николић Ph.D. Jasmina Nikolic Mр Драгана Милорадовић Мsc. Dragana Miloradovic Јасмина Живковић, МА Jasmina Zivkovic, МА Слободанка Цветковић Slobodanka Cvetkovic Наташа Милошевић Дулић Natasa Milosevic Dulic Весна Башић Vesna Basic

ИНОСТРАНИ ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ: FOREIGN MEMBERS OF THE EDITORIAL BOARD: Проф. др Петер Павел Класинц (Словенија) Ph.D. Peter Pavel Klasinc (Slovenia) Др Грасиа Тато (Италија) Ph.D. Grazia Tato (Italy) Душан Поповић (Република Српска) Dusan Popovic (Republic of Srpska) Доц. др Изет Шаботић (Босна и Херцеговина) Ph.D. Izet Sabotic (Bosnia and Herzegovina) Др Димитар Атанасов (Бугарска) Ph.D. Dimitar Atanasov (Bulgaria) Др Живана Хеђбели (Хрватска) Ph.D. Zivana Hedjbeli (Croatia) Мр Бојан Цвелфар (Словенија) MSc. Bojan Cvelfar (Slovenia) Дмитар Богески (Македонија) Dmitar Bogeski (Macedonia)

АДРЕСА РЕДАКЦИЈЕ: ADDRESS: ЗАПИСИ, Годишњак Историјског архива Пожаревац ZAPISI, THE HISTORICAL ARCHIVES OF POZAREVAC YEARBOOK Др Војислава Дулића 10, 12 000 Пожаревац/Србија Dr Vojislav Dulic 10, Pozarevac, 12000, Serbia Телефон/факс +381 12 223 082 Telefon/faks +381 12 223 082

РЕЦЕНЗЕНТИ: REWIEV: Проф. др Петер Павел Класинц (архивистика) Ph.D. Peter Pavel Klasinc (Slovenia) Др Миле Бакић (информатика) Ph.D. Mile Bakic (Montenegro)

ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ: TRANSLATION INTO ENGLISH: Проф. Наташа Ивић, МА Prof. Natasa Ivic, MA

УДК: Народна библиотека Србије UDK: National Library of Serbia

ПРЕЛОМ И ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН: LAYOUT AND GRAPHIC DESIGN: NEWPRESS Смедерево NEWPRESS Smederevo

ШТАМПА: PRESS: NEWPRESS Смедерево NEWPRESS Smederevo

ТИРАЖ: 500 CIRCULATION: 500

ISSN 2334-7082 Штампање Часописа омогућио је Град Пожаревац Review Printing enabled the City Pozarevac

Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 2 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac САДРЖАЈ CONTENTS

Dr Jasmina NIKOLIĆ Ph.D. Jasmina NIKOLIC Uz treći broj 7 In addition to the third issue arhivistika archival Проф. др Михаил В. ЛАРИН Ph. Mikhail V. Larin Электронные документы как категория 11 Electronic records as a category of records документоведения science

Doc. dr. Peter Pavel KLASINC Ph.D. Peter Pavel KLASINC Odnosi arhivistov do mladih generacij, 16 Relations of archivists to young generation, do predstavitev arhivov in arhivskega gradiva to the presentation of archives and archival ter do kulturnih in drugih ustanov material and to cultural and other institutions

Зоран СТЕВАНОВИЋ Zoran STEVANOVIC Семантички веб и архивска онтологија 24 Semantic web and archival ontology Јован П. ПОПОВИЋ Jovan P. POPOVIC Место и улога адвоката у заштити архива, 39 The position and role of lawyers in the архивске грађе и запослених у архивима, protection of archives, archival material and и у заштити других физичких и правних лица archive employees, and in the protection of код остваривања својих права у архиву, other physical and legal entities in exercising са освртом на повреде ауторских права their rights at the archive, with a retrospective над ауторским делима похрањеним view of copyright infringement of the authors’ у архивима works kept at the archives.

Mр Маријана МРАОВИЋ MSc. Marijana MRAOVIC Велики рат у архивској грађи 50 The great war in the archival material of the Војног архива military archive Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Slobodanka CVETKOVIC Друштво архивских радника Србије 57 The Society of Archival Workers of Serbia (1954-2014) – преглед рада (1954-2014) – work overview Ирена КОЛАЈ, MA Irena KOLAJ, MA Драгана МИТРАШИНОВИЋ 69 Dragana MITRASINOVIC Трговинска комора у Београду The chamber of commerce in Belgrade - регистрација радњи града - registering the shops from Požarevac Пожаревца 1945 - in 1945 - Mr Maja NIKOLOVA MSc. Maja NIKOLOVA Lični fondovi u Pedagoškom muzeju u Beogradu 87 Personal fonds at the Pedagogical museum in – Fond Jevrema Ilića, – Belgrade -The fonds of Jevrem Ilić, rektora Bogoslovije rector of the seminary-

Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 3 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац историографија HISTORIOgraphy Јасмина Живковић, МA Jasmina Zivkovic, MA Хероине са пушком у руци 99 The heroines with rifles in their hands Mr Dragan Šaler MSc. Dragan Saler Predrag Miladinović 110 Predrag Miladinovic Cepelini iznad Požarevca Zeppelins above Požarevac tokom Velikog rata during the Great war Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ Prof. Ph.D. Radovan RADOVANOVIC Мр Небојша ЂОКИЋ 121 MSc. Nebojša ĐOKIĆ Ослобођење Пожаревца и околине The liberation of Požarevac and its октобра 1918. године surroundings in october 1918 Бориша РАДОВАНОВИЋ Boriša RADOVANOVIC Спасовска скупштина у Крагујевцу 137 The assembly in Kragujevac in 1837 on 1837. године Spasovdan holiday Marija VRANIĆ Marija VRANIC Revitalizacija starih i tradicionalnih zanata 149 Revitalization of the old and traditional crafts: u Srbiji: primer poslednje bombondžijske example last bombondzijske stores radnje „Bosiljčić” u Beogradu “Bosiljcic” in Belgrade Mр Саша ИЛИЋ MSc. Sasa ILIC „Милош у парку” Miloš in the park“ Поводом 115. годишњице откривања On the occasion of the 115t h anniversary споменика у Пожаревцу 158 of the monument to prince Miloš Светлана ЉУБЉАНАЦ Svetlana LJUBLJANAC Тихомир КОСТОВИЋ 171 Tihomir KOSTOVIC Прилог истраживањима о оснивању и развоју The Appendix to the Research on the Founding and млекарства у Дунавској бановини Development of Dairy Farming in the Danube Banate Рената Д. МИНИЋ, MA Renata D. MINIC, MA Катарина С. БЕЛИ 179 Katarina S. BELI Часопис вредан сећања A magazine worth remembering – Реч и слика – – Word and picture – из рада АРХИВА FROM the archives of Александра БОГДАНОВИЋ Aleksandra BOGDANOVIC Интернет страница као комуникацијски 195 An internet site as a communication channel канал Историјског архива Пожаревац of the Historical archive of Požarevac

Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 4 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Наташа МИЛОШЕВИЋ ДУЛИЋ Nataša MILOSEVIC DULIC Јесења школа архивистике – Трст 2013. 199 The autumn school of Archivistcs, Trieste 2013 Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Slobodanka CVETKOVIC „Дан отворених врата Архива 2014“ 202 Archive Open Day 2014. Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА Jasmina ZIVKOVIC, MA - Школа архивистике - 206 The School of Archivistics Тематски семинар о заштити архивске грађе A Thematic Seminar on the Protection и регистратурског материјала васпитно- of Archival Materials and Registration -образовних установа у Браничевском округу Materials of Educational Institutions in the Branicevo District МЕђународна АРХИВСКA INTERNATIONAL archival и културна САРАДЊА AND cultural cooperation Пуковник Милорад СЕКУЛОВИЋ Colonel Milorad SEKULOVIC Мр Маријана МРАОВИЋ 211 MSc. Marijana MRAOVIC Посета делегације Војног архива Централном The Visit of the Delegation of the Military архиву Министарства одбране Руске Archive to the Central Archive of the Федерације и Руском државном Ministry of Defence of the Russian војно-историјском архиву Federation and the Russian State Military Historical Archive Јасмина ЖИВКОВИЋ, MA Jasmina ZIVKOVIC, MA Слободанка ЦВЕТКОВИЋ 214 Slobodanka CVETKOVIC 23. Међународни архивски дан Трст, The 23rd International Archival Day in Trieste 21-23. октобар 2013. October 21-23, 2013 Мирјана СТЕПАНОВИЋ Mirjana STEPANOVIC Филмска магија кроз изложбе 223 The Magic of Film Exhibited „Биоскоп, 1941-1945“ и „Cinema, 1941-1945” and „The Films We Филмови које смо волели 1946-1980“ Loved, 1946-1980” Мр Владимир БУЛАЈИЋ MSc. Vladimir BULAJIC Централне банке Србије и Француске у време 233 The Central Banks of Serbia and France Првог светског рата (Les banques centrales During the First World War (Les banques de Serbie et de France pendant la Première centrales de Serbie et de Frane pendant la guerre mondiale), Народна банка Србије Première guerre mondiale), the National – Архив, Београд, 2012 Bank of Serbia – Archives, Belgrade, 2012 Mр Горан Р. ЂУРАН MSc. Goran R. ĐURAN Dr Izet Šabotić, Agrarne prilike u 237 Izet Sabotic, PhD, Agrarian Circumstances Bosanskom ejaletu (1839-1878) in Bosnian Province, 1839-1878

Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 5 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Весна БАШИЋ Vesna BASIC Отвореност према будућности 238 Openness to the Future Др Јасмина НИКОЛИЋ Ph.D. Jasmina NIKOLIC „Србија у Великом рату“ 239 „Serbia during the Great War” Изложба архивских докумената, The Exhibition of Archival Documents, каталог изложбе, виртуелна изложба и Exhibition Catalogue, Virtual Exhibition and сет архивских фотографија/разгледница the Set of Archival Photographs/Postcards Историјски архив Пожаревац, The Historical Archive of Pozarevac, the Војни архив, Војни музеј Military Archive, the Military Museum and и Медија центар „Одбрана“ Media Centre „Odbrana” Мр Дејан ЈАКШИЋ MSc. Dejan JAKSIC Југослав Вељковски, Тања Вељковски, 245 Jugoslav Veljkovski, Tanja Veljkovski, Душко Пантелић, Историјски архив Dusko Pantelic, The Historical Archive Града Новог Сада 1954–2014 of Novi Sad, 1954-2014 Јован П. ПОПОВИЋ Jovan P. POPOVIĆ Др Миле Бакић, 248 Mile Bakic, PhD, Валоризација архивске грађе The Valorisation of Archival Materials in memoriam In memoriam Милорад Мићо Радевић (1936–2014) 253 Milorad Mićo Radević (1936–2014) о ауТОРИМА ABOUT authors О АУТОРИМА 257 ABOUT AUTHORS УПУТСТВО САРАДНИЦИМА INSTRUCTIONS TO COLLEAGUE AUTHORS И ПРАВИЛА ЗА НАВОЂЕЊЕ 271 HOW TO ADD REFFERENCES/BIBLIOGRAPHY

Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 6 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Dr Jasmina NIKOLIĆ, direktor Glavni i odgovorni urednik dr Jasmina NIKOLIĆ, direktor Istorijskog arhiva Požarevac, Srbĳa

Uz treći broj

Poštovani čitaoci, drage kolege i saradnici, Pred Vama je treći broj međunarodnog stručnog časopisa Zahvaljujući kompetentnim i temeljnim recenzijama vr- „Zapisi“ - Godišnjak Istorijskog arhiva Požarevac. I ovoga puta hunskih recenzenata, iskoračili smo, prema našem vidjenju, donosimo trideset raznovrsnih priloga koji obrađuju teme iz korak napred. U narednom periodu moramo nastojati da do- arhivistike, istoriografije, istorije književnosti i kulture, komu- bijemo veći broj radova iz inostranstva. Ovako postavljen cilj nikacija i medija. i zahtev može se činiti nerealnim. Medjutim, moramo uložiti Veoma nam je drago što su koleginice i kolege iz zemlje veće napore da idemo napred, na razmenjujemo ideje širom i inostranstva koje su sarađivale sa nama u prvom i drugom sveta, da budemo na listi referentnih časopisa. broju odlučile da i treći broj međunarodnog stručnog časopisa Možemo s ponosom reći da je naš časopis, za relativno „Zapisi“ obogate svojim člancima, a nadamo se da ćemo lepu kratko vreme, naišao na dobar prijem kod stručne i šire jav- i uspešnu saradnju nastaviti i narednih godina. Pridružili su nosti, što njegovom uredništvu čini veliko zadovoljstvo i daje nam se i novi autori, čije Vam priloge najtoplije preporučujemo. motiva za dalji rad. Kako smo već napomenuli, časopis „Zapisi“ je osnovan Uređivački odbor ovog časopisa, kao i do sada, poziva sa namerom jačanja stručnog i naučno-istraživačkog kapaci- potencijalne autore na saradnju. Elektronska adresa na koju teta ne samo zaposlenih u Istorijskom arhivu Požarevac, nego autori mogu slati svoje priloge za četvrti broj časopisa je info@ i izvan njega, tako da mu je pored navedenih i jedan od bitnih arhivpozarevac.org.rs i draganamiloradovic@arhivpozarevac. ciljeva izlaženja – čvršće povezivanje empirijskih dostignuća i org.rs, a prilozi se mogu slati do 1. juna 2015. godine. Molimo saznanja akumuliranih u Srbiji i u inostranstvu. S tim u vezi, u autore članaka da, pre nego što nam pošalju svoj prilog, oba- ovom broju objavljujemo stručne radove autora iz Ruske Fede- vezno konsultuju web stranu Istorijskog arhiva Požarevac na racije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Srbije. www.arhivpozarevac.org.rs, gde će moći da pronađu smernice Treći broj časopisa „Zapisi“ sadrži pet tematskih celina: za pisanje radova, kao i elektronske verzije prethodnih broje- Arhivistika, Istoriografija, Iz rada arhiva, Međunarodna ar- va časopisa. hivska i kulturna saradnja i Prikazi i rasprave. Tematska ce- Uređivački odbor ovog časopisa zahvaljuje svima koji su lina „Arhivistika“ donosi devet originalnih stručnih radova iz svojim zalaganjima, savetima i komentarima doprineli pripre- teorije i prakse koji su zasnovani na modernim pristupima mi trećeg broja našeg časopisa. Posebnu zahvalnost duguje- izučavanju arhivistike kao naučne discipline. „Istoriografija“ mo autorima koji su izdvojili svoje dragoceno vreme za pisanje je zastupljena sa osam originalnih pogleda na klasične i mo- stručnih radova, naučnih članaka, prikaza i eseja, kao i na po- derne teme iz ovog domena naučnog istraživanja, s tim što je verenju koje su nam poklonili. Bez njihovog doprinosa časopis izdvojena grupa radova o Velikom ratu, kao prilog obeležava- danas ne bi bio pred čitaocima. nju stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata. U tematskoj Zahvaljujemo se Gradu Požarevcu koji je prepoznao sušti- celini „Iz rada arhiva“ predstavljamo četiri članka od kojih tri nu naše želje i finansijski pomogao publikovanje časopisa-go- daju prikaz realizovanih programa i postignutih rezultata u dišnjaka Istorijskog arhiva Požarevac. radu Istorijskog arhiva Požarevac. U skladu sa principom pro- Na kraju, nadamo se da ćemo opravdati poverenje autora movisanja struke i nauke, i ovaj broj časopisa daje izveštaje priloga u ovom broju časopisa i da će saradnju sa našim časo- o međunarodnim skupovima i prikaze organizovanih izložbi i pisom nastaviti i u budućnosti. Želja nam je, svakako, da pri- potpuno nove literature iz oblasti arhivistike, istorije, tradicije dobijemo i nove saradnike, kako bi naredni brojevi časopisa i kulture. Na kraju časopisa nalaze se biografije sa fotografija- „Zapisi“ bili još bogatiji, raznovrsniji i zanimljiviji. ma autora članaka i uputstvima za buduće saradnike. U Požarevcu, septembar 2014. godine

Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 7 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац

архивистика archival arhivistika

Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 9 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац archival архивистика arhivistika

Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 10 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Проф. др М. В. ЛАРИН UDK: 930.25:004 UDK: . В соответствии с данным определением, к элек- 3 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Действующая редакция Федерального закона «Об ин- собственно электронные документы, жизненный цикл оцифрованные копии бумажных и др. аналоговых до- базы данных в виде сложных документов (реестры, ка- интернет-документы (документация социальных сетей, Законодательство Российской Федерации допуска- Ст.4196. Федеральный закон от 27.07.2010 № 227-ФЗ // СЗ РФ. 2010. № 31. 3 кумент» ни со специальными (например, компьютерными) носителями информации, ни со специальными средствами защиты информации и удостоверения автора (например, электронной подписью), а основной акцент сделан на спо- информации. собе представления формации, информационных технологиях и о защите ин- формации» также определяет электронный документ как документированную информацию, представленную в элек- тронной форме, то есть в виде, пригодном для восприятия вычислительных электронных использованием с человеком машин, а также для передачи по информационно-телеком- муникационным сетям или обработки в информационных системах тронным документам можно отнести: виде; которых протекает только в электронном кументов; дастры и др.); сайтов и др.). ет использование электронных документов в сферах деятельности, в том различных числе и в управлении. Особое значение имеют законодательные и основуправовую создающие акты, правовые нормативные иные нормативные электронного правительства и порядок применения элек- тронных документов при межведомственном электронном документообороте и межведомственном электронном вза- имодействии. 11

2 . 1 документ, электронный документ, В статье рассматриваются вопросы введе- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review

ермин «электронный документ» в российском ментоведении доку- начал активно использоваться лишь в 1990-е годы. До этого общепринятыми были термины цифровой подписи» // СЗ РФ. 2002. №2. Ст. 127. Сегодня появилась потребность в новом понятии, отно- В российском законодательстве нормативное опре- Ключевые слова: Aннотация: ментации. Придание юридической силы документам на машинномна документам силы юридической Придание ментации. носителе и машинограмме, создаваемым средствами вычисли- тельной техники. Основные положения». Федеральный закон от 10 января 2002 г. № 1-ФЗ «Об электронной См. например: ГОСТ 6.10.4-84 «Унифицированные системы доку- 1 2 сящемся к документам, проходящим все стадии своего жиз- своего стадии все проходящим документам, к сящемся ненного цикла – от создания до уничтожения или передачи на вечное архивное хранение – в электронном виде. Тако- вым стало понятие «электронный документ». деление электронного документа появилось Федеральном законе впервые «Об в электронной цифровой подпи- си»: «электронный документ – это документ, информация которого представлена в электронно-цифровой форме» Электронные документы какЭлектронные документоведения категория Проф. др Михаил В. ЛАРИН В. др Михаил Проф. Институт Научно-Исследовательский Всероссийский Дела (ВНИИДАД) и Архивного Документоведения Руска Федерација Это определение не связывало понятие «электронный до- ния понятия «электронный документ» в науку документо- ведения. Показано зарождение и развитие термина, зако- нодательная основа его применения, раскрывается струк- тура электронного документа, проводится его сравнение с документом на бумажной основе. Автор обозначает на- учные проблемы, требующие своего решения, в процессе документов. практики применения электронных электронный документооборот, делопроизводство, формационные технологии, метаданные ин-

«машиночитаемый документ», «документ (магнитном) на носителе», машинном «машино-ориентированный доку- мент» и «машинограмма» Т Проф. др М. В. ЛАРИН хранение и использование которых может осуществляться осуществляться может которых использование и хранение ти посредством разработки перечня документов, создание, руководителем федерального органа исполнительной влас- (утверждается) определяется документооборота, тронного элек- системе в обращающихся документов, электронных ми документами в федеральном органе исполнительной исполнительной власти органе федеральном в документами ми электронны- с работы особенности также зафиксированы акте нормативном этом В статус. правовой официальный придан документу электронному дела архивного и ведения документо- российского истории в впервые образом, ким Та- реквизиты. установленные иметь и делопроизводства правилам общим по оформлен быть должен документ ный от 7 сентября 2011 г. № 751) № г. 2011 сентября 7 от деральных органах исполнительной власти (с изменениями рота (МЭДО),котораяуспешнофункционирует. документообо- электронного межведомственного системе о Положение утвердило г. 2009 в Федерации Российской Правительство правительства. электронного фраструктуры 6 5 4 июня 15 от Федерации Российской Правительства Постановление Постановления Правительства Российской Федерации от 15 июня июня 15 от Федерации Российской Правительства Постановления Тамже.Разд. VI. г.) (СЗРФ.2009.№25.Ст.3060;2011. №37.Ст.5263). ральных органах исполнительной власти (с изм. от 7 сентября 2011 2009 г. № 477 «Об утверждении Правил делопроизводства в феде- ционной сети Интернет»; от 8 сентября 2010 г. № 697 «О единой единой «О 697 № г. 2010 сентября 8 от информационно-телекоммуника- Интернет»; сети ционной использованием с самоу- правления местного органами и власти исполнительной органами с взаимодействия вопросам информационно-справочной по организаций системе и граждан единой поддержки «О 478 № г. 2009 рота ворганахгосударственнойвласти». документообо- электронного совершенствованию по мерах «О 890 № г. 2012 сентября 6 от органов»; государственных деятельности в технологий информационно-коммуникационных использования писи»; от 25 апреля 2012 г. № 394 «О мерах по совершенствованию под- электронной средств совместимости обеспечению к бований тре- установлении об также а использования, ее порядке о собой, между взаимодействия электронного организации при управления само- местного органами и власти исполнительной органами мой используе- подписи, электронной «Об 111 № 2012 сентября 09 от функций)»; (осуществление услуг муниципальных и дарственных госу- форме электронной в предоставление обеспечивающих мах, систе- информационных государственных федеральных «О 861 № г. 2011 октября 24 от форме»; электронной в услуг муниципальных и государственных предоставления для используемых систем, ных обеспечивающей информацион- взаимодействие информационно-технологическое инфраструктуре, «Об 451 № г. 2011 июня 08 от взаимодействия»; информационного межведомственного системе В соответствии с Правилами делопроизводства, состав состав делопроизводства, Правилами с соответствии В Целый ряд постановлений В 2009 г. утверждены Правила делопроизводства в фе- в делопроизводства Правила утверждены г. 2009 В 6 . Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац 5 . В них указано, что электрон- что указано, них В . 4 принят в целях создания ин- 12 борота в органах государственной власти» документоо- электронного совершенствованию по мерах «О ций РоссийскойФедерации коммуника- массовых и связи Министерством новленным уста- требованиям, соответствовать должна она постольку власти, исполнительной органа федерального тооборота докумен- электронного системе в хранятся и батываются агентством. архивным Федеральным с согласованию по власти тельной исполни- органов федеральных руководителями ждаются утвер- Перечни Эти форме. электронной в исключительно должает оставаться актуальной. должает оставатьсяактуальной. тронными документами в делопроизводстве и архивах про- элек- с работы базы методической и нормативной прочной создания задача этим с связи В документами. бумажными перед преимущества их использовать мере полной в ляет позво- не и государства и общества жизни сферах всех во документов электронных применение широкое затрудняет законодательства характер Фрагментарный управленческой деятельности. в документов электронных регулировании применения в последовательно всегда не пока Феде- рации Российской законодательство документооборота, электронного и документов электронных применения ре кадров, способныхработатьвновыхусловиях. переподготовку и подготовку осуществить и ментооборота доку- такого значимости юридической обеспечения просы во- решить также а управления, органах в инфраструктуры соответствующей подготовке по мероприятия необходимые Федерации. Это означает, что к названной дате необходимо провести все Российской Правительством с и собой между власти исполнительной взаи- органов федеральных при модействии документами электронными обмен на переход Федерации Российской в осуществить года 2017 конца до ча 8 7 Приказ Министерства связи и массовых коммуникаций Россий- коммуникаций массовых и связи Министерства Приказ Постановление Правительства Российской Федерации от 6 сен- 6 от Федерации Российской Правительства Постановление рбвнй ифраины ссеа эетонг доку- электронного системам информационным утверждении «Об к 221 № требований г. 2011 сентября 2 от Федерации ской странения». распро- ограниченного информации служебной систем посредством данных обработки необходимость числе том в тывающих учи- власти, исполнительной органов федеральных ментооборота Постановлением Правительства Российской Федерации Федерации Российской Правительства Постановлением оклк эетоне оует сзатя обра- создаются, документы электронные Поскольку Несмотря на активную нормотворческую работу в сфе- в работу нормотворческую активную на Несмотря ного документооборота в органах государственной власти» (СЗ (СЗ власти» государственной органах в документооборота ного электрон- совершенствованию по мерах «О 890 № г. 2012 тября РФ. 2012.№38. Ст.5102). Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 7 . 8 поставлена зада- Проф. др М. В. ЛАРИН . 11 . В электронной среде электронной В . 12 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” other current records, Hans Hofman, Metadata and the management management the and Metadata Hofman, Hans records, current other 2000. Draft. July form. in digital records current of библиотечному и издательскому делу. Управление документами. Общие требования». Важным источником информации для различных видов различных для информации источником Важным Однако достоверность веб-документов иногда вызыва- МСА отмечает, что в эпоху цифровой информации мета- информации цифровой эпоху в что отмечает, МСА International Council on Archives, Committee on electronic and 11 ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 «Система стандартов по информации, 12 ного документа. При регистрации документа создаются, как создаются, документа регистрации При документа. ного минимум, следующие метаданные: уникальный идентифи- катор (им может быть регистрационный документа номер в информационной системе); дата и время регистрации; заголовок (краткое содержание документа); автор (лицоили организация), отправитель или получатель. При более детальной регистрации документ связывается с описатель- ной информацией о контексте, содержании и структуре до- взаимосвязанными документами кумента и с другими документы всегда сопровождаются метаданными, определяющими их основные характеристики. Именно ме- точно таданные делают электронные документы пригодными для использования, понятными и аутентичными, гарантируют неизменность, достоверность и доказательную силу элек- тронных документов. Поэтому управление является метаданными обязательной частью управления электронными документами. деятельности служат веб-документы – документы, для ис- пользования которых необходимы сетевые компьютерные интра- пользования: общего и внутреннего (сети технологии нет, экстранет, интернет). Например, органы государствен- используют активно самоуправления местного и власти ной сеть Интернет для размещения официальной информации (нормативных документов, новостей, актуальной справоч- ной информации и др.). Внедрение сетевых технологий в государственное и муниципальное управление позволяет увеличить эффективность взаимодействия органов власти и населения, повысить оперативность и качество обслужи- вания населения в государственных и муниципальных уч- реждениях. ет сомнения, поскольку их содержание и местонахождение (напри- изменено случайно или преднамеренно быть может мер, при проведении реструктуризации сайта, обновлении информации, сбоях в работе сервера или в результате по- тери данных при вирусной атаке). Сайты имеют тенденцию данные приобрели особое значение особое приобрели данные 13 . 10 . Из вышесказанного 9 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review библиотечному и издательскому делу. Управление документами. Общие требования». библиотечному и издательскому делу. Управление документами. Общие требования». ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 устанавливает, что документ – структура документа, то есть его формат и взаимо- – в документе должен быть отражен управленческий – должны быть отражены связи между отдельными за- Электронные Электронные документы, в отличие от документов на В соответствии с ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 метаданные Несмотря Несмотря на то, что электронные документы все шире Метаданные образуются не только в момент создания ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 «Система стандартов по информации, ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 «Система стандартов по информации, 9 10 можно сделать вывод, что метаданные - ные структурирован- данные о данных, это информация, которая позволя- ет идентифицировать электронные документы, управлять ими, осуществлять их поиск и осуществлять любые другие действия с документом. должен иметь, помимо содержания, отражающие управ- ленческую операцию метаданные или быть постоянно свя- этом: занным или объединенным с ними. При отношения между составляющими документ элементами, должна оставаться неизменной; контекст создания, получения и использования документа (в том числе управленческий процесс, частью которого яв- дан- время и дата операция, управленческая данная ляется ной операции и ее участники); документ писями, составляющими в совокупности вторгаются вторгаются в нашу жизнь, теория электронного документа до настоящего времени еще не разработана в необходи- мом объеме. логической а физической, не являются носителе, бумажном целостностью. Именно признак логической следует принимать во внимание целостности при идентификации элек- тронных документов в виде мультимедийных гипертекстовых, документов, а табличных, также в виде баз данных. является документа электронного характеристикой Важной связанных с ним метаданных.наличие постоянно – это данные, описывающие контекст, содержание, струк- туру документов и управление ими (или получения и регистрации) документа в документной системе организации, но и добавляются в течении времени, пока всегодокумент находится в информационной си- стеме и используется). По ГОСТ Р ИСО 15489-1-2007 частью метаданных являются регистрационные данные электрон- Проф. др М. В. ЛАРИН архивов поинформатизации ихдеятельности. передовых опыта и опыта международного накопленного использовании в нуждается архи- которых решение дела, и вного делопроизводства вопросы методические чисто другие и документов электронных для форм учетных новых введения необходимости о документов, электронных ставе хивы. номенклатуры дел и документов и затем передаваться делопроизводственные в ар- в включаться такие должны Именно документы аналогами. электронными их документов ях речь может идти лишь о замене традиционных бумажных документов нахранение. электронных видов этих отбор начали уже архивы нальные нацио- некоторые Хотя дела. архивного практики и требованиям теории хранения архивного объектов как их ствия данных информационных ресурсов с точки зрения соответ- характеристики изучить глубоко более Необходимо др. и веб-документов реестров, электронных данных, баз ний, сообще- электронных ресурсов: информационных менных вать информацию. идентифициро- однозначно позволяющих реквизитами, с связей их установления или ним к присоединения ментов, их задача доку- структуру в включения есть то описания, правильного всего, прежде входит, документов) бумажных или электронных других любых и (как юридической веб-документов силы сохранности, доступности, полноты, ности, чезнуть завтра. ис- безвозвратно должен не сегодня, доступный документ, веб- – сохранность ее обеспечивать необходимо поэтому решений, управленческих принятия основой быть может веб-страниц официальных Информация актуальная. и ная точ- полная, достоверная, она что уверены, быть должны граждане и доступна, легко быть официаль- должна информация ная требуемая власти: органов веб-документами высокой «динамичностью». очень характеризуются обновлению, частому к Дискуссионными остаются пока вопросы о видовом со- видовом о вопросы пока остаются Дискуссионными Представляется, что в современных российских услови- совре- новых судьбе о вопрос открытым остается Пока достовер- обеспечению по мероприятий комплекс В управления необходимость возникает условиях этих В Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац 14 новых учетных форм для электронных документов и другие другие и документов электронных для форм учетных новых введения необходимости о документов, электронных ставе хивы. номенклатуры дел и документов и затем передаваться делопроизводственные в ар- в включаться такие должны Именно документы аналогами. электронными их документов ях речь может идти лишь о замене традиционных бумажных делопроизводстве иархивах. в документами электронными с работы базы методической и нормативной прочной создания задача стоит товедами докумен- перед этим с связи В документами. бумажными перед преимущества их использовать мере полной в ляет позво- не и государства и общества жизни сферах всех во документов электронных применение широкое затрудняет законодательства характер Фрагментарный управленческой деятельности. в документов электронных регулировании применения в последовательно всегда не пока Феде- рации Российской законодательство документооборота, электронного и документов электронных применения ре межведомственном электронномвзаимодействии. и документообороте электронном межведомственном при вительства и порядок применения электронных документов пра- электронного основу правовую создающие акты, вые чение имеют законодательные и иные нормативные право- зна- Особое управлении. в и числе том в деятельности, рах сфе- различных в документов электронных использование альных сетей,сайтовидр.). соци- (документация интернет-документы др.); и кадастры ментов; базы данных в виде сложных документов (реестры, в электронном виде; оцифрованные копии бумажных доку- только протекает которых цикл жизненный документы, ные электрон- относятся: документам электронным к делением, информационных системах. В соответствии с данным опре- в обработки или сетям мационно-телекоммуникационным инфор- по передачи для также а машин, вычислительных электронных использованием с пригодном человеком восприятия для виде, в есть то форме, электронной в ленную представ- информацию, документированную как документ Дискуссионными остаются пока вопросы о видовом со- видовом о вопросы пока остаются Дискуссионными Представляется, что в современных российских услови- сфе- в работу нормотворческую активную на Несмотря допускает Федерации Российской Законодательство Российское законодательство определяет электронный Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac РЕЗЮМЕ Проф. др М. В. ЛАРИН Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Despite the active work in application of electronic records records electronic of application in work active the Despite In modern Russian conditions one can only replace tradi- It is worth to discuss the following c questions: specifi and electronic the circulation, records Federation Russian legislation is not electronic ap- records regulates logically always plication in administrative activity. Fragmentary character of legislation complicates wide application of electronic records in all spheres of society and state life. to According this legislation it is not allowed to use their advantages in comparison man- records Therefore, measure. full in documents paper with agers have to normative create stable and methodical base of and archives. keeping in records records electronic with work tional paper documents with their electronic analogues. Such documents should be included into archives. to then be transferred and and records plans records keeping ling fi new of introduction of necessity records, electronic of structure registration forms for electronic records and other methodical problems of records keeping and archives management. In- ternational advanced experience of archives and know-how in of informatization their be activity will very useful in solving questions. these 15 SUMMARY Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review record, record, electronic record, electronic records Introduction Introduction of the concept «electronic record» The Russian Federation legislation suggests the use of According According to the Russian legislation an electronic record Keywords: Keywords: Abstract: Abstract: Electronic records as a categoryElectronic science of records чисто чисто методические вопросы делопроизводства вного и дела, решение которых архи- нуждается в использовании накопленного международного опыта и опыта передовых их деятельности. информатизации архивов по is is ned defi as documentary information presented tronic form, for which is suitable people’s perception with use in elec- of electronic computers, and also for transfer on information- sys- information in processing or networks telecommunication tems. So, on nition the electronic base records are of this defi the following: electronic records, life cycle of which proceeds only in electronic form; digitized copies of paper documents; databases in the form of complex records (registers, networks, social of (documentation cadas- records Internet etc.); tres, etc.). sites, electronic records in erent spheres diff of activity, including The and legislative administration. other normative acts,legal creating a legal basis of electronic government and order of electronic records application at the interdepartmental electronic records circulation and interdepartmental electronic in- value. special of are teraction, into into records science is considered in the article. The author the demonstrates origin and development of this term, legis- electronic of analysis an is There application. its of basis lative record’s structure, its comparison with paper documents in c problems, which should be solved, in the the work. Scientifi course of practical application of electronic records are ned. defi meta- information keeping, technologies, records circulation, data Doc. dr Peter Pavel KLASINC gradivo sonačeloma zakonsko regulirane. mi ustanovami in ustvarjalci, ki pri sebi hranĳo svoje arhivsko odnosi, ter uspešni skupni projekti (razstave, publikacĳe). dobri rezultati, strokovni plodni dokazujejo pogosto kar stne, arhivskosebigradivo pri knjižnice,(muzeji,galerĳ večpla-so e) tarje, razstave inpodobno. inven- popise, različne za pa gradiva arhivskegapredstavitvi pri podobno, in dejavnosti opise ustanove, arhivske dovino različno nastajajo insemedseboj tudi razlikujejo. prakso na glede pa kioblikah, CD ali knjižni vskegagradivav arhivskega gradiva. uporabe in dostope ter gradiva, specifi arhivskega in čnosti generacĳ nastanke predstavljajo mladim am arhivisti arhiva, prostorih YouTube,vok, njimi srečanjihz Na druga.Twitter in Facebo-stakot uporabljajoomrežja,socialna zadržano dokaj informacĳuporabo tehnologĳz pristopovskih goških vendar arhivskega gradiva. pomembnostmi o pa predvsem arhivov, delovanja osnovami seznanĳ z jih o da generacĳželjo, mladihz do dostopajo ko arhivisti, izvajajo meri, manjši ali večji v času, zadnjem v jih ustanov ter dokulturnihindrugih arhivov inarhivskegagradiva generacij, dopredstavitev Odnosi arhivistovdomladih Slovenija ALMA MATEREUROPAEA–EvropskicenterMaribor Predstojnik Katedrezaarhivistikoindokumentologijo Doc. drPeter Pavel KLASINC 1 Podobenprispevek bilje napodankonferenci Mednarodnega insti- Strokovne aktivnosti, ki se razvĳajo med arhivisti in drugi- hranĳki ustanovami, kulturnimi Relacĳo in arhivisti med e zgo- zgradbe, opis za lahko gre arhivov predstavitvi Pri Arhivisti pogosto pripravljajo predstavitve arhivov in arhi- peda- modernih poslužujejo tem pri se arhivisti Mnogi Abstract: tuta arhivskih znanosti Trst/Italĳa, Maribor/Slovenĳa s sedežem v v sedežem s Maribor/Slovenĳa Trst/Italĳa,znanosti arhivskih tuta Trstu, Mednarodni arhivski dan, Trst, 2013 Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац Avtor v svojem prispevku opisuje odnose, ki ki odnose, opisuje prispevku svojem v Avtor 1 16 Z čena neprecenljiva vrednost arhivskega gradiva, arhivi pa so so pa arhivi gradiva, arhivskega vrednost neprecenljiva čena dolo- precizno alinejah uvodnih v je ker arhivistiko,svetovno arhivskega in dokumentarnega gradiva. ustvarjalci med in javnostjo politično med zastopati in širjati revĳstrokovni Deklaracĳarhivski raz- i. oni moramo ali o tej v objavljena ali plakat lep tudi dokument, nek papirju, na črka in laični javnosti in napako bomo naredili, če bo ostala le samo namenjenaje strokovninajširšiše bila je in mojemPonamen. svoj dosegla debatstrokovnih širokih in razširjenosti splošne vse- deklaracĳtiče je se dakar trditi, a, morem Ne 2009. leta jopotrdilzuin nasvoji generalni skupščininovembrana Malti izdaljejo kihivih,Mednarodni arhivski svetPari- vsedežem s siizbral osnovna stališča, navedena v vsko gradivo, kulturne ustanove, ustvarjalci. NAMESTO UVODA 2 objavljena na Deklaracĳaje 2009. Malta arhivih, Deklaracĳao ICA, Pred petimi leti je Splošna deklaracĳSplošna jeobkrožila arhivihleti o petimi Preda Ključne besede: Ključne arhivskega gradiva ter do kulturnih in drugih ustanov sem arhivistovmladihdo generacĳ predstavitvedo , arhivov in relacĳna pogledov generalnih predstavitve izhodiščee a mnogih spletnihpogostojostranehmnogih srečujemoter pristojnih v arhi- 318 - 309 stran ADS, Ljubljana 2010), ( 33 Arhivi paradigma. arhivska je potrdiltudi UNESCO«. jo Isti, SplošnaDeklaracĳa arhivihsodobna o in ki arhivih, o Deklaracĳa je MAS dokument najpomembnejši drugi »…. 76 stranLjubljana,ADS, dostopnosti…..Arhivi36(2013) o vihna plakatih tudi vangleškem jeziku. Glejte: Košir, Odnačel MAS Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac arhivisti, mlade generacĳarhi- mladearhivi, arhivisti, e, Splošnideklaracĳ ar-o i 2

D: 930.253 UDK: 930.25:316.7 Doc. dr Peter Pavel KLASINC Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ”

4 240, Trst – Trieste, 2010. Trieste, – Trst 240, Avtorji o zakonodaje v arhivih; Tato, Larin, Hanus, Doria, Sch. Ernst, Sch. Larin, Hanus, Doria, Tato, arhivih; v zakonodaje o Avtorji Rybakou, Cook, Gonzales, Budowski, Arathymou, Borges, Heđbeli, Kožar, Delmas, Selan, Wanner, Sem. Rajh, Popović , strani 51 do dokumentarnim in arhivskim gradivom se mora poslovati, upravljati upravljati poslovati, se mora gradivom in arhivskim dokumentarnim in varovati na načine, ki bodo in uporabnost«. celovitost zagotavljali zanesljivost, njegovo avtentičnost, nameniti nameniti tudi potrebna finančna sredstva za podporo ustreznemu gradivom, in arhivskim dokumentarnim z in poslovanju upravljanju Z sobljenih strokovnjakov. vključno z zaposlovanjem pravilno uspo Nesporno je, da mnoge navedene defi nicĳ e v Splošni de- Nesporno nicĳ je, da mnoge navedene defi Potrjujem Potrjujem pa ugotovitev Splošne e deklaracĳ o arhivih, velik za gradivu arhivskem pri gre da ugotavlja, a Deklaracĳ teorĳo in prakso. sodobno arhivsko za Revĳa Št:20, ATLANTI, Glejte 4 depojih. Arhivsko gradivo je verodostojen unikatni vir informa- vir unikatni verodostojen je gradivo Arhivsko depojih. so zato poslovanje, in transparentno , odgovorno ki podpira cĳ arhivi potrebni. Ugotavlja se raznolikost arhivskega gradiva, ker le to beleži podatke o vseh področjih človekove dejavno- skih sti ter na številnih novih nastaja Pojav nosilcih. informacĳ v arhivih zahteva tehnologĳ nova znanja arhivistov ter drugih upravljati medsebojno morajo ki strokovnjakov, skih informacĳ gradivom. arhivskim z ar- pomembnih vseh v pravzaprav zasledimo arhivih o i klaracĳ jih tukaj zato sprejeti, so bili po svetu kjerkoli zakonih, hivskih konferen- MIAZ na bili so pa obdelani navajal, bom ne posebej 2010. ci da da je prost dostop do arhivskega gradiva, ki ga o naj države, določĳ pomemben o zato, naše ker znanje bogatĳ o človeški o pravice državljanov in o, ščitĳ družbi, spodbujajo demokracĳ namenom, sledi a deklaracĳ Zato življenja. kakovost spoštujejo ki jih arhivi pa izvajajo, naj vrednost arhi- gre za neprecenljivo in potrebo po temeljno in arhivov za delovanju gradiva vskega za njihovo pravilno hrambo. Ta je potrebna tudi kot podpora ime- in tako preglednosti odgovornosti učinkovitosti, poslovni novani transparentnosti, kakor tudi za zaščito državljanskih pravic, individualno in kolektivno ohranitev spomina, pred- ter vsem seda- preteklosti dokumentiranju pa za razumevanje aktivnosti. bodoče v in usmerjenosti njosti razpon oziroma raznolikost vseh področji človekove dejavnosti. Opozarja, da se je v zadnjih sto petdesetih letih povečalo število nosilcev zapisov, na katerih nastaja arhivsko gradivo, tiskano risano, napisano, papirju na to je ali to na se oziraje ne v elek- rekoč tako gradivo, arhivsko ali zapisano drugače kako Vloga obliki. novi kakšni v morda tudi ali vizualni avdio tronski, arhivov je pomembna tudi zato, ker delo v njih zahteva pose- ki bej jih arhivske strokovnjake, usposobljene zagotovi- lahko mo le s usposobljeni Pravilno permanentnim izobraževanjem. 17 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review gradiva, do njegovega hranjenja v arhivskih 3 upoštevati splošni in specialni zakoni, ki določajo poslovnje z doku- z poslovnje določajo ki zakoni, specialni in splošni upoštevati mora v mentarnim Pri biticeloti. in ustvarjalcih gradivom arhivskim gradi- in arhivskim dokumentarnim z in poslovanja delo upravljanja vom cenjeno celovito, ter kompleksno, kompetentno na vseh nivojih opravljanja svojih osnovnih dejavnosti. Za vse to je potrebno sodelujejo pri valorizacĳi, varstvu in uporabi ter vseh drugih nalogah drugih vseh ter uporabi in varstvu valorizacĳi, pri sodelujejo doku- z poslovanje pravilno za Odgovornost tem gradivom. s zvezi v mentarnim in arhivskim gradivom nosĳo uprave odločanja, oziroma lastniki nosilci ali imetniki tega gradiva. majo v Zraven zadnjem času za odgovornost poslovanje z njih dokumenti tudi prevze- informacĳski strokovnjaki, ki morajo tesno sodelovati s tistimi, ki in z dokumentarnim arhi- in upravljanje poslovanje za so zadolženi gradiva in arhivskega dokumentarnega Ustvarjalci gradivom. vskim so takšnemu k zavezani ki poslovanju, bo sprejelo izvaja- navodila z dokumenti, pri nja tem poslovanja ustrezne politike pa se morajo arhivsko arhivsko gradivo. Ne oziraje se na to ali je nosilec papir, elektron- to ustvarjalec mora zapisa, drug nosilec in kakšen avdiovizualni ski, je tega potebno poudariti Zaradi obravnavati. enakovredno gradivo strokov- usposobljenih tistih oziromo arhivistov vloge pomembnost njakov, ki poslujejo z dokumenti pri ustvarjalcih. Tem strokovnja- usposabljanja začetnega zraven primeru vsakem v potrebno je kom zagotoviti tudi permanentno nadaljno izobraževanje. Zavedati se moramo, da ti strokovnjaki služĳo svoji ustanovi, zavodu ali pod- gradiva, in arhivskega dokumentarnega nastajanje jetju ter kreirajo kost dokumentarnega in arhivskega gradiva je zaradi beleženja vseh beleženja zaradi je gradiva arhivskega in dokumentarnega kost področĳ dejavnosti velika, kar se kaže tudi v velikem številu nosil- in dokumentarno torej dokumenti, nastajajo katerih na zapisov, cev vanje in ohranjanje njegove uporabnosti za individualen ali skupin- individualen za uporabnosti njegove in ohranjanje vanje ski spomin. Zagotovitev prostega dostopa do arhivskega gradiva bogati naše znanje o človeški družbi, spodbuja demokracĳo, ščiti pravice državljanov in izboljšuje kakovost življenja, zato je poslovanje z dokumenti potrebno zastaviti tudi kot dejavnost kreiranja dekla- določila torej in moramo lahko Smiselno gradiva. arhivskega potrebno dokumenti z poslovanje je da smislu, v tudi razumeti racĳe zaradi verodostojnega dokaza o upravnih, kulturnih in intelektu- alnih dejavnostih ustvarjalca. Pravilno poslovanje z dokumenti je potrebno predpisati in izvajati zaradi podpore poslovni učinkovi- tosti, odgovornosti in preglednosti pa ustvarjalca tudi (transparentnosti) zaradi ohranitve individualnega in kolektivnega delovanja mentiranja sedanjosti in spomina, usmerjanja v zaradi doku priho- dnje aktivnosti predvsem pa za razumevanje preteklosti. Raznoli- (BiH) in v »N (SLO). Ljubljani a Splošne o deklaracĳe osnovi arhivih lahko dokumente, ki se nanašajo na odločitve, aktivnosti in za proglašamo kulturo, in spo- znanost za pomena izjemnega so ter mine gene- iz prenaša se ki dediščino, kulturno pisno za gradivo, arhivsko racĳe na dokument generacĳo. je Vsak torej verodostojen vir infor- macĳ, ki in podpira transparentno odgovorno, poslovno uspešnost gradivo in arhivsko Dokumentarno ustvarjalca. poslovanje tekočega varo- zagotoviti ta mora države, saj pri razvoju vlogo poglavitno ima vsko teorĳo in prakso, Ljubljana 2013, Tipkopis za predavanje v Tuzli Tuzli v predavanje za Tipkopis 2013, Ljubljana prakso, in teorĳo vsko arhi- aktualno in dokumenti z poslovanjem Med Klasinc; Pavel Peter 3 tiste tiste ustanove, ki dokumentirajo odločitve, aktivnosti in spomine narodov. Arhivi so torej nenadomestljiva dediščina, ki se prenaša iz roda v ah rod. arhivskega nicĳ Pri gradiva pa defi a splošna določa, deklaracĳ da se z arhivskim upravlja gradivom od njegovega nastanka, kot dokumenta, znotraj dokumentarnega Doc. dr Peter Pavel KLASINC arhivistike in dokumentologĳarhivistikein Alma nastopnja)Bolonjska (II e fakultete ali redko v stavbi arhiva. vajalci potrebnih seminarskih vaj, ki so lahko potekale v stavbi iz-samobili fakultetahso predavalinapa II ali Arhivistikaali I študĳpredmet arhivistipri so predmeta zgodovinestojnega u so jihusmerjali k arhivskemu gradivu. ki mentorji, celo postali nekaterim so oziroma študenti, s vali študĳ a. doktorskega ali magistrskegauniverzitetnega, diplome so pisali ko srečali nato arhivisti se so študenti enakimi po- Z dobno. in geografije zgodovine, umetnostne zgodovine, študĳsmeri iz skih bili so študentje Ti potrebe. njihove za gradivo arhivsko raziskovati prišli študentje so ko takrat, le srečevali generacĳmladimiarhivistiz se stoletjaso prejšnjegaletih ami pojavilerelacĳ generacĳmladiharhivistov do e 70. Vzgodnjih. na mestu hrambe same. torej situ« »in predmetov opazovanje in seznanjanje postavil 1746 – 1827) , da je za najvišjo kvaliteto v spoznavnem procesu trditev švicarskega pedagoga najboljnasvodi ktemupedagoško Še dejavnostjos arhivih. v povezana so dopolnilnakinovaznanja, pridobiti sami najprej na področju dostopov arhivistov do mladih generacĳ si morajo znanju tudi tekoče permanentno dopolnilno izobražujejo. Prav začetnem pridobljenem ob se da je, deklaracĳarhivih šni o i ODNOSI ARHIVISTOV DOMLADIHGENERACĲ diva aliimetniki javnega ali zasebnega arhiva ter arhivisti. arhivov,nih kakor lastnikitudi ustvarjalcitorej arhivskega gra- profesional- delovanju funkcĳo političnih odločajonosilci ki , tisti in uprave javne odgovorne to za so deklaracĳarhivih o e terdolgemu varovanjuarhivskega gradiva. Po sklepih Splošne valorizacĳpri gradiva, arhivskegai nastajanju pri podporo pa strani drugi na državi, pomoč pomenĳstrani arhivisti eni na o 5 Splošna deklaracĳa o arhivih: » Zato se zavezujemo k skupnemu skupnemu k zavezujemo se Zato » arhivih: o deklaracĳa Splošna Od jeseni leta 2012 je možno študirati magistrski študĳmagistrski študirati možno je 2012 leta jeseni Od samo- kot študĳ arhivistike, možnost a pojavila je se Ko sreče-časa dalj arhivisti posamezni se so prilikah teh Ob prej, kot meri večji v arhivih v se so desetletjih zadnjih V arhivistovNaloga kotusposobljenih strokovnjakov v Splo- strokovnjakov….«. usposobljenih zaposlovanjem z vključno gradiva, arhivskega nju upravlja-ustreznemudodeljenabilasredstvapotrebnapodporo za osebah…..; pravnih vseh pri kompetentnoizvajano in cenjenodiva gra-arhivskegaupravljanje bilo zakoni; in politikearhivske onalne delovanju z namenom, da bi: bile sprejete in izvajane ustrezne naci- Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац Johanna Heinricha Pestalozzĳ a ( 5 18 hivistov kot habilitiranih profesorjev na tem študĳu. MaterEuropaea Evropski– centerar- 90% Maribor,kar kjer je rge th oae d s pdgša eans dejansko dejavnost pedagoška se da pokaže, teh Pregled publikacĳposebnih izdajo . z tudi javnost obveščajo pogosto arhivisti aktivnosti pedagoški tej O gradivom. arhivskim z nje sreča-naobisk napripravitiin arhivaprejTe že učiteljimorajo (šolarjev). udeležencev pripravljenosti stopnji in starosti jena prilago- biti informacĳ mora posredovanih Stopnja ur. učnih ali izobraževalnih splošno imenovanih tako pripravi nĳ na o slo- pogosto stiki Ti (šolami). ustanovami izobraževalnimi no starostne vidike. in regionalne upoštevati tem pri ter ure učne strukturo delati gradivu, ki je pomembno za njihove raziskave. želĳsi pa Pridobiti podobno. in tekture arhivskem podatkeo o drugih tudi študĳgeografi pakot so ev umetnostne zgodovine,zgodovine, študĳje,arhi- prava, a okviru v pogosto najbolj ali manjši meristrokovno zasnovane. ter zanje pripravljajo posebne obiske oz. učne ure, ki so v večji šolo, srednjih in osnovnih v šolarje, generacĳna usmerjajo e mlade do aktivnosti svojih del ki arhivistov, delo pedagoško imenovano generacĳtako mladimi še pojavljain arhivistiami ne relacĳe medarhivisti inštudenti. katedretudiarhivistiko,za stopnja) bilein vzpostavlje- so kjer samostojni študĳ arhivistike na fakultetah (v Evropi I Bolonjska Pogosto te šole tako alitako delujejo v arhivih. profesorji. njihovi tudi primerih mnogih v so ki arhivistov, do arhivovoziroma do pogostopotnajdejo pa šol teh udeleženci mladi nivoje, različne imajo in organizirane različno so seveda Te šolah. arhivskih kanadskih in ameriških znanih pri in Evropi,kakorMoskvi tudivpo drugod Münchnu,in Marburgu, Parizu, v npr. šol, arhivskihodvĳ znanih delovanju pri tudi ajo 6 Predstavitveni teksti magistrskega študĳa arhivistike in dokumen- in arhivistike študĳa magistrskegateksti Predstavitveni Arhivisti morajo določiti oblike načine sodelovanja z vzgoj- iz- ter pripraviti mladimi z srečanja na morajo se Arhivisti gradivom, arhivskim in arhivi z želĳ seznaniti se o Mladi relacĳ med vidiku akademskem ob se času zadnjem V začelidržavah pojavljatitudi mnogih v se so šolah teh Ob Nesporne relacĳe med arhivisti in mladimi generacĳami se ditacĳe študĳa arhivistike in dokumentologĳe na drugi stopnji po po stopnji drugi na dokumentologĳe in arhivistike študĳa ditacĳe akre- postopek za pripravljen bil je teksta Del (Maribor/Radenci). vsebinskiklasičnegaproblemielektronskegain arhiviranja ničniin Teh-, DOK-SISGora)Krajnska Ljubljana/Trst/Maribor),ATLANTI ( ( objavljenibili so tologĳe nekaterihv strokovnih publikacĳah kot so Bologni predložen NAKVISU v letu 2011in2012. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 6

Doc. dr Peter Pavel KLASINC dr. dr. Petra » toliko vem pa vem toliko »

11 publikacĳ e ustvarjajo neke vrstepublikacĳ ali posamezni arhivisti, predvsem pa predvsem arhivisti, ali posamezni Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Obstajajo Obstajajo tudi prakse predstavitve vseh arhivov držav, na Naj to poglavje zaključim s o trditvĳ arhivista e arhivistov do Relacĳ predstavitve arhivov kot kulturnih, Arhivi takrat ko izdajajo Pogosto nastajajo take publikacĳ e ob obletnicah ustanovi- obletnicah ob e publikacĳ take nastajajo Pogosto Pregledi vsebine pokažejo tovrstnih publikacĳ nekakšen načine. različne na predstavljajo se torej Arhivi ar- je kje tem; o informacĳ posredovanjem s se o Predstavĳ i; z uvodniki po- o v publikacĳ Nekateri arhivi se predstavĳ predstavljajo javnosti javnosti predstavljajo 11 ZBORNIK PAM, Hraniti in ohraniti, Maribor, oktober 2003, 280 2003, oktober Maribor, in ohraniti, Hraniti PAM, ZBORNIK 11 način, način, da se predstavi direktor posameznega arhiva, z naslo- vom arhiva, mestom, navedbo uradnih ur, tehnične možnosti e in literaturi, k kratek napotek v čitalnici, generalne informacĳ ODNOSI ARHIVISTOV DO PREDSTAVITEV ARHIVOV ARHIVOV DO PREDSTAVITEV ARHIVISTOV ODNOSI . vpraša« ne nič me nihče Horstmana, ki jo je povedal na srečanju o, z mlado generacĳ mentorjem njihovimi namenjena bolj je pa bila znanstvenih in pedagoških ustanov, predstavljajo dokaj razve- dokaj predstavljajo ustanov, pedagoških in znanstvenih področje.jano knjižnih v v klasičnih oblikah samopredstavitve zadnjem času tudi na spletnih straneh CD, videokasetah, in podobno. S tem se se predstavljajo arhivske ustanove ter aktivnosti, ki jih te usta- te jih ki aktivnosti, ter ustanove arhivske predstavljajo se izvajajo. nove določenem v službe arhivske delovanja začetkov oz. arhiva tve in podobno. prostoru »spectrum« razumevanja obstoja, delovanja, pristojnosti in prostoru. določenem v arhivov aktivnosti hiv lociran, geografsko o razvoju arhiva, o arhivskih predpisih in standardih, o nalogah i arhiva, arhiva, o o organizacĳ arhivskem gradivu, o uporabi arhivskega gradiva, o dostopnosti do arhivskega gradiva, o čitalniškem redu, o že izdanih pred- o arhiva, ah) (publikacĳ objavah o arhiva, publikacĳ stavitvenih inventarjih, o vodnikih po gradivu, o o virov, objavi razstavnih katalogih, o in restavriranju konserviranju, o materialnem var- itd.stvu županov, litikov, direktorjev, kratkimi pregledi,zgodovinskimi podatki o zaposlenih ter objavo arhivskih strokovnih tekstov vsebinami. dogovorjenimi z zaposlenih 19

9 . 10 7

8 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Ptuj, 2011, 79 – 86. Ptuj, 2011, 79 in arhivskega gradiva ter arhivih (ZVDAGA), Ur. List RS, 30/2006 List Ur. (ZVDAGA), arhivih ter gradiva in arhivskega venĳe, venĳe, Ptuj, 2011, 170. Glejte tudi; http/www.zrss.si/pdf/ZGO_ zg.pdf ski arhivi, Ljubljana 2013, 64. 2013, Ljubljana arhivi, ski Dobri rezultati te pedagoške dejavnosti torej dobri dostopi dobri torej dejavnosti pedagoške te rezultati Dobri Opisane relacĳ e Opisane relacĳ med arhivisti in o mlado generacĳ (od i je ejo potrebno Mladi pozi- omogočiti, generacĳ da razvĳ Delovanje čitalnic v arhivih določa člen zakona o arhivih Pedagoška Pedagoška aktivnost arhivistov je okvirno opredeljena v Mezek Luka. Stiki z uporabniki v PAK, Arhivsko društvo Slovenĳe, dokumentarnega varstvu o Zakon arhivov) dejavnost ( člen 53 Glejte Aristovnik, Horvat, Učna ura v ZAC in PAM, Arhivsko društvo Slo- sloven- in Slovenĳe društvo Arhivsko predstavĳo, se arhivi Slovenski 9 10 7 8 izvaja izvaja zelo različno, saj nekih skupnih smernic ali standardov ni. področju tem na arhivistov arhivistov do se mladih pokažejo generacĳ le, če je vzposta- vljeno tesno sodelovanje med arhivi in Ministrstvom za šol- stvo, oziroma posameznimi šolami ter z na njih z delujočimi krožki zgodovinskimi ali direktno z se učitelji Tako zgodovine. te aktivnosti navajajo tudi v nekaterih uradnih učnih načrtih šolo, osnovno za primer znan je nam kot zgodovina predmeta kjer je navedeno, da se učenci v učni uri seznanĳ o s pomenom s o seznanĳ uri učni v učenci se da navedeno, je kjer arhivov, vlogo arhivskih virov za pojasnjevanje preteklosti, z in podobno. gradivom slikovnim kart, s zgodovinskih uporabo pomagajo šole) srednje do šole osnovne preko vrtcev, otroških izobliko- anje odnosov, ki cilje, se realizirati na nanašajo razvĳ jasnih izdelavo in o postavitvĳ ter naravnanosti in ravnanj vanja stališč. tiven odnos do pisne kulturne dediščine in kulturnih ustanov, kar arhivi vsekakor so. Mnogi arhivisti se pri tem že poslužu- jejo modernih pedagoških pristopov z uporabo sodobnih in- skih formacĳ tehnologĳ vendar dokaj zadržano uporabljajo o socialna omrežja, možnosti, kot ki so jih Facebook, ter nudĳ arhivskih do Dostopi drugi. ter Twitter in YouTube spremljevalni vsebin preko e iskalnikov Googla in in podobnih Wikipedĳ is- kalnih sistemov so glede na vprašanje strokovnosti pogosto vprašljivi. tudi lahko od- se njih V arhivov«. »srce ali svet« v »okno imenujemo jih in e ajo med ami mnoge arhivisti relacĳ in a vĳ mladimi generacĳ tukaj jih samo omenjam, saj je ta dejavnost bolj povezana s arhivih v gradiva arhivskega in uporabe dostopa vprašanji zakonu, kjer je določeno, da sodi med dejavnosti arhivske jav- arhivske dejavnosti med sodi da določeno, je kjer zakonu, ne službe tudi »posredovanje kulturnih vrednot v zvezi z arhi- gradivom«. vskim Doc. dr Peter Pavel KLASINC signaturo, naslov, čas nastanka in obseg fonda oz. zbirke. Fon- vljajopopis natehnivojufondov, oz. zbirk. Ti vsebujenajmanj obdobja aliizbrane vrste arhivskega gradiva. fonde oziroma zbirke ali njihove dele, določene teme, časovna pomembnejše za izdelujejo se inventarji arhivskiTaki izbora. tarju, vuvodnem pamoradelu bitinaveden obseg elementi in vskih enot s kazalom stvari, oseb in krajev, vsebovanih v inven- nivoja popisa. oznako kratkoin časvsebino,nastanka,enote popisne obseg dveh nivojih) inkazala. lahko so To gradiva. arhivskega uporabo pripomočkovzaarhivskihizdelavi o poglavju vzajeti rezultati aktivnosti, ki so predpisane v arhivski zakonodaji gljive preko spletne strani arhivov. lahko narejene na mnoge načine so v tiskani ali digitalni obliki gradiva ter dose- arhivskega predstavitve Same gradiva. ga mi arhivov,so relacĳe med arhivisti in predstavitvami arhivske- obstajajo, a vendar sete dogajajo v zelo redkih primerih. kulturnimi inštitucĳami ne najdemo arhiva. Priznam, da izjeme med mestih posameznih po vodičihturističnih v da ugotoviti, nikologi. Sodelovanje te službe z arhivisti je nujno. komu-strokovnjakov,usposobljeniarhivskihtemveč ni sploh pogosto službah teh v ker zato, to in imajo arhivi nekateri jih mestustranislužbezastikepuščam temobna javnostmi, z ki ARHIVSKEGA GRADIVA ODNOSI ARHIVISTOV DOPREDSTAVITEV kacĳe ter podobno. publi- druge in razstav katalogi objave, projekti, raziskovalni do.., .. od gradiva obseg historični gradiva, arhivskega opis 14 13 Specialofedition Atlanti1, n. Supplementedwithpresentation the 12 Kološa Vladimir, Delo za javnost in stiki z javnostjo v slovenskih v javnostjo z stiki in javnost za Delo Vladimir, Kološa Glejte člene 79, 82, 83 v Zakonu o varstvu dokumentarnega in in dokumentarnega varstvu o Zakonu v 83 82, 79, člene Glejte Arhivski Arhivski Arhivski Med prvo skupino predstavitev arhivskega gradiva sodĳgradivaarhivskegapredstavitev skupino prvo o Med Bolj zanimive, kot so relacĳe med arhivisti in predstavitva- Tukaj moram v povezavi s predstavitvami arhivov z žalostjo relacĳnavedenih Ob predstavitevarhivov arhivistovdo ah arhivih, Arhivi XVII, 1995, 1-2, št. str. 1 arhivskega gradiva ter arhivih (ZVDAGA), Ur. List RS, 30/2006 ter ter 30/2006 RS, List Ur. (ZVDAGA), arhivih ter gradiva arhivskega komentarje k zakonu na to temo. Montreal, Canada 1992, Maribor 1992, 123 -145 Arcives, on CongressInternational XII for Slovenia, in Archives of Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац po fondih in zbirkah arhiva predsta- arhiva zbirkah in fondih po (A) vodniki oao mt sseain pps arhi- popis sistematični imeti morajo inventarji oao mt njaj intr, naslov, signaturo, najmanj imeti morajo popisi 12 popisi, inventarji, vodniki (v (v vodniki inventarji, popisi, 13 14 ter ter 20 zdravstvo inna druge teme. samostane, verskeskupnosti, bratovščine, tovarne, plemstvo, hrani med osebnimi ali družinski fondi), na ustanove, objekte, arhivih v se gradivoto ( prostoru posameznikačasuin pojavv predstavitvĳimenovano na nanaša se arhivskegakigradiva, o operacĳvojašketakotnice, s razstave so zanimivezelo ipd., e katalogastavein lahko nanašaposameznenadogodke, oble- raz- arhivske vsebina se gradiva arhivskega razsežnosti ske jasnoopredeljene naslove kratkoin vsebino.naGlede vsebin- oblik in vsebin katalogov. različnih do prihaja zato predpisana, ni kataloga Oblika logi. boljše (lepše) odoriginala. kroﬁobliko.digitalno vTepretvoriti kopĳali lmati pogosto so e mi- gradivo arhivsko mora) se pa primerih nekaterih (v lahko oblikoarhivskegain ravogradiva. Zazagotavljanje se varnosti tlobo inopremo. Prostor zarazstave morapreverjeno imeti ustrezno klimo, sve- tatvino. in vode vdorom požarom, pred varni so ki prostorih, v le razstavlja lahko gradivo arhivsko se da predpisuje, in nu ter izdaja katalogov. izdelava povezana njimi z pogosto in gradivaarhivskega stav organizacĳin pripravaplaniranje,vskegaštejejo gradiva raz- a kazala načeloma niso namenjena javnosti. Taskladiščih. arhivskih v gradiva arhivskega ali fondov kanje is- za osnova plani mrežnimi izdelanimi z skupaj so in službi služĳnačelomaarhivski ki notranji pripomočki, o pomožni so arhivsko gradivo. obravnava dele fondov ali zbirk, ki vsebujejo ustrezno odbrano Obsega pa podatke iz principa vodnika arhivskih fondov (A) ter gradiva. vrsto ali obdobječasovno temo, določeno imeti; rajo pogojev dostopnosti inuporabe arhivskega gradiva. zgodovino arhiva in njegovega arhivskega gradiva ter navedbo vsebovati mora pa delu informacĳuvodnem v uporabnikov; o splošno za potrebni so če zbirk, oz. fondov vsebini in izvora va. Arhivski vodnik vsebuje tudi podatke o strukturi, elementih oz.di zbirkeso v vodnikurazvrščeni na podlagi tektonike arhi- morajo v uvodnem delu imeti imeti delu uvodnem v morajo razstav arhivskih Katalogi razstavahnaredĳarhivskih o se da je, Priporočenokata- o na- upoštevati potrebno je razstavarhivskih pripravah Pri zako- v opredeljeno je gradiva arhivskega Razstavljanje arhi- predstavitev do relacĳ arhivistov pomembne e Med gradiva, arhivskega kazala in fondov arhivskih Kazala Arhivski Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac vodniki(B) se izdajo za posamezne fonde in mo- izdajoin se posameznezafonde Doc. dr Peter Pavel KLASINC Sodob. varstvu varstvu arhivskega 15

18 Ko govorimo o 17

19 16 » da bi bilo morda dobro, da se ne glede na Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” 1996, št. 18, str. 5-8. št. 18, str. arh., 1996, Arhivi XIV, št. 1 – 2 , Ljubljana 1992, 27. Glejte tudi; Benedetič Ana, Benedetič tudi; Glejte 27. 1992, št. 1 – 2 , Ljubljana XIV, Arhivi Nekateri problemi arhivskega gradiva Univerze v Ljubljani, Arhivi 31-33 1991, Ljubljana št. 1-2, XIV, vih, Ur. List RS, 30/2006 ter komentarje k zakonu na to temo. to na zakonu k komentarje RS, 30/2006 ter List Ur. vih, Zakonu Zakonu o varstvu dokumentarnega in arhivskega gradiva ter arhi- vljen vljen za sejo odbora, koordinacĳskega dne 11. 9. 1986. Ljubljana. v gradiva arhivskega varstva problematiki K Vladimir. Žumer Glejte: Arhivsko ustanovah. kulturnih drugih in knjižnicah muzejih arhivih, 16 – 37 2000, Bovec, Slovenĳe, društvo Arhivisti desetletja sledimo želji urediti varstvo arhivskega arhivskega varstvo urediti želji sledimo desetletja Arhivisti Pri varovanju lastnega arhivskega gradiva se pri nekate- e arhivistov do Relacĳ ostalih kulturnih in drugih ustanov V V korist uporabnikov arhivskega gradiva smo arhivisti iz- Klasinc Peter Pavel. Brez arhivov ne gre : uvodni referat. Kopač Janez, Razmejitev arhivskega gradiva med arhivi in muzeji. Glejte 62. člen (ZVDAGA – lastno varstvo arhivskega gradiva) pripra- Tipkopis arhiv. v mora gradivo Arhivsko Pavel, Peter Klasinc 19 18 15 16 opombo št. 5 Glejte 17 gradiva pri tako imenovanih ne arhivskih ustanovah ter doseči ter ustanovah arhivskih ne imenovanih tako pri gradiva smo tem Pri pristojnosti. razmejitvi oz. razdelitvi o dogovor nek bili pripravljeni sprejeti kompromise glede hrambe že zbra- nega arhivskega gradiva v knjižnicah in muzejih in nekaterih drugih kulturnih ter ostalih ustanovah, nismo pa nepri ustvarjalcev valoriziranih pristali od gradiva arhivskega zbiranje na ustanovah. arhivskih rih ustvarjalcih kažejo težave v predpisov ter neizpolnjevanju zahtev pristojnih arhivov in zakonskih predlogov arhivista težava pa Največja opravil. glede je v strokovnih pomanjkanju strokovnih kadrov, ker zakon premalo opredeljuje dejansko stopnjo izobrazbe. Prepričan sem, da mora vsaj eden od stro- (II arhivistike študĳ magistrski vsaj končan imeti kadrov kovnih stopnje). Bolonjske so prav tako večplastne. tam, tam, kjer je imajo to že dalj časa utečeno in imajo zaposlene Univerze). (Arhiv strokovnjake arhivske gradiva, ki ga hranĳ o v muzejih, knjižnicah, galerĳ ah, o v raznih gradiva, ki muzejih, ga knjižnicah, hranĳ galerĳ inštitutih in in ugotavlja- kulturnih drugih ustanovah, različnih več- že problematika ta letih petdesetih zadnjih v bila je da mo, krat obravnavana na različnih strokovnih posvetih, njihovi za- in so jih ah, pripravili ki publikacĳ raznih v objavljeni pa ključki ustanove. kulturne naštete zgoraj ali arhivi profesionalni izdali tudi mnogi, a vnesti, možno prakso v bilo je zaključke Nekatere zelo strokovni predlogi so ostali nerealizirani. Dejansko je še gradiva arhivskega hrambe glede nedorečenega mnogo danes in drugih ustanovah. kulturnih v delali delali stališče, 21 varstvo varstvo lastnega arhi- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Pregled relacĳ Pregled arhivistov relacĳ do kulturnih in drugih ustanov Ustvarjalec lahko sam zagotovi Vsi našteti popisi, inventarji, Vsi arhivski vodiči po arhivskem Katalogi se načeloma pričnejo s predgovorom in kratko pred- kratko in predgovorom s pričnejo načeloma se Katalogi ODNOSI ARHIVISTOV DO KULTURNIH IN DRUGIH DO KULTURNIH ARHIVISTOV ODNOSI USTANOV moramo moramo pričeti z zakonsko o arhi- pri gradiva, lastno varujejo sebi arhivskega ustvarjalcem napotitvĳ arhivistov k tistim gradivo. vsko vskega gradiva na podlagi posebnega pristojnega za arhive. Ta izda dovoljenja posebno dovoljenje zaradi spe- ministra čnega statusnega položaja ustvarjalca ali cifi posebne narave dejavnosti, ki jo ustvarjalec opravlja na področju znanosti, vi- sokega šolstva, kulture ali o informiranja. tega S se podelitvĳ pristojnemu arhivu določi k pripadnost (arhivistu). ustvarjalcu se Dovoljenje izda, ko minister pristojen za arhive ugotovi, da ustvarjalec razpolaga s potrebnimi in primernimi prostori in opremo ter ima kadre. strokovne usposobljene paUstvarjalec letno mora ter sredstva nančna fi primerna tudi zagotoviti mora obveščati pristojni arhiv o planu in podati poročilo delu. Izku- šnje na tem področju so v mnogih primerih pozitivne posebej stavitvĳ o arhivske ustanove, stavitvĳ nadaljujejo pa o se s predstavitvĳ gradi- je arhivsko bilo izbrano in iz katerega fondov ustvarjalcev dokumentov seznamom s literature, citiranjem s razstavo, za vo ali s slikovnim gradivom ( kot dopolnilo ). Pomembno je, da je a) vsak razstavni opremljen dokument z (arhivalĳ regestom (ali navedbo točno ter potrebi) po prevodom in o transkripcĳ celotno opi- šifro), (tudi fondu o o informacĳ ustanove, arhivske (kratico) (po potrebi). in datumom enote som tehnične gradivu, razstave in katalogi so pogosto zelo težka naloga odgovorna arhivistov, in ki se morajo zraven zgodovine vsaj okvirno seznaniti z mnogimi strokovnimi področji kot so na primer, umetnostna zgodovina, zgodovinske pomožne vede ( - geografi itd), heraldika, sfragistika, diplomatika, ja, paleografi ja ( tudi historična), literarna zgodovina zgodovina, medicine, se morajo Arhivisti dalje. e in tako ekonomĳ prava, arhitekture, na zgoraj omenjene vsaj delno strokovnosti pa To spoznati. je premalo- sami čemer o in obvladujejo arhivisti jo ki širina, tista njiho- priznati morala bo arhivistom Ta javnost. obveščajo krat Goenser Gerard dr. je da je, pa Res znanja. širino neverjetno vo kot več vemo Arhivisti » zapisal: leti mnogimi pred tem s zvezi v priznati« smo pripravljeni Doc. dr Peter Pavel KLASINC zadnja leta. teorĳarhivskov jih ki ISAD(G), uvajamo intenzivnoprakso in o standardov mednarodnih utečenih že po popiše in uredi divo arhivskogra- se da zakonskonapredlogu, ter določenizaščiti sloni ki povezavo, strokovno nekakšno vzpostavljati arhivisti ni ali delujejo v okviru neke druge ustanove. Z njimi poskušajo tekturni, vojaški, cerkveni in drugi arhivi, ki so lahko samostoj- fiprimer na arhi- recimofotografski, gledališki, so To lmski,ti. lahkotudiizvzamemomestuna tem želim omeni- a vendarjih rentno in dostopno za uporabnike oziroma ni strokovnih stikov ustanovahne velja. Dogajaarhivskoda se, gradivo transpa-ni drugih in kulturnih pri gradivo arhivsko za odgovorne katere ne- za pa kararhivskega gradiva, do obveznostisvojih vedajo načelom sodobne arhivske teorĳe inprakse. rovanju in ohraniti za bodoče rodove. Pri tem morajo vsi slediti zava- po in gradiva arhivskegavzdrževanju po želja biti mora ustanovami drugimi in kulturnimi torej gradiva arhivskega ki takoimenovanih ku ustanove dejansko mnogo starejši odarhivov. stnih,specialnih,nastan-samostanskihnekateri po so in itd), me- regionalnih, (državnih, knjižnicah in muzejih v torej vov arhi- sopotnikih pri ohranjalo in zbiralogradivo arhivsko letih bili izdani tudi v knjižniobliki. so inventarji ali vodniki popisi, Ti ustanove. arhivskenĳ ne o evidentiranja arhivskega gradiva in arhivskih fondov,procesi ki jih so hra- Stekli praksi. v izvedbo njihovo omogočalo je kar zakonskihureditvah, v mesto svoje našli so ki sklepi, sprejeti obdelaneže teme,iščejo novese realizirajorešitvein nekateri matiko vsakih nekaj let na novo odpira. Obdelujejo se nekatere drugih kulturnih in ostalih ustanovah se glede tovrstno proble- študĳsko raziskovalne naloge«. transparentno,druge uporabnozaznanstvene in in dostopno je informacĳda v tako, sistemvpiše ski in popiše obdela, no strokov- arhivsko dobro to hrani, gradivo arhivsko se kje to, 21 20 IA(). eea Itrainl tnad rhvl Description, Archival Standard International General ISAD(G)2. Na žalost temu zmeraj ni tako, saj se arhivisti dobro za- dobro arhivisti se saj tako, ni zmeraj temu žalost Na imetni- in varuhi med sodelovanja strokovnega Namen pojav na opozorit in poudarit posebej moram pa tem Pri dvesto zadnjih v je se da dejstva, mimo torej moremo Ne Relacĳ in arhivskih ne arhivskegaarhivistovgradivav do e Klasinc Peter Pavel. Projekt evidentiranja arhivskega gradiva v v gradiva arhivskega evidentiranja Projekt Pavel. Peter Klasinc den tudi v slovenski jezik indosegljivi na spletni strani ARS. Secondizedition, www.ica.org/en/node/3000. Standardjepreve- arhivi, Maribor 2000, 22,281-288. št. društev v Štajerskem deželnem arhivu v Gradcu / Avstrĳa. tujinis posebnim poudarkom na evidentiranju arhivskega gradiva Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац 21 specialniharhivov, 20 ki jih morda iz tegaizmordaopisa jih ki Sodobni Sodobni 22 gradivo je verodostojen unikatni vir informacĳod- vir unikatnipodpira verodostojen kije gradivo, Arhivsko depojih. arhivskihnjegovega hranjenjav do gradiva, njegovega nastanka, kot dokumenta, znotraj dokumentarnega šna deklaracĳa določa, da se z arhivskim gradivom upravlja od defiPri rod. v nicĳsplo-roda izpa gradivanašaarhivskega ah pre- se ki dediščina,nenadomestljiva torej so Arhivinarodov. spomine in aktivnosti odločitve, dokumentirajo ki ustanove, na neprecenljiva vrednost arhivskega gradiva, arhivi pa so tiste svetovno arhivistiko, ker je v uvodnih alinejah precizno določe- tarnega gradiva. dokumen- arhivskegaustvarjalciin med in javnostjopolitično strokovni revĳi. Deklaracĳarhivski oni ali o moramo razširjati in zastopatitej med v objavljena ali plakat lep tudi dokument, deklaracĳta bo nek čenapako,papirju, na črka samoostala a bomo Naredili javnosti. laični in strokovninajširši namenjena je čeprav namen, svoj dosegla debat strokovnih širokih in sti deklaracĳje razširjeno- davsesplošne tiče trditi, se rem kar a, svoji generalni skupščini na Malti novembra leta 2009. Ne mo- na potrdil jo in Parizu v sedežem s svet arhivski Mednarodni deklaracĳnavedbahSplošne po izdal mem je jo ki arhivih, o e povza-osnovi vustanov, lahko drugih in kulturnih do ter diva do mladih generacĳ, do predstavitve arhivov in arhivskega gra- naše odgovornosti za arhive « standardovkončnoin nanestališču, da smemo» zmanjševati arhivskepozitivnezakonodaje,števanju strokovnih navodilin upo- ob le reševati morajo se ustanovah, drugih in kulturnih arhivistovodgovornihdo arhivskih, za arhivskone gradivpri o relacĳvzpostavitevzauspešnih pomembna so in prakso in jo vskega gradiva, ki ga te ustanove hranĳo alicelo zbirajo. arhi- popisovanja in zbiranjaoblike druge neke opredeljujejo in muzejih o ali knjižnicah o strokovnihzakonihzapisaniv so ki členov, neusklajenih in zakonodaje arhivske upoštevanja ne- situacĳzaradi kontradiktornihpredvsem do torej prihaja znih poročili aliobvestil ostanju arhivskega gradiva. s pristojnimi arhivi, ki jih predpisuje zakon, kakor tudi ni obve- ZAKLJUČEK ( SAMARY ) Klasinc Peter Pavel. Ne zmanjšujmo naše odgovornosti za arhive. arhive. odgovornostiza naše zmanjšujmo Ne Pavel. PeterKlasinc 22 Pred petimi leti je Splošna deklaracĳSplošna jeobkrožila arhivihleti o petimi Preda relacĳnaarhivistov pogledov e predstavitve za Izhodišče Vsa strokovna vprašanja, ki so povezana z arhivsko teori- arhivsko zpovezana so ki Vsastrokovnavprašanja, ustanov drugih in kulturnih do relacĳ arhivistov teh ah V Sodobni arhivi, Maribor (1991) 68-73. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 22 Doc. dr Peter Pavel KLASINC archivists, young generations, Archives, archi- Archives, generations, young archivists, In his article, the author the describes relations Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Abstract: Abstract: Archivists often prepare presentations of Archives and ar- Archives of presentations often prepare Archivists institutions cultural and archivists between Relationships activities that Professional are developed between archi- words: Key Relations of archivists to to of archivists Relations to the generation, young archives of presentation to and material and archival institutions cultural and other that that are recently, to a greater or lesser extent, carried out by desire a with generations young address they when archivists to acquaint them with the basic activities of archives and es- are archivists Many archives. of importance the about pecially using and modern approaches information pedagogical technologies but they still use social networking sites such as Fa- meet- In restrained. fairly others and Twitter Youtube, cebook, ings with young generations in Archives, archivists present and explain them the creation and particularities of archives, archives. of and use access material chival in erently book or formed CD form that are diff er according to one the from practice another. and In diff presenting Archives we can talk about building, the the history description of of archival institutions, descriptions the of material and in the archival of activities the like, presentation however for erent diff descriptions, inventories, exhibitions and the like. are galleries) libraries, (museums, archives preserve also that co- professional fruitful by proved often is what multi-faceted, operation, good relations and joint successful projects (exhi- publications). bitions, their keeping are who creators and institutions other and vists law. by regulated generally are archives own val material, cultural institutions, creators. institutions, cultural material, val 23 » da smemo ne zmanjševati Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Relacĳ e, ki jih v Relacĳ zadnjem času, v večji ali manjši meri, iz- Mnogi arhivisti se pri tem poslužujejo modernih peda- (Vodniki arhivov predstavitve pripravljajo pogosto Arhivisti o e med arhivisti in ki kulturnimi ustanovami, hranĳ Relacĳ vprašanja, strokovna Vsa ki so povezana z arhivsko teori- govorno govorno in transparentno poslovanje, zato so arhivi potrebni. Ugotavlja se raznolikost arhivskega gradiva, ker le to beleži podatke o vseh področjih dejavnosti človekove ter nastaja na številnih nosilcih. skih Pojav v novih tehnologĳ ar- informacĳ skih hivih zahteva nova znanja arhivistov ter drugih informacĳ strokovnjakov, ki morajo medsebojno upravljati z arhivskim gradivom. histo- nekaterih na o slonĳ generacĳ mladih do arhivisti, vajajo ričnih rešitvah in izkušnjah in so povezane z stiki varhivistov čitalnicah v arhivov katere so pričeli v zadnjem času tudi v ve- čjem številu skih prihajati smeri. študentje Obrazličnih študĳ zanimanju za preteklost so jih arhivisti seznanili z osnovami predvsem pa delovanja arhivov, o pomembnostmi arhivskega celoti. v gradiva goških pristopov z skih vendar uporabo tehnologĳ informacĳ dokaj zadržano uporabljajo socialna omrežja, kot sta Facebo- Twitter in ok, YouTube, druga. Na srečanjih z njimi v prostorih in nastanke predstavljajo am generacĳ mladim arhivisti arhiva, čnosti arhivskega gradiva, ter dostope in uporabe arhi- specifi gradiva. vskega kata- (inventarji, gradiva arhivskega predstavitve in arhivih) po v knjižni pa raz- logi, ali ki glede CD na prakso popisi) oblikah, predstavitvi Pri razlikujejo. tudi seboj med se in nastajajo lično ustano- arhivske zgodovino zgradbe, opis za gre lahko arhivov ve, opise dejavnosti in podobno, pri predstavitvi arhivskega podobno. in razstave inventarje, popise, različne za pa gradiva večpla- so e) galerĳ knjižnice, (muzeji, gradivo arhivsko sebi pri stne, kar pogosto dokazujejo plodni strokovni rezultati, dobri odnosi, ter uspešni skupni projekti v gradiva arhivskega ne pregledov Skupna izdajanja arhivskih e). (razstave, publikacĳ redka. žalost so na ustanovah jo in prakso in so pomembna uspešnih za vzpostavitev relacĳ do arhivistov za odgovornih arhivsko gradivo pri ne arhivskih, kulturnih in drugih ustanovah, se morajo reševati le ob upo- innavodil strokovnih števanju zakonodaje, pozitivne arhivske na in stališču, končno standardov « arhive za naše odgovornosti Зоран СТЕВАНОВИЋ А њивању и приказивању на вебу у виду дигиталних копија и и копија дигиталних виду у вебу на приказивању и њивању ни су сада на дигитализацији докумената и њиховом похра- базира- доступности њене обезбеђивање и грађе архивске Заштита облик. савремни нов, сасвим деценије две следње онтологија. онтологија. архивска формализам, логика, филозофија, онтологија, развију изадругеархивскемреже,односноархиве. се да могу онтологије Сличне Војводине. мрежи Архивској рада предлаже нацрт онтологије која би била примењива у Аутор мреже. архивске одређене онтологију домен и као архивистике, подручја посебног неког онтологију домен развити могуће је Такође онтологија. домен од једну као онтологију, архивску развити је Могуће онтологије. домен и намене опште онтологије бити могу веба семантичког је Онтологи- веба. семантичког развоју у допринос нарочити очекује се концепцију, логичко-филозофску представља која онтологије, Од онтологија. и RDF XML, су: то нологије, тех- основне три подразумева веба семантичког Израда рачунаре. за разумљивим учинити вебу на информације ће што начин тај на 2.0 веб досадашњи превазиђе и шири данас у значајном развоју. Ова технологија настоји да про- УВОД и архивскаонтологија Семантички веб Србија Архив Војводине,НовиСад Зоран СТЕВАНОВИЋ 1 Овај рад је настао новембра 2012. године, а презентован је на на је презентован а године, 2012. новембра настао је рад Овај речи: Кључне Сажетак: Међународном архивском саветовању „Архивска теорија и и теорија Дру- организацији у је које стигла”, будућност је „Архивска ли да – пракса саветовању архивском Међународном децембра 2012. децембра 2012. 6.7.Андревљу и на одржано Војводине радника архивских штва су одвајкада стајали пред архивима добили су у по- у су добили архивима пред стајали одвајкада су који захтеви Класични података. обраде дигиталне доба у доба, ново у закорачили однедавно су рхиви Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац Семантички веб је технологија веба која је је која веба технологија је веб Семантички веб, семантички веб, RDF, XML, XML, RDF, веб, семантички веб, 1

24 послове иделатностиизобласти заштитеархивскеграђе. другим архивима и установама, као и да обављају све друге са везе мреже, архивске врше, које услуге архива, рад ра бази- се којима на прописе скупове, стручне публикације, збирке, и фондове архивске садржаје, своје представљају да могу такође и вебу на Архиви садржаја. мултимедијалних текстуалних страницама веб хипервезаним приступају да могу прегледача, веб помоћ уз корисници, начин тај На и хипермедијалних докумената који се налазе на интернету. доступност систему међусобно повезаних хипертекстуалних део ресурса. архиву и библиотеку тескстуалних, сликовних, звучних и ви- које чувајуархивскуграђу. документима, као и размена информација између установа управљање и олакшано такође, је, да би трабало Наравно, баријере. просторне и временске на наилазе мање све ци корисни- да тако грађи архивској приступ олакшан је да би требало начин, тај На вебу. на смештања њиховог и архива електронских настанка до је довела архивистици у логија техно- информационо-комуникационих Примена онише. функци- да могао би не данас свет којих изван односима информатичким окупирани једноставно друштво, локупно це- и као су, Архиви интернета. тј. мрежа, комуникационих развојем крају на и софтвером одговарајућим подржаних сл, и камера скенера, компјутера, уређаја, електронскиих савремених применом затим облику, електронском у броју самој природи настанка докумената, који су сада у великом архивске делатности су проузроковане најпре променама у обављања начину у Промене описа. архивских дигиталних ВЕБ Веб развијају корисници којем у простор виртуални је Веб је замишљен као интернет услуга која омогућава омогућава која услуга интернет као замишљен је Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac D: UDK:004.822 004.738.5:930.25 Зоран СТЕВАНОВИЋ пред- Међутим, 5 Џон Стјуарт 6 The Semantic Web, 4 (World Wide Web Weaving ; The Weaving Web стр. ). Ова област сеобласт Ова ). representation knowledge ( , знатно пре кон- пре знатно логике, и семантике вези Essai Essai de sémantique (Science des , significations) O ugruntowaniu naukowej semantyki, у: Przegląd Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” , Rocznik 39, 1936; стр. 50. , Rocznik Filozozoficzny 157–158. у: Scientific , American May 2001; стр. 36 ; Librairie Hachette et Cie, Paris, 1897; стр. 109. 1897; стр. Paris, Cie, et Hachette Librairie О суштинској О Семантика је, пре свега, лингвистичка дисциплина У том смислу, истраживања семантичког веба су се при- се су веба семантичког истраживања смислу, том У Alfred Tarski: Tim Berners-Lee, James Hendler, Ora Lassila: Michel Bréal: 4 5 6 Мил (John Stuart Mill) је одредио компоненте значења, да- кле, денотацију као означени предмет или означену класу и конотацију која представља атрибуте означеног предме- семантика има и своју логичку димензију. цепције семантичког веба, говорили су филозофи савре- мене логике језика и математике. Говорити о семантици из угла логике претпоставља посматрање односа знака према ТарскиАлфред је смислу том у Управо означава. што ономе (Alfred Tarski) одредио семантику као целину веза између израза (знака) и предмета о којем се говори. (Tim Berners-Lee), оснивача веба и његових сарадника семантичког у W3C веба, конзорцијуму и Consortium) јесте да рачунари самостално, у комуникацији са другим рачунарима, претражују информације, воде ра- чуна о потребама, постављају захтеве и обављају рутинске задатке као што су проналажење докумената, заказивање роба и услуга и др. састанака, наручивање стављање знања стављање бави питањем употребе система симбола у смислу форма- лизовања знања, тј. кодирања знања у формат погодан за рад рачунара, тако да они могу опонашати људску интели- генцију. Представљање знања је најпре било засновано на Буловим операторима (и, или, не...), а данас се темељи на дескриптивној логици (са основним појмовима: појединац, концепт, улога), модалној логици (са операторима: могућ- ност, немогућност, нужност, случајност...) и логици (са операторима: увек, темпоралној понекад, пре, после...). Као што видимо, идеја семантике као дела веба нужно подра- формализованих модерних и семантике скопчаност зумева логика. која се бави испитивањем промена проширивањем и сужавањем значења, њиховим преноше- значења израза, тј. њем са једног комплекса појмова на други и сл. ближила неким резултатима у истраживању вештачке ин- телигенције, односно области познатој под називом 25

ра- Отворе- дотле смо сведо- 2 Замисао Тима Бернерс-Лија 3 Aufgewacht, Aufgewacht, aufgebrochen, aber noch Semantic Semantic Web-a web of data that can bе processed Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review у Шпајеру (Speyer) у Немачкој, 2012. апстракт: Bastian Gillner: nicht angekommen. Das deutsche Archivwesen und das Web 2.0, апстракт, на: http://archive20.hypotheses.org/134; 7. новембар 177. directly directly or . indirectly Tim Fischetti: bу Mark machines Berners-Lee, The , Weaving Web HarperSan Francisco, San Francisco, 1999; стр. , који је још назван веб 3.0 и веб 4.0. веб и 3.0 веб назван још је који вебу, семантичком Семантички веб је настао као резултат тежњи ка ефи- Док је примена веб 2.0 у архивима још у фази почетног Веб 2.0 је нови тренд веб технологије који је замишљен је који технологије веб тренд нови је 2.0 Веб Скуп ће бити одржан 22–23. новембра 2012. године. Види У оригиналу: 3 2 ци замаха још напреднијих веб технологија, које пред нас инас пред које технологија, веб напреднијих још замаха ци пред архиве постављају још више захтеве и изазове. Ради о се ШТА ЈЕ СЕМАНТИЧКИ ВЕБ ? ШТА каснијем проналажењу информација. Он омогућава да ин- формације на вебу могу бити организоване и коришћене не само синтаксички, већ и семантички. Намера семантич- ког веба је да развије технологију која ће машинама омо- гућити проналажење информација помоћу значења, а не само низа знакова. На тај начин ће информације на вебу бити уређене као структурне појмовне шеме, које су потпу- но читљиве за машину. Другим речима, рачунар ће почети да „мисли”. Идеја семантичког веба подразумева да рачу- и остваре подацима приступа пуког поред мреже и нари користе садржаје ове тако да и садржаја њихових зумевање од сачињен веб је веб „Семантички начин. контролисани на података који могу бити процесуирани директно или директно уз ин- помоћ машина.” ни архиви као интерактивна комуникација између корисника и рачу- нара, као и корисника међусобно. Другу генерацију веба карактеришу социјалне мреже, блогови, влогови, форуми, фолксономија и сл. Савремени архив на вебу нужно је упу- ћен на социјалне медије као дигитално базиране интерак- тивне комуникационе канале. У том смислу, данас говори- мо о архиву 2.0, који врши заштиту архивске грађе на ви- шем нивоу комуницирајући са својим корисницима путем Facebook-а, My Space-а, Twitter-а, Youtube-а, Slideshare-а итд. и путем фолксономатског таговања архивских садржа- и сл. ја на Delicious-у, Flickr-у развоја, чак и у високоразвијеним земљама, о чему, тако- скупу архивском на реферата од неки сведоче ђе, Зоран СТЕВАНОВИЋ у семантику, у правила безикаквогреферисањаназначење. ног система симбола и формацијских и трансформацијских формал- као језика изградњу на односила начин тај на се би Логика израза. лингвистичких његових тј. језика, орију предност логичкој синтакси одређујући је као формалну те- логичке семантике. Карнап у првој фази и свог мисаоног развоја даје синтаксе логичке разликовање оштро видимо ним речима и повезане хиперлинковима. С друге стране, стране, друге С хиперлинковима. повезане и речима ним кључ- по индексиране начин тај на су па читљивост, људску ово Управо мета. пред- суштини еквивалентно изражено је уколико предмет сам јесте и предмету у налази дакле, се, Значење предмет. означавамо тиме да и значење изражавамо знака помоћу да тј. значења, концепцију на и ослања уједно се али стем, веб морабитизаснованкаоонтологија. семантички Стога, јесу. они шта утврди начин тај на се да и тичког веба, тј. да се сви ресурси на вебу означе значењима СТРУКТУРА ИТЕХНОЛОГИЈЕ СЕМАНТИЧКОГ ВЕБА класе. или та о закључивања. ког целине, јер би то у супротном водило у погрешан круг логич- елементом једним ни обухваћена бити може не функција а рију типова. Елементи су, у том смислу, вредности функције, означава било који елемент неке целине, одредио кроз тео- вишезначно што нешто као схваћену функцију, је Расел ма. знаци- различитим и тим самим а означавања, начинима различитим приказан бити може класа, или предмет, исти један да тако (смисла), означавања начина и класе, или та, (Bertrand Russell), Рдл Карнап: Рудолф 11 10 9 8 7 John Stuart Mill: Бертранд Расел: Фреге: Готлоб Weitehead, North AlfredRussell: Bertrand Информације на вебу су углавном представљене за за представљене углавном су вебу на Информације си- формални подразумева веба семантичког Концепт I, § 5. I, §5. 51–60. друштво Србије,Београд,1992; стр. 36. (ур.): Лазовић Живан логичка синтакса , Јасен,Никшић, 1999;стр.29–34. Vol. I,Cambridge, 1910,стр.39–40. Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац 8 7 а о чему је касније писао и Бертранд Расел Расел Бертранд и писао касније је чему о а Оно што је Готлоб Фреге (Gottlob Frege) увео увео Frege) (Gottlob Фреге Готлоб је што Оно , у: Александар Павковић, Павковић, Александар у: номинатуму, и смислу О представља основну намеру семан- намеру основну представља јесте 9 A System of Logic, Vol. I, London, 1843; Book I, Chp. 10 јесте разлика између означеног предме- О денотацији, у: Koд Рудолфa Карнапa (Rudolf Carnap) Carnap) (Rudolf Карнапa Рудолфa Koд у: језика, синтакса Логичка , Филозофско Филозофско значењу, и језику о Огледи Огледи о језику и значењу; стр. PrincipiaMathematica , Филозофија и и Филозофија 11 26 је представљена такозваном „тортом” семантичког веба, семантичког „тортом” такозваном представљена најбоље је технологија Примена раду. овом у речи бити ће којима о онтологију, информацио- и RDF XML, стандарда: но-технолошка основна три осталог, поред подразумева, ње информацијских ресурса помоћу URI-ja, помоћу ресурса информацијских ње помоћу знакова одиграће циља онтологија. овог остваривању у улогу кључну а тика, семан- разумљива машински је тежи сплет овај којој тачка Централна сплет. логичко-филозофски и оно-технолошки информаци- један подразумева уствари, веб, семантички да види се „торте” Анализом 2). (слика верзије данашње године до све промена 2000. више претрпела отада је „Торта” Бернерс-Ли 1). (слика Тим приказао пут први је коју чења. тај начин би се досадашњи веб линкова заменио На машину. за и читљивим али значењима, људским сурсе људске и машинске читљивости покушавајући да означи ре- ка. Семантички веб настоји да премости овај расцеп између бројева, како је то остварено у релационим базама подата- помоћу индексирање подразумева читљивост машинска лоцира навебуиутврђујесењеговојединственоиме. гових компоненти URL-а компоненти гових да радеукооперацији.” но значење, чиме се боље омогућава рачунарима и људима постојећег, у коме се информацијама даје добро дефиниса- проширење већ веб, одвојени неки није веб „Семантички 7 Униформно имересурса (Uniform Resource Name). 17 Униформни локаторресурса(Uniform Resource Locator). 16 15 Такође секористииизраз„стог”сематичкогвеба. 14 13 12 Уиоми днииао рсра Uiom Resource (Uniform ресурса идентификатор Униформни

Jeff Heflin, James Hendler, Sean Luke: Sean Hendler, James Heflin, Jeff Реализовање овако замишљеног семантичког веба веба семантичког замишљеног овако Реализовање Најнижи слој подразумева свеопште препознавање препознавање свеопште подразумева слој Најнижи Identifier). Identifier). http://www.cet.co.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/971.pdf; стр. стр. http://www.cet.co.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/971.pdf; Lassila: Ora Hendler, James Berners-Lee, Tim 37; стр. Web, Semantic The 2; 14.новембар2012. MIT Press, Cambridge, London, 2005;стр.30 Semantic Web. Bringing the World Wide Web to Its Full PotentialFullIts World Webto, Widethe Web. Semantic Bringing Semantical: Fensel,etWeb JamesDieterHendler у: , 12 Међутим, ово замењивање пре значи континуитет. континуитет. значи пре замењивање ово Међутим, Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac , (преводилац: Драган Шалетић) на на Шалетић) Драган (преводилац: веб, Семантички кодног система и индентификова- и система кодног уникод 13 16 и URN-а. и 17 На тај начин, ресурс се се ресурс начин, тај На SHOE: A Blueprint for the the for Blueprint A SHOE: 15 односно ње- односно Spinning the Spinningthe вебом зна- 14

Зоран СТЕВАНОВИЋ

18 19 KimmiC, на: http://kimmicblog.com/category/ на: KimmiC, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Antics Antics with Semantics: The Innovation Interview with Semantics Lassila, Ora Pioneer, semantic-web/;15. 19 27 Слика 2. „Торта” семантичког веба W3C конзорцијума, 2012. година. Слика 2. „Торта” семантичког веба Слика 1. „Торта” семантичког веба Тима Барнерс-Лија, 2000. година. веба Тима Барнерс-Лија, Слика 1. „Торта” семантичког , презентација на науч- на презентација 2000, XML – Web Semantic Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review ном скупу: XML 2000, Washington DC, December 3–8, на: http:// слајд 10;www.w3.org/2000/Talks/1206-xml2k-tbl/Overview.html; 15. новембар 2012. 18 Berners-Lee: Tim Зоран СТЕВАНОВИЋ цијски сарадници. Због тога се уводи XMLS. уводи се тога Због сарадници. цијски комуника- нови додају често се када условима у нарочито особа, различитих између интероперабилност отежава семантичку мери знатној у то смислу, описаном горе у гова, на средства,аистотакоиуNSархивскиописи. таг може бити сврстан у NS информатив- може бити индексиран у више различитих NS-а. На пример, NS упућује даље на неки документ или на URI. Један исти таг префиксом. индексирани јединствено су који тагова, читих је Карнап, као и целокупан правац логичког позитивизма, позитивизма, логичког правац целокупан и као Карнап, је XML ТЕХНОЛОГИЈА тирати и конотирати сасвим различита значења. Зато се се NS-а преко дефинишу даље Зато тагови значења. различита сасвим конотирати и тирати дено- могу особа различитих код него машину, за значење у себиносевишесемантикенеготагови

,
ислични. на тагове који , поставити , , пример може слободно кода Аутор тагова. а алк о HTML-ових од разлику за метаподатака односно тагова, креирање слободно омогућава структуру, тј. семантику од значења. разликовати како томе о питање поставити може се Овде података. структуисања и синтаксе формирајуће слободно једне утемељења правцу у ишао првенствено је иако шине, ма- за и не људе, за само разумљивог додуше изражавања, семантичког могућности извесне и отворио XMLS-ом, и ом шему засвојепотребе. дизајнирану специфично имати може мрежа архивска или архив Један података. између односе и као атрибуте, и те елемен- дозвољене података, типове постављајући систем одређени за података XML категоризацију врше шеме Ове документа. XML на додавати могу се које шемама зличитим Catherine Legg: 24 Markup (Extensible означавање за језика проширујућег Шема 23 Именски простор(Namespace). 22 21 20 Хпресули еи з ончвњ (yeTx Markup (HyperText означавање за језик Хипертекстуални от XL мгћв норнчн кршее та- коришћење неограничено омогућава XML Пошто XML Слободно креирани тагови не само да немају никакво никакво немају да само не тагови креирани Слободно Закључујемо да је развој XML технологије, подржане NS-
Language). Language Schema). of Information Science and Technology, Vol. 41,2007;стр. 419. ршрјћ јзк а зааае Etnil Mru Lan- Markup (Extensible означавање за језик Проширујући guage). Види:Erik T. Ray: 20 служи за опис и размену података на вебу. Он Он вебу. на података размену и опис за служи Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац Ontologies on the semantic web,
Learning XML, O’Reilly Media, 2003. 22 24 као контејнера разли- контејнера као Већ смо споменули да 21 унапред датих датих унапред 23 Ради се о ра- о се Ради у: Annual Review синтаксе синтаксе 28 делова закључивањаипродуковањазначења. најзначајнијих од једно аналогији, по закључивање заснује се да моћи ће којој на података структури таквој тежити ба тре- да сматрајући закључка сличног до дошао (Sowa) Сова лаштва одбацио тезу да је логичка семантика излишна, семантика логичка је да тезу одбацио лаштва ствара- свог фази каснијој у је Карнап Ипак, препирања. плитет узпомоћтриURI-ја(слика3). три- RDF у обликован бити може и субјект-предикат-објект структуру логичку има канцеларија дворска Илирска фонд знака облику Израз: броја). у или података (фиксираних литерала и URI-ја повезивање смислено омогућавају и вебу семантичком на матски одређују. RDF триплитети стоје између информација нека ствар. На тај начин, ствари се класификују, тј. таксоно- означава се којим квалитет, односно вредност, трећи а ри, ства- приписује се које својство је члан други тврди, нешто се којој о ствар саму представља триплитета члан први слу сми- семантичком У објект-атрибут-вредност. структуром: триплитети са структуром: субјект-предикат-објект, односно као посматрају се изрази Ови изразима. асерторичким на заснован ресурса мрежних семантике читљиве машински је RDF машину. за ђење RDF ђење рви х псеудо-питањима, сма- их одбацио травши потпуно је потоње питања више, Шта тику. семан- логичку на односу у синтакси логичкој примат дао RDF ТЕХНОЛОГИЈА за изразе калкулуса. изразе за услова истинитосних и калкулуса знакове за значења ња можемо интерпретирати. Наиме, можемо ићи до поставља- даље га онда систем), (синтаксички калкулус постављен је ако да сматраo je Он израза. проверљивости средство као је, у том смислу, испитивао смисленост израза схвативши је 25 (Resourceресурса описивање за Оквир Description Framework); 29 John F. Sowa, Arun K. Majumdar: 28 Исто, стр. 203. 27 Carnap:Rudolf 26 Карнап: Рудолф Следећи корак који подразумева семантички веб је уво- 249. фија илогичкасинтакса;стр.56–58. Види: Shelley Powers: Practical RDF , O’Reilly Media, 2003. , Springer, Berlin, 2003, стр. 16–36. 16–36. стр. 2003, Berlin, Springer, communication, creation edge (edѕ.): Ganter Bernhard Lex, Wilfried Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 29 технологије како би значење било разумљиво разумљиво било значење би како технологије , Cambridge, 1948; стр. стр. 1948; Cambridge, Semantics, to Introduction за описивање описивање за података модел логички Архив Војводине је установа која чува чува која установа је Војводине Архив , у: филозофије, метод као Синтакса 27 Недавно је информациони технолог технолог информациони је Недавно 25 Analogical reasoning , у: Adlo de Moor, која само воде у испразна испразна у воде само која Conceptual structures for knowl- Conceptualfor structures 28 Филозо- 26 па па Зоран СТЕВАНОВИЋ
31 Биће, дакле, може 33 и, такође, као постојање упостојање као такође, и, 32 , Sangalii, Ogdoas Scholastica 1606, Metaphys- , Vuk Karadžić, Beograd, 1976; Beograd, Karadžić, , Vuk u metafiziku Uvod , BIGZ,, Parmenid-Zenaon-Melis Elejaca. Fragmenti о бићу уопште, а не само о некој одређеној 30 34 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” icæ sev Ontologiæ Diagraphe; стр. 1. Diagraphe; Ontologiæ icæ sev Iacobo Iacobo Lorhardo: Martin Hajdeger: стр. 32. , Globus, Zagreb, 1988; 1003a 21. Zagreb, , Globus, Metafizika Aristotel: Исто; стр. 140–141; 193. Beograd, 1984; стр. 68. Beograd, Žunjić: Slobodan
Аристотел је говорио да постоји знање о бићу као бићу Првa размишљања о бићу у VI и V веку пре нове ере Онтологија је основна филозофска дисциплина, која
30 31 32 33 34 ОНТОЛОГИЈА логосу (λόγος), тј. непосредном сабирању и израстању бит- преображајје доживело мишљење наивно изворно Ово ка. код Платона (Πλάτων), па тако битак почиње да се схватакао идеја (εδος, δέα) и узор бића. да одговора свом узору или не одговара. У том смислу се, исти- станиште сада је Он логоса. значење и помера такође, не у смислу одговарања бића битку и као такав може бити као логика развијала се темељу овом На лажан. или истинит формама. наука о исправном мишљењу и његовим (τ ν ν), Хајдегер (Heidegger) тумачи да први филозофи, када гово- ре о бићу, посматрају га као постојање у непосредности и (φύσις) природе нескривености развили су Елејци. Ови филозофи су говорили о стварности о говорили су филозофи Ови Елејци. су развили и постојећем, а постојеће, дакле, узимају у његовој бити, тј. као биће (τ όν, τ прве изричаје ν). о бићу не Парменид разликујући још предикативно (Παρμενίδης) од даје егзистенцијалног „јесте”, нити појединачно постојеће постојања као таквог: „који су одједини замисливи путеви ис- питивања: један, да јесте и како не може не бити,... и онај, да није и како мора не бити” и даље: „Мора се зборити и мислити да биће постоји, јер бити јесте, а ништа није.” се бави оним што јесте, тј. бићем, и битком када године 1606. јавља се свег онтологија Термин „јесте”. оним бића, тј. је Јакоб Лорард (Iacobo Lorhardo) покушао да уобличи тра- филозофскууређену системски у бићу о учење диционално дисциплину. друге друге стране, RDF мора бити подржан једним категоријал- ним системом и системом класа и својстава, што би пред- стављало срж семантике на вебу. Ово је могуће развојем онтологије. 29 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review виду аналитичког инвентара.” Илирска дворска канцеларија”. Илирска дворска Фонд Илирска дворска канцеларија је публико- „Архив Војводине је установа која чува фонд„Архив Војводине Слика 4. Илустрација RDF триплитета за изразСлика 4. Илустрација RDF триплитета Слика 3. Илустрација RDF триплитета за изразСлика 3. Илустрација Један RDF израз, као целовит триплитет, може бити по- ујезик је неопходан података, модел само RDF је Пошто Израз: „Фонд Илирска дворска канцеларија је публикован у„Фонд Илирска дворска канцеларија сматран као члан једног новог триплитета, ако нам је циљ семантич- на израза поузданости и истинитости испитивање „торте”, семантичке нивоу вишем на већ смо Тада вебу. ком на нивоу доказа. којем ће овај модел бити исказан. Често се као језик узима XML или N3, односно N-Triples, једноставнија верзија N3. С ван у виду аналитичког инвентара има логичку структуру три- RDF у обликован бити може и објект-атринбут-вредност (слика 4). плитет помоћу два URI-ја и једног литерала Зоран СТЕВАНОВИЋ ае еоио систематски. и целовито каже спису логичком у је али ла, Аристоте- код исти увек нису набрајања њиховог редослед ва, кроз одређивање семантичких првобитности, Аристотеловом учењу. Њен циљ је изградња система појмо- ситем категоријаисудова,односнопремисаконклузије. кроз бића доказивања форма закључак је док копуле, тем пу- предиката логичког и субјекта логичког веза као бића односно његових највиших родова. Суд је форма изрицања бића, форма је Категоријалност биће. исказује и мисли се она је формална онтологика јер је наука о формама којима случају овом у је Логика бића. свет лошка наука, јер појмовно изриче и репродукује целокупни онто- као Аристотела код постављена начин, тај на је, гика од принципа доказује биће, његове особине и атрибуте. Ло- полазећи који судова и категорија систем представља чак закљу- крају, На бића. повезаност и биће само исказују ње порица- и тврдњу кроз који бићу, о судова логичких менти да оно што говоре о бићу јесте само биће. Категорије су еле- тако али бићу, о појмови логички као схваћене су тегорије Ка- појмове. темељне некатегоријалне и категоријалне све дикаменти, постпре- и постоје Такође трпљење. и делање поседовање, бивство, квантитет, квалитет, однос, место, време, положај, тичкој онтологици. веба подразумева логику и да се једноставно ради о семан- семантичког онтологија да закључити Можемо сл. и ност) пресек, зависност, унија, разлика), навођење својстава (симетрија, транзитив- (наслеђивање, класа између односа и класа дефинисање класа, хијерархије утврђивање кроз затим систему, аксиоматском приближи се да намеру има који система семантичког једног елемената теоријских них довима бића и назива их категоријама. их назива и бића довима ро- највишим о и говори Аристотел сл. и стварност гућност, мо- једно, штаство, природа, узрок, начело, почело, логос, бивство, битак, биће, појмове: темељне кроз градио је тел Аристо- метафизика, назвао је које знање, Ово бића. врсти 38 37 36 35 Идеја онтологије семантичког веба заснована је на на је заснована веба семантичког онтологије Идеја Исто;1017а 23–30. Исто;стр.33–44. Aristotel: Organon, Kultura, Beograd, 1970;стр. 7-32. language processing , Cambridge, 1975;стр.24-29. L. Nash-Webber, Roger Schank (eds.): Види: Ray Види: Jackendoff : Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац 37 тј. појмови који нису категорије, а уткани су у у су уткани а категорије, нису који појмови тј. A System semanticof primitivesBonnie у: , покушао да их при- их да покушао Органону 36 Постоји десет категорија: категорија: десет Постоји . Штавише, Штавише, онтологика. Theoretical issues in natural 35 Број категорија и и категорија Број 38 тј. почет- 30 садржи саму себе. саму садржи да морала би која класу као класа свих класу дефинисао је скупова, теорије творац Кантор, Георг савршеним. казали (теорија) којанатајначиннастајеједедуктивнисистем. систем а метод, деуктивни јесте аксиома из теорема ђење Изво- аксиома. помоћу доказују се које теореме, затим а ју, постављају основни ставови или аксиоми, који се недоказу- се Затим система. термини остали сви дефинишу се којих помоћу термини недефинисани основни налазе се система систематизације симбола у један дедуктивни ситем. На врху логичких товревина. сложених других из творевина логичких сло- жених извођењу о говоре која правила трансформацијска и постоје стране, друге С ситема. логичког једног правила творевина као што су изрази и формуле. То су формацијска логичких сложенијих конституисања начин детерминишу семантике, јестелогичкирачунтогсистема. без значења, њихових итерпретације без посматран бола сим- систем Логички сл. и системи формуле, тификатори, кван- оператори, терми, изрази, означавају се Симболима далне логике, темпорелне логике, дескриптивне логиге итд. мо- релација, логике предиката, логике класа, логике зик цији иматематичкомметоду. математиза- на опет ове а аксиоматизације, и мализације фор- симболизације, поступцима строгим на је заснована логика замишљена Овако садржај. објективни на рености усме- даље икакве без собом, самом са мисли слагања ва усло- формалних чисто утврђивање тј. мишљење, егзактно идеално је формализма логичког Циљ бића. од стварности, предмета од закона и принципа категорија, логичких свих о се Ради теорија. логичко-филозофских области из такође је ЛОГИЧКИ ФОРМАЛИЗАМ постављајући парадокс класе свих класа које не садрже садрже не које класа свих класе себи парадокс у постављајући противречан систем схваћен овако је да доказује Расел стране, друге С система. тог класа свих класа као ти представи- може он се јер систем, логички формализовани 39 Међутим, формализовани логички системи се нису по- нису се системи логички формализовани Међутим, Формализовани логички систем претпоставља поступак која правила поседује систем формализовани Сваки је- симболички изградити се може симбола основу На веба семантичког онтологије развој за подстицај Други
. Он је заснован на раздвајању раздвајању на заснован је Он формализму. логичком Georg Cantor: Georg philosophischen Inhalt, Julius Springer, Berlin, 1932; стр. 448. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Gesammelte Abhandlungen mathematischen und und mathematischen Abhandlungen Gesammelte 39 Овај аксиом инклузије важи и за сваки сваки за и важи инклузије аксиом Овај Зоран СТЕВАНОВИЋ Spinning theSpinning 45 , у: of Age Come Ontologies Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Deborah L. McGuinness: L. McGuinness: Deborah ...; стр. 175. ...; стр. 175. Web Semantic Слика 5. Онтолошки спектар семантичког веба. Слика 5. Онтолошки спектар семантичког На основу до сада реченог јасно је да онтолошки језик Каталог представља коначан попис свих термина је- Глосар подразумева одређивање значења. Ради се, да-
45 лизује лизује у машински језик, али тако да машине уједно науче да резонују као људи. Технолози семантичког веба су схва- тили да се разумевање природног језика углавном базира на позадинском оквиру општег знања о свету. Овај општи оквир јесте онтологија. Он мора бити формализован, али тако да се његов материјални, објективни модус не изгуби, машину. за пријемчив постане формализације путем да већ Дакле, пошавши од две логичко-филозофске јед- створи да и „накалеми” концепцијеих да покушава веб семантички ну специфичну онтологику. Наиме, да аристотеловску ото- логику формализује модерним логичким формализмом, а онтолошки. овај опет да означи семантичког веба мора започети природним језиком, а за- тим се он постепено мора формализовати. Дебора Мекги- нис (Deborah McGuinness) је дала шему нивоа онтологије, (слика 5). тзв. онтолошки спектар зика којима се оперише у једној онтологији. Називи морају бити недвосмислени што се остварује увођењем идентифи- одре- у „архив” термина употреба свака пример, На катора. ђеном смислу реферисаће само на један идентификатор, реферисатимрежа” „архивска термин ће док „22”, рецимо на „24” или неки други идентификатор. кле, о проширивању назива из каталога значењима, о њи- ховом ближем дефинисању (нпр. архив, установа заштите архивске грађе). Значења су дата као изрази природног је- зика, што неминовно доводи до двосмислености. Због тога, овај ниво онтологије не спада у нивое који оперативни. су машински 31 засно- 43
42 о једном поп- иBegriffsschrift 41 Layering the Semantic Web: Web: Semantic the Layering Овај језик допушта корисници- допушта језик Овај 44 The principles of , mathematics NortonW. W. & Grundgesetze Grundgesetze der Arithmetik, Bd. 2, Hermann Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Уједно је тако срушен и Фрегеов сан co, New York, 190; стр. 500–501. 190; York, New co, Bertrand Bertrand Russell: , Vol. I; стр. 37–39. , Vol. Mathematica Principia Peter F. Patel-Schneider, Dieter Fensel: Fensel: Dieter Patel-Schneider, F. Peter , у: Ian Horrocks, James A. James Hendler (eds.): , у: Ian Horrocks, and Directions Problems Proceedings of the First International Semantic Web Conference 2002; стр. 16–29. , Sardinia, Web Semantic The on Онтолошки веб језик (Web Ontology Language). Ontology Онтолошки веб језик (Web Pohle, Jena, 1903; стр. 253–265. Jena, Pohle, Gottlob Gottlob Frege: 40
Расл је свој парадокс решио путем теорије типова твр- Концепт семантичког веба подразумева изградњу фор- Парадоксалност логичких система односи се и на логич- на и се односи система логичких Парадоксалност
42 43 44 40 41 туном дедуктивном систему, који је развио у развио је који систему, дедуктивном туном поја- парадокса Расловог Поред Arithmetik . der Grungesetze сигурност уздрмали су који парадокса других низ још се вио система. логичких формализованих дећи да систем не сме да буде толико универзалан да до- звољава изразе о свим елементима, а да целина скупа није нема- стварима свим о Тврђења затворена. претходно била ју смисла, па у таквим случајевима треба раставити класу на мање класе. У том смислу, Расл предлаже поделу на ти- пове: елементи, класе елемената, релације између елеме- ната, релације између класа. Тиме ће се избећи да целина елемент који садржи целину. садржи било који себе. ОНТОЛОШКИ ЈЕЗИК СЕМАНТИЧКОГ ВЕБА ЈЕЗИК СЕМАНТИЧКОГ ОНТОЛОШКИ мализованог логичког језика (система), који неће бити за- снован само на логичком рачуну, већ такође на интерпре- семантичкиШтавише, језика. овог симбола значења тацији веб иде и даље и реферише не само на формално значење симбола, већ и на материјално, објективно значење. Циљ семантичког веба је да се природни, људски језик форма- саван на нарочито изражајној дескриптивној логици, под- парадоксу. Расловом леже ма да са великим нивоом изражајности дефинишу класе покласе дефинишу изражајности нивоом великим са да ма недо- блокирања механизме нема стране друге с али вољи, пустивих класа. ке језике семантичког веба. Што је неки језик универзал- нији, изражајнији он лакше подлеже парадоксалности, док му је с друге стране отежана проводљивост закључивања. Мера између изражајности и проводљивости закључивања јесте централни проблем свих технолога семантичког веба. Постоје мишљења да веома заступљени језик OWL, Зоран СТЕВАНОВИЋ Формализовани однос између елемената класе и раздеока раздеока и класе елемената између однос Формализовани фондовима приписивати својства се сврставајући их у ће одређене раздеоке. начин тај На сл. и сређивања” процесу „у „несређен”, „сређен”, раздеоке додати можемо њој не” Војводи- Архива фондови „архивски класу пример, на ли, Узмемо класе. елемената атрибуте представљају који ока, разде- низ има класа свака Наиме, својства. додају класе „фондови ИсторијскогархиваГрадаНовогСада”)итд. класа и војводине” Архива „фондови класа (нпр. суме ке не” је једнака класи „архиви у Војводини”), релација логич- Војводи- мрежа „Архивска класа (нпр. једнакости релација класа већ подразумева релацију инклузије. Надаље постоји сао само за друге класе са којима је у релацији. Хијерархија них класа. Класа је веома ретко изолована. Она добија сми- формал- релацијама на базира се који поступак, зовани архивско одељење. – архив – може- мрежа рецимо, архивска шему: начин, поставити тај мо На машина. код и разумљена бити може која поткласа, и класа строго хијерархију постављену захтева већ ниво Овај формализација. започиње за машинско. не а разумевање, људско за одређена је класи смислу припадност том У подређивању. логичком строгом на ли него односу асоцијативном на пре засновано класу под ђивање подре- је где примере сличне и овакве дозвољава Тезаурус инвентара. сумарног допуна као појављује најчешће се јер инвентар” „сумарни термина посредством термин овај под подведена је она средства, научно-информативна у спада не белешка историјска Иако белешка”. „историјска термин се везан је који за а којим инвенатар”, „сумарни подтермин налази под средства”, „научно-информативна термин општи поставити можемо тако па поткласе, строги и класе захтева однос не Тезаурус хијерархије. једноставије дедукова- њу доприноси ипак спецификацијом њиховом се али класа, и термина хијерархију развијену на циља не се нивоу овом На класи. припадности утврђивање тј. „је”, но за погодне и даљу машинскуобраду. тим самим па одређене, једнозначно бити могу релације ове случајевима многим У сл. и антонимија паронимија, хомонимија, синонимија, су што као термина, Следећи ниво онтолошког спектра су спектра онтолошког ниво Следећи у продужава се класа хијерархија Формална Формализовано „је” јесте онај ниво онтологије на којем и подразумевају најчешће Тезауруси релације укључујућу семантику додатну пружа Тезаурус Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац где се уз уз се где оквири неформализова- формали- 32 Најједноставније онтологије су тезаурус онтологије. Најједноставније онтологијесутезаурусонтологије. конструктора. одлука и потреба од зависи онтологије ђене одре- развој ови ићи ће нивоа којег До развоју. у су даље и нивои па отежана, знатно већ је овде закључивања вост Проводљи- реда. вишег логика до и али реда, првог логике негације, као идругихрелација. и пресека основу на изрази и формирати могу се начин сличан На лица. правних фондови нису фондови породични и Лични је: разлике израза од Један итд. Сада Новог Града архив Историјски Панчеву, у архив Историјски мер: Архивска мрежа Војводине обухвата Архив Војводине, начин се формирају изрази. Један од израза уније је на при- су што као са, тура” илинекогдругогсличногсвојства. „сигна- фонда”, „назив фонда”, „број својства код њиавло приме- се би које нуле”, „забрана је правила од једно мер, па се зато још зову правилима интегритета система. задовољена, На при- бити морају својстава посматрања тренутку систематизован иописансумарниминвентаром”. „класификован, ограничење поставити рецимо, можемо, „сређен”, својства пример горњи за Наиме, својство. неко под подвести може се што оно за ограничење постављају тј. својства, одређују поближе Она језика. онтолошког сти ку „упроцесусређивања”. раздео- опет онда а „сређен”, раздеоку затим сређивања”, процесу „у раздеоку онда „несређен”, раздеоку припадати цији и потребама. Неки од архивских фондова може најпре ситуа- према раздеоке мења да може класе једне елеменат стране, друге С система. правилу према већ околностима, према не али класе, његове суперкласи или подкласи дати ностима да се подреди под другу класу. Једино може припа- окол- према може не класе једне елеменат систему ђеном уре- У елемената. њених и класе између као строг тако није ових тврдњи није организован у комплекс правила, али с с али правила, комплекс у организован није тврдњи ових део Један термина. односима на заснованих тврдњи лионе ми- и термина хиљада стотина неколико обухвата пројекат Чувени знања. дубине и ширине погледу у амбициозно АРХИВСКА ОНТОЛОГИЈА Онтолошки спектар се даље наставља све до потпуне потпуне до све наставља даље се спектар Онтолошки кла- релација примена је спектра онтолошког крају На ограничења логичка Општа изражајно- доприносе знатно ограничења Вредносна Неке од досада израђених отнологија су схваћене врло врло схваћене су отнологија израђених досада од Неке Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac унија, пресек, разлика, су правила која у сваком сваком у која правила су и сл, на који који на сл, и негација Cyc
Зоран СТЕВАНОВИЋ 50 Приручни вишејезични речник вишејезични Приручни Приручни вишејезични речник за Formal Formal Ontology and Information Systems, у: , које представља- које нивоа, вишег онтологије Он садржи око 4000 различитих именских, 49 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” за опис архивске грађе. Модел се састоји од састоји се Модел грађе. архивске опис за модел ском, немачком и мађарском језику – која се чува у архивимау чува се која – језику мађарском и немачком ском, у АП Војводини, ДАРВ, Нови Сад, 2012. Зоран Стевановић и др: архивисте. Речник за обраду старе архивске грађе на латин- Proceedings Proceedings of FOIS’98, Trento, Italy, 6–8 June 1998, IOS Press, Amsterdam; стр. 5 Amsterdam;
У погледу домена архивских описа учињен је значајан Први ниво су ниво Први Расправљајући о општости онтологијa Никола Гварино 49 50 Nicola Guarino: прописа, прописа, онтологијом архивских описа и сл. Свака од ових онтологија, сматрамо, може да се развије у различитим ар- хивским мрежама, што би, уствари, представљало још јед- но домен-ограничење. ISAD(G) стандарда Прописивањем онтологизацији. ка корак су стандардизована општа правила, тј. прецизан и унапред одређен општих термина, елемената, нивоа, подручја итд. ISAD(G) је даље употпуњен стандардом ISAAR(CPF), којим је додат- но стандардизовано подручје контекста архивског описа, односно стандардизован нормативни запис за правна, фи- зичка лица и породице, тј. ствараоце архивсе грађе. Даља стнадардизација у области архивистике подразумевала је увођење стандарда за опис установа које чувају архивску грађу, ISDIAH, и опис функција правних лица која су пове- зана са стварањем и чувањем архивске грађе, ISDF. На тај начин је створен систем описних стандарда. Међутим, овај систем пружа само формалну структуру архивских описа, док је садржајност описа, разумљиво, остављена на вољу архивима и архивистима. Потенцијално онтологизовање домена архивских описа, које би полазило од међународ- них архивских стандарда, морало би да узме у обзир како формалну структуру тако и конкретну садржајност описа. Што се тиче садржаја, могу описи се и искористи већ подаци постојећи садржани у средствима класичним и евиденцијама, информативним као и различити специјални је пример Одличан речници. за архивисте. ју заједнички модел стварности преко под- онтологије којег Ове извора. различитих из знања хетерогена се интегришу домена,од независне света, реалног из концепте разумевају географских и предметних одредница, које се у архивима у Војводини користе приликом описивања старе архивске грађе настале до 1867. године, а које се даље могу органи- зовати у тезаурус. (Nicola Guarino) разликује четири нивоа. 33
46 48 архив- и слични пројкти имају наме- имају пројкти слични и Cyc Bitak Bitak i vrĳeme, Naprĳed, Zagreb, 1988; стр. Ideen zu einer reinen Phänomenologie und Хајдегер на сличан начин говори о фун- о говори начин сличан на Хајдегер 47 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review онтологијама домена. Оне, свакако, подра- 11–12. Haag, 1976; § 32. Haag, 1976; phänomenologischen phänomenologischen , Philosophie Bd. 1, Martinus Nĳhoff, Den Edmund Edmund Husserl: Ideen...; § 9. Martin Heidegger:
Међутим, Међутим, дошло се до закључка да су свеопште онтоло- Едмунд Хусерл је јасно разликовао општу онтологију од У концепцији семантичког веба регионалне онтологи- Онтологије домена не морају нужно да се односе на це- Онтологије домена не морају нужно 46 47 48 друге друге стране постоји око 240.000 тематских концепата са термина. 2.000.000 преко свеопште намене. онтологије ру изградње гије сувише широке и да посебне области не могу у довољ- ној мери да се спецификују. Свеобухватна онтологија, која би садржала знања из свих могућих области практично је неостварива. У једној таквој онтологији увек би се дао при- оритет неким областима на рачун других. Због тога су ствараоци семантичког веба се још једном ослонили на резу- филозофије. латате из области регионалних онтологија. Општа онтологија се бави чистим садржајем наше свести, суштинама, и представља фунда- менталност, јединственост и строгу научност филозофије. На тај начин општа онтологија најопштије појмове даје свим регионалним основно онтологијама, које устројство, предстваљају засебна знања о засебним регионима (обла- чињеница. стима) је су назване зумевају претходну израду опште онтологије. Онтологиједомена моделују посебан део света око нас, односе се на специфична подручја знања. Овакве онтологије реализо- ване су за домене информационих технологија, биологије, медицине, електро-технике, војне одбране и многе друге домене. На сличан начин би могла да се реализује и ска онтологија. локупну област једне науке, већ на њене делове. Тако по- знајемо онтологије семантичког веба, онтологије биљака, онтологије просторног планирања и многе друге. Претпо- ставка је да на исти начин могу да се онтологизују посеб- не области архивстике. У том случају потенцијално бисмо располагали онтологијом архивске теорије, онтологијом архивске праксе, онтологијом историје развоја архивисти- ке, онтологијом архивске технике, отологијом архивских даментолној онтологији као експликацији смисла битка и области бића. фундирању онтичких наука, тј. различитих Зоран СТЕВАНОВИЋ о а рису рж Војводине. мрежу Архивску за но конкрет- задатака концепти спецификују се Овде задатака. онтологију у спадају подели Гвариновој према података основних архивскихпојмова. тј. објеката, релације и везе представља објеката веза гија онтоло- док итд, грађе архивске заштита категоризација, валоризација, добра, културна пракса, архивска теорија, архивска регистратура, основне архива, архив, појмове: подразумева архивске објеката Онтологија сификацији. кла- Гвариновој према домена онтологију уствари, вљале, реалност, стварност, привид, објекат,субјекат,предикатисл. биће, догађај, време, простор, ве: појмо- обухватала би Она стварности. погледу у консензус се развијуизадругеархивскемреже,односноархиве. да могу онтологије Сличне 6). (слика Војводине мреже ске Архив- оквиру у примењива била би која онтологију хивску задатака. обављања приликом домена елемената улогу изражавају који концепте и задатака извршавања концепте на односе је, алиуконцептезадатакаједногдомена. онтологи- опште концепата специјализовањем настају оне тологије уконцептедомена. он- опште концепата специјализовањем настају које речи, као штосупростор,време,догађаји,токови,процесиисл. и функција Онтологија и објеката Онтологија појмовни општи представљала би онтологија Општа ар- предложимо да можемо реченог свега основу На су нивоу трећем На нивоу. другом на такође, су, задатака Онтологије су ниво Други Слика 6. Предлог нивоа архивске онтологије Слика 6.Предлогнивоаархивскеонтологије Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац за АрхивскумрежуВојводине , о њим је већ било било већ је њим о домена, онтологије , које се се које онтологије, апликативне и предста- би веза онтологија онтологија информација и и информација онтологија Онтологија функција функција Онтологија И 34 ције, испуњавају захтеве и врше услуге. ције, испуњавајузахтевеивршеуслуге. на исти начин моћи да проналазе документа, дају информа- ће ови а архива, рачунарима захтеве постављају да моћи ће рачунари кориснички податке, обрађују и прикупљају позадини у који програма контролисаних агената, гентних интели- помоћ Уз рачунарима. другим са комуницирају но семантичког веба омогућиће услове да рачунари самостал- грађе, који до сада још нису постигли. Остваривање крајње визије архивске заштите ниво висок постигну да то и као вебу, на садржаје своје презентују боље још да могућност ју властитогподручја. на семантичком вебу мора изградити униформну онтологи- нађе се да претендује која област научна Свака веб. тички семан- за припрема цена је то али труд, вишегодишњи би нивое. Израда чак и врло једноставне онтологије захтевала онтолошке више за не већ ако онтологије, тезаурус развој за довољни су свакако капацитети Ови онтологије. хивске требало да усмери своје капацитете ка развоју властите ар- податке и информације оне све обухвата података и информација итд. препорука и упутстава примена и вање прописи- стандарда, и регулативе правне примена описа, израда грађе, архивске заштита техничка службе, матичне делатност службе, спољне делатност спадају: Ту мрежа. ска Архив- обавља које функцијама о појмове опште обухвата вебу, тј. повезивања са веб корисницима. вебу, тј.повезивањасавебкорисницима. на информација презентовања начин и података базе у та резулта- ових смештање задатака, извршавања и функција реализације апликативне начине подразумева која стема ја: евиденције,описи,информативнасредстваидр. 51
Ускоро ће семантички веб постати општи, неизоставни неизоставни општи, постати веб семантички ће Ускоро архивима пружи да могао сада већ би веб Семантички аутора, мишљењу по би, Војводине мрежа Архивска а рј с налази се крају На Информација је знање које човек сазнаје и које је неопипљиво неопипљиво је које и сазнаје човек које знање је Информација Splitu, Filozofski fakultet, Split, 2007, стр.19 Nadrljanski: Mila 82). Nadrljanski, 49, стр. 2011; Београд, Đorđe (види: податку додељујемо које значење је Информација Србије, Архив Србије, друштво Архивистичко речник, терминолошки Енглеско-српски ниције. Аџић: тлана Све- (види: комуникацију за погодном облику формализованом у информације приказ је Податак податак. као схвати не се док 51 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac који произилазе као резултат обављања функци- обављања резултат као произилазе који Архиви и архивска грађа. Термини, описи, дефе- описи, Термини, грађа. архивска и Архиви нооиа номцоо си- информационог онтологија soi informatikе, Osnovi ). ). ЗАКЉУЧАК Онтологија Онтологија Sveučilište u u Sveučilište Зоран СТЕВАНОВИЋ
Фонд Илирска дворска Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Онтологија је основна филозофска дисциплина, која Још један логичко-филозофски подстицај за развој Израда онтолошког језика семантичког веба покушава Онтологије семантичког веба могу се класификвати у је заснован на асерторичким изразима са структуром: субјекат-предикат-објекат, триплитетномодносно: објекат-а- трибут-вредност. Посматрано семантички, први члан три- плитета јесте сама ствар о којој се нешто тврди, други члан је својство које се приписује ствари, а трећи вредност, од- носно квалитет, којом jе ствар означена. На тај начин, ства- ри се класификују, тј. таксономатски одређују. Триплитети омогућа- и вебу семантичком на информација између стоје вају смислено повезивање URI-ја и литерала. Помоћу RDF-а можемо формирати изразе типа: канцеларија је публикован у виду аналитичког инвента- ра, а да уједно овакви изрази буду разумљиви, односно се- матички јасни за рачунар. се бави бићем и битком свег бића, оним што јесте и самим тим „јесте”. Онтологија семантичког веба заснована је на аристотеловом виђењу онтологије. Циљ онтологије семан- тичког веба је изградња система појмова, семантичких одређивањем првобитности, дефинисањем класа и односа између класа, утврђивањем хијерархије класа, навођењем насла- веба семантичког онтологија се Стога сл. и својстава ња на логику и, на тај начин, представља својеврсну онто- логику. онтологије семантичког веба је теорија логичког лизма. форма- Њен основни циљ је идеално егзактно мишљење, односно утврђивање строго формалних услова мишљења у слагања самом себи, без било какве објективни усмерености садржај. на Овако замишљена логика заснована и формализације симболизације, поступцима строгим на је аксиоматизације. да споји две логичко-филозофске концепције и да створи једну специфичну онтологику. Наиме, аристотеловску ото- логику да формализује логичким формализмом, а логички формализам да осмисли онтологијом. Нивои развоја он- толошког језика дати су онтолошким спектром. Нивои следећи: католог, глосар, тезаурус, неформализовано су„је”, формализовано „је”, формализовани поступак, одно- и ограничења логичка општа ограничења, вредносна оквири, си класа, тј. грађење израза. онтологије свеопште намене и онтологије домена, односно у онтологије широког знања великог броја области и у он- тологије специфичног подручја знања. Као једна од домен 35 РЕЗИМЕ синтаксе
Ontology-based Ontology-based Културна баштина на семан- вебом значења. Нова техно- логички модел података за описива- Гласник Народне библиотеке Србије, год. Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Pregled Pregled Nacionalnog centra za , digitalizacĳu br.12, веб линкова заменио 52 9, бр. 1, Београд, 2007, стр. 45-50; Maria M. Nisheva-Pavlova, M. стр. Nisheva-Pavlova, 45-50; Maria бр. 1, 9, Београд, 2007, Pavel I. Pavlov, Anna S. Devreni-Koutsouki: access to digitized , tions cultural у: heritage and 2008; стр. 9–16. Beograd, fakultet, Matematički archival collec- Види: Тамара Бутиган-Вучај: тичком вебу, у:
Семантички веб може да се оствари употребом три XML, који служи за опис и размену података на вебу, RDF представља Семантички веб је настао на основу тежњи за бољим Семантички веб је нова технологија веба, напреднија
52 услов услов да би неки садржај био присутан, запажен Европеземљама појединим у стране, друге С вебу. на шћен и кори- и Америке и у Аустралији семантички веб је већ имплемен- баштинекултурне погледу У областима. различитим у тиран састављено је веше онтологија које се тичу музеја и библи- отека. логија веба пружа могућност да инфомације буду организо- буду инфомације да могућност пружа веба логија ване не само синтаксички, већ и семантички. На тај начин ће се омогућити да машине проналазе информације помо- ћу значења, а не само знакова. Рачунари и мреже ће, у том смислу, поред пуког приступа информацијама остварити и разумевање њиховог садржаја. основна информационо-технолошка ин- једном о ради овде се да је Закључак онтологије. и стандарда: RDF-а XML-а, сплету,логичко-филозофском и формационо-технолошком чији је циљ машински разумљива семантика. Кључну улогу онтологија. у остваривању овог циља треба да одигра омогућава слободно креирање тагова, односно метаподатака, што представља значајну предност у одно- су на тагове HTML-а који су унапред дати. Слободно се могу креирати тагови као што су , , итд. ње машински читљиве семантике мрежних ресурса. RDF од тренутно распрострањеног веб 2.0. У ситуацији када су се уједно 2.0 веб предности користе да започели тек Архиви још је који веба, семантичког развоју у замах велики догађа 4.0. назван веб 3.0 и веб постигнесе да може што вебу, на података претраживањем ако би се Зоран СТЕВАНОВИЋ significqtions), LibrairieHachetteetC 1843; 1988; Melis, BIGZ,Beograd,1984; Beograd, 1976; Филозофија илогичкасинтакса; фија илогичкасинтакса,Јасен,Никшић,1999; језику изначењу; лозофско друштвоСрбије,Београд,1992; (ур.): Лазовић Живан вић, ЛИТЕРАТУРА нивоу. високом веома на врше грађе архивске заштиту да гућност информационог система. функција, онтологије информација и података и онтологије онтологије објеката, веза онтологије објеката, онтологије мрежи Војводине. Она би се састојала од опште онтологије, Архивској у применљива била би која онтологије архивске домен ограничење. хивске мреже, што би у том случају представљало још једно ар- једне оквиру у развијена бити може онтологија домен онтологију архивске технике и сл. У сличном смислу нека од праксе, архивске онтологију теорије, архивске онтологију делове одређеног подручја знања, па тако можемо развити посебне на и односи се да може такође онтологија Домен реализује да би могла онтологија 2 Mce Bréal: Michel 12. Mill: Stuart John 11. 10. IacoboLorhardo:OgdoasScholastica , Sangalii,1603; 9. Aristotel:Metafizika,Globus,Zagreb,1988; Heidegger: Martin 8. 7. Slobodan Žunjić: . atn Hajdeger: Martin 6. 5. Aristotel:Organon,Kultura,Beograd,1970; Карнап: Рудолф 4. Карнап: Рудолф 3. Фреге: Готлоб 2. Расел: Бертранд 1. Филозофија исемантика Присуство на семантичком вебу пружиће архивима мо- архивима пружиће вебу семантичком на Присуство израда је предлаже, аутор коју могућности, од Једна Часопис „ЗАПИСИ” 3,Историјски архивПожаревац , у: номинатуму, и смислу О , у: језика, синтакса Логичка Fragmenti Elejaca. Essai de sémantique (Science des des (Science sémantique de Essai , у: у: филозофије, метод као Синтакса , у: Александар Павко- Александар у: денотацији, О , Vol. I, London, London, I, Vol. Logic, of System A , Vuk Karadžić, Karadžić, Vuk metafiziku, u Uvod , Naprijed, Zagreb Zagreb Naprijed, vrijeme, i Bitak ; Фи- значењу; и језику о Огледи ie риса онтологија. архивска , Paris,1897; Parmenid-Zenaon- Огледи о о Огледи Филозо- 36 Semantic Web,у:ScientificAmerican,May2001; HarperSan Francisco,San1999; 1998, IOSPress,Amsterdam; у: Systems, 1, MartinusNijhoff,DenHaag,1976; Bd. Philosophie, phänomenologischen und Phänomenologie (eds.): Schank issues innaturallanguageprocessing,Cambridge,1975; Roger Nash-Webber, L. Bonnie 1948; Przegląd Filozozoficzny,Rocznik39,1936; Berlin, 1932; mathematischen undphilosophischenInhalt,JuliusSpringer, Mathematica, Vol.I,Cambridge,1910; Norton &co,NewYork,1903; Hermann Pohle,Jena,1903; Press, Cambridge,London,2003; MIT Potential, Full Its to Web Wide World the Bringing Web. Semantic the Spinning al: et Hendler James Fensel, Dieter у: communication, Springer,Berlin,2003; Ganter Bernhard Lex, (edѕ.): Wilfried Moor, de Adlo у: reasoning, 2002; Sardinia, Web, Semantic The on Conference Web Semantic Horrocks, Ian у: James A. Hendler (eds.): Directions, and Problems Web: Semantic 4 Ptr . ae-cnie, itr Fensel: Dieter Patel-Schneider, F. Peter 24. Lassila: Ora Hendler, James Berners-Lee, Tim 23. Fischetti: Mark Berners-Lee, Tim 22. Guarino: Nicola 21. Семантика навебу Husserl: Edmund 20. : Jackendoff Ray 19. 18. Rudolf Carnap: Tarski: Alfred 17. Cantor: Georg 16. Russell: Bertrand Weitehead, North Alfred 15. 14. Bertrand Russell: Frege: Gottlob 13. 28. ShelleyPowers:PracticalRDF , O’ReillyMedia,2003; 27. ErikT.Ray:LearningXML , O’ReillyMedia,2003; McGuinness: L. Deborah 26. Majumdar: K. Arun Sowa, F. John 25. Conceptual structures for knowledge creation creation knowledge for structures Conceptual Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Proceedings of FOIS’98, Trento, Italy, 6-8 June June 6-8 Italy, Trento, FOIS’98, of Proceedings , у: у: semantyki, naukowej ugruntowaniu O Introduction to Semantics, Cambridge, , Bd. 2, 2, Bd. Arithmetik, der Grundgesetze Proceedings of the First International The principles of mathematics, W. W. , у: у: primitives, semantic of System A Formal Ontology and Information Information and Ontology Formal Gesammelte Abhandlungen Abhandlungen Gesammelte Ideen zu einer reinen reinen einer zu Ideen noois oe f Age, of Come Ontologies evn Te Web, The Weaving Layering the the Layering Theoretical Theoretical Analogical Analogical Principia Principia The The Зоран СТЕВАНОВИЋ RESUME Приручни вишејезични Архиви и архивска грађа. Термини,грађа. архивска и Архиви web, semantic web, RDF, XML, ontology, Semantic web is a web technology which is in Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 3, Историјски Часопис „ЗАПИСИ” Semantic web is a new web technology, more advanced advanced more technology, web new a is web Semantic Abstract: Key words: Речници Аџић: Светлана 39. 40. Зоран Стевановић и др: Semantic web and archival Semantic ontology the web more comprehensible for computers. The creation of technologies:XML,basicthree and includesRDF web semantic ontologyconcept,philosophical logicaland a Havingontology. is expected to contribute significantly to the development of semantic web. The ontologies of semantic web can either general-purpose be ontologies or domain ontologies. It is possible to develop archival ontology, as one of domain ontologies. The development of a specific area of archive administration is also possible, as well as that of a particular archival network. The author of the paper proposes a draft of ArchivalNetworkthe in applicable be ontologywould whichthe of Vojvodina. Similar ontologies can be developed for other archivalnetworks archives.and logic, philosophy, formalism, archival ontology rapid development nowadays. The aim of this technology is to expand the current Web 2.0 by making the information on than than the currently Web widespread of advantages the using Web started just had Archives 2.0. when At the moment 2.0, the development of semantic web, also known as Web impetus. strong gained 4.0, Web 3.0 and описи, дефениције. Енглеско-српски терминолошки реч- Београд,Србије, Архив Србије, друштво Архивистичко ник, 2011. речник за архивисте. Речник за обраду грађе на латинском, немачком и старе мађарском језику – која архивске Сад; у АП Војводини, ДАРВ, 2012, Нови се чува у архивима 37 Osnovi Семан- Pregled SHOE: SHOE: A на: http:// New York Archivists’ KimmiC, 2012,
Културна баштина на семан- Archives & The Semantic Web, Semantic Web – XML 2000, пре- Ontologies Ontologies on the semantic , web у: Ontology-based access to digitized Aufgewacht, aufgebrochen, aber nochaber aufgebrochen, Aufgewacht, Гласник Народне библиотеке Србије, год. Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Antics with Semantics: The Innovation Interview with 29. Jeff Heflin, James Hendler, Sean Luke: 30. Catherine Legg: 31. Tim Berners-Lee, James Hendler, Ora Lassila: 32. Информатика 38. Đorđe Nadrljanski, Mila Nadrljanski: 37. Maria M. Nisheva-Pavlova, Pavel I. Pavlov, Anna 33. Mark A. Matienzo: 34. Tim Berners-Lee: 35. Bastian Gillner: Bastian 35. Семантички веб и културно наслеђе 36. Тамара Бутиган-Вучај: informatikе, Sveučilište u Splitu, 2007; Filozofski fakultet, Split, Blueprint Blueprint for the Semantic Web, у: Spinning Web. Bringing the the World Wide Semantic Web to Its Full ; Potential MIT London, 2005; Press, Cambridge, Annual Review of Information Science and , Technology Vol. 41, 2007; тички , веб (преводилац: Драган Шалетић) на: http://www. cet.co.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/971.pdf; 14. новем- бар 2012; Semantics Pioneer, Ora , Lassila S. Devreni-Koutsouki: cultural heritage Nacionalnog and centra archival za fakultet, Beograd, 2008; collections, , digitalizaciju br.12, у: Matematički 9, бр. 1, Београд, 2007; kimmicblog.com/category/semantic-web/; kimmicblog.com/category/semantic-web/; 15. 2012; новембар презентација на архивском скупу: Roundtable Annual Meeting, June 23, 2009, на: http://www. slideshare.net/anarchivist/archives-the-semantic-web; 20. новембар 2012; тичком вебу, у: зентација на научном скупу: XML December 2000, Washington 3-8, DC, на: 2012. xml2k-tbl/Overview.html, 15. новембар http://www.w3.org/2000/Talks/1206- nicht angekommen. Das deutsche Archivwesen und das Web 2.0, апстракт, на: http://archive20.hypotheses.org/134; 7. новембар 2012; Зоран СТЕВАНОВИЋ ported byported logic and thus represents an ontologic of its kind. utes, etc. Therefore the ontology of the semantic web is sup- defiattrib- them, the between hierarchy,namingclass ning ing semantic primes, defining classes and the relationships semantic web is building a system of concepts by determin- the of ontology the of aim The ontology. of view Aristotle’s and therefore is“is.“ The whatontology of the of semantic web everything, is based on of essence and being the with derstandable to thecomputer. phrases could still be comprehensible, i.e. semantically un- Court Office was published as analytic inventory, while suchIllyrian Fonds as: suchphrases form could one RDF of help the With literals. and URIs between connectionmeaningful tween pieces of information in the semantic web and ensure be- defi stand taxonomicallyTriplicatesqualifi i.e. ned. are thingsed, way, this In thing. that marks which quality, or value, the is third the while it, to ascribed property the is second the stated, is something which about thing the is triplicate the fiof componentthe view,rst of se- point mantic the From entity-attribute-value. i.e. predicate-object, subject- structure: triplicate with statements assertoric on machine-readable semantics of web resources. RDF is based val_material_description>, etc. can befreely created. advance.in Tagssuchas, ,
жевних и уметничких дела, која је више пута мењана или допуња- или мењана пута више је која дела, уметничких и жевних прописимазаконским је Југославија континуитету у тада Од вана. пратећи европске трендове заиста добро законски уређивала заштиту ауторских права. Ти прописи су штитили ауторска дела свих облика иноваторства односно стваралаштва, са предвиђе- 1929. године под називом: „Закон о заштити ауторког чије права“,су одредбе преузете из Бернске конвенције о заштити књи- Ауторским Ауторским делима сматрају се творевине људског духа Та ауторска објављена или необјављена дела, аутори Основ за заштиту ауторских права су закони за заштиту ц) Југославија је први закон из ове области донела 26. децембра 7
из одређених облика стваралаштва која се морају изразити морају се која стваралаштва облика одређених из јавности. Писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи), рачунарски програми, говорна, драмска, музичка и филм- ска дела, дело ликовне уметности, архитектуре, картограф- ска дела, планови, скице и др. сматрају се ауторским дели- ма. или чланови њихових породица најчешће чувају: у својим домовима; институције-предузећа где су аутори односноконструктори радили и стварали у својим просторима (пи- сарницама или архивима) и наравно, многа од њих похра- налази архива депоима у Наиме, архива. депоима у су њена се одређена количина те архивске грађе, од класичних до електронских облика записа. Та архивска грађа стигла је у архиве по разним основама: преузимањем од регистрату- ра, откупом, поклоном, легатом и др. где се чувају као фон- дови, збирке, досијеи, предмети, документа. ауторских и других сродних права као и материјални про- архивске грађе. писи који регулишу заштиту и коришћење 41 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review свега по својим генијалим делима једнако цењеним широм Европе и света. И дан данас се о томе воде расправе, јер по аргументима, стилу писања, времену настајања могу припа- дати и Његошу и Мажуранићу. Но, била би правда да остане ономе, ко је и до сада био аутор. пуно се дилемисало које аутор дела „Смрт Смаил аге Чен- гића“, дали познати хрватски песник Иван Мажуранић који је и објавио наведено дело, или владика црногорски Петар Петровић Његош, духовник, филозоф државник, познат пре 6 о томе воде жестоке расправе. Тако су се одигравали бројни случајеви. Чудне су судбине људи, а посебно генија. поуздано зна други присвајали, било када је зашао у дубоку старост, било када је би није имао у средстава да најбољем их реализује. стварачком Ипак он добу, није хтео ти да а генијални изуми остану тајна па их је показивао колегама, својим који су те изума, идеје и планове хвалили како поздрављали, патенте тако и аутора, али Богами неке од тих патената и проглашавали својим ауторством. И дан данас се За оперативне потребе државе архивска грађа је увек Ни једна књига није написана, ни једно уметничко делоједно није написана, ни једна књига Ни а) У непосредним разговорима, расправама па чак и у штампи б) Шта је са Теслиним генијалним делима, која су како се 6 АУТОРСКА ПРАВА заштићени, заштићени, да је загарантована заштита права личности и забрана отицања недозвољеног. Али време је врло битан фактор, верни пратилац природног права, па и због тогамора постојати законски уређен начин и време благовре- збивањима. , о свим меног информисања доступна за коришћење. За остваривање личних и других права грађана (радни односи и др) нема рокова, већ се од- мах излази у сусрет грађанима; код поклона, завештања, откупа, депозита архивске грађе рокови коришћење се утврђују уговорима, доступности и могу бити дужи од за- за конских и најзад архивска грађа која се користи за научно истраживачке, стручне и друге потребе доступна је у држа- вама са простора бивше СФРЈ по истеку рока који не може бити дужи од 30, односно у посебним случајевима 50 годи- придр- се морају доступности, настанка.Рокова њеног од на тако и корисници архивске грађе.жавати како архиви, није насликано нити извајано, ни једна машина нити апарат нити машина једна ни извајано, нити насликано није није конструисан и реализован, ни један мост нити облако- дер није подигнут, ниједна летилица није полетела, а да не- Намеће конструктор. односно аутор, је ко записано није где за- нису зашто нису ако и дела ауторска то су шта питање се штићена-регистрована у институцијама-заводима чија је то основна делатност? У Србији то је Завод за интелектуалну својину. Јован П. ПОПОВИЋ лице осим права на наслеђе. Иначе, када се ради о имо- о ради се када Иначе, наслеђе. на права осим лице треће или неко на аутора права имовинских ауторско смрти преноса након након нарочито расправа предмет су најчешће права, ауторских код односи правни Имовинско права. својих остваривања код поступцима у странке као наћи могу једнако се па лице, правно и већ физичко само ти ипримењивати. прихвати- целости у могу се данас дан и века пола пре сана пропи- године, 1962. давне СССР, службе пракса и Теорија нити методологијакоришћења. интерним прописом није довољно уређен овај вид заштите, Но објави“. архиву у користио је коју грађу хивску ар- што након дође евентуално којих до последице друге и материјалне све сносити истраживач ће да те грађе, који могу настати из коришћења и објављивања архивске односе ауторско-правне поштују да дужни грађе хивске ар- корисници су „да је прописано Србији у грађе хивске ар- коришћења материју регулишу који архива појединих прописима интерним у Међутим, туђ. случајева доста у је био архивима, у грађа архивска штити се којим право“ ско „аутор- институт коришћење на грађе архивске давању на 8 “Међу најважније критеријуме вредности архивске грађе грађе архивске вредности критеријуме најважније “Међу Аутор као интелектуални творац дела може бити не не бити може дела творац интелектуални као Аутор приручнику у објављено Федерације Руске Становиште раде који запосленима са контактима непосредним У архивска грађа“. ауторска „ похрањена је којих код архива и аутора између однос правни ауторско уређен ни тиме а заштите, чланом вид овај ни регулисан чак па одељцима поглављима, посебним није вије Југосла- бивше просторима на прописима законским каснијим нити тим, нити Али, решавани. тешко су који проблема, много је искрсавало примени практичној у Али, заштите. роковима ним ријску улогу или истакнутих јавних радника, државника, позна- државника, радника, јавних истакнутих или улогу ријску исто- неку одиграле су које установе Например лица. физичка на и правна на и односи се чување.То трајно на се преузима сти вредно- велике садржини по има која грађа Архивска мената. доку- њених вредност предодређује такође значај установа одређених стварају.Историјски они коју на документације утиче вредности битно животу, културном и друштвеном научном у политичком, личности појединих Значај сл. и музеја позоришта, колектива, стваралачких часописа, и листова, редакција узећа, пред- издавачких архива, личних грађе обради при примењује се најшире вредности критрријум Овај лице. физичко и правно бити може докумената Аутор докумената. ауторство се убрајају уметника идр.чувају трајно”. научника, , државника “аутограф” се јер пажња изузетна тити има архива посве- мора се којима рукописа исправљених потписаних, личних доста материјалима међу Често биографију. за извор као чувати треба лицу признатом и заслужном припадала тих научника, књижевника, уметника и др.Архивску грађу која је Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 8 ни овим овим ни 42 аутора најчешћерегулишууговоримаилиспоразумима. који запримају архивску грађу ауторског карактера и самог архива између односи се Зато предвиђено. дргачије није уговором или законом ако другог накнада припада стране аутору лица од дела ауторског искоришћавање свако За дела. свога умножавање дозволи или забрани другоме да право има аутор сваки овлашћењима винско-правним развојем друштва и његове свести о значају и достојанству достојанству и значају о свести његове и друштва развојем а права, кривичног и управног заштиту уживају добра ова правилу По дстојанство...). част, слобода, живот, (тело, бра до- лична његова и личност човекова сама и па дела, ска аутор- и књижевна (проналасци, духа људског производи и већ права, облигациона и стварна заснивају се којима на сваке земље штити не спадају само ствари и људске радње, поредак правни која добра у „да то и знати треба тога пре Но односи. грађа та се које на онима према и тако грађу ту и других сродних права, како према онима који су стварали ауторских повреде наступе да могу чиме обавеза, и тиме а овлашћења круг широки даје и намеће делима, ауторским односно грађе, архивске приватне коришћењем и ђењем много непознаница па се онима који се баве заштитом, уре- са материји обрађеној правно и неиздефинисаној сасвим увек још и одговорној осетљивој, сложеној, врло о ради се да сазнања до се дошло архивима у адвоката улогу и место преносити уговором. се могу не аутора права Морална вечита. су она односно аутора, права имовинских трајања престанку по и аутора аутора и 70 година после његове смрти, док морална права ва аутора на просторима бивше Југославије траје за живота пра- имовинска за рок Прописани уговорима. ауторским и просторно и временски. То се регулише пре свега законима предметно, ограничено бити може То рокови. одређени то винска правапоосновуауторскихделанаслеђујуидасуза имо- се да знати треба Међутим, договора. облике друге и имати могу Они односа. облигационих из уговори виђају пред- које елементе све имати мора који форми, писаној и закључују правилу по се Они својина. њихова постаје не рак ауторског дела који је предат архиву, односно издавачу нета и на архиве, јер рукопис или други оригинални приме- дели- мично преносе на друга лица. Та овлашћења могу или бити пре- уступају права ауторска се уговорима торским Ау- овлашћења. правних ауторско преносом стварањем, Ауторски уговори. Ауторски Обрађујући пре свега ауторско и друга сродна права и и права сродна друга и ауторско свега пре Обрађујући Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Ауторски уговори настају у вези са са вези у настају уговори Ауторски Јован П. ПОПОВИЋ 10 је изузетно важна делатност. Њена превасход- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац дозвољено је и у случајевима: када му то клијент дозволи, када је то неопходно за спречавање са знатном најављеног друштвеном кривичног опасношћу дела и када је одбрану самог адвоката. Иначе, откривање то тајне, не сме да се потребно за употреби на штету клијента нити у своју корист или корист тре- ћег лица. ним примером доприноси владавини права и друштву заснова- доменуу делује правилу, по Адвокат, закона. поштовању на ном угрожених слобода и права и непознавања прописа лица, која су му се обратила за помоћ. Наиме, адвокати, да би оправдано носили то име, у свом раду морају бити: стручни, самостални, независни, савесни. Адвокат мора Кодекса професије којој припада.Адвокат је дужан да чува као поштовати све одредбе тајну све што му је клијент поверио. Чување адвокатске тајне оналне етике адвоката (Адвокатска 22.октобра 1999, комора године- „Службени лист Југославије, СРЈ“ бр. од 43/99). том По Кодексу, адвокат, пре свега, остварује и клијената, штити али интересе и служи интересима правде својим и обавезан професионалним је и да другим јавним деловањем и лич- Архиве као јавне уастанове по правилу оснивају и фи- Да би адвокатура која живи два миленијума историје Да би се заштитила ауторска и друга сродна права, а Адвокатска комора Југославије донела је Кодекс професи- 10 МЕСТО АДВОКАТА У АРХИВУ нансирају република, покрајине, или други територијални односно локални органи власти (међуопштинске, градске и општинске заједнице). Они су делови државе, чији се је- дан део њиховог деловања огледа кроз: културне, научне и јавне функцје. Међутим, државу и њене органе заступа- ју и штите у имовинско правним и другим односима орга- ни правосуђа, па се и због тога адвокат не јавља често у у могла да обави доста тешке, сложене и надасве одговоране надасве и сложене тешке, доста обави да могла задатке, поред стручности и високог степена професионал- не етике , неопходно је да поседују грађанску храброст истеривању у правде. Адвокатура је била и остала интелек- туално образовно најача служба сваког друштва и државе. Адвокатура на надлежност би била: заступање, одбрана и други обли- ци правне помоћи у циљу остваривања и заштите слобода, грађана и правних лица. права и других интереса тиме и архивска грађа, лична и друштвена добра, за запо- слене у архивима, који поштују и примењују све што прои- зилази из права и обавеза, па и поред стручности и саве- сности, било би корисно призвати адвокатску помоћ да би се што стриктније испоштовали а тиме и примењивали ма- други и законски сами и што обзира без прописи, теријални недоречености.и мањкавости имати могу понекад прописи 43 9 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review неисцрпна. У већини земаља како у законадавству тако и у суд- на изговорену реч, право на тајну сверу, право на име, ауторско и проналазачко право. Тужбом за сферу,, право на интимну накнаду нематеријалне штете омогућава да се узму у обзир нај- разноврснији облици штете идеалне природе, као што су: нару- женост, повреда угледа, части, слободе и права личности, смрти блиског лица, страх, физички и душевни болови. ској пракси развила су се следећа права: право на слику, право У сваком цивилизованом и културном друштву адвока- Управо и због тога, без законом уређених ауторских и Ауторско право моментом настанка ауторског дела, странеуговорне као појављују разлога тих из се Архиви Круг личних права која произилазе из општег права су 9 АДВОКАТУРА личности добија све већу афирмацију, а круг личних добара личних круг а афирмацију, већу све добија личности повећава. се непрекидно тура је од изузетног значаја за правни поредак сваке држа- ве. Адвокатура је неопходни елеменат права а тиме и дру- штва. Она обезбеђује заштиту слобода и права грађанина. Наравно, када се укаже потреба једнако и правног лица. Адвокат мора других сродних права, који регулишу системске односе и појаве у вези ставрања и искоришћавања ауторских дела би незаштићена. и њихова дела, остали ствараоци које мора да има одредјену форму, кроз коју је изражено, постаје предмет ауторско правне застите, а аутор стиче ау- торска морална права и ауторска имовинска права, свега да за зивота користи своје дело. преБез тога би био хаос у овој делатности. аутор- заштићених законом својих предаје код ауторима, са ских дела, ради услова заштите, утврђивања рокова за ко- ришћење и евентуално објављивање, јер сваки аутор има право да другоме забрани или дозволи умножавање свога која грађа, архивска налази се којих код архиви Стога дела. се може подвести под ауторским делом морају примењи- вати све одредбе важећих закона који регулишу ауторских заштиту и других сродних права, одредбе материјалних закона који регулише заштиту и коришћење архивске гра- ђе, и строго поштовати уговоре и споразуме између аутора и архива. Након истека прописаних или уговорених роко- ва ауторска дела после одредјеног присвајања периода од стране искључивогњеговог аутора, односно ауторовог правног следбеника, постаје опште добро, користити. културне традиције коју свако мозе слободно саставни део Јован П. ПОПОВИЋ случајева неопходандапружиправнупомоћ. доста у и “гост“ виђен радо буде и позван буде не архиву у адвокат да разлога Нема права“. „чувар је јер помоћ, у њена премаархивскојграђииархиву. учи- а законима материјалним или прекршајним вичним, кри- предвиђена дела прекршајна и кривична прописана на односи свега пре се то архивима У доказа. довољно има и законима у предвиђени услови испуњени су ако гоњење кривично по покрене да обавезно је Оно дужности. службеној гони се која за дела кривичних учинилаца гоњење но кривич- функција главна је чија орган-установа је то реду првом у функције, разноврсне имају тужилаштва Јавна другу стручнупомоћ. вези са другим имовинско правним питањима, и указују им ња у вези са закључивањем имовинско правних уговора и у мишље- правна захтев, његов на даје имовине, друштвене надлежним органима оно је дужно да архиву као кориснику правобранилаштва,пред стране од архива интереса, пања и у прекршајним и идсциплинским поступцима. Осим засту- као судовима пред поступцима другим и кривичним шним, извр- парничним, у интересе и права друга и матреијална заступају правобранилаштва Јавна фонда. друштвеног или заједнице политичке друштвено буџета из остварују наду нак- која лица, правна она за интереса, друштвеног себног по- од послове друге или заступања врше да основана су правобранилаштва Јавна заједнице. друштвене инетерса и права имовинских и као интереса, и права имовинских њихових заштите ради средства правна и мере одређене предузима који државе), и покрајине града, (општине, ве литичке заједнице на свим организационим нивоима држа- на свиморганизационимделовимадржаве. правобранилаштва јавна су то а управе, јавне и правосуђа наравно непроцењиве имовинске вредности, штите органи благо, културно као се грађа архивска где и управе, сврстава природно јавне дела као архива, сваког имовину и интересе Наиме, архива. заступника својству у архивима „Дајте човеку све духовне способности, дајте му све врлине врлине све му дајте способности, духовне све човеку „Дајте 11 Ту су и адвокати. и су Ту тужилаштва. јавна и појављују се ту страни другој На правобранилац Јавни да је без одмора радио за тридесет година свог живота да је је да живота свог година тридесет запамтио, за и радио одмора научио без све је да видио, све је да учините карактера, лет). Паи- (адвокат адвоката“ савршеног имати све, то уз можда те ће па детета, памћење непогрешиво , младића ватру и живост уједно књижевник, критик и моралиста, да има искуство старца, Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац је оно лице које је позвано позвано је које лице оно је Адвокат је орган одређене друштвено по- друштвено одређене орган 11 44 а оу оитт срни оу н заступа. он коју странци користити могу да сматра која средства правна сва употребити овлашћења, примљених и закона границама у адвоката етике оналне професи- кодекс поштујући лице, стручно као адвокат ће јер Да, „да“. био би Одговор буџета. из се финасирају и це заједни- државне наравно и покрајинске , међуопштинске су архиви јавне установе које оснивају општинске, градске, свих имовине јер речено) већ је што (као разлога из Ово заштите људи?. и облика правне код архивима у адвоката присутност за потребе има ли да питање поставити се може заштиту, правну потпуну имају архиви послова) трашњих уну- министарства на се мисли свега (пре гоњења органа низацијама, у припремама пријава, тужби и жалби наравно орга- и органима другим и управе органима гоњења, нима орга- судовима, пред опуномоћеници консултанти, савета, закона уопште. примењивању правилном доприносећи интереса, и права вама и организацијама ради остварења и заштите њихових устано- грађанима, помоћи правне пружање обезбеђује да је адвокатуре надлежност адвокатури о законима ријлним поверила. ступа савесно и брижљиво и да чува тајну коју му је странка по- да дужан је адвокат странке друге које било или архива 12 Ахв тае рву оо авкт јдао ао о гра- код како једнако адвоката помоћ правну траже Архиви Када поред правобранилаштава, тужилаштава и других Када поредправобранилаштава,тужилаштаваидругих Место адвокатима у архивима је да су даваоци правних мате- и законодавствима правним позитивно Према радника уархивима. запослених правима и рада условима о и лица трећих стања и права грађанских остваривања ради и делатности, архивске из прописе подзаконске и законске поштују не који регистратура код и присутни су они Даље др. и архива анекса доградње за и тако адаптације за како документације прибављању хитно ције, лока- инфраструктуре, архива, објекта стање заштите: облици правно најкорисније и најбоље решење у санирању проблема. Наравно, ту се појављују и други предложи да или зацијама органи- и органима другим жалби, и тужби, судовима пред пријава, архива подношењу одбрана о ради се архи- да у било грађе архивске вима, заштити у се огледа архивима у ката адво- присуство за разлози Најпримарнији проблем. искрсли или питање правно конкретно за решење изнађе стручношћу својом хоц“ „ад случају до случаја од или саветника-заступника Адвокат се позива „у помоћ“ да у својству сталног правног правног сталног својству у да помоћ“ „у позива се Адвокат послове. кадровске и правне опште, за задужен правник ради установама архивским њиховим у правилу по што тога поред и чине да принуђени су То архивима. у и реагују благовремено да стигну да увек могу не па обавеза, и предмета других ношћу број- пренатрпани пута доста тужилаштва) (полиција, гоњења органи или правобранилаштва су јер тога због раде то чешће нај- Они проблема. или спорова кривичних код и тако ђанских Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 12 У заступању заступању У Јован П. ПОПОВИЋ Он је дужан да 14 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац радници који раде на издавању архивске грађе и дају одговоре по истраживачким захтевима, без много труда или олако пре- аодговор, негативан доставе странкама и грађу архивску траже странка посумња да таква грађа постоји у архиву и да претрага није савесно извршена па затражи адвокатску помоћ. Обрађујући ову изузетно сложену, осетљиву и одго- Адвокат се појављује у архиву и тада када се не учини Адвокат у архивима може бити присутан и онда када архивски 14 друга досијеа, радни стаж и друга грађанска стања и права, и стања грађанска друга и стаж радни досијеа, друга односно најчешће када архивске установе буду пренатрпа- не странкама и захтевима и другим многобројним обаве- зама. То и из разлога јер и јавна правобранилаштва врло често буду пренатрпана бројним предметима, па присуство адвоката у архивима чини велико олакшање, и то не само за архиве већ и за странке које траже доказе у документи- ма похрањеним у архивима. Адвокатима практичну и иску- архивском са поступања сналажењу у помоћ стручну ствено грађом пружају архивисти и тако заједнички лакше реша- и изналазе права решења. вају искрсле проблеме ворну надлежност и још увек „неискристалисану материју“ са много непознаница, која се намећу онима који се баве заштитом, уређењем и коришћењем приватне грађе, архивске односно ауторским делима, због широки чега круг овлашћења, им а тиме се и обавезе, даје чиме могу да наступе повреде, како према оним који су стварали ту гра- ђу тако и оним на које се та грађа односи, па аутор сматра и констатује да адвокатура као наука и специјална служба мора да предњачи у размишљањима и сазнањима о исхо- прљавиххалапљивих, појављивања случајевима у да дима, и нехуманих намера и слутњи странака у архивима својим искуством преобраћа у истину и правду и тиме обезбеђује присуство умности, вођства и хуманости. Приступ адвокату у архивима је неопходан и врло користан. се одазове позиву и поред обавезног присуства надлежних органа правосуђа и искустава запослених у да се архивима нађе у и улози имовинско-правног заступника архива код материјалне заштите архивске грађе, услова смешта- ја, безбедности, поштовања рокова и начину коришћења архивске грађе и њеном објављивању, а све у законским складу и са подзаконским прописима, интерним актима, уговорима, споразумима и др. доступном архивска грађа лицу које он заступа у роковима који су по прописима дозвољени. Адвокат ће у том случају пре но што уложи приговор другостепеном органу, покуша- ти да постигне са архивом договор. Уколико му другостепе- ни орган управе не изађе у сусрет и дозволи коришћење 45 13 уговорима, споразумима и др., Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review дали се примењују рокови доступности за грађу коју истражују? Какве су могућности злоупотребе, пре така о свега приступу архивској грађи? Каква брисања је могућност пронала- пода- жења кривца где се поред органа гоњења мора наћи и место и за адвоката. за злоупотребу свих врста тајности, злоупотребу личних инфор- мација, и података, која се лица. односе Та одговорност на у најблажем приватност облику одговорности физичког мора бити подељена и на архиве, односно архивске раднике. Наиме, дали се архиви довољно брину како би максимално заштитили оригинале? Битно је и то по ком се основу врши истраживање, Адвокати могу да буду и правни заступници других заштитиу и присутна бити може архивима у Адвокатура Адвокати се појављују у архивима и код ускраћивања Присуство адвоката у архивима је нарочито исказано у Исто као што адвокат може користити архивску грађу за грађу архивску користити може адвокат што као Исто Искуства нам говоре да је корисник архивске грађе одговоран 13 и заступању за потребе архива и запослених у њему, уколи- њему, у запослених и архива потребе за заступању и ко за то има потребе, а све то у оквиру датих овлашћења. кривичном, о закони што тога због и неопходни су Адвокати парничном и управном поступку то прописују и условљава- финасиј- царинским, у и неопходно је присуство Њихово ју. прекршајима.ским и другим правних субјеката, физичких и правних лица када оствару- ју нека своја права у архивима, која у редовној процедури нису били у могућности да остваре, или им је то право неко ускраћивао. физичких и правних лица, када архивсти архивску грађу, која се односи на конкретна лица, (која адвокат заступа), дају истраживачима на коришћење пре дозвољених роко- ва. Они се појављују и као заступници странака уколико се ар- у похрањена грађа, архивска друга) и (приватна њихова хивима, даје истраживачима на коришћење мимо рокова који су одређени посебним (легати, поклони, откупи завештање), па се та грађа објави или злоупотреби у друге сврхе. права истраживачима којима се онемогућава да прописи- интерним користеили законским по је која грађу архивску за коришћење. ма, као и уговорним условима дозвољена потребе другог физичког или правног лица, по овлашћењу оног за ког врши истраживање, адвокат као свако физичко лице има право да под истим условима користи архивску грађу за себе тим да поштује законске прописе и интерне акте архива. времену транзиције, остваривања приватног власништва, реституције имовине, рехабилитације осуђених, граница, заштити личности и људског достојанства, увид у лична и Јован П. ПОПОВИЋ сврхе већизлоупотребити. Таквислучајевинисуреткост. неморалне или нехумане у употребити могу је што само не чима архивскеграђе,јерсеонакористиуразнесврхе. корисницима-истражива- са раде који оних код посебно а етике и морала морају бити присутни код сваког архивисте, поштовање нормативизма, архивског примјена стручност, тога Због злоупотребе. чак или самовоље, због евентуално или грађом, архивском са одлучивања и поступања начела утврђених непоштовању у једноставно коришење, за крати ус- или дозволи се им да шта корисника захтјеве на чивања одлу- код држање олако нестручност, дјелатност, архивску регулишу који прописа подзаконских и законских њивању од стране архива могу да буду у непознавању или непримје- пропуст Најчешћи архивима. у запослених стране од и тако корисника, стране од како пропусте на се наилази грађе ђу подистимусловимакаоиосталимкорисници. гра- архивску користити могу сврхе друге и -истраживачке за коришћењеиобјављивањетеграђе. рокова поштовање строго изостаје односно уређено, мима штањем не поступа онако како је то уговорима или споразу- грађом а која је стигла у архив поклоном, легатом или заве- архивском са се ако и као архивима, у похрањена су која делима ауторским над права, ауторског повреде до дошло грађе архивске коришћења код је да случај за адвокат ти повредио нечијиугледичаст. пре рока доступности и тиме без намерности и злоупотребе коришћење, на грађу архивску истраживачу дао прописа неконсултовањем или превидом и можда случајно, је који ном лицу. прав- или физичком штету учини или углед наруши тиме и рока дозвољеног пре грађу неко архивску публикује лице треће архива дозволу уз или архив случајно или намерно надле- пред жним судом. спор управни покрене да право има случају том у он дозвољено, то је прописима по а , грађе архивске 15 Истраживач са простора бивше СФРЈ пре 35 година користио користио година 35 пре СФРЈ бивше простора са Истраживач Насупрот њима истраживачи доступну архивску грађу грађу архивску доступну истраживачи њима Насупрот архивске коришћења примене практичне поступку У научно у истраживача својству у адвокати архивима У појави- се може радника архивских и архива заштити У Исто тако, адвокат може стати у заштити радника архива када тада и је архива заштити у адвоката улога и Место штампу припремао књигу и на основу докумената која је кори- је која докумената основу на и књигу припремао штампу за је јер грађе, архивске корисник – истраживач чести је Био радио. је коме на места функцију високу је покривао и угледа научног од био је Човек Југославије. Архиву у грађу архивску је Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 15 46 оеа, луорб ахвк гау користољубљем... грађу архивску злоупотребе понекад, да покушали архивисти су где случајева и Има грешке,. не архивистичка теоријаипракса. ригорозна и јасна и нормативизам тражи што онога од шта ни- пропустити смију не што тиме одговорности, и дужности тост свакефасцикле. целови- преконтролише корисницима попуњена најчешће је која читаоници, у реда одржавањем и као коришћење, на грађу односе и доносе који радницима и корисницима са разговора евиденција, бројних и неопходних преоптерећен вођењем најчешће је који радник, дежурни сциклу, фа- врати грађе архивске корисник кад пут сваки да добро би Било спровести. путем“ „електронским лакше далеко је обезбеђење временима џеп модерним сада овим У у ташну. или га стрпа и папира документ–лист узме да истраживач читаоници у радника дежурног ока” „трептај – пажње не- тренутак довољан је јер камере, електронске уводити вима незнатан. архи- у архивиста стране од злоупотреба покушаја сличних и оваквих број је да рећи сигурношћу са се може срећу На 16 Сутрадан је корисник позван „и замољен је” да погледа међу међу погледа да је” замољен „и позван корисник је Сутрадан се хвалио СФРЈ република бивших од једне функционер Високи И архивисти су погрешиви и праве случајне или намер- или случајне праве и погрешиви су архивисти И Стога архивисти морају обратити пажњу на своје текуће морају обавезно читаоницама у се да намећу Искуства припрећено. И заиста сутрадан је корисник вратио та два доку- два та вратио корисник је сутрадан заиста И припрећено. није разлога без му То Архиву. у улазак забранити супротном у се му ће да органи, други и полиција алармирају не се да мента доку- узета” „случајно два налазе се ли да документима својим је упознатаполицијаањемузабрањенулазуАрхиву. томе О урадио. намерно није то да се правдајући свакако мента мента иотомеинформисаоруководствоАрхива. доку- два нестанак констатовао је читаоници у радник дежурни фасцикле коришћене враћања након предострожности, мера предузетих свих и Архива читаоници у рад за услова погодних и опреза устаљених свих поред и Но, Југославије. Архиву у стио На срећуовосу само реткиизузеци. То је чист случај неуспеле злоупотребе посла који му је поверен. органима. истражним надлежним пријављен и посла са удаљен је који уцењивача, глас је препознат архива руководиоца ство прису- Уз разговора. њиховог део већи снимио и касетофон је дограбио политичар Искусни преда. њему и архива из изнесе лико хиљада њемачких марака да тај документ уништи или да га нера позвао га и почео га уцењивати. Наиме, тражио му је неко- који је имао његов досије дошао је до броја телефона функцио- не да али затваран, скојевац Архивиста крађе. због затвора доспео је да већ тадашњи истину, говори тај је да се уверио и је коме увид је Извршио досије. и његов на је грађе наишао познат био случај архивске сређивању на радио је који виста Архи- истина. била није то али затваран, и прогањан био ности актив- партијских због скојевац-средњошколац као и чак је да Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 16
Јован П. ПОПОВИЋ РЕЗИМЕ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Данас је све веће интересовање јавности за архиве и Ни једна књига није написана, ни једно уметничко дело Многа од тих ауторских дела (објављених или необја- те архивске грађе“ Архивски записи број 2, 2012, Др- 2012. Црне Горе -Цетиње, жавни архив ар- коришћењу при празнина, правних и норми конских Тузла, 2012. Архивска пракса, хивске грађе“ давства у друштву у свим сверама његовог развоја“. Ча- сопис Међународног института архивских наука „Атлан- ти“, број 20. сврхе на примеру Историјског архиваи привато-правне Пожаревац „Записи“ годишњак Историјског архива По- 2013. жаревац, Пожаревац, Тузла, 2004. ности и архивистика, Јован Јован П. Поповић: „Неки од постулата као предуслов зашти- Јован П. Поповић: „Грађанин у жижи моралних начела, за- Јован П. Поповић: „Место, утицај и улога архивског законо- јавне у грађе архивске Коришћење Цветковић: Слободанка зна- хисторијске „Помоћне Балта: Иван др и Кожар Азем Др све је већи број истраживача, који траже од архива да им се им да архива од траже који истраживача, број већи је све једноставни- што и документима приступ слободан омогући коришће- Код коришћење. на грађе добијања процедура ја ња архивске грађе има и злоупотреба од стране истражи- објављивањмдокумената, уништење или присвајања вача, архивске грађе пре рокова и без добијања сагласности за гра- та се која на лица правна или физичка вређају чиме то, ђа односи. Међутим, злоупотребе, непоштовање прописа, пропусти, превиди и др., појављују се, али ређе и са стране архива, односно запослених у архивима. није насликано нити извајано, ни једна машина нити апарат није конструисан, ни једна летилица није полетела, а да не- Аутор- конструктор. односно аутор, је ко забележено није где одређе- из духа људског творевине се сматрају делима ским них облика стваралаштва, која се морају изразити јавности. Писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи), рачунар- ски програми, говорна, драмска, музичка и филмска дела, дело ликовне уметности, архитектуре, картографска дела, планови, скице и др. сматрају се ауторским делима. вљених) похрањених у архивима, нису регистрована, а 47 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Републике.Србије“ број 104/2009 и 119/2012. број 104/2009 Републике.Србије“ 30/ 2010. и 31/01 и године. /1998. бије“ бр 71/94. и 61/2005. број 120/2004. чаја „Сл. гласник РС“, 120/2004. је“ бр 51/09. Југославије-Београд, 2002. 1989. књига, Београд, 1968. и 2011. године. Архив Тузланског кантона-Тузла, 2005. године. ставна средства- Београд, 2006. године. блике Црне Горе-Подгорица, 2007. но начело професије“ Бранич, Адвокатска комора Бео- град, 2014. хивскега градива в обстојечи законодаји“ Архиви, Љу- бљана, 1998. ва за заштиту архивске грађе“ Право и Привреда, Бео- године. град, 1998. ним правима“, ННК интернационал, Београд, 2005. и праксе“ Хрватско архивистичко друштво, Дубровник, 2005. Закон о ауторском и сродним правима „Службени гласник 33/97 бр. СРЈ“, лист „Сл. поступку управном општем о Закон Закон о адвокатури из 1998. „Службени лист СФРЈ“ број Закон о културним добрима Србије, „Службени гласник Ср- 43/2003 број РС“ гласник „Сл. информисању јавном о Закон зна- јавног од информацијама приступу слободном о Закон Закон о заштити података о личности „Сл гласник РС” број Закон о електронском документу „Службени гласник Срби- Историја Југословенске адвокатуре I-III. Адвокатска комора Правни Лексикон, Савремена аднинистрација, Београд, Проф. др Радомир Лукић „Теорија државе и права“ Научна Др Азем Кожар: „Архивистика у теорији и пракси 1, 2 и 3“, Др Богдан Лекић: „Архивистика“ - Завод за уџбенике и на- Др Миле Бакић: „Архивистика“ - Историјски институт Репу- Владимир Миљевић: „Адвокатска тајна као темељно и веч- Јован П. Поповић: „Законске регулативе о размејитви ар- архи- и законодавства архивског „Значај Поповић: П. Јован Димитрије Милић: „Коментар закона о ауторском и срод- Др Петер П. Класинц: „Визија сувремене архивске теорије ЛИТЕРАТУРА Јован П. ПОПОВИЋ до истинеиправде. долази се чиме прекршаја, или дела кривичног починиоца против судовима, свих пре , правосуђа органима другим и тужилаштво) и гоњења,(полиција органима архиву, моћ по- објективну и стручну пружа бранећи уједно заступа коју странку што тога поред органа , надлежног дозволе без грађе, архивске земље ван изношења и оштећена јања, дела кривичног код помоћ искуствена консултант изаступник. савета, правних даваоц буде да обавеза и дужност његова је где архиву, у запослених и архива бранилац или моћник но архивекојитребадапослујупозаконима. нарав- и заступа он коју странци, користити могу да сматра која средства, правна сва употребити овлашћења датих и закона границама у адвоката етике професионалне кодекс поштујући лице стручно као адвокат ће јер разлога из „да“. Да, био би Одговор правосуђа, правобранилаштва. органи јавна односно односима другим и правним винско имо- у штите и заступају органе њене и државу јер разлога из Ово архивима. у адвоката присуства потребе питање се поставља функцијама, другим и културним инспекцијским, надзорним, управним, са управе, јавне део и су па буџета, из финансирају се да и власти органи територијални носно тиме низаштићенакодинституцијачијајетонадлежност.? У најтежим случајевима адвокат и његова стручна и и стручна његова и адвокат случајевима најтежим У пуно- односно заступник, буде да треба и може Адвокат од- држава, оснива које институције архиви су Пошто Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац уништења, присва- уништења, 48 regular procedure. the in realized be couldn’t which institutions,archival the in rights their of some consuming of process the in sons of role lawyers inthematters related to archival and work. place the regulated not have institutions val enthities whose rights have beenbreached. cases. Lawyers can also be engaged by the physical or legal budsman.addition,In archives can engage lawyers suchin om- civil and courts prosecutors, public authorities, legal police, like organs repressive public relevant the engage authorities case, such In plagiator. a be to proved is user ethical and ownership rights of the authors. Sometimes the authority, the breach and materialsuch of part or material publishsuchespeciallytheycriminaldeeds, if and offence posly. Thus, the users of such archival material commite the obligations stipulated in relevant agreements, or even pur- legal nonconsulting by accident, by negligance, by either breached, be could ownership, and ethical rights, related other and Authority institutions.archival the in preserved archival material chategorized as authority protected being of use, conditions or terms for the use and publishing of the methodology the regulate Serbia of Republic the in goodscultural the of protection the on Law the nor rights lated archives. authors’ works kept at the copyright infringement of the with aretrospective view of their rights at thearchive, and legal entities inexercising protection of otherphysical archive employees, andinthe archives, archival material and lawyers intheprotection of The position androle of ayr cn ersn lgl niis r hscl per- physical or entities legal represent can Lawyers archi-of documentsinternal and Advocacy on Law The re- other and authority on Law the Neither Abstract: Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Јован П. ПОПОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Archival institutions, Archival being bodies founded by a State i.e. The lawyer must and need to be a representative or de- es of work have been determined as products of human spirit,of human been products have determined as of work es regardless the areas of creativity, expossed to public inspec- tion. The following works are being considered subject to au- thority right: written (books, booklets, articles, translations), and film works, musical dramma, oral, applications, computer paintings, architecture, cartography, plans and skatches, etc. Many of those original works, subject to authority rights (re- archi- the in preserved are unpublished) or published gardless val institutions, not registered as such and thus unprotected. that? is authority Whose the territorial authorities, and funded by the budget, perform the public service through monitoring governing, and inspect- ing of the protection of documentation, by cultural and other functions. The presence of lawyers in those institutions is ob- viously needed, since the lawyers, dedicated to ethical codex exist- all use to and other authorities laws of the frames within ing which are means legal useful to considered the client they represent, and to the archives as well which are to act in ac- system. legal to cordance fender of archives and archival personnel. His duties from consulting range services he provides to representation, to le- gal administrative services. The most severe cases are those of stealing, destruction and across border traffic of the archi- representation of a legal expierence The practical material. val helps those who deal with such issues – police departments, theand against prosecutors other courts organs, mostly, legal person who comitted a criminal act or truth and justice. offence, in reaching 49 SUMMARY author, author, copyright, Copyright and Related Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review The public is very interested in archival material and the and conditions research the breach could researchers But, painted been has art of piece no written, been has book No The author of this Paper is dealing with issues that Key words: Private Private archival material is transferred to archival in- number of reserachers grow constantly. They request a free ac- free a request They constantly. grow reserachers of number procedures access simple much as and documents the to cess as possible when requesting documentation for the purpose research. of procedures as well, they could misuse the material by steal- ing or destruction of documents, by publishing material prior authority, relative a by issued consent a without or time due to Neverthe- related. is whom those to the harming material thus less, the archival institutions can breach rules, very rare. is it but etc. some mistakes, regulations, make can or sculptured, no machine nor apparatus has been construct- ed, no flying object ever flew up without previously being re- piec- authority The was. constructor i.e. author the who corded Rights Rights Act, archives, right to archives, at lawyers of role intellectual and position lawyer, property, profession, legal morals ethics, regulations, legal stitutions in regular takeover procedures or by purchasing, or purchasing, by procedures in takeover regular stitutions presents, endowment, deposite, etc. and the agreements and con- terms determine precise documents and takeover ditions for its use and publishing. It is important to are high- rights, authority to subject works, original the that light col- fonds, parts:in their as units archival the in kept being documents. files, lections, intend to clarify the importance, contribution and role of their of re- areas various in institutions, in archival lawyers sponsibilities and work, pointing out the protection of the authority and other related rights. His conclusion is obvi- ous – lawyers must have their place in the archival insti- tutions. He has listed some of the authentic examples to prove his statement. While representing the interests of their clients, lawyers must act conciously, carefully with utmost morality to protect the information the and clients them. to provided Мр Маријана МРАОВИЋ П периоду том у односа међународних чинилац активан била Србија Краљевина је да чињеницу на обзиром с и сукоба почетка од стогодишњице обележавања светлу у посебно графији, истори- европској и домаћој савременој у је актуелно рату Војног архива Велики ратуархивскојграђи Србија Министарства одбранеРепубликеСрбије,Београд Војни архивИнститутазастратегијскаистраживања Mр МаријанаМРАОВИЋ архивске грађе. дигитализован у оквиру пројекта дигитализације целокупне војске у Великом рату. Део архивске грађе Војног архива је рат, архивскифонд. Првог светског рата. Првог светскограта. жај архивске грађе Војног архива која се односи на период траживаче. У раду је у основним цртама презентован садр- ис- за драгоцен и интересантан подједнако сваки је којих од фондова више обухвата и истраживање за је отворена године 1963. 1847.до од периоду у настала архива Војног Грађа делатности. архивске система усавршавању у улогу посебну има Србије Републике одбране Министарства хив ар- Војни провенијенције војне грађе архивске ришћење се бави чувањем, смештајем, обрадом и издавањем на ко- 2 1 Током претходних година скенирано је око 10% укупне грађе Вој- Ђорђе Ђ. Станковић, Никола Пашић, савезници и стварање стварање и савезници Пашић, Никола Станковић, Ђ. Ђорђе Проучавање улоге српске државе у Првом светском светском Првом у државе српске улоге Проучавање Сажетак: Кључне речи: Кључне ног архива. Скенирани су најстарији документи до почетка Првог гог светског рата, као и послератног периода. У току је скенирање архивске грађе настале у периоду Првог и Дру- светског рата, тако да је сачувана најстарија грађа Војног архива. Југославије, Београд 1984,стр.65. ске Краљевине Србије односи се на историјат српске српске историјат на се односи Србије Краљевине ске Вој- фонда делу у чува се која грађе архивске мената доку- јединствених и информација богатство осебно 2 , како у ратним дејствима, тако и кроз широко широко кроз и тако дејствима, ратним у како , Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Као специјализовани архив и установа која која установа и архив специјализовани Као 1 Војска Краљевине Србије, Први светски светски Први Србије, Краљевине Војска 50 из Бечког ратног архива која се односи на период од 1914. 1914. од период на односи се која архива ратног Бечког из грађу архивску микрофилмовану и садржи фонд Такође, пукова. нивоа до дивизија и области дивизијских команди генералшатаба, Главног нивоа од војске српске јединица архивску документацијунасталууВеликомрату. црногорску и српску на делом највећим се односе 16 сника бројевима: 3, 3А, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 13А и део Попи- под Србије Краљевине Војске фонда Пописници језицима. страним другим и руском енглеском, француском, мачком, не- српском, на је Грађа инвентар. аналитички и сумарни постоји Пописник сваки За фасцикли. и кутија листи шњих унутра- нивоа до обрађена и сређена је архивистички ка 1847. до 1920. године. Архивска грађа у сваком од Пописни- од период временски на се односе и инвентара сумарних вид један представљају који Пописника, 16 у је груписана и ске Краљевине Србије смештена је у нумерисаним кутијама имала. ОПИС АРХИВСКЕГРАЂЕПОПОПИСНИЦИМА ма, сила- савезничким са контакте и ангажовање дипломатско 4 3 Краљевина Србија је почетком рата са Аустро-Угарском имала имала Аустро-Угарском са рата почетком је Србија Краљевина Краљевина Србија није била потписница ни Лондонске декла- Лондонске ни потписница била није Србија Краљевина 3 Архивска грађа фонда прати организациону структуру структуру организациону прати фонда грађа Архивска Сва регистрована и сређена архивска грађа фонда Вој- без обзира на међународно-правни статус који је тада тада је који статус међународно-правни на обзира без два формална савезника: Црну Гору и Грчку и сарађивала је са са је сарађивала и Грчку и Гору Црну савезника: формална два учествовати умеђусавезничким преговорима омиру. активно могла је која државе зва- савезничке статус није признат нично држави српској иако Србије, Краљевине савезници Русијом. Француска, Енглеска и Белгија биле су такође фактички давало савезницима могућност преговора са противничком противничком са преговора могућност савезницима давало је што године, 1914. септембра 5. од миру сепаратном о рације страном без учешћа Србије. страном безучешћа Србије. 4
Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac D: 930.25:94(497.11)”1914/1918” UDK: Мр Маријана МРАОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Архива Обавештајног одељења и Ратног пресбироа са- Архиву Саобраћајног одељења сачињавају операциј- одељења, Артиљеријског Архиве документа Најважнија Архива Команде ваздухопловства и Архива Команде Извештаји српских војних изасланика у Француској, У оквиру подфонда Врховне команде налази се архива ми- Стефановића, Душана генерала докумената Збирка Архива са Мировне конференције у Паризу садржи Крф и после доласка. На основу документације Оператив- ног одељења може се пратити начин реорганизације срп- 1, 2. и 3. армије. на Крфу и операције ске војске држи податке о ситуацији у окупираној Србији 1916-1918. године, податке о непријатељским снагама на српској те- риторији, стању на Солунском фронту 1916-1918. године, поверљиве месечне извештаје о догађајима на као ратишту, и билтене страних армија са 1918. разних године. Посебно фронтова су важна 1915- издања Ратног пресбироа која садрже ратне вести за период 1914-1919. године, књи- ге, брошуре и пропагандни материјал, извештаје делегата код црногорске Врховне команде 1915. године, извештаје делегата код енглеских, италијанских и француских трупа године и српских војних представника код фран- 1917-1919. трупа на Солунском фронту.цуских и енглеских ски дневници и деловодни протоколи, акта о мобилизаци- и администрацији. ји, превожењу трупа, уређењу позадине минерске чете и Великог мостовог трена односе се на пре- наоружање српске војске после реорганизације на Крфу, Савина моста подизање и савезника од наоружања пријем године. код Новог Села 1914. места у Солуну су незаобилазни организаци- о и као ескадрила, француских и српских раду извори информација о ји Команде места у Солуну. Италији, Румунији и Грчкој смештени су изасланика. у Архиву војних Црногорске Врховне команде са подацима о јачини и ра- срп- повлачењу о и године 1915. војске црногорске спореду ске војске кроз Црну Гору. нистра Војске Краљевине Србије почетком рата, а касније војног изасланика у Француској, садржи, између осталог, лично виђење и сведочанства генерала Стефановића о по- јединим ратним догађајима. Наведена сведочанства су ва- жна и незаобилазна као извор првог реда. уговоре о миру са Аустријом, Мађарском, Италијом, Бугар- ском, Румунијом и Албанијом, разне прегледе и извештаје. 51 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Архива Оперативног одељења Главног генералштаба Документи о проучавању бивше аустроугарске војске Група докумената о утврђивању садржи податке о раду Важан део подфонда Главног генералштаба чини пре- У оквиру овог подфонда налазе се документи из време- У оквиру Пописника 3 смештена је архивска документа- архивска је смештена 3 Пописника оквиру У Подфонд Врховне команде Подфонд Главног генералштаба Подфонд Главног ПОПИСНИК БРОЈ 3 ПОПИСНИК до 1918. године. Публикована архивска грађа „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Слове- наца 1914-1918. године“ садржи укупно 31 књигу (публико- је у току). вање 32 књиге садржи операцијске дневнике за период од 1914. до 1918. године. Операцијски деловодни протоколи подељени су у две групе: они који су вођени до доласка српске војске на на припрема српске војске за рат године 1914. и решавања послератних питања године. 1918-1920. Архивска грађа са- држи Протоколе поверљивих седница Главног генералша- године. до 10.06.1914. таба од 01.07.1904. од 1909. до 1914. године садрже прегледе јединица, описе војних формација, техничког састава и податке о мобили- зацији. Комисије за утврђивање на нишавском и пиротском прав- војсци. цу, Закон о утврђивању и директиве писка Министарства војног у оквиру које се налазе: доку- мента о грчко-турским односима током 1914. године, кларација Де- о војно-кривичној надлежности по француско -српском споразуму, Реферат генерала Пешића о одбрани српске војске у јесен 1915. године, протокол Конференције представника савезничких војски одржане у Шантлију, из- вештаји др Арчибалда Рајса о непријатељским зверствима подацирата, току у војске српске прегледи бројни Србији, у о аустро-угарској, бугарској и немачкој војсци пре и у току рата, подаци о дејству савезничке војске на разним боји- иБалканским у учествовали су који официра изјаве штима, у Првом светском рату о покретима њихових јединица. ција Главног генералштаба Краљевине Србије који је почет- је који Србије Краљевине генералштаба Главног ција ком Првог светског рата преформиран у Врховну команду. под- следеће и кутија 467 укупно садржи 3 Пописника Грађа фондове: Мр Маријана МРАОВИЋ у савезничким болницама. лечених спискове и Марсељу и Бизерти тулону, у војника и године, као и спискове прегледаних официра, подофицира 1915-1918. војске српске губитака листе 1917.године, ђење унапре- за предлоге године, 1918. војске српске официра других и пуковника генерала, војвода, биографије и фије официра и војника од стране српских команди, аутобиогра- предлоге за одликовања 1915. године, похвале савезничких године, 1917-1920. јединица других и команде Врховне бе штаје стањукомуникација. изве- месечне и као особља, спискове и станицама потним браћају ирадио-авионскојслужби. сао- радио-телеграфском војске, српске и савезничке ма веза- крсту, Црвеном Србијом, са везе и поште достави о и депоа Главног раду о податке 1916-1920.године, период за књиге наредби, регистре наређења и деловодне протоколе путева уСрбијииЦрнојГоритоком1918. године. вилних и војних железничких власти, раду комисија и стања ци- сукобу Солуну, у чете железничке српске Одреда ријата исто- проучавање за извор је 1917- Незаобилазан године. протоколе 1919. деловодне и године 1916-1918. наредби материјала ивојнеопреме. стоке, трупа, транспорту и штампи забрањеној о Србијом, окупираном са везе организацији о податке саобраћаја, речног и поморског аутомобилског, железничког, до- кумента године, 1916-1920. протоколе деловодне и заповести 209 кутијаигруписанајепоформацијскимодељењима. у је смештена А 3 Пописника грађа Архивска 3. Пописника стрована после Другог светског рата и постоји као наставак реги- и сређена је питањима, која архиву“ материјално-техничким „неоперативну такозвану бавила се су која де нодопској организацији). мир- по функционисала Крфа са повратку по је војног ства Министар- (архива команде Врховне архиви документа прикључена разна и процесу Солунском о податке садржи ПОПИСНИК БРОЈ3А риа ђтнсо оск сдж пхан наред- похвалне садржи одсека Ађутантског Архива сухо- о податке садржи одсека Војно-друмског Архива обухвата одељења Поштанско-телеграфског Архива књиге обухвата инспекције Војножелезничке Архива наредби, књиге садржи одељења саобраћајног Архива коман- Врховне одељења архиву садржи А 3 Пописник 3 Пописника крају на грађе архивске разне Збирка Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 52 Краљевине Југославијетоком1930. године. козвани „Народни пантеон”. Спискови су израђени у време ве погинулих по срезовимау периоду 1912-1918. године, та- раца. народног Црвеног крста о судбини заробљеника и интерни- Међу- одговоре и као Аустрији, у војника српских умрлих листе године, 1915-1918. Аустрији у заробљеника и нираца них мисија. позадине, финансијама, ратном плену и о раду страних вој- уређењу о податке исхрану, за подацима према војске ске њу двесрпскеескадриле. оснива- о информације и Дунаву на радовима минерским Солуну, у војске српске дана Војног прослави гробљима, и артиљеријских војничким о податке установа, раду и јединица инжињеријских и формирању о документа држе над и српским заробљеницима. области дивизијске Дринска територији на године 1914-1915. злочинима аустроугарским о подаци важни се налазе архиве ове оквиру У војсци. српској у поступка ног историјат дивизијских и војних судова, проучавање кривич- мисијама усрпскојвојсци. санитетским страним о и установа и јединица санитетских преформирању о документа војсци, српској у болести тању кре- о прегледе бројне Немачкој, у заробљеника српских умрлице особља, санитетског раду болестима, заразним о податке лица, војних болесних и рањених грађана, чених девању лековима и санитетским материјалом, спискове ле- рацијски дневници 1914-1919. године, прегледи распореда распореда прегледи године, 1914-1919. дневници рацијски кутија архивскеграђе. 277 укупно са армије српске четири све команди фондова Подфонд Првеармије ПОПИСНИК БРОЈ4 Осим наведених целина Пописник 3 А садржи и списко- интер- листе садржи команде заробљеничке Архива срп- стања бројна садржи интендантуре Главне Архива са- одељења инжињеријског и Артиљеријског Архиве за извор важан је посебно одељења судског Архива Архива санитетског одељења садржи документа о снаб- – група службених књига и обрада у коју спадају опе- спадају коју у обрада и књига службених група – Наведени подфондразврстан јечетиригрупе: под- грађа архивска се налази 4 Пописника оквиру У Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Мр Маријана МРАОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац У оквиру Пописника 6 смештена је оперативна архива – архива команде дивизијске области, – архива команди дивизија, – архива команди родова у дивизији, – архива команди пешадијских бригада, У оквиру овог пописника налази се подфонд Министар- Ађутантски одсек садржи евиденције о унапређењима, Економско одељење садржи податке о раду општег, Артиљеријско-техничко и инжињерско-техничко оде- Управа новчаног депоа и одељак управе новчаног де- којој у одељења Судског грађа интересантна је Посебно Тулонски инвалидски одред, Српска регрутна комисија Подфондови команди дивизија ПОПИСНИК БРОЈ 6 ПОПИСНИК БРОЈ 5 ПОПИСНИК свих дивизија у 672 кутије архивке грађе. Архива је поде- љена на следеће групе: ства војног у којем је смештена „неоперативна“ архивска кутија.грађа у 477 отпустима из службе, одликовањима, распоредима, боло- вањима и остале персоналне податке. У оквиру Опште вој- ног одељења сачуван је велики број извештаја о раду вој- ске и полиције. и гарнизоног одсека. профијантског, обмундированог љење садрже извештаје мисија Врховне команде у саве- зничким земљама, податке о спореду официра, наоружању пријему инжињеријског јединица, материјала од ра- стране савезника, и контроли финансијског Санитетско, пословања. инвалидско и благајничко одељење углавном податке о садрже текућем раду из принадлежности сва- ког од одељења. поа садрже спискове војника умрлих по платне болницама, листе, потврде и ис- податке о заоставштини умрлих и погинулих. се налазе белешке са саслушања заробљеника, Вој- суд, војни процеса,Велики мерама. казненим о подаци и увиђаја судски садрже суд Војно-дисциплински и официре за суд ни о казнама. материјал, саслушања, пресуде и наредбе у Солуну, Регрутна комисија на Крфу 1916/1917. године и срп- прегледа од се састоје Београду у комисија Санитетска ских држављана и одлука о њиховој способности за служе- ње војске. 53 састоји се од архивске грађе од грађе архивске од се састоји
садржи: операцијске дневнике
армије армије Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Треће Четврте – група операцијских аката 1914-1916. године која обу- – група операцијских аката 1916-1918. године осим из- – група операцијских аката Команде артиљерије арми- У оквиру подфонда Друге армије налази се архивска године. – операцијски дневници 1914-1918. – релације Церске битке, одбрана Мачве и повлачење – подаци о рату са Бугарском од 09.09.до 30.20.1915. – операцијска акта 1914-1916. године и са- Степановића 1916-1919. Степе војводе грађе архивске збирка – Посебно интересантни подаци овог подфонда односе 1914-1917. 1914-1917. године, релације 1914-1917. године, документа- одељења, Инжињерисјког артиљерије, Команде раду о цију Телеграфско-телефонског одељења и обавештајне секције године. за период 1915-1917. формирања ове армије 1919. године до мировног уговора. формирања ове армије 1919. Подфонд Подфонд Подфонд Друге армије Подфонд Друге трупа, трупа, борбене релације, књиге године губитака 1916-1918. године. 1916. војних операција и преглед фронту, о стању на хвата извештаје вештаја о стању на фронту обухвата историјат јединица на Крфу, податке о добровољцима и њиховом утицају на регу- Петенагенерала наређења директна и као јединице, ларне године. о офанзиви 1918. опера- и године 1916-1918. дневнике операцијске садржи је године. цијска акта 1916-1919. грађа сређена у неколико група: године. 2. армије 1914. године, одступање од 21-09.1915. до концентрација 01.02.1916. године, армије на Солунском године. и 1918. 1916,1917. фронту у Моглену године. држи релације битке на Церу, релацију из одбране Мачве, ослобође- из релацију године, 1914. повлачења из релацију фронту. ња Београда, извештаје о раду на Солунском се на политичку историју и садрже податке о агитацији, не- задовољству народа, припремама атентата у Босни и Хер- цеговини и демонстрацијама. Мр Маријана МРАОВИЋ делови архиве потчињенихјединица. и протокола деловодних операцијских борби, релација ка, године. 1914. године, 343 кутије. Постојетриподфонда: укупно у године, 1920. до 1914. од пукова пешадијских ђе датке орадуартљеријскеслужбеидруго. по- борбама, о релације протоколе, деловодне оперативне дневнике, операцијске садржи и јединицама и штабовима Вр- по потчињена је груписана подфонда грађа Архивска команди. ховној непосредно била је која дивизије њичке них трупа. резерв- крушевачких и нишких команди трупа, резервних бригаде 2. и 1. пука артиљеријског градског Нишког дине: го- 1914-1915. из јединица појединих архива и налази се 7 Пописнику у навденог Поред борбе. завршне водиле такве као и рата светског Првог крајем формиране су које ница хивске грађе). Албанских тупа, Команде места Печуј и друго (120 кутија ар- Команде Београда, града Команде одреда, Браничевског војске, Ужичке архиве део је Сачуван команди. и диница средно потчињенихјединица. непо- архива и релације борбене дневници, операцијски обиму, одређеном у су, сачувани дивизије Ибарске до све Подфондови пешадијскихпукова ПОПИСНИК БРОЈ9 Подфонд Коњичкедивизије ПОПИСНИК БРОЈ8 Подфондови одреда,јединицаикоманди ПОПИСНИК БРОЈ7 За сваки од пукова сачуван је део операцијских дневни- – подфонд пешадијских пукова образованих 1919/1920. – подфондпешадијскихпукова саСолунскогфронта, рат у ушло се којима са пукова пешадијских подфонд – У Пописнику 9 смештен је оперативни део архивске гра- Ко- грађе архивске кутија 96 има подфонд Наведени једи- других многих архива и се налази 7 Пописнику У је- одреда, разних 68 архива се налази 7 Пописнику У Вардарске од почевши дивизија, комади од сваку За – архиванепосреднопотчињенихјединица. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 54 пука „МатијеГубца“идруго. југословенског Првог штаба Владивостоку, у СХС батаљона одреда, партизанског Краљевског Русије, северу на љона бата- српског и корпуса Добровољачког штаба документа 1917.1916.до од риод се налазе подфонда оквиру У године. пе- на односи се која грађе архивске кутије 92 у смештен Русији, у Словенаца и Хрвата Срба, корпуса бровољачког ва којеобухватајунеколико збиркидокумената: на документа. снага, окупацији Краљевине Србије и дуга битна појединач- аустроугарских мобилизацији о службе, обавештајне раду о подаци и су Сачувани заповести. дневне штампане и шту раду о аустроугарског Главног генералштаба о италијанском рати- подаци разни армије, Пете дејстава ратних гледи пре- Боројевића, генерала армија групе распореди ратни графички и табеларни Сочи, реци на армије Пете команде дневници операцијски се налазе пописника наведеног ру окви- У године. 1908-1918. период за архиве ратне угарске ма ораспоредујединица. подаци- уцртаним са порекла, руског и румунског глеског, ен- француског, немачког, италијанског, бугарског, ског, аустриј- српског, секције топографска и карте географске рамских снимака. ПОПИСНИК БРОЈ10 ПОПИСНИК БРОЈ13 А ПОПИСНИК БРОЈ13 и географскихкарата Подфонд топографскихсекција ПОПИСНИК БРОЈ12 снимака израт1914-1920. године Подфонд аеропланскихипанорамских ПОПИСНИК БРОЈ11 У Пописнику 10 налази се налази 10 Пописнику У – збирка„Зборник докуменатавеликеоперације“, Пописник 13 А садржи 14 кутија преписа из Бечких архи- Аустро- грађе архивске кутија 38 садржи 13 Пописник смештене су којима у кутије 82 обухвата 12 Пописник пано- и аеропланских 259 5 укупно садржи Подфонд Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac подфонд Ратне архиве До- архиве Ратне подфонд
Мр Маријана МРАОВИЋ РЕЗИМЕ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Велики број докумената Војске Краљевине Србије је Пројектом дигитализације истраживачима је олакшан Велики број историографских и других радова настао Војни архив је започео рад на изради базу података инспектора. инспектора. Важне податке садржи група снимака дневни- Поћорека. ка Оскара уништен, настрадао приликом покраден повлачења, од стране заплењен непријатељских јединица. Бројна и до- кумента (као на пример извештаји који су се слали из Би- зерте Министарству војном и Врховној команди) нестала су у великом пожару у Солуну, августа године. 1917. Пожар је захватио и војну архиву. Сачуване евиденције нису сасвим прецизне, посебно када се ради рата. У о таквим условима најкритичнијој деловодни протоколи фази су вођени фрагментарно, као и извештаји о раду, кретању јединица, после- из сазнати може више дешавањима о се па санитету, докумената. званичних из него експозеа и извештаја ратних Поред наведених проблема са којима се суочава сваки ис- траживач који се бави српском војском у Првом светском рату и другим сродним темама, неопходно је нагласити да Срби- Краљевине Војске фонда грађа архивска сачувана је је незаобилазан и јединствен извор за проучавање војне и политичке историје српског народа. приступ делу архивске грађе која се односи на Први свет- ски рат. Такође, омогућено је истраживање истраживача истовремено и сачувана је архивска грађа од већег броја даљег коришћења и хабања. је на основу наведене архивске грађе. Ипак, богатство са- исто- пружа даље и Србије Краљевине Војске фонда држаја ричарима и другим стручњацима могућност за рата. бављења тематиком Првог светског наставак погинулих припадника српске војске у времену од 1914. до 1918. године, што свакако представља значајан допринос броју страдалих. утврђивању историјских чињеница о 55 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Део документације односи се на рад Оперативног оде- Микрофилмована архивска грађа из Бечког архива – архива пуковника Милана Радојевића садржи важне – архива пуковника Боривоја Нешића садржи скице – архиву генерала Драгољуба Динића чини историјат садржиМилосављевића Светислава генерала архива – – мемоари војводе Живојина Мишића, – архива генерала Милана Раденковића састоји се од – архива генерала Милића обухвата рад Моравске ди- – заоставштина Јована Драгашевића, податке садржи Живковића Михајла генерала архива – У Пописнику 16 налази се 45 кутија откупљене и покло- – збирка „Дневник Кундмара“, „Дневник – збирка „Телеграма Флајшмана“, – збирка „Списи Регенавера“, – збирка „Списи Мајера“, – збирка „Преписи и обраде“, – збирка војсци“. у аустроугарској „Подаци о Хрватима – збирка МИКРОФИЛМОВАНА АРХИВСКА ГРАЂА ИЗМИКРОФИЛМОВАНА АРХИВСКА БЕЧКОГ АРХИВА ПОПИСНИК БРОЈ 16 ПОПИСНИК БРОЈ обухвата оперативну документацију команди и аустроугарске јединица војске из периода 1914-1918. године које су учествовале на балканском ратишту и дејствовале на тери- торији Југославије. љења Врховне команде аустроугарске војске, Врховне ко- манде балканских снага и Војне канцеларије генералног њене архиве са разних страна:њене архиве са разних 1916- Русије и Канаде Америке, из добровољцима о податке године, 1917. о одбрани Аде-Циганлије 1914-1915. године и Мировне конфренције у Паризу, део материјала са појаса Србија-Босна, утврђења заграничног националног наоружања, године, сећање на ратовање српске војске 1912-1919. албу- од и Церу на борбама и операцији церској о података године. ма Видовданског атентата 1914. визије другог позива 1914-1915. године и извештај комит- догађајимао Војиновића одреда Копаоничког војводе ског године, у Србији 1917. о одбрани Београда 1914-1915. године и о раду Српског до- године. бровољачког корпуса у Русији 1916-1918. Мр Маријана МРАОВИЋ researchers working at the same time has opened up, and the the researchersand up,has opened time same the workingat several of possibility the addition, In researchers. the to War World First the to referring materialarchival the of part the to history of the Serbian people. ble and unique source for the study of the military and political indispensa- an is Serbia of Kingdom the of Army the on fonds ics, it is essential to emphasise that the archival material of the Firstthe World armyduringSerbian related top- Warother and mentioned problems, familiar to every researcher investigating posés tell more than the official documents. Despite the afore- ex- and reports post-war the so corps,medial and units the of movement and work the on reports the werefragmentarily, as Under such conditions, administrative protocols were followed war. the of phase critical most the regarding those especially tary archive. The preserved records are not completely precise, mili- the to 1917.spread Augustfire in ThessalonikiThe in fire De- fenceof and the Supreme Command)Ministry were destroyed in the the great to Bizerte from sent reports documents the as Numerous (such units. enemy by pillaged or fiscated of disappearedSerbiadestroyed, werecon-retreats, or during material of themilitary archive The great war inthearchival War, archival fonds the periodof theFirst World War. sentscontentsthe of Militarythe Archive material concerning pre- briefly paper researchers.The its to valuable and esting research; it contains several fonds, each of them equally inter- tween 1847 and 1963, the Military Archive material is open for be- Gathered archiving. of system the improving in role tant of the Republic of Serbia Ministry of Defence serves an impor- Archive Military provenance.The military of materialarchival of issuing and handling storage, preservation, the with ing h poet f iiaiain a fclttd h access the facilitated has digitalisation of project The Kingdom the of Army the of documents of number large A Abstract: e words: Key Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Asspecialiseda archive institutionan and deal- ry f h Kndm f eba Frt World First Serbia, of Kingdom the of Army RESUME 56 ing thehistorical facts about thenumberof casualties. determin- to significantcontribution a iscertainlywhich 1918, baseof membersthe of Serbianarmy killed between 1914 and this subject matter. still allows historians and other experts the possibility to study Serbia of Kingdom the of Army the of fonds wealthy the less, archivalaforementioned bythe Neverthe- material.supported wearing out. archival material has been saved from exploitationfurther and data- the of creation the started has Archive Military The been have papers other and historiographic Numerous Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Слободанка ЦВЕТКОВИЋ државних архи- Основни задаци 7 Архивски фонд (даље АФ) Друштво Razvoj Razvoj arhivske službe u Srbĳi u drugoj
6 UDK: 930.25:061.22(497.11)”1954/2014” UDK: стручном уздизању архивских радника, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , International Institute for Archival Science Science Archival for Institute International , Atlanti veka, 20. polovini of Trieste and Maribor, State Archives of N.1, Trieste-Maribor, 2013, Trieste, 215-234; Радмила Vol. Поповић-Петковић, 23 (2013), Бео- Македонији, и Србији у службе архивске развој и Постанак град, 1972. вачке скупштине од 20.11.1954. архивских радника Србије (даље ДАРС), К.2, Записник са осни- Савезно друштво – Савез архивских радника ФНРЈ, Slobodanka Cvetković, Архив Србије (даље АС), 6 7 Друштво архивских радника НР Србије. рада Друштва, били су унапређење архивистике и архив- ске службе, рад на развијању свести о важности архивске грађе и чувању ар- хивалија, борби за правилно решење положаја архивских радника, за хигијеско техничку заштиту, рад стечених искустава на у архивистици и архивској служби размениу зе- НР радника архивских представљање и иностранству и мљи ДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА СРБИЈЕДРУШТВО АРХИВСКИХ РАДНИКА ЗАКОНА ООД ОСНИВАЊА ДО ДОНОШЕЊА СЛУЖБИ АРХИВСКОЈ ГРАЂИ И АРХИВСКОЈ ГОДИНЕ 1967. Чачку, Шапцу, Зајечару, Светозареву (Јагодина). Архивска средишта од 1951. године добијају статус ва. Педесетих година формирају се архиви у Ваљеву, Кра- гујевцу, Неготину, Лесковцу, Пироту, током 60-их у Врању, Призрену, Прокупљу, Пећи, Смедеревској Паланци и При- Гњи- у године следеће Митровици, Косовској у 1970. штини, лану, 1980. у Новом Пазару, а последњи је формиран1992. архив у Смедереву. формирано је 25.11.1953. године, а у циљу заштите архив- рад- архивски службе, архивске изградње даље и грађе ске ници у Србији на оснивачкој скупштини одржаној 20. но- вембра 1954. године формирају своје струковно удружење - 57 Триде- Дваде- 3 Архиви у Војводини, До Другог светског рата 2
– 1 Десет година рада , Друштва Архив- Razvoj Razvoj arhivske službe u Srbĳi u drugoj али је само у другом облику, уни- 4 , Београд,историјом, украденом за Потрага Doprinos Doprinos Društva arhivskih radnika Srbĳe Ради заштите од неконтролисаног уни- 5 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
рпска архивистика и архивска служба обележили су 2000. године век постојања, од дана када је Државна архива у Београду, данашњи Архив Србије, започела
град, 1951, (уред. Др Милорад А. Шошкић), 7-18. град, 1951, Државна архива Народне републике Србије 1900-1950, Бео- 2010; Јовановић Марамбо, Јовановић Државна архива Народне републике Србије...., Војислав49-50; Друштво архивских радника Војводине, Нови Сад, 2012, 4. , International Institute for Archival Science Science Archival for Institute International , Atlanti veka, 20. polovini 23 (2013), N.1,Vol. Trieste, and of State Archives Trieste Maribor, of 215-234; 2013, Trieste-Maribor, сет година рада Савеза друштава архивских радника СР Србије и Савеза архивских радника Југославије, Архивски преглед 1-2, 7-15. 1984, 2008, 303-311; Живота Анић, 2008, 303-311; сет година рада Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1-2, Београд, 1974, 208-215; Радомир Јемуовић, ски преглед, 1-2, 1965, 13-18; Радмила Поповић-Петковић, Поповић-Петковић, Радмила 13-18; 1965, 1-2, преглед, ски Ljubinka Ljubinka Škodrić, unapređenju arhivske teorĳe i , prakse Arhivska praksa, 11, Tuzla, Први и Други светски рат, поред људских и материјал-
Љубица Будаћ, Милена Поповић Субић, Slobodanka Cvetković, О раду Друштва архивских радника Србије видети радове: 2 2 3 1 5 4 Друштво архивских радника радника архивских Друштво Србије (1954-2014) рада – преглед Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Слободанка архив Пожаревац Историјски Србија са радом 1. јануара 1900. године. поред Државне архиве у Београду постојала је и Државна године. основана 1926. архива у Новом Саду, них жртава донели су и велико страдање архивске грађе на просторима Србије, штавања држава је донела одлуку о формирању архивских архив- заштитом и прикупљањем бавити се ће који центара ске грађе. Почев од 1945. а интензивније од 1948. године, формирано је више архивских средишта у значајнијим гра- довима, Београду, у градовима на територији Војводине, Крушевцу, Нишу, Пожаревцу, Сремској Митровици, Ужицу, штавање архивске грађе настављено и по завршетку Дру- гог светског рата. С Слободанка ЦВЕТКОВИЋ рмсчи билтен тромесечни – Друштва орган покренут и грађе архивске прикупљања њу архивске грађе Друштво је нашло у сродном Друштву Друштву историчара. сродном у нашло је Друштво грађе архивске њу очува- и прикупљању заштити, у подршку велику почетку Друштва био је Едиб Хасанагић. Едиб је био председник Друштва Нови године. 1955. новембру у одржана НРС радника архивских Друштва скупштина Друга тако је па не, објављен 1955. године. Србије у Савезу архивских радника ФНРЈ. радника архивских Савезу у Србије стати до данас. до стати оп- Србији у радника архивских оспособљавања врста стручног као ће који течај Стручни стални се усталио Србије ке уСрбијисептембра1953, током50-ихгодинаприАрхиву првог шестомесечног стручног течаја за архивске помоћни- Дубровнику, у године 1949. септембру у течаја хивистичког ар- стручног преко године, 1947. архиве Државне водства образовања руко- стране од питања питање тог покретања Од кадра. архивског је било бавило активно Друштво се којим Србији у струке архивске питања најважнијих од но грађе, обезбеђивања адекватног смештајног простора, јед- стирало на обезбеђивању адекватног школовања за архив- низована Недеља прикупљања архивске грађе. архивске прикупљања Недеља низована и друштвима управницима архива, одржана сродним су и два саветовања, и орга- са састанака управљања, органа састанака бројних Поред активност. и енергију велику ло установе каоистручњацикојисебавеархивистиком. архивске службеник сваки бити могао је Друштва Члан ма. биле су Друштва подружнице архивских радника у локалним архиви- јединице организационе Основне Ћелап. Лазар је изабран Србије НР радника архивских Друштва седника 13 12 11 10 9 8 Спасојевић, Милан
К.Д,
У почетку су скупштине Друштва одржаване сваке годи- сваке одржаване Друштва скупштине су почетку У Већ на самом почетку од стварања Друштво је показа- је Друштво стварања од почетку самом на Већ Друштва, Архивскипреглед,1-2, 1956, 38-40. 20.11.1954. од Србије НР радника архивских Друштва Правила К.2, Исто, аеоае ршв итрчр и ршв ахвкх рад- архивских Друштва и историчара Друштва Саветовање ника Србије,Архивскипреглед,1/1955, 2. Архивски преглед, 3-4,преглед, 1956,Архивски Јанча, Иванка 32; Основан је стални једногодишњи течај за архивске помоћнике, О школовању архивског кадра, Архивски преглед, 1-2, 1956, 27, ника НРС,Архивскипреглед,1-2, 1956, 40-41; Закључци са заједничког састанка управних одбора друштава друштава одбора управних састанка заједничког са Закључци 1955, 18. 1, преглед, Архивски Србије, радника архивских и историчара дуо гдшо сушии ршв ахвкх рад- архивских Друштва скупштини годишњој другој О Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 10 Уз њихову подршку организована је организована подршку њихову Уз 13 Друштво је од оснивања непрекидно инси- непрекидно оснивања од је Друштво риси преглед, Архивски Из извештаја о раду управног одбора нашег нашег одбора управног раду о извештаја Из 12 Поред заштите архивске архивске заштите Поред 11 чији је први број број први је чији 8 За првог пред- првог За Двадесет година година Двадесет 9 На самом самом На Недеља Недеља 58 дизали свестдруштваозначајуархиваиархивскеграђе. тор бројних изложби и преко 1300 предавања којима су по- организа- и иницијатор било је Друштво постојања година 1998/99.за четвороброј десет број првих последњи У вљен обја- је када 2003. до 1965. од излазио поново је преглед о Новаковић. лош више претварао у историјски, дошло до његовог гашења после гашења само 4 броја (1958, 1960 његовог – 2 броја и 1962). до дошло историјски, у претварао више све часопис се да чињенице због и сарадника броја малог проблема, финасијских због је па судбину, бољу имао није годишњак-ревија је покренут 1958. од њега уместо а 1956, крајем већ излази да је престао године 1955. покренут Друштва гласило - глед беника, један са руског, један са немачког. уџ- архивистичка два превођење за заложило оно Друштва постојања деценији првој у већ се стране па литературе, превођењем стручне и вршила се едукација гласила, ног и Србије Архиву при течаја стручног Поред заживели. нису века 21. почетком и па 20. половине друге током Београду у факултету Филозофском на обезбеди то се да покушаји сви међутим, кадрове, ске ње. Основни облик удруживања у архивима били су активи, самоорганизова- и самоуправљање на права добили су ма чиво стручнапитања. на који искљу- остају Друштву а питања синдикална преузима радника себе научних и просветних Синдикат у оку- пљају се радници архивски 1960. током Тек организације. стручно-синдикалне карактер имало је Друштво оснивања самог Од архивима. у запослених положаја материјалног питање и али службе, архивске питања бројна справљана ра- су којима на Председништва седнице 2 и одбора шног Извр- седница 7 одржано 1958. током је па активностима, 18 17 16 15 14
АС, АФ Анић, Живота Миодраг Милић, ои рденк ршв о дцмр 15. е Ми- је 1956. децембра од Друштва председник Нови Доношењем Устава СФРЈ 1963. радници у свим области- , Архивски Архивски Србије, НР радника архивских Друштва летописа Из алманах, 1,1958, 287-291, 1956. Од Редакције,Архивскипреглед,1-2, 1965, 3; 1974, Београд,218. 1-2, преглед, Архивски Србије, Архиву при течаја стручног рада 1957. године. 1-2, 1965, 13-18; , Аривски Аривски Друштва, Скупштинама алманах, 2-3, 1960, 435-436. на поднетих Србије виста Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac ДАРС, Записник са седнице Председништва од 11. априла 17 Друштво је и даље наставило са својим својим са наставило даље и је Друштво Архивски алманах. Међутим, ни , Архивски преглед, преглед, Архивски Друштва, рада година Десет Из извештаја Извршног одбора Друштва архи- 18
као струч- као прегледа Архивског 14
Архивски пре- 15
Архивски Архивски Алманах 16
Слободанка ЦВЕТКОВИЋ
27 У овом 28 а друго у 24 Као Подод- 26 Тридесет година Заједнице архива
30 Један од значајнијих 23
25 Ванредна скупштина Друштва архивских Саветовање Друштва архивских радника Основана су три нова друштва архивских Основано је Друштво архивских радника Тридесет година развоја архивске службе..., Покрајинско друштво архивиста Косова, Архив- Архивског Архивског . прегледа ДАРС , К. 4, Књига Записника са Скупштине у Кра- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , Архивист, 1-2, 1971, Београд, 75. 1971, радника, Архивист, 1-2, 1975, 34. 1975, љеву 1962. љеву године, Средоје 1962. стр. Лалић, 27-32; развоја архивске службе Социјалистичке републике Србије, Развој архивске службе у САП Војводини, Сремски Карловци, ски преглед, 1-2, 1969, 236. 1969, ски преглед, 1-2, 7-8 Закључци ванредне скупштине Друштва архивских радника СР Србије одржаној у Нишкој Бањи 26. и 27. октобра , 1967 Архивски преглед, 1-2, 1968, Београд, 329-331. Београд, 1968, Архивски преглед, 1-2, радника Србије 26-27.10.1967. радника у Србије Нишкој 26-27.10.1967. Бањи, Архивски пре- глед, 1-2. 1967, 279-290. 1967, глед, 1-2. , Архивски преглед, 1-2, 1970, 175-179. 1970, Војводине, Архивски преглед, 1-2, , Архивски преглед, 1-2, 1969, 233-235. 1969, Србије уАранђеловцу, Архивски преглед, 1-2, Поред ова два, почетком 70-их, формира се и Друштвои се формира 70-их, почетком два, ова Поред Радомир Јемуовић, АС, АФ Вахиде Хоџа, Богдан Лекић,
Радомир Јемуовић, Питање формирања Пододбора Друштва за Војводину Доношењем Закона о архивској грађи и архивској слу- Радомир Јемуовић, Радомир Јемуовић, 29 27 28 29 30 23 24 25 26 закључака закључака ове ванредне скупштине била је обавеза Извр- шног одбора да у будуће организује најмање једно савето- вање годишње. Наредне 1968. године одржана су чак два саветовања, једно у мају 1968. у Титовом Ужицу бор Друштва деловао је до 1970, када је Белој на Цркви прерастао Скупштини у Друштво у архивских радника Вој- водине. За првог председника изабрана је Катица Илић. и редакције архивских радника Савезних архива и архивских одељења. архивских и архива Савезних радника архивских Тако од 1972. године на територији Србије упоредо делују четири друштва архивских радника. Друштво радника Србије на даље углавном окупља архивске радни- архивских ке са подручја Србије ван покрајина. покренуто на скупштини у Краљеву 1962. након бурне ра- справе разултирало је његовим оснивањем. децембру у Аранђеловцу. децембру Већ наредне године (1971) ДАРВ постаје пуноправни члан Савеза друштава архивских радника Југославије. жби (1967) формирањем Републичке заједница културе СР пут је отворен (1968) културе заједнице општинских и Србије за формирање још једне организације - периоду, позивајући се на право на удруживање и архиви- сти на Косову на Годишњој скупштини у априлу 1968. доно- се одлуку о формирању Друштва архивских радника Косо- ва. 59
19 Архивски Архивског , прегледа Ванредна скупштина Друштва архивских Из извештаја о двогодишњем раду Друштвараду двогодишњем о извештаја Из Све се то директно одразило и на рад Тридесет година развоја архивске службе...., 20 22 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
21 Архивског алманаха и касније , Архивски алма- Архивски СРбије, НР архивиста Друштва скупштина Пета нах, 2, 1962, 305-308; нах, 2, 1962, 28. , Архивски алманах, бр. 4, 1962, 309-318; архивиста Србије, Архивски алманах, бр. 4, 1962, , 26-27.10.1967. радника у Србије, Нишкој 26-27.10.1967. Бањи, Архивски пре- глед, 1-2. 1967, 279-290. 1967, глед, 1-2. На петој скуштини Друштва у Краљеву (1962), у прису- На активности Друштва у другој половини 60-их година Годишња скупштина одржана у Бањи Ковиљачи сеп- На скупштини одржаној у 1967. Нишкој Бањи за пред- Јемуовић, Радомир Радомир Јемуовић, 21 22 Богдан Лекић, 19 20 ству 66 делегата и укупно 140 архивиста, за председника Друштва је изабран Средоје Урошевић, а за секратара Ра- домир Јемуовић. Изабрани су и нови чланови часописа Редакције чланови и Извршног, одбора Надзорног алманах и покренуто питање формирања Пододбора Дру- штва за Војводину. 20. 20. века, посебно на издавачку делатност и редовно изла- жење утицао је недостатак финансијских средстава. То је био ре- зултат промена у административно-територијалној управи, прописима који нису довољно прецизирали положај архи- ва, нису утврдили критеријуме за финансирање, нити пра- ва и обавезе општина оснивача и суоснивача, па је финан- сирање архива у Србији крајем 50-их и током 60-их било веома разнолико. који су истовремено били и чланови Друштва радника Србије. Почетком 60-их Друштво је имало 32 акти- архивских ва, од тога у 21 седиштима срезова и општина, а у Београду чланова. имало 410 31.3.1962. Друштво је на дан 8. тембра 1964. значајна је између осталог и одлуке да се у по будуће редовне скушштине одржавају сваке доношењу четврте уместо сваке друге године. Ипак, због кратком потреба временском року у одржане су две ванредне скуп- штине, једна у Сремским Карловцима у мају 1965, а друга у доношењебило је то за Разлог 1967. октобру у Бањи Нишкој новог Закона о архивској грађи и архивској служби, па је формулисање на утицало скупштина ових рад кроз Друштво овог Закона. седника Друштва је изабран Радован Турковић, архивист тела извршних чланови и као Београда, архива Историјског Друштва које је зависило од финансирања архива и запо- слених у архивима. Слободанка ЦВЕТКОВИЋ њује стручниархивистичкирадуСрбији. обједи- и усмерава данас и се којима упутстава стручних и препорука десетине кроз резултате изванредне дати 80-их, доче и подаци да је у периоду 1967-1971. године Извршни Извршни године 1967-1971. периоду у је да подаци и доче све- Друштва активности О Србији. у струке архивске звоју ра- у чинилац активан даље и остало Друштво је али жност, надле- њену у је прешао Друштво обављало је које слова рада архивске службе у Србији. у службе архивске рада стручног унапређењу и уједначавању у чинилац значајнији и се формира године 1967. јуну у служби архивској и грађи архивској о Закона основу на не, Војводи- архива Заједнице Србије, архива Заједнице штва, 80-ИХ ГОДИНА20. ВЕКА ДРУШТВО АРХИВСКИХРАДНИКАСРБИЈЕ70-ИХ И Србије. љеву, нова. представљала је Заједница установама, архивским у раде који појединаца организација бровољна је. За разлику од Друштва које је било конституисано као до- Срби- Архива Заједнице Статута предлога израда поверена њу одржаном у Ужицу изабрало иницијативни одбор коме је саветова- на је Србије радника архивских Друштво касније дана 23.месец директора 1968.а станку априла Београду, у скупштина Заједнице архива Војводине. СР Србије, СР већа архивског Заједничког конституисању о споразум ни Самоуправ- 1974.усвојен је године па престале, нису већем Архивским јединственим за потребе Војводине, и Косова САП служби архивских осамостаљења и 1974.године, мена про- уставних 1971-1974).(1967-1970.Након и мандата два у Даа Ћировић, Драган 35 Јанча, Живановић Иванка 32 36 Лалић, Средоје 34 33 31 Лађевић, Гојко Формирањем Заједнице архива Србије највећи део по- део највећи Србије архива Заједнице Формирањем 32 33 Исто, 30-31. глед, 1.,2,1974, 59-66. , Архивски пре- Архивски Србији, СР у рада стручног јединственог сање глед, 1-2, 1970, 153-155. Социјалистичке републике Србије , републике Социјалистичке САП Војводини,СремскиКарловци,1975, 42, Архивски преглед,1-2, 1970, 150. Исто. Оснивачка скуштина ЗАС одржана 24.10.1969.одржана ЗАС скуштина Кра- Оснивачка у а нешто раније, у мају 1969. одржана је оснивачка оснивачка је одржана 1969. мају у раније, нешто а 31 нцјтв з фриае е орнт н са- на покренута је формирање за Иницијатива Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 36 које ће и у наредном периоду, негде до краја краја до негде периоду, наредном у и ће које Ахвк пре- Архивски Србије, архива Заједнице Рад Тридесет година развоја архивске службе службе архивске развоја година Тридесет рисо ее Смурво конституи- Самоуправно – веће Архивско Оснивање Заједнице архива Србије, архива Заједнице Оснивање 35 Архивско веће је радило радило је веће Архивско ко нај- као веће, Архивско Развој архивске службе у у службе архивске Развој 34 Поред четири дру- сцјцј уста- асоцијацију 60 огеу риа Мсв агса 92 године, 1972. августа Москви у архива конгресу 7. Међународном на присуствовање је било службу хивску усвојен нови Статут Друштва. Статут нови усвојен је којој на скупштина ванредна и је одржана (1968) Ужицу Титовом у саветовању На права. њихових остваривања и запослених положаја материјалног тема до стручних, од те, различи- биле су Теме саветовања. седам чак је одржано ганизовање саветовања.Упериодуод1967. до1971. године у Београду, Сремској Митровици и Неготину. и Митровици Сремској Београду, у саветовања, три чак су одржана 1971. зато су али товање, саве- предвиђено организовало није Друштво 1970. Током ње са Друштвом архивских радника Македоније у Краљеву. саветова- међурепубличко и Суботици у једно саветовања, Током 70-их Друштвојебројало40активаса415 чланова. оријентационе листе,обележена50-огодишњицеПартије... предлагане и су разматране иностранству, у истраживања програм петогодишњи утврђен публиковања, динственог је- план дугорочни разматран редакције, и комисије чите разли- су формиране СССР, у Друштва чланова путовање Студијско организовано Друштва, Статута допуне и измене променама друштвеним са складу у су извршене питања, и су на тим састанцима разматрани бројни стручни проблеми да и као састанака, 25 Председништво а 9, одржао одбор прегледа изабранаСмиљкаЂурић. уредника одговорног за је док Лекићем, даном Бог- председником са је челу на руководство којој ново изабрано на Србије радника архивских Друштва скуштина редовна и је одржана 1971. октобру у Неготину у ветовања 40 39 38 41 Јемуовић, Радомир 37
Посебно значајан догађај за југословенску и српску ар- српску и југословенску за догађај значајан Посебно Делатност Друштва највише се манифестовала кроз ор- Лекић, Богдан Статут Друштва архивских радника Србије донет је у октобру октобру у је донет Србије радника архивских Друштва Статут Радомир Јемуовић, Саветовање и скупштина ДАРС, Архивски Архивски ДАРС, скупштина и Саветовање Јемуовић, Радомир . еуаонм огеу риа Мсв агса 1972. августа на Москви у Србије архива из конгресу радникa Међународном 7. архивских учешћу о Информација године, Архивскипреглед, 1,1972, 144-147. до маја1975. године,Архивскипреглед,1-2, 1975, 250-272; Друштва архивских радника Србије у периоду од октобра 1971. Лекић, 383Богдан укупно у покрајине Видети чујући члана. периода“ (1975. прим. аут.) има 17 актива и 203 члана, укљују- члана, 203 и актива 17 има аут.) прим. (1975. периода“ мандатног крају „на да а чланова, 465 и актива 23 имало штво Дру- 1971. је да наводи и податке другачије мало износи Лекић Богдан 276-277; 1975, 1-2, преглед, Архивски Србије, радника глед, 1-2, 1971, 277-285. 1971. године, док је претходни био из 1968. године. (видети у: у: (видети године. 1968. из био претходни је док године, 1971. Архивски преглед,1,1972, 148-159.). преглед, 1-2, 1971, 273-276. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Извештај о раду ДАРС 1967-1971пре- ДАРС Архивски раду , о Извештај Ванредна скупштина Друштва архивских архивских Друштва скупштина Ванредна 38 Током 1969. одржана су два два су одржана 1969. Током 40 39 У склопу са- склопу У Архивског Архивског 41 коме је је коме Рад Рад 37 Слободанка ЦВЕТКОВИЋ На 50 Архивског Ванредна скуп- Крајем године одржана је и ван- 48 Саветовање и скупштина Друштва архив- Ванредна скупштина Друштва архивских
51 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац и усклађивања са Законом о јавном информисању ских радника Србије у Крагујевцу, 1975, Архивски преглед 1-2, 239-241. 1972, 148-159). 1972, ренције ССРНС је замерио што Друштво још том приликом није извршило усаглашавања. Радомир Јемуовић, штина Друштва архивских радника Србије, Архивски преглед, 1.2, 1975, 276; Претходни Статут Друштва архивских Србије радника донет је 1971. године. (видети у: Архивски преглед, 1, су морали имати издавачки савет и редакцијско тело. радника Србије, Архивски преглед, 1-2, 1975, 276-277; АС, АФ ДАРС, К.7, Решење о годишњем одмору на име Вељка Купреша- ДАРС, К.7, одседници на Друштва Председништво је да наводи се где нина руково- место радно отворено је којом одлуку донело 26.2.1969. диоца издавачке делатности. 49 Љубодраг Поповић, На скупштини у Крагујевцу представник Републичке конфе- Чланови ДАР СР Србије су активно учествовали у раду Питање образовања архивских кадрова и даље је билоје даље и кадрова архивских образовања Питање Радомир Јемуовић, 50 По овом закону часописиСлужбени гласник СРС 39/73 и 18/74. 51 48 49 органа савезног Друштва, различитим редакцијама и ко- мисијама. Активно су сарађивали и са друштвено-политич- ким организацијама и заједницама, СУБНОР-ом, ССРН-ом, Друштвом историчара, институтима, учестовали у изради ДруштвомСа добара. културних заштити о закона Предлога архивских радника Македоније потписан је Протокол о товању и редовној скупштини Друштва у Крагујевцу изабра- Крагујевцу у Друштва скупштини редовној и товању но је ново руководство. За председника ДАРС изабрана је др Радмила Поповић Петковић, а за уредника прегледа Иванка Јанча. редна скупштина у Београду ради измене дотадашњег Ста- проме- уставним насталим са ускладити требало је који тута нама овој скупштини поново су изабрани чланови органа Дру- штва, односно потврђен је избор већ изабраних на штини у Крагујевцу. скуп- од изузетне важности у програму деловања је Друштва, са па Београдским Универзитетом успостављена сарадња и припремљен елаборат о том питању. Друштво се током 70-их година 20. века бавило међуопштинских и архива, питањем нормирањем радних финансирања операција и адекватним награђивањем запослених. Посебну пажњу Друштво је посветило публиковању, па је од 1969. године Друштво отворило радно вања место са циљем руководиоца организовања и публико- обједињавања публиковању. рада на у СР Србији у погледу издавања Архивског прегледа. 61 Треће У оквиру 43
46 I међурепубличко саве- међурепубличко I Исте године на саве- 47 Друштво је било и организа- и било је Друштво Сабора архивских радника 45 Сарадња између друштава две Треће међурепубличко саветовање 42 Друго међурепубличко саветовање архив- Друга седница трећег сазива скуптшне ЗАС, Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review и бројне друге теме. друге бројне и 44 товање архивских радника Србије и 203-207, 1974, Архивски преглед, 1-2, Босне и Херцеговине, ских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки, Архив- 133; ски преглед, 2, 1972, 1973, 302, 303. 302, 1973, архивских радника Србије и Македоније, одржано 18. и октобра 19. 1973. на Власинском језеру, Архивски преглед, 1-2, Архивски преглед, 1-2, 1975, 202-211; 1975, Архивски преглед, 1-2, , Архивски преглед, 1-2, 1973, 302-304 302-304 1973, језеру, Архивски преглед, 1-2, послова око припремања података за Водич за историју нације,историју за Водич за података припремања око послова хигијенско-тех- о анализе стручно-научне израде организовање ничким условима рада у архивским установама, разматрање анализе стања кадрова у архивима Србије и мера за шање побољ- кадровске структуре... међурепубличко Славица саветовање архивских Тимотијевић, радника Македоније, одржано 18. Србије и 19. октобра и1973. на Власинском уставним и законским прописима, израда самоуправног спо- разума о расподели дохотка, личних доходака и мања, других мерење при- учинка у циљу нормирања израда рада оријентационих у листа архивима, категорија за правосудне уста- нове и друштвено-политичке организације, привођење крају Скупштина ЗАС на седници од 3. марта 1973. усвојила Мијатовић, Мирјана Ковачевић, Мирна За свој рад на унапређењу архивске струке и службе Славица Тимотијевић, Разматрано је питање усаглашавања нормативних аката са 46 47 Драган Ћировић, 44 1973,струци, Архивски преглед, 1-2, 45 42 Радомир Јемуовић, 43 Споразум о споразум архивских звањима установа Србије о звањима у у архивској архивској струци Самоуправни републике је настављена па је и наредне 1973. године на Власинском језеру организован поновни сусрет. Друштво архивских радника Србије је 1975. од Заједнице архива Србије награђено повељом. тор првог међурепубличког саветовања архивских радника архивских саветовања међурепубличког првог тор чимеДивчибарима на (1974) Херцеговине и Босне и Србије је обележило двадесетогодишњицу рада Друштва и Течаја за архивске раднике при Архиву Србије. присуствовало присуствовало 1056 делегата из 65 земаља света. Из Југо- славије су учествовала 33 представника од којих из Србије 14 (из уже Србије 10, САП Војводине три и САП Косова је- дан представник). Исте године одржано је и републичко Друго саветовање међу- архивских радника Македоније и Србије на Поповој Шапки. овог Саветовања одржани су и састанци Извршног одбора Друштва и Извршног одбора Заједнице архива где су раз- матране теме организовања Србије, потписивања самоуправних споразума о школова- њу и звањима, формирању комисије за доделу звања у ар- хивима Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Радмила Поповић Петковић, др Друштва председнице тадашње одлазак је представљао Новом Пазару. 1977.Србије СР архивима у рада нормама јединственим о у споразума Самоуправног потписивање и је периоду овом у рада Круна (1978). Охриду у (1977), Пазару Новом у (1976), Битољу у саветовање међурепубличко и је организовано је периоду овом У Београду. у 1975. децембру у Србије ка одржавањем и су жене у периоду 1974-1977.периоду у саветовања 4 организовало је Косова АП Друштво штва. Дру- покрајинска и показују периоду овом у искустава них Друштва 1976. изабран дрРадомирБогдановић. еуеулчо срди .217. године, 2.12.1971. сарадњи међурепубличкој саи ахвс Ахв Косова. Архива архивист Османи, Јусуф председника за а руководство, ново је изабрано не своје чланство. за екскурзија стручних организовање на и проширило оду пери- овом у делатност своју питања стручних и сионалних усавршавање у Париз и Лондон. и Париз у усавршавање стручно на су ишли Друштва чланови Поједини др. и ском Францу- Енглеском Немачком, Пољском, Мађарском, јом, је сарадња са Совјетским савезом, Чехословачком, Румуни- остварена Југославије радника архивских друштава Савеза 57 је дипломирала (1920-1976) Поповић-Петковић Радмила Др 55 Богдановић, Радомир 54 53 52 56 Јсф Османи, Јусуф Лекић, Богдан АС, АФДАРС,К.7; Велики губитак за Друштво и архивску службу Србије Србије службу архивску и Друштво за губитак Велики обеле- Друштва раду у века 20. године Седамдесете Активност на стручном усавршавању и размени струч- размени и усавршавању стручном на Активност Извештај о раду Друштва архивских радника СР Србије за за Србије СР радника архивских Друштва раду о Извештај Архивски преглед, 1-2,1974, 242-244. ним архивима.УАрхивскипреглед , 1-2, 1976, 354-355. држав- у праксе и теоорије архивистичке из Приручника ђењу прево- на раду у прекинула је ју Смрт Србије. архива Заједница 1972. објавила је који године“ 1941. до – Македонији и Србији у архивистике развој и „Постанак тему на Скопљу у факултету Филозофском на 1965. је Докторирала института. Историјског Архиву 1950.и од живота затим краја а до Београду, у институту француски језик и књижевност 1947. године и италијански италијански и Историјском године 1947.у Од ради године. 1950. 1947.књижевност и језик књижевност и језик француски 1-2, 1975, Београд,250-272; преглед, Архивски године, 1975. маја до 1971. октобра од оду , Архивски преглед, 1-2, 1978, 329- 1978, 1-2, преглед, Архивски Србије, радника архивских 333 , Архивски преглед, 1, 1979, Београд, 1979,Београд, 1, 1975-1978. преглед, период Архивски године, 58-78, Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 54
Рад Друштва архивских радника Србије у пери- у Србије радника архивских Друштва Рад аеоае Теа кптн ДР Косова, ДАР скупштина Трећа и Саветовање 56 На Скупштини одржаној 1974. годи- 1974. одржаној Скупштини На Неки нови облици активности Друштва Друштва активности облици нови Неки ро сбр ахвкх радни- архивских сабора Првог 55 уместо које је за председника 53
Друштво је осим профе- осим је Друштво 57 аеоау органи- Саветовању 52 а у оквиру оквиру у а 62 челу био др Радомир Богдановић. Изабрани су и чланови чланови и су Изабрани Богдановић. Радомир др био челу је чијем на чланова 13 од Друштва Председништво ново и је Изабрано 1979-1980. период за Друштва донет рада програм преглед, Архивски часописа вању у и и је усвојен опасности Такође, рату. ратне непосредне случају у ДАРС-а вања и као дуа онвњ Фна а ард Днц Гаврило- Даница вић, награду за Фонда оснивању о Одлука усвојена је Конференцији На Србије. СР радника хивских ар- Друштава Конференције седнице Друге одржавањем и саветовањем године 1979. априлу у је обележено Србије Османи. Јусуф изабран поново председника за је скупштини овој сова, као и председник ДАРС-а др Радомир Богдановић. На Ко- радника архивских 80 присуствовало је којој скупштину Друштва редовна и је одржана саветовања У тог оквиру значај. велики је посвећен лиге Призренске стого- дишњице обележавања поводом 1978. Призрену у зованом 60 59 Османи, Јусуф 58 Двадесетпет година рада Друштва архивских радника радника архивских Друштва рада година Двадесетпет Даница Гавриловић (1922-1978) је у архиву од 1951. године. године. 1951. од архиву у је (1922-1978) Гавриловић Даница , Архивски Архивски Србије, СР радника архивских Друштва Статут 59 усвојен ника Историјског архива Београда који су њени наследници наследници њени су који Београда архива Историјског ника савет- архивског Гавриловић, Данице пок. оставштине из јан 1978, Београд, 1-2, 357); преглед, (Архивски стручњак. врсни афирмише као у се где ИА године 1956. директора долази Београда за ИА У Шапцу. постављена убрзо и течај архивистички виши завршила књижевност, и језик француски је Завршила Србије, Архивски преглед, 1, 1979, Боегорда, 106-107,109-112; СР радницима архивским Гавриловић Даница награде шње награду Даница Гавриловић, и Правилник о додељивању годи- у: Видети награде. три се су вале Додељи- години. претходној у Србије СР раднике архивске за ђене семинарске радове или постигнут успех на стручном течају ура- најбоље и делатности архивске из радове стручне вљене Данице Гавриловић додељивала се члановима Друштва за обја- Награда Београда. ИА потрошње заједничке Фонда из хиљада 10 и хиљада 10 од износу у Србије архива Заједнице од добило Србије СР радника архивских Друштво је коју награде износа и као динара, хиљада 50 од износу у фонд наградни за одредили Косова, Архивскипреглед,1-2, 1978, 336-337. 335; Јусуф Османи, Јусуф 335; 334- 1978, 1-2, преглед, Архивски саветовање, и Косова ника Борд 1. пиа 99 днт е ттт ршв архив- Друштва Статут је 1975.из Статут важи да престаје којим СРбије, СР радника ских донет 1979. априла 13. Репу- Београду у седници Србије Другој СР радника На архивских Друштва конференције 83-98. бличке Београд, 1979, 1, преглед, године. године. тттра дуа здцм и аиу организо- начину и задацима о одлука Статутарна 58 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac
основан је као тра- као је основан Гавриловић Даница награде за Фонд Правилник о раду Фонда, раду о Правилник евт сушиа ршв ахвкх рад- архивских друштва скупштина Четврта Саветовања Друштва архивских радника радника архивских Друштва Саветовања Самоуправни споразум о посло- о споразум Самоуправни Одлука о оснивању фонда за за фонда оснивању о Одлука Статут Друштва, Статут Перспективни Перспективни 60
Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Друштво 66 и Трећег савезног 67
68 Тридесет година рада Савеза дру- 71 71 Међурепубличко саветовање архивских Неке активности архивских организација Неке активности архивских организација у организација архивских активности Неке Исте године је одржано и међурепубличко са- Фонда Даница Гавриловић и уручене повеље 70 Том приликом је одржана Шеста изборна кон- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 69 , Архивски преглед, 1-2, 1983, 107-112; 1983, године, Архивски преглед, 1-2, току 1983. , Архивски преглед, 1-2, 1982, 11-14. 1982, , Архивски преглед, 1-2, априла 1982.) и 23. (22 радника СР Македоније и СР Србије и IV седница Конферен- ције Савеза друштава архивских радника СР СРбије у Пироту вић, Емил Војновић, Даница Гавриловић, др Перо Дамјановић, Др Исмет Дермаку, Бошко Р. Ђенић, Мирјана Јанча – Брук, Радомир Дајић, Јемуовић, мр Средоје Лалић, др ИванкаБогдан Лекић, Славица Тимотијевић, Гашпар Улмер, Едиб Хасанагић и други... Радомир Јемуовић, штава архивских радника СР Србије и Савеза архивских рад- 7-15. 1984, ника Југославије, Архивски преглед 1-2, , Архивски преглед, 1-2, 1982, 159- 1982, 1-2, преглед, Архивски године, 1982. току у Србије СР 166 Исто Јелена Богдановић, Богдано- Радомир др Анић, Живота Гилер, Олга и су њима Међу Радомир Јемуовић, Тридесет година рада ...7-15. Радомир Јемуовић, Тридесет година Савеза друштава архивских радни- 69 70 71 66 67 68 Јемуовић, Радомир саветовања саветовања архивских радника Југославије (Доњи Мила- новац 1983). Традиционално међурепубличко саветовање планирано за 1983, изостало је због финансијских пробле- наредну годину. ма и одложено за ветовање архивских радника СР Србије и СР Македоније у радни- архивских конгрес Десети и као Охриду, у септембру ка Југославије у Новом Саду уз присуство око 460 учесника из земље и иностранства. ференција СДАРС са учешћем 40 делегата регионалних и покрајинских друштава. На самој Конференцији искрсли су проблеми јер није постигнута сагласност око текста Са- моуправног споразума о удруживању у Савез Друштава ар- хивских радника СР Србије, због спорних чланови Спора- зума делегатима из Војводине и са Косова, па је усвајање СДАРС председника За године. исте септембар за одложено на овој конференцији изабран је Ђорђе Стаменковић Ниша, из а за секретара Момир Бојић из Поводом Архива Београда. тридесетогодишњица рада свим Савезног републичким друштвима архивских радника уручене Друштва, су плакете. је у овом периоду било ангажовано око организације Пр- вог (Београд 1981), Другог (Неум 1982) Савеза, а за председавајућег Савеза Иван Пудло. Иван Савеза председавајућег за а Савеза, ка СР Србије прослављено је свечаном седницом у хотелу Слобода у Шапцу 1984. године. На свечаности су додељене награде из поводом јубилеја за 49 истакнутих архивских Србији. радника у 63 За све ово 64 Архивски преглед који и Комисије за награду Да- 61 Након формирања Савеза 63 Профил савременог архива у Оснивачка конференција Друштва Нов начин организовања архивских рад- Неке активности архивских оргнаизација уоргнаизација архивских активности Неке 62 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review а наредне 1982. организатор међурепублич- 65 љена оснивачу Фонда Даници Гавриловић. Јелена Богдановић, АрхивскиСрбије, радника архивских организовања начин Нов 179-180; преглед, 1, 1980, ски преглед, 1, 1980, Београд, 203-206 Београд, ски преглед, 1, 1980, архивских радника региона Краљево и Титово Ужице, Архив- , Архивски преглед, 1, 1980, 179-180; ника Србије, Архивски преглед, 1, 1980, , 1-2, Архивски преглед, 1981, 181-189. 1981, Архивски преглед, године, 1-2, току 1981. , Архивски преглед, 1, 1979, 1979, 1, преглед, Архивски Србије, радника архивских друштва Београд, 11-16. . Усвојен јеУсвојен Србије. радника архивских друштава Савез Награда је први пут уручена 1980. године и постхумно доде- Милутин Јаковљевић, Јелена Богдановић, Током 80-их настављена је традиција организовања На Трећој седници Конференције Друштва архивских Милена Коров, Саветовање и друга седница конференције 62 64 65 Јемуовић, Радомир 61 63 време успешно је излазио часопис и праксе, инфор- је радио на унапређењу архивске теорије мисању о раду Друштава архивских радника у СР Србији, по- са регистратура и архива Србији, СР у архива Заједница организација и архива других раду о и као Србије, СР дручја у земљи и иностранству. саветовања, па је већ 1981. Друштво било организатор ре- пубичког саветовања архивских радника Србије у Горњем Милановцу, друштава архивских радника Србије дошло је до оснива- ња друштава овог Савеза по регионима. Међу првима основано Друштво архивских радника за регионе Краљево је и Титово Ужице којима су пришли активи у Крушевцу, Кра- љеву, Чачку, Новом Пазару и Титовом Ужицу. ница Гавриловић. Комисије Комисије унутрашње контроле радника Србије одржаној априла 1980. у Сијаринској бањи, Сијаринској у 1980. априла одржаној Србије радника делегати конференције су једногласно усвојили предлог да досадашње Друштво архивских радника СР Србије прера- у сте и нови Статут Савеза који је предвиђао формирање регио- налних друштава архивских радника Србије као основних Србије,СДАР Председништво је Изабрано Савеза. јединица а за председника Председништва је изабран др Радомир Богдановић са једногодишњим мандатом, као и чланови осталих органа и комисија. СФРЈ. По устаљеној пракси у оквиру саветовања је одржа- на и IV седница Конференције Савеза друштава архивских радника СР Србије на којој је извршен избор нових органа ког саветовања архивских радника СР Македоније Србије у и Пироту СР са темом Слободанка ЦВЕТКОВИЋ и СРМакедонијеуСуботици. Међурепубличко саветовање архивских радника СР Србије одржано године исте септембру у 1987,је мају док у Бањи, Панчеву 1991). Панчеву у и 1990, Суботици у год, 1989. Саду Новом (у саветовања покрајинска три су организована Панчеву и Суботици у ма архиви- Историјским са сарадњи у а Војводине, радника стручног архивских и Савеза организацији У искустава архивиста. образовања размене облик најважнији остају конференци- (1984). шабачкој ји на одложен радника архивских друштава Савез у усвојила удруживању о је споразум Самоуправни која Србије СР радника архивских друштава Савеза Конференција и је одржана Саветовања склопу у а 1985, маја Светозареву у године следеће и је одржано је ДРУШТВО 90-ИХГОДИНА20. ВЕКА штини 23. децембра 1985. децембра 23. штини При- у је закључен Србије, СР радника архивских друштава 75 74 Друштво били: су ДАРС Савеза чланови Споразуму Према 73 72 Свтвњ ј 18. тои Мт Склћ рденк Дру- председник Секулић Мита отворио 1989. је Саветовање Млћ Петровић, Милић Рдмр Јемуовић, Радомир На измаку 80-их и почетком 90-их, саветовања и даље даље и саветовања 90-их, почетком и 80-их измаку На Македони- и Србије ДАР саветовање Међурепубличко 1990. и 1991. год.),АрхивскиПреглед, 1-2, 1991, 137-142; Секулић, Мита У земље. враћању о Закона примене вези у Војводини у дана другог а архивима у нара тему на је било Панчеву у Војводине радника архиских Саветовање промене. друштвене и служба Архивска темама ћено библиотека. Саветовање у Суботици 1990. године било је посве- штва. Основни реферат на саветовању мр Добош Јаноша на на Јаноша Добош тему мр саветовању на реферат Основни штва. , Архивски 1989.Архивски у години, Србије архива Заједници при струци преглед, 1-2, 1989, 107-108; ника Подунавског региона, Друштво архивских радника Реги- радника архивских Друштво региона, Подунавског ника рад- архивских радника Друштво региона, архивских Нишког и Друштво Јужно-моравског Београда, радника архивских 1985, 149-164. друштава архивских радника СР Србије, Архивски преглед, 1-2, радника Косова. архивских Друштво Војводине, радника архивских Друштво и су савеза Чланови региона. Колубарско-подрињског радника архивских Друштво региона, Зајечарског радника архивских она КраљевоиТитовоУжице,ШумадијаПоморавље,Друштво 1985, Архивскипреглед,1-2, 1985, 7-10. радника СР Србје и СР Македоније, Светозарево, 23 и 24 маја маја 24 23и Светозарево, Македоније, СР и Србје СР радника 72 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Разграничење надлежности између архива, музеја и и музеја архива, између надлежности Разграничење Самоуправни споразум о удруживању у Савез Савез у удруживању о споразум Самоуправни аеоае риси рдиа овдн (1989. Војводине радника архивских Саветовање 75 То ће уједно бити и последње активности активности последње и бити уједно ће То Заштита црквених матичних књига у Војводини и и Војводини у књига матичних црквених Заштита Самоуправни споразум о удруживању у Савез Полагање стручних испита у архивској архивској у испита стручних Полагање Међурепубличко саветовање архивских архивских саветовање Међурепубличко 73 Саветовања су одржана у Соко Соко у одржана су Саветовања 74 Искуства и проблеми архива архива проблеми и Искуства Примена рачу- Примена 64 ског архива у Крушевцу, а за секретара Драго Башић из из Башић Архива Београда. Драго секретара за а Крушевцу, у архива ског Историј- из Милошевић Драгиша изабран је председника За ДАРС-а. Статут нови донет и Председништво јединствено ново изабрано ДАРС-а, Председништва раду о извештај јен усво- и Друштва рад обновљен је којој на Србије, радника архивских Удружења скуштина изборна је одржана товања информационог система Србије. Другог дана рада тог саве- темом са саветовање зовао органи- Панчеву у архивом Историјским са сарадњи у је је на српска архивистика и архивска служба. архивска и архивистика српска на о тешкој ситуацији у којој се нашло Друштво, али и целокуп- 2003. године. Издавач часописа до 1989. и даље је било Са- број следњи по- а 2000., тек излази 1995/96, за 1998, излази 1994/95. 1997,за тек четвороброј објављен 1992/93 за четвороброј У другој половини 90-их проблеми су још очигледнији, па је од броја за 1987. излази са мањим или већим закашњењем. почев редовно, излазио осамдесетих краја до па (1965) ве обно- од периоду у је који часопис архивиста неактивности писа часо- излажење нередовно и говори превирања литичких по- инфлације, ратова, деценије током налазила струка се Крушевца и Краљева. Пазара, Новог архивима Историјским са сарадњи у Србије Архив се појављује Бањи Матарушкој у радника архивских Друштво архивскихрадникаВојводине. као 2004. обновити ће рад Свој радом. са престају године Савеза архивских радника Војводине током 90-их, јер 1992. 79 78 Радојица Ћирић, 77 76 За читаву деценију свега неколико саветовања говори говори саветовања неколико свега деценију читаву За У децембру 1994. године као организатор саветовања саветовања организатор као године 1994. децембру У У вм еид, 95 гдн, саољн је установљен године, 1995. периоду, овом У на: доступно Војводине, радника архивских Друштва Историјат Млн Јакшић, Милан . Због финансијске ситуације, али и и али ситуације, финансијске Због преглед. Архивски Ахвк пелд 14 1994/1995, Београд, 1998, 99-101; 1-4, преглед, Архивски 1-3.12.1994) , бања, рушка Србији, 15. децембар и донета одлука о оснивању о одлука донета и децембар 15. Србији, 119. 109-2003,1998/1999, 1-4,Београд, преглед, Архивски годину, 1999. и 1998. за архива“ „Златна награда додела и утовића“ Рељић, 2000,Јелица 144; 1996/1997, Београд, 1-4, преглед, Архивски Србији , у архива у: Видети Арнаутовића. сандра http://www.darv.org.rs/cir/o-nama/istorĳat.html (8.9.2014.); , Архивски преглед, 1-4, 1-4, преглед, Архивски архивк- Друштва Статут 14, 1994/1995,К. ДАРС, 193-194;АФ АС, године), 1995. март 16-17. (Панчево, сих радникаСрбијеод17.3.1995. године Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac за 1998/99. објављен је је објављен 1998/99. за прегледа Архивског 78
Саветовање архивских радника Србије (Мата- Саветовање и изборна скупштина ДАРС-а ДАРС-а скупштина изборна и Саветовање 77 У марту наредне године Архив Срби- Оснивање „Фонда Александра Арна- Александра „Фонда Оснивање Развој јединственог архивског архивског јединственог Развој Одлука о установљењу Дана Дана установљењу о Одлука 76
79 О стању у ком ком у стању О у архива Дан Фонда Алек- Фонда Слободанка ЦВЕТКОВИЋ
У из ). / Исто- rs . из Будаћ Друштво org Саветовање . 83 darv . О раду Друштва Љубица 87 Архивистичко дру- Вељковски Текст новог Статута је 84 За председника ДАРВ-а председника За 86 ДАРВ 2013. 2013. Југослав од Извештај о активностима Друшта архивиста Коментар текста Статута Архивиситичког дру- а а
85 Заштита архивске грађе и регистратурског материјаларегистратурског и грађе архивске Заштита
Извештај о активностима Друштва архивиста Србије у 2009-2013. 2009-2013. председник Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Војводине, http://www.darv.org.rs/cir/o-nama/istorĳat.html (3.7.2014.) http://www.darv.org.rs/cir/o-nama/istorĳat.html cv-vic-rhivs-i-gl-sni (30.6.2014.) на истој адреси може се пронаћисе може адреси истој на (30.6.2014.) cv-vic-rhivs-i-gl-sni уобјављеним бројевима по наслова и аутора приказ табеларни Архивском гласнику. ковић, Милан Медаковић, Слободан Станић, Љубица У: Будаћ.Милча Мадић, Србије у години, 2007. Архивски гласник, април 2008, бр. 2, стр. 1. гласник, бр. 5, децембар 2008, 4-5; Милча Мадић, јавногод информацијама приступ слободан и «Архиви тему на значаја» у организацији Друштва архивиста Србије, одржано 20. фебруара 2009. у Архиву Србије, Архивски гласник, бр. 6, корице-1; Београд, март 2009, у државним и друштвеним предузећима у процесу приватиза- ције, Међународни архивски стандарди и њихова код нас, примена Архиви и слободан приступ информацијама од јав- ног значаја... Видети у: Милча Мадић, Друштво архивиста пред изазовима струке, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 1; Милча Мадић, периоду од 2005. до 2008. године и наредни задаци, Архивски штва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3; izvestaj-za-2004-2008.html (3.7.2014.) izvestaj-za-2004-2008.html http://www.darv.org.rs/cir/rad-drustva/2011-09-07-08-04-58/56- У саставу радне групе били су: Весна Прљевић, Бранислав Вуч- су: Теме Весна Прљевић,
Током 2004. године свој рад је обновило Друштво ар- 84 85 86 87 83 периоду Архива архивиста Војводине од 2010. године заинтересоване ин- формише и веб сајт Друштва (http://www је било организатор петодневне стручне екскурзије у загрупа Ма- радна састала се 2007. новембру У Чешку. и ђарску израду предлога новог статута ДАС-а. изабран је Иштван Фодор из Историјског архива Сента, а заа Сента, архива Историјског из Фодор Иштван је изабран секретара Душица Балаћ из Архива Војводине. Од вања покрајинско осни- Друштво је имало мноштво активности, организовало међународна саветовања и учествовало на саветовањима у организацији ДАС-а као и у иностранству, организовало бројне стручне радионице. Друштва Друштва организовано је неколико саветовања. је разматран и усвојен на седници Извршног одбора Дру- штва одржаној 9. априла 2008. године, а потом и на Скуп- Статута новог Усвајањем године. 2010. јуну у Друштва штини Срби- радника архивских Друштва статут важи да је престао је усвојен на седници Скупштине године. 17.3.1995. Новим Статутом Друштво је променило назив у штво Србије. хивских радника Војводине које окупља архивске раднике Војводине. територије подручја са 65
80 Укупно је изашао 81 Архивски гласник, Архивистика Коментар текста Статута Архивистичког дру- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review гласило Архива Србије и архивске службе Репу- У кратком временском периоду од обнављања рада обнављања од периоду временском кратком У http://www.arhivistika.edu.rs/ http://www.arhivistika.edu.rs/ ). Доступно на: http://www. штва Србије, Архивски гласник, бр. 3, јун 2008, 3; ( arhivistika.edu.rs/clanci/ostala-pitanja-iz-rada-arhiva/23-sl-b-d-n- редакције Драгица Јанковић-Моугкракис, Мица Ђенић, СлађанаЂенић, Мица Јанковић-Моугкракис, Драгица редакције Цимбаљевић, Љубица Будаћ, мр Љубинка Шкодрић и мр Алек- сандар Раковић. 82 Весна Прљевић, Слободанка Цветковић, Потреба за организованим иступањем архивских рад- Главни и одговорни уредник био је Милча Мадић, а чланови Архивски гласник у 200 примерака. 80 82 81 вез Друштва архивских радника и Заједница архива Србије, архива Заједница и радника архивских Друштва вез године улогу издавача али преузима већ Архив 1990. Срби- по- 1994/95 за четвороброја издавач Као ДАРС-а. Савез и је публикацијуза и случај је што Србије Архив само се јављује У броју објављеном 1996/97. за наводи 1998/1999. се да је часопис блике Србије. Тако се на жалост Друштво које је основало овај часопис и деценијама га одржавало и унапређивало . Архивског прегледа изгубило из Impressum-a ОБНОВА РАДА За председника Друштва изабран је Милча Мадић из Међу- општинског архива Ваљево, а за секретара Љубинка Шко- дрић из Архива Србије. Наредне године на Скупштини Дру- саскладу У рада. Програм је усвојен Србије архивиста штва наактивности планирало је Србије архивиста Друштво њим едукацији својих чланова и унапређивању архивске делат- ности кроз издавачку делатност, активност Извршног од- бора, организацију стручних скупова, стручне екскурзије, израду и постављање сајта Друштва, сарадњу са матичним архив- посленицима и архивима осталим и Србије Архивом ске струке. У току године 2007. Извршни одбор је радуодржао о Извештаја предлог усвојен је којима на састанка, два ДАС у 2006. години и обављене припреме за одржавање Скупштине. Друштво је поново осетило потребу за својим гласилом којим би информисали архивске окупљали их око Друштва. посленике Тако је у године априлу уз 2007. и подршку Министарства културе објављен пилот број билте- на ника, потреба за унификацијом и ревидирањем стручног рада у архивима поново је организовала архивске радни- ке у првој деценији 21. века. Оснивачка скуштина Друштва архивских радника Србије одржана је 15.12.2005. године. девет пута у периоду од априла 2007. до децембра 2009. го- 2009. децембра до 2007. априла од периоду у пута девет дине. Слободанка ЦВЕТКОВИЋ објављен Јакшић, Сара Јакшић, речник дине издавачке ријског почетком Предлог зија Закона о 2009. и Србије архивској бије показали добро штво нос 93 92 Видети на:http://archives.org.rs/41043a442443435 91 90 89 88
91 Видети на:http://archives.org.rs/41043a44244343543b4 Вдт н: http://www.darv.org.rs/cir/rad-drustva/publikacĳe. на: Видети Чланови уже радне групе који су радили на изради радне вер- радне изради на радили су који групе радне уже Чланови
архивистици Покретачи схватили
додељује од (1.7.2014.) -438-43044044543843244143a43ej-44143b443436431438 43044044543843244143a43ej-433440430452438- 543443d430446440442-41743043a43e43d430-43e- 43b43d43e441442438/412435441442438/41f44043 објављен 43044044543843244143a43e458-433440430452438 (1.7.2014) 43e-43044044543843244143a43e458-44143b443436431438-438- 43d-41f44043543443b43e433-43743043a43e43d430- 41442438/412435441442438/42344143243e458435 http://archives.org.rs/41043a44244343543b43d43e4 arhivskoj_gradji_i_arhivskoj_sluzbi%20(1).pdf (3.7.2014.) arhivistika.edu.rs/images/strucna%20uputstva/nacrt_zakona_o_ (1.7.2014.); НацртЗаконадоступанје наадреси:http://www. 43044044543843244143a43e458-44143b443436431438 43044044543843244143a43e458-433440430452438-438- 43e-41d430446440442443-43743043a43e43d430-43e- 43d430-45843043243d430-44043044143f440430432430- 3d43e441442438/412435441442438/41e434440436430 html (3.7.2014) Берић, Благомир Бишевац, Вера Филиповић, Милан Јакшић. Јакшић. Милан Нада Филиповић, Вера Беквалац, Бишевац, Зоран Благомир Берић, Аџић, Светлана су: били Закона зије Видети у:Архивскигласник,бр.3,јун2008,3; Лалић, Стеван Рајчевић и Милорад Бешлин (2010), Иштван Иштван и Борш (2010), Нада (2011), Тртић Боро Бешлин Вапрабентшајн, Јован Фодор, Милорад и Рајчевић Стеван Средоје Белош, Лалић, Маринко су: награде ове добитници дашњи Доса- (3.7.2014.) PRAVILNIK_O_%20DODELI_%20NAGRADE.pdf http://www.darv.org.rs/images/stories/doc/akta/ Милан Ђуканов(2012)... уређене 19 архива за 2010. у Закона о обнове архивској . јуна завидну 2012. године 2012. године. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац грађи и архивисте ( делатности су Самарџић, Розалија Самарџић, награду 2008. године.Након Нишу, Архиву струке града обнове је да рада на на активност у архивској архивској без грађи и подручју сајту Новог нити приредили представља Влада Друштва рада 89 Др добрих Министарства Димитрије њеног архивској Сада. Од Сада. Архивистичког служби (2008). грађи и Војводине и Републике Војводине. изради законских архивских Зоран напредовања, па и Нађ Приручни јавних архивској 2009.године нацрта Кириловић служби –радна културе Србије Стевановић, Дејан Стевановић, 88 решења Зорица Архиву
расправа Круну 90 радника друштва Закона о
Преднацрт вишејезични служби је Републике Србије, и стручне за Мандић), Мандић), усвојила нема ово
су допри- Ср-
током Војво-
вер- Дру- 93
, 92
66 смештајног архивских 2014. очекује вање За хивски ни комисија хива, дата хива, дине о ра бије публикације одређених чешће скупштине. међутим, до ЗАКЉУЧАК у је и Архиви у Модернизација његових архивима је аутора ма. излази 7-8 5 Вест на:http://archives.org.rs/41043a44244343543 95 94 архивској приређивача регистратурама, изостала је , децембар , председника Благоје Последња Развој У овом одржана усвојен уочљива периоду 421440431438458435 (1.7.2014.) 0-430440445438432438441442430- 343f44844243843d430-41444044344844243243- 43643043d430-43843743143e44043d430-44143a44 b43d43e441442438/412435441442438/41e434440 pdf (1.7.2014.) 438-43044044543843244143a43e458-433440430452438/92-12. 43e-43044044543843244143a43e458-44143b443436431438- 43d-41f44043543443b43e433-43743043a43e43d430- 41442438/412435441442438/42344143243e458435 http://archives.org.rs/41043a44244343543b43d43e4 Предлог Законаоархивскојграђиислужби: архивске састајање Светлане билтен и гласник Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac чланова. за у периоду архивска пратио иницијатива радника, борба радника, 94 Друштва Исаиловић, обоје Исаиловић, стручних простора, поправљање простора, питања данас . било и грађи Водич нови се
у је је од изборна 2009), друштва одржавање рђ, њено грађе, је борба и канцеларијског Аџић ( Извршног оснивања
Архиву Током каква је предложени Статут он изабрана за из и описи термини, грађа, сарадњи као развој питања. архивској није а рада регистратуре иДруштва 2011). угашен за скупштина Архивски 2014. покренута 2014. коминикација иДруштва струковног Србије дошао поновно за заштите одбора и државног Скупштине. Друштва Татјана У ркпае обезбеђивање прикупљање, У из њихово са и је чланови међувремену служби вези Архива Архивом 15. јуна 15. пред Татјане његовог гласник Друштва услова покретање веб и Друштва изабрано архивске архивског приређивача ( Мишић, са удружења до и образовање посланике СР сајт између тим редакције. Крајем редакције. доношења друштвеног Србије. 2010. На 2010. је Мишић ( Србије рада и чланства Србије ( иницијатива последњи Друштва, чиме Друштва, формирана архивиста је грађе а руководство. разматрање дефиниције билтена за пословања престао и Друштва 95 у радника Народне
положаја објавило скупшти- Друштво 1967 секрата- 2010) 2010) Закона ван за систе- статус број . го- . очу- Ар- Ср- ар- да за је и и
Слободанка ЦВЕТКОВИЋ
ја- по- акти- зада- даха. коли- СФРЈ, делују члано- поново се коначно
покушаји обнове која и и рад , република када и их и и политичких кратког нови простору и циљеви и од свој ауторномне поново 60- радника на они пуноправни чине Друштва су науке, образовања и резултат током тако и Србије) као основни обнавља социјалистичких архивских замире. Покушаји 2010. 2010. године 2014. године и Друштва и СФРЈ, ратова СФРЈ, . (Архив до самостална поново делатоност променама паралелно суштински покрајина, покрајина, па Друштва се своја одбора деведесетих, али постпено делује
деведесетих, као надлежност Друштво обимом. Од , али и . године оживи. Србије, 1975 . Печат 1974 Друштво успешно периоду
Извршног ДАРС-а средином промена, распада промена, аутономних Сл. 2 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац из У У формирају у у прелази Друштва, Друштва, али Друштва се мењају. Уставним смањеном рад 2005. године 2005. не толико ДАРЈ. рад рад оквиру ко- Тек ради ле уставних ви ци да вира вљају културе односно крајине у у Уставом деловање
67
на ар- слу- Србије) , рада својих наред- Друштва таквим архива прописа размени уређива- Архивски архивских развој рад су надлежности облике . (Архив архивској брзој које у Друштва у 1955 на опстаје и у Друштва Друштва законских остваривању акта се и и грађи и и оснивање различите друштвима, друштвима, утицајем значај 20. 20. века, испретплетани интензивнији и тим и дотадашњих ради часопис општих кроз промене од друштава, Заједницом година самим архивској одобрава активност у први мај Србије, 20. сродним а а их неке већем. Друштво се се периоду са НР ), започиње 90- промене том до о о Закона којим 1967 Србији, реализовало показује У У Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review честе се покрајинских радника преузима Архивским задатака. Сталне Србије. Међутим, улога и Србије ( власти. која у службе у . Решење радом СР периоду, све Доношењем
са Сл. 1 архивских друштву. друштву. То циљева и и условљавају и околностима и у у жби хивске ном Србије информација, информација, оснива преглед. саветовања, саветовања, сарадње органе радника су Друштва и Слободанка ЦВЕТКОВИЋ of Yugoslavia and the wars on its territory. The attempts at attempts The territory. its on wars the Yugoslaviaand of Republic Federal Socialist the of disintegration the ments, amend- constitutional and changes political of result a as 1990s, the work of the Society gradually came to a standstill ArchivalWorkersYugoslavia.of the ofSociety the During of members full as and SAWS the of part as concurrently ing respectiveown their formed independentsocieties, operat- provinceautonomous each that so provinces,autonomous i.e. republics, socialist of domain the under fell work tural cul- and educational scientific, all Constitution, 1974 the constitutionalthe amendments 1960sfromthe finally,and, to According unchanged. essentially remained tasks and aims basic the although Society, the of work the regulated that acts general in changes frequent dictated regulations tasks.Constanttheir performing goalsand changestheir of reaching actively survived, Society the circumstances, the domains of the Society, and the Council of Archives.former Despite the of some over taken had which Serbia of chives Ar- of Community the societies, provincial the of work the with intertwined 1990s,werefollowing untilthe in the period, Society the of significance and role the However, well. as Serbia of WorkersArchival of Society the thereby, and, Serbia in servicesarchival of development the accelerated (1967) Serbia of Republic Socialist the of ServicesArchival of the Society, Archival Review , was published. magazine first the exchange,and information of speed the in improvement the bymarked was period This bodies. ing govern- influencing and societies related with cooperation struggle took the form of various kinds of work, counselling, archival status.Their social and education their of of terms workersin position the and conditions working improve space, storage provide material, archivalcollect and serve pre- to struggled members its and Society1967, the in bia Ser- of Republic Socialist the of Services Archival and rial tablishing the Society and passing the Act on Archivales- Mate- between period the During systems. society and state ciation of archival workers has followed the development of overview of Serbia (1954-2014)–work The Society of Archival Workers h itouto o te c o Acia Mtra and Material Archival on Act the of introduction The professionala asSocietythe asso-of development The Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 68 have beenmade to revive the Society’s work. efforts new and reappointed been hasSocietythe of Board Executive the 2014 In again. once scope its in limited was work their when 2010, untilsuccessful relatively been had and work their resumed Society the that 2005 in only was It brief. were they but mid-1990s, in made were revival its Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ [1] Након овог Након [1] 1 UDK: 347.714(497.11)”1945”(093.2) UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац [2] 2 комори Београда од 12. децембра 1944, тачка 3. комори Београда од 12. децембра 1944, 1947, Белешка са конференције од 12. октобра 1944. 1947, града (509), Књига записника са седница од XII 17. 1943. до 3. V Пријаве за регистрацију, садрже обрасце који дају оп- На основу обиља података које нам пружају, можемо „На предлог Међукоморског одбора Трговинске и За- По саслушању реферата секретара, Одбор делегата [2] ИАБ, 509, Записник II седнице делегата при Трговинцкој [1] Историјски архив Београда (ИАБ), Трговинска комора Бео- 1 2 Коморе као установе и саме управе Коморе.“ управе саме и установе као Коморе ште податке о радњи (назив фирме, седиште, власништво, струка) и власнику (датум и место рођења, пребивалиште, спрема). школска вероисповест, држављанство, народност, итрговине грана појединих заступљеност само не утврдити, њихов годишњи допринос економији оновремене државе, већ и старосну, етничку, образовну и религијску припад- ност трговачког слоја. састанка уследиће бројне промене у функционисању ове са којима је сарађивала.организације и удружења натске коморе, Претседништва АСНОС-а, привреде прописало је Наредбу о регистровању радњи Бр. Повереништво дневнимобјавом у снагу ступила на је која мца, ов. 9 од 121 листовима на дан 10 ов. мца. утврдио је текстове образаца а I, сем II, тога III утврдиои IV, је и текст предлога, за Повереништво привреде о поступку за извршење регистрације. Сви ови предлози предаће се Повереништву с молбом да се што пре одобре. С обзиром да ће овај посао бити веома велики и тежак, јер за три ме- сеца треба да се изврши регистрација око 30.000 радњи, одобрава се Секретаријату, да за овај посао ангажује једну способну дактилографкињу, која ће се хонорарно ангажо- вати.“ 69 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Публиковање грађе архивских фондова на-
рве послератне године, донеле су низ промена у свим новофор- Одлукама деловања. друштвеног областима реформи- и су расформиране власти, органа мираних
На конференцији чланова Председништва Трговинске Кључне речи: Трговинска комора, радња, Пожаревац Сажетак: сане поједине организације. Трговинска комора у Београду у комора Трговинска организације. поједине сане егзистирала је током ратних година, а Управни одбор фор- мирале су окупационе власти. Током 1944. године, одржа- не су седнице на којима се планирала реформа постојеће члановаи делегата смењених повратак и Коморе структуре Управног одбора. коморе, одржаној 12. октобра 1944. забележено је: „ Пред- седник г. [Чеда] Петровић необично се радује што је пред- ставник Министарства народне привреде начелник г. Др. Башковић присутан овој седници...Ослобођење Београда срећан Тај окупације. крај и се ближи тим самим а се, ближи догађај треба очекивати у врло блиском времену свакако за који дан, па се у вези са тиме поставља питање положаја Историјски архив Београда Историјски Србија комора у Београду Трговинска радњи- регистрација 1945 - града Пожаревца Ирена КОЛАЈ, MA КОЛАЈ, Ирена МИТРАШИНОВИЋ Драгана сталих деловањем организација и група у Другог светског периоду рата, а регистрованих пре у првим послерат- ним годинама, омогућава проучавање развоја истих, по- на- су којима у догађаја историјских призму кроз сматрано пред- да јесте рада овог Циљ се. гасиле и деловале стајале, 1945. Пожаревца тлу на радњи регистрованих списак стави године, с намером да исти послужи истраживању развоја трговинске, занатске, те индустријске делатности и њеном доприносу привредном развитку Краљевине Југославије, те новонастале државе. П Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Краљевтрг1 Струка: Трговинанирнбершкеробе Фирма: СлавкоЖ.Вукосављевић 15.05.1945. Вукосављевић Ж.Славко Седиште: Пожаревац,Дубровачка17 Струка: Продавницаобуће Фирма: „Бостон”а.д.продавницауПожаревцу 15.05.1945. Фабрика обућеБостона.д.Београд Седиште: Пожаревац,Краљевтрг1 Струка: нирнбершка Фирма: МихајлоМ.Спасић 15.05.1945. Спасић М.Михајло Седиште: Пожаревац,Призренска8 Струка: Бакалскарадња Фирма: ВидосаваК.Миладиновић 15.05.1945. Миладиновић К.Видосава Седиште: Пожаревац,Краљева10 Струка: Гвожђарско-стакларскаифарбарскарадња Фирма: МитићВ.Драгољуб 15.05.1945. Митић В.Драгољуб Седиште: Пожаревац,Краљева18 Струка: Књижарскарадња Фирма: БраћаПандуровић 15.05.1945. Пандуровић Ђ.Андра ПОЖАРЕВЦА3 СПИСАК РЕГИСТРОВАНИХРАДЊИИЗ 4 3 [3] Дигитална база регистрованих радњи фонда Трговинска Трговинска фонда радњи регистрованих база Дигитална [3]
12640 уноса-пријава за регистрацију радњи са територије територије са радњи регистрацију за садржи и уноса-пријава Београда 12640 архиву Историјском у запослених радом заједничким је настала (1910-1948) Београду-Београд у комора Србије. [4] Називифирминаведени сууизворномоблику Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац [3] 4 [4] СПИСАК РЕГИСТРОВАНИХРАДЊИИЗПОЖАРЕВЦА IAB-TK-101-10952 IAB-TK-101-10950 IAB-TK-101-10954 IAB-TK-101-10953 IAB-TK-101-10955 IAB-TK-101-10951 70 Седиште: Пожаревац,Краљева 33 Струка: Тонкино Фирма: ВладимирН.Трудић 15.05.1945. Трудић Н.Владимир Седиште: Пожаревац,Краљева16 Струка: Трговинатехничкимартиклима Фирма: СофијаВ.Трудић 15.05.1945. Трудић В.Софија Седиште: Пожаревац,ТргКраљицеМарије31 Струка: Мануфактурнаигалантеријскарадња Фирма: ФелдићС.Милош 15.05.1945. Фелдић С.Милош Седиште: Пожаревац,Браничевска1 Струка: колонијална Фирма: ЖивкоС.Трифуновић 15.05.1945. Трифуновић С.Живко Седиште: Пожаревац,Давидовићева42 Струка: колонијална Фирма: ДесанкаЖ.Трифуновић 15.05.1945. Трифуновић Ж.Десанка Седиште: Пожаревац,Краљевтрг1 Струка: мануфактурна Фирма: БраћаК.Јовановић 15.05.1945. Јовановић К.Божидар Седиште: Пожаревац,Дубровачка1 стакларска, гвожђарска, порцуланска инирнбершка мануфактурна, колонијална, Струка: Фирма: ВидојеМ.Јевремовић 15.05.1945. Јевремовић М.Видоје Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 3 [3] IAB-TK-101-10960 IAB-TK-101-10962 IAB-TK-101-10958 IAB-TK-101-10956 IAB-TK-101-10959 IAB-TK-101-10961 IAB-TK-101-10957 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-101-10971 IAB-TK-101-10970 IAB-TK-102-10977 IAB-TK-102-10974 IAB-TK-102-10975 IAB-TK-102-10973 IAB-TK-102-10972 IAB-TK-102-10976 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Тодоровић П. Божидар Тодоровић 15.05.1945. П. Божидар Фирма: Тодоровић радња Струка: Пиљарска 1 Зелена пијаца Седиште: Пожаревац, М. Драгутин Ђорђевић 15.05.1945. Ђорђевић Фирма: Драгутин М. Струка: Пиљарска Зелени Венац 1 Седиште: Пожаревац, Јанковић С. Милутин 15.05.1945. Фирма: Милутин С. Јанковић Струка: колонијална Косовска 17 Седиште: Пожаревац, Стевановић Ж. удова Мирослава 15.05.1945. Фирма: Живојин М. Стевановић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Браничевска 21 Величковић В. Стојан 15.05.1945. Фирма: Стојан Величковић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Бранков трг 2 Арсић И. Чедомир и Јеремић Д. Милија 15.05.1945. Фирма: Арсић Чедомир и Јеремић Милија Струка: Мануфактурна и галантеријска радња Седиште: Пожаревац, Дубровачка 15 Костић Ђ. Алекса 15.05.1945. Фирма: Алекса Ђ. Костић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 15 Девић А. Светислав - Слава 15.05.1945. Фирма: Светислав-Слава Девић Струка: Гвожђарска и дашчарска радња Седиште: Пожаревац, Таковска 1 71 IAB-TK-101-10967 IAB-TK-101-10963 IAB-TK-101-10965 IAB-TK-101-10964 IAB-TK-101-10969 IAB-TK-101-10966 IAB-TK-101-10968 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Спасић Ж. Крста Спасић 15.05.1945. Ж. Спасић Фирма: Крста Струка: мануфактурна Марије 30 Краљице Седиште: Пожаревац, Живко Рајчић М. 15.05.1945. Фирма: Живко М. Рајчић Струка: шпекулативна Топличина 23 Седиште: Пожаревац, Драгомировић Б. Коста 15.05.1945. Фирма: Коста Драгомировић производима на велико Струка: Трговина пољопривредним Трг Краљице Марије 19 Седиште: Пожаревац, Давидовић А. Петар 15.05.1945. Фирма: Петар А. Давидовић Струка: Мануфактурна и бакалска радња Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 31 Протић К. Бранислав 15.05.1945. Фирма: Бранислав Протић Струка: Кожарска радња Седиште: Пожаревац, Дубровачка 34 Гардиновић М. Богољуб 15.05.1945. Фирма: Богољуб М. Гардиновић Струка: Бакалска Седиште: Пожаревац, Браничевска 11 Петровић М. Милојко 15.05.1945. Фирма: Милојко М. Петровић Струка: Бакалска и трговина пољопривредним производима на велико Седиште: Пожаревац, Бранков трг 4 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,ТргКраљице Марије18 Струка: Пиљарскарадња Фирма: МиланН.Маринковић 15.05.1945. Маринковић Н.Милан Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије18 Струка: шпекулативна Фирма: НиколаМладеновић 15.05.1945. Младеновић К.Никола Седиште: Пожаревац,Браничевска9 Струка: Извозничкароба(живинаијаја) Фирма: ЦанићЦ.Михајло 15.05.1945. Цанић Ц.Михајло Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије24 Струка: Погребнаопрема Фирма: ЂураЖ.Живојиновић 15.05.1945. Живојиновић Ж.Ђура Седиште: Пожаревац,Душанова23 Струка: Бакалскаипиљарскарадња Фирма: МиланМ.Васић 15.05.1945. Васић М.Милан Седиште: Пожаревац,Душанова7 Струка: Пиљарскаитрговинско-пољопривреднарадњанавелико Фирма: ВелизарБ.Стојановић 15.05.1945. Стојановић Б.Велизар Седиште: Пожаревац,Дубровачка6 и трговинско-пољопривредна радња бакалско-колонијална галантеријска, Мануфактурна, Струка: Фирма: ЂорђеС.Рајковић 15.05.1945. Рајковић С.Ђорђе Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-102-10982 IAB-TK-102-10980 IAB-TK-102-10984 IAB-TK-102-10983 IAB-TK-102-10978 IAB-TK-102-10979 IAB-TK-102-10981 72 Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца 1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ДаницаЛ.Лазаревић 15.05.1945. Лазаревић Л.Даница и стакларско-порцуланска Седиште: Пожаревац,Дубровачка29 фарбарска, нирнбершка бакалска, Струка: Фирма: ДрагославМ.Стојковић 15.05.1945. Стојковић М.Драгослав Седиште: Пожаревац,Краљевтрг18 Струка: Трговинапољопривреднмпроизводиманавелико Фирма: ЗагоркаЖ.Пантић 15.05.1945. Пантић Ж.Загорка Седиште: Пожаревац,Нова69 Струка: Бакалскарадња Фирма: МиланЉ.Стојановић 15.05.1945. Станојевић Љ.Милан Седиште: Пожаревац,Краљева34 Струка: Бакалскарадња Фирма: ВелимирН.Стојановић 15.05.1945. Стојановић Н.Велимир Седиште: Пожаревац,Краљевтрг8 Струка: Гвожђарска,стакларскаифарбарскарадња Фирма: МиланДемићиПанић 15.05.1945. Демић М.МиланиПанићН.Милосав Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије24 Струка: Пиљарскарадња Фирма: КсенијаАврамовић 15.05.1945. Аврамовић В.Ксенија Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-102-10986 IAB-TK-102-10989 IAB-TK-102-10990 IAB-TK-102-10992 IAB-TK-102-10985 IAB-TK-102-10987 IAB-TK-102-10991 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-102-11001 IAB-TK-102-11003 IAB-TK-102-11005 IAB-TK-102-11004 IAB-TK-102-11002 IAB-TK-102-11000 IAB-TK-102-11006 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Димитријевић Д. Ђорђе 15.05.1945. Фирма: Ђорђе Д. Димитријевић и стакларска радња Струка: Галантеријска Дубравачка 3 Седиште: Пожаревац, Обрадовић М. Аврам 15.05.1945. Фирма: Аврам Обрадовић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Зелена пијаца 1 Јовић Ј. Никола 15.05.1945. Фирма: Никола Јовић Струка: бакалска, на велико трговина пољопривредним производима нирнбершка, Седиште: Пожаревац, Дубравачка 24 галантеријска, стакларска; Ракун Н. Елизабета 15.05.1945. Фирма: Елизабета Ракун Струка: Дашчарска радња Седиште: Пожаревац, Николајевића 6 Жикић Ј. Маринко 15.05.1945. Фирма: Маринко Жикић Струка: Пиљарска радња Вуков трг 10 Седиште: Пожаревац, Михајло М. Илић 15.05.1945. Фирма: Михајло Илић и Властимир Грос Струка: нирнбершка Седиште: Пожаревац, Дубравачка 1 Стокић Ж. Иван Стокић 15.05.1945. Стокић Фирма: Иван и бакалска радња мануфактурна Струка: Галантеријска, 6 Таковска Седиште: Пожаревац, 73 IAB-TK-102-10997 IAB-TK-102-10993 IAB-TK-102-10995 IAB-TK-102-10994 IAB-TK-102-10999 IAB-TK-102-10996 IAB-TK-102-10998 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Илић П. Лепосава Илић 15.05.1945. Илић Фирма: Лепосава радња Струка: Пиљарска 1 Зелена пијаца Седиште: Пожаревац, Владимир Стевић Ж. 15.05.1945. Фирма: Владимир Стевић Струка: Пиљарска радња Војводе Добрњца 22 Седиште: Пожаревац, Стојановић М. Александар 15.05.1945. Стојановић Фирма: Александар Струка: Пиљарска радња Краљице Марије 4 Седиште: Пожаревац, Станојевић Д. Живојин 15.05.1945. Фирма: Станојевић Живојин на велико Струка: Трговина пољопривредним производима Седиште: Пожаревац, Књаза Михајла 51 Милош Мијалковић Д. Мирко и Димитријевић Т. 15.05.1945. и Димитријевић Милош Фирма: Кооператива Мијалковић Мирко Струка: колонијална, мануфактурна, гвожђарска, нирнбершка стакларска-порцуланска, Седиште: Пожаревац, Краљев трг 20 Стојиловић Т. Живан 15.05.1945. Фирма: Живан Стојиловић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Зелена пијаца 1 Буцић Ј. Фрања 15.05.1945. Фирма: Фрања Ј. Буцић Струка: Галантеријска радња Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 10 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Душанова 17 Струка: бакалска,мануфактурна инирнбершка Фирма: МиодрагМ.Радић 15.05.1945. Радић М.Миодраг Седиште: Пожаревац,Краљевтрг13 Струка: колонијално-деликатесна Фирма: АлександраВ.Живић 15.05.1945. Живић В.Александар Седиште: Пожаревац,Дубровачка11 Струка: мануфактурна Фирма: ЉубомирЈ.Митић 15.05.1945. Митић Ј.Љубомир Седиште: Пожаревац,Зеленивенац1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: МихајлоМ.Стокић 15.05.1945. Стокић М.Михајло Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ПавлеС.Рашић 15.05.1945. Рашић С.Павле Седиште: Пожаревац,КњазаМихајла65 Струка: Бакалскарадња Фирма: МихајлоП.Марјановић 15.05.1945. Марјановић П.Михајло Седиште: Пожаревац,ВојводеДобрњца11 Струка: Бакалскаипиљарскарадња Фирма: МиливојеИвановић 15.05.1945. Ивановић М.Миливоје Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије7 Струка: трговинакожом Фирма: ЂорђеЦвејић 15.05.1945. Цвејић Д.Ђорђе Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-102-11008 IAB-TK-102-11009 IAB-TK-102-11007 IAB-TK-102-11012 IAB-TK-102-11010 IAB-TK-102-11014 IAB-TK-102-11013 IAB-TK-102-11011 74 Струка: колонијална, стакларска, порцуланска, фарбарска и и Седиште: Пожаревац,Јованова 8 фарбарска порцуланска, нирнбершка стакларска, колонијална, Струка: Фирма: ДрагољубМ.Миљковић 15.05.1945. Миљковић М.Драгољуб Седиште: Пожаревац,Дубровачка19 Струка: мануфактурнаипомодна Фирма: ЧедомирД.Марјановић 15.05.1945. Марјановић Д.Чедомир Седиште: Пожаревац,КраљевТрг9 Струка: Колонијалнарадња Фирма: НаумПанајотовић 15.05.1945. Панајотовић П.Наум Седиште: Пожаревац,Краљева22 Струка: нирбершкаигалантеријска Фирма: МиодрагМ.Васиљевић 15.05.1945. Васиљевић М.Миодраг Седиште: Пожаревац,КраљаПетра16а Струка: мануфактурна-бакалскаиконфекцијска Фирма: ТодорМ.Рајчић 15.05.1945. Рајчић М.Тодор Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије12 Струка: пиљарска Фирма: ЈевтаС.Нинић 15.05.1945. Нинић С.Јевта Седиште: Пожаревац,Краљева24 Струка: бакалска Фирма: СтеванВучковићиВладиславГрујић 15.05.1945. Грујић П.ВладиславиВучковићСт.Живка Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-102-11020 IAB-TK-102-11018 IAB-TK-102-11016 IAB-TK-102-11019 IAB-TK-102-11021 IAB-TK-102-11015 IAB-TK-102-11017 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-102-11031 IAB-TK-102-11037 IAB-TK-102-11035 IAB-TK-102-11034 IAB-TK-102-11030 IAB-TK-102-11032 IAB-TK-102-11036 IAB-TK-102-11029 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Станковић П. Јован 15.05.1945. власник Фирма: Јован П. Станковић, Струка: Бакалска радња Косовска 58 Седиште: Пожаревац, Станисављевић В. Првослав 15.05.1945. Фирма: Првослав В. Станисављевић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Краља Петра 40 Марковић М. Риста и Медић П. Гаврило М. Риста и Медић П. Марковић 15.05.1945. Риста и Медић П. Гаврило Фирма: Марковић М. и фарбарска радња Струка: Бакалска, стакларско-порцуланска Душанова 18 Седиште: Пожаревац, Миловановић А. Милић 15.05.1945. Фирма: Миловановић Милић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Зелена пијаца 1 Илић М. Драгољуб 15.05.1945. Фирма: Драгољуб М. Илић Струка: Колонијална радња Седиште: Пожаревац, Призренска 55 Грујић Н. Петар 15.05.1945. Фирма: Петар Грујић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, П. Тамбураша 3 Марковић С. Милан Марковић 15.05.1945. С. Марковић Фирма: Милан радња и галантеријска Струка: Мануфактурна 25 Дубровачка Седиште: Пожаревац, Деру Н. Александра 15.05.1945. Фирма: Наум Деру Струка: Бакалска и ликерџијска радња (у затвореним флашама) Седиште: Пожаревац, Дубравачка 40 75 IAB-TK-102-11027 IAB-TK-102-11025 IAB-TK-102-11023 IAB-TK-102-11024 IAB-TK-102-11022 IAB-TK-102-11026 IAB-TK-102-11028 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Рашић Ј. Живота Рашић 15.05.1945. Ј. Рашић Фирма: Живота Струка: гвожђарска, стакларска, машина и прибора продаја шиваћих порцуланска, фарбарска трг 6 Краљев Седиште: Пожаревац, и Милошевић М. Божидар 15.05.1945. Милошевић Фирма: Божидар М. Струка: Бакалска Цветни трг 21 Седиште: Пожаревац, Поповић Ж. Војислав 15.05.1945. Војислав Фирма: Поповић Ж. мануфактурна и галантеријска Струка: конфекциона, Краљев трг 7 Седиште: Пожаревац, Николић П. Даринка 15.05.1945. Фирма: Николић П. Даринка Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Косовска 40 Миладиновић М. Станојло 15.05.1945. Фирма: Станојло М. Миладиновић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Стрезова 3 Петровић М. Живомир 15.05.1945. Фирма: Живомир М. Петровић Струка: бакалска, мануфактурна и галантеријска Седиште: Пожаревац, Бранков трг 1 Станковић С. Милева 15.05.1945. Фирма: Милева Станковић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Дечанска 32 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Краљев трг1 Струка: Мануфактурнаигалантеријска радња Фирма: БоривојеС.Станојевић 15.05.1945. Станојевић С.Боривоје Седиште: Пожаревац,Душанова16 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ВладиславС.Марковић 15.05.1945. Марковић С.Владислав Седиште: Пожаревац,КнезаМихајла47 Струка: Бакалскаипиљарскарадња Фирма: АурелиН.Алексић 15.05.1945. Алексић Н.Аурели Седиште: Пожаревац Струка: Пиљарскарадња Фирма: ДрагољубТодоровић 15.05.1945. Тодоровић Драгољуб Седиште: Пожаревац,Цветнитрг53 Струка: Бакалскарадња Фирма: ЧедомирС.Станисављевић 15.05.1945. Станисављевић С.Чедомир Седиште: Пожаревац Струка: Пиљарскарадња Фирма: МиодрагМ.Ђорђевић 15.05.1945. Ђорђевић М.Миодраг Седиште: Пожаревац,Синђелићева2 Струка: Пиљарскарадња Фирма: МиланНинић 15.05.1945. Нинић С.Милан Седиште: Пожаревац,Николајевића15 Струка: Винарско-ракијџијскарадња Фирма: КостаА.Јеремић 15.05.1945. Јеремић А.Коста Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-102-11038 IAB-TK-102-11040 IAB-TK-102-11039 IAB-TK-103-11046 IAB-TK-103-11042 IAB-TK-103-11043 IAB-TK-103-11045 IAB-TK-102-11041 76 Седиште: Пожаревац,Краљевтрг13 Струка: Трговинапољопривреднимпроизводиманавелико Фирма: ЉубишаЖ.Спасић 15.05.1945. Спасић Ж.Љубиша Седиште: Пожаревац,Призренска49 Струка: Колонијалнарадња Фирма: СпасићЖ.Љубиша 15.05.1945. Спасић Љ.Богољуб Седиште: Пожаревац,ТргКраљицеМарије16 Струка: колонијалнаинирбершка Фирма: БожидарД.МилошевићиТимић 15.05.1945. Милошевић Д.БожидариТимићМ.Владимир Седиште: Пожаревац,Дубравачка5 Струка: Кожарскарадња Фирма: БожидарЛ.Ристић 15.05.1945. Ристић Л.Божидар Седиште: Пожаревац,Дубравачка18 Струка: Мануфактурнаигалантеријскарадња Фирма: ЖивојинЖ.Лецић 15.05.1945. Лецић В.Живојин Седиште: Пожаревац,Јованова8 Струка: Бакалскаипиљарскарадња Фирма: ТанасијеПетровић 15.05.1945. Петровић С.Танасије Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ДрагутинМилосављевић 15.05.1945. Милосављевић С.Драгутин Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-103-11049 IAB-TK-103-11048 IAB-TK-103-11050 IAB-TK-103-11054 IAB-TK-103-11053 IAB-TK-103-11047 IAB-TK-103-11051 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-103-11071 IAB-TK-103-11072 IAB-TK-103-11070 IAB-TK-103-11067 IAB-TK-103-11069 IAB-TK-103-11066 IAB-TK-103-11068 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Животић М. Наталија Животић М. 15.05.1945. Фирма: Наталија М.Животић и бакалска радња Струка: Мануфактурна Дечанска 1 Седиште: Пожаревац, Михајловић Ст. Драгутин Ст. Михајловић 15.05.1945. Ст. Михајловић Фирма: Драгутин радња Струка: Мануфактурна-галантеријска 1 Краља Петра Седиште: Пожаревац, Миленковић Р. Милан 15.05.1945. Фирма: Милан Миленковић радња Струка: Колонијална Жупска 41 Седиште: Пожаревац, Вучковић Ж. Десанка 15.05.1945. Фирма: Десанка Ж. Вучковић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Дечанска 29 Миљковић Ж. Александар 15.05.1945. Фирма: Александар Ж. Миљковић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Немањина 71 Рашић М. Миодраг 15.05.1945. Фирма: Миодраг М. Рашић Струка: Трговина пољопривредним производима на велико Седиште: Пожаревац, Николајева 21 Грујић Ж. Миленко 15.05.1945. Фирма: Сава А. Јовановић и Компанија Струка: мануфактна, пољопривредним производима на велико колонијална, нирбершка Седиште: Пожаревац, Дубравачка 8 и трговина 77 IAB-TK-103-11061 IAB-TK-103-11055 IAB-TK-103-11056 IAB-TK-103-11063 IAB-TK-103-11065 IAB-TK-103-11064 IAB-TK-103-11062 IAB-TK-103-11060 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Ивковић С. Милан Ивковић 15.05.1945. С. Ивковић Фирма: Милан радња Струка: Бакалска 6 Светосавска Седиште: Пожаревац, Ц. Божидар Наумовић 15.05.1945. Наумовић Фирма: Божидар Ц. радња Струка: Колонијална Краља Петра 1 Седиште: Пожаревац, Јаношевић П. Михајло 15.05.1945. Фирма: Михајло П. Јаношевић и бакалска радња Струка: Мануфактурна Дубравачка 32 Седиште: Пожаревац, Пејић С. Јованка 15.05.1945. Фирма: Јованка С. Пејић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Николајевићева 17 Стојадиновић К. Мирко 15.05.1945. Фирма: Мирко Стојадиновић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Косовска 8 Ђорђевић В. Милорад 15.05.1945. Фирма: Ђорђевић В. Милора материјалом Струка: Књижара и трговина канцеларијским Седиште: Пожаревац, Краљев трг 5 Милошевић А. Драгиња 15.05.1945. Фирма: Драгиња Милошевић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Кочина 16 Бојковић М. Нака 15.05.1945. Фирма: Нака Бојковић Струка: Пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Зелена пијаца 1 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Дубровачка 37 Струка: шпекулативна,бакалскаимануфактурна Фирма: СтанојлоНоваковић 15.05.1945. Новаковић М.Станојло Седиште: Пожаревац,Дубравачка22 Струка: Стакларско,фарбарскаигвожђарскарадња Фирма: ТрајкоЈ.Лазаревић 15.05.1945. Лазаревић Ј.Трајко Седиште: Пожаревац,Пејска1 Струка: Козметичкарадња Фирма: МиодрагБ.Стокић 15.05.1945. Стокић Б.Миодраг Седиште: Пожаревац,Караџићева48 Струка: Пиљарскарадња Фирма: МилорадЈотић 15.05.1945. Јотић И.Милорад Седиште: Пожаревац,Моравачка1 Струка: Бакалскарадња Фирма: ЖивкоЈ.Трифуновић 15.05.1945. Трифуновић Ј.Живко Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ВладимирЈовановић 15.05.1945. Јовановић Н.Владимир порцуланско- техничка, Седиште: Пожаревац,Дубровачка31 дашчарска, стакларска, фарбарскаиколонијалнарадња Гвожђарска, Струка: Фирма: ИлијаБелосавићисин 15.05.1945. Белосавић И.Борисав Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-103-11078 IAB-TK-103-11076 IAB-TK-103-11079 IAB-TK-103-11073 IAB-TK-103-11075 IAB-TK-103-11074 IAB-TK-103-11077 78 Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца 1 Струка: Пиљарскарадња Фирма: БожидарМ.Микић 15.05.1945. Микић М.Божидар Седиште: Пожаревац,Љубостињска8 Струка: Бакалскаипиљарскарадња Фирма: БудимкаД.Пантић 15.05.1945. Пантић Д.Будимка Седиште: Пожаревац,Јованова46 Струка: Бакалскарадња Фирма: ЖивановићЉ.Војислав 15.05.1945. Живановић Љ.Војислав Седиште: Пожаревац,Немањина17 Струка: Бакалскарадња Фирма: ДрагаМ.Лазаревић 15.05.1945. Лазаревић М.Драга Седиште: Пожаревац,Немањина18 Струка: Бакалскарадња Фирма: ЛазаревићБ.Миодраг 15.05.1945. Лазаревић Б.Миодраг Седиште: Пожаревац,Косовска79 Струка: Бакалскарадња Фирма: ДрагољубМ.Томић 15.05.1945. Томић М.Драгољуб Седиште: Пожаревац,Дубравачка45 Струка: Стакларска,порцуланскаифарбарскарадња Фирма: ДимитријеС.Нинић 15.05.1945. Нинић С.Димитрије Седиште: Пожаревац,Јованова15 Струка: Трговинастаримстварима Фирма: БогољубС.Цвејић 15.05.1945. Цвејић С.Богољуб Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-103-11086 IAB-TK-103-11082 IAB-TK-103-11080 IAB-TK-103-11084 IAB-TK-103-11083 IAB-TK-103-11085 IAB-TK-103-11087 IAB-TK-103-11081 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-103-11101 IAB-TK-103-11103 IAB-TK-103-11102 IAB-TK-103-11100 IAB-TK-103-11097 IAB-TK-103-11099 IAB-TK-103-11096 IAB-TK-103-11098 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Живковић М. Живко 15.05.1945. Фирма: Браћа М. Живковић увозно комисионарско-агентурска радња Струка: Књижарска, Краљева 5 Седиште: Пожаревац, Стојадиновић Младена удова Даница 15.05.1945. Фирма: Младен Стојадиновић Струка: извозничка Седиште: Пожаревац, Јошкина 71 Милојковић Д. Милутин 15.05.1945. Фирма: Милутин Д. Милојковић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Немањина 1 Станојевић Д. Христина Станојевић 15.05.1945. Станојевић Фирма: Христина Д. радња Струка: Бакалска и мануфактурна Књаза Михајла 55 Седиште: Пожаревац, Антић Стојан 15.05.1945. Фирма: Стојан Т. Антић Струка: шпекулативна Седиште: Пожаревац, Браничевска 39 Мирковић М. Јован Мирковић 15.05.1945. М. Мирковић Фирма: Јован радња Струка: Пиљарска 3 Светогорска Седиште: Пожаревац, Мирковић Ж. Цветко 15.05.1945. Фирма: Цветко Ж. Мирковић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Војводе Добрњца 25 Којић С. Чедомир 15.05.1945. Фирма: Чедомир С. Којић Струка: шпекулативна и извозничка Седиште: Пожаревац, Књаз Михајлов венац 14 79 IAB-TK-103-11091 IAB-TK-103-11093 IAB-TK-103-11095 IAB-TK-103-11092 IAB-TK-103-11090 IAB-TK-103-11089 IAB-TK-103-11088 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Живић М. Вукосав Живић 15.05.1945. М. Живић Фирма: Вукосав Струка: колонијално-нирбешка материјалом и трговина 1 Цветни Трг Седиште: Пожаревац, канцеларијским Десимир Јовић М. Младен и Унгурјановић 15.05.1945. и Десимир Унгурјановић Фирма: Младен Јовић Струка: гвожђарска, шпекулативна стакларска, Краљев трг 10 Седиште: Пожаревац, порцуланска, фарбарска, Бакаловић Н. Драгољуб 15.05.1945. Бакаловић Фирма: Драгољуб Н. Струка: Колонијална, нирнбершка стакларска, порцуланска, Седиште: Пожаревац, Јованова 2 фарбарска, Илић М. Ђорђе 15.05.1945. Фирма: Ђорђе М. Илић Струка: Бакалско-пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Јошкина 96 Павловић К. Александар 15.05.1945. Фирма: Александар К. Павловић Струка: шпекулативна Седиште: Пожаревац, Косовска 15 Пурић Н. Бошко 15.05.1945. Фирма: Бошко Пурић Струка: Бакалско-пиљарска радња Седиште: Пожаревац, Косовска 14 Робреновић В. Љуба 15.05.1945. Фирма: Љуба Робреновић Струка: Трговачка радња Седиште: Пожаревац, Његошева 6 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Немањина 14 Струка: Гвожђарскаидашчарска радња Фирма: ЖиванР.Милошевић 15.05.1945. Милошевић Р.Живан Седиште: Пожаревац,БранковТрг16 Струка: Колонијалнарадња Фирма: БраћаЛ.Симићи 15.05.1945. Симић Л.МиланиМихајло Седиште: Пожаревац,Светогорска25 Струка: Пиљарскарадња Фирма: ДанилоИвановић 15.05.1945. Ивановић М.Данило Седиште: Пожаревац,Краљева3 Струка: Галантеријскаимануфактурнарадња Фирма: ПавловићиМирковић 15.05.1945. Мирковић И.СтеваниАтанацковићК.Милорад Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије20 Струка: Бакалскарадња Фирма: ВојиславЉ.Лазаревић 15.05.1945. Лазаревић Љ.Војислав Седиште: Пожаревац,Дубровачка9 Струка: Помодно-мануфактурнаигалантеријскарадња Фирма: ЈованЛекићиКараџић 15.05.1945. Лекић М.ЈованиКараџићВластимир Седиште: Пожаревац,Школскитрг1 Струка: Кожарскарадњаипродајаелектротехничкогматеријала Фирма: ДрагољубА.Панић 15.05.1945. Панић А.Драгољуб Седиште: Пожаревац,Дубравачка20 Струка: Јувелирскарадња Фирма: СтефановићМ.Драгиша 15.05.1945. Стефановић М.Драгиша Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-103-11108 IAB-TK-103-11106 IAB-TK-103-11109 IAB-TK-103-11104 IAB-TK-103-11105 IAB-TK-103-11107 IAB-TK-103-11110 IAB-TK-103-11111 80 Седиште: Пожаревац,Јованова 57 Струка: Бакалскарадња Фирма: МиланГрујић 15.05.1945. Грујић Ж.Милан Седиште: Пожаревац,Косовска55 Струка: Бакалскарадња Фирма: СавићИ.Александар 15.05.1945. Савић И.Александар Седиште: Пожаревац,КњазаМихајла61 Струка: Бакалскарадња Фирма: ТомаМ.Сулимановић 15.05.1945. Сулимановић Тома Седиште: Пожаревац,Бранковтрг4 Струка: колонијално-нирбершка Фирма: ИванП.Риситћ 15.05.1945. Риситић П.Иван Седиште: Пожаревац,Светогорска4 Струка: Бакалскарадња Фирма: БакалскарадњаБраниславЉ.Павловић 15.05.1945. Павловић Љ.Бранислав Седиште: Пожаревац,Косовска56 Струка: бакалска,гвожђарскаишпекулативна Фирма: ЖиванЦветковић 15.05.1945. Цветковић Живан Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије3 Струка: мануфактурна Фирма: СтанојлоСтефановић 15.05.1945. Стефановић М.Станојло Седиште: Пожаревац,Таковска4 Струка: Продајапиванавелико Фирма: Дана-ДаницаЦветковић 15.05.1945. Цветковић Ђ.Даница-Дана Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-104-11118 IAB-TK-104-11116 IAB-TK-104-11119 IAB-TK-103-11112 IAB-TK-104-11114 IAB-TK-104-11113 IAB-TK-104-11115 IAB-TK-104-11117 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-139-15651 IAB-TK-139-15641 IAB-TK-139-15637 IAB-TK-139-15645 IAB-TK-139-15652 IAB-TK-139-15659 IAB-TK-139-15639 IAB-TK-139-15646 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Адамовић Ј. Павле Адамовић 08.06.1945. Ј. Павле Фирма: Адамовић Струка: Гостионица 36 Краља Петра Седиште: Пожаревац, Т. Станимир Јовановић 08.06.1945. Јовановић Фирма: Станимир Т. Струка: Крчма/механа Марвени трг Седиште: Пожаревац, Илић С. Драгољуб 08.06.1945. Фирма: Драгољуб Илић Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац, Светогорска 5 Никола Н. Јејина 08.06.1945. Фирма: Никола Н. Јејин Струка: Крчма у ситном обиму Седиште: Пожаревац, Душанова 19 Милорад Д. Димитријевић 08.06.1945. Фирма: Милорад Д. Димитријевић Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац, Јошкина 68 Јоксимовић Светозар 08.06.1945. Фирма: Светозар Јоксимовић Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац, Гргурова 6 Јосић Цветко 08.06.1945. Фирма: Јосић Цветко Струка: Угоститељство Седиште: Пожаревац, Кнез Михаилова 45 Илић С. Владислав 08.06.1945. Фирма: Илић С. Владислав Струка: Гостионица Светосавска 49 Седиште: Пожаревац, 81 IAB-TK-138-15535 IAB-TK-114-12364 IAB-TK-139-15627 IAB-TK-139-15633 IAB-TK-139-15632 IAB-TK-125-13858 IAB-TK-139-15628 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Петровић М. Жика Петровић 21.05.1945. М. Петровић Фирма: Жика Струка: мануфактурна, галантеријска, нирнбершка производима пољопривредним и трговина 18 Дубровачка Седиште: Пожаревац, Стефановић С. Милорад мај 1945. 30. Фирма: Браћа Стефановић Струка: кожарска Дубровачка 28 Седиште: Пожаревац, Милосављевић С. Миленија 7.6.1945. Милосављевић Фирма: Миленија С. с правом отварања народне кухиње Струка: угоститељска, Делиградска 20 Седиште: Пожаревац, Jевремовић Л. Милан 08.06.1945. Фирма: Jевремовић Л. Милан Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац, Краљев трг 2 Драгиња Л. Јовановић 08.06.1945. Фирма: Драгиња Л. Јовановић Струка: Бифе Седиште: Пожаревац, Немањина 2 Ђорђе М. Животић 08.06.1945. Фирма: Ђорђе Животић Струка: Крчма у ситном обиму Седиште: Пожаревац, Светогорска 2 Вера Н. Ђорђевић 08.06.1945. Фирма: Вера Н. Ђорђевић Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац, Косовска 56 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Кн.Михаилова 59 Струка: Гостионица Фирма: ГостионицаВладимир С.Ђорђевић 08.06.1945. Ђорђевић С.Владимир Седиште: Пожаревац,КраљаПетра32 Струка: Гостионица Фирма: ГостионицаБраниславМ.Даниловић 08.06.1945. Даниловић М.Бранислав Седиште: Пожаревац,наТулбиваздушнабања Струка: Кафана Фирма: ЧедомирЈанковић 08.06.1945. Чедомир Јанковић Седиште: Пожаревац,Кр.Мар.трг13 Струка: Гостионица Фирма: ЖивкоДимитријевић 08.06.1945. Димитријевић Живко Седиште: Пожаревац,Цветнитрг42 Струка: Кафана Фирма: ЈанковићНаста 08.06.1945. Јанковић Наста Седиште: Пожаревац,Јованова46 Струка: Гостионица Фирма: ГостионицаМилкаудоваМихаилаВасић 08.06.1945. Васић МихаилаудоваМилка Седиште: Пожаревац,Браничевска24 Струка: Гостионица Фирма: ГостионицаВладимирМ.Ђорђевић 08.06.1945. Ђорђевић М.Велимир Седиште: Пожаревац,Душанова18 Струка: Гостионица Фирма: ДрагомирС.Ђорђевић 08.06.1945. Ђорђевић С.Драгомир Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-139-15668 IAB-TK-139-15666 IAB-TK-139-15664 IAB-TK-139-15663 IAB-TK-139-15667 IAB-TK-139-15676 IAB-TK-139-15672 IAB-TK-139-15674 82 Седиште: Пожаревац,Јованова Струка: Угоститељскарадњас правом држањакафане Г. Јован кафане Братоћ држања правом с радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Братић Г.Јован Седиште: Пожаревац,Дунавска27 Струка: гостионицасаправомдржањакрчмеуситномобиму ситном у крчме обиму држања правом с радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Живановић Добросав Седиште: Пожаревац,КњазаМихајла4 Струка: Гостионица Вучковић Цвета - гостионице држања правом с радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Вучковић Цвета Седиште: Пожаревац,Јошкина55 Струка: Крчма крчме/механе држања правом Коста П.Ђорђевић с радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Ђорђевић П.Коста Седиште: Пожаревац,КраљицеМарије28 Струка: Угоститељскарадњасправомдржањакафанскерадње правом кафанскерадњеМиланМ.Илић с радње кафанске држања правом с радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Илић М.Милан Седиште: Пожаревац,Цетињска3 гостионице држања Струка: Угоститељскагостионица правом са Евлампија А.Димитријевић радња Угоститељска Фирма: 08.06.1945. Димитријевић А.Евлампија Седиште: Пожаревац,Цветнитрг23 Струка: Гостионица Фирма: ГостионицаМирославаМ.Васовић 08.06.1945. Васовић М.Мирослава Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-139-15688 IAB-TK-139-15686 IAB-TK-139-15680 IAB-TK-139-15684 IAB-TK-139-15690 IAB-TK-139-15687 IAB-TK-139-15677 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-139-15716 IAB-TK-139-15707 IAB-TK-139-15718 IAB-TK-139-15703 IAB-TK-139-15705 IAB-TK-139-15764 IAB-TK-139-15766 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Јеремић А. Костадин 08.06.1945. Костадин Јеремић Фирма: Гостионица Струка: Гостионица Николајевићева 15 Седиште: Пожаревац, Стојићевић В. Томанија 08.06.1945. Фирма: Кафана Томанија В. Стојићевић Струка: Кафана Седиште: Пожаревац, Таковска 28 Јовановић С. Станимир Јовановић 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња С. Јовановић Станимир с правом Струка: Гостионица држања гостионице 17 Цветни трг Седиште: Пожаревац, Јаношевић П. Душан 08.06.1945. Душан П. Јаношевић Фирма: Гостионица Струка: Гостионица Седиште: Пожаревац Живковић Ј. Живота 08.06.1945. кафане Фирма: Угоститељска радња с правом држања кафане Струка: Угоститељска радња с правом држања Седиште: Пожаревац, Призренска 11 Димитријевић Т. Костадин 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња Костадин Димитријевић с правом Струка: Гостионица држања гостионице Седиште: Пожаревац, Дубровачка 52 Дружијанић И. Мата 08.06.1945. Фирма: Гостионица Мата Дружијанић гостионице Струка: Угоститељска радња с правом држања Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 17 83 IAB-TK-139-15701 IAB-TK-139-15700 IAB-TK-139-15697 IAB-TK-139-15695 IAB-TK-139-15692 IAB-TK-139-15696 IAB-TK-139-15698 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Богосављевић Светолик Богосављевић 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња Светолик Богосављевић с правом држања гостионице са правом Струка: Угоститељска држања гостионице 32 Дунавска Седиште: Пожаревац, Димитријевић Н. Андра 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња с правом држања гостионице Андра Н. Димитријевић Струка: Угоститељска Бранков трг 10 Седиште: Пожаревац, Јовановић Ћ. Десимир 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња с правом држања Јовановић Ћ. Десимир крчме (механа) крчме/механа Струка: Угоститељаска с правом држања Седиште: Пожаревац, Бранков трг 22 Димитријевић Ђ. Есперанда 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња с правом држања механе Есперанде Ђ. Димитријевић механе Струка: Угоститељска радња са правом држања Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 9 Јовановић А. Лепосава 08.06.1945. Фирма: Угоститељска радња с правом држања обиму Лепосава А. Јовановић крчме у ситном Струка: Угоститељска радња с правом држања обиму крчме у ситном Седиште: Пожаревац, Радићевићева 3 Михаиловић М. удова Ђурђина 08.06.1945. Михаиловић М. удова Ђурђина радња-крчма Угоститељска Фирма: Струка: Угоститељска радња-крчма Седиште: Пожаревац, Јованова 2 Васић Чедомир 08.06.1945. Фирма: Крчмарска радња (механа) Чедомир Васић Струка: крчмарска (механа) Седиште: Пожаревац, Браничевска 26 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ Седиште: Пожаревац,Бранков трг18 Струка: Дашчарскарадња Фирма: АлојзЈерај 23.08.1945 Јерај А.Алојз Седиште: Пожаревац,Јоакина68 на пољопривредна велико трговинска, стакларска, бакалска, Струка: Фирма: ДушанД.Димитријевић 08.08.1945 Димитријевић Д.Душан Седиште: Пожаревац,Јоакина68 на велико Струка: Бакалска, стакларска, трговинска, пољопривредна радња Фирма: ДушанД.Димитријевић 08.08.1945 Димитријевић Д.Душан Седиште: Пожаревац,Дубровачка3 Струка: бакалска Фирма: ЂорђеД.Димитријевић 04.07.1945 Димитријевић Д.Ђорђе Седиште: Пожаревац,Кр.Марије10 Струка: мануфактурна,галантеријскаинирнбершка Фирма: ТодоровићМ.Драгутин 03.07.1945 Драгутин М.Тодоровић Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца11 Струка: пиљарска Фирма: ДаринкаС.Николић 23.06.1945. Николић С.Даринка Седиште: Пожаревац,Зеленипијац2 Струка: пиљарска Фирма: МилановићДимитрије 9.6.1945. Милановић Димитрије Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац IAB-TK-168-19590 IAB-TK-168-19590 IAB-TK-140-15908 IAB-TK-165-19091 IAB-TK-165-19100 IAB-TK-160-17901 IAB-TK-169-19757 84 Седиште: Пожаревац,Краљев трг1 Струка: мануфактурна Фирма: БожидарК.Јовановић 13.10.1945. Јовановић К.Божидар Седиште: Пожаревац,Бранковтрг4 Струка: колонијална Фирма: ИванП.Ристић 13.10.1945. Ристић П.Иван Седиште: Пожаревац,Дубровачка8 Струка: колонијална,мануфактурнаинирнбершка Фирма: СаваА.ЈовановићиКомпанија 13.10.1945. Грујић Ж.Миленко Седиште: Пожаревац,Југовићева4 Струка: бакалска,стакларска,фарбарскаигвожђарска Фирма: СлободанЈ.Сегер 13.10.1945. Сегер Ј.Слободан Седиште: Пожаревац,Зеленапијаца1 Струка: пиљарска Фирма: СлавкоА.Петровић 13.10.1945. Петровић А.Славко Седиште: Пожаревац,Бранковтрг17 Струка: банкарска Фирма: Пожаревачказадругаа.д. 21.09.1945 Пожаревачка задругаа.д. Седиште: Пожаревац,КнезаЛазара1 Струка: банкарска Фирма: Пожаревачкатрговачкабанкаиштедионицаа.д. 21.09.1945 Пожаревачка трговачкабанкаиштедионицаа.д. Седиште: Пожаревац,Краљевтрг13 Струка: Колонијалнаиделикатеснарадња Фирма: ЧедомирМ.Даниловић 15.09.1945 Даниловић М.Чедомир Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac IAB-TK-172-20129 IAB-TK-171-20065 IAB-TK-182-21316 IAB-TK-182-21312 IAB-TK-172-20144 IAB-TK-182-21314 IAB-TK-182-21313 IAB-TK-182-21315 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ IAB-TK-182-21327 IAB-TK-182-21325 IAB-TK-182-21324 IAB-TK-205-24561 IAB-TK-182-21326 IAB-TK-182-21328 IAB-TK-192-23022 IAB-TK-188-22446 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Урошевић Д.Живан 15.02.1947 Фирма: Живан Д.Урошевић Струка: Бакалска радња Седиште: Пожаревац, Немањина 40 Алексић Ђ. Тодор 13.10.1945. Фирма: Тодор Ђ. Алексић Струка: пиљарска 1 Седиште: Пожаревац, Зелена пијаца бр. Илић М. Михајло 13.10.1945. Фирма: Михајло М. Илић Струка: мануфактурна Седиште: Пожаревац, Дубровачка 1 д. „Бата” Југословенска творница обуће и гуме д. 25.02.1946. гуме Д. Д. „Бата” Борово Фирма: Југословенска творница обуће и Струка: Продавница обуће „Бата” Пожаревац Седиште: Пожаревац, Дубровачка 9 Мирковић Д. Стеван и Атанацковић К. Милорад и Атанацковић Д. Стеван Мирковић 13.10.1945. и Мирковић Фирма: Павловић и галантеријска Струка: мануфактурна 3 Краљева Седиште: Пожаревац, П. Живота Јовановић 13.10.1945. Фирма: Живота П. Јовановић Струка: пиљарска Зелена пијаца 1 Седиште: Пожаревац, Живојиновић Ђ. Јован 13.10.1945. Фирма: Јован Ђ. Живојиновић Струка: пиљарска Зелена пијаца бр. 1 Седиште: Пожаревац, Арсић Д. Трајко 11.01.1946 Фирма: Трајко Д. Арсић радња Струка: Колонијално-бакалско-деликатесна Седиште: Пожаревац, Душанова 17в 85 IAB-TK-182-21317 IAB-TK-182-21319 IAB-TK-182-21321 IAB-TK-182-21318 IAB-TK-182-21323 IAB-TK-182-21322 IAB-TK-182-21320 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Павловић М. Јосиф Павловић 13.10.1945. М. Павловић Фирма: Јосиф Струка: нирнбершка 40 Књаза Михаила Седиште: Пожаревац, П. Михајло Јаношевић 13.10.1945. Фирма: Михајло П. Јаношевић галантеријска и колонијална Струка: мануфактурна, Дубровачка 35 Седиште: Пожаревац, Бобић Ж. Михајло 13.10.1945. Бобић Фирма: Михајло Ж. Струка: кожарска, нирнбершка, колонијална, обуће трговина готове Дубровачка 17 Седиште: Пожаревац, Живковић М. Живко 13.10.1945. Фирма: Браћа М. Живковић материјала Струка: књижарска и трговина канцеларијског Седиште: Пожаревац, Краљева 5 Златковић П. Милутин октобар 1945. 13. Фирма: Милутин Златковић Струка: пиљарска Седиште: Пожаревац, Бранков трг 24 Količina: Ђорђевић Ј. Мирко 13.10.1945. Фирма: Мирко Ј. Ђорђевић Струка: мануфактурна, галантеријска и конфекциона Седиште: Пожаревац, Краљева 15 Рајчић С. Милован 13.10.1945. Фирма: Милован С. Рајчић Струка: Погребна опрема Седиште: Пожаревац, Краљице Марије 25 Ирена КОЛАЈ, МА – Драгана МИТРАШИНОВИЋ and industrial work and their contribution to the economic economic the to development of thenewly-risen Kingdom of contributionYugoslavia. their and work industrial and craftsmanship trading, of research the help to in order Požarevac in in 1945, shops registered the of list the present to is emerged,operated stoppedand working. ofaim The this paper they which during events historical of prism the through seen development, their of study the enables years, post-war first operating groups and organisations Secondthe Worldbefore Warthe registeredwhich wereduring of activities the from shops from Požarevac in1945 Belgrade –registering the The chamber of commerce in Key words: Chamber of Commerce, shop, Požarevac Abstract: Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац The publishing of archival fonds material collected 86 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Mr Maja NIKOLOVA 2 U 1 378-057.175:271.2-1 Илић Ј. Илић 378-057.175:271.2-1 UDK: 069.51:930.25(497.11) UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац nastale u ateljeu Braće De Žon iz Pariza. Žon iz De Braće u ateljeu nastale fesorа fesorа i učenikа Bogoslovĳe. Beogrаd, 1888, sorа Beogrаd, škole. 1888, Učiteljske F - LXIX-69 fotografije koje su F LXIX-68 i fprofe- savetnik. Potomci Jevrema Ilića, gospođa mr Veri Nikolić rođena Ilić i Ilić rođena Nikolić Veri mr gospođa Ilića, Jevrema Potomci O životu O i životu studen- radu Jevrema Ilića, svršenog bogoslova, U Fondu se nalati šezdeset i šest originalnih dokumenata, dokumenata, originalnih i šest šezdeset U se Fondu nalati U Fondu posebnu vrednost imaju dve fotografije - fotogrаfijа pro- Autor izložbe i kataloga bila je Branislava Jordanović, muzejski 1 2 službi, službi, njihova rukopisna dela, dnevnici i fotografije. Formira- nje takvih fondova vezano je za darivanje porodice učitelja ili profesora, ali i sa radom sa privatnim licima u čĳem se pose- du nalaze originalna dokumenta. Među takvim fondovima je i Fond Jevrema Ilića, rektora Bogoslovĳe u Beogradu i autora jezika. i ruskog nauke hrišćanske oblasti iz udžbenika građu arhivsku skupljali su godinama Ilić, Branko mr gospodin rođa- kod i porodicama njihovim u nalazila se koje fotografije i ka i 1999. godine tu privatnu zbirku poklonili su Pedagoškom Fond postala Ilića Jevrema zaostavština pisana je Tako muzeju. našeg Muzeja, a da bi smo se odužimo poštovanim darodav- cima na dan Save Svetog 2000. smo organizovali i Izložbu. ta Kĳevske duhovne akademĳe, tvorcem udžbenika, kritičarem kritičarem udžbenika, tvorcem akademĳe, duhovne Kĳevske ta nĳe javnost šira i Stručna pisano. je malo nastave bogoslovske kontaktu kontaktu sa drugim rođacima saznali smo da postoji još pet dokumenata, deset fotografija kao i nekoliko ličnih predmeta ori- pozajmili smo Izložbu za a popisali, i fotokopirali smo koje ginale. Što se tiče ovog Fonda važno je da se napomene da je 2009. godine štampana „Autobiografija Aranđela Ilića name- snika moravskog u okrugu požarevačkom“, odnosno rukopis koji je bio u posedu jednog od Jevrema naslednika Ilića. Fond je 2011. da tokom tako je u građa digitalizovan do- potpunosti istraživačima. potencĳalnim stupna dve kopĳe i pet fotografija, a u biblioteci Pedagoškog muzeja izveštaj. jedan i udžbenika pet odnosno knjige, šest čuvaju se 87 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
U Zbirci dokumenata u Pedagoškom muzeju u Beogradu : Pedagoški muzej, arhivska građa, lični fondovi, lični građa, arhivska muzej, Pedagoški : reči Ključne Sažetak: Sažetak: U Pedagoškom muzeju u Beogradu, u okviru edna od institucĳa u kojoj se čuva arhivska građa, odnosno građa, arhivska se čuva u kojoj od institucĳa edna školska dokumentacĳa i relevantni podaci u vezi sa istori- jom školstva jeste Pedagoški muzej u Beogradu, jedna od najstarĳih ustanova te vrste u Srbĳi. Na inicĳativu Učitelj- Srbĳe, skog udruženja i a da sa čuva nastavna ciljem sakuplja sredstva i sve ono što ima pedagošku i istorĳsku vrednost za je 1896. godi- muzej osnovan i Školski škole učitelje, osnovne ne. više Tokom od jednog veka postojanja u njemu su sabra- ne i sačuvane desetine hiljada udžbenika, učila, fotografija i o koji svedoče od dokumenata radu 19.škola srpskih početka do danas. veka nalazi veliki broj arhivalĳa koje se odnose na istorĳu školstva i prosvete u Srbĳi i među Srbima. Sve arhivalĳe su đene u raspore- fondove u kojima se čuvaju srodna dokumenta - Fond školska svedočanstava i diplome, Fond uverenja o postavlje- nju, Fond Realka u Beogradu i td. Pored ovih postoje i lični i porodični fondovi sa zaostavštinom prosvetnih radnika u ko- jima se čuvaju dokumenta o njihovom školovanju, kretanju u Lični fondovi u Pedagoškom Pedagoškom u fondovi Lični u Beogradu muzeju Ilića, Jevrema – Fond – Bogoslovĳe rektora Mr Maja NIKOLOVA Mr Maja Beograd muzej, Pedagoški Srbĳa
Sektora Sektora za arhivski rukopisni materĳal primerci i nastavnih dokumentacĳu planova propisi, čuvaju školske i knjižice, searhivska druga programa, i svedodžbe kao priredbe školske za pozivnice i školski postavljenju, diplome, uverenja o građa koja se odnosi na istorĳu školstva i prosvete u kod Srbĳi Srba. Poseban i deo čine fondovi - zaostavštine istaknutih pedagoga i drugih prosvetnih radnika čĳi vezan za srpsko školstvo. Jedan je od njih je i Fond život Jevrema Ilića, i rad bio u Beogradu. Bogoslovĳe i rektora profesora Ilić. Jevrem Požarevac, J Mr Maja NIKOLOVA ostaće kod svĳu prisutnih dugo u uspomeni. Jer su i pitanja i i pitanja i su Jer uspomeni. u dugo prisutnih svĳu kod ostaće zabeležila: je a tome nauka,o štampa, drugih tadašnja i prava kanonskog istorĳe, crkvene iz ispit ra 1852. u selu Oreovica, okrug Požarevački. okrug Oreovica, selu u 1852. ra društava, uzornim patrĳotom i nosiocem nekoliko odlikovanja. dobrotvornih mnogobrojnih članom savete, Prosvetnog nom čla- i izaslanikomministarskim svetinja, hrišćanskih autorom prilika da se upoznamo sa životom i radom izvrsnog profesora, više destina izdanja i koji su bili korišćeni više decenĳa. Ovo je doživeli su kojijezika ruskog i hrišćanskenaukeiz udžbenika ske škole i Bogoslovĳe u Beogradu, kao i sa važnošću njegovih dovoljno upoznata sa njegovim radom kao profesorom Učitelj- Paolvobgsoso učilište. Pravoslavno-bogoslovsko i revcu. Poža- u gimnazĳu četvoro-razrednu nižu učenika, generacĳa prva kao je, završio mestu, rodnom u pohađao je koju škole, crkvenog pojanja u Učiteljskoj školi u Beogradu. u školi Učiteljskoj u pojanja crkvenog osnavneškole Kragujevcu,kasnĳeu a izahonorarnogučitelja razreda prvog učitelja za je postavljen obrazovanja školskog na katedri za hrišćanske nauke i ruski jezik u Bogoslovĳe u u Beogrаdu. Bogoslovĳe u jezik ruski i nauke hrišćanske za katedri na profesor je postao 1881, škole.godine,isteSledećeprofesora za i 1880. a Beogradu, u školi Učiteljskoj u suplenta1877, za je, postavljenakademĳe Duhovnezvaršetku Po godine. 1878. mаjа 10. Beogrаd u izdatom 1878. 1877.i 1876, tokom rаtu u učešće zа Spomenicom Ilićа Jevremа odlikovаnju o renovićа kument na ruskom jeziku iz 1876. kao i Ukаz knezа Milаnа Ob- bi učestvovao u Srpsko-turskom ratu, što potvrđuje i pisani do- da prekinuo je Studĳe Kĳevu. u akademĳu Duhovnu na 1872, učitelj i odlična đak Bogoslovĳe poslat je, kao državni pitomac 7 6 5 4 3 Pdgši ue, ega, LI Jve Ii -; svedočаnstvo -1; Ilić Jevrem LXIX F Beograd, muzej, Pedagoški PM, F LXIX-11; ukаz knezа Milаnа Obrenovićа o postаvljenju Jevremа Svi datumi su uneti po starom kalendaru koji je važio u Srbĳi do do Srbĳi u važio je koji kalendaru starom po uneti su datumi Svi Zbog događaja kod Čukur-česme Savamalska polu-gimnazĳa iz Beo- toU vremeu jošuvekSrbĳi postojalanĳe učiteljska škola pasusvr- eu ri kniaia 18, oaa j profesorski je polagao 1882, kandidatima, prvim Među erm lć oe j, setnčo prdc, 8 janua- 28. porodici, svešteničkoj u je, rođen Ilić Jevrem jun 1866. godine. (PM) Jevremа Ilićа o zаvršenom IV rаzredu polugimnаzĳe u Požarevcu, 29. 5. septembar 1881.godine. profesorаIlićа, Učiteljske škole, profesorаzа Bogoslovĳe. Beogrаd, 1919. godine. školama iz 1898. postala je šestorazredna. vila sa radom kao četvorogodišnja gimnazĳa, a Zakonom o srednjim gradapremeštena je,septembra 1862,Požarevac u tamoi jenasta- je uKragujevcu 1871. godine. šeni bogoslovi bili jedini školovani učitelji. Učiteljska škola osnovna 4 Nakon toga otišao je u Beograd gde je, 1870, završio završio 1870, je, gde Beograd u je otišao toga Nakon 7 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 5 o arek srednjo- završetku Po Ispit g. Jevrema Ilića Ilića Jevrema g. Ispit 3 Posle osnovne osnovne Posle 6 Kao uzoran Kao 88 odmah se moglo primetiti da to nĳe bio običan ispit. običan bio nĳe to da primetiti moglo se odmah tj. naviklinisu slušaoci se čemuneobično, nešto naukazivali mah prvi na su ozbiljni,da strogonaučenitakoi odgovoribili bogoslovlje, crkvena književnost iruski jezik. profesorskom ispitu zа predmete istorĳa srpske crkve, crkveno kvenih poslovа postаvilo ga je za člаnа Ispitivаčkog odborа nа cr- i prosvete Ministаrstvo 1884, godine, sledeće a predmeta, literatureizbor zapolaganje profesorskih ispitabogoslovskiiz sačini da dužnost je mu poverena 1883, uspeha postignutog 8 N. N, Vesti, Glas pravoslavlja, Beograd, 1882, 14. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac učenika gimnazĳe uPožarevcu, 1866. Slika 1. Svedočanstvo Jevrema Ilića 8 Zbog Zbog Mr Maja NIKOLOVA 13 Duhovne akademĳe u Kĳevu, 1877. u Kĳevu, akademĳe Duhovne Slika 2. Diploma Jevrema Ilića studenta Ilića Jevrema 2. Diploma Slika Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Jevremа Ilićа u stаnje pokojа s penzĳom. Beogrаd, 25. jаnuаr 1899.jаnuаr 25. Beogrаd, penzĳom. s pokojа stаnje u Ilićа Jevremа godine. Tokom života Jevrem Ilić bio je učitelj osnovne škole u Kra- škole osnovne učitelj je bio Ilić Jevrem života Tokom Nekoliko meseci kasnĳe, 9. maja 1899. umro je u Beogradu. u je umro 1899. maja 9. kasnĳe, meseci Nekoliko PM, F LXIX-64; rešenje krаljа Aleksаndrа I o stаvljаnju protojerejа 13 krаljа Aleksаndrа I protojerej Jevremа Ilićа stavljen je, zbog bo- zbog je, stavljen Ilićа Jevremа protojerej I Aleksаndrа krаljа penzĳom. s pokojа u stаnje lesti, gujevcu, profesor u Bogolsovĳi i Drugoj beogradskoj gimnazĳi, beogradskoj Drugoj i Bogolsovĳi u profesor gujevcu, profesor i upravitelj u Učiteljskoj školi u Beogradu i Negotin- skoj nižoj gimnazĳi, načelnik Ministrstva prosvete i crkvenih poslova i rektor Beogolsovĳe. Pored redovne profesorske 89 Janu- 12 Izgleda 10 Godine 1896, po sopstvenoj po 1896, Godine 11
9 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review zа nаčelnikа treće klаse prosvetnog odeljenjа Ministаrstvа godine. 1892. аvgust 18. Beogrаd, poslovа. pro- i crkvenih svete zа rektorа Bogoslovĳe. Beogrаd, 29. mаrt 1898. godine. mаrt 1898. 29. Beogrаd, Bogoslovĳe. zа rektorа sаstаvljа pismene sаstаve profesorskih kаndidаtа zа ruski jezik sа jezik zа kаndidаtа ruski profesorskih sаstаve pismene sаstаvljа godine. 1894. аpril 26. Beogrаd, literаturom. je je izаbrаn sа Ljubom Stojаnoviće, profofesorom Velike škole dа direktorа i profesorа Negotinske niže gimnаzĳe. Beogrаd, 29. аvgust аvgust 29. Beogrаd, gimnаzĳe. niže Negotinske profesorа i direktorа godine. 1888. Dve Dve godine kasnĳe, oktobra 1890, Jevrem Ilić se ponovo Zbog izbĳanja Srpsko-bugarskog rata 1885, rata Jevrem Ilić, na Srpsko-bugarskog Zbog izbĳanja bila dužnosti profesorske pored 1886, rata, iz završetku Po Kao Kao renomirani profesor bavio se i školskim nadzorom PM, F LXIX-26; ukаz krаljа Milаnа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 11 PM, F LXIX-37; Glаvni prosvetni sаvet izveštаvа Jevrema Ilićа dа 12 Ilićа Jevremа postаpljenju o I Aleksаndrа krаljа ukаz LXIX-46; F PM, 9 10 Jevremа Ilićа I o postаvljenju Aleksаndrа krаljа ukаz PM, LXIX-30; F da da nĳe mogao bez svojih đaka pa se, nekoliko meseci kasni- je, ponovo vratio profesorskoj dužnosti - predavao je u Beo- i profesora za je postavljen 1894. aprila a bogoslovĳi, gradskoj u Iste godine, autorkao Beogradu. škole Učiteljske upravitelja sаve- prosvetnog Glаvnog strane od jezika, ruski za udžbenika ta izabran je, škole Ljubom zajedno Sto- sa Velike profesorom kаndi- profesorskih za dа pismene sаstаve sаstаvljа jаnoviće, literаturom. sа jezik ruski zа dаtа molbi, vraća se za profesora slovenskog jezika u Bogoslovĳi, a u Bogoslovĳi, jezika slovenskog profesora za se vraća molbi, sledeće godine postao je zastupnik rektora u istoj školi. Pred kraj života, na Blagovesti 1898, rukopoložen je za đakona sveštenika, i a na Lazarevu subotu 28. marta odlikovan je či- nom protojereja i postavljen je za rektora Bogoslovĳe. vratio vratio u Beograd. Ovoga puta postavljen je za profesora Dru- 1892, gimnazĳe, a avgusta dve godine kasnĳe, ge beogradske napustio je profesorsku dužnost da bi postao načelnik treće prosvete. pri Ministarstvu odeljenja Prosvetnog klase – godine 1885, kao izaslanik Ministrstva prosvete, obišao je okrugu. u Krаgujevаčkom škole osnovne kao da i dužnost profesorsku prekine da primoran bio je kratko pripadnik Moravsku divizĳe, u Vladičinom Hanu, radi na me- stu upravnika magacina Crvenog krsta za sanitetski materĳal. Zbog u učešća pomenutom ratu Ukаzom krаljа Milаnа I dode- godine. i 1886. 1885. iz zа rаt Spomenice mu je ljena mu je poverena i dužnost vaspitača i bibliotekara u Bogoslo- vĳi, a zbog potrebe službe, 1888, postavljen je za profesora i u Negotinu. Gimnazĳe direktora ara 1899. Ministаrstvo prosvete i crkvenih poslovа izvestilo ga izvestilo poslovа i crkvenih prosvete Ministаrstvo 1899. ara je dа svoju redovnu dužnost predа rektorunovopostаvljenom Bogoslovĳe аrhimаndritu Kirilu Jovičiću, a na osnovu Rešenje Mr Maja NIKOLOVA V reda –1896, Orden Danila IIIreda –1896. isl. Orden i orala BelogOrdensujimaSvetog1894, – reda III Save Sveti Sava i član Odbora Svetosavske večernje škole. društva gimnastičkog Građanskog uprave član dece,napuštene i vaspitanjesirotne i pomaganje pot- zakrsta,Društva Crvenog društva odbora Glavnog član je i a rgjvči okrug. Kragujevački za nik izasla-ministarski i ispite profesorske za odbora Ispitivačkog član 1884, od savetaprosvetnog Glavnog član je bio dužnosti 16 15 14 Jevremа izveštаvа SvetogSаvepredsednik LXIX-40;Društvа F PM, PM, F LXIX-14; akt Ministаrstvа prosvete i crkvenih poslovа o o poslovа crkvenih i prosvete Ministаrstvа akt LXIX-14; F PM, PM, F LXIX-42; ukаz knjаzа Nikole I o odlikovаnju Jevremа Ilićа Ilićа Jevremа odlikovаnju o I Nikole knjаzа ukаz LXIX-42; F PM, Bio je i nosilac mnogobrojnih priznanja i ordenja među ko- Ilićа dа je izаbrаn zа člаnа Glаvnog odborа (nа tri godine). Beo- godine). tri (nа odborа Glаvnog člаnа zа izаbrаn je dа Ilićа grаd, 7. jun 1895. godine. otvjnu erm Iiа poeoа oolve z redovnog zа аpril 3. Beogrаd,Prosvetnoggodine, Glаvnogdve člаnа nа Sаvetа Bogoslovĳe, profesorа Ilićа, Jevremа postаvljenju 1884. godine. ordenom KnjаzаDаnilа Itrećeg stepenа. Cetinje, 27. jul 1896. Slika 3. Zahvalnica Srpskog društva Crvenogkrsta, Beograd, 1883. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 14 Kao vredan i svestran čovek bio bio čovek svestran i vredan Kao ča Društva član Silni, Dušan 16 15
90 alke katihizisskipravoslavne re- crkvei učenikezagimnazĳe niže Beogradu;u štampano jeputa pet1899. do 1884. od periodu u škole osnovne razreda IV učenike za istorĳe kvene slikama. Sa škole. osnovne razred IV slikama. škole.Sa osnovne do 1940. doživelo je 34 izdanja; slikama. štampano u Beogradu i Carigradu u periodu od 1894. grad1885; HrišćanskerazredaučenikasvetinjezaBeo-osnovneškole V , prvi put je štampano u Carigradu 1885. i doživelo je tri izdanja; šćanskesvetinje za učenike razredaIV Otomanskoj u Carevini puta, šest periodu isutom u škole , osnovne razred IV za međuratnom periodu štampano je pet puta; razredosnovneIII zaizdanjuGeceškole.Kona slikama u u Sa kama puta; osam 1899. do 1884. od priodu u Carigradu i Beogradu u ne štampa- škole osnovne razreda III učenike za besede i priče 17 Aranđel Ilić,Avtobiografija, Beograd, 2009, 56. , Beograd 1896. i 1900; i 1896. Beograd , - doživela je dvadesetsedam izdanja,dvadesetsedamje doživela - Hrišćanska nauka za I i II razred osnovne škole. Sa sli- Sa škole. osnovne razred II i I za nauka Hrišćanska Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Nauka hrišćanskarazredNauka II osnovnei za I škole. Sa žni, usamljeni, žalosni. tu- njega posle ostadosmo Mi svoj. duh Bogu Predao se. god. 1899. maja 9. svrši je Ješa se, izgubi potamne, – sreće neše i života našega vodilja zvezda ova uzdanica, naša ova ah, Ali primao. zno ljuba- zadovoljavaoi on uvek je nas Sve radosnim. i tako žalosnim kako likama, pri- svim u uputa i saveta,pmoćitražili i kupili svivili, se smo kogaoko stub, bio je: zabeležio 1901. Naumovića Đorđa štamparĳi u Požarevcu u vljena u delu Ilić Aranđel otac Njegov dece. moro sed- imao je kojom sa 1883. Iriga iz bić rarne stranke. Libe- pripadnik je Bio godine. 1894/95. sekretara njenih od jedna i je bio a štin, skup- Narodnoj u poslanik kraljev kao njih doživeli su čak 41 izdanje: 41 čak su doživeli njih od neki a školama,osnovnim u ronauke ve- nastavu za posebno udžbenika, sac Jevrem Ilić oženio se Slavkom Bum- Slavkom se oženio Ilić Jevrem je učestvovao životu političkom U Jevrem Ilić je bio izuzetno cenjen pi- cenjenizuzetno bio je Ilić Jevrem koja je prvi put obja- put prvi je koja Avtobigrafija - 41 izdanje; 41 - Ruska gramatika za srpske školesrpskeza gramatika Ruska Nauka hrišćanska za III razred - 37 izdanja; 37 - Nauka hrišćanska za hrišćanskaza Nauka Hrišćanska nauka Hrišćanskanauka Hrišćanska nauka 17 Priče iz cr- iz Priče Hrišćan- Hristove Hristove Ješa je je Ješa Hri-
Mr Maja NIKOLOVA REZIME Hrišćanskom Hrišćanskom Preobražaj Preobražaj Beo- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 1893. obajvio je pod članak nazivom Jevrem Ilić, profesor i autor udžbenika iz hrišćanske nauke nauke hrišćanske iz udžbenika autor i profesor Ilić, Jevrem Nacionalna Nacionalna istorĳa pedagogĳe beleži izvestan broj imena -religiozne -religiozne članke objavljivao je u tada prestižnim novinama i časopisima. Pod pseudonimom Deli-Grujić u vesniku bogoslovĳe gradske – poklič Narodnim poslanicima i ostalim na- zavisi Bogoslovĳe unapređenja od da ističe kome u Srbima predak crkve, sveštenstva i naroda. Pored štampanih dela u rukopisa, deo ili rukopis, njegov i se čuva muzeju Pedagoškom crkve. srpske istorĳe iz predavanja serĳa odnosno obeležioradom i teoretskim praktičnim svojim jezika, i ruskog je razvoj srpske pedagogĳe u zadnjim decenĳama 19. veka. Kao a škole, profesor učiteljske posebno zalagao Bogoslovĳe, se za reformu nastave budućih sveštenika, a njegovi udžbe- nici služili su mnogobrojnim generacĳama učenika osnovnih za to znanja vreme jednog usvajanja kao od osnov najvažnĳih nauke. – hrišćanske predmeta značajnih ličnosti koje su se zadnjih decenĳa 19. veka uspešno veka 19. decenĳa zadnjih se su koje ličnosti značajnih teorĳom bavile vaspitnoobrazovnom i praksom. Jedna od njih jeste i Jevrem Ilić, učitelj, profesor, rektor i pisac udžbenika, i prak- tako teoretskim kako radom, pedagoškim svojim je koji tičnim, doprineo razvoju nauke o vaspitanju i Svoj život obrazovanju. započeo je u malom selu Oreovica kod Požarevca, zatim je školovanje nastavio u i Požarevačkoj Beogradskoj bogoslovĳi, polugimnazĳi da bi kao državni pitomac, posle Srspko-turskog rata, završio Duhovnu akademĳu u Kĳevu. Po škole Učiteljske profesora za postavljen je bio Srbĳi u povratku u Beogradu, a nešto kasnĳe i Bogoslovĳe, a pred kraj života pisa- i se bavio dužnosti profesorske Pored rektor. njen i je bio njem – njegovi udžbenici iz hrišćanske nauke i ruskog jezika dugi niz decenĳa bili su u upotrebi. Kao ugledan profesor bio Mi- u načelnik izaslanik, ministarski saveta, Prosvetnog član je dobro- i stručnih mnogi član dela, crkvenih i prosvete nistrstvu kratkog Tokom patrĳota. uzorni i čovek dobar društava, tvornih života, umro je u 47 godini, postigao je mnogo – cenili su ga zaboravimo. ne ga da važno i je zato i porodica, kolege đaci, 91 Na- Pored 18 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Bogoslovĳe, Beograd, 1898. Beograd, Bogoslovĳe, Izveštaj Izveštaj o Bogoslovĳi beogradskoj 1897/98. , godine Slika 4. Postavljenje Jevrema Ilića za rektora rektora za Ilića Jevrema 4.Slika Postavljenje , Beograd Beograd , Beogradu u škola učiteljska kraljevska Srpska godine. Jevrsmа Jevrsmа Ilićа dа ustupi držаvi prаvo vih nа udžbenikа preštаmpаvаnje zа njego- osnovnu školu, Beogrаd, 18. novembra 1893. PM, F LXIX-33; Ministаrstvo prosvete i crkvenih poslovа trаži od 18 1896. 1896. i Beograd 1898. godine. Pored navedenih dela svoje moralno straj straj na srpsku crkvu, srpski ustav i javno , poštenje Beograd 1882; udžbenika udžbenika bio je autor i nekoliko publikacĳa kao što su: doživela doživela je u periodu od 1883. do 1908. četiri izdanja. Mr Maja NIKOLOVA 9. Ukаz knezа Milаnа Obrenovićа o odikovаnju Jevremа Ilićа Ilićа Jevremа odikovаnju o Obrenovićа Milаnа knezа Ukаz 9. Revers 8.P. S. Miletićа, konjičkog poručnikа, o prĳemu kuhinj- Akаde- Duhovne studentа Ilićа, Jevremа učešću o 7.Potvrdа UkаzMilаnаObrenovićаknezа postаvljenjuo profesorа 6.Je- Ilićа, Jevremа Akаdemĳe Duhovne Kĳevske Svedočаnstvo 5. prvog učiteljа zа Ilićа Jevremа postаvljenju o Uverenje 4. četvorogodišnjem zаvršnom o Ilićа Jevremа Svedočаnstvo 3. postаvljа Mihаilo Srbski Mitrololit Beogrаdski Arhiepiskop 2. polu- rаzredu IV zаvršenom o Ilićа Jevremа Svedočаnstvo 1. I Arhivska građa JEVREMA ILIĆA KATALOŠKI POPIS PISANE I ŠTAMPANE OSTAVŠTINE Prilog Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 listа. Inv. br. F LXIX-1 F br.Inv. listа. 2 rukom, popunjenformulаr, Štаmpаni Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 1list, Inv. br. F LXIX-9 Rukopis, mаstilo, 1list Inv. br. F LXIX-8 Rukopis, mаstilo, 2listа. Inv. br. F LXIX-7 listа. 2 rukom, popunjen (zlаtotisаk), formulаr Štаmpаni Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2listа. Inv. br. LXIX-5 listа, 2 rukom, popunjen (zlаtotisаk), formulаr Štаmpаni Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2listа. Inv. br. F LXIX- 3 Rukopis, 2listа. Inv. br. F LXIX-2 ziku). je- ruskom (nа 1876. rаtu, Srpsko-turskomu Kĳevu, u mĳe gimnаzĳe, uPožarevcu, 29. junа 1866. prаviteljstvа. Kĳev, 9.juni 1877. Srbskog stipendiste seminаrĳe, Beogrаdske vаspitаnikа 1870. 1870. junа 29. Beogrаdu. u učilištu bogoslovskom Prаvoslаvno brа 1870. septem- 1. Beogrаd, Krаgujevcu. u škole osnovne rаzredа februаrа 1867. 16. Beogrаd, čtecа. zа Bogoslovĳe učenikа Ilićа, Jevremа 1878. 1878. aprilа 5. Beogrаd, Učiteljskeškole.suplentа zа Ilićа vremа februаra 1878. 17.Vrаnje,štаb. divizĳski zа Ilićа, Jevremа od posuđа skog Beogrаd, 10. mаjа1878. godine. 1878. 1877.i 1876, rаtu u učešće zа Spomenicom Inv. br. F LXIX-6 Inv. br. F LXIX-4 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 92 0 k Gаn knrl Kmnаt Mrvk divizĳske Morаvske Komаndаntu kontrole Glаvne Akt 20. uprаvnikа Ilića Jevrema od novаc primljeni nа Revers 19. Ili- Jevremа postаvljenju o Obrenovićа Milаnа knezа Ukаz 11. suplentа postаvljenju o Obrenovićа Milаpа knezа Ukаz 10. 17. i 18. Priznаnice Jevremа Ilićа o prĳemu novcu od blаgаjne blаgаjne od novcu prĳemu o Ilićа 17.Jevremа Priznаnice i18. Objаvа Ministаrstvа16. prosvete i crkvenih poslovа dа Jevrem postаvlje- o poslovа crkvenih i prosvete Ministаrstvа Akt 15. postаvlje- o poslovа crkvenih i prosvete Ministаrstvа Akt 14. prof. Ilićа Jevremа odlikuje krstа Crvenog društvo Srpsko 13. pro- poslovаkojimse crkvenihMinistаrstvаprosvete i Akt 12. Rukopis, mаstilo, Inv. br. F LXIX-19 formulаr,Štаmpаni popunjen rukom,listа.Inv. 2 br. FLXIX-10 Rukopis, mаstilo, Inv. br. F LXIX-16 Štаmpаni formulаr, 1list. Inv. br. F LXIX-15 Rukopis, mаstilo, 2.listа. Inv. br. F LXIX-14 Štаmpаni formulаr (zlаtotisаk), popunjen rukom, 1 list. Inv. Rukopis, mаstilo, 1list. Inv. br. F LXIX-12 formulаr,Štаmpаni popunjen rukom, listа.2 Inv. br. F LXIX -11 Rukopis, mаstilo, 1list. Inv. br. F LXIX-20 Beogrаd, 5.septembrа 1881. Bogoslovĳe. profesorа zа Škole, Učiteljske profesorа ćа, br. F LXIX-13 grad, 7. novembrа 1884. crkveno bogoslovlje, crkvenu književnost i ruski jezik. Beo- kog odborа nа profesorskom ispitu zа istorĳu srpske crkve, nju Jevremа Ilićа, profesorа Bogoslovĳe, zа člаnа Ispitivаč- Bogoslovĳe Krstom. Beogrаd, 26. februаrа 1883. 3. аprilа 1884. redovnog zа Bogoslovĳe, člаnа Glаvnog Prosvetnog Sаvetа nа dve profesorаgodine, Beogrаd, Ilićа, Jevremа nju polаgаnje profesorskog ispitа. Beogrаd, 24. jаnuаrа 1883. zа predmetа bogoslovskih iz knjigа spisаk sаstаve dа ju fesorBogoslovĳe JevremIlić protosinđeli određu-Nikаnor grаd, 9.аpril 1886. Beo- divizĳu. morаvsku zа Hаnu Vlаdičinom u mаgаcinа 24. mаjа1885. Beogrаd, okrugu. Krаgujevаčkom u školа osnovnih dаnjа pregle- rаdi ministrа, izаslаnik kаo putuje, profesor Ilić, grаd, 1.аprilа 1880. Učiteljskeprofesorаisteškole.školezа Ilićа Beo- Jevremа nom Hаnu.Beogrаd, 13. junа 1886. Vlаdiči- u mаgаcinа uprаvnikа Ilićа, rаzrešenju o oblаsti Rukopis, mаstilo, 1+list. Inv. br. F LXIX-17 iF LXIX-18 brа 1885. i9.februаrа 1886. decem- 6. Hаn, Vrаnjskog.Vlаdičin okrugа Nаčelstvа Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Mr Maja NIKOLOVA prosvete prosvete i crkvenih poslovа trаži od Jevrsmа Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац dа je izаbrаn zа člаnа Glаvnog odborа (nа tri godine). Beo- godine). tri (nа odborа Glаvnog člаnа zа izаbrаn je dа 1895. junа grаd, 7. Jevremа Jevremа Ilićа dа je izаbrаn zа člаnа Uprаve. Beogrаd, 21. 1894. juna Ilićа o postаvljenju zа redovnog člаnа Glаvnog prosvetnog prosvetnog Glаvnog člаnа redovnog zа postаvljenju o Ilićа 1894. 9. novembrа Beogrаd, sаvetа. postаvljenju postаvljenju zа redovnog člаnа Glаvnog prosvetnog Beo- 1894. аprilа grаd, 21. redovnog redovnog člаnа Glаvnog prosvetnog sаvetа. Beogrаd, 11. 1893. februаrа sorа Sаve Svetog Ordenom Bogoslovĳe, trećeg redа. Beo- 1894. grаd, 22. februаrа LXIX-32 Ilićа dа ustupi držаvi prаvo nа preštаmpаvаnje njegovih udžbenikа zа osnovnu školu, 1893. Beogrаd, 18. novembra uprаviteljа uprаviteljа i profesorа Učiteljske škole u Beogrаdu. Beo- 1894. аprilа grаd, 8. kretаrа kretаrа Glаvnog odborа Društvа Crvenog krstа, ordenom jаnuаrа 1896. 25. Beogrаd, redа. orlа petog Belog sа Ljubom Stojаnoviće, prof. Velike škole dа sаstаvljа pi- smene sаstаve profesorskih kаndidаtа zа ruski jezik sа 1894. аprilа 26. Beogrаd, literаturom. Grаđаnsko gimnаstičko društvo „Dušаn Silni“ izveštаvа Rukopis, 2 listа. Inv. br. F LXIX-41 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, Rukopis, 2 listа. Inv. br. F LXIX-39 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, LXIX-40 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, Rukopis, 2 listа. Inv. br. F LXIX-38 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, Rukopis, Inv. br. F LXIX-37 F br. Inv. Rukopis, Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 distа. Inv. br. F LXIX-33 F br. Inv. 1 list. Rukopis, LXIX-34 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, LXIX-35 F br. Inv. listа. 2 rukom, popunjen formulаr, Štаmpаni LXIX-36 F br. Inv. Rukopis, 40. 40. Predsednik Društvа Svetog Sаve izveštаvа Jevremа Ilićа 41. Ukаz krаljа Alsksаndrа I o odlikovаnju Jevremа Ilićа, se- 39. Ministаrtvo prosvete i crkveiih poslova izvštаvа Jevremа 38. 32. Ukаz krаljа Aleksаndrа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 33. Ministаrstvo profe- Ilićа, Jevremа odlikovаnju o I Aleksаndrа 34. krаljа Ukаz 35. Ukаz krаljа Aleksаndrа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 36. Ministаrstvo prosvete i crkvenih izveštаvа Jevremа Ilićа o izаbrаn je dа Ilićа Jevrema izveštаvа sаvet prosvetni Glаvni 37. 93 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review profesorа profesorа Druge gimnаzĳe. Beogrаdske Beogrаd, 6. okto- brа 1890. torа torа i profesorа Negotinske niže gimnаzĳe. Beogrаd, 29. 1888. аvgustа Iliću Iliću o prаvu nа treću periodičnu povišicu plаte. Beogrаd, 1890. oktobrа 19. rаt 1885. i 1886. godine. Beogrаd, 15. mаrtа Beogrаd, 1886. godine. i 1886. 1885. rаt nаčelnikа nаčelnikа treće klаse prosvetnog odeljenjа Ministаrstvа 1892. аvgustа 18. Beogrаd, poslovа. i crkvenih prosvete zа vаspitаčа i bibliotekаrа Bogoslovĳe. Beogrаd, 17. de- 1886. cembrа člаnа Uprаvnog Glаvnog odborа. Beogrаd, 16. juni 1886. juni 16. Beogrаd, odborа. Glаvnog člаnа Uprаvnog 28 nju Jevremа Ilićа zа vаnrednog člаnа Glаvnog prosvetnog 1887. 2. novembrа Beogrаd, sаvetа. ću ću o okto- 8. Beogrаd, plаte. prаvu nа povišicu periodičnu brа 1886.Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 1 list. Inv. LXIX-21 F br. profesorа Bogoslovĳe. Beogrаd, 4. februаrа 1893. 4. februаrа Beogrаd, Bogoslovĳe. profesorа Ilićа o prestаnku člаnstvа u Glаvnom prosvetnom sаvetu. 1888. 4. novembrа Beogrаd, Rukopis, mаstilo, 2 listа. Inv. br. F LXIX-23 F br. Inv. 2 listа. mаstilo, Rukopis, LXIX-24 F br. Inv. 2 listа. Rukopis, LXIX-25 F br. Inv. 2 listа. mаstilo, Rukopis, LXIX-26 F br. Inv. listа. 2 rukom, popunjen formulаr, Štаmpаni --27 LXIX F br. Iiv. 2 listа. Rukopis, Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 1 list. Inv. br. F LXIX- LXIX-29 F br. Inv. list. 1 rukom, popunjen formulаr, Štаmpаni LXIX-30 F br. Inv. listа. 2 rukom, popunjen formulаr, Štаmpаni LXIX-31 F br. Inv. 2 listа, rukom, popunjen Štаmpаni formulаr, Štаmpаni formulаr, 1 list. Inv. br. F LXIX -22 LXIX F br. Inv. 1 list. Štаmpаni formulаr, 23. 23. Srpsko društvo Crvenog krstа izаbrаlo je Jevremа Ilićа zа 24. Rektor Bogoslovĳe izveštаvа Jevremа Ilićа o postаvljenju 25. Akt Ministаrstvа prosvete i crkvenih poslovа o postаvlje- 26. Ukаz krаljа Milаnа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа direk- Jevremа izveštаvа poslovа crkvenih i prosvete Ministаrstvo 27. 28. Ukаz krаljа Aleksаndrа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 29. Uverenje ministrа prosvete i crkvenih poslovа Jevremu 30. Ukаz krаljа Aleksаndrа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 31. Ukаz krаljа Aleksаndrа I o postаvljenju Jevremа Ilićа zа 22. Ukаz krаljа Milаnа I Jevremu Iliću o dodeli Spomenice zа 21. 21. Uverenje ministrа prosvete i crkvenih poslovа Jevremu Ili- Mr Maja NIKOLOVA 44. Uverenje Kаncelаrĳe krаljevskih ordenа Jevremu Iliću dа dа Iliću Jevremu ordenа krаljevskih Kаncelаrĳe Uverenje 44. zа Ilićа Jevremа postаvljenju o I Aleksаndrа krаljа Ukаz 43. ordenom Ilićа odlikovаnjuJevremа o NikoleI knjаzа Ukаz 42. 54 - 58. Referаti i rаzrešnicа o primo-predаji novcа, novčаnih novčаnih novcа, primo-predаji o rаzrešnicа i Referаti 54 -58. novčаnih novcа, primopredаji o rаzrešnice i Referаti 48 -53. Medаljezа Iliću Jevremu dodeli 47.o I AleksаndrаkrаljаUkаz zа Ilićа Jevremа postаpljenju o I Aleksаndrа krаljа Ukаz 46. o Iliću Jevremu ordenа krаljevskih Kаncelаrĳe Priznаnicа 45. 59 - 63. Referаti, rаzrešnice i protokol o primo-predаji novcа i i novcа primo-predаji protokolo i rаzrešniceReferаti, 59 -63. Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 listа. Inv. br. F LXIX-43 Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 listа. Inv. br. F LXIX-42 Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 1 list. Inv. br. F LXIX 49 Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 listа. Inv. br. F LXIX-46 Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 1 list. Inv. br. F LXIX-45 Štаmpаni formulаr, popunjen rukom, 2 listа. Inv. br. F LXIX-44 ćа. Beogrаd, 2.februаrа 1899. Obrenovi- Dom zа stečenih zаslugа priznаnjа i skupštine Svetoаndrejske Velike četrdesetogodišnjice uspomenu Dаnilа Itrećeg redа. Beogrаd, 22.oktobrа 1898. knjаzа orden nositi može dа dozvolu zа novcu plаćenom 1896. septembrа 24. Beogrаd, molbi. po Bogoslovĳe,profesorа može primiti i nositi orden Knjаzа Dаnilа I trećeg redа. redа. trećeg Beogrаd, 21. oktobrа 1898. I Dаnilа Knjаzа orden nositi i primiti može Knjаzа Dаnilа Itrećeg stepenа. Cetinje, 27. julа 1896. rektorа Bogoslovĳe. Beogrаd, 29. 1898. mаrtа Negotin, 1891. Inv. 11.mаrtа br. F LXIX-55 Negotin, 19. jаnuаrа1891. Inv. br. F LXIX-54 Negotin, 28. oktobrа 1890. Inv. br. F LXIX-53 Negotin, 28. oktobrа 1890. Ipv. br. F LXIX-52 Negotin, 26. septembrа 1888. Inv. br. F LXIX-51 Negotin, 22.septembrа 1888. Inv. br. F LXIX-50 Jevremа Ilićа,uprаvnikа. škole učiteljske Beogrаdske inventаrа dokumenаtа, nаzĳe. kаbinetа Jevremа Ilićа, direktorа Negotinske niže i gim- zbirki rаznih i biblioteke nаmeštаjа, dokumenаtа, novčаnih dokumenаtа iinventаrа Bogoslovĳe Aleksinаc, 1897. 6. mаrtа Inv. br. F LXIX-60 Aleksinаc, 13. oktobrа 1896. Inv. br. F LXIX-59 Aleksinаc, 12.oktobrа 1896. Inv. br. F LXIX-58 Beogrаd, 18. аprilа 1894. Inv. br. F LXIX-57 Beogrаd, 16. аprilа 1894. Inv. br. F LXIX-56 Beogrаd, 16. februаrа 1898. Inv. br. F LXIX-62 Beogrаd, 10. oktobrа 1897. Ipv. br. F LXIX-61 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 94 . „rsa rlesa čtlsa kl u egau školske Beogradu u škola učiteljska kraljevska „Srpska 6. „Ruskagramatika zasrpske 5. škole“, izdanje,drugoKraljrev- dr- Kraljrevsko-srpskaškole“, srpske za gramatika „Ruska 4. slika- škole.Sa osnovne razred treći hrišćanskaza „Nauka 3. „Hrišćenske 2. svetinje za učenike petog razreda osnovne ško- učenikezabesede trećeg razredaosnovnei priče „Hrisotve 1. II Udžbenici koji sečuvaju ubiblioteci Pedagoškog muzeja FotogrаfijаučenikаIVosnovnerаzredа škole kod Sаborne 71. Fotogrаfijа profesorа Učiteljske70. škole. Beogrаd, 1896. Fotogrаfijа profesorа Učiteljske69. škole. Beogrаd, 1888. Beogrаd, Bogoslovĳe. učenikа i profesorа Fotogrаfijа 68. zаtvаrаnjа prilikom Bogoslovĳe odeljenjа II 67.Fotogrаfijа Predavanja iz crkvene66. istorĳe Jevre- izveštаvа poslovа crkvenih i prosvete Ministаrstvo 65. Jevre- protojerejа stаvljаnju o I Aleksаndrа krаljа Rešenje 64. škole“, Državna štamparĳa Kraljevine Srbĳe, Beograd 1884. sko-srpska državna štamparĳa, Beograd 1893. ma“, Državna štamparĳa Kraljevine Srbĳe, Beograd 1904. žavna štamparĳa, Beograd 1883. le“, Kraljrevsko-srpska državna štamparĳa, Beograd 1885. Sepĳа, 20 x 25 cm. Inv. br. F LXIX -71 Sepĳа, 27,5 x 34cm. Inv. br. F LXIX -70 Sepĳа, 14,5 x 23 cm,Inv. nаkаrtonu br. F LXIX-69 Sepĳа, 14,5 x 22cm,Inv. nа kаrtonu br. F LXIX-68 Sepĳа, 15,5 x 20,5 cm, Inv. nаkаrtonu. br. F LXIX-67 Rukopis, 32lista, )Inv. br. F LXIX-66 Rukopis, 1list. (Kopĳа) Inv. br. F LXIX-65 Rukopis, 1list. (Kopĳа) Inv. br. F LXIX-64 Beograd 1896. štamparĳa, državna kraljevska Srpska godine“, 1895/96. crkve sаučiteljem Mihаilom Jovićem. Beogrаd, 1895. odeljenjа. Beogrаd, 1878. grаd, 26. jаnuаrа1899. rektoruBogoslovĳenom Jovičiću.аrhimаndrituKirilu Beo- novopostаvlje- predа dužnost redovnu svoju dа Ilićа mа 1899. jаnuаrа 25.Beogrаd, penzĳom. pokojаsstаnje u Ilićа mа 1888. Beogrаd, 14.junа 1901. Inv. br. F LXIX-65 Beogrаd, 6. februаrа 1899. Inv. br. F LXIX-64 Beogrаd, 29. jаnuаrа1899. Inv. br. F LXIX-63 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Mr Maja NIKOLOVA SUMMARY Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац The nnational history of pedagogy has shown a number of has pedagogy of history The nnational names names of important figures who were, at the last decades of educational, in general engaged successfully century, the 19th in theory and practice. One of them was Jevrem Ilic, teacher, professor, rector and author of the textbook, the with man theoretical who, and practical educational work, contributed to the development of educational science. His life began in a small village Oreovica near Pozarevac, then he his continued education in high school and Seminary in Belgrade, and, a state scholarship, after the Serbian-Turkish war he ended Spiritual in Academy When Kiev. he returned in Serbia he was in andSchool Belgrade, appointed as a in professor Teachers’ later in the Seminary, and, at the end of life, he was its rector. writer successful a was he duties professors’ the to addition In - his books from a Christian science and the Russian langua- ge for many decade were used. As a respected professor he was a member of the Educational Council, the Ministerial Re- presentative, Chief of the Ministry of Education and Religious Affairs, a member of many professional and charitable socie- ties, a good man and an exemplary patriots. During his short by appreciated was he – much achieved has 47, at died he life, important is it why is that and family, and colleagues students, him. forget to not 95 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review In Educational Museum in Belgrade, in the De- Key Key : words Educational museum, archival materials, per- Abstract: Abstract: partment of archival materials and documents a certificates papers, school rules, school the curriculum, of copy manuscript school to invitations appointment, of certificates diplomas, and events as well as other material relating archival to the history of school and education in Serbia and the Serbs are stored. A large part of them are the - personal funds the of legacy distin- and other guished whose teachers educators life and has work been linked to the Serbian education. One of them is the Fond Jevrem Ilic, professor and rector of Teachers’ School and the in Belgrade. Seminary Ilic. Jevrem Pozarevac, funds, sonal
Personal fonds at the the at fonds Personal in museum Pedagogical Belgrade Ilić, Jevrem of fonds -The seminary- the of rector
историографија istoriografija historiography historiography istoriografija историографија Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА
1
2 Продор на Балкан и Србија, 1908-1918, Бео- UDK: 94(497.11)”1914/1918”:929-055.2 UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац град, 1981,432-438. Ратна дешавања, по природи ствари представљају вој- Непосредно по објави „Великог рата“, било је уочено Тешко да су за Србију прве деценије 20. века доне- Исто, 200. Андреј Митровић, 1 2 бара“, који је према А. Митровићу започео 1908. године, настављен је отварањем „јужног фронта“ и објавом рата године. Србији у лето 1914. ничку дужност, те у центар збивања стављају војника, а срп- а војника, стављају збивања центар у те дужност, ничку ска војничка част и углед су, у преломним годинама на по- четку 20. века, већ били добро познати престижним европ- ским војничким круговима. Међутим, историјски догађаји су показали да је рат несрећна околност којој су изложени сви слојеви становништва. Рат није био само ствар мушка- раца и војника, већ се неумитно проширио и на цивилно становништво, у коме су жене разумеле да њихова ворност превазилази одго- оквире дома, куће и породице. У од- судним тренуцима по један народ или државу, на „олтару Отаџбине“ равноправно уз мушке „главе“ стајале су жене – мајке, сестре, супруге, кћери. жена.броја знатног код родољубље изразито и нескривено Оне су, иако дубоко уверене да је рат „трагична последи- ца неспретних државника“, биле одлучне у томе да учине све што могу како би се ублажиле ратне патње, а оне биле од користи своме народу. Њихова приврженост породици није се доводила у питање, али су поведене патриотизмом, родољубивим осећањима и дубоко усађеном одговорно- шћу, своју пожртвованост према преточиле у најближима „више интересе“, свесрдно националне, хумане, шћанске. На тај начин су и своје активности на плану изјед- хри- начавана у правима са мушкарцима, обезбеђивању права гласа, школовања, еманципације, својевољно одложиле за „нека боља времена“. ле „боља времена“. Дешавања ла у сигурну земљи будућност. Тек нису завршени обећава- Балкански ратови у 99 Први светски рат, жена, војник, доброво- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review У Првом светском рату, поред војника или у
рви светски рат, који је због својих размера и разор- них последица које Европа и свет до тада нису дожи- пред- рат, Велики као и познат историографији у вели,
У раду је учињен покушај да се расветли управо ангажо- управо расветли се да покушај учињен је раду У Кључне речи: Абстракт: стављало је велико искушење за народе полуострву, вазда на изложеном Балканскомразличитим геополитичким, сила великих интересима војним стратешким, економским, са севера и југоистока. У ратном походу, међународно при- зната држава Србија нашла се на удару, у сваком погледу, надмоћнијег непријатеља, Аустроугарске царевине. Сво- јеврстан „продор на Балкан“, као део активне политике Хабзбуршке освајачке монархије са циљем „прерасподеле територија“ и трајног стицања „огромних привредних до- УВОД Хероине са пушком у руци Хероине Јасмина ЖИВКОВИЋ, МA ЖИВКОВИЋ, Јасмина архив Пожаревац Историјски Србија позадини ангажованих мушкараца, своје место и учешће имале су жене. Мајке, сестре, супруге и кћери, у тим пре- судним годинама, постајале су ратници, са пушком у руци, предане болничарке и неговатељице, чувари породичних огњишта. Њихова је улога, иако често скрајнута, у историј- ским изворима описана као веома значајна, све време тра- јања ратних дешавања, па и непосредно после завршетка Великог рата. вање српске жене у ратном вихору, у првом сегметну: као војника, када су са пушком у руци, равноправно са својом браћом, очевима, мужевима и синовима, ратовале на пр- добровољногквалитет је Истакнут линијама. борбеним вим другомсваком у и тако војске, редове у како жена приступа корисном раду, са циљем заједничког учешћа у ослобође- светком рату. њу земље од окупационих власти у Првом љац, болничарка, породица, огњиште. П Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА пуцало у леђа из заседа, и у којима се масовно умирало од од умирало масовно се којима у и заседа, из леђа у пуцало болом сломљене и немоћне на се где гудуре, албанске не непроход- кроз повлачењу у и јунаке, рањене привијале ди и у болницама, у којима су на материнске и сестринске гру- поштовање света“: изазвале патњом својом и храброшћу својом „оне су да је записао женама-војницима српским о Барби, Анри Срба, пријатељ велики и новинар Француски Отаџбину. браниле руци у пушком са су које жена, број један се налазио цима војни- српским Међу другачија. била стварност је да зати уколико их је било, је их уколико одликовања и имена њихова бораца, жена има ли да није доставе „што детаљнији подаци о улози српских жена“, тач- се јој да рата“, овог време за жена улози о књигу „штампа да намеравала је која списатељке“ „француске тражење Првог светског рата. Првог светскограта. Ова одлика је посебно дошла до изражаја за време трајања СА ПУШКОМУРУЦИ цијалном есен- оданост слободи, и народу своме приврженост је то а разлика, генерацијских свих од снажније је што једничко за- нешто поседовале су Оне смрћу. самом са и болестима бедом, тегобама, с се суочавајући колона, ратничких ставу са- у стопама мушким „корачале су да записао је Николиш хору, према искуству из Балканских ратова, академик Гојко ле мисијудобровољноградаихришћанскогмилосрђа. шири- војску, српску за помоћ прикупљале су којима на ма скупови- на болницама, и превијалиштима у и фронту на и мушкарцима: се су бориле војника, са сваког поштовања достојно и храбро равноправност своју избориле су жене Бугарске, и Немачке Аустроугарске, против војске српске биткама значајним у рата, светског Првог трајања време Све последица. катастрофалних и размера ширих сукоб, ратни већи много у уводницу само представљали су ствари ству војске су били негативни. били су војске ству 5 4 3 Војни архиваСрбије, P6-K206-F3-D19-2 Гавриловић, Вера Војни архивСрбије,P6-K206-F3-D19-1 „Ја сам их гледао на ратишту, с пушком и бомбом у руци, Према једном циркуларном писму из 1915. године, а на на а године, 1915. из писму циркуларном једном Према усо пзв итнк и еовре човечности“. делотворне и истинске позиву људском ви- ратном у руци, у пушку носиле су које жена снази О „Добровољачки гласник“бр.26, год.XV, Београд,2005,29-35. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 4 одговори команди дивизија Министар- дивизија команди одговори , у: у: рату, Балканском Првом у лекари Жене 5 Међутим, убрзо ће се пока- се ће убрзо Међутим, 3 100
дине дочекаласапушкомуруци. живела једно тешко рањавање, али је ослобођење 1918. го- помагача и агената на окупираној територији. Ленка је пре- јатака, њихових и четника између везу је Одржавала јом. окупаци- аустроугарском под насељима и планини по ке, задат- курирске извршавала прерушена, и чак је, потреби По непријатељем. са окршајима свим у борила се храбро и одреду. Брзо је научила да рукује пушком, ножем и бомбом четничком братовљевом прикључила се би како планину у побегла и одело комитско обукла потерама, строугарским венчанице 1916. године је у последњем моменту избегла ау- села Биоске на обронцима Таре, недалеко од Ужица, уместо је постала „први весник поробљене Србије на Солунском Солунском на Србије поробљене весник „први постала је Љубица учитељица Мишића, војводе и Степе војводе чима ре- по фронта, Солунског пробоју у Учествујући Отаџбини. поробљеној у Србима над окупатора злочинима струозним мон- о сазнања своја сва испричала руке“ прве „из је Рајсу Арчибалду Доктору Бугари“. и Немци Мађари, стријанци, Ау- побили су које цивила лешева и вешала села, спаљених „нагледали се су Успут линија. борбених надомак је стигла сих људи, у којој се налазила и Љубица, „ходом по мукама“, бо- готово изморених, изгладнелих, група заседа, и потера избегавања дана 27 После војсци. српској прикључи се да фронта, Солунског пут кренула је Љубица пуку, шадијском пе- Четвртом у служби на одреда Добровољачког редника на- Лунета, Јовановић Драгутина вођством под људи, лико неко- још Са Србију. окупирану напусти да морала године, 1918. лето у Немцима, и Аустроугарима умакла би да је, ца ца Чакаревић. После три и по године илегалног рада Љуби- ла поруке била је и симпатична учитељица из Ужица, Љуби- њом задивилеСвет.“ ноге овихјунакиња.Онесусвојомхраброшћуипат- пред мач свој положио поштовања, најдубљег знак у радо, изабрале смрти, смрт… Није у то време било и француског официра који не би понижења између бирајући су, које и живота од преча била Отаџбина мојих је којима Колубаре, другова, ратних и Цера са јунака сестре и мајке Србије, кћери одважне су То Отаџбину. своју за поднесу би да могле не оне које жртве било Није уздаха! ни суза, ни бања, коле- ни страха, Ни се! им дивио и их зиме…Гледао и глади 7 6
Иако је већ била стасала за удају, Ленка Рабасовић из из Рабасовић Ленка удају, за стасала била већ је Иако Један од „четничких агената“ којима је Ленка преноси- Ленка је којима агената“ „четничких од Један http://www.bastabalkana.com (21.02.2014) http://www.bastabalkana.com (21.02.2014) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 6 7 Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА 10
Василија се између два светска рата светска два између се Василија Милица Миљанов (удата Лазовић), ће упамћена као достојна кћи свога оца. свога кћи достојна као упамћена ће Забележено је да је Василија била једи- на жена учесник чувене битке на Мој- ковцу (1916), последње велике епопеје црногорске војске у Првом рату. Остало светском је њено сведочење о тресним по- моментима ове битке у којој су бор- спартанском горштаци црногорски беношћу бранили одступницу српској пут Албаније.војсци која се повлачила два пута удавала, али је оба пута остала удовица. Остатак живота провела је по- вучено и усамљено у Београду. Умрла је године 1977. и сахрањена је у породич- ној гробници Вукотића на Новом родитељи. њени и почивају гро- којој у бљу, била је још једна од кћери чувених цр- ногорских војсковођа, која се у Вели- ком рату латила пушке. Њен отац, про- није Миљанов, Марко војвода слављени имао мушких потомака, али је ратнички жар и љубав према српском народу, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац (21.02.2014) Било их је и из крајева изван Србије. Василију Вукотић, Василију Србије. изван крајева из и је их Било Јелена Шаулић (удата Бојовић), кћи свештеника Перка 10 Званичан текст доступан на: http://www.bastabalkana.com кћер чувеног сердар Јанка Вукотића, традиција памти по њеној „скромности, храбрости и посвећености слободи и части српског народа, за време читавог свог живота“. Лепа Василија, коју су красили и одважност и племенитост, оста- отаџбини и слободи, живела је и у срцима његових кћери. Кћи Милица пријавила се године, у у добровољце жи- 1914. обавезе.војне ослобађају мушкарци и се када добу вотном Осветлала је образ Миљанових храброшћу исказаном на светског рата.балканским ратиштима током Првог Дур- подно До, Јунча селу у године 1896. је рођена Шаулића, митора. Расла је у Србији, у Медвеђи, где се њен отац пре- светског Првог Уочи Николом. Краљем са сукоба због селио рата завршила је учитељску школу и почела године креду и школску таблу замени- да учитељица. Већ 1917. ради као ће пушком, да у комитским четама Косте Војиновића у То- брани народ од Бугарског „зу- пличком устанку 1917.године била је Јелена бомбом, с више још а пушком, с Вешта лума“. 101 Солунци говоре, Горњи Милановац, 1984,
9 8 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Прилог 1. Љубица Чакаревић, са српским војницима (Архив РТС) Прилог 1. Љубица Чакаревић, са српским
21-24. Софија Јовановић, матуранткиња из Београда, прија- Антоније Ђурић, Званичан тектс доступан на: www.heroesofserbia.com (02.03.2014.) 8 9 фронту“. фронту“. За свој илегални рад и двадесетседмодневни по- двиг, Љубица је одликована Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“. не, под именом Софроније Јовановић. Имала је ту част да лично пободе српску тробојку на аустроугарску караулу у Земуну, у току привременог ослобођења Земуна, септем- бра 1914. године. У саставу трупа Одбране Београда бра- нила је престоницу од Немаца и 1915. године. Аустроугара, Софија у је октобру допремала сандуке са муницијом на прве борбене линије, под кишом граната склањала рањене је другове са београдских улица, али и борбом прса у прса бранила свој родни град од непријатеља. Успела је да пређе Албанију и прикључи се васкрслој српској војсци на Солунском фронту. Учествовала је у пробоју фронта 15. септембра 1918. године и у ослобађању престонице, месец и по дана касније. вила се у добровољце одмах по избијању рата 1914. годи- Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА кована. При пробоју Солунског фронта, 15. септембра 1918. одли- поново је па војника, бугарских 30 заробила сама је бори сајошвећимжаром. се да наставила је Антонија али Мартин, стриц њен погинуо је јуначки бици Церској У одликована. поново је шта за сца митраље- помоћник као се истакла битака тих од једној У зароби. непријатељ је да случају у одмазде, аустријске од Марибору у породицу заштитила сведочењу, сопственом према би, да Бјелајац, Наталија именом лажним под се ла са српским војницима на Церу, Дрини и Колубари. Пријави- раме уз раме бори се Антонија рату светском Првом У ђе“. „Карађор- пуку пешадијском 11. у капетан постао је где ју, Срби- у пребегао и дезертирао официр, аустроугарски као је, Он Јаворник. Мартин стриц њен живео већ је Србији У у његовој мисији ослобођења и уједињења јужних Словена. гимназијалка дошла је у Србију, да помогне српском народу родила у Марибору, у Словенији 1893. године. Као свршена се Јаворник Антонија рата. краја до све је војевала и дине се прикључила четницима у окупираној Црној Гори 1916. го- ћа, кажу да је „дрхтао сваки непријатељ“. Ова гимназијалка звездом смачевима. Крађорђевом одликована постхумно је Дурмитора корног непо- и Топлице устаничке Хероина годину. двадесетшесту у закорачивши тек године, 1921. се умрла и разболела Јелена убрзо године, 1918. и 1917. четовања исцрпљујућег и љица. Нажалост, од последица рањавања, тешког војевања учите- као ради да наставила је где Пљевљима, у породицу засновала њим са и Бојовића Бошка војводу свог друга, ратног за удала се Јелена рата светског Првог После улић”. Ша- Јелена к’о „лепа - крајевима овим у узречица је Остала лепоту. физичку њену памти данас и Дурмитора и Топлице народ храбрости, њене Поред језика. оштрог и погледа ног јануару 1918. године. у Врела, код боју у оне нарочито а Шаулић, Јелене подвиге памте извори историјски и традиција Народна окупатора. по аустроугарског су против ратовали који врлетима Бојовића, Дурмиторским Бошка војводе четницима се Прикљу- чила Гору. Црну у је прешла оцем са заједно устанка, Топличког пропасти После одред. Гајтански њен војевао је којој по планине Радан широм зулумћаре за трепет и страх 1 Званичан текстдоступанна:www.heroesofserbia.com 11 У борбама на Кајмакчалану, септембра 1916., Антонија Антонија 1916., септембра Кајмакчалану, на борбама У Од пушке Милосаве Перуновић, жене-комите из Никши- ееа е иа рпа роаат двја продор- девојка, црномањаста крупна била је Јелена (02.03.2014.) Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 11 102 ма сведочењу самe Милунке, самe сведочењу ма Пре- Милана. брата, јединог спасла мобилизације од би да учинила је то причама, вероватним мање и провереним но недовољ- другим, Према народа. свог ослобођење за бори балканског рата 1912. из жарке жеље да се с пушком у руци Првог уочи добровољце у се пријавила Рашке из чобаница двадесетчетворогодишња ова причи, Према године. 1918. 1912- рату, светском Првом и Балканска оба у добровољац као је Ратовала Данице. и Раденка земљорадника родици по- у Бање, Јошаничке близини у Копривница селу у дине го- 1889.1888. или се родила Савић, Милунка називали, ци сабор- њени је су како Орлеанка“, „Јованка ратник, – жена српска најпознатија Свакако инспирација. и пример њем, страхопоштова- са изговарано дописника, ратних штајима изве- хроникама, ратним у записано име година, боносних на шездесетогодишњицуЦерскебитке. тачно 1974.године, августа 16. години, осамдесетпрвој у је је месеци провела у концентрационом логору на Бањици. Преминула девет и патриоту српског осведоченог као сио ухап- је ју Гестапо 1941-1945, окупације немачке време За младости. своје године најбоље поклонила је којој државе и народа од тражећи не ништа никада плате, своје од је ла Живе- Београд. у преселила се потом а Босни, у живела ме била сада прекаљени ратник и двоструки витез. Антонија је једно вре- ратовања година шест после је која назијалку гим- девојчицу, своју препознали тешко су најближи Њени Легије части. витез француски и мачевима с звезде је Карађорђеве витез постала мачевима, с орла белог Ордена и храброст за Медаља неколико Поред одликована. пута дванаест и вана рања- је пута Дванаест наредника. чину у дочекала је рата Крај слободе“. „Капију кроз пролазак на успомена болна као живота, краја до нози у остао шрапнел један је јој али шко рањена. Успели су да је спасу у Нишкој војној болници, те- је била храброшћу, посебном истакла се коме у године, МИЛУНКА САВИЋ–СРПСКАЈОВАНКАOРЛЕАНКА бодилачких ратоваСрбије, 1912-1918. 13 Званичан тектсдоступанна:http://www.bastabalkana.com 12 Антоније Ђурић,ЖенеСолунциговоре , Београд,1987, 122. Милунка Савић – легенда, део српске историје из суд- из историје српске део легенда, – Савић Милунка После рата Антонија је обишла породицу у Марибору. Марибору. у породицу обишла је Антонија рата После (21.02.2014) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac
13 Милан је био учесник Осло- учесник био је Милан 12
Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА (Архив РТС) Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Капетан I класе Ристић је 1917. године (24. фебруара) „наредбом виших претпостављених старешина похвали за дело и заслуге изложене у приложеном предлогу“. Списак сво- се јавила реци Црној на 1916. септембра „28. дуг: био је јевољно да иде ка непријатељским рововима и да позива на предају непријатељске војнике, приближила се до рова позивајући непријатељске војнике на предају“. Њена поја- ва, разговор са непријатељским војницима, као и сазнање тогадо довело и војнике бугарске је изненадило жена, је да преда српској војсци.да се њих 23. Солунског Солунског фронта је због задобијених рана, у два наврата морала на опоравак у француске војне болнице у северној линије. на прве борбене али се увек враћала Африци, писао „списак похвала“ Миха- „Кнез пука пешадијског II батаљона Трећег чете Прве за поднаредника-добровољца ило“, Милуна (Милунку) Раденка Савића, са молбом да се 103 Милунка Савић на лечењу у Француској војној болници у АлжируМилунка Савић на лечењу у Француској Прилог 2. Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review 14 Милунка је преживела девет рањавања артиљеријскимрањавања девет преживела је Милунка Када се на оглас мобилизације 1914. срп- је мислила ране“, не ме да „Само Милунка се, скративши косу и прерушена у мушкарца, 14 Исто, 125. шрапнелима, мецима и бајонетима. Тешко рањену другови су је пренели и преко Албанских планина, све до Крфа. Са пријавила пријавила у војску под именом Милун. Распоређена Дринску дивизију и је у њеном саставу у била у оба Балканска рата. За време Балканског рата 1913. године, учествовала је у опсади Скадра и у Брегалничкој бици, где се каплар- је Добила бомбаш. изванредан и борац храбар као истакла ски чин, одликована је и одељења. постала командир бомбашког године јавила у своју обласну команду, одбио ју је лично будући војвода Степановић. Степа Ни начелник Врховне манде, војвода Радомир Путник, није био ко- расположен да је мобилише, осим болничарку. Ипак, као примљена је, као ко- мандир јуришног бомбашког одељења, тек на интервенцију четничког мајора војводе Воје Танкосића. Танкосић војводи ју Путнику описао је као неустраши- ву девојку, брзу, окретну, сналажљиву, лукаву, „као видру“. Ратовала је наредне мушкарци- са раме уз раме године четири ма, својим саборцима из Другог пешадиј- ијош названог Михаило“, „Кнез пука ског својом истицала се опет и пук“, „Гвоздени храброшћу. Нарочито се истакла у току Колубарске битке 1914. године, као и борбама на Солунском уфронту 1916-1918. године. ска Јованка Орлеанка, док је упоредо јуришала са својим саборцима. „Добро, ако ме већ ране, нека то буде у ногу, или у руку. Може, мислим, и у да главу. не буде у груди. Откриће да сам Саможенско. Кад оно, као за превијалишту. у се сам Освестила груди. у удари метак инат, мижурно човек, старији болничар, сетим: тога се кад Боже, скида копоран да види где сам рањена. Устукнуо је и стао као громом погођен. Почео је да дозива у помоћ. Мислим, негоМилун, Нисам кријем. се да више могу не је, ту – је шта Милунка.“ Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА Златне медаљезахраброст. додељене већ поред мачевима“, са звезде Карађорђеве орденом војничким Златним одликовати благоволео ник Престолонаслед- Височанство Краљевско Његово мандант ко- „Врховни је Милунку храброст, показану За смела“. и храбра веома „уопште била карактеристика је чија Савић, Милунке добровољца - поднаредника јунаштво и храброст војсци“, јуначкој читавој знање „на потврдио писму, своме у је, армије Он Бојовић. генерал штаба, војног дивизије, начелник сам и па бригаде, пука, батаљона, команданти у ставу мирно пред њом били генерали и војводе, министри су „...Тако рату. светском Првом у генералу и официру ном нијед- указана није почаст Оваква мирно“. ставу „у Антанте јединица свих стројевима пред прочита се да наређење уз пи- смену похвалу јунаштву српског наредника је Милунке Савић, издала армија савезничких свих команда Врховна 1918.Средином Пере. Де године Франше војвода и маршал Гепрат, Емил адмирал Рајс, Арчибалд и одавали јој су част лункину част су подизане и српске и савезничке заставе, по- носилац француског Ратног крста са златном палмом. У Ми- историји у жена је Једина Михаила. Светог Ордена глеског ен- Победоносца, Ђорђа Светог Крста руског части, Легије француске ордена два године, 1915. споменице Албанске године, 1914-1918. уједињене и Споме- ослобођење за Рата године, нице 1913. рата Српско-бугарског Споменице Косово“, „Освећено године 1912. рата Српско-турског це Спомени- Обилић“, „Милош храброст за медаља сребрних и Златних више мачевима, са звезде Карађорђеве ордена два је Носилац одликовањима. страним и српским већим усвојеница. својих од једном ожени се да помогла је му Милунка а се, су спријатељили Београду, у пронашао касније је ју њих од Црне реке заробила двадесет и три бугарска војника. Један непријатељских војника. Једноодратнихсећањаказуједајенабојиштукод заробљених број велики доводила тима командан- својим „рапорт“ на углавном борбама у је тога Због људе“. „убија да не а живот, за бори се да научила ва Радосла- оца од је да говорила је Сама војске. српске ника 5 Војни архивСрбије, P3-K273-F7-D5-14. 15 Предлог капетана Ристића потврдили су и подржали подржали и су потврдили Ристића капетана Предлог а вј пдие а онм оу диоаа е нај- је одликована пољу бојном на подвиге своје За наред- пешадијског чин у унапређена била је Милунка Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 15
104 ке веома ценила. Хтела је у рат...“. са пушком у руци, а не као болничарка, мада је и болничар- борац, као се борила дужност: своју испунила је да је трала Сма- говорила. је „...Мало Милунки: о казивали су саборци није жалила и никада ни од кога није тражила помоћ. Њени ником се Никада Београду. у скромно живи да наставила те рата великог Другог после и Милунка је да је Истина приче. демантовали изјавама новинским неким у су потомци Њени логору. Бањичком у месеци 10 провела је да и цом де- својом пред претучена зверски била године, 1942. или 1941. владом, Недићевом или Немцима са сарадње бијања сти, увекживеласкромно,непрестанопомажућидруге. хумано- и дарежљивости својој захваљујући је али владе, француске од средства нека и као инвалиднине, нешто и је примала плате, скромне Поред стране. са што родбине, од што деце, 32 још је ишколовала тога, Поред Далмације. из лаћу, Радмилу Вишњу, своју сестру од ујака и Зорку, сироче Милку, дете које је пронашла на железничкој станици у Ста- усвојенице: банци. три и одгајила кћери, Хипотекарној своје поред је, тадашњој Милунка у спремачица крају на и куварица била потом униформи, војних фабрици у јачица Славки, а она прешла да живи у Београд. Радила је као кро- сестри поклонила убрзо је коју кућицу, сазидала ту и Сада Новог од недалеко имање мало је добила добровољац Као Борила се у миру храбро и поштено, као и за време ратова. живот. кроз сналазила сама се Милунка случају, сваком У преминуо. је да казују други док напустио, убрзо је ју муж изворима неким Према Милену. кћер добила и Мостару у 1923.се Удала пензију. војну француску прима и ску године Францу- у пресели се да понуду је Одбила Сарајеву. у вања ња Великограта,посталањеговаживалегенда. траја- време за још је да се Чини живот. на правом дицама, поро- жељама, мислима, осећањима, са бића разлике без заборављајући да је живот човеков светиња, да су сви људи страшних успомена...“ страшних проговоре коју реч, упознају, да јој честитају, да чују понешто од оних је да желели су скромношћу....Сви и ставношћу једно- својом је пленила појавила, се год Где дипломате. и смрти, 5.октобра1973. године. 17 16 Исто. Ђурић, Александар Поједини извори тврде да је Милунка Савић, због од- због Савић, Милунка је да тврде извори Поједини службо- после године, 1919. демобилисана је Милунка
210. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 16 , Горњи Милановац, 1984, 1984, Милановац, Горњи говоре, Солунци Храбра жена борила се часно, не не часно, се борила жена Храбра 17 Таква је остала до своје Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА Други пут је била 23 Нарочито се истакла у борбама наборбама у истакла се Нарочито 22 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс За храброст и оданост српској војсци, Флора Сендс је 22 Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс 23 одликована и похваљена у неколико наврата. Током 1917. године, у преписци су истицања поједине њених војничких војне заслуга и инстанце, врлина, поредпостављале оправдано питање због чега ова храбра жена „већ заобразложење као је, Марјановић Пуковник похваљена“. није изнета из борбе са 24 ране на телу. 24 изнета из борбе са командир командир одељења, најпре десетар и заступник водника, потом вршилац дужности водника, а 1919. године произве- дена је у водника у II Пешадијском пуку, да би према пода- II пододсека II чете 19. водник постала године 1922. из цима трупе. граничне одсека Горничеву, Горничеву, Кајмакчалану, Црној реци и код Битоља, од ав- рањена је да је Забележено године. 1916. новембра до густа 3. новембра 1916. године на Коти 1212. 105 Прилог 3. Флора Сендс у униформи српског војника (Архив РТС) Прилог 3. Флора Сендс у униформи Стекла је пристојно образовање 18 Жене у рату, Србија , 1915-1918 Београд, Жене у рату, Србија , 1915-1918 Београд, По завршетку школовања завршетку По 19 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Иако већ на прагу четрдесете 21 20 1986, 19-22. 1986, 1986, 153-170. 207-215. година рођења Флоре Сендс појављује и 1876. година рођења Флоре Сендс појављује и 1876. Моника Крипнер, У војничким дужностима је брзо напредо- брзо је дужностима војничким У По избијању рата пријавила се у добро- У картону личних и службених односа официра Мини- Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс. У литератури се као Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс 21 Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс Моника Крипнер, 18 19 20 Јелена Лазаревић, Енглескиње у нашем народу, Београд, 1929, године живота, смело се прикључила борбе- ним јединицама „Гвозденог“ пука, у коме је већ војевала легендарна Милунка Савић. На- редне три године Флора ће делити и добро и зло са својим српским саборцима. вала. На Солунском фронту Флора је постала запослила се као секретарица, а уочи Првог светског рата завршила је и курс за болни- чарке. – „шест година приватне школе у Енглеској и у две године Швајцарској“, поред матерњег енглеског, говорила је немачки, француски и течно нау- језик. српски чила НАША ЕНГЛЕСКИЊА – ФЛОРА СЕНДС – ФЛОРА ЕНГЛЕСКИЊА НАША вољну болницу Светог Јована, коју је органи- зовала Американка Мабел Грујић, медицин- ска сестра и активисткиња Црвеног удата за српског крста, дипломату, Славка Грујића. у Србију, у стигла је Флора болницом овом Са Крагујевац. У првој години рата Флора је ра- дила као добровољна болничарка у Другом пешадијском, „Гвозденом“ пуку „Кнез Миха- ило“. Активној војсци се придружила када 1915. је као добровољац ступила у јединицу 4. чете I батаљона II Пешадијског пука српске војске, што је био корак који ју је на крају до- вео до необичне улоге активног борца у срп- ској војсци. стартсва војног и морнарице Краљевије Словенаца, Срба, забележено је да је Флора Сендс ) Sandes (Flora Хрвата и рођена у малом месту Попелтон у Јоркширу, у Енглеској 22. јануара 1883. године. Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА 83.064. укојојје навеовојничкеврлинекојесуодликовале бр. наредбу године 1917. је издао Бојовић Петар генерал Сам Сендс. Флори о говорили поштовањем са су који ске и билапредложеназапохваленаграде. као „наша енглескиња“ изванредне храбрости, због чега је поштована и је Словила рањена. тешко је била војске, ске На Коти 1212, отприлике 20 метара удаљена од непријатељ- л „ае брату“, „нашем или подвизима ихрабројборбиузсрпскевојнике“. дивизије нису били на време обавештени о њеним јуначким Моравске заповедници војни „поједини да то и истицано је уверљиво баш не Међутим, мачевима“. са звездом ђевом карађор- Златном – орденом војничким највишим сандра од стране Врховног Команданта Престолоналседника Алек- одликована била заслуге стечене ове већ „за је да то и као болници“, у била рана задобијених од Сендс добровољац а чување, на предата чете те архива расформирана, „била похвале, за војника предлагање вршило годину 1916. за се када време у Сендс, Флоре чета је да навео пропуст, такав на одељења, унела код непријатеља растројство и забуну“. напад- његова у бомбе бацајући је она положај, му отети ти повра- да противнападу непријатељском при а бомбе, јући непријатељски ров међу првима, храбрећи војнике и баца- у је продрла нападу При непријатеља. нападне да ређење на- имала године 1916. октобра 18. чета њена је када Чуке, непријатеља. код страхопоштовање и чуђење и Савић, Милунке попут је, изазивала ровове непријатељске нападајући а бомбама, нике који су први ишли у јуриш, спретно и храбро руковали зана на овим положајима, издвојила је Флору међу оне вој- иска- посебно Храброст Македонији. у 1212, Коте и „Чуке“ положају на (Крушева), Крушограда Горничева, код дила“, во- јединица њена је које борбама свим у пожртвовања“, примером ретким и „храброшћу одликовала се она менту, доку- овом Према поднаредника Сендс“. Флоре Мис похвали чете те добровољца „јавној о Заповест издао године хајло“, капетан I класе Милутин Поповић је 14. октобра 1917. командир 1. чете 1. батаљона II Пешадијског пука „Кнез Ми- овлашћења, војничких својих рангу У исправљена. је убрзо 6 Војни архивСрбије, P3-K273-F8-D5-101 26 25 24 Luiz Miler, Nas brat, Beograd, 2013, 224. Војни архивСрбије,P3a-K64-F7-D25 ие и мл бо вји зпвдиа рсе вој- српске заповедника војних број мали био Није Међутим, извесна неправда према „нашој Енглескињи“ „Нарочитом храброшћу се одликовала при наладу на на наладу при одликовала се храброшћу „Нарочитом Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 24 како су је њени саборци називали, називали, саборци њени је су како 26 25 106
ослободилачку борбусрпскогнарода. популарише да и војску српску за помоћ прикупи да стила искори- је Флора Енглеској, у провела Енглеску. тада је у које опоравак Време и лечење поновно на морала је па погоршале, поново касније ране се јој су чеда због фронт, на саборцима, својим врати се да је Пожурила рана. јених задоби- од лечила успешно се где Африци, северној у цама ју. Захваљујући Флорином инспиративном говору, генерал генерал говору, инспиративном Флорином Захваљујући ју. Срби- у повратку свом по одмах уради да планирала Флора је што кантина, нових отварање за франака триста пљено прику- било је конференцији самој на видљив: одмах био је Резултат војске“. српске истрајност поздрави „усхићено скуп да допринело је што фотографија, аутентичних цијом пројек- илустровала је излагање Своје дувана“. добити или чорбом кафом, чајем, „топлим окрепити могли војници се би како војска, пролазила је куда путевима на кантине три Србији у основала добровољаца, других и подршку уз је, да је Напоменула војска. српска бори се којом са оскудицу повлачење кроз Албанију, ситуацију на солунском фронту“, и борбу описала ратове, „његове народа, српског историју изложила је Укратко војсци. и народу српском о говорила љубављу великом са приликом, том је Сендс Флора војске, ског удружења младих људи. У униформи наредника српске Хришћан- из госпође“ „енглеске и али војници, и официри енглески броју“ великом „у присуствовали су којој на цију српски војник“. Тим поводом је у Хавру одржала конферен- бори рату у се којима са тешкоћама са војника енглеског ске...у нарочитој мисији“. Циљ њеног пута је био да „упозна Енглеској, дошла у Хавр као „добровољац у II пуку наше вој- по пута свог после Флора је да наведено је њему У године. 17.команди војној српској доставио је који вру, 1918. марта је генерал Рашић је у извештају Малог пролазног депоа у Ха- војничким одличјемКарађорђевезвездесамачевима“. Златним одликовао Флору Србије војске командант ховни жи Флору Сендс за похвалну наредбу, подсетивши да је „Вр- предло- народу“, српском према Британије Велике кћери љубави и пожртвовања храбрости, примере све „износећи војсци, српској у изговарало страхопоштовањем са име се чије Бојовић, генерал да, разлог био је То борбама“. свима у пожртвовања примери ретки и „храброст – Сендс Флору 28 27 Војни архив Србије,P3-K273-F8-D5-101, P3a-K64-F7-D25 Флора Сенд је једно време провела у Солуну и болни- и Солуну у провела време једно је Сенд Флора Ове „позадинске“ активности Флоре Сендс забележио забележио Сендс Флоре активности „позадинске“ Ове Мнк Крипнер, Моника 168. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac , Београд, Београд, 1915-1918, Србија рату у Жене 28
27 Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА УМЕСТО ЗАКЉУЧКА када је боравила у Србији током првих рат- 33 32 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 200-221. 200-221. Србија је преживела Велики рат и његове „застрашују- На почетку Другог светског рата, Гестапо је у Београду „Човечанство је морало да доживи хиљадоструки јад 32 1929, Београд, народу, нашем у Лазаревић, Енглескиње Јелена 33 них година „Великог рата“. голго- је Прошла ожиљцима. тешким са појаве“ споредне ће школи, фабрикама,ту не само на фронту већ и у породици, болницама. Ратовали су на првој линији и у позадини му- шкарци и жене, равноправно. Можда и већи је терет поне- ла српска мајка, супруга, кћи, сестра. Да испрати војника, одгаји малолетно дете, замени супруга на свим пословима Али и да однегујеу пољу, фабрици, занатској мануфактури. рањеника, прихвати болесног војника, иде у сусрет поша- посвећенаи храбра сестра“, „српска - епидемија и рата сти својој хришћанској мисији. И најпосле, ако не по значају и прва одлика храбрости, која жени обезбеђује место равно- правно уз мушкарца, ратовање са пушком у руци. неким неким изворима у околини Зрењанина), али Флора, као ни посед. овај у уведена није никада добровољци, други многи издржавалаи Београду и Дубровнику у живела је мужем Са др- и путовала је Често језика. енглеског часова давањем се света, широм искуствима ратним својим о предавања жала у Британији, Француској, Канади, САД, Аустралији, Новом Зеланду. Приликом сваког од ових предавања, са поносом униформу српског официра.је носила на себи ухапсио Флору и њеног супруга. Јуриј је, услед гестаповске тортуре, убрзо пребачен у затворску болницу где је и пре- минуо. Флори је било дозвољено да га само једном посети. После Јуријеве смрти, Немци су пустили Флору из затвора и прове- живота Остатак Енглеску. у врати се да јој дозволили ла је у Сафолку, где је и преминула 1955. или 1956. године. Њен живот забележио је Ален Бурџес у романсираној био- графији под насловом „Љупка наредница Флора Сендс“, године. 1963. и несрећу којој као да нема краја, пре него што је застрашују- његовим свим са то и рат било је шта схвати да стању у ћим споредним појавама“, забележила је Катарина Клара Штурценегер, 107 29 Било је и других активности: са 30 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Била је једина Енглескиња која је активно, као бо- 31 – Ф5 - Д6-52Војни архив Србије, П3-К52 После рата, у јуну 1919. године, указом Народне скуп- Након опоравка Флора се вратила у своју јединицу и За време свог опоравка од последица прележаног тифу- прележаног последица од опоравка свог време За 29 30 – Ф3- Д46/1Војни архив Србије, П3а-К49 31 Војни архив Србије, Досије Флоре Сендс рац учествовала у Великом рату. штине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је потпи- сао принц регент Александар Карађорђевић, Флора Сендс је унапређена у чин пешадијског потпоручника Војске Кра- љевине СХС и тако постала прва жена историји. официр Демобилисана је и у преведена у резервни српској састав тек 1922. године. Удала се за свог официра, а бившег ратног белогардејца, Јурија друга, Јуденича. Држава српског јој је аграрном реформом доделила на име „добровољач- ке части“, осам јутара земље у околини села Овча (према учествовала у борбама за пробој Солунског фронта и осло- бођење Србије, током септембра и новембра рата дочекала 1918. је у чину пешадијског наредника српске Крајвој- вој- њеном У одликовања. бројем већим је Одликована ске. ничком картону забележена су следећа: Медаља за услуге Српском црвеном крсту – Сребрни орден Црвеног крста, 1876, Орден Светог Саве V реда орден Карађорђеве (1916), звезде са мачевима (1916), Златна Златни ме- војнички даља за храброст (1919), носилац је Албанске споменице (1921). Евелином Хаверфилд је основала Фонд за прикупљање по- листу У заробљеницима. ратним и војницима српским моћи „Morning Star“, Флора је објавила један потресан чланак о страдању Србије у великом рату, под насловом „Шта заслу- жује српски војник“. Рашић, и сам присутан на овој конференцији, добио је при- је добио конференцији, овој на присутан сам и Рашић, лику да истог дана у клубу Хришћанског удружења младих одржи предавање о српској уметности, уметничким товре- винама, архитектури, поезији, књижевности, народној уметничкој музици, што је изазвало посебно интересовање и посетилаца. код пристуних са, Флора је објавила и кратку аутобиографију под називом под аутобиографију кратку и објавила је Флора са, „Енглескиња у српској војсци“, насталу одобрење на добила године основу 1917. је Књига дневника. и писама њених војних власти да се „растура војним поштама претплатни- цима на војишном делу“, јер је владало велико занимање у српском народу, посебно војним снагама, за ово знача- јано сведочанство о искуствима једне жене – добровољног борца у српској војсци. Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА ну равноправност са мушкарцима. ну равноправностсамушкарцима. жеље- дуго досегну да могућност као виделе прилике ратне несрећне можда су њих од familiasa.Поједине pater ритета вољства устаљеним начина живота или неприхватања ауто- незадо- немира, порива, авантуристичког и било војевале се су које жена природи у је бор- Можда издржљивост. снагу, беност, своју искаже браће, очева, мужева, сенци“ у то прилика да „нејака“ женска природа, васпитана да „буде жена узео активно учешће у број борбама током Великог рата. Била је један је кога због просторима, разлог озбиљан овим представља на животу економском и политичком друштвеном, у жене улога маргинална наслеђена вековна, ћама. неда- различитим изложен био разједињености, своје због управо често историји, својој у је, који народа, једништво да се појединачним и личним учешћем у борбама одржи за- целине део буде народ српски за тренуцима одсудним у се да потреби о свест била је свакако чинилац доминирајући мишљењу, нашем према извора, историјских истражених основу На војске. српске регуларне део као борбе, средне непо- у укључи и статуса породичног традициналног од не“ су нагонили један број жена у Србији и ван ње, да се „одмет- који повода или узрока разлога, мотивације, питања датна вољно ступалеуактивнувојску. нешто што се подразумевало, било је истакнуто да су као добро- војнике, жене за наредбама“ „похвалним у а одреди, добровољачки се су образовали Америке, Русије, гарске, Аустроу- тадашње и већ Србије, из само не пристизали су Добровољци војске. Српске редовима у нова била није сти хумано- и добровољности Традиција народа. свог судбине више са жељом да учине добро дело, да буду део страдалне много али непроживљеним, новим, нечин за трагајући жда мо- домова, својих сигурност оставиле су које слојева, ских грађан- високих припадница и али живота, услове сурове и неудобне на навиклих горштакиња, правих њима међу је Било најближих. својих воље против и често добровољно, кренуле поход ратни у су оне све самостално, или мисија, хваћену Србију дошее као чланице иностраних санитетских за- ратом у су да било територији, југословенској касније рођене у Србији, Црној Гори, Словенији или другом делу на, рата одликују се једним заједничким квалитетом. Било да су светског Првог током борбама у учествовале су које жена Одсуство равноправности са мушком популацијом и и популацијом мушком са равноправности Одсуство до- и отворила би можда анализа социолошка Дубља биографија“ „ратних из момената битних Прикази Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 108 ких сила и неумрлих идеала. И поновљене историје... ких силаинеумрлихидеала.Ипоновљенеисторије... вели- запада, и истока размеђи на вазда земљи балканској Србији, у живот продужи и одржи народ, и земља одбрани се Да груде. родне своје крст и свој носећи рату, Великом у народа“ српског „голготу прошле разлике, без шкарцима, без разлике,учествовалеунајтежимратнимоперацијама. саборцима, својим са заједно и ратовања терет подносиле стрпљиво упуштале, се су које у околности ратне су какве знале добро веома су да потврђује трупама, војним чиле прикљу- се су којих због циљевима посвећеност и борбама непосредним у храброст исказана Њихова сила. великих лом народу који је био изложен страдању „на ветрометини“ војске части војничкој Краљевине Србије, и потреба, жеља да се пружи помоћ ма- и храбрости према поштовање и дивљење нескривено момента: два су пресудна странства, вао приликом одласка жена у војне јединице. За оне преовлада- из ино- народа“ „целине део равноправни буде се да потребе и родољубља патриотизма, осећај је да смо чили nurse, family, hearth from theoccupational forces during theFirst World War. country the liberating in together participating of aim the with works, useful other any of undertaking their and army the in It emphasises thequality of the voluntary enlistment of women sons. and husbandsfathers, brothers, their with footing equal fought with rifles in their hands on the front combat lines, on an of Serbian women in the vortex of war, primarily as soldiers who both during theGreat War anddirectly afterit. important, extremely as role their describe sources historical carers, and hearth keepers. Although it was often marginalised, and nurses dedicated hands, their in rifles with warriors came those decisive years, mothers, sisters, wives and daughters be- In involved. were and part a had also women War,World First hands The heroines with rifles intheir И то је била мисија добровољки, које су заједно са му- са заједно су које добровољки, мисија била је то И уо- извора, историјских анализом критичком Међутим, e words: Key The Abstract: Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac paper is an attempt to illuminate the engagementilluminate tothe attempt is an paper Next to the soldiers and other men engaged in the is Wrd a, oa, ode, volunteer, soldier, woman, War, World First Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац The lack of equality with the male population and ancestral, ancestral, and population male the with equality of lack The However, critical analysis of historical sources, we have And it was a mission volunteer, who, along with men, for for Serbian people to be part of a whole that is individual and the people,of unity maintain in participation combat personal which, in its history, often just because of their disunity, was hardships. various to subjected inherited the marginal role of of women number a in why reason social, serious a political is region, and the in life economic War. Great the during fighting the in part active an took women It an was opportunity to “frail” women’s nature, brought up to strength, own their by brothers, fathers, husbands, silent” “be there fought who women of nature the it’s Maybe stamina. grit, usual dissatisfaction restlessness, impulses, adventurous and Some familias. pater the of authority the of rejection or lifestyle seen wartime of as the them have conditions unfortunate may men. with equality a long-desired reach to an opportunity the found that sense of patriotism and patriotism, the need to leaving when prevailed people” “whole the of part equal an be crucial two are abroad, from those For units. military in women courage the for respect and admiration undisguised moments: and military parts of the Serbia, Kingdom and of the need, the suffering to exposed been has that nation small assist to desire andTheir bravery in combat direct “in powers. the wind” great commitment to the objectives for which they were joined by military troops, confirming that they are very well circumstances knew of the the war in which tolerated they the burden of war, engaged, and together with patiently his comrades, operations. war the in part difficult most the exception, without Serbian people” in the without distinction, the last “Golgotha defend theand carrying To his cross his homeland. War, Great Serbia, of life the extend and maintain people, the and country and the of West, forever East country at Balkan the crossroads ... history I repeated ideals. and the undead powers the great 109 INSTEAD OF A CONCLUSION A OF INSTEAD Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review “Humanity “Humanity has had to experience a thousandfold misery Serbia has survived the Great War and its “frightening Show relevant passages from “War biography” of Deeper sociological analysis may be opened and and misfortune which seems to have no end, before he was able to understand what war is and with all its effects,” horrific recorded by side Katherine Clare Šturceneger, when she War”. “The Great war, of years in the first Serbia in was side effects” with severe scarring. It was after ordeal not only the front but also in They fought on families, the front lines and behind the men and women schools, factories, hospitals. equally. Perhaps a greater burden brought wife, send To daughter, sister. Serbian troops, raise a minor child, wife mother, to replace all the jobs in the field, factory, craft manufactory. But also to nurture going tosoldiers accept, the wounded, sick brave Nurse”, “Serbian - epidemics and war of scourge the meet if not the And and finally, to their mission. committed Christian importance of the first characteristic courage, which provides hand. in his a gun with men, war with place an equal women women who participated in combat during World War Whether you were II born a by quality. incommon distinguished are Yugoslav later the of part other or Slovenia, Montenegro, Serbia, territory, whether in war torn Serbia Dose as members of the international medical missions, or independently, they all in the are military campaign started voluntarily, often against the will of their loved ones. Any of these is conditions, living harsh and true uncomfortable the to accustomed gorštakinja, as well as members of senior citizen classes, which have left the safety of their homes, perhaps searching for Necin new, unlived, but much more with the desire to do good work, tobe part of the suffering the fate of his people. The tradition of volunteerism and humanity was not new to the ranks of the Serbian army. Volunteers were coming not only from Serbia, America, Russia, Empire, Austro-Hungarian former the also but formed the volunteer corps, and the “commendable orders” it was understood, was something for that women as soldiers, army. the active into marched voluntary the that out pointed additional issues of motivation, reasons, causes or and abroad, Serbia in women a number of with urgent triggers are that that from “deviates” and in status family inengage traditional basis the On army. Serbian regular the of part as combat, direct of explored historical sources, in our moments opinion, critical in be to need the the of aware dominant was certainly factor Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ B Srbĳa zer, posada, bombardovanje, protiv avionska artiljerĳa. Šer- natporučnik Antanta, sile, Centralne luka, Solunska front, Solunski Grčka, Nemačka, Austro-Ugarska, Srbĳa, Požarevac, Velike Morave, leteli su inad nebom Požarevca. koritom vodilauglavnom orjentacĳe noćne lakše radi maršuta, sti, baza cepelina se nalazila u neposrednoj blizini Temišvara, a okolno- Sticajem Srbĳe. teritorĳom nad i leteli su misĳa više U rata. svetskog Prvog početka samog od frontovima svim na se su koristiliciljeva, udaljenih bombardovanjastrategĳskog šću mogućno- sa jedino doba, toga oružje najsavremenĳe Kao ta. fron- Solunskog i Srbĳe teritorĳom nad brodova-cepelina šnih balone, za se zainteresovao rata, građanskog Američkog učesnik kao tokom Velikog rata Cepelini iznad Požarevca Predrag MILADINOVIĆ, Visoka tehnička škola strukovnih studĳa Požarevac Mr Dragan ŠALER veliko oduševljenje nemačke javnosti, što je predstavljalo veli- predstavljalo je što javnosti, nemačke oduševljenje veliko mkian bzn oo 28km/h oko brzina maksimalna i 250km od dolet 900m, preko od visina postignuta je prilikom kojom letaprobna tri izvršena su njime 12KS.Sa po od N1899.) pogonsku grupu su činila dva skromna motora Dajmler (Daimler od tada naziva posvom konstruktoru –cepelin. se sredstvo transportno novo a LZ.1 oznaku nosila je Letelica je izveden iznad Bodenskog jezera u blizini grada Fridirshafen. kvog dirižabla, sa kojim je izveo prvi let 2.jula 1900.godine. Let 1899.je godinepristupio projektovanju izgradnjii ova-jednog žabli čvrste konstrukcĳe kojima bi bilo moguće upravljati. Zato 2 1 H Vissering, H. Douglas Robinson, The Zeppelin incombat, London, 1994. Ključne reči: Cepelin, vazdušni brod, LZ 81, LZ 85, Temišvar, Sažetak: Cepelin LZ.1 je imao dužinu 128m, zapreminu 11300m zapreminu 128m, dužinu imao je LZ.1 Cepelin cago,1922. dinand Adolf August Heinrich von Zeppelin, 1838-1917), Zeppelin, von Heinrich August Adolf dinand Fer-(CountCepelin fon Ferdinand konstruktor,grof zetni ogati Nemački aristokrata, konjički general, vizionar i izu- 1 a od 1874.od a njegovo polje interesovanja postalisu diri- Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац U radu su prikazane aktivnosti nemačkih vazdu- nemačkih aktivnosti prikazane su radu U Chi- Achievement, Great a of Story The Zeppelin Beograd 2 . Ovakav uspeh je izazvao izazvao je uspeh Ovakav . 3 , a a , 110 ogromne korišćenjem koji za posledicu ( koje na tako tara donik viđanja. Bili viđanja. tranje bi još Pored ostvaruje će Iste godine vojska je otkupila provereni vazdušni brod LZ.3 (Luftschiffbau-ZeppelinGmbH). brodova vazdušnih izgradnju za društvo i fondacĳa osnovana je velika kojima prikupljena sredstva novčana su da tako društvu, Nemačkom u efekat ni zahtev došloje dokatastrofe ibrod LZ.4je izgoreo. neprekidnočasa.24 Prilikom leta koji trebalojeispuni da traže- postavljen uznovokaohvati oružje,uslov leti vazdušni da brod pri- godinezainteresovalaje spremnada bilaje i letelicuovuza 1908. vojska Nemačka se da tako konstrukcĳe usavršavanjem sa je Nastavioistraživanja. dalja za Cepelinu grofu podsticaj ki se visoki najčešće
3
nositi težina koriste
proizvodnju Ptr Broks, Peter za od
Tokom tcjm klot oa aatoa e zzaa pozitivan izazvala je katastrofa ova okolnosti Sticajem Vazdušni
predstavlja
do da su 1992.
. Statički polovinu, iz ovih više početka
je cilja imale komora, armĳsku
Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac količine
bila
vodonik
za voda česte svaka , desetina Prvog za i
snage su transport
brodovi manja
izbace mogućnost let ), dok ), ono u rata
vodonika ( pasivan čak dopune
baza
Washington, 1893-1940 , airships rigid Zeppelin kako svetskog i dirižabla oznaku Z.1. električne mogućnosti
motora i , i vreme težine potrebno , iako sati
za se
nekoliko
vazdušnih
putnika i su bi
dve teret komora prilikom u
leteći su
sila D: UDK:623.743”1914/1918”(497.11) izuzetnih strategĳskog vodoničnu konstrukcĳe. Prilikomkonstrukcĳe. se rata upravljanjem
borbenim
energĳe. Takođeenergĳe. trećine. Dinamički trećine. troškovi , 3
zasniva
potiska korisna Do da
tona nad pošte. cepelini je 355.489(489.11)”1914/1918” velikim
brodova spuštanja početka
prelete izbaciti
em
mor osobina bombi, eksploatacĳe u
centralu) nosivost bila dejstvima razlici bombardovanja količinama su
kormilima. više
morala Prvog manja balast
bili daleko mora , imali , ili
je sile
hiljada
da broda let
jedine koja zbog
svetskog . penjanja, uzeli
imati
koji ispustiti
potiska Ovo vrše je
bili od su vodonika,
je
postizan
balasta smanje- i kilome- se
letelice
učešće kopna. ima veoma pogon trošila osma- velike ili nosi rata
koji koji
vo-
da iz- za ,
Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ
je je je tri
sa su su br-
, kla- Me- jed-
front P . Ima- diplo- visine ratnih
, službe P poleteo . bombi Kako Sofiju Fridrihs- Ploeštĳu , centralu
i Rumunĳa zadaci Postala borbenog ). ukupno klase u u .
a a ) 34m i , je vojvoda klase otvoren visoku 18,7m, zapre- 18,7m,
bio 51 ranga rasformirana u konsultacĳe
je
2000kg u u stigne jeku objekte LZ. opsluživanje je na pomenutih
objekte nĳe . godine 07.10.1915. do Sofiju
godine. godine. Brodovi 81 i i Bukureštu kada vodoničnu , prečnik 86. 86. Borbeni u Cepeline Izgrađen .
stacionirana Mecklenburg Baza predvodio
LZ.
visokog
punom LZ. izveo za oznake
16 180m, širine
je
su broda
u u i i smeštaj i i potrebne broda
je delegacĳa von
bazu prema
Vilhelma, Vilhelma,
kasnĳe 85 je za prebaci bila bile let
da neophodne baze a a i i mitraljeza
. 02.11.1915 ovu , cara . Cepelin da godine. godine. Zbog
fabričke , dužine nosivost maksimalnu 200kg, pet prvi
putnicima Srbĳi a a 81, LZ. Albrecht način
. brodom ostale sa 81 ( u u vazdušnog vazdušnog Soluna pristao sa
bombardovani. bombardovani.
koristio 2 Slika . Sadržala
nemačke . godine 1915.
: LZ. trebalo LZ. preusmereni postojanja hangar predviđena
je
sila
maksimalni 163,5m,
je je to je Nemačkog su ovog Johann . 08.11.1915
bila jednog i i stanicu
broda 81 koji pravcu bazu veliki raspoloživu , navrata je 3
vazdušnim njenog LZ. cepelin , naoružani dužinu ciljevi saveznicima. saveznicima. Delegacĳu . godine novembra radio . Herzog
Centralnih dotadašnje više Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац i i cepelina
zadatak baza ( jedini neutralna, Andreje
Friedrichshafen), Friedrichshafen),
cepelin od
delegacĳu smeštaj
imali
vreme u najpre u preleti u
1917
sve 31900m za izgradjen 96km/h su vazdušnog su
Cepelin Za Cela Armĳski Prvi
da Prvi i uvek
bili
Sent je Temišvarsku Rumunĳi, Rumunĳi,
bio iz još 28m minu zemaljsku U U la P P se operacĳe ( hofenu bio matsku aktivna karaktera. karaktera. Cepelin bugarskim nog kao armĳska CEPELIN LZ. 81 CEPELIN klenburg im zinu u u aprilu koji 111
, a u i iz su ,
se- go-
voj- leta
rata okol- tada- Temi- da
južnoj ratišti- od ciljeva . Pokušaj . , Takođe Ugarske 115km dimenzĳa
Srbĳom - bačenih plafon putničkom
, Francuske nebo
raznih pratećim podrška pritisak, pritisak, vla- , sa je leta svakodnevno tridesetih u
protivavionske ciljeve nalazi Austro zbog tok bombi Evropskim avioni, takoavioni, u u formirana
i i Srbĳe
se II), početkom je na od i Srbĳe i krajem granice procvat
ratište, ratište, ni
strateška industrĳskih
svim
i i hangarom severozapadno
osetljive . upotrebe ( parametara koristili bio
novi blizu cepelina” čĳi cepelina” sa
iz nad Wilhem Nemačke, Nemačke, uticali je
km
su
ispoštovati organizovane stradao
brodova teritorĳi (
vojnih i su vodonika, vodonika, ogromnih su 13 od veoma na
Balkansko sila
super baze prevaziđeni koju
civila doživeli Temišvar Srbĳe. su mogla ni
dovoljno objektima ( Vilhem samo su Temišvar vazduhoplovstava
ove . granicu povlačeni
su broj atmosferskih nĳe spasao vazdušnih nalazili
car Andreje, Andreje, korišćeni
zapaljivog ih municĳe Centralnih zaobišli aviona
rata baza veliki Kraljevine Sent cepelina
Ugarsku Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review nĳe Beograda, Beograda, -
vreme Cepelini Srbĳe.
je vetra) vetra) značajno
definitivno
predstavljali postojanja naredba
postepeno nisu . to
a a od
Nemački količine
da
doleta
rata zapaljive . Baza “ većih, takozvanih Tokom da
ova je bombardovanje
Austro rata
m 7000 veka u se u
brzina brzine se tako
, velike Razlog . , XX do izvan su operacĳama Kraljevine tako
Temišvarska Iako Posle 1 Slika i i kraja , male švara nim Ugarskoj, Ugarskoj, pored Bugarske) protiv Bugarske) BAZA VAZDUŠNIH BRODOVA TEMIŠVAR BRODOVA VAZDUŠNIH BAZA nedostatke. nedostatke. Promene preletali ipak bio žnost izgradnje veroistočno i i koja i i odbrane zbog do dozvolio nosti praksi . . cepelina ma šnje saobraćaju, saobraćaju, dina Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ frontu. Tokomfrontu. bruara vazduhu, koja na i Morave poletanju vinske političkom kvarili, svitom dejstava istom 31.12.1915. godine.31.12.1915. ( vima zbog bezbedan nand poleti pregovora bilo najznačajnĳih uvek Felix 5 4
The New York Times, November 11,1915. ušću Illustrated War News,December, 1915. Slika 3.
Temišvarsku Posada Nemačku
je
su 9
mehaničkih odustajalo
zajedno po Jacobi maršutom,
. novembra i agencĳe. do
pa još tada Velike , blizine , ministrima. Sofije mraku, Nišave
sleteo , nemačka , iz je maja
po Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац događaju, nekoliko Doček
) baze posada bili ovog putnike. delegacĳu je juna u događaja Morave sa
od
meseca 5
stacionirani u je tako zbog sve
i fronta bazu prva
problema leteo nazad nemačke
1915. godine. strane urgm caricom suprugom, na broda i Od
4
bili pokušaja
jula
do
delegacĳa Kako da aerodrom
javnost
Radi
njegovih kod pokušala
je napada
na prinuđena u
1916 Sofije.
let
meseca, aviona je bugarskog napustio pod
u jug
polaznu njegovom je
Požarevca,
lakše preko delegacĳe nastalih dočekao
.
sam godine su blizini
bombardovanja komandom
se Posle pored loših
se pravcu Francuske obavestile noćne da
teritorĳe odustalo nalazio
izjavio svaki 19.01.1916. godine. 19.01.1916. ukrcala bazu
na cara
Raške,odlučeno nalazio izvede lično životu. motora osam Sofije, na a
looo, dvorskom Eleonorom, motorima. Vršca, preleteoVršca, orjentacĳe,brod
dalje put . ,
Ferdinanda aerodromu u se O ovo istočne u bugarski
tokom eskadrile kapetana velike
sati
da ovom napad se Posle u
i cepelin koji
dolinama je
jutarnjim Drezdenu, gde Drezdenu, se Soluna na
u provedenih bio
su vrati svetske Srbĳe Posle leta
značajnom Zapadnom
obavljenih
na car
jedan pored se MF je
Jakobia ali , ka
vratila, nazad
Dunav Od Velike
Solun Ferdi- ovog da često časo- bude je
, S99 cilju
no-
po od fe- se se . ,
112 fronta obavljeni let čena nad bila na zdušni ratište. je CEPELIN LZ.85 Ovaj kasnĳe, 14. oktobra, 14. kasnĳe, godine. ( cioniran Trnova tivavionske modela i bardovanje nakon drugom oberlieutenant
modifikovan, kojima je
Cepelin Cepelin Dva Prvi U kojim je i
vazdušni imao svom
čega nad 27.10.1916 poverena brod na
Nad bombardovanju borbeni puta je ( nešto Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac kolekcĳa rutinski i
je je bugarskoj
u u Rigom
ruskog 12.09.1915. je
artiljerĳe,
radnom LZ. klase izbacio LZ. izbacio ciljem
bazi i je brod manje rashodovan. 85
85 Ernst
posle zadatak učestvovao . mladom
P ( godine,
Alenštajn (
grada je bez Ian je , proizvedenu , fabričke Slika 4 1766kg Rusĳi, 22. Rusĳi, ukupno veku u je
teritirĳi. učestvovao Scherzer). izbacio snage pa
Walton, Dover, Kent, England) ikakvih godine. Na godine. čega imao Temišvarsku
je
Dvinjska (
je koji je oficiru, natporučniku oficiru, kao
. Cepelin pogođen
bombi.
morao izvršio oznala u 4513kg nego je ukupno Allenstein Tom proverene je
oktobra problema
zamena bombardovanju
ponovo
dobio je
motori Potsdamuu prolikom Dunaburg početku
u Ista prinudno samo
LZ. bombi. LZ. dejstvom bazu 3522kg bombardovanju
1915. 55),
85 ovaj ). Komanda ). količina za . poslat motore, na tri
poslat nepouzdani bio
svoje godine. je brod LZ. borbena ) 12. bombi. da
znatno
Rumunske
Nemačkoj. 81. je bombi na
Ernst oktobra Bukurešta. sleti
iako bilo karĳere sa armĳski
Balkansko nad Zadaci
u Par zadatka Istočnog
oštećen je Šerzeru starĳeg Minska je
blizini
LZ
LZ.
bom- 1915. dana izba-
pro- Prvi sta- .
81. va- 85 su U ,
Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Voda (balast) (balast) Voda Bombe i municĳa Mitraljezi 400 kg 6000 kg 2000 kg 3. Opis zadatka: 3. Opis Sr- južnoj u stanice meteorološke jutra ovog časova 10 Od U 20:25 te večeri došli smo do Niša koga smo ugledali u Za oblaka. sloja gustog ispod je nestalo U zemljište 21:05 U oblaci su 23:50 se razišli i nekih deset minuta kasnĳe bĳi su poslale izveštaje bĳi da i izveštaje su se poslale vreme da razvedrava vrloduva je da izveštaju kasnĳem u a jug-jugoistok; pravca iz vetar slab da javile stanice meteorološke druge i su Kako vedrĳe. znatno se predviđalo da je vedro, vreme će i noć biti vedra, pa je zato mogao zadatak početi u 3:52 popodne. Natporučnik Šerzer je odredio kurs prema Vršcu, a odatle dolinom Morave. Korito noću. kasno a naročito mrak, padne kada vidljivo je Morave daljini i popeli se na konstantnu visinu od 2000m. Oblaci su dopirali otprilike do planina i nisu uticali na navigacĳu, ali je primećeno da za leta ove planine je visina kartiprema mnogo korigo- turbulencĳe zbog je let broda Leskovca U blizini mala. van kormilom. Prelet je nastavljen kroz usku dolinu sa viso- je planina ovih visina karti, Prema strane. obe sa stenama kim 2000m. na se kretao a brod 1500m, do- Vardarske i Moravske između planina preko prelaza vreme line brod se popeo na 3000m, da bi se preorjentisali u reonu manje očekivalo se gde i Koprulu) und (Uskub Velesa i Skoplja oblaka. Posle leta od jednog sata u pravcu SSW (jug-jugoza- (jugoistok). SE u promenjen je kurs pad), prekrivač se pretvori u sumaglicu, koja je sasvim nestala u visini Krivolaka smestenog Prateći pored ovu Vardara. reku, posada je spazila Solun, ju- ali zaustavio se Brod južno oblaka. naslaga neprozirna bila od je mora grada, mirno iznad u pristaništu: da bi se luka osmotrla i Soluna žno brodovi od svetlima sa brodovi i kao parobroda, silueta tamnih nekoliko su uočeni u zalivu. LZ.85 se okrenuo prema dva, verovatno transportna broda, i lučkom pristaništu sa više skladišta za municĳu. Nekoliko bombi od 60kg su bačene na odbrodove kojih je jedna bomba pala blizu desnog boka velikog bro- da. Ne mogu reći sa sigurnošću da li je neki brod pogođen u napadu. Najveći deo bombi je bačen na luku i železničke instalacĳe. Dva detonacĳe su bile uzro- na skladištu, u ostale a luke, početku unutrašnjosti u šest pristaništa, sledećih brzo izazvala je bomba Poslednja eksplozĳe. ogromne kujući vojne bombi na je malih bačeno četrdeset Svih vatre. širenje od grada. severozapadno magacine 113
ja- Či- od ko-
pre- .
sna-
, luke leteli 31. devet
je
” su – januara visinu materĳala raport
Solunskog vazdušnog luke Soluna prioritetnog Posle 31. na . Grčke, Grčke, punog cigara Solunske C od popodne
o
noć savezničkih iznad
vojnog
12 cilj žuta za su pokazuje baze solunske popnu preko posadom . Šerzera
severne 85 do – centar bude se sa
i LZ. Požarevca. Požarevca. Noću
Zeppelin Zeppelin The German Airship on transport je da bombardovanje snimak
obavljao Srbĳe i
visini spušta foto Temišvarske
Šerzer Nemce u ponoći, stigli komandni morali cepelina
front iz
“velika izvorima, , natporučnika južne za
celokupni
su - aero 6 bio misĳa, misĳa, najrečitĳe
85
da se
posle
časova
LZ.
kasnĳe spektakularno
krenuli zadatka ova Zato da terena
17
Solunski sat
temperatura
. godine su Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Solunu .
razlozi
Francuskim dana . Nemački se oko u izveo tekla
ratnog je Cepelina 1916 jedan
je 85
činjenica u u da zadatak i i , Posada: 16 ljudi ljudi 16 Posada: 18 sati za Gorivo kg 1300 3600 kg LZ. 5 Slika Napad na brodove i luku u Solunu u i luku brodove na Napad dovoljni planinskog Dunav
Story 1990. , London turbulencĳe. turbulencĳe. Raport Kako
Nekoliko 1. Naređenje: teret: 2. Koristan Na kao su Manfred Griehl, Joachim Dressel,
novoformirani ,
6 februara 1. mandanta . zaliva broda njenica časova ga za bili . značaja Prema nuara. letela preko jake 3000m, gde Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ Nemačkoj je stavljeno na teret da je bombardovanje izvedeno bombardovanjeizvedeno je da teret stavljenonaNemačkoj je pravu, civili nikako nisu smeli da stradaju u vojnim akcĳama, a uvek bila neutralna. Po tada važećem medjunarodnom ratnom bombardovanjasistirajućivremeGrčkau je činjenici danajoš in- šteta, pričinjenanadoknadi se im da tražeći državu mačku banke, Abraham Koen (Abracham Coenca) i sinovi tužili su Ne- žitarice…) u vrednosti od3.000.000 francuskih franaka. tekstil, ulje, (kafa, prodaji namenjena robanalazila se kojima nalazilise skladištima.magacinisunjenimluci ovebankeU u i vojne opreme, ogromna šteta je pričinjena i Solunskoj banci i je bilo nekoliko grčkih vojnika icivila. žrtvama Među krater.veliki napravila i bomba je eksplodirala stanice, policĳske dvorištu U plamenom. velikim okružen bio štab je da takozapaljena bila je štaba glavnog Okolina štetu. Samo je pet bombi promašilo svoje ciljeve ipalo u vodu. razlogašto vojne vlastiizdalenisuni naredbu ozamračivanju. prostog iz zamračeni, bili nisu okolina i grad da napomenuti je Značajno nišanom. bombarderskim optičkim savremenim da lebde iznad cilja, a i bili su opremljeni, za ono doba, veoma čak ili brzinama, malim veoma lete da mogućnosti u bili dovi bro- vazdušni su što taj je preciznosti ovakve Razlog objekte. koja je za posadu predstavljala izvesnu sigurnost. važan i podatak da je napad izvršen sa velike visine od 3000m, okolini Temišvara,dakle udaljena 525km od Soluna. Takođe je na dejstva, kao i činjenica da je najbliža baza za Cepeline bila u neka od nemačkih bombarderskih eskadrila sposobna za noć- nalazilajosblizinifrontanĳe u se da viduu imamljivo, akose razu- je Ovo zamračen. bio ni nĳe grad da tako akcĳu, teljsku neprĳa- ovakvu za nespremna apsolutno je bila i iznenađena tru brod sebezbedno spustio. nastaviti let sa radom samo dva Maybach motora. U 10:20 uju- pa da se ne bi potrošile sve količine goriva, bilo je neophodno duže, mnogo bilo je kući putovanje vetra,promenljivog Zbog kretaose levood Solunske oblasti istimputemvratioi nazad. brod toga, Posle potpuno. bilo snaganeprĳateljskih nađenje Posle završenog rata, Grčka država i vlasnici pomenute pomenute vlasnici i država Grčka rata, završenog Posle Poredrazaranja kojapretrpela su vojna skladišta municĳe prouzrokovaloogromnu je BombardovanjelukeSolunske Potpis: pogađale su precizno vrlo Cepelina iz izbačene Bombe potpuno je vojska saveznička izveštaja, iz vidi se Kako Samo nešto malo oruđa je uspelo da dejstvuje, jer je izne- Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Scherzer, Natporučnik ikomandant 114 sa kamatom od5%na godišnjem nivou. to nadoknadiSolunskoji i dadržavikoj Nemačka morabanci, Grč- pričinjenu štetu da je dosuđeno1927. decembragodine, vreme, najsavremenĳe vojne tehnike. to u korišćenje, uz precizno veoma je izvedeno bombardovanje da rečeno je Takođe trenutku. tom u teritorĳe grčke nosti neutral- pitanjepostavljeno uopšte je da takoAntante, strane od okupirana bila praktično Grčka je da a opremom, vojnom i municĳom oružjem, krcat i vojnika savezničkih pun bio lun godine nĳe odnosio na bombardovanje iz vazduha, te da je So- stradali civili icivilni objekti. 3000m, što oko sve ima sa za posledicu izvršeno nepreciznost akcĳebombardovanje u kojoj je su da i noću izvedeno je da iznenada i nenajavljeno, tako da se civili nisu mogli evakuisati, da imala pri povratku sa prethodnog bombardovanja Soluna, bombardovanja prethodnog sa povratku pri imala da posa- jekojeproblemizbegao se bi načinovaj Na bazu.svoju punio gorivom i mazivom i tako dopunjen nastavio put nazad u do- prizemljio,brod se bi Sofiji Bugarskoj.U povratkuu Sofije do samo u i Soluna, do Temišvara od put za dovoljno bude vodobalastamazivai goriva, da a normalno,popune ukrcajui naoružanje i vodonik bombe, posada, se da tome sastojalau se planuovom Novinau isti. približno ostali sucilj stizanjana pri- vreme i maršuta poletanja, vreme Naime, prošlog. od vao prethodnog uspelog leta, ovaj plan napada se donekle razliko- realizuju, ranĳe isplanirani, druginapad. Poučeni iskustvom iz konstrukcĳa trupa. poboljšana je mu Drezdenu u MC-x2,a Maybach dotadašnjih Maybachnovijačimotori mu i240KS,su od đeni umesto HS-1 delje.iskorišćenoOvoje vreme modernizuje. Ugra-brod se da no. Oporavak povređenih članova posade trajao je preko tri ne- povređe- je posade članova nekoliko a broda, gondola jedna sletanje.Tomoštećena prinudno najeposaduprilikom su rali usporio let, kao i nagle promene atmosferskog pritiska, primo- znatno je koji vetar čeoni jak dosta Međutim, februara. 9. i 8. izmedju noći kasnĳe,u dananedelju izveden bude da trebalo je koji napad, sledeći isplaniran ubzo je da tako posade, ral 7 Heidelberg Journal of International Law, Zeitschrift für ausländisches Na međunarodnom arbitražnom suđenju koje je okončano Nemačka strana se pravdala da se postojeći zakon iz 1907. Tek 17. marta 1916. godine pošlo im je za rukom da ponovo Izuzetan uspeh akcĳe je znatno podigao i onako visok mo- S.683 ff) Grecco-Allemand, Coence treres Etat Alemand 1.er dec.1927. (Rec.VII Mixte arbital Tribunal Völkerrecht, und Recht öffentliches disches auslän- Völkerrecht,Max-Planck-Institutfür und Recht öffentliches Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 7 Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац i to: Start u 5:30 u popodnevnim satima. brzina Prosečna 80 SAD, 1968, 114-123. 1968, SAD, 8 oblt. Ernst Scherzer – komandant vazdušnog broda LZ.85 broda vazdušnog – komandant Scherzer Ernst oblt. vezu za – oficir Nippe Werner oblt. oficir - tehnički Noack Bernard ltn. navigacĳu za – oficir Thelen Peter ltn. motore za mehaničar – Bürvenich Peter obermaschinist motore za - mehaničar Ehrlich Adolf obermaschinist operater - radio Streyreiff sgt. Fritz motore za - mehaničar Kuck Hermann untermaschinist motore za - mehaničar Mertens Wilhelm untermaschinist za - mehaničar Lautenbach Wilhelm untermaschinist motore pravca - kormilar Katzemaier Anton steuermann visine. – kormilar Kaiser Heinrick untermaschinist i Tok detalje ove akcĳe najbolje pokazuje iskaz koji je ko- “ Tokom leta rad motora je bio besprekoran. Maksimalna Kao i prošlog puta, naredio sam napad iz pravca mora. za je spreman ciljeva, LZ85 iznad leti brod ujutro, U 02:30 Na jugu i jugo-zapadu, nalazi se veliki broj brodova. Od U luci je moguće zapaziti mnogo malih brzih brodova sa Koliko se mogu prisetiti, po mom mišljenju, jedna od pr- Cross&Cockade, , Kuck Hermann fahrmonteur Der Zacherias, Ludwig 8 1350kg bombi težine od 58 do 300kg, a posadu je činilo 12 čla- 12 činilo je posadu a 300kg, do 58 od težine bombi 1350kg nova mandant broda LZ.85 Ernst Šerzer dao na saslušanju u Solunu u saslušanju na dao Šerzer Ernst LZ.85 broda mandant 10.05.1916.godine. Var- na Niš, Leskovac,Krivolak Morave, dolina km/h. Maršuta: front. Solunski i daru do 3000m. je leta visina Dole se nalazila protiv-avionska artiljerĳa koja Antan- je Flota procena. loša Strahovito očekivala pravca. tog iz baš napad artiljerĳu. protiv-avionsku snažnu izuzetno koncentrisala je ta izbacivanje bombe. Oko Cepelina su svuda eksplozĳe od is- paljenih granata artiljerĳe, protiv-avionske a jedna od njih je oštećenja. velika načinila i je ve- na postavljen sever, severoistoka preko obale, istočne liki broj protiv-avionskih baterĳa. Iz uvale na zapadu zaliva, granatama. eksplozivnim posebnim gađa artiljerĳa bili smo Neprestano reflektorima. i topovima protiv-avionskim granata. njihovih eksplozĳa meta je kalibra eksplodirala neposredno vih većeg iza nas. granata Počela je da curi velika količina gasa (vodonika) iz zadnjih 115 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Zadatak Zadatak je bio bombardovanje savezničke flote koja se Ni ovog puta meteorološka situacĳa im nĳe išla na ruku. blizi- u aerodrom na stigne da uspeo je brod oštećen, Iako Ovog puta posada LZ.85 nĳe uspela da izvrši zadatak. Natporučnik Šerzer, zapovednik LZ.85 čekao je priliku za Zato su 4.maja 1916. godine u popodnevnim satima po- kada je zbog promene meteorološke situacĳe jedva uspela da jedva uspela situacĳe zbog je promene kada meteorološke su iako gorivom, potrošenim potpuno sa Temišvara se dokopa od četiri. motora dva samo radila u povratku kod nalazila rta u Karaburun zalivu, Solunskom 6km južno od Soluna. U reonu cilja, gusti oblaci su ih prinudili da leti nisko, kako bi uočili usidrene brodove. Cepelin je leteo ispod baze oblaka, tako da su brzo uočeni od topova koji posada protivavionskih su počeli da ih gađaju još pre nego što su se i približili cilju. Uspeli su šrapnelima da na više mesta pocepaju oplatu, a ko- znatno je Takođe izbušene. mestimično su vodonikom sa more dvadese- svih odbačeno odmah je Zato elisa. jedna i oštećena tak bombi koje su pale u polja između sela Bunarđe Vatiluk, i štetu. nikakvu ne pričinivši Hres, ni Sofije, oko 8:00 sati leta ujutro. je Tokom izgubio dosta vo- donika, tako da nĳe normalno mogao da put nastavi do Temi- bi koja centrale vodonične bilo nĳe aerodromu ovom Na švara. kako broda, je sa Zato vodonikom. komora popunu omogućila bi bio što više olakšan, skinuta sva nepotrebna oprema kao i dva je motora. Tako sa smanjenom težinom preleteo do pola- zne baze sa samo dva motora i delom posade. Ostali članovi posade koji nisu bili neophodni za let su ostali u Sofiji. Posle dana nekoliko su se i zajedno oni sa vratili vozom u Temišvar, motorima. skinutim Za razliku od prošlog napada, sada ih je spremno saveznička Pored dočekala. ostalog, su organizovali i osmatrač- vojska predstojećem o obaveštavale blagovremeno su koje stanice ke napadu na Solun. Prve informacĳe o vazdušnog nailasku bro- protivavion- posade su da tako ranĳe, sat otprilike su stigle da dočekaju. ih spremno da vremena dovoljno imale topova skih novi napad. Nevreme sa jakom grmljavinom, koje je neko vre- me vladalo nad planinskim područjem južne Srbĳe, prikovalo pogod- i vremena Smirivanje bazu. matičnu za posadu i brod je na meteorološka prognoza, koja je dozvoljavala let broda na iskoristiti. trebalo je koju prilika bila je Temišvar-Solun maršuti novo krenuli na Solun. Zadatak je bio bombardovanje vojnih nepromenje- bila je do cilja Maršuta Soluna. od istočno ciljeva na, kao i u dve prethodne akcĳe. Ovog puta su poneli ukupno Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ sve planulo. planulo. sve je sekunde 2 Za metak. svetleći jedan ispalio metara, 30 od udaljenosti i broda, strane leve sa Nipesa, natporučnika stvu Poverljiva dokumenta smo odmah uništili. Zatim sam, u prisu- zario umočvaru i voda je sa svih strana pokuljala ugondole. bi bez sumnje izazvao eksplozĳu. Prilikom pada brodudar seduboko takav kopnu, Na stepeni. 50 oko od uglom pod m/s 3,4 od brzinom propadao je prizemljenju Na more. Vardarau telegraf TSF, islično, izbačeni su napolje. moglo se lako demontirati: mitraljezi, lansirni uređaji, bežični a dostupno,bilo je što motora.snagaSveveća štosvega, pre nju, jer naši ciljevi nisu više bili ispod nas. pad inekako sleteti na Grčku teritorĳu. istok-za-skrenuti opet pa sever-jug, pravcu u najpreskrenuti iskoristiligubivisinu. brzose Mogaovrlo severoistočni vetar, koji brodu na oštećenjima ovolikim sa fronta povratak linĳa nemoguć naših do je da jasno je mi Bilo bombi. bacače ne počeo da pada. posleeksplozĳeminutu granate, ne najpre brodpropeose pa propada. Prestali da su da rade motori broj počeo3 i 4. Za manje od jed- je Brod neizvodljiv. postao bazu polaznu u vratak po- je da tako oštećeni, takođe su gorivo za Rezervoari van. nemino- broda pad je da jasno postalo odmah je pa komora, Gornji deo trupa je štrčao na oko 15 metara iznad ševara. iznad metara 15 oko štrčaona je trupa deo Gornji ušća blizu močvaru, u sleteo prinudno je LZ.85 3:45, U potrebna, prizemljenjaje prlikomovakvimsituacĳama, U naređe- u je što kao detonatora, bez izbačene su Bombe unište- ugledao sam broda sredini u toga, nakon Ubrzo Slika 6 ( kolekcĳa Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац . Ostaci iz aviona
Ian oborenog francuskog Walton, Dover, Kent, England) cepelina vazduhoplovstva LZ. 85 fotografisani
116 „ vima Babunskog stacionarna pelin koji binovanog rima torimai mandom sada je čamca smo HMS ske konjice isrpske pešadĳe.” zo nakon toga smo bili opkoljeni i zarobljeni od strane francu- je pronađen poslednji član posade koga smo dugo tražili. Ubr- vodu do iznad pojasa. U zoru smo izašli u polje pšenice. U 9:30 u močvaru. iskoče da morali su broda sredine iz oni ali kanapa, pomoću spustiti mogli se su prednje iz teškoća, mnogo bez izašli su pretrčati 50 metara kroz zapaljenu trsku. snažan vazdušni pritisak i odbacila Nipesa i mene. Morali smo prouzrokovalaje Eksplozĳa metara. 100 od manje odstojanje opisuje olakšan eksplozĳom skelet gli u daljeg bi prinudno Vardar Bruix“,Cepelin
10 9 more, gde more, dočekali pao
na L’annexe n°1 , Tome VIII, 1er volume ,Armées françaises dan la la dan françaises ,Armées volume 1er VIII, Tome , n°1 L’annexe Učesnik Dakle, saveznici kroz jugozapaduGrčke,premaprobĳajućise smo Krenuli gondola zadnje iz Oni išlo. teško je posade Prikupljanje U takvim trenucima morate biti oprezni i da ne prilazite na “ se „ .
se je Flight, No372, 378, 385, London, 1916. Naš zarobljena pao
Grande Guerre, Compte-rendu des opérations de l’Armée d’Orient d’Orient l’Armée Compte-renduopérationsde desGuerre, Grande du 1erau15mai 1916.
Po u Agamemnon”, 10
domak
oprućio TB napada bila nalazio kroz . kako gađan ruke svim
Svi Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac đački dolasku i pukovnika 18 sleteo
puka Cepelin . raspoređena sinula
9 ili granate potere, kasnĳe potere, U šipragi
članovi . Zbog je su protivnika, zapalili
delovima Cepelina. Omot Cepelina. izvršen , u mobilna obuhvatnom
iz u se bataljon uhvaćena i
. u je od
selu svih u odbačene
vatra odmah močvaru LZ. velikih strane
bari
lot reon su posade od ševar,preko Pere a
oruđa. Ubrzo oruđa. Gundularu 85 u
zatim na
12
je bio koji duž prema kao . Protivavionska. noći 5.
cilja Nemačk
otkriven, inča Markovića auto- zaokret oštećenja francuske
je
pi i luku
izmedju preostale su celog su nilski je
, nadletevši , pridodat 3 broda
ispaljene maja oštećeni moru, krene moru, preživeli topovima se su Srpske kod močvarii a u streljačkom Solunskog
mogli ga krokodil. Nekoliko krokodil. je posada osvetljen
1916 na i
pravcu konjicei ušća
beše . Ujutru ušća znatno
bombe. Zatim bombe.
četnički brodu, odustalo
. prekobrojnom avĳatike,Sava iz pad artiljerĳa , topom i rasklopiti . godine francusku
au reke Vardara. topa : izgoreo, bara
ušća , ( naš je oštećen zaliva: urakljen)reflek- a moru 3.srpskog stroju
celokupna Kara sa , dok , da odred sa
puk još reke
sa
oklopnjače
cepelin torpednog Kad na a
na
spremni-
odbaciti, Azmak krstaricu
probĳali reflekto- smo bliskom je pod metalni vojnika
Jovana brodo- Vardar kopnu
Mikić, puku je se brod, kom-
sti- po- ko- ce- od ne u ,
Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ
ra-
So- a a iz
pored do pištolja prilično kg dobrom
13 keju 58 .
bila
skeleta, skeleta, na dosta je kule prevoženi težine signalnog
iz ruke u Bajaz 85 smešten cepelina 85 i i LZ. bombe demontiranju LZ. metka , baržama blizini APK jedan cepelina
sastavljen cepelina saveznicima u po
iznose pristupilo
pao neposrednoj
ispaljivanjem
ponovo jedan ostataka
je vojnici posadu
je pažljivo su da
se
vodonikom, konstrukcĳa
spaljen
sa tako Srpski . u u šetališta Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац je delovi Zato , . luke, gde luke,
zarobljenu 12 Iako 1993. , Beograd, 1915-1918 avĳatika Srpska autora, Grupa 9 Slika 12 1916. 27, may news, London The illustrated 13 komore stanju stavljeni očuvana gradskog u u lunske sprovode
117
, te Za- sav puka 11 upu- selo behu ) England Kent, Dover, Walton, ” 85 se
, cepelin
LZ. ljudi. ljudi. Ian odelo, odelo, neki . štaba pretraže a a kada
straža u iz od 7
strana da
cepelina prekobrojnog seljačko
svih (kolekcĳa
jarugu, jarugu, oficira u svanulo
posadu sa strane, strane, sprovede
trećeg već ostatke jednu sve
na presvlače Beše . se u Cepelina savezničkih Vojnici .
se celokupnu
pregledaše da pretražuju strojevi posade skrila
8 Slika zarobe i vodu i od nekoliko počeli vojnici Istorĳa Istorĳa jugoslovenskog , vazduhoplovstva Beograd, Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review posada došli nikog komandantom streljački
sela i i sa pronađu i Srpski . u u zagaziše do behu
nađoše 1933. patrole već Nemačka 7 Slika ne četnici
11 Sava Mikić, četnika pobegli tiše . teren ih robljenike ali gde i i Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ fabrici je irasklopljeni ma savezu predstavljao sitnicei jedinim u vojnički,
tom Slika da i Običnim Ovakav vojnicima
posluži
trenutku aviona Antante. 11. Kostur aukcĳamau pravljeni trebalo Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац
postupak svojevrsnu građanima kao u prebačeni koja pokaže još
je
svojevrsni
suveniri, cepelina
je da uvek
svetu gradila
uposluži snagu trebalo Slika
turističku ovaj bili Veliku . Kasnĳe . a LZ.
Solunu signal
i
10. Predah neutralni, ogromni saveznika. Drugi koji
vazdušne 85 je
propagandne da i Britanĳu i se izložen
atrakcĳu, grčkom
su ima danas skelet
ostaci da brodove.
dvostruki pored
dvoru i se
sa predati od mogu
priključe cepelina politički,
isvrhe koje aluminĳuma Bajaz vladi, koji efekat. naći
su Vikersovoj
da kule skidane ponovo vojnom trebalo na
civili- u
Prvi po- su je
118 brnu kojom obaranju, nost “ kapetanove lunskog Šerzerom, koji Šerzerom, prebačena je francuski korektno u obavljeno Britanskim ne 3. uka Razlog rata je armĳskog tance porodica Agamemnon“, ,
p 14 okupljena
Slika francuske kao
Zacherias, Ludwig Ratna Deo Jedna Celokupna Pored . Elisa . bila kade, SAD, 1968, 114-123. je
je pukovnika trofej,
naročito fronta, generala fronta, 12. Telegram Nemačka
Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac taj postupalo nemačke zarobljenički
jednog cepelina. zastava uobičajenih u od je obaveštajnim
kabine. što celokupna razdoblju Ratni
obaveštajne bila elisa krasila su posada
je kao interesovalo od
prilikom
ponos Mirkovića,gde tada muzej koja zarobile škola . sa posade 14
članova
priznanje
kojim radni
Zatim
Cross&Coc- Kuck , Hermann fahrmonteur Der podataka o
logor u od
to cepelina se posada je . Takođe.
invalida u cele Saraja (
bila u organima 15. do 15. nalazila još službe.
je srpske zajedno , kabinet se
su posade
uložila
posade jedina jedanput Tulonu. efikasno iz i
predati za smeštena u je Maurice su baze 20. decembra 20. se
Posle brodu, na
trupe, saslušan trupe, učestvovanje
Parizu.
poklonjena detaljno o glavnokomandujućeg sa zarobljena maksimalni
,
krmi Temišvar sudbini Marseju. Saslušanje Marseju.
a zarobljenicima
sa poznavanje Francuskoj
dala toga postavljena
Sarrail), bazi broda kapetanom
zgradu ispitanii
iskaz, su i cepelina
zadacima posada obaveštava
posadi 1916. godine. 1916. u u sprovedeni
LZ. i trud a vojsci
je koja ovog navigacĳe njegovom kasnĳe 85 je u od prilično
najpre LZ. na nekog
broda broda spret- štabu je
, gde , , Bri- , puta stra-
So- pre 85 zid
je je
Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ
. u su 59 na za- ce-
naj- mo- Srbi-
Kako leteli
1929 da nemi- za ok
dalje maršu- dimen- teritori- još svetskog U U viru , Šlezĳom REZIME Rumunĳa čenaodse Napulju u zapaljivog Centralnih
tako .
velikih baza i cepelin L. koncentraci- d d i i predstavljalo predstojećim godine, godine, prav- je ka . upotrebe cepelini
. , neporobljena 127
bila
oktobra oružje, oružje, njihov
je
spektakularnih Kraljevina . lako njenom Prvog je Nemačke. Nemačke. preleteo iz
okupacĳa
je su LZ. eksploatacĳe, eksploatacĳe, Pore 16
i
je a , a 1917 članice
neutralne, Bugarka neutralne, kada metom, metom, što
nad nedostataka: nedostataka: skupa zabeležena Koznik Koznik - Prizren, ostala izvršena
Balkanom i i i koja podrška , njena
baze
moćno
mornarički su ogromne prilika, količina su
uvek Bugarskoj marta
silama
nekoliko i i – Niš – Beograd povučeni
Ugarske države nad lakom - početkom kao ove dogodio u još kasnĳe, kasnĳe, 11.
mnogo
kao a a Sad godine cepelinom i i ih kopnom, kopnom, Jugoslavĳe
suseda a a
i Srbĳu i i imperĳi
Srbĳe se impozantan. impozantan. Čuveni
velikih bile
su - planina 10. 10. su ratištu, ratištu, formirana
Austro na
godine . 1915 turneje Jambol 15 je . Srbĳi,
cepelini Centralnim
postepeno Solun, Solun, toliko
atmosferskih prelet Grčka moćnog Antante, Antante, leteli su početku, početku, iz . 1915
povezane Kraljevine za napad
putničkim baze učinak, učinak, izuzev
od . Sofije rata nazad
U U Kraljevine
oktobra je prema korišćenje sila iz predstavljeni
Bosilegrad i i održavanja proizvodnje, Otomanskoj cepelinima. cepelinima.
saveznika
bile Sombor – Novi
Iaku Drugi . mora
putu do da Balkanskom
invazĳe
je polovini visnost gućnosti, gućnosti, imali zĳe i cena vodonika, činili stvarni akcĳa, nĳe rata propagandne
teritorĳu tom pravcu godine i i Italĳi, cem putu na krajem nisu i i Rumunĳa na strani priklonjenĳa
granici Crnog
preleta dve
jasno moćnih
na Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Zato teritorĳom Temišvaru. Temišvaru. sve na cepelin”) preleteo cepelin”) , naročito do
je . uvek
dva rat drugoj Srbĳe, , 17. oktobar 1929, Beograd. 1929, oktobar , 17. Politika pored sve još U U Nad
svojih i i kraljevine trupa
15
, sila problem od peline u ja su operacĳama novnost u u ušla preko carevina jom manje postalo ja (“Afrički 119
. i je za či- is- su na
na
nad rata u se
sa vešti- samo 1920. su nešto ukup- bogati
morna- zarobljeništvu posade posada oficir
pre
uspeha
obuke ciljeva iz
bio
su oficiri sposoban bio ili
trajao dve
bez u u 85 predstavljali
, izvršio
obaranja je pušteni posadu je jer rata tehničku
LZ. su navigator bila već
. su osoblje mlad
pre
obučenosti navigacĳu. Dok navigacĳu. koji je
je dva Primećeno radom.
je
iskustva
veliku prilikom
imali za da postati
da interesovali ispitane, logora obaranja, obaranja, cepelina
profesionalni Nipea, Nipea, koji
iskustvo obučenĳe, obučenĳe, su
se Telen
eksploatacĳe
do članovi
bombardovanjem u razlike
kaže oficira ikakvog
pa veće napornim poslednja mogao
poseduje sa
na strogo
Kako
posada se detaljno zarobljene
kod je su tokom svi
, bez leta , su su
je stekli samo bave da
, poručnik
pouzdani civil kvalitetnĳe i sumnje natporučnika inteligencĳi. inteligencĳi. Sveukupno
kojih su je 85
85
zarobljeničkog
odnosili koje koje
Šercera ogleda prvog i i Za LZ. LZ. bez se gde
postići zadataka dakle . meseci , od brodova. brodova. Pokazalo službom Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review zetnoj su da
znatno
razlika brod
obučeni i po je vek izu
cepelina celinu. celinu. Iz i i slučaju vazduhoplovstva. vazduhoplovstva. koji Engleske mogao Kelna, Kelna, ovom
u u
Celokupna 13. Slika , mornarici je iz borbenih šest radni natporučnika
komandant. komandant. udaljenosti, od udaljenosti,
brodova armĳskih najveća , rečeno od i Za Vazdušni dovoljno podaci koju šest se
elikoj vezu u u služili hrabar teritorĳom nu nemačkog mornaričkih v ričkih ih i da ovih Njegov kustvom kompaktnu nili zahvaljujući mornarici . godine više no trgovac brodovima. brodovima. Zaključak Mr Dragan ŠALER – Predrag MILADINOVIĆ 16 as lins Naples Serbian during theGreat war Zeppelins above Požarevac 1917 got ant Schercer, crew, bombing, antiaircraft artillery lieuten- Senior Antanta, forces, Central the Harbour, Salonika Front, Salonika Greece, Germany, Austro-Hungary, Požarevac, flew over Požarevac sky. Zeppelinseven VelikaMorava.of riverbed the followed mostly easier) orientate to order wasnearTemišvar,base (in route the territory during several missions. Circumstantially, the zeppelin overSerbian fly to used TheyWorld I. Warthe of beginning the cally bomb distant targets, they were used on all the fronts from strategi-couldwhich one only the time, the at weaponvanced zeppelins above Serbia and the Salonika Front. As the most ad- over October attack the Bulgarian ganda Central ny Central cause a of tain- Black separated of
. As . th the Kingdom an
two into used In Abstract: e words: Key . It . 1926 , the ,
Prizren, on Serbia
Sea Balkan
the the zeppelin and tour
in forces invasions forces problem borders. The war 1915, the to
famous . Over . Italy kingdom kingdoms second from Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац occupation
over in ( fly awas of battlefield on This work shows the activities of German airships- . The
the
and were over Jugoslavia its the
flights the , especially the Antanta
epln arhp L 8, Z 5 Temišvar, 85, LZ 81, LZ airship, Zeppelin, of navy troups
direction powerfull half passangers back Kingdom
way Sebia its territory started not
Balkans of base
powerful
of were of zeppelin Romania
. The to connected operation
performed
side), they side), 1915, the 1915,
Serbia
to
via the for
towards
to
allies, to of of Salonika recorded. On recorded.
other
and
zeppelins Sombor base
zeppelin be The Serbia Kingdom
neighbour. It L59 and was Schlezia more Austro flight support. At support. Ottoman
countries - members countries- Jambol by
concentration
(“African Bosilegrad flew Greece inevitable. Therefore,inevitable. remained and - Novi land, which land,
LZ and in happened of - over Hungary
, it , later
10
Temišvar 127 Serbia, at Serbia, in
Sad Empire
appeared more th were
Bulgaria flew
. It . first Zeppelin”) flew Zeppelin”) Romania and , Koznik , when - free Belgrade
SUMMARY awas
still , the , towards the loyal and on 11 seemed
which was in
least Romania th
October towards territory neutral,
that spite Germa-
March zeppe-
propa- moun-
to to of made - Niš -
was
two
the the the the the till
to of , 120
end many apart of depending exploitation, easy ve were dimensions. In dimensions. towards
. Their . large of
target
presented from
ecece: expensive deficiencies: the
amounts
Sofia. Although Sofia. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac possibilities war and several . addition therefore as a
of
spectacular easily powerful
were to on during they flammable
the plentiful the
weapon,their were previously to atmospheric actions, the
rdc, maintenance produce,
withdrawn , world however hydrogen was
mentioned, the mentioned, War real
conditions, huge conditions, not , they , I from
made the performance,
so
use zeppelins had impressi-
them
at great and
use the an
Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ донеле одго- 1 Албанија, војни Фелдмаршал Кевеш је 2 UDK: 930.25:94(497.11)”1914/1918” UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац бољих генерала одмах после Алфреда Крауса. Беч). Кевеш је у аустроугарској армији сматран за једног од нај- Немачка је већ била препустила балканско ратиште Ау- Под утиском неуспеха немачких снага да задрже са- Kuvess von Kuvesshaza (30. 03. 1854, Темишвар – 22. 09. 1924, Сви датуми су по новом календару. 1 2 динице и када ослободиле њихова места одлучили смо да до 28. од периоду у догађаје те и обрадимо детаљније мало 31. октобра 1918. године, када је ослобођено Браничево. У овај рад. том циљу је и настао ОПШТА СИТУАЦИЈА НА ФРОНТУ У СРБИЈИ ПООПШТА СИТУАЦИЈА ОСЛОБАЂАЊУ НИША варајуће одлуке о даљим дејствима. стро-Угарској и истовремено понудила преговоре о миру на бази услова које је изнео амерички председник Вилсон. Ову иницијативу су одмах следиле Аустро-Угарска и Турска. Нешто раније, 3. октобра, аустроугарска Врховна команда је приступила образовању нове групе армија у Србији под командом фелдмаршала Кевеша. везнике јужно од Ниша, и на страни централних сила и на дефинитивноје да закључка до се дошло савезника, страни пропао план немачког и аустроугарског командовања о ус- постављању нове линије фронта на Балкану, јужно од Саве октобра су 10. стране зараћене Дунава. Обе и стигао у Београд 8. октобра, док је команда ја групе арми- Шолца расформирана. Истог дана, врховних команди споразумом Централних сила, двеју фронт на Балкану је преузео фелдмаршал Кевеш. Под његову команду су ста- вљени немачка 11. армија, армијска група генерални гувернмани Србије и Црне Горе и трупе Командетрупе и Горе Црне и Србије гувернмани генерални Босне, Херцеговине и Далмације. Њему је било наређено да главни отпор пружи на линији Пећ – Митровица – Ниш. 121 Немачки цар Виљем II о Србима Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Након борби за Ниш 10. октобра 1918. године
бјављено је много радова, па и књига, на тему пробо- тему на књига, и па радова, много је бјављено ја Солунског фронта и ослобађања Македоније, али о ослобађању Србије, октобра 1918. године, недо-
Кључне речи: Први светски рат, Србија, Поморавље, савезник.” мој био није народ јуначки овај што ,,Жалим Сажетак: вољно је писано. Углавном се завршавало са ослобађањемвољно је писано. Углавном се завршавало Ниша, док су операције после тога приказиване сумарно у Збогпасуса. неколико максимално или реченица неколико свега овога не треба да чуди што су једна наша књижица и пар радова на тему ослобађања Поморавља октобра 1918. године, доживеле врло велики успех. Недавно објављени рад (Ђокић, 2012) је посебно изазвао велику пажњу у Бра- ничеву и цео или у изводима постављен је на више веб – сајтова и форума из Пожаревца и околине, премда је и у њему слабије обрађено управо ослобађање Браничева и Пожаревца – углавном зато што том приликом практично није било борби. Међутим, пошто је очигледно да је локал- ним историчарима врло битно да знају које су српске је- Мр Небојша ЂОКИЋ Мр Небојша Београд Србија Пожаревца и Ослобођење 1918. године околине октобра Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ др Радован Проф. академија Београд Криминалистичко-полицијска I српска армија је наставила напредовање у Поморављу до 15. октобра, када је задржана на непријатељским положа- јима на Буковику, Послонским и Мојсињским планинама. Фронт се ту стабилизовао до 22. октобра, када је пробијен и српска војска је следећих дана у незадрживом напредо- вању 25. октобра ослободила Јагодину, 26. октобра Крагу- јевац, 29. октобра Пожаревац, 30. октобра Смедерево, 31. октобра Голубац и Велико Градиште и коначно 1. новембра године и Београд. 1918. Рековац,Варварин, Ћуприја, Јагодина, Параћин, Крушевац, Београд Смедерево, Пожаревац, Плана, Велика Крагујевац, О Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ фронту ангажује, поред већ ангажованих српских и фран- и српских ангажованих већ поред северном ангажује, фронту на да предвидео је д’Епере Србији у офанзиву питање у довео би не Да дивизија. 8 до 7 на повећана била је Милна генерала армија циљу том У Цариград. на усмери 1980, 352 –353) Опачић, 365-366; 3, vol. VIII, tom françaises Armées (Les Велесу. у октобра 10. Анријем генералом и Мишићем војводом Александром, регентом са састанку на изнео је који операција, план нови припремио је д’Епере генерал инструкцијом, том са складу У значај. другостепени добију Албанији и Србији у операције да а Цариграду, ка помери Балкану на операција тежиште се да договориле октобра VII, 525 –530) B. 1914-1918, Krieg Letzter 482; 1922, (Bernhardi, појачања. сачекали и муницијом и храном попуну извршили би да ње гоње- обуставили потпуности у октобра, 15. Срби, су пошто зауставила се где Чачка), (до Мораве Западне обала лева - Сталаћ - Бања Соко линију на повуче се да присиљена била октобра, 12. Ниш напустивши је, армија 11. наређењу, по поступи да могла је што него пре још Међутим, Которска. Бока - Подгорица – Скадар правцем Гори), Црној у управе ревац, а армијска група Албанија (заједно са трупама војне Саве и Дунава на одсеку Шабац - Забрежје – Београд - Пожа- јединицама. Немачка 11. армија је требало да се повуче иза потчињеним наређења нова упутио октобра 11. већ је веш Ке- користе. се да дуже што могли Србије извори теријални ма- богати би како постепено, врши се да требало је река граничних позади Одступање Србије. напуштање потпуно за припреме отпочне да армија групи Кевешовој наредила јом новом директивом, примљеном у Београду 10. октобра, угарска Врховна команда одустала од раније намере и сво- аустро- је дана Истог Кевешу. право за је дао Ниша, од жно 522 –525, Tomac, 1973, 662) VII, B. 1914-1918, Krieg Letzter 482; 1922, залиха (Bernhardi, хране. вагона 4000 извлачењу дат је Приоритет Дунава. и Саве преко одступање организовано за потребно је што све и предузео Србији у фронта стабилизацију за мерама са упоредо Кевеш је тога Због стању. лошем врло у биле су снаге те и а снага, предвиђених половином са само лагао распо- је Он очајна. него више била Србији у фронту на ја ситуаци- је јер жеља, као само узети може наређење то се да схватио Београд, у доласку по одмах је, Кевеш Међутим, Тим планом је било предвиђено да се главни напад напад главни се да предвиђено било је планом Тим 7. се су Италије и Француске Британије, Велике Владе ју- октобра 10. борбама у армије 11. немачке Неуспех Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 122 имати великог ефекта. Устаници ће се појављивати свуда у у свуда појављивати се ће Устаници ефекта. великог имати неће наредба Ова крају”. њиховом у испада пријатељских ће који таоце ти морају предузети нарочите мере заштите, а посебно узима- устаника деловања због јединице да армија групи својој бу тога је Кевеш 13. октобра 1918. године издао посебну наред- све више суочавале и са устаницима у својој позадини. Због 2001, 190) Ђокић, 20; 1930, (Anon., циљевима. цивилним по и често веома а војсци, Српској наступајућој по дејства ради цама стани- успутним на се задржавајући Мораве, Велике лином до- директно други Крагујевца, и Краљева преко Крушевца из један Београду, ка повлачење су наставили ескадриле и одмах возови и касније, Дан предузеле Прокупља. и Ниша бомбардовање и возова, из непосредно муницијом, и у прелетеле Алексинац и Крушевац, снабделе се на лицу места горивом Ниша, напуштању по су ескадриле Немачке Крушевац. за други а Алексинац, за отишао је воз Један ла. ескадри- повлачење пред дан Ниш напустили материјалом одмах бомбардују тај град јер су возови са ваздухопловним да стању у били Ниша, из одступању по су, пре- Тако базирању. при ескадриле своје пратећи људство, и радионице материјал, ваздухопловни превозили воза цијализована без задржавања. готово офанзиву у пређе да могла армија 1. српска је где почети тек око 20. новембра, за разлику од српског фронта, от- могле снага, концентрисању у спорости због су, Турској и Румунији у операције стране, друге 1980,Са Опачић, 354) 415;(Lesfrançaises Tomac,Armées3, vol.tom VIII, 1973,662; сији формира нови источни фронт против централних сила. ђе у одбрану. Циљ савезника је био да се у Румунији па и Ру- пре- се да требало Србије ослобођењу по фронту, српском на је док Румунији, према окрене снага део војска Источна савезничка да захтевало се Бертело којој у инструкцијом, генерал новом са стигао Париза из октобра 13. је Солун у току, у били инструкцијом, овом са складу у трупа, покрети су док Међутим, Морава. Велика река војске Источне ске францу- и армије те између разграничења линија је да је арми- 1. команданту саопштила је команда Врховна српска Дрини, и Сави према дејствује војска српска да предвидео д’Епере је Премда трупе. италијанске замене је чим визија, грчке ди- група 3. 4 и ангажује се да требало је до Накнадно дивизије. 3 и (35.) италијанску једну и још трупа, цуских Током повлачења немачке и аустроугарске снаге су се се су снаге аустроугарске и немачке повлачења Током спе- два са су Немци Србије, из повлачења Приликом Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac ,,својим главама јамчити да неће бити не- бити неће да јамчити главама ,,својим Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац У време када је војвода Бојовић издао заповест ар- ре, где се по одлуци Врховне команде одмарала од 13. до 18. октобра. Током тих дана коњица, ојачана мањим пеша- дијским деловима, чистила је терен јужно од Западне Мо- раве и Послонских планина и Буковика. Француска Коњич- ка бригада ојачана једним батаљоном и једном батеријом Моравске дивизије, после ослобођења Пирота и Беле Па- ланке, гонила је непријатеља ка Књажевцу. Дринска диви- ешалон, армијски први у ушла Дунавске уместо је која зија, образовала је Расински одред и упутила га правцем Јанко- ва Клисура - Крушевац са задатком да затвори правце одосло- као служи да и Трстеника и Александровца Крушевца, је дивизија Дунавска деловима. извиђачким коњичким нац распоређена, као армијска резерва на простору Мрамор 10) (Ђокић, 2003, – Александрово - Мерошина. мији за настављење офанзиве, 16. октобра, добио је ново наређење Врховне команде, у коме му је саопштено да је по одлуци главног савезничког команданта српска војска усмерена према Дрини. Његова I армија је требало да са- чека II армију и групу Пате, па да по њиховом пристизању предузме гоњење у северозападну Србију, тако да јој де- сна граница буде линија Крушевац – Крагујевац - Милановац –Уб - Шабац. Долину ГорњиВелике Мораве је требало да препусти француским јединицама као и правац према Београду. Српска II армија је добила долином задатак Западне Мораве да и Ђетиње надире у правцу Вишеграда. октобра у Војвода свом Бојовић опширном је телеграму17. Врховној команди указао на сву штетност од задржавања његове армије на достигнутој линији и скретања са главног стратегијског правца на споредни. Нагласио је и да је већ издао наређење за наставак операција у духу наређења од је Бојовић операције. отпочеле јединице су да и октобра 12. Фран- и армије његове разграничења линија да предложио цуза иде Моравом до Ћуприје а затим преко Јагодине, Па- места та сва да тако Београд, на Авале и Младеновца ланке, остану Французима, а да Београд буде заједнички. Војвода Мишић је прихватио ово мишљење, па је одобрио коман- опера- започете настави да Бојовићу војводи армије I данту ције у долини Велике Мораве, ако сматра да има довољно снаге, све док француске трупе и II армија не пристигну на његову висину. После тога је I армија требало да баци се на додељени пре- јој правац јер је било немогуће мења- ти општу диспозицију без великих поремећаја у извођењу предвиђених операција. Врховна команда је у међувреме- ну наредила да се при даљем надирању води рачуна да се 123 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Немачка 11. армија се из Ниша повукла на моравске Мада је Српска Врховна команда упозорила 9. октобра поло- главнином посела је армија I српска овога, Након непријатељској позадини. У крајевима, о којима овде пише- овде којима о крајевима, У позадини. непријатељској Рудника Крагујевца, око време, то у било, је их највише мо, – 521) 520 (Митровић, 1987, и Параћина. аустроугарских новопристиглих помоћ уз је Овде положаје. јединица организовала одбрану на линији Краљево - Кру- шевац - Књажевац. Тек пристигла аустроугарска 30. диви- зија била је распоређена на левој обали Западне Мораве, од Краљева до Велике Дренове. У рејону Чачка се налазио одред Живановића. Алпски корпус је био на положајима дуж Западне Мораве и то на сектору Велика Дренова - Кру- шевац - Мојсињске планине. Немачка 219. дивизија је др- дивизија 217. а Лесковик, – планине Послонске линију жала распола- армија 11. је Укупно Књажевац. – Лесковик линију гала са 40 батаљона и 53 батерије или око 14.000 пушака. Поред тога, постојале су немачка 6. резервна дивизија (у формирању код Свилајнца), аустроугарска 9. дивизија (по- вучена код Београда) и аустроугарска 59. дивизија, која је управо превожена из Украјине за Србију и чији су се пред- њи делови искрцавали на простору Јагодина - Ћуприја - Па- раћин. Кевеш је добио и три корпусне команде. Команда 39. корпуса је преузела десно крило (30. дивизија и Алпски корпус), команда 53. корпуса лево крило и 217 (219, 59. ди- су које јединице преузела корпуса 11. команда је док визија) 4. и дивизија 9. (аустроугарска армија Групе резерви у биле ди- резервна 6. немачка касније, Нешто дивизија). коњичка арми- 11. снага главних бок обезбеђује да је упућена визија оку- у снагама са везу одржава и Мораве Велике долини у је ци Дунава. Фелдмаршал Кевеш је тако груписао главнину снага за затварање великоморавског правца, остављајући слабе снаге за обезбеђење бокова. На то су утицале доби- јене нетачне информације да ће српска 2. армија, заједно пешадиј- 76. и колонијалном (17. дивизије француске две са армије,1. српске крилу десном на употребљене бити ском), а само једна француска дивизија (11. колонијална) лево од VII, B. 1918, – 1914 Krieg Letzter 3; – 482 1922, (Bernhardi, ње. Ђокић, 2012, 122 – 123) 360 – 361; Опачић, 1980, – 774; 769 I армију да буде опрезна при додиру са немачким трупама, она није успорила темпо, већ је у оштрим борбама одбаци- ослободила октобра 12. и трупе аустроугарске и немачке ла Ниш и Прокупље, док ће следећег дана у руке француске коњице пасти Бела Паланка. Риба- - Јастребац Мали - Лесковик – Грамада линији на жаје Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ бра на целом фронту, обема обалама Велике Мораве. До До Мораве. Велике обалама обема фронту, целом на бра окто- 22. предузето је Гоњење Мораве. Западне од положаје јужно напутили октобра 21/22. ноћу су Аустроугари и Немци повлачење, наредио Кевеш октобра 21. је Пошто је. дивизи- 219. немачке крило лево поколебавши Буковика, да малаксава. Предњи делови армије су овладали масивом почео отпор непријатељски армије I крилу левом на је то Нарочи- тачака. брањених јако више напустили коначно су Немци октобра 21. Током планине. Мојсињске – Делиград – коса Мозговска линији на положаје немачке на напади планинама и положај код Мозгова. Сутрадан су настављени Мојсињским на глава Дренова зузети нису дана тога Ипак, фронта. са притисак настављајући упоришта, пријатељских не- главних обилажења маневар отпочеле су трупе српске жртве, велике избегле се би Да 1928,49) (Туцовић, љерија. арти- далекометна штити њих све а митраљеза, више што са пешадије, мање што заштитници у остави се да томе у ла састоја- се тактика аустроугарска и Немачка напредовања. незнатна остварена су где тачкама, неким на су само постигле успехе напад, општи предузеле армије I дивизије Премда су положајима. Сталаћским и Ражањским на отпор Letzter Krieg 1914 –1918, B. VII, 767 –768) 39,– 6263,38 – 4, 30,– 69(ВРС 3 пријатеља. 70,– 99; – 86 не- положајима одбрамбеним подилажење извршиле су је арми- I дивизије предње октобра, 19. и 18. току У Краљева. правцу у упућена пук) коњички (2. колона помоћна је док претходници надирала, главном колоном обалама Мораве, у је дивизија Коњичка Мораве, обалом левом дивизију ску Морав- је следила резерви, у била је која дивизија навска Ду- Крагујевац, – Крушевац правцем дивизија Дринска ја, Мораве и то Моравска дивизија правцем Параћин – Ћупри- Опачић, 1980, 363) Главне снаге армије су упућене долином 125; 30, (ВРС наступање. отпочну изјутра октобра 18. да на ЗАПАДНА МОРАВА ФРОНТА РАЖАЊ–МОЈСИЊСКЕПЛАНИНЕ ПРОБОЈ IСРПСКЕАРМИЈЕНЕПРИЈАТЕЉСКОГ 86 –99; Опачић,1980, 361 –363) 70, – 6963, – 62 39, – 38 4, – 3 30, ВРС 583;579, – 577 512, 327,465, 29, – (ВРС 464 бока. са дејством и обиласком јају тога избегавају директни напади на њих, већ да се она осва- због се да и рушења од поштеде више што места насељена Током 20. октобра непријатељ је пружао још увек јак јак увек још пружао је непријатељ октобра 20. Током ешало- првог дивизијама наредио је Бојовић Војвода Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 124 мора. (Ђокић,2012,145 –147) Црног са октобра 15. дошао је који пук тешке један и артиљерије пук 9. службу, полицијску за пук пешадијски један пука), коњичког уланског 12. ескадрон 1 и пук пешадијски 102. и 91. 80, (30, дивизија аустријска 9. пука), хусарског 5. ескадрон 1 и хусраског 19. ескадрон 1 пук, пешадијски 101. и 47.(431,391. лови дивизија 219.немачка пука), хусарског де- и пукови ландверски 22. 21, (9, Галвица Фон манданта пук од 9 батерија калибра 75 мм), 217. немачка дивизија ко- Баварски гардијскипукод3батаљонаи204. артиљеријски батаљон, 10. јегерски резервни 14. пук, батаљон, активни јегерски јегерски 2. батаљон, 3. његов тј. кор пук, јегерски Алпски (1. јединице: следеће ангажоване биле су бама бор- у снага непријатељских Од гоњењу. у ангажовати дана следећих током постепено она и се ће али резерви, у била њичка, Моравска и Дринска дивизија. Дунавска дивизија је Ко- стране српске са учествовале су борбама овим У љево. Кра- – Јасење – Крст – Белушић – Обреж – Ратари – раћин Па- – Мириловац – Лешје – 902 к. – Вис линија достигнута је мрака До Белушић. и Параћин су Ослобођени гоњење. незадрживо је настављено октобра, 23. дана, Следећег во. ње - Прњавор - Грачац - Чукојевац. Ослобођено је и Краље- Богда- - Вода Бела - Вратаре - поље Варваринско - Ловац - мрака српске трупе су достигле линију Криви Вир - Грабово Алписког корпуса и аустроугарске 30. дивизије, одбацила одбацила дивизије, 30. аустроугарске и корпуса Алписког крила унутрашња нападајући је, дивизија Дринска север. на продор настави да и дивизије 219. немачке одбрану ми мане- вра. (ВРС30, 336 –337) предвиђеног извршење за крило лево на дивизију Коњичку упути одмах да је му предложио октобра, 26. пре Краљева до стигне да могла није армије II дивизија челна Мишић је прихватио и Бојовићев план о. бр. 18967, али како Истовремено, Немаца. позадину и бок у Свилајнац – повић По- Велики фронт на Крепољина и колона Жагубице преко француска упути једна се да нареди да војске Источне Француске команданта замолио је Мишић војвода убрзан, повић – Багрдан – Крагујевац. Да би пад ових положаја био По- Велики линојом овлада могуће брже је што да, тежила је тога Због Кутлово. – Крагујевац – Врх Црни – Бигреница линији на положајима новим на консолидује се да јатеља ГОЊЕЊЕ ДОЛИНОМВЕЛИКЕМОРАВЕ Током 23. октобра Моравска дивизија је успела да сло- да успела је дивизија Моравска октобра 23. Током непри- спречи да настојала је команда Врховна Српска Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Врховна команда је 25. октобра 1918. године наредила у нападу на Крагујевац је била забрањена употреба арти- љерије. Коњичка дивизија је добила наређење да свој пук који је на правцу Трстеник – Крагујевац стави под команду команданта Дринске дивизије. Такође и командант Дунав- ске дивизије је имао да стави на располагање Дринској ди- визији један свој пук и потребну артиљерију. Дунавска ди- визија је требало да настави наступање преко Црног Врха 10 око од одстојању на дивизије Дринске крилом десним за километара задржавајући пук на правцу Обреж – Јагодина – Лапово. Командант авијатичарског сектора је требало да 25. октобра упути авионе у извиђање правцем Алексинац - Параћин - Мутница - Ћуприја - Јагодина - Крагујевац путем за Горњи Милановац до Драче – Љубић – Рековац – Кру- шевац (где је требало да баци извештај). Требало је исто- времено да упути и једну ловачку патролу, као и да упути авионе у бомбардовање и митраљирање непријатељских одступних колона. Главни задатак авијације је био успоста- вљање превласти у ваздуху. Командант инжињерије је тре- бао да нареди оправку мостова на Морави код Житковца, Ђуниса и Обрежа, као и поправку путева. Оперативни део у је био део други а Крушевац, у премештен је армије штаба 386 – 387) Нишу. (ВРС 30, команданту I армије да предузме све мере да се у времену приближавања Београду у његовом правцу нађе 7. пеша- дијски пук са једним ескадроном коњице и једном батери- 30, (ВРС Београд. у прве уђу да требале су јединице Ове јом. не- и олуја велика владала октобра 25. током је Премда 419) Дринске Успеси офанзиву. наставиле су трупе српске време веомасу дивизије 30. и корпуса Алписког споју на дивизије забринули Штојбена. Дринска дивизија је надирала с обе стране пута Крушевац – Крагујевац који је једини стајао на срп- да плашио се Штојбен корпусу. Алписком располагању ска I армија може да предвоји његову 11. армију и њене ле- вокрилне трупе одбаци на исток. Пошто је постало очиглед- заустави да може не дивизије 30. бригада левокрилна да но надирање делова Дринске дивизије, путем за Крагујевац, на висовима јужно од Крагујевца, генерал Штојбен је наре- дио повлачење на положаје који су се протезали у висини Крагујевца, затим преко Багрданског теснаца ка Петровцу на Млави, а све у циљу спречавања распада фронта. Да би јужновисова са корпуса Алписког повлачење омогућило се поседнеда наређење добила је дивизија 30. Крагујевца, од међуположај Стражара – Столице испред Крагујевца. Ис- товремено и 217. 219. дивизија су требале да се повуку на 125 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Прва армија је у току 24. октобра наставила гоњење на намрак пред су избили армије I колона делови Предњи на- издао године 1918. октобра 24. је армије Командант непријатеља непријатеља на север до Белушића, који је предвече осло- бодила. Да би спречио распад фронта генерал Штојбен је наредио да 11. армија ноћу 23/24. октобра отпочне повла- чење на нову одбрамбену линију Чачак – Бресница – Јасе- нова глава – Параћин – Велики камен. (Опачић, 365)1980, Међутим, у време када је издато ово наређење ново пред- већ пробијен. виђени фронт је био целом свом фронту. Непријатељ се повлачио према северу остављајући јаче заштитне делове који су давали доста јак октобра непријатељ је тукао јаком арти- отпор. Ноћу 23/24. љеријском ватром Параћин, Црницу, Текију и Стражу. Па- раћин је гађан и током дана, нарочито део око цркве, па и Томтрупа. српских било није близини у премда црква, сама приликом је порушен Наторањ на 33) цркви. (Ђокић, 2003, наредиоје Пате генерал дана претходног од захтева основу 17. колонијалној дивизији да своју претходницу, која је је Главни- Параћину. према упути Зајечар, у стигла раније дан на ове дивизије, која се налазила на простору Пирот – Ца- риброд, продужила је за претходницом 26. октобра. Исто- за- добила је дивизија 76. француска октобра, 24. времено, датак да продужи марш ка Зајечару, одакле је 28. октобра требало да преко Петровца на Млави крене ка Пожаревцу. Међутим, пошто су ови покрети француских трупа постали непотребни, генерал Пате је у споразуму са Србима, своје трупе поново упутио ка северу. (Опачић, 1980, 365; Ђокић, – 162) 2012, 161 линију Забрега – Ђула – Карађорђев шанац – Драгошевац – Велики Кременац – Голо Било. Моравскато и армије јединица наступању даљем о ређење дивизија десном обалом Велике Мораве ка Гложану и Сви- дивизи- Коњичка Крагујевцу. ка дивизија Дринска а лајнцу, помажући армије, крило десно штити да задатак добила је ја ди- Дринска дивизије. Моравске операције снагом главном визија је требала да изманеврише напријатеља код Крагу- јевца, тако што ће леваа колона да напада правцем: Остре- вица - Столица - Змајевац - Рујевица - Копиловац - Лужни- ца - Сремска пољана ка Чумићу, а десна колана правцем Рековац - Ратковић - Осредњак - Дренак - Струга - Распода фронту на налазио се који дивизије, Део Бачево. - Шупљаја - назадржи се да је морао Корићани, – Белошевац – Жежељ том фронту док обилазне колоне не заврше обилазак и не онемогуће непријатељу рушење у Крагујевцу. Јединицама Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ светити бађањем зорнику рудника да их обезбеди. Непријатељски слаби за- слаби Непријатељски обезбеди. их да рудника зорнику над- је наређено стању, исправном у затечени реци Равној и Сењи у мајдани су Пошто Свилајнцу. ка одступио је дије) пеша- (батаљон Непријатељ Деспотовац. у ушао је бригаде делови. Око 8.30 часова претходнички ескадрон 1. коњичке Деспотовцу, који су још у 6 часова напустили непријатељски сној обали Мораве су у 6.30 часова наставили наступање ка на биле су запаљене све станице и магацини. Делови на де- Пла- Велика станице до све пруге железничке Дуж Лапово. држао још је Непријатељ Рогот. на избили делови предњи су док заноћила, је коме у Брзан у стигла час 21 око је лона Ко- непријтељем. са додира без Багрдан, у око ушли су и подне гоњење наставили часова 8 око су колоне делови средње Предњи армије. бок десни истовремено штитећи северу, према Мораве, обалама обема непријатеља њење дана. претходних него хладније знатно било је Време Дунав. на јевац. Било је само питање дана када ће српске трупе изаћи дана ослобођено је Поморавље све до Лапова, као и Крагу- овог Током одстуапњем. ужурбаним са наставио је који ља ОЛОБОЂЕЊЕ БРАНИЧЕВА 30, 424; истиизвештај самодетаљнијинастр.471–472) - Лапово - Крагујевац и долином Мораве натраг у Ниш. (ВРС Свилајнац - Медвеђа - Ћуприја - Параћин - Ћићевац рером: итине- то и аеродрома нишког са лет извиђачки један још Лаз –КуковаЛипаСтолицаГолочело.(ВРС30, 463) Лисин – 789 к. – врх Велики – Јагодине од Бећарско северно – брдо – к.411 – Јабуковац линију на избила је армија деловима предњим Својим ваздух. у дигнут у био је Ћуприји Мост Рековац. и Јагодину Ћуприју, вароши ослободила 1914 –1918, B. VII, 770 –773;Опачић,1980, 366) (LetzterKrieg Млави. на Петровца код задржи се да требало је дивизија резервна 6. немачка а Јагодине, код положаје 26. октобар1918. . Трупе ове дивизије су наставиле го- наставиле су дивизије ове Трупе дивизија. Коњичка непријате- гоњење настављено је октобра 26. Током Почев Овог дана су аероплани Српске авијатике извршили извршили авијатике Српске аероплани су дана Овог и наступање наставила је армија октобра 25. Током више Браничевског Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац од 26.октобра пажње. округа, па српске трупе ћемо су овим започеле дејствима са осло- по- 126 није успоставила додир са непријатељем. Када су јединице јединице су Када непријатељем. са додир успоставила није нигде Дивизија Багрдана. од северно Милошева, села до доспео је Додића мајора Одред врха). Средњег код четом избаченом са Штипља, Горњег село код делови достигла (предњи Црнчу је колона Лева Рибник. – Липар линију на деловима предњим а Јагодине, од северозападно к.206, на 502) 30, ном гају. Дивизијска резерва је заноћила код Дубоког. (ВРС Рав- на колна лева а брду, Трифуновом на заноћила и била ВРС 30, 472, 503, 506) 51; 1028, Туцовић, 772-776; VII, B. 1914-1918, Krieg (Letzter топом. пољским једним и брдских неколико са дејствовао је Непријатељ Радмиловића. и брда Бумбаревог Кнића, од шадијским деловима леве колоне, водили су борбу западно пе- потпомогнути пука, коњичког 2. делови Извиђачки ци. Врби- ка гоњење продужила и Кутлово – Лак – Копиловац пријатељем. Лева колона је, уз слаб отпор, избила на линију ловима на линији Милановац – Прњавор, без додира са не- де- предњим са а Расподама, на главнином са заноћила је Колона непријатељем. са додира без лазу Лисином ка пала насту- је колона Десна Крагујевца. обиласком са наставиле кроз Крагујевац и одступе на север. Десна и лева колона су прођу тренутку последњем у да корпусу Алписком и визије јужној ивици града да би омогућили источном крилу 30. ди- продужила гоњење. Аустријанци су успели да се зауставе на ке косе (линија Стражара – Столица) на Жежељ и око подне Мамутовач- са дивизије 30. из делове непријатељске слабе протерала је дивизије Дринске колона Средња јутра. од но (ВРС 30, 421, 473,505;Здравковић,2003, 214) упућено је једно одељење правцем Жагубица – Нересница. бригадом коњичком француским са везе одржавање и ње хвата- За Рам. – Пожаревац – Петровац и Градиште Велико – Кучево – Петровац правцима одељења извиђачка тила упу- је Дивизија Лапова. од јужно – Рогот – Медвеђа линију на увече су избили колоне средње и десне делови Предњи села. од западно се повукао и Медвеђу је напустио бока са и фронта са нападнут је Када артиљерије. подршку уз и чак отпор, жесток пружио часова 17 до све непријатељ је Ту ђе. протеран, али се зауставио на источној ивици села Медеве- је непријатељ борбе краће После Поповића. Великог код и касније нешто а Миливе, и Плажана села између косе са ватром пушчаном дочекан подне, око је, вод Претходнички штитнички делови задржали су се западно код реке Дубице. . У току гоњења десна колона је из- је колона десна гоњења току У дивизија. Моравска наставље- је непријатеља Гоњење дивизија. Дринска је са десном колоном доспела доспела колоном десном са је дивизија Дунавска Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Дунавска дивизија је избила на линију Марковац – Ро- Дринска дивизија. Десна колона дивизије је са пред- радиле, радиле, ризикујући живот. То је било платно на коме златом су извезене заставе уједињених народа. Како су девојке застава, америчка је каква међузнао није нико њима ћири- дну На углу. у звездицама са српску као замислиле је лицом извезена слова: Ослободиоцима Србије. Свилајнац заста- ову дар на ми Дајући Ресаве. из девојке Младе 1918. Отишао болесна. везиља једна је да рекле ми су девојке ву, сам кући њених родитеља и поздравио је, пожеливши јој брзо оздрављење...” – (Ђурић, 63 64) 1982, Средња колона иви- на избила часова 10 у и Брзана из кренула часова 6 у је цу села Марковца. У 14 часова је посела Стари Аџибеговац, где је и заноћил,а док су предњи делови у часова 17 посели железничку станицу у Великој Плани док је непријатељ по- седао саму Велику Плану. Ова колона је током октобра 27. тро- и коња 6 митраљеза, три каре, две топ, један запленила 215) 584; Здравковић, 2003, ја кола. (ВРС 30, гот – Трашеница. Њен 9. пук је око поднева био на Виску. Коњички ескадрон дивизије је у 15 часова заузео Рачу, одред амајора Додића је предвече, заједно са деловика Ко- њичке дивизије, заузео железничку станицу у Великој Пла- 543) 503, ни. (ВРС 30, њим деловима била на Виску, а са коњичким патролама у јеколона Средња непријатељем. са додира било Није Рачи. била на Чумићском брду. Лева колона је рано изјутра про- дужила покрет од села Драча за село Кутлово и Магареће брдо да би око 15 часова избила на Угљаревац, а са једном четом допрла до Страгара. Ни овде није било додира са не- пријатељем. Непријатељ јачине око једног пука пешадије и 2 ескадрона коњице је око 10 часова одступио преко Козо- репа и Овсишта за Божурњу и Тополу. Код Божурње је од октобра дошло до 24. више до борби 27. између устаника и уушле су дивизије јединице дана току У јединица. немачких Крагујевац, пошто је исти обезбеђен од даљег непријатељ- ског бомбардовања. Одступајуће непријатељске делове су још пре доласка српских претходница нападали мештани што је још више убрзало њихово одступање, које је вршено у највећем нереду. Свуда на путевима су остављани топо- ви, каре са муницијом, ранчеви па чак и пушке. Дринска дивизија до краја операција више није имала непријатељем. додира Дивизија је сана падинама Рудника ступила у у био муниције и оружја магацин је чији комитама, са додир манастиру Благовештењу код Страгара. Комита је било око били, су Запленили растао. свакодневно број је им али 600, 127 ,,... три дана касније били Записао сам имена девојака: 3 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Милутина. По губитку Крагујевца дошло је до слома у 11. армији, де- предњими својим избила, мрак пред је армија Прва Коњичка дивизија. На фронту Коњичке дивизије не- Прва армија је изјутра држала линију Медвеђа – Гло- Јелена Анжујска је била жена краља Уроша I, а не краља 3 27. октобар 1918. октобар 1918. 27. дивизије дивизије пролазиле кроз Јагодину становништво је органи- Јагодини. у заноћио је дивизије Штаб дочек. свечани зовало 506) 503, (ВРС 30, која је измакла контроли свог команданта. Морално поко- лебана армија није могла да изврши противнапад, па је ге- нерал Штојбен издао наређење за повлачење. Сматрао је да испред свог фронта има 6 српских и по једну француску и грчку дивизију. Био је суочен и са све жешћим нападима да закључио је тога свега Због фронта. позадини у устаника окто- 26. је па Србији, у одбрану упорну за услови постоје не Србије. из повуче армија застоја без се да одлуку донео бра По његовом мишљењу то је био једини начин да Монархије. одбрану се непосредну за стању добром трупеу сачувају VII, 585-586) B. 1914-1918, Krieg (Letzter ловима, на линију Медвеђа - Трифуново брдо - Рогот - Пр- њавор - Милатовац - Жежељ - Копиловац - Лак - Кутлово.Непријатељ је евакуисао Крагујевац, где је око подне тукао бол- и касарне Завод, Технички Артиљеријско артиљеријом нице, али је око 13 часова престао. (ВРС 30, 421, 467-468, 472) жани – Рогот – Драчко поље – Врбица. Крагујевац и Багр- данатоку У рукама. српским у чврсто били су теснац дански армија је продужила продирање не допустивши непријате- љу да се опорави. пријатељ је изјутра октобра, 27. упорно бранио косу на ле- вој обали Клечар потока, а од 9 часова отпочео је повлаче- ње ка Свилајнцу. Током дана је ослобођен Свилајнац. (ВРС 30, 502-503) Генерал Траније је оставио сећања и о уласку француских трупа у Свилајнац: смо у Свилајнцу, главном месту богате Ресаве. Какав ве- личанствен дочек! На уласку у град, група младих девоја- ка. Већина говори француски. То је Коло Јелене Анжујске, француске принцезе која је крајем XIII српског постала краља супруга Милутина. Јелена, Даница, Вида, Љубица, Милица. Оне су везену ми заставу коју дале су за време бугарске окупације тајно Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ француских трупа.(ВРС30, 547;Манојловић,1940, 64) и наших превожење вршено је којих помоћу веслање, за чамци склопљени су где Градишта, Великог до Дунавом и Моравом је спуштен понтона немачких великих део један октобра, дана Задњих заробљеници. ратни непријатељски склопљен мост преко Мораве. је На изради новог моста ангажовани су и кога од материјала, понтонирског немачког количина велика заплењена је Ту Ћуприју. у прешао трен је па посада, најнеопходнија остављена је мо- сту На Мораве. Западне преко мост подигао средстава месних од делом а материјала, ског понтонир- од делом Јасике код је трен касније, Нешто порушио. био непријатељ је кога мост, дрвени оправио је армије I трен мостови ховца, Пу- села код Мораву Јужну на доласку По понто- нири. српски и редовима првим у не премда кић, 2003, 42) !” године 1915. из Немци говорили: разлога без војници српски Нису одступању. у непријатеља стигну да више неће ни бити. Срби једноставно неће моћи да контакта између супротстављених страна готово тако повлачење убрзали октобра 28. су ри Аустро-Уга- и Немци Београд. – Рипањ – виона Ко- – Космај – Топола – Наталинци правцем је – Гроцка. Дунавска дивизија је имала да дејству- Умчари – Крсна Велика – Азања – Паланка цем прав- Мораве обалом левом наступа да имала је дивизија Моравска Смедереву. ка колоном помоћном а Пожаревцу, ка наступа да требала главнином својом је дивизија Коњичка наступању. даљем 505) Смрдан - Јарушице - Чумић - Пласковац - Шаторња. (ВРС 30, Коњушнице - Витежево - Кушиљево - Стари Аџибеговац Стари - Кушиљево - Витежево - Коњушнице пребацивши сепрекоРесаве. 30, 503, 508,546-547; Митровић,1987, 520) ВРС 51; 1928, (Туцовић, Шаторње. из одељење строугарско ау- слабије једно протерала комитама, са заједно колоне, средње из патрола је поподневна Истог коморе побили). доста су (коње и аутомобила три волова, 150 око тада, до 4 Данас Староселокод ВеликеПлане. У овим ратним дејствима су узели учешће, учешће, узели су дејствима ратним овим У о наређење ново издао је армије командант дана Тог Предњи делови армије избили су пред вече на линију линију на вече пред су избили армије делови Предњи гоњење, продужила је Дивизија дивизија. Моравска Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац (Tomac, 1973, 663; Ђо- 663; (Tomac,1973, ,,Нису то они они то ,,Нису 4 - 128 Француске трупе Пожаревац улазе уослобођени цем Свилајнац – Пожаревац – Костолац са задатком да да задатком са Костолац – Пожаревац – Свилајнац цем ескадрона, један ескадрон пешке и 6 топова) наступа прав- (7 колона десна распореду: оваквом у наступање настави 27.октобра од 28. 10226 да бр. требала о. октобра армије I ослободивши сваоваместа. Аранђеловац, – Топола – Наталинци – Обешењак – ланка Па- – Пожаревац линију: на су избили деловима предњим својим са армије ове трупе поноћи, до и продужило мично мести- се које надирању, енергичном свом У повлачењу. у трупа непријатељских пљачке од имовину своју бране да оружје на подигли неослобођени још се су који устаника, – мештана наоружаних броја већег од и трупа од гоњен ду, нере- у повлачио разбијен се који непријатеља, отпор слаб на наилазећи Сави, и Дунаву ка северу, према пријатеља следећих парданаизбиленаДунавиСаву. током јединице, српске су које током операција започиње је на основу наређења команданта команданта наређења основу на је дивизија Коњичка не- гоњење наставила је армија I октобра 28. Током 28. октобар1918. Овим су завршене борбе за ослобођење Поморавља, а 16. (29) октобар 1918. (Војни музеј) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Премда је 2. коњичка бригада Коњичке у Банат. Командант Пожаревца и све немачке власти престале су да функционишу 27. окто- бра и 28. октобра изјутра напустиле су варош. 107) (Максимовић, 1919, дивизије требала да се прикључи дивизији на простору села Кушиљева, она је из оправда- них разлога каснила. Због тога је 1. коњичка бригада сама наставила гоњење непријатеља Пожа- – Орашје – Жабаре – Кушиљево друмом ревац. Као појачање бригада је добила један пешадијски батаљон и једну брдску батерију из Моравске дивизије. Наступање је започето у 22 часа 27. октобра. Бригада је у току ноћи ис- снаге непријатељске изненађене одбацила пред Жабара и одбацила их на село Ракинац (Симићево). Непријатељ који је српске очекива јединице наставе да наступање, тек изју- тра одступио је у паници и по лошем времену, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац У Пожаревцу су још 6. октобра године 1918. Немци пре- предњим предњим деловима на Јасеници десно од друма за Смеде- рево, па до Мораве. (ВРС 30, 584 – 85; Здравковић, 2003, 215) узели власт од Бугара. Почев од 22. октобра почеле су да кроз град пролазе колоне немачких јединица које се нису дуже задржавале у вароши, већ су продужавале за Дубра- вицу, одакле су се шлеповима пребацивали преко Дунава остављајући телефоне у Жабарима. Око 11 часова српске сна- непријатељске су док Ореовици, у биле су претходнице ге у јачини од две чете са батеријом наставиле одступање друмом ка Пожаревцу. Главнина 1. коњичке бригаде насту- пала је гребеном између Мораве и Млаве практично без непријатељског отпора. Тек код Лучице на Миловом брду вре- у добијања циљем са отпор слаб непријатељ је пружио кавозовима то и повукао часова 19 око се чега након мену, Смедереву, а мањим деловима ка Дубравици и Костолцу. Да би се избегло рушење Пожаревца бригада се не по 28. под- октобра задржала код Пољане. Око поноћи 28/29. октобра немачке заштитнице су напустиле одступиле Пожаревац ка Дубравици. Одмах за њима у и варош је око 23 часа ушла српска официрска патрола под командом мајо- ра Чемерикића, која је дочекана од одушевљених грађана. Патроле су одмах упућене у свим правцима ка Дунаву. За извиђање и осигурање упућен је још раније 3. ескадрон 1. коњичког пука капетана Муцића, који је заузео Петровац 129 (ВРС 30, 546) (ВРС 30, 6 (ИАП, Збирка Д. Шалера) наступа правцем Велика Плана – 5 Улазак ослободилаца у Пожаревац, 1918. Улазак Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review пука. зио чак код Краљева, наређено да се одмах врати у састав свог ћемо средњу колону од сада називати левом колоном јер се такосе јер колоном левом називати сада од колону средњу ћемо назива и у званичним документима. Дотадашња лева колона више неће учествовати у дејствима, па Главнина леве колоне Коњичке дивизије је у 6 часова Истовремено је извиђачком ескадрону, који се у то време нала- Ово је у ствари некадашња средња колона коњичке дивизије. 6 5 Сараорци – Смедерево, са задатком да заузме фронт ушћа Мораве до Смедерева. од заузме заузме фронт до ушћа Мораве; један део упућен је преко Петровца долином Мораве ка Кличевцу и Раму, ради оси- гурања десног бока; једна патрола од Црнућа ка Великом Градишту; једна ка Голупцу и једна у Жагубицу за хватање везе са француском коњицом. Лева колона дрон пешке (један и два еска- топа) и 50 минута 28. октобра кренула из Старог Аџибеговца док су још пре тога предњи делови у 6 часова посели Плану, али су при даљем Великунаступања задржани око 7 часова непријатељском артиљеријском ватром (три топа) на сној де- обали реке Јасенице. Непријатељ је посео леву обалу Јасенице од крњевске воденице до ушћа у Мораву. По из- вештају патроле у 13 часова није било непријатељских сна- га у Паланци и Крњеву. По исказу мештана непријатељ се налазио код Голобока. Око 18 часова стигао је 1. батаљон 1. пешадијског пука и посео Јасеницу лево од леве колоне коњичке дивизије. Колона је заноћила у Великој Плани са Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ али се непријатељ се већ у току ноћи повукао у Жабаре. Жабаре. у Ескадрон јенаставионаступањекаТополи.(ВРС30, 585) повукао ноћи току у већ се непријатељ се али Наталинце, у ушао часова 12 у је Ескадрон непријатељем. са додира некаквог имао дивизион коњички њен само је Венчац –к.675. – Липовац – Бање линији на заноћили су дивизије делови изјутра 28. октобра ушао је и извиђачки ескадрон истог који пука. Предњи у Милановац Горњи у часова 23 у октобра 27.су ушли дивизији Дринској потчињеног дивизије, њичке Ко- пука коњичког 2. делови Извиђачки брду. Чумићском на била је дивизионом хаубичким са резерва Дивизијска покрет. за спреман и Кутлова код прикупљен био је одред Колубарски Шаторње. и Божурње код главнином избиле њем тако да су до 18 часова десна и лева дивизијска колона 109 –111;Цоловић,1968, 96–100) 1919, Максимовић, 85; – 584 30, (ВРС Дунава. преко бацио октобра укрцао у Дубравици у велике моторне чамце и пре- 28/29. ноћу батаљон аустроугарски један се да се сазнало чете раденичке из војника непријатељска заробљена два брду, са наређењем да 29. октобра поседне Пожаревац. Од Жутом на главнином са је заноћио дивизије Моравске љон бата- Придодати изјутра. часова 8 у октобра 28. Млави на је такође наставила наступање, али али наступање, наставила такође је дивизија Дунавска наступа- са наставила дана током је дивизија Дринска Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Окићени ослободиоци Пожаревца, 1918. Пожаревца, Окићени ослободиоци (ИАП, Збирка Д. Шалера) Д. Збирка (ИАП, 130 шево. ОдредјезаноћиоуКрушеву.(ВРС30, 595). Кру- – Орашје друма од северно батерије пласиране једне од ватром артиљеријском јаком тучен је одред Крушеву ња подилаже- време За Смедереву. ка непријатеља теривању послужи као ослонац левој колони Коњичке дивизије у про- да и дивизије бок десни обезбеди да задатком са дереву, Сме- ка даље и Михаиловац – Голобок – Краљево правцем батеријом брдском са батаљон један упутио одмах је чега због Крушево, – Орашје Велико линији на леву Јасенице обалу држи непријатељ да утврдио је дивизије командант Плану, Велику у стигао часова 16 у је Када Плани. Великој у ца дивизије је заноћила у Смедеревској Планци, а главнина Претходни- Мораве. Велике обалом левом наступање вила наста- и Аџибеговаца Старог код Мораву Велику прегазила снагама осталим са а дивизији, Коњичкој батерију брдску њичка дивизија – избила је на обалу Дунава на простори- на Дунава обалу на је избила – дивизија њичка Ко- – армије крило десно мрак, Пред непријатеља. отпор слабији на наилазећи Саве, и Дунава обалу на избије пре ма северу енергично гонећи непријатеља са тежњом да што 29. октобар1918. је предала један батаљон и једну једну и батаљон један предала је дивизија Моравска Током 29. октобра I армија је продужила надирање пре- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac ликом Градишту и Голупцу. (ВРС 30, 587,30, (ВРС Голупцу. и Градишту ликом Ве- Раму, ка упућене су Патроле Дунава. тељских војника, који су протерани преко неприја- од очишћен био је простор овај Цео монитора. са ватру артиљеријску ла трпе- је патрола Дубравице, код патроле избијању При године. 1918. октобра 29. часова 10 у –Дубравица Кличевац фронт претходнице су изашле на Дунав и поселе Српске Дунаву. делови ка наставили су предњи бригаде а бригаде, коњичке 1. главнина ушла је Пожаревац у октобра 29. Изјутра Дунава. што обалу на да избије пре тежећи северу, према реке Мораве долином надирање продужила је Клањевци –Дићскаглавица. – Медведњак – Крченик – Младеновац – услед мрака на линији: Радинац – Умчари се су задржали дивизија осталих делови предњи а Дубравице, до Кличевца од ји (без једног пука) пука) једног (без дивизија Коњичка Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Коњичка дивизија (без једног пука) са својом десном наступа- наставила јутра раног од је дивизија Моравска – Шабац, чистећи долину Колубаре. Предњи делови армиједелови Предњи Колубаре. долину чистећи Шабац, – задржали су се увече 30. октобра на линији: Велико Гради- ште – Кличевац – Смедерево – Гроцка – Ђуринци – Космај – Венчани – Лазаревац – Словац. Током целог дана падала је киша, путеви су били необично раскаљани, а воде су на- 611) (ВРС 30, долазиле. колоном задражана је у току 30. октобра на обали Дунава, на отсеку Кличевац – Дубравица, упућујући извесне дело- ве источно ка Раму и Великом Градишту, у циљу чишћења десне обале Дунава од непријатељских делова и хватања везе са деловима француске коњичке бригаде Гамбете. генерала Изјутра око 4 часова патрола упућена ком Градишту, ка са мештанима, напала Вели- је непријатеља јачи- не око 30 војника са митраљезима, који је држао Велико Градиште, али је овај напад одбијен. Након тога је упућено непријатељапротеривања циљу у а патроли, овој појачање из Великог Градишта. До поднева Градиште је ослобођено. Официрска патрола је у 10.05 ушла у Голубац. мештана По непријатељ у исказу јачини једног вода налазио се у се- лима Радошевцу и Бикињу, а једна чета у селима Пониквама. Поред Усију тога непријатељ ије прелазио у чамцима и у друга села у околини Градишта и Голупца ради пљачке. Лева колона Коњичке дивизије је пошла из села Радинца у гоњење непријатеља, који је током ноћи одступио, изјутра 30. октобра у 6 часова и већ у 7 часова, после краће борбе јужно од вароши, ушла у небрањено Смедерево протерав- ши слабије непријатељске делове преко Дунава. Претхоне ноћи је непријатељ са острва пребацио преко стотину срп- ских интернираца на обалу код Дубравице. Колона је, на основу постојећег наређења запосела положаје којим обезбеђивала је обалу Дунава од Смедерева до ушћа Вели- ке Мораве. Овде ће се задржати све до 6. новембра 1918. године када ће најпре одмаршевати до Великог Градишта, где ће на сплавовима прећи у Банат. (ВРС 30, 612 610, – 13, 637; 633, Здравковић, 2003, 215 – Tоком 217) 30. октобра у Пожаревац су стигла и два батаљона и коњички ескадрон 663) дивизије. (ВРС 30, колонијалне француске 17. ње, са линије Умчари – Михаиловац, премда није било до- дира са непријтељем. У 11 часова претходница је избила на Дунав код Гроцке без додира са непријтељем. Дивизијска артиљерија је гађала два монитора који су вукли шлепове. Главнина дивизије је заноћила на просторији Бегаљица – 637) 633, 610, Пударци – Умчари. (ВРС 30, 131 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Неперијатељ Неперијатељ је држао положаје код села Орашја, које Дринска дивизија је и током октобра 29. наставила на- Дунавска дивизија се 29. октобра налазила код Топо- Моравска дивизија је наставила напредовање левом Током октобра 30. I армија је наставила надирање пре- 30. октобар 1918. 30. 610, 612; Максимовић, 1919, 109 – 111; Лазић, 1936, 547; Цо- 547; 1936, Лазић, 111; – 109 1919, Максимовић, 612; 610, 96 – 100) ловић, 1968, је напустио око 4 часа октобра. изјутра Лева 29. колона Ко- њичке дивизије је у 6 сати наставила наступање и сломив- ши слабији непријатељски отпор код Лозовика наставила предњим деловима гоњење све до 16 часова, када је задр- жана од непријатеља у селу Радинцу. Непријатељ у јачини две чете пешадије, два вода коњице и два ко- је тога Због села. од топа, северније нешто положаје утврђене посео је бранећиРадинца, ивици северној на положаје посела лона друм и железничку пругу. Ту је и заноћила. Коњички 2. пук је остао у саставу Колубарског одреда. Здрав- 587; (ВРС 30, – 217) 216 ковић, 2003, Копљаре у стигла часова 13 у је колона десна Њена ступање. и упутила извиђачке делове ка Марковцу и Стојнику. Лева колона је у 15.30 часова била северно од Аранђеловца, а предњи делови на линији Крченик – Медњак. Колубарски одред је до поподнева стигао у јерезерва Дивизијска Дића. и Калањевца испред ескадрон Белановце, а извиђачки 610) била код Липовца. (ВРС 30, ле. Коњички ескадрон је стигао непријатељске делове у 9 часова код села Богословци и ту отео од непријатеља два аутомобила (од којих један исправан). Након тога је еска- дрон продужио наступање у правцу Космаја и том прили- 610) часова. (ВРС 30, ком прошао кроз Младеновац у 14.20 ча- 15 око је дивизије Претходница Мораве. Велике обалом сова прошла Велику Крсну и заноћила код Умчара. Одред упућен као десна побочница заноћио је северно од Михаиловца. Додира са непријатељом није било. селаГлавнина 612) 610, 30, (ВРС Крсне. Велике код заноћила је штабом са ма северу, наилазећи на слаб додир са непријатељем, који се и тог дана нагло и у нереду повлачио ка Дунаву и Сави. Своје дејство армија је тог дана проширила и на исток до Великог Градишта у циљу чишћења терена од непријатељ- ских делова, протеривања истих преко Дунава и хватања везе са деловима француске Источне бригадом генерала војске Гамбете), а на запад до (коњичком линије: Словац Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ вања ситуације на Ковиони на ситуације вања расветља- ради Раљи ка упућене патроле извештају Према протерани. борбе краће после су који делови, пријатељски не- слабији задржали Дучини у се су да се сазнало ћишта упућене правцем Рогача правцем упућене патроле Од непријатеља. било није коме у Сопот у ушао ва часо- 13 у је ескадрон Коњички непријатељем. са додира 30, 610 –11,634, 637) (ВРС Аранђеловцу. у налазио се дивизије Штаб Брајковац. Копљара, а око 14 часова је Колубарски одред прешао село села до стигла је колона десна часова 18 До пука. стријског 6 непријатељских војника из 1. јегерског батаљона и 89. ау- заробио наступања током подне пре Лајковац. је одред Колубарски станице железничке код заштитнице јатељске непри- потисли и Колубаре преко се пребацили подне у а Лазаревац, у су ушли одреда делови предњи 7.45часова у Већ Шабац. – Словац правцу у дејствује најенергичније да наређено је одреду Колубарском жандара. аустроугарска 25 Степојевца из протерао часова 14 у је ескадрон Ко- њички Обреновцу. и Умци ка упућена је муниције. коњица артиљеријске Дивизијска доста оставио је непријатељ не Венча- – Росава путу На Слатине. чету до стигли и непријатељску Сибнице код једну су протерали подне по колоне леве делови Предњи пљачке. од заштите и непријатеља од и Лазаревца ка Обреновцу и Убу, ради чишћења територије Степојевца преко маршевала митраљеза два са чета једна по би што тако али Црњану, селу ка упућен је који топа два ређење да се одмара код Венчана, осим једног батаљона са на- имала је колона Лева Борешница. – Стрмово линији на 30, 610 –11,633 -34) (ВРС Аранђеловцу. у налазио се дивизије Штаб северније. нешто деловима предњим са Раниловића села код лева а Младеновца, код налазила главнином са се колона часова десна 18 Око Парцанима. овладала и растерала Јелића Животе потпоручника командом под патрола је их али ке, ња. Поједини делови су се задржали у Парцанима ради пљч- Рип- правцу у отступио и Ковионе са часова 17 око повукао 8 7 Патрола јестиглауРогачу13 часова30. октобра. Књча арл ибл н Квоу 2.0 аоа 0 окто- 30. часова 20.30 у Ковиону на избила патрола Коњичка је наставила са наступањем без без наступањем са наставила је дивизија Дунавска Дринска дивизија се око поднева 30. октобра налазила бра. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 7 – Дучина ради осигурања прено- осигурања ради Дучина – 8 дознало се да се непријатељ непријатељ се да се дознало 132 Велико Градиште – Пожаревац – Смедерево у осматрању. осматрању. у Смедерево – Пожаревац – Градиште Велико фронту на се налазила дивизија) (Коњичка крило армијско Десно Сави. и Дунаву ка непријатеља разбијеног гонећи цу Шап- и Обреновцу Убу, Београду, ка северу према дирање непријатеља управцуУбаи Шапца.(ВРС30, 658–59). гоњење наставио и Колубаре преко се пребацио одред ски Колубар- Лазаревца. код Колубаре преко чету једну бацио пре- и Конатице села код стигао је мрак пред дивизије ске Дрин- батаљон Један пешадијом. непријатељском спречен је али Мислођина, села код Колубаре преко прелаз тобра ескадрон Дринске дивизије покушао је око 15 часова 31. ок- Коњички Аранђеловцу. у дивизије штаб а Младеновца, око Сопоту. у био је дивизије бодан, а непријатељ се налазио у Пиносави. Штаб Дунавске 21 До сло- повукли. био је гроб Петров – Авала линије до простор сав часа затим се су али патроле, српске на ватру митраљеску отвоворили су који 312 к. на делове јатељске непри- на наишао је ескадрон Коњички напред. у делове осигуравајуће избацујући Сопот – Губеревци линији на је (к. 372). Главнина леве колоне Дунавске дивизије заноћила Липа – Трешња – Ковиона линији на претходница а Раљи, колоне десне Главнина Гроцкој. у сместио се дивизије Штаб митраљеза. 4 са чете непријатељске две нереду у су одступиле Болечу дилажењу по- При Лештани. село – Болечица линији на заноћили су делови Предњи Мораве. Велике обали десној на непријатеља више било није дана тог поподнева не непријатељске делове око Градишта и Голупца тако да од (ВРС 30, 636) Степање. – Мислођин – Конатица – Степојевац – – Слатина Губеревци – Ковиона – 272) (к. Липа – Лештани – чица Боле- река – Гроцка линију: на избиле деловима предњим својим са дивизије остале су док осматрању, у Смедерева до Градишта Великог од фронту на Дунава обали десној на непосредно се задржала дивизија) (Коњичка крило мијско ар- Десно Сави. и Дунаву на прелазима као повлачио реду не- у и нагло разбијен потпуно исти се јер ретко долазило је непријатљем са додира До Сави. и Дунаву ка пријатеља не- гонећи Шапцу и Обреновцу Београду, ка северу према ВОЈНИКА У СРБИЈИНЕМАВИШЕНЕПРИЈАТЕЉСКИХ Српска I армија је и током 1. новембра продужила на- продужила новембра 1. током и је армија I Српска сит- протерала октобра 31. током је дивизија Коњичка надирање продужила је армија I октобра 31. Током Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac заноћила је у у је заноћила дивизије Дунавске је заноћила заноћила је дивизија Дринска Моравске дивизије Моравске
Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ
Лач Ком- ), Темеш ), Компо, ).Szamos ) Leitha су Csuka Barsch ), Sava ( Лајта ( Бодрог и Самош ( Чука ( и минерско и Баршч ) и ), Сава ( Баршч ), Inn), Maros Fogas ) и и ) Körös Viza Ин ( ), а команда оперативних команда а ), Hebe . (Csonkar/ti, Benczúr, 1992, 1992, Benczúr, (Csonkar/ti, Уна. Виза ( Фогаш ( Кереш ( Марош ( чекали у Калафату. Како у то вре- ), ) Виза је 13. октобра испловила из ), Enns Хебе ( и Wels , патролни чамац чамац патролни Сава, Енс ( ), Bodrog Кереш ), ) су били оперативни. У саставу флотиле саставу У оперативни. били су Stör) Велш ( Bosna ( Штор ( Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Бодрог ( Самош и Крајем октобра флотила је добила задатак да подржава да задатак добила је флотила октобра Крајем Заједно са Дунавском флотилом повлачио се и мањи ), Compó Босна ), Temes ) и ) Lachs по ( били стављени у распрему у главној бази флотиле у Будиму. у флотиле бази главној у распрему у стављени били Свих 8 патролних чамаца Два најстарија монитора ( одељење са минополагачем са одељење 27) 1994, Novák, 119; прелазак остатака аустроугарске војске из Србије на леву обалу Дунава. У то време састојала се флотила од два ди- визиона монитора и од дивизиона патролних чамаца. Фло- тила је била подељена у групе од по два монитора и од по два патролна чамца. Укупно је било у опреми 8 монитора и то снаге снаге јужно од Саве и Дунава. Због великог значаја којег је бор- будућим евентуалним у флотила Дунавска имати могла бама око Саве и Дунава, наређено је флотили, октобра почетком да се прикупи у Браили. Главнина флотиле Босна, (Енс, Темеш, Велш Браиле узводно Дунавом и већ 16. октобра прошла је по- ред Лом Паланке. Ту су јој се придружили док су ме није извршена потпуна евакуација пловних објеката из Црног мора, крцатих заплењеним материјалом из Украјине и Крима, ради њихове заштите остали су до 19. октобра у монитори Сулини, ( се налазило и десетак мобилисаних бродова и реморкера миноловца3 бродова, наоружаних 5 брод, командни (један и минополагача, један болнички брод и један брод за поза- динску службу флотиле са више шлепова). Команда флоти- јахти на налазила се ле снага на једном од монитора. (Jane’s fighting ships of World War I, 1990, 251. и 287; Novák, 1994, 27; Greger, 1976, је која 138- снагу, моћну представљала је флотила Дунавска 142) могла озбиљно да доведе у питање савезничко форсирање билаартиљерија тешка савезничка је што поготово Дунава, далеко заостала, а она је представљала једину реалну опа- сност за мониторе. Ипак, распад Аустроугарске монархије нећеона да тако флотилу, по и последице погубне имати ће извршити намењен јој задатак. број немачких пловних објеката, који су око Истанбула. употребљавани Нешто раније, 9. септембра 1918. г. од не- мачке Команде дунавских стражарских чамаца и Царске 133 Моравска дивизија јеМоравска у Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Коњичка Коњичка дивизија је током 1. новембра остала на сво- У међувремену II група дивизија генерала Патеа (Patey) Као што смо видели, српске јединице од 28. октобра генера- аустроугарском године 1918. септембра Крајем Остале Остале дивизије са својим предњим деловима избиле су на линију: Велики Врачар – Милићево брдо – Велико село – Винча – Велики Мокри Луг – Бањица – Жарково – Желе- зник – Остружница – Умка – Барич – Мислођин – Конатица 660) (ВРС 30, – Степање. колони- француском везу са 17. јим положајима, ухвативши јалном дивизијом. Током дана у Смедереву је ухваћено 14 војника. непријатељских скривених Мости- – Лештани село – Болечица река линије са дана току ње продужила гоњење у две колоне уз Дунав у правцу Бео- града, гонећи непријатеља са којим у току дана није имала додир. Око 15 часова 1. новембра Моравска дивизија је по- села положаје Велики Врачар – Милићево брдо – Велико село – Винча и то без додира са непријатељем. При избија- њу код Вишњице непријатељски монитори који су пловили Пограната. неколико резултата, без су, испалили Земуну ка упућена је предвече Београда вароши председника захтеву у Београд једна чета 1. пешадијског пука. Десна колона Ду- Торлак, на главнином доспела часова 15 у је дивизије навске Велики– брдо Топчидерско линију на деловима предњим а Мокри Луг. Један батаљон 7. пешадијског пука упућен је у мрак у Београд ради одржавања реда и осматрања Саве. Лева колона Дунавске дивизије избила је на Петров гроб, а извиђачки делови ка Бановом брду, Железнику и Остру- први Међутим, било. није непреијатељем са Додира жници. још дивизије Дунавске ескадрон коњички ушао Београд у је Еска- Калимегдан. посео часова 11 у већ би да часова, 10.30 дрон је утврдио да је непријатељ већ порушио све понтон- 660, 30, (ВРС ваздух. у дигао мост железнички а мостове ске 548) 680 – 81; Лазић, 1936, 662, коју су чиниле 17. колонијална и 76. француска ска пешадиј- дивизија је 19. октобра ослободила Зајечар, а касније нештоје 76. дивизија посела обалу Дунава од Видина до Лом Паланке. Коњичка група генерала Гамбете окто- је 27. бра ослободила Доњи Милановац, а 30. октобра Неготин. – 259) 258 1922, (Villari, практично више нису водиле озбиљније борбе са аустро- угарским и немачким пешадијским, коњичким и артиље- ријским јединицама, али јесу, и то у неколико наврата, са аустроугарским мониторима. штабу је било јасно да ће бити тешко задржати савезничке Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ лом. (Antić,1986, 155) флоти- аустроугарском са повуче се да покушало је чамаца Шест служби. хидротехничкој румунској враћено шест је их док чамца, моторна 24 уништена су Укупно посаде. њихове потопиле јединице пловне све скоро г. 1918. новембра 12. до 10. од времену у тога због су па Дунавом, узводно ише еваку- се да успео није флотиле део Највећи посаде. члана ска стражарска флотила, јачине 37 пловних јединица са 202 Дунав- немачка је формирана флотиле дунавске немачке да истог дана отплови јахтом Wulff (Olaf Вулфу Олафу капетану народности мађарске официру најстаријем флотилу преда октобра 31. да ковића ске народности,отказалопослушност. ТојеприморалоРат- Мађарској влади у Будиму. Одмах затим је људство, словен- флотилу преда да наређено је му којим телеграм отворени мандном броду ко- на налазио октобра 28. од се Ратковић Мариус брода та. (ВРС30, 610, 612, 637, 661 –662) вембра, мониторисуиспалилинеколикозрна,безрезулта- но- 1. Вишњице код трупа српских избијању При Београду. ка одвежено монитора пратњом под је све и стока) и (жито топова. материјала разног шлепова више 30 око и укрцано је Винче и Код батаљон аустроугарски један шлепове у укрцан је Винче код касније, Нешто Београду. вукли ка шлепове су који монитора два дивизије Моравске батерије Сутрадан, око 11 часова изјутра, тукле су код Гроцке, брдске монитора. аустроугарских са ватру под потпала Дубравице код Дунав на зибила је када тренутку у је дивизије Коњичке доћи ће 29. октобра. Тога дана, око 10 часова једна патрола Босна. Самош и (ВРС 30, 342; Csonkaréti, Bencz/r, 1992, 120) беђења аустроугарског повлачења, само монитори обез- ради Београд, - Смедерево реону у Остаће Сад. Нови за Београда из повлачење флотили наредио октобра 28. је Кевеш Београд. - Северин Турн сектору на налазили се су флотиле бродови сви готово октобра 25. Око октобра. 23. Паланке. Лом код артиљераца француских и бродова између једног сукоба још до ће доћи ноћи те Током снагама. везничким са- са флотиле Дунавске бродова сукоб први то је Био мм. 150 и 105 од гранатама варош и пристаниште гађали су ви Бродо- мм. 75 од батерија француских двеју ватри упркос Паланке, Лом код пролаз форсирали узводно Дунавом ћи Сава, Командант Дунавске флотиле, комодор, капетан бојног бојног капетан комодор, флотиле, Дунавске Командант флотиле бродовима са трупа српских сукоба првог До и друга два брода су стигли у Турн Северин Северин Турн у стигли су брода два друга и Сава Баршч Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Хебе у Новом Саду. Ту је 30. октобра примио и Уна су 22. октобра, око 19 часова, плове- Хебе за Беч. И онако лоше ста- Бодрог, ) и и ) 134 Benczúr, 1992, 123) 1976, 148; Novák, 1994, 27; Antić, 1986, 148 – 149; Csonkaréti, Greger, 41; и 34 31, (ВРС године. 1919. пролећа до све сукан брод су посели српски војници, али је тога, након дана, Пар искрцана. је муниције артиљеријске и жита количина извесна топова, непрекидног брдских српских поред дејства И обалу. на монитора са материјала искрцавање вршило новембра 5. до све се али монитора, реморкеру на укрцаних избеглица и посаде чланова број већи удавио се приликом Том реморкера. оба потопљена топова ских брд- ватром прецизном су Убрзо одвуку. га да покушали су који бродове и монитор насукани на ватру отворила одмах је која пука, артиљеријског Моравског батерија брдска 6. и је била делова ових саставу У Вишњице. код Дунав на ле изби- су бригаде моравске 1. јединице новембра 1. Ујутро, реморкери дунавски ачи помоћ помоћна речна топовњача речна помоћна помоћ а Саду, Новом ка пловидбу на- ставили монитори су зору У помоћи. покушали ноћи током му су који монитора других помоћу ни па снагом, сопственом се да такво било је кавање Насу- Вишњице. насупрот Дунава, обалу леву на насукао се магле, густе појаве изненадне Због ноћи. току у и настављена је Евакуација Гроцка-Београд. реону у у нава Ду- преко јединица немачких и аустроугарских прелазак стигао 6. новембра.(Andrić,1927, 196; Novák, 1994, 27) луци, већ је одмах наставио пловидбу ка Будимпешти, где је у објеката пловних број велики на обазирао није уопште се Вулф фрегате Капетан 40. око њих Југословени, морнари искрцали се би да луци Вуковарској у пристали су флотиле бродови новембра 2. подне Пре Будимпешту. у стигне пре Саду, флотила је наставила узводну вожњу, са циљем да што осим флотиле, бродови сви новембра 1. се су Чим Мађарској. предату флотилу локупну це- спасе тако и Будим у стигне пре што да настојао Вулф је тога Због попустила. потпуности у посаде дела мађарског и дисциплина је да тога, до довело је што храни, у оскудица велика се осећала снабдевању у дезорганизације Због но. хаотич- потпуно постало октобра 31. од је бродовима на ње 9 Иако се у нашој литератури третира као брод за спасавање, Монитор је у ствари помоћна речна топовњача. сон јеустварипомоћна речнатоповњача. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Вулкан. Након овога се одустало од одсукавања је током 31. октобра обезбеђивао обезбеђивао октобра 31. током је Бодрог Вулкан ( није могао ослободити ослободити могао није Бодрог , сјединили у Новом Новом у сјединили Бодрога, 9 Vulkan
Самсон ( Бодрогу Бодрог ипак остао на- ) и ) Донау ( ) и нај- и Samson) су притекли у у притекли су ). Donau). Бодрог Бодрог Сам- Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ Браниче- HPM , 4/1994 Haditengerészek és Haditengerészek Корени I, Јагодина 2003, 201 Крушевац у време окупације Ратнички гласник за , 1936 535 Монографија Параћина, Пара- Устаничке борбе у Србији 1914- Солунска офанзива , 1918 Београд, Успомене из окупације Немачке, Ау- Немачке, окупације из Успомене , Историја Крушевац, Крушевца 1371-1971 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , Београд, 1987. 190, Јагодине – Ратни дневник, – 230 1971. 1990 I, London, War World of ships ни Пловни парк у рату, – 560 , Београд 1919 – 1918 1914 стријске и Бугарске – 60 , 51 1940 године, Ратник јули-август од 1914-1920 ћин, 1996 1916 21 – 3021 1980. је (1915-1918. године), у: , Крушевац, 2001, 125 – 136 године, Крушевац, 2001, 125 1915-1918. на Дринског артилерског пука при пробоју Солунскогфронта 1918. године па до завршетка операције Дрин- , 35 – 52 ске дивизије, Ратник, октобар 1928 , 96 – 100 во 6/1968 1992. Budapest 1870-1945, a Dunán Folyamorök , Београд, 1982. било, Београд, Овако је (1982): Ђурић Антоније Здравковић Љубица (2003): Душан Додић, ослободилац Илић Буда (1971): Jane’s Jane’s fighting ships of World War I (1990): Jane’s fighting заплење- и команда Бродарска Српска (1936): Ђурђе Лазић (1919): С. Максимовоћ Манојловић Павле (1940): Понтонири Српске војске у рату Миленковић Миша (1996): Митровић Андреј (1987): Novák Jirí (1994): Rakouské monitory na Dunaji, Опачић Петар (1980): окупаци- аустро-угарске доба у Јасика (2001): Радоје Симић Туцовић Стеван (1928): Улога и рад 1-ог брдског дивизио- Пожаревца, Ослобођење (1968): Никола Цоловић Benczúr Csonkaréti László Károly, (1992): 135 Almanah Almanah Jadranska Les Les Armées françaises Österreich-Ungarns Österreich-Ungarns Letzter Deutschlands Deutschlands , Heldenkampf Ослобођење Поморавља октобра Крушевачки гласник бр. 10 март (27. Rat Rat na rekama kroz , vekove Beograd, Austro-Hungarian Warships of War Warships World Austro-Hungarian Крушевац у време окупације 1915-1918. 1915-1918. у време окупације Крушевац Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Браничевски гласник бр. 8, Удружење историчара 1986. 1922. München – 52 , 41 Ратник фебруар 1941 , Beograd 1927,181 – 206 1927,181 , Beograd godinu 1927. za straža , 15 – 30. авиације, Ваздухопловни гласник бр. 9/1930 1976. I, London – 109 97 дине, Корени I, Јагодина 2003, длог за разговор, године, Крушевац 2003. 1918. операцијама за ослобођење Србије октобра годи- 1918. не, Браничева и Тимочке крајине, Пожаревац, 2012, 117 – flotila flotila pod našom ratnom zastavom, 4 1992), ција у окружењу манастира Свети Стефан и Алексинца, Манастир “Свети Стеван“ - Липовац - 6 векова, Алекси- 163-204 нац, 1999, године, у: 1918. – 212 године, Крушевац, 2001, 189 Paris 1933. 3, Paris vol. VIII, tom guerre, Grande la dans 1933. Wien VII, B. 1914-1918, Krieg Bernhardi Bernhardi Friedrich (1922): 1922. , London campaign Macedonian Luigi, Villari Гашпар Тихомир (1941): Рејд коњичких и брзих јединица, Greger Rene (1976): Anon. (1930): Ваздухопловна летелишта за смештај и рад Antić Boško (1986): го- 1918. – 1915 Јагодине Окупација (2003) Драгослав Дедић Ђокић Небојша (1992): О дану града Крушевца - један пре- Ђокић Небојша (2012): Српска Прва армија у завршним Литература Andrić Aleksandar (1927): Borbe na Dunavu i dunavska rečna Ђокић Небојша (1999): Прилог проучавању ратних опера- Ђокић Небојша (2001): Oслобођење Крушевца октобра Ђокић Небојша (2003): књ. 29, Београд 1936. Србије књ. 29, Велики рат ВРС 29: Београд 1937. Србије књ. 30, ВРС 30: Велики рат 1938. Србије књ. 31, Београд ВРС 31: Велики рат Les Armées françaises tom VIII, vol. 3: Letzter Krieg 1914-1918, B. VII: Публикована грађа Публикована Проф. др Радован РАДОВАНОВИЋ – Мр Небојша ЂОКИЋ jevac, Velika Plana, Požarevac, Smederevo, Belgrade Paraćin,Jagodina,Ćuprĳa,Kruševac, Varvarin,Rekovac, Kragu- on 31 године иБеоград. во, Голубац и Велико Градиште и коначно 1. новембра 1918. Смедере- октобра 30. Пожаревац, октобра 29. Крагујевац, октобра 26. Јагодину, ослободила октобра 25. предовању на- незадржвом у дана целом следећих је војска на Српска фронту. одступање започео већ ноћи претходне током прешле у офанзиву 22. октобра не знајући да је непријатељ су снаге српске попуњене, муниције друге и артиљеријске резерве су Пошто муниције. артиљеријске недостатка због – разлога логистичких из свега пре напредовање кинула пре- је војска српска Крушевац ослобођен октобра 15. тог је Пошто планинама. Мојсињским и Послонским Буковику, на положајима непријатељским на задржана је када тобра, ок- 15. до Поморављу у напредовање наставила је армија ber, Smederevo on Smederevo ber, 26th days Serbian army advanced irresistibly, liberating Jagodina on its surroundings in october 1918 The liberation of Požarevac and ee ni 22 until here stabilised front mountains.The Mojsinje and Poslonkovik and 15 until region Pomoravlje on advance the made Army First bian th October, Kragujevac on KragujevacOctober, October, when it was stopped at the enemy positions on Bu- e words: Key Abstract: српска I године 1918. октобра 10. Ниш за борби Након st st October and,finally, Belgrade on1 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац nd After the battlesthe After 10 on forNiš October, when it was broken; during the next next the during broken; was it when October, h Frt ol Wr Sri, Pomoravlje, Serbia, War, World First the
30 th October, Golubac and Veliko Gradište Gradište Veliko and Golubac October, 26th October, Požarevac on 29 on PožarevacOctober, st st November 1918. th October1918, Ser- РЕЗИМЕ th Octo- 136 1st 1918. November on Belgrade finally, and October 30th on Gradište Veliko and Golubac Smederevo, 29th, October on Požarevac 26th, October on Kragujevac 25th, Jagodina October follow: on liberated to was Serbian days the The in front. advance to entire continued Army the on backwards already had going enemy offensive started the the that knowing started not 22nd it October munitions, on other of and lack artillery the the reasons- with themselves logistical provided army the Since munitions. for artillery primarily progress its on stopped Since army Serbian liberated, was mountains. Kruševac 15th, October Mojsinjske and Poslonske Bukovik, mountain on positions enemy the on kept was it October when 15th, untill Pomoravlje towards continued Army Serbian After the battle for Niš on October 10th, 1918, the First First the 1918, 10th, October on Niš for battle the After Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac SUMMARY Бориша РАДОВАНОВИЋ UDK: 930.25:94(497.11)”1837” UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Скупштина је ово саслушала и усвојила.Тако је 2 1842,Београд.1897,стр.320 Српски сељак у време турскње управе плаћао је три у Књажеству Србији, 30, Београд 1877,1-22; најновије фототипсконајновије 1877,1-22; Београд 30, Србији, Књажеству у издање: Устав Књажества Сербије, Београд 2004. 3 Наслеђени турски порески систем који је до тада вла- Када је 1835. године доношен Сретењски устав, кнез М. Петровић, Фиинансије и установе обновљене Србије до М.Петровић, Финансије и установе нав.дел.,стр. 321-323 2 3 после усвајања устава, дан касније 3/15.фебруара 1835.го- дине,у Србији заведен нов порески систем који се састоја од плаћања једног државног пореза од шест талира., који су распоређени на два полугођа,Митровско и ђурђевско.И као што је добро приметио Мита Петровић „ Творци новога пореског система држали су да ће правда бити задовоље- на“. није скидано са дневног реда готово свих скупштина које су се састајале од 1830.године. Тако је Ђурђевска скупшти- на која је требало да се одржи 1835.године и да реши ово опте- толико је Оно недеља. шест за одложена била питање, рећивало унутрашње односе да је кнез Милош Обреновић одлучио да реформама покуша успоставити нове односе у пореској политици. дао много је оптерећивао становништво. Други пут је нов систем наплате пореза у Србији био која се састала 1. На јуна овој 1835.године скупштини, одлу- предмет скупштине чено је да се „ до заведенија новог поретка у внутреним де- лима нашег Отечества сви данци распореде за ову годину „по наособ“ и , као и до тада“ пртибирају. Милош Обреновић је у беседи коју је одржао 2/14. фебру- ара 1835.године у Крагујевцу захтевао да порези се замене плаћањем дотадашњи једног пореза у износу од шест талира. врсте пореза: 1.спахији (десетак од усева, спахијска глав- ница, порез на свиње, воденицу, жир, казан сено, , обавезе вино, пореске 2. пореза; ситнијих број велики и кошнице главница султанска харач, султану: — држави турској према 137 I Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Народна скупштина Кнежевине Србије саста-
нез Милош Обреновић је рад на унутрашњој изградњи унутрашњој на рад је Обреновић Милош нез Србије после добијања хатишерифа од 1833. године започео уређењем централне управе на законодав-
1839, САНУ, Зборник Београд, радова, 1986, 150 Година од 1839, доно- шења Сретењског устава, Крагујевац Стваралаштво Димитрија Давидовића, 1985; Београд 1989. Текст Сре- Зборник радова, уредабаи закона Зборник пута: више је објављен устава тењског уетава, Станишта 1985,35-54; Исти, Кнежевоина Србија 1830 – Колико је ово питање било важно види се по томе што Правно-политички основ за изградњу српске аутоно- из- за борбе поред Србије, питања најважнијих од Једно
Сажетак: Кључне речи: народна скупштина,Крагујевац,Србија. 1 Видети:Р. Љушић, Милетина буна и доношење Сретењског 1 ном раду, изградњи административних установа, судству, финансијским установама, привредним мерама, уређењу делатности културне и здравства школства, војске, границе, и цркве. мије био је заснован на одредбама хатишерифа из 1830. и године и овлашћењима које је кнез Милош добио као 1833. носилац царског берата.То је био оквир у којима се могла Порта дала Србима.развијати српска аутономија а који је пита- пореско је било управе, унутрашње независне градњу ње. Спасовска скупштина у Спасовска 1837. године Крагујевцу Бориша РАДОВАНОВИЋ Бориша Крагујевац архив Шумадије, Историјски Србија ла се 28. маја 1837. године (Спасовдан), бројних питања ради која решавања су се јавили у процесу зависне изградње српске не- унутрашње управе, око пореског питања, ушоравања села, узгоја свиња, трговине, као и оснивања војних и просветних завода и др. У овом периоду јавила се уло- запажену играти ће која опозиција, уставобранитељска одприхваћене реформе кнежеве а власти, преузимању у гу стране скупштине остаће „мртво слово на папиру“ због аб- године. дикације кнеза Милоша 1839. К Бориша РАДОВАНОВИЋ обезбеђење личности и имовине сваког појединца, слобо- појединца, сваког имовине и личности обезбеђење власти, кнежеве ограничење тачака: неколико на свести се могу захтеви Њени намере. своје открије да јавно, смела је нити делује да смела није која опозиција Србији у вила благајницу“. народну у уношени и прикупљанн су који десетак, и главница ходи, при- спахиски приватни сви снази у били још време су које за године, последње четири из подацима пореским стили кори- нису се што погрешку, Петровић,учинили даље каже нансијама. Они су „радећи у хитњи( журби) на овоме послу, Фи- својим у Петровић Мита исправити“,каже лакше се ће врста моћи једна неправде, какве буде ако само и којој, у пореза, новчаног „заведе и укине сасвим пореза, плате на- оистем турски стари, се ако задовољена, бити правда реска квотасела. село има пореских лица, па се према њима одрећивала по- свако колико знало се тачно тефтера пореских основу На не. Према циркулару, порез се сакупљао на следећи начин. годи- те Бурћевдана од је важио пореза сакупљања начин Нов скупштине. Сретењске одлуци према пореза убирању о „исправничествима“ свим 1835 јули 15. циркулар кнез је бач, кулук,народниприрез. српске државе : лични порез, свештенички порез, димница, и чибук и 3. порез кои је убирана ради задовољења потреба је претилодасепрелијеубуну. незадовољство,ко- јавило се народу у опорезивањем квим Та- пореза. разрезом неправичним тим користила се много борби, уставобранитељској у израза пуног свог до дође да Кнеза Милоша која је све више јачала, и која ће напослетку против опозиција протести; тешки и чести исувише чули се су шега против правичан; био систем,није Нови цванцике. четири и дукат један талира, три по године по на а дуката, по и 2 талира, 6 од годину на порезом личним утврђеним са стање, привредно и имовно њихово на обзира без сти, лично- пореске све су изједначене реформи тој Према на. 6 5 4 1842, до Србије обновљене установе и Фиинансије Петровић, М. иметку. према пореза убирања систему у етапа прва била је Ово Ч. Митриновић, Н. Брашић, Југословенске скупштине и сабори, сабори, и скупштине Југословенске Брашић, Н. Митриновић, Ч. ао е ол сседвњ Сеесо утв поја- устава Сретењског суспендовања после се Тако ће да су држали система“ пореског новога „Творци После рада Петровске скупштине 1835.године , издао издао , 1835.године скупштине Петровске рада После нав. дел.стр.323. град, 1986,стр.66 -68. Бео- САНУ, 1839, – 1830 Србија Кнежевоина Видети:Р.Љушић, аон сушиа рљвн Јгсаие Борд 1937, Београд, Југославије, Краљевине скупштина Народна стр.30 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 4 5 Пореска реформа била је проведе- је била реформа Пореска 6 138 ских глава, то јест хришћанских мушких особа од 7-80 го- 7-80 од особа мушких хришћанских јест то глава, ских поре- 120.000 испод нешто и домова 50.000 преко нешто било је њима У села. 1.400 око било је Србији у Милошем, ушори селаушабачкојнахији. да Објреновићу Јеврему почетком налог издао је до када године, 1830. села орпског раштрканог ушоравања ради мере озбиљније предузимао није Милош Кнез Кнежевини. у Турака и Срба односа питање ред дневни на је избило ма, ње ушоравањасела. не, иСретењскењскупштине. 1833.годи-хатишерифа после јавила се су која питања жна ва- друга и ставити морала ред дневни на она је али штина о томеизрекнесвојсуд. ла“, донео одлуку да се састане народно представништво, и нане- неби неправда каква лицима пореским „појединим се како време право је чега због и тишти народ шта осећао је добро натерали, догађаји га би када народа, вољавању задо- у вешт и делатник политички искусан Као скупштине. народне сазивање на се одлучио народа, гнев већи звао неправично. било пореза убирање такво је јер сељака, сиромашнијих броја великог код незадовољство створило нарочито је то стање, привредно и имовно њихово на обзира без сви, ли није прихваталопорескуполитикукнезаМилоша. сељаштвом,које незадовољним расла дан у дана из је која Захтеви за пореском реформом обједињавали су ову групу, „дружество”. су називали удружење своје а „брате”, с ња, ословљава- међусобно се су Опозиционари Протић. Ђорђе с власти. Главне личности овог круга били су Стојан Симић и Милоша. Они су се већ тада залагали за кнежево свргавање них старешина који су били незадовољни владавином кнеза цијама већ тада је постојао и деловао један ужи круг народ- инди- неким Србији.Према у покрета уставобранитељског клица ово је да рећи претеривања без справоим се Може ду трговинеиукидањекулукареформупорескеполитике 8 7 Р. Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Ј. П.“Службени гласник“, гласник“, П.“Службени Ј. Перишић, Вучић Тома Поповић, Ј. Р. Б. Радовановић, Стари Крагујевац, ПИП „Круг“, Крагујевац, Крагујевац, „Круг“, ПИП Крагујевац, Стари Радовановић, Б. Према Т. Ђорђевићу „После ослобођења под кнезом кнезом под ослобођења „После Ђорђевићу Т. Према хатишертифи- Србије статуса аутономног Регулисањем пита- је било земљу оптерећивало је које питање Друго То је био основни разлог због којих је сазвана ова скуп- вђјћ т ке Млш беои,ао еи иза- неби Обреновић,како Милош кнез то Увиђајући плаћа- порез исти систему пореском новом по су Како Београд, 2003, стр.83. 1996, стр.82. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 8 7 Бориша РАДОВАНОВИЋ 13 14 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Видети: Р. Љушић, Кнежевина, нав. дело. 79. Р. Љушић, Кнежевина, нав. дело, 77-78. године, Мешовита грађа XIII, Београд, 1984 (изабрани отисак); У циркулару упућеном свим локалним властима, на- Кнежева намера била је да прво ушори Лепеничка Као реакција на ушоравање, јавио се у народу прави идејеове од одустане да намеру имао није Милош Кнез Л. Цвијетић, Попис стасновништва и имовине у Србији 1834. 13 14 Р. Љушић, Кнежевина, нав. дело. 77. води се још неколико битних разлога оваквом кнежевом опредељењу: „да је прошло време када смо се морали по се њему У збијена. народа просвећених код села су шумама још подвлачи да се изградио тип раштрканог села у Србији због „гоненија варварског“, а не стога што им је такво село више одшварало. Тамо где је било могуће, кнез је тражио да се два или више мањих села збију у једно веће. Ако зато није било ваљаних разлога, свако се село шорило за себе. Све алије које су биле насељене или су се насељавале, мо- рале су се придржавати овог прописа. насеља. Најпре је требало ушорити села:Чумиће, Трнаву и Жабаре.Потом је планирао да ушори села у Јасеници. У том циљу довеђени су мајстори-дунђери чији задатак је био да помажу ушоравању а била је формирана и једна комисија. За ушоравање .Колико је озбиљна била кнежева намера да своју намеру доведе до краја, види се из наредбе коју је издао комисији за ушоравање поменутих селаУ наредби он каже„или их ушорите или села попалите, па макар сви три погинули“. бунт, који се иарочито испољио 1836. године. Занимљиво је да су неки мештани села у туријском и колубарском сре- зу напустила своје куће и преселила се „у планину“, и тамо основали нове домове који су били удаљени и по сат и по хода једни од другог. Кнез је енергичним мерама спречио вратио на стара огњишта. ову појаву, а расељенике ,и старао се да да ушори сва насеља у Србији. Ово је у на- раоду ставарало отпор. Сламање отпора овој кнежевој на- мери ишло је постепенои. У циљу да своју намеру спроведе до краја, он је 20. марта године 1837. издао указ о ушоре- њу села. Према указу основни разлог којим се руководио за ови је што „Народ много сам себи шкоди тим што села за- села једног атар цео већ збијена, уједно и ушорена нису узели су људи истога села кућама и оградама својима, тако да нити имају као што треба њиве и ливаде, на испуст, ни шуме, већ испречили су једни другима просторе на велику штету обштествену и поособену”. 139 10 11 9 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review 12 стр. 77. насељених алија него из засеока. Оним алијама које су насељене довољним биле бројем житеља кнез је давао статус села. Тако су 1836. године проглашене селима следеће алије: Бабе, Буринци, Сенаја, Врбица, округ), Баничина, Ђурово, Бољевац, Бадљевица, Варошево, Брестовик Водањ и (београдски Гамзава, која се спојила са селом Крњево изгубивши тако својетако изгубивши Крњево селом са спојила се која Гамзава, име (смедеревски округ), Мецинац (крагујевачки округ), Криви До, Бољедруж, Свињарево, Ћурчиево (пожаревачки округ). 1804 – 1850, Београд, 1901, стр. 217. Београд, 1901, – 1850, 1804 вања села започео још 1828.године у Мачви. Видети: Б. Куни- берт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића, 2008, стр. 109. Стога је акција ушоравања наилазила на жесток отпор У Србији до 1835. године осим неколико села,када се Јован Цвијић каже да су то махом била села „разбије- Тридесетих годива XIX века нова села су чешће настајала из Т. Р. Ђорђевић, Србија пре сто година XIX век, “Етос“, Београд, 11 Бартоломео Куниберт наводи да је кнез Милош акцију ушпора- 12 9 10 САНУ, Београд, 1986, – 1839, Р. Љушић, Кнежевина Србија 1830 дина. дина. Села су била мала свако је просечно долазило око 35 25- по са било је их Највише глава. 85пореских или домова, са 5 кућа. е било и само 50 кућа, али у осталим крајевима Србије Ту и тамо било је понеко село ушоравано- наредби кнежевој изричитој по је или ушорено Тако је Пореч пресељен на ново место на Дунаву, које је, по престолонаследнику ( кнжевом старијем сину), добило име Милановац (1832). Иетовремено је Пожаревац уређи- ван „по плану“. Сачуван је податак да је ушорено село Рат- ковићи у Јагодинској (1834) и Стубице у Ћупријској нахији (1836). приступило ушоравању заједно Шапца, а1837, и Лешнице сва остала села била разбијеног типа. ног типа, и да су куће далеко једна од друге, растурене без извесног од дакле је састављен села тип Овај реда.“ икаквог броја имања која су груписана једна поред других. Цвијић је уочио да се „ Услед прираштаја насељена зона са селима разбијенога типа продужава било према планинама, гдесе катуни претварају у села, било према долинама где се, после исушивања и крчења, оснивају нова села.“ Настанак је условљавала Ђорђевићу, Т. према Србији, у села оваквих „сточарска економија“, која је под Турцима имала превагу дру- се Склањајући царство. Османско пољопривредом над мова куда су се кретали Турци,станоивништво се склањало и пределе планпна, где су подизали куће у неприступачније избегнусе да начин био је То обраду. за земљу припремали турске пореске обавезе које су оптерећивале хришћанско исламизације. од и спашавали се би тиме а становништво, Бориша РАДОВАНОВИЋ наестог века свињогојство и трговина доносли су најбољу најбољу су доносли трговина и свињогојство века наестог је ималадовољнохране.У Србији тридесетихгодинадевет- ли богату пашу и сенокос. Као што се може закључити стока Пропланци су били обрасли бујном травом па су и они дава- свињама. храна главна била мери највечом у је која шарку ши- и жир рађале су Оне део. њен највећи покривале шуме томе уСрбијинијебило. о прописа а интензивно, на прећи сточарства екстезивног са требало је када план први у избило је нарочито питање Ово хране. без остајало становиштво је па житарица, гоју уз- намењене површине, зиратне и пашњаке прерију атар селски кроз слободно се крећући свиње да чрсто врло се је ово питање на неки начин требало регулисати. Дешавало да Милоша кнеза код уверење сазревало је чега због села, појединих становништвом међу сукоба честих до је водио до- узгоја начин мангулица.Овакав и :шишка,шумадинка свиња- сорте домаће расе примитивне гајиле махом се су Србији У хране. слободно се да испашу, на пуштане оне су јер труда“, и „бриге велике било није узгоја њиховог око дуго свиња.Међутим, броју у се задругаизражавала дичних поро- снага и моћ економска месту првом на свиња узгој а сточарство било пољопривреде поред века XIX година тих свиња . тењској Србији било је питање начин обраде земље и узгоја акцију доСпасовскескупштине. То је принудиљо кнеза да привремено обустави (10. мај) ову стигли пољски послови успоравали су рад на урећењу села. при- и овог, Поред махале. у гругшсати морала села тога, уместо се, су али крајева, оваквих шорења од одустало се сти ушоравање услед непогодиости терена. То је разлог што у брдовитим крајевима. Они су истицали да не могу спрове- нешто блаж;ој форми изјашиавали су се представници села У шорење. на присиљавао буде их ко свакога камењем ти среза азбуковачког(о.подрински)претилисудаћезатрпа- Сељаци крајевима. планинским у нарочито отпор, растао је толико указ, спроводиле ревносно кнеза, од подстицане власти, српске су Колико среза). азбуковачког подринском (сем округу и ваљевском шабачком, Јасеници, Успеха у села. било је три поменута ушорена су најистакнутијих противника.Тада хапшењем праћена отпор, јак прилично Шумадија је била веома погодна за узгој свиња јер су су јер свиња узгој за погодна веома била је Шумадија Пошто је најважнија привредна грана у Србији тридесе- постсре- у ред дневни на избило је које питање Треће уз Шумадији у ишла села ушоравања акција је Тако Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 140 бакали, болтаџије,магазаџије. били: су они послова, трговинских врстама По страни. на вали разноврсну робу која се производила или у земљи или прода- и су куповали трговци Остали обазривост. и стрина значењу и даје ширем то много допринело у да се трговац у народу и одржи би- сељак сваки Србији у је да каже месту гајили стоку. Ото Дубислав Пирх у своме путопису на једном и земљу обрађивали су који произвођачи, сељаци, сами него и занимање једино било то је којима људи само не се су бавили трговином Сточна робе. остале промету у вали оне који су се бавили трговином стоке и оне који су учество- све јачегутицаја. до долазио и углед већи све стицао земље животу јавном у је који сталеж грађански занатлијама, са заједници у су, ли ска, Француска). била је сасвим занемарљива или се тек отварала (Русија, Швајцар- или земљама другам са Трговина Молдавијом. и Она се нај’више обављала са Аустријом, Турском, Влашком трговине. транзитне и унутрашње од значајнија далеко је била трговина Спољна Азији). Малој према Европе пут ни сувозем- и речни царства, два граници (на положају ском географ- добаром захваљујући процват, прави доживела периоду овом у је производа.Трговина размене облика ног Милоша, не може се ни замислити без трговине, као основ- тењског устава1835.године. мењеним политичким приликама после суспендовања Сре- без успеха. остали су они Али, ограничи. кућу сваку за свиња број се да покушаји чињени су Стога него пословима. пољским пажња другим већа се поклањала исхрани и нези Њиховој да сеодњецелапородицазагодинуданаиздржи.” је довољна животиње ове четири или три продаја а њама, сви- њиховим хране изобиља дају шуме букове и храстове “ да је забележио Србији у Боравио 1834. је који странац Један трговине. предмет најважнији биле су Свиње корист. 15 Љ. Протић, Развитак индустрије и промета добара у Србији за за Србији у добара промета и индустрије Развитак Протић, Љ. Међу трговцима је постојала не мала разлика и то на на то и разлика мала не постојала је трговцима Међу представља- Милоша кнеза време за Србији у Трговци Привредни живот Србије у време прве владавине кнеза из- у ред дневни на је избило Србији у трговине Питање свиња. неколико по је имала кућа најсиромашнија И лић, Трговина у Србији 1804 - 1957, Народна библиотека „Вук „Вук библиотека 1957,Народна - 1804 Србији у Трговина лић, Нико- М. М. стр.99-100; дело, нав. Кнежевина, Љушић, Р. 109; стр.108- 1953, Београд, Рад, Милоша, кнеза влада прве време Караџић“, Крагујевац, 2008,стр.45 -146 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 15 Бориша РАДОВАНОВИЋ 16 16 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 1966. стр.282. 1966. Војноисторијски институт, Београд, 2007, стр.16-19; В.Стојан- чевић, Милош Обреновић и његово доба, Просвета, Београд, И ове чињенице нису биле без значлаја да се кнез одлу- кнез се да значлаја без биле нису чињенице ове И Кнежевим указом, маја 1837, уведени су официрски чи- маја 1837, Кнежевим указом, Ако овом додамо да је уставобранитељска опозици- Кнез Милош је тако изгубио ослонац у једаном делу С.Б.Ратковић-Кости, Европеизација српске војске 1878 -1903, 16 чи за сазивање народног представништва. стима стима регрута и пропис о вршењу године наређено војне је да дужности. се за Исте издржавање војске од свакепореске главе прикупи одређена количина жита и смести у прикупљање прво то је Било (магацине). кошеве општинске резервне хране. Желећи да војсци трајно обезбеди нове официре, кнез Милош је крајем године 1837. у Пожаревцу прва та Али, Академију. воену сербску Књажевско- основао трајала.војна школа није дуго нови: прапоршчик, поручик, полу-капетан, капетан, мајор, потполковник, полковник, генерал-мајор и генерал-диви- Јован. и браћа:Јеврем кнежева су имала чин Највиши зијар. маневарпрви одржан је Пожаревца код године исте јесен У обавља- регрутације Прве војске. стајаће српске целокупне не су 1825. 1830. 1833. и 1836. године. Војни рок није био година,шест на ограничен је када године, 1838. до одређен године смањен на четири.али је већ следеће ја организационо и политички од 1836.године била а јача, томе је допринело да су на страну кнежевих противника отворено приступили Јеврем Обреновић, Тома Вучић Пе- ришић,добићемо јасну слику политичких прилика у време сазивања скупштине. Шумадије и северозападне Србије. У ствари, тада је већи део Србије, припао опозиционом старешине покрету. у Најугледније Србији од којих ћемо Јеврем Обреновић, Тома поменути Вучић Перишић, Милета Радојко- само неке: вић, Аврам Петронијевић, Милосав Здравковић Ресавац, Ђорће Протић, Стојан Симић, Стефан Стефановић Тенка, Ранко Мајсторовић, прота Матија Ненадовић, Хаџи Милу- тин Савић Гарашанин, Милутин Петровић Ера (брат Хајду- к-Вељков), приступајући опозицији против кнеза Милоша, умногоме су изменили однос снага У овом периоду против Милоша су почели да раде и аустријски конзул у Београду, Михановић, и руоки конзул у Оршави, Вашченко а и београдски сам везир Јусуф-паша, радећи по противнике. Порте, почео је помагат више Милошеве инструкцијама 141 Сретењски Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Пошто је почетком 1834. Године,почео да спроводи Артиљерија је уведена 1836. године као трећи род вој- По наређењу кнеза Милоша, Војно-полицијска кан- Команданти су имали и војну и полицијску власт. Вој- Уређење војске било је важно питање кнез Милоше- устав, којим је ограничена његова самовоља: установљен је Државни Совјет Сербски а била је предвиђена и народ- на скупштина. Био је то први устав Кнежевине Србије. Са- држао је и основе првог уређења српске војске. Међутим, суспендован је само месец дана после свечаног проглаше- ња. Уместо Попечитељства воених дела, успостављена је Војно-полицијска канцеларија, из које се доцније развио Главни штаб, затим Главна војна управа и, на крају Војно министарство. ске. Када је у 1835.години. Кнез је установио два артиље- ријска одељења, са по једном топовском батеријом. Једна се налазила у КрагуЈевцу. а друга у Пожаревцу. До тада Србији у није постојала ниједна батерија, мада је било једа- наест топова из Првог устанка. Током 1836. и године 1837. купљено је у Бечу нових дванаест топова и установљене су батерије.још две батерије, те су постојале четири целарија је 1836.године, одмах после питомаца из Русије, повећала„регуларно повратка воинство“ и фор- српских мирала Први пук стајаће војске од два батаљона пешадије, две батерије тобџија и два ескадрона коњице. Ти војници су били одевени, наоружани и обучавани по руском пропи- су, чак су коришћене и руске команде. Извршена је подела на четири главне војне команде: Пожешку, (Краљевачку), Карановачку Крушевачку и Бањалексиначку, а земља на територијалне: Подрињско-савску, Моравско- подрињску, Дунавско-тимочку и Средоточну команду. ничка дисциплина није била на завидној висини и тога поред што су предузете строге мере ради њеног учвршћива- године 1836. да кнеза су приморала дезертерства Честа ња. оснује неку врсту војног суда, и да изда наредбу о дужно- ве Србије. Током двојне српско–турске управе кнез је на- ставио са уређењем стајаће војске, иако на то није право. имао реформе у државној управи, а оснивање редовне војске ишло веома уздржано, како се неби замерио Турцима, нај- пре је основао војске и иностраних дела. Кнез је за првог министра војног одредио Тому Вучића -Перишића, који је већ био „сердар воени и шеф кнежеве гарде“. Али, све је Милошје онда а месеци, неколико свега - кратко трајало то поново узео војску у своје руке. Међутим, после Милетине буне. 1835. године. морао је прихватити тзв. Бориша РАДОВАНОВИЋ конака: Кнежев конак Кнежев конака: у стварањумодернесрпскедржаве. који ће током читавог деветнаестог века играти важну улогу простор је То Србије. Кнежевине живота питања значајна две деценије доносити важне одлуке и решавати готово сва црква са десне стране Лепенице. На овом месту ће се преко 1824.године Поред три конака припадала му је и придворна до 1817 од периоду у Лепенице страни левој на је настао цу градић и неће чак моћи да заузме ранг фабричког града.“ покрајински остати вечито ће па непроходан скоро кола за пут сеоски на само ограничи се да мора то путем, воденим гућа немо- местима другим са комуникација је пошто али, мећу прилично високих шумовитих брда у долини Лепенице земље почеојевећдасепојављујелуксузиудобанживот.“ центру у овде, и граћевине, веће започете и пројектоване начин, српски на куће нове су изграћене подигао; гледно очи- градић овај се Тиме надлештава. највиших свих диште „био за владе кнеза Милоша Обреновића резиденција и се- и оставио је белешку о Крагујевцу.Он за овај град каже да је Спасовске скупштине? чије. драга- одлучи не Милош кнерз уколико Србије, престоници 18 17 ВРхе, рлк у рии о кео Млшм о 1839. до Милошем кнезом под Србији у Прилике В.Рихтер, Јире- К. пуно. је писано конак Кнежеев подигнут је како томе О Као што смо истакли комплекс двора чинили су три три су чинили двора комплекс истакли смо што Као Комплекс двора кнеза Милоша Обреновића у Крагујев- из- погодан, веома „је да каже Крагујевца положају О Немац Вилхелм Рихтер посетио је Крагујевац у то време сазивања време у Србије „ „столица изгледала је Како Крагујевцу, у су одржавамна заседања Скупштинска године, Светлост,Крагујевац,1984, стр.66-67. у службу код књаза Милоша 1819. године. Он је онда имао имао онда је фати 5 и Он дужине (?) фати 10 године. отприлике (кућицу) коначић 1819. један Милоша књаза код дошао службу сам у »Ја каже конак овај за сећањима Алекса својим у године. Симић 1819. саграђен конак кнежев је да каже чеку са друге стране Лепенице. Из једног документа види се да је је да се види документа једног Из Лепенице. стране друге црква, са Стара и је припадала на двора и једну Комплексу на страну«. и другу врата су имали оба и боју, доњем на и је био конак исти Такав ложиле. собне фуруне и се су ког из и равали, вече- и ручавали Милошеви књаз млађи су гди простран, ганк или доксат био је среди на а ширине, кућне целе преко клија, оџа- велика један једна другој и на а собе куће, половини две једној на су ћилер, биле боју горњем На кафеџија. и шевих Мило- књаз момака 6о каве-оџаку и собама тим у је спавало и пити, кафу могу да принадлежало је којима чиновнике, све за и долазили, му су који госте за и Милоша књаз за кафа кувала се ту и каве-оџак, један и собе три су биле боју доњем На ширине. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 18 , Шарени конак, Амиџин конак. Ко- конак. Амиџин конак, Шарени , II
17 142 ра црква или Палилулска, како би је разликовали од нове нове од разликовали је би како Палилулска, или црква ра Ста- називали 1884.године после су коју црква, или капела кнежева придворна престоницу.Та за проглашења после Крагујевцу, у подигнуте су која грађевина већих првих од једна то је Тројици“.Била Св “ је посвећена а облики ном ништво. редовне скупштине на којима је утврђиван порез за станов- и мале одржаване најпре су Ту века. деветнаестог година двадесетих Обреновић цркве. Милош кнез је одредио простор Крагуејвачке Тај порти у 1861.године до небом дрим ве- под одржавана су заседања Скупштинска Крагујевцу. порушен,после 1821.године. је који „коначића“, месту на је подигнут Љубице, кнегиње Конак или конак Женски Харем, назива често се конак ни Шаре- помиње. документима у се који и снага оперативних Команде објекта данашњег месту на налазио се који нак«, ко- »Милошев онај био би То године. 1824. преселити кнез се ће који у конак, кнежев Нови и :Амиџин грађевине две још подигле године 1824. и 1819. између периоду у се би да лоша, који је Алекса Симић назвао »коначић« назвао Симић Алекса је који лоша, Ми- кнеза Конак грађен је Прво престоницом. проглашен Крагујевац Враћевшници, у скупштини Ђурђевданској на служиле заразнепотребе. су које зграда, помоћних неколико и припадало је млексу Крагујевачка црква, сачувана је до данас у неизмење- у данас до је сачувана црква, Крагујевачка 1837.године у 28.маја се састала скупштина Спасовска Градња двора започело је пре него што је 1818. године, 1818.године, је што него пре је започело двора Градња Јиречек, Србија, у књизи: Ђ. С. Костић, Престоница књаза, књаза, Престоница Костић, С. Господара, Крагујевац 1998,164. Ђ. књизи: у Србија, Јиречек, К. 1997,69-70 ; Крагујевац Милоша, књаза на Симића Алексе Сећања Љушић, Р. 1959,19;. Београд 1, устанка, српског првог Музеја Зборник Године, 1839. до 1790 од Србије Грађевинари и Грађевине Коларић, М. Симића; Алексе сећањима са их јући упоређу- и канцеларије Кнежеве документа пручавајући чића“ је изнео претпоставку о градњи Шареног конака на месту „кона- стр.30-31,2006, Крагујевац сретења, рви Одјеци скупа научног Д.Обрадо- вић, Видети: Крагујевац уочи сретењске скупштине, ,Зборник радова са године. 1884. пожару у је Изгорео војска. смештена била је овде Обреновића одласку По Михаило. кнез рођен године 1823. септембра 4/16. је њему У конак. Шарени саграђен је месту његовом на а порушен, (1819-21)»коначић« је када конака и Шареног месту на налазио се конак кнежев првобитни тај судећи свему По женом«. својом са Глигоријевић Вуле другој у а женом, својом са Ђорђевић је Димитрије једној живео у соба, двеју других од А Милана. књаза и родила је ту и децом, својом са Љубица књагиња живљаше двема у соба, тих Од собе. те за ложиле фуруне се су ког из конкз, посреди и собе 4 са земљи при кућа једна још беше авлији »у конака вог кнеже- овог Осим благајне. државне одељење смештено било већ 1817.је фебруару њему у у гради године се да почео конак Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac
1817.године, Бориша РАДОВАНОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 21 После службе у Крагујевачкој цркви представници су Скупштина је отворена „кнежевим словом“- беседом Народни Народни представници за ову скупштину бирани су на послани- изабрани скупштинама окружним на су Пошто На Спасовској скупштини било је присутно око 700 Р. Љушић, Кнежевина.., нав. дел. стр. напомена 26. 21 заузели своја места. која је била пуна патетике.Кнез је у девет тачака изложио разлоге сазивања Скупштине : 1. ушоравање села 2. држа- ње свиња 3. разрезивање данка( пореза) према иметку на три класе. Наиме, творци новог пореског система мисли- ли су да ће задовољити становништво тиме што турски ће порески систем стари заменити једним порезом,али нису одређивали порез према иметку, због чега је кнез у својој окружним окружним скупштинама. На њима је обављан договор за избор посланика за главну Скупштину. Занимљив је један податак из времена првог намесништва који се односи на рад ове Скупштине. На суђењу буне због 1839. године,Јован Обреновић подизања је дао Јованове писмену изјаву у којој је изнео тврдњу, да је кнез намеравао Савета, против посланике побуни да спасовдану(1837) о на штини Скуп- при чему се помињало каменовање саветника. Из исказа се види да је кнежев брат Јован био против тога и да је је уз помоћ Сстефана Стефановића Тенке успео да убеди кне- за да се у то не упушта. Овај исказ потврдио је писмено, С.С. па Тенка се може претпоставити да су то били тренуци Саветда желео цену сваку по је Он Савет на љутње кнежеве једа могућност се Искључује отпор. сломије и себи потчини кнез на скупштини саветнике намеравао да побије. Веро- ватније је да је намеравао да их преко Скупштиие збаци са положаја и доведе себи одане људе.Тако су например про- тивници ушоравања села из среза азбуковачког доведени били другим пример за су да највероватније и Скупштину на кажњени. Пада у очи да је Скупштина радила и са кнезом и са Саветом. 1837.године 28.маја спасовдан на своје именовао кнез и ци окупили су се они у порти цркве Крагујевачке ради „вну- поузданог урежденија“трењег, постојаног, повељителног и земље. људи. Поред кнеза Скупштини су присуствовали: митропо- лит, сви државни саветници, 3 епископа 3 пуковника, чиновника, 85 50 свештеника,137 трговаца,410 лица, 700 до 600 од бројале су које скупштинама окружним кметова.На бирани су народни посланици за велику Спасовску скуп- штину. 143 20 Сииска Цркви сазнајемо да је III 19 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review гимназије, Крагујевац 1935, стр.29 – 30. стр.29 гимназије, Крагујевац 1935, књаза Милоша, Зборник радова са научног скупа „Крагујевац престоница Србије 1818 - 1841“, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, 2006, стр. 270 – 271. Крагујевац, 2006, стр. 270 М. Спалајковић,“Реч захвалности“, Споменица Крагујевачке Када је утврђен датум одржавања,приступило се избо- Занимљиво је да је један ђак крагујевачке гимназије, О овој цркви писано је пуно. Зна се засигурно да ју је Н.Ђокић, Цркве у Крагујевачком округу за време прве владе 19 20 цркве цркве (која је подигнута и освештана 30. септембра / октобра 1884. 12. године/од стране српског митрополита Тео- досија Мраовића а посвећен је св. Богородици), значајна је јер су се пре почетка скупштинских заседања, , скупшти- нари у њој најпе вршили службу божији како би скупштини карактер. дали сакрални ру народних посланика, по наредби кнеза Милоша. шрошком Његове Свјешлосши Сазидане крагујевачка црква зидана, уз финансијску помоћ књаза, 1818. године. Књажева црква је и солидно рађена и добро је сачувана. Озидана руком првих камена. мајстора, Стара од Милошева црква тврдога је саграђена преко Кнежевог конака, на десној пута обали Лепенице, преко које је тада постављен дрвени мост и њим споје Кнежев двор са црквом и осталим зградама које су се Црква је изграђена на месту где је било око старо крагујевачко ње налазиле. гробље, које је тада разорено, а гробни каменови узидани турскоу постојала месту том на је цркве.Вероватно темељ у живео је који живаљ српски за богомоља, хришћанска доба у Крагујевцу. Та стара црква сачувана је до данас у неизме- цркве- у су узидане плоче надгробне многе а облику њеном ни зид или положене у под цркве. чија је зграда једно време била до саме цркве, још осамде- гробља. тога трагове последње гледао века XIX година сетих “ што је забележио у својим сећањима.“ Седам година сам посматрао - каже он - прелазећи из разреда у разред, из- бледеле надгробне плоче и крстове... често пута, за време самбацао предавао, тставник је што оно слушајући часова, ређалисе су којм споменике неме те на прозор кроз поглед иза зидова наших ниских учионица и на којима сам толико пута радознало разголићавао и проучавао натписе већи- временом. ном покривене маховином и упола избрисане 1818. 1818. године довршио неимар Милутин. И из Бориша РАДОВАНОВИЋ ћемз» чвелу састалм. Бог нам је доиусто, н ево састали састали ево сад. се н смо доиусто, је нам Бог састалм. чвелу ћемз» ова скупштинарадила,дајемојеуцелини: је којима у прилика разумевање за има који , значаја .Због местима( кафанама). јавним на говора слободи о 9. пореза висину на жалбама и грађана оптерећењу пореском о 8. 7.оружја ске ношењу вој- редовне уређењу 6.о трговина 5. земљорадња даје“.4. више нека земље, више има Ко „ принципу по плаћати рез по- убудуће се ће да истакавши грешку ту исправио беседи време станити моћи.-Како се невоља ова од 20 година година 20 од ова невоља се моћи.-Како дуже станити на време и сигурно онде и бедни се ће да била, надежда слаба је што као биле, слабе тако су које куће - градити, себи куће којегде и крити, врлетима и шумама,гудурама по свакојтачкипонаособ. разумети добро вали данебудеоналажнаистранпутнаљубав. коју љубљви, по свог, отечества и рода себе, спрам љубави испољенијем и уредба, добри нијем ћемо начиномпостићинамеренијеово? којим А укрепимо? и оснујемо наши наследника и деце ћу сре- сопствену нашу срећу ужиивајући, наши кућа код ду обходимо потребно, да овако срећни будући, оваку свобо- не- и иотребно, ли Није пролазе. безпрејатствено водамо и Земљама свит, по барјаком, Сербским са љађа Сербска служење нам је слободно, Сербљин са Сербским пасошем, бого- независимо, иравленијев је нам Внутрење уживамо и нашу срећу и честа на које получили, сушћествовање и биће иолититическо даиашиње смо док стало, зноја и да веритељног ипоузданогурежденија. постојаногшг,по- пнутреннег,, в жеља иепреоборима и на постоја- крепка, вдина вашему поамву кљ побудила је ме сасд узроци: побудитељни ови били су разни наши треба по- и састатајања обстојатељствима по и обстојатељ- времена ствама По побуђивали. узроцм важни тому к ме су бро стенамдошлисви! Скупштину ову започети,торжестповати, и окончати.. И до- тогг. имена његодог, иа ползу Отечеетва и на чест народну, све- поославленије на ћемо како умудри, нас да и иаше,. »Има већ приличко време, како се нисмо овако у ве- у овако нисмо се како време, приличко већ »Има „Словом“) ( беседом кнежевом почела је Скупштина 1.) Невоља је народ наш принуждавала, те се морао по по морао се те принуждавала, наш народ је Невоља 1.) Да вас не занимам много обшћим изјасненима, ајдемо уведе- обичаја, зли укидањем него другим, Никојим тру- толико јв нас протекле, године толике су Нама свогда сабирао скупштине подобне на год вас сам Кад Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац О Н , иремивлостиви, да бдагослви ово собратв собратв ово бдагослви да иремивлостиви, , 144 веће иважнијепотребеопредељена. за су која пуштати, места она у њи забрани се да держе,и се да свиње којима у определе, места се да може, држати се и.т.д.Утамани. кљу- говече, овца, стока, друга се ти ако крмачом, једном с пристао си куд А исквариле? и прериле свиње нису коју приуготовиш, стоку другу за њој на себи сена да видиш, ку са свим утаманише ? Камо ливада, да је од жеље очима сто- прочу тако и упропастише, наше утрине и испусте ше, деленим земљама. опре- потребе важније за прочима и утринама испустима, по ови пуштање и месту, сваком на и свуда свиња жање дер- , неуредним под а много, врло держање разумем ња сви- держањем неумереним Под нашему. народу наноси штету велику ове стоке држање неуредно и да неумертено то, и мора се признати Сербском.Но Народу приноси ни производ ове земље, и да држање свиња много помоћи лучи, дасешумезаштеде,стокаобдержииумножи. ковим начином свако село своје потесе и своје испусте по- сбију, и где то месттоположеније допушта ушоравају да та- уједно куће се да сам, препоручио сабиле, уједно куће би кад произашла, би која ползу, и разштркане, куће отуда, су што произлазећу штету, протолковавши који, , издао нисду уједносбијене,већразбачаненатоликаудаљенија. куче што узрока, из налази, народ се ком у стање, -Ето ти? вају , народу саобштавати,и како ће заповести објављива- доби- свог начелства од које наредбе, власти и ће како А може. помоћи што другому један нит поразговарати ни се осташе надалеко, због чега нит сосед са соседом састајати- места.Куће пашу за нестаде утаманити,почем се мора јер стока се утамани пак све.Тим позаграђиваше људи јербо сасвим нестаде стоку за лежи!Испуста заградама силним под безполезна земља поударале.Толика заграде толике се би да ,које које окрчиле, земље се би да које манише, кан будући кућама и земљама својим. Толико се шуме ута- распрострањавао, то је све већу штету себи чинио,разштр- и умножавао већма он се што Но земним. добрим разним себе почео,обогаћивајући становати боље и осигуравао умножавао, наш се почела,народ изчезавати и умаљавати Ја решавам, да се число свиња определи, колико се где преора- наше земље све свиње нам где ли, видите Не Признајем ипризнатисемора,дасусвињеједанглав- 2) Друго, што вам сабштити имам, јест держање свиња. Исти указпвтаторавамисадусобрању. Указ пролетос сам ја народпом благу о се Бринући Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Бориша РАДОВАНОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 5) Рад сам вам представити штету,коју народ наш има Док су они међутим овдашњој сиротињи толику ште- Да би се ово зло предупредило, ја решавам, да само 6.) Следује да штогод рекнем о нашем регуларном во- Ја сам почео, по примеру европејске благоустројени, земље земље по Окружјима, Срезовима и Селима, по сразмерју количества житеља, и они по настављенима , која ће им којимначин, народу показују да издавати, Правитељаство моћи- уводити цвету и поредак бољи у све економија се ће ,да се умножи у народу изобиље, којим ће себе осигурати непредвидиме. године и случаје за гладне од вођења трговине оним начином, којим се овде води, а само ли види сваки да Видимо, свињске. трговине особито коју пару у џепу,и може ли кога преварити, оставља одма трго- више, још шта прихвата,и, трговине се па посао, други земаљ- страни из трговцима страним са то крупније,и вине ља, давајући им мал и под вересију.Колико их је, који су туђим по их терајући и заплести, процесе у тиме морали се земљама и туђим судиовима сав мал свој изгубили ! Камо је дуг од страни трговаца, већ свакому га, који је наплатио самизнате Ви - остало. неплачено једанпут је што пропало, свињске трговце, а и ето их ту скупљени на благословеној скупштини овој.Узмите их редом у расужденије, и кажите ми, колико их је, који су срећно са свињском трговином земљи пропало?прошли, и којима није добро у туђој туи нанели. они тргују, који довољно капитала к том имају, и трговину разумевају, па и ови, кад са страним трговцима тргују, да сигур- тако да приме, не новце готове докле мала, предају не досађују. ни буду, и мени после с тужбама својим јинству. срећни земаља, уводити војена заведенија, изображава- јући и просвешћавајући младеж нашу. Шта је мене труда стало заведеније ово,бирајући војнике, мењајући их по потреби, учећи их у отечеству и изван отечества, тражећи их,набављајућиодевајући и ранећи учитеље, способне им потребну мунициј, зидајући им касарне, отварајући по- требме за њих канцеларије, набављајући потребне људе за вођење економије около војинства, тражећи и жавајући обдр- лекаре, апотекаре, шпитаље, располагајући их по месту удобни, и насојавајући да се добро иче искуству војеном, за које намеравам и формалну Школу завести; па не само што ме је труда све ово стало, него што ми јошт и сад, и чини ми се све већма стаје, то само Бог милостиви 145 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Да би се ово злоупотребленије предупредило, ја ево у Све Европеијске державе по земљи данак наплаћују. 4.) Четверти је предмет данашне беседе моје, земле- Код нас се руководи земледелије врло небрижљиво, Ово је превелика штета народна, и препјатствује обо- Да би се ова штета уклонила, ја намеравам уредити 3)Трећа је тачка о разрезивању данка о разрезивању је тачка 3)Трећа »Ја сам сваком приликом саветовао да се данак по могућству могућству разрезује, да сиромаху тежак не буде, и то си- ромаху, који је у правом смислу сиромах, који је чеотан и радин, но баштине не има, дјечицом је обдарен, или је разумјевајући не убожан, образом честним драго му коим под сиромахом битангу, љенштину, пијаницу и овим по- ништакоима и нисам, праштао ништа никад коима добне, праштати не треба. Но то се све слабо у исполненије при- не једни чему по неправедно, разрезује се данак и водило, осећају никаквог терета земаљског, а други изгубише се и мени дотужаше тужбе сиротиње. под теретом данка, Скупштини дајем моје рјешеније као мјеру противу рече- данаксе да јест, моје пак Рјешеније злоупотребленија. ног земљевише има Ко разрезује. земљи по то и могућству по тај нека више и даје; који мање земље има, на тог ће спа- ис- житељ који колико зна, село Свако даје. и мање да сти, тог села земље притјажава; а за увјерити се о том, каква је мука, сваког земљу мотком премјерити, па лако по је онда и овому данак расположити. Па да би и при овому- премјеренију земље јошт праведније данак расположио некајест и што као подјелити, класе три на ваља земљу се. земља добра, нека средња, а нека рђава и најпре по ко- данак расположити. личеству, а потом по доброти земље Кад не би оне увјерене биле. да је то тако боље, оне то ои- овому доброму по ми и да је, Потребно би. не чиниле гурно примјеру владамо се. делје«. па још не само небрижљиво, но и неуредно и у невреме. Отуд бива, да често народу нестане ране. Омане ли једна година, друге већ глад бити мора, јербо се земље небри- ниначином, којим ни , се незна ради се што и раде, жљиво у ком времену радити јој ваља. гаћење, и потом изобиље и срећу народну. једно надлежатељство економическо, које ће се бринути економији пољској и домаћој у народ да том, о јединствено преуспева и добија, да радове земаљске онако ради, како ће му се труд, достојно награждавати.Ови економически чиновници да се расположе на на избесна пространства Бориша РАДОВАНОВИЋ јер уверени будите, д, ако се неуредност ове не поправе, поправе, не ове неуредност се ако д, будите, уверени јер народне; среће и благостања процветање на добро, на ни се, што је у наложеним предметима код нас рђаво, проме- да моје, решење постојано повторитељно овде излажем пијаница, и скитница људи од меанама по речи слободних не- говору о 9) данка, тежину за говору о 8) пушака, мали ношењу о 7) војинству регуларном о 6) трговине, вођењу о 5) земљеделју, о 4) данка разрезивању о 3) свиња, жању дер- о ушоренију,2.) исти може се где уједно селима по мерама дотеривати. речи строжијим такове ће неслободне које властима, их јавивши говорити забрањујете им да мотрите, ваљалце танге помеанамаразненеслободнеречиговоре. да данакбуделакши? данак тежак? 3.)Како би се могло лепим начином учинити, ре? 2.) Ако се то заиста говори, питам, по чему је народу тај је народу данак тежак, или то само ленштине да и битанге гово- говори, се да истина, Јели 1.) изјасненије Савета ко дан лакоусмотритииможе. праве- и разуман сваки које и тегле, се колико трошкове, оволике теглећи може, не изаћи крај на даје, сад се који онде говоридајенародуданактежак. ползу народанашег. очевидну на сохраните целости у га да вам, препоручујем јем. раду- весма тому се ја а убио, начином оним кога ко је да случај, несрећни догодио није данас до се још обнародованог Указа оног после јербо плодове, пожељне уредба је принела ова и собом, са пушке мале носити забранио, сам којим Указ, сам издао учинио, конац злу овому би Да састанцима. подобним овим и свечарсвама по свадбама, по саборима, по све то и случајним, убиствима о известја дате чутиивидетипреднародимадругим? се да остати, вам шташће ово, изгубите ако стољубље:сад и онај,којинасваоваделатрудовемојегледа. знаде справедљивим и безпристрстним који онај и знаде, Представивши вам ови 9 предмета 1.) о сбијању кућа кућа сбијању о 1.) предмета 9 ови вам Представивши не- такове на да препоручим, вам да вас, сам Сабрао би- и пијанице гдекоје да дошло, знања до је Мени 9.) Узмите ово у рачун и разсужденије, а мени да дате пре- Што се тиче мене, ја видим и знам да се с овим данком, и овде вилајету по се да дошло, знања до је Мени 8.) Указ, спаситељни овај скупштини у Повторавајући 7.) Пре неког времена додијала ми беху са свију страна го- и храброст дух, војени прославила су Сербљина Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 146 покоравајући се до овога дошлишто сада имамо и у миру миру у и имамо уредбама сада дошлишто овога до се покоравајући отеческим и мудрим Вашим постали. срећни вама под смо Ми уредите. ви их како онако, их примамо и Књаже наш Светли смо, примили пушака, мали ношењу делју, 5) о вођењу трговине, 6) о регуларном војинству 7) о земље- о 4) данка разрезивању о 3) свиња, держању о 2.) ушоренију, исти може, се где уједно селима по кућа јању толковао. иро- и прочитао пута више Ва. Совет и је их нам, поосле а ветлости Вашс уста из чули њој на смо Ми побудили. шем совску Скупштивусазватииузрокв Стефан СтефановићТенка. 1837.године АдресомкојујепрочитаоПредседникСавета се. просторијама наизрадиодговоракнезускупштинскеадре- ла јекнежеврадинаставиласаСаветомуњеговим ти, иразговетнопротолковати Савету) идете, где ће вам се уредбеове више пута прочита- ( Совјету у тако сви да вам, препоручујем и , написмено и же мереиказнитисваконепослушје. рача,од којеганикоослободитинеможе. ко- пропаст сопствену своју у неприметитељно наш народ 2 Новине србске,бр24 од19.јуна 1837.године. 22 Предпостављеније вашом Светлости предмете 1.)о сби- нам обзнанити, кји су Вашу Светлоет овом позмиву на- Свето-Спа- ову на нас милост, је имала светлост Ваша Милостивигосподару Вашасветлости, На кнежевословоскупштинајеодговорила30.маја Пошто јесаслушалакнежевословоСкупштинаодобри- У Крагујевцу 28. мај1837 Представивши вам пак ово усмено, ево исто дајем вам стро- предузети морати ћу ја поправи, не ово се ако А Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac ДиректорКанцеларијеКњажеске“ ПозаповестиКњаза Милош Обреновић Милош Обреновић ЈаковЖивановић Књаз Сербски 22 Бориша РАДОВАНОВИЋ РЕЗИМЕ 25 24 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Исто. Прва влада кнеза Милоша Обреновића ( 1815 - 1839) Уклањање вековне политичке власти Турске ишло је У овом периоду долази до појаве опозиционог покрета Почетак овог покрета треба тражити у пореској рефор- Почеци геодетске делатности у Србији везани за Спа- На скупштини је кнез планирао да поднесе један пре- Према једном Хоџесовом извештају, стиче се утисак да -1947,Београд,1987,стр.12. Геодетска делатност у Србији 1837 24 25 новници новници На карају се каже да ће „ новине бити полезна и историја“. поучитељна представља један од најзначајних периода историје имајузачетак свој или настају, периоду овом У народа. ског срп- многе установе државне организације Србије, које ће сетоком деветнаестог века развијати и постати окосница не- зависне државе а Србија добија своје , п0литичк0 као биће“ организована територија српског народа, слободна у зависна од Портеунутрашњој управи, али трибутарно кроз процес који је подразумевао стварање и развијање народне скупштине , као представничког народа..Крупан резултат органа у развоју српске установе народне скуп- штине представљало је доношење Сретењског устава, који мада је суспендован месец дана после његовог усвајања, наставио да живи кроз уредбе које је кнез Милош издавао последњих година своје прве владе који ће до свог пуног израза наћи у борби коју су уставобранитељски водили прваци против апсолутизма кнеза Ми- лоша Обреновића, што ће резултирати његовим падом са власти. скупштинеСретењске после спровео Милош кнез је коју ми сељакаизмеђу сукоба латентног сталног до довела је која и друга мннога неправична.И била је јер управе, Милошеве и совску скупштину, јер је на њој кнез Милош покренуо пита- и класирања земљишта. ње премера длог о наследству мушких и женских потомака и о прогла- шењу земљишног минимума, тј. делу земље и куће који се не би могли продати за дуг. Међутим,нема података да се овим питањима. Скупштина бавила су кнежеви предлози наишли на лош пријем, а да су неки чак одбијени. 147 у којима ће се објављивати све зе- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review 23 Новине србске Новине србске, бр26 од 3.јула1837.године. На скупштини је посланицима саопштена одлука кне- На скупштзини је говорио и Митрополит.Он се у свом го- свом у се Митрополит.Он и говорио је скупштзини На На крају, саопштено је Скупштини ко је све дужан да 23 уживамо;Ваше уживамо;Ваше уредбе приносиле су нам све- ми,но само сведочимо не до томе плодове,о благотворне сад свагда Ваша да изобилно пунои дакле странци.Осведочени и доче Светлост сама по природном свом умештву онако уреди- како она за благо суди да ће по народ наш полезно бити. Ми молимо нашу светлост да она уређује и заповеда нам, а ми ћемо слушати онако,као што ваља синови Отца, по- даници Владатеља свога да слушају. Ми ћемо се шорити, где се год узможе,а где не може, онда ћемо куће сбијати уред- свиња держање се да стасрати, се ћемо Ми уближре. но держи, и штета кроз њи не чини. Ми ћемо данак резивати раз- и земљеделије подизати по жељи Ваше Светло- сти. Ми ћемо се трудити да се трговина особито свињска у бољи ред доведе. Ми призивамо благодејаније, које Ваша Светлост Отечеству нашем чини уведенијем воени заведе- нија, а стараћемо се, да и оне, који се о ползи овога сум- њају, ако такови међу нама има, на бољи пут изведемо. Стараћемо се најпосле и о томе, и насојаћемо сада одма, ваша да тако и пушака, мали ношење престане једанпут да Светлост достигне једанпут пожељну цељ отеческог свог о нама промишљенија.“ за Милоша да ће завести болнички фонд, да је одлучио да упути 20 младића на изучавање рударства у Сакеонију, да плаћатисаме ће да и уређивати саме убудуће вароши се ће полицију. Кнез је са саопштио да ће се уместо шумара уве- кошеваиз храна сакупљена убудуће се ће да и економи сти несташице случају у крајевима неродним у народу издавати хране. вору одржаном у Скупштини, заложио за приљежнији одла- приљежнији за заложио Скупштини, у одржаном вору зак у цркву, да се цркве и манастири уредно одржавају Скупштина свешгеника. положај и материјални поправи се да на- повећају свештеници да предлог његов прихватила није ћеда очекивао је Народ гроша. 10 на 3 са венчање за плату Скупштина донети закон о личној и имовинској сигурности. У припремама за рад. држи маљске уредбе. Према кнежевој наредби Новине србске имале су објављивати све кнежеве уредбе а дужни су били да држе по један примерак : Совјет, Исправничества, Ка- рантини, Ђумруци школе(Учитељи), манстири кафанеи чи- Бориша РАДОВАНОВИЋ internal administration, but tributary dependent Porte. of “political free people, Serbian the of own territory organized an as being” its gets and Serbia of state independent the of backbone developed the become be and century will nineteenth the which during state, many Serbian genesis its the have of or institutions arise they period this In Serbian the people. of history of periods important most the of one 28 May on gathered 1837 on Spasovdan holiday Theassembly inKragujevac in не, адваданапослетоганапустиоСрбију. годи- 1839. јуна 1. абдицирао је кнез В.Ћоровић), ( народу“ у ауторитета потребног нема више „да Увиђајући чланова. доживотних 17 са ограничена власт његова је којим устав, нови изради се да пристао Русије и опозиције притиском не заводе. држању свиња, уреди трговину и успостави војне и просвет- о уредбу донесе да потребу Србији, у села ушоравање чето изнео Милош запо- доврши система, пореског кнез реформу изврши да жељу је скупштини На године. 1837. штину трговина, оснивањеновихзаводаидр. села, ушоравање друштво; српско су оптерећивала питања Miloš’ abdication in1839. Prince of because paper a on written words the remain would important role in taking over the power and the Princes’ reforms Defenders of the Constitution opposition the appeared. It period, played an this In on.) so and institutes educational and tary mili- founding trade, breeding, pig villages, the fencing tax, of independentthe Serbianinternal administration question the ( numerousquestions which processappearedthe in ofcreating h fis rl o Pic Mls beoi (85 13) is 1839) - (1815 Obrenovic Milos Prince of rule first The Abstract: До обећаних реформи није дошло јер је кнез Милош под скуп- народну Спасовску пред су изнета питања та Сва Key words: National Assembly, Kragujevac, Serbia Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац The National Assembly of Princedom of Serbia Serbia of Princedom of Assembly National The th , 1837 on Spasovdan Festivity to solve solve to Festivity Spasovdan on 1837 , SUMMARY 148 hc lmtd i pwr ih 7 ieie rils Te Prince 1839.godine abdicated on The June 1, two days after he left Serbia. articles. lifetime 17 with power his limited which constitution, new a draft to agreed Russia and opposition the institutions educational and military establishing and offices of trade pigs, keeping the concerning regulation a for need the Serbia, in villages the of reform the complete should system tax the Assembly 1837.In assembly Prince Milos made a wish to reform lot of otherissues dogged the Serbian society. a unfair.And was it because Milos, of administration the and villagers the between conflict latent continuous a to led has that and assembly Sretenje tge after conducted Miloš which in his fall from power. oposition against absolutism Prince Milos Obrenovic, resulting led that struggle the in found be expressionfull its towill that in thelast it year of his first government. adoption, its issued Milos after Prince that regulations through month living continued a suspended was it although National Assembly was the adoption Sretenjskog constitution, people. A big result in the development of the institution of the of the National Assembly, as the representative body of Serbian through a process that included the creation and development eom dd o cm bcue rne io pressured Milos Prince because come not did Reforms National the before presented are questions these of All reform tax at look to movement this of beginning The movement opposition an of begining the is period This went centuries lasted that rule Turkish a of Removal Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Marĳa VRANIĆ UDK: 68(497.11) UDK: Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Iako Iako predstavlja veliki značajni i razvojni deo materĳalne Predmet mog istraživanja je analiza faktora koji su doveli Uprkos ovim faktorima koji su doveli do potpunog ili deli- tičkim zbivanjima. Dinamične promene su Dinamične koje se u zbivanjima. tičkim desile na- privrede, razvoj ubrzanle su danas do veka XIX od društvu šem nauke i tehnologĳe, promene društvenog političkog sistema, urbanizacĳu, modernizacĳu, industralizacĳu, su uslovili tehnički delimično napredak ili potpuno nestajanje ekonomski i starih i tradicionalnih zanata. Modernizacĳa sa većim moguć- nostima jeftine, brze, masovne proizvodnje dovela je do toga da se danas bavljenjem starim i tradicionalnim zanatima čini nedovoljno rentabilnim. Zanatlĳe koje su se održale uprkos tehnološkim dostignućima, izmenili su se i prilagodili svoju i modernog društva. savremenog potrebama delatnost kulture, zanati i njihova problematika su prilično zanemareni. U etnologĳi, do sada nĳe bilo sistemskih istraživanja koje bi malo je pružile po- uvid u Takođe, i nastajanju zanata. razvoju tradicionalnih razvĳenosti i zastupljenosti o govore koji dataka koja građa a danas, broju njihovom i zanatlĳa položaju zanata, zaključivanja. preciznĳa neka za ne pruža mogućnosti postoji tradicionalni nalaze se, danas, u kojem stanja do nepovoljnog zanati. Ipak i pored ovih teškoća, nebrojenih prepreka, stari ku- su zanati našli do put svojim zainteresovanih proizvodima paca i javnosti. Industralizacĳa, promena ukusa društva, ne- prilagođenost savremenim tržišnim zahtevima, dugogodišnje faktora nekih od samo su društva nebriga i kao zanemarivanje koji su doveli stare zanate na sam rub postojanja. Međutim, i same zanatlĳe su svojom nezainteresovanošću, neprilagođa- vanjem modernim tokovima, doprineli stanju u kome se sad bi i datrebalo se sam koje merama strategĳama Bavila nalazi. zanata. starih i razvoja do revitalizacĳe dovedu mičnog radnji zanatskih i nestajanja usluga, postoje mali broj 149 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Ovim Ovim radom želim da ukažem da su stari tradi-
anatstvo anatstvo je uticalo na formiranje i razvoj mnogih civiliza- cĳa. Kroz čitav razvoj ljudskog roda i ljudske kulture, za- stepen procenjivao se kome po činilac onaj bio je natstvo Ključne Ključne reči: zanatstvo, istorĳski razvoj zanata, bombon- Sažetak: Sažetak: UVOD Revitalizacĳa starih i starih Revitalizacĳa Srbĳi: u zanata tradicionalnih poslednje primer radnje bombondžĳske u Beogradu „Bosiljčić” Marĳa VRANIĆ Marĳa Beograd kuća, - Manakova muzej Etnografski Srbĳa materĳalne civilizacĳe. Uglavnom sve ono što je čovek izgrađi- ono sve što je čovek Uglavnom civilizacĳe. materĳalne vao, bilo praktično korisno, ali i lepo. je Zanatstvo podsticano ili sputavano različitim istorĳsko-kulturnim i društveno-poli- cionalni cionalni zanati, i to kako znanja i veštine koje ih prozvodi čine, koji tako su i rezultat tih znanja i veština, sastavni i deo bitan Upravo kulturnog ta nasleđa. znanja i veština kao i odre- đeni tehnološki procesi koji čine suštinu starih tradicionalnih zanata, imaju izuzetnu kulturnu umetničku vrednost, kao i da imaju udela u formiranju zivota jednog naroda. Zanatstvo podjednako je bilo i podsticano i sputavano različitim istorĳsko -kulturnim i društveno-političkim zbivanjima. Razvoj nauke i tehnologĳe, a posebno industrĳski razvoj, promene društve- nog-političkog sistema, urbanizacĳa, modernizacĳa sa većim mogućnostima jeftinĳe, brze i masovne proizvodnje, dovelo je zanatima tradicionalnim starim bavljenjem danas se da toga do su koji faktorima ovim svim Uprkos rentabilnim. nedovoljno čini doveli do potpunog ili delimčnog nestajanja zanatskih radnji i tra- zadrže da uspeli su koji broj, malo ali zanati postoje usluga, dicionalni izgled. Jedna od takvih zanatskih radnji, kojom sam Beogradu. „Bosiljčić“u radnja bombondžĳska je bavila se ja institu- državne država, “Bosiljčić”,revitalizacĳa, radnja džĳska marketing turizam, zakoni, cĳe, Z Marĳa VRANIĆ nom XIX veka živeli u Beogradu, imali su u redovima zanatli- redovima u su imali Beogradu, u živeli veka XIX nom sredi- su koji starosedeoci i doseljenici I promenila. se slika varoši, proširenjem i stanovništva broja porastom sa Kasnĳe, neophodni usvakodnevnom životu. čestonisu imali nikakve sličnosti koji sa njegovim radom suali bili proizvode, druge i prodavao izrađevina, svojih pored je vremeno i trgovac. Njegova radionica je ujedno i dućan u kome kaoposebna privredna delatnost. Zanatlĳagraduu bio je isto- iskljiučivo Turci. bavili zanatima „najvažnĳim“ se su jer zemalja zapadnih vek srednji poznaje kakvozanatstva cvetanja do došlo nĳe Srbĳi, u Ipak, predmete. razne izrađivao grada potrebe za je koji ja Grci,Cincarimnoštvoi njimabilojeveli Međuzanatli- Jevreji. i ži- su Beogradu u vekuXIX centar.zanatskiU važan trgovaca i mnogih stecište je Bio Azĳe. i Evrope između puteva raksršću na strateškiznačajposeban uvekdavao je mu položaj grafski će potrošače tako i za strane turiste. proizvodetradicĳukojii interesantni tržišno su kako zadoma- ISTORĲSKI RAZVOJ ZANATA UBEOGRADU Beograda. delova zaboravljenih i najzagađenĳih od jedan danas je koji Savamale, kvartu trgovačkom elitnom skaradnja „Bosiljčić“, koja datira još 1936.od godine nekad u bombondžĳ- je baviti ja se ću kojom radnji, zanatskih takvih od Jedna izgled.tradicionalni zadrže da uspeli su kojizanata, 3 2 1 Poea Ubn nuao: egae orno e ote Institut Goethe je pokrenuo Belgrade Incubator: Urban Projekat MilenkovićVladislav, Mšć Dimitrĳe, Mišić U prvim decenĳama XIX veka ponuda robe je bila skromna. bilo je zanatstvo gradovima većim drugim i Beogradu U geo- njegov istorĳom, burnom veoma sa grad je Beograd u Beogradu uz podršku Grada i Opštine Savski venac.Projekat je je venac.Projekatnamenjenuređenjubeogradske ćegde četvrti, mladi umetnici,arhi- Savski Opštine i Grada podršku uz Beogradu u se razvĳe na nov ikvalitetan način. dobrobitsame četvrti. Savamalajošuvek izgubilanĳe potencĳal da u Savamali da bi ih vremenom pretvorili u baze za nove aktivnosti za nekorišćeneprostoreu drugi.Useljavaju se mnogi Goethe-Guerillai arhitektonski duo Boba Stanić/Maja Popović, (Beograd/Amsterdam) „Gingerensemble“, „Camenzind“ (arhitektonski biro BHSF iz Ciriha), Hamburg, NEXT Ciriha,iz likovnihumetnostiAkademĳa Hamburga, nauka (ETH) iz Ciriha, Treći Beograd, Akademĳa likovnih umetnosti iz Učesnici u projektu su: „Raumlabor“ iz četvrti. Berlina, Univerzitet tehničkih gradske značajne ove revitalizacĳu u napore ulagati dana tekte, urbanisti i aktivisti raličitog profila iz Evrope i Beograda godinu 1998. 8 1998. Đorđević,M.82po Kalendar zanatlĳe za prestupnu 1932.56 po Đorđević M. Tradicio- M. Đorđević po 1932.56 prestupnu za zanatlĳe Kalendar nalni zanati uBeogradu danas, Beograd 1998. 6 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 2 polsi budućnosti, i prošlosti sadašnjosti , u Zanatstvo Tradicionalni zanatiBeograduu danas Beograd, Ekonomska istorĳa Beograda1932.Beogradistorĳa Ekonomska , 3 1 Imaju dugu dugu Imaju 150 sku radinost. Zapadasvojim ukusom, luksuzom potiskivala jesrpsku zanat- dadržavnatj. se kasa što višenapuni. Roba koja je dolazila sa obzire fiskalne samo vidu u imajući ravnodušna, potpuno je pogledu zaštite domaćih zanata, trgovinska politika Srbĳe bila U privrede. gradskenosilac jedini bilo nĳe više ono ali broju, njegovom u zanatstvo potislo nĳe industrĳe Razvitak pĳace. preplavili proizvodima svojim su koji zanatlĳama i stranoj industrĳi vrata su otvorili Austro-Ugarskom, sa Srbĳe ugovori TrgovinskiSrbĳu. u Austrĳe iz vraćalo se stanovništvo srpsko zemalja, evropskih iz robu donoslili su trgovci zanata, starih nestajanje na cajakulture,zapadnesu uticalezanatlĳestrane uti- širenja do je došlo naroda, srpskog životu celokupnom u ku novih alata, nĳeotvarala stručne zanatske škole. bilekreditepotrebnekojezaproširenje nabav-im radnje ilisu ljavalaodobravalabespravanjenĳe rad, zanatlĳama povoljne zanemariladozvo-zanatlĳe,je Državacarinjena. bila nĳe koja robu fabričku su donosili poreza, ličnog od oslobođeni bili su trgovci Strani politike. spoljne pravca od su zavisili položaju, po porudžbini. Održavanje starih zanata bilo je moguće samo samo moguće je bilozanata starih Održavanje porudžbini. po brička izrada nikada nĳe mogla sasvim da istisne iz ruku izrade ki broj zanatlĳa je nestao, dok su ostali samo „životarili“ jer fa- obeležje. orĳentalno zanatstvu tadašnjem dali time i strukturu vrednu pri- u duh istočnjački su unosili života načinom mentalitetom svojim položaja, svoga dostojnim smatrali su koje one pak ili rentabilnĳe lakše, navažnĳe, zanata; vrsta nekoliko sebe za su monopolisali gospodari, kao Turci predstavnike. svoje ja Jevreji starosedeociJevreji dok ostalisuodlazili unutrašnjost. u samo su dobĳali Beogradu u dućanaposedovanjezaDozvolu delatnost. ograniče im da trudili trgovci i zanatlĳe srpske se toga zbogštedljiviorganizovani,i dobroi suvredni složni, Bili su imali jake veze sa velikim trgovačkim preduzećima u Evropi. 6 5 7 4 VučoNikola, Vučo Nikola, Raspadanje esnafa u Srbĳi, Beograd 1954. 165. Vladislav, Đorđevic
Nestanak turskog feudalnog poretka, doneli su promene promene su doneli poretka, feudalnog turskog Nestanak Zanatlĳe su u drugoj polovini XIX veka bile u veoma teškom Na nepovoljan položaj naših zanatlĳa uticali su Jevreji, koji Beograd, knj.3Beograd 1956.136 zanati uBeogradu danas,Beograd 1998. 8 rata Zanatlĳski glasnik br.44 Beograd 1911. po Đorđević M. zanati uBeogradu danas, Beograd 1998. 14 , Delo,, sv.11-12.Beograd 1940. 572 Đorđević,M.po Tradicionalni 4 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 5 Beogradskiesnafi u XIX vekuGodisnjak, muzeja grada aale zntto egaa o svetskog do Beograda zanatstvo i Zanatlĳe Tradicionalni 6
7 Veli- Marĳa VRANIĆ
14 kao i uverenje da uverenje i kao 16 U istom arhivu nalazi se nalazi arhivu istom U 15 13 Prilog Prilog proučavanju današnjeg stanja zanatstva u U Adresaru privatnih zanatskih radnji, objavljenom objavljenom radnji, zanatskih privatnih Adresaru U 17 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац U arhivskoj dokumentacĳi nisu nađeni podaci o Bra- podaci nađeni nisu dokumentacĳi U arhivskoj 18 , Beograd 1950. , Beograd kalendar Zanatski Knjiga majstorskih ispita 1924-1934, kutĳa 96 kutĳa 1924-1934, ispita majstorskih Knjiga , Beograd 1962. 154-156 1962. , Beograd Beogradu Knjiga majstorskih ispita 1924-1934, kutĳa 96. kutĳa 1924-1934, ispita majstorskih Knjiga Knjiga majstorskih ispita 1924-1934, kutĳa 97. kutĳa 1924-1934, ispita majstorskih Knjiga U Istorĳskom arhivu Beograda sacuvan je izvestan broj do- broj izvestan je sacuvan Beograda arhivu Istorĳskom U Zanatstvo je bilo u usponu ali je gotovo uvek praćeno istim praćeno uvek gotovo je ali usponu u bilo je Zanatstvo Srbĳe,na radnji teritorĳi N.R. zanatskih Anonim, privatnih Adresar IAB, Udruženje zanatlĳa za grad Beograd u srezu Beogradskom, Mitić Kosovka, IAB, Udruženje zanatlĳa za grad Beograd u srezu Beogradskom, IAB, Udruženje zanatlĳa za grad Beograd u srezu Beogradskom, Zanatskom Zanatskom kalendaru . 1950 navode se sledeće bombon- 14 159 Isto, 15 16 17 18 13 u džĳe:Jovićević Č. Dušan, Sarajevska br.70, Kovaćević Milan, Sava, Stojanović Orlovića Pavla M.br. 25, Tasić br.7, Čuburska Ribni- Braće Sava, M. Cvjetić br.2, venac Veljkov Hajduk Stojan, br.1. kar je je Radenko M. Janićević, bombondžĳski majstor iz Beograda, od do 1921. godine 1925. posedovao bombondžĳsku radnju u Beogradu. pet dokumenata o Đorđu R. Teodoroviću i radnicima bombona i radnicima Teodoroviću o Đorđu R. dokumenata pet 68, ulici Dobračinoj u „Avala“, nazivom pod POSLEDNJI BOMBONDŽĲA U BEOGRADU BOMBONDŽĲA POSLEDNJI uslovljen uslovljen napretkom industrĳe. Privatne zanatlĳe nisu mogle, posle rušenja, da dobĳu na lokal istom mestu, to je bio razlog u industrĳu. odlaska njihovog nislavu nislavu Bosiljčiću, osnivaču današnje bombondžĳske radnje „Bosiljčić“. Danas postoji samo jedna bombondžĳska radnja „Bosiljčić“ u Ulici Gavrila Principa br.14 u Savamaloj nekada- kvartu. zanatskom-trgovačkom elitnom šnjem Izgradnjom i modernizacĳom Beograda, dolazi do potpunog ili potpunog do dolazi Beograda, modernizacĳom i Izgradnjom u gubi se duh čaršĳski radnji, zanatskih izumiranja delimičnog Beograda. izgledu savremenom novom, kumenata kumenata iz prve polovine XIX veka, sa podacima o bombon- džĳskom zanatu. Nalazi se dokument zaveden 20. jula 1932. godine, kojim članovi Zanatskog esnafa Beograda tvrde da je Života zanata imajstor Petrović šečerdžĳsko-bombondžĳskog poslu. tom u radi godina 15 od više da problemima: nedostatak smeštaja za učenike koji su iz unutra- iz su koji učenike za smeštaja nedostatak problemima: nerav- komunalĳe, i kirĳe visoke zanata, učenje na došli šnjosti nomernost razmeštaja zanatskih radnji u odnosu na potrebe stanovništva, nedovoljna tehnička opremljenost, slaba pro- duktivnost, nezainteresovanost za proizvode nekih zanata. 151 12 U svim granama privrede osećala 9 11 Siromašni slojevi, zbog velike stope ne- stope velike zbog slojevi, Siromašni 10 8 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review , Beograd 1974. 364 1974. , Beograd Beograda Istorĳa . Beograd 1913. 4-5 po Đorđe- po 4-5 1913. Beograd . 1910-1912 komore zanatske Godišnjak , Beograd 1998. 15 1998. , Beograd danas u Beogradu zanati M. Tradicionalni vić , Beograd 1974. 213 1974. , Beograd Beograda Istorĳa Broj zanatskih radnji, preduzeća i broj zaposlenih u zanat- u zaposlenih i broj preduzeća radnji, zanatskih Broj Posle Posle svetske ekonomske krize, privreda u svetu ali i kod Do Prvog svetskog rata, zanati u Beogradu bili su u teškom teškom u su bili Beogradu u zanati rata, svetskog Prvog Do
9 10 11 368 367- Isto, 12 258 Isto, 8 preorĳentacĳom preorĳentacĳom i prilagođavanjem novim potrebama, novom i prilikama. ukusu stvu, u prvim posleratnim godinama je rastao ali u društvenom u ali rastao je godinama posleratnim prvim u stvu, sektoru, dok je u privatnom sektoru taj broj stagnirao. Krajem 50ih godina zabeležen je pad velikog broja zanatskih radnji, nas, nas, išla je ulaznom linĳom. Na uspon zanata je uticalo većanje po- kupovne moći seljaštva (uslovljeno porastom cena poljoprivrednih proizvoda), živa građevinska delatnost, izvo- đenje javnih radova, povećanje zaposlenosti i povećanje ku- povne moći gradskog stanovništva. Ovakvo stanje zadržalo se sve do Drugog svetskog rata, kada je zbog fiskalnih tereta, ograničenja uvoza sirovine, poskupljenja domaćih sirovina i zanatstvu. u do stagnacĳe došlo je polufabrikata, položaju, Austro-Ugarska je položaju, bilo napredova- sprečavala kakvo Austro-Ugarska ko- sve su prekinute opustošen, bio je Beograd rata, Posle nje. munikacione veze sa inostranstvom, uništena je privatna po- ima- ratu, u oštećene bile su koje zanatlĳe Sve imovina. kretna le su pravo na nadoknadu. zaposlenosti, zaposlenosti, uključivali su se nezakonite delatnosti, kako bi u Kriza potrebe. svakodnevne za prihoda novčanog nešto imali zanatstvu ogledala se u opadanju cena zanatskih proizvoda i usluga, lošem položaju snižavanju radnika, zanatskih njihove najamnine i u njihovoj nezaposlenosti. Cena uslužnih zanata bile su minimalne. Industrĳa je svojom masovnom proizvod- njom snažno konkurisala pojedinim zanatima, naročito onim starim zanatima, a sa druge strane, svojim razvojem omogu- ćavala stvaranje novih zanata, vezanih za pojedine procese proizvodnje. industrĳske se velika kriza izazvana pre svega padom cena agrarnih pro- izvoda na domaćim i stranim tržištima. Radna snaga koja se po- do je dovodila i jeftina je bila gradove, u sela iz doseljavala jave i nezaposlenosti opadanja postojećih najamnina. Kupov- je na stanovništva moć opala. Kriza gradskog se produbljivala ca- prometa međunarodnog ograničavanja zbog i zaoštravala i rinskim barĳerama, sužavanje međunarodnog tržišta i raznih teškoća. monetarnih Marĳa VRANIĆ koji je još njihov deda pravio, danas u radnji postoje ukusira-postojeradnji danaspravio,u deda njihov još je koji glavni artikal, danas je ratluk preuzeo primat. Pored dva ukusa skojradnji.posebnokaramele,Iako bombone, su nekada bile kakaa. I danas, se te slatke đakonĳe mogu naći u bombondžĳ- sabombone različitim ukusima: mentola, limuna, meda,kafe, tvrde orasima, i ružom sa ratluka; vrste dve srce, lizalica puž, lizalica kišobrančić, lizalice luše, prave luše, srca, bombone, liciderska svilene karamele, su što kao đakonĳe, slatke ne uzimaju porodičan posao. za prehrambrenu biotehnologĳu, oni osamdesetih godina pre- tehničara smer školu hemĳsku Živorad a fakultet, ekonomski završio Branislavje radnji. u poslove lakše radili deca kao još Branislava, Živoradasina,i su dvakojiolakšan. imaVladimir i ubrzan posaotaj danasje ručno,radilo ranĳe se što ratluk, za licu je modifikovao, ugradio je elektro -motor koji meša smesu u Nemačkoj između dva svetska rata, uspeli da očuvaju. Meša- alata, kako tvrdi Živorad, koje je deda kupovao bili proizvedeni su. Njegovo veliko znanje iz mašinstva je koristilo, jer su dosta on je prvo radio kao mašinski tehničar u Renoovom auto-servi- i Drapšin’’ „Petar školu srednju završio je koji Vladimir sin ga nasleđuje i penzĳu u odlazi Bosiljčić Branislav 1963. Godine potražnja. bila je uvek „Bosiljčić“ radnje bombondžĳske ma proizvodi- za Međutim, nestao. zanatlĳa broj veliki je da tako i posle njega situacĳa za male sitne zanatlĳe je bila jako teška, da je bila kožarska radnja. I za vreme Drugog svetskog rata kao tvrde starosedeoci Međutim, radnja. bombondžĳska već bila saznanjima prema mestu, tom na „Bosiljčić“ radnje džĳske bombon- Pre 14. br. Principa Gavrila Ulici bombondžĳsku u „Bosiljčić“ radnju otvara i Beograd, u vraća se Branislav rata, svetskog Drugog Posle radnju. bombondžĳsku otvara i novac Obre- u odlazi zanatlĳe, sve za vremena teškog i situacĳe ske ekonom- zbog rata, svetskog Drugog vreme Za postojao. nĳe nikada više smer taj tada od zainteresovanostii male zbog ta Udruženja zanatlĳa 1946. godine. Srednja škola je ubrzo ukinu- diplomu dobila je koja generacĳa poslednja je On Beogradu. u ulici Ustaničkoj u radnju bombondžĳsku prvu svoju otvorio je čega posle godine, 1936. je položio ispit majstorski a nat, za-bombondžisjki uči da počeo Branislavje1933. godinesla, po- pekarskog težine zbog Međutim, motivisane. ekonomski bile uglavnom su koje sredinu, urbanu u ruralne iz migracĳa kakopekarskinaučiomasovnihdolazibi tovremedo zanat. U Beograd, u otišao 1931.godine je osnovnuškolu.Odatle vršio za- je Valjeva,gde blizini u Bukovici, selu u godine 1919. đen bmodĳkj ani Bslčć pozoii u raz- su proizvodili “Bosiljčić” radnji bombondžĳskoj U ro- Bosiljčić, Branislav je radnje bombondžĳske Osnivač Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 152 som, pistaćima, šljivom. gamentom, vanilom i orasima, narandžom, brusnicom, anana- ber- vanilom, mentom, čokoladom, ružom, orasima, sa: tluka znttu rb d uard plžj aala zastupanje zanatlĳa, položaj unapredi da treba zanatstvu o troškova poslovanja i objedinjenja nabavke i plasmana. Zakon smanjenja trzištu, na nastupazajedničkog efektivnog znanja, i informacĳa razmene efikasne cilju u zanatlĳa starih živanja udru- oblike različite podrži da treba Država siromaštva. i sti nih zanata što može dovesti do smanjenja stope nezaposleno- budžetskom podrškom postići revitalizacĳu starih i tradicional- skromnom relativnoveć zanatskihusluga, nestajanje zanatai i propadanje sprečiti samo ne moguće institucĳa raznih i kao balizacĳi svakodnevnog života. jednog vremena koje je nestalo u sveopštoj modernizacĳi i glo- svedočanstvo i baštine kutlurne materĳalne segmenti i zbirki muzejskih predmeti su danas radionica, pojedinih inventar i opstane.dauspela Tradicionalne je alatke zanatlĳa,proizvodi skaradnjaretkih„Bosiljčić“ jednazanatskihod je uslugakoja Bombondžĳ- iščezava. sigurno ali polako zanata broj najveći čemu pri tržišta, sila sebi, same prepuštene su radnje služne zanatske-u- mnoge sredstava, nedostatka zbog i kao zanata tradicionalnih i starih očuvanju potrebi o svesti izgrađene ne zbog Danas,tradicionalan način. i stari na proizvedeni su koji proizvoda zanatskihočuvanihkoličina smanjuje se ili nestaju čak i ugašeni. Znanja koja su sticana i razvĳena kroz generacĳe tradicionalnistarii zanati, potpunimpredsuneki gašenjem, a ni, samim tim i nedovoljno privlačni za nove generacĳe. Mnogi rentabil- nedovoljno zanati tradicionalni i stari su da toga do dovodi proizvodnje, masovnĳe i brze jeftinĳe, mogućnostima ke, tehnologĳe a posebno industrĳskim razvojem sa sve većim shvatanjimarazličitimepohama.Razvojemnau-ma,naroda u su značajno svedočanstvo o načinu života, običajima, potreba- da i kulturnognasleđa,kao i duhovnogukupnog deo su bitan zanata, imaju izuzetnu kulturnu, neretko i umetničku tradicionalnih vrednost, i starih suštinu čine koji postupci tehnološki i veštine znanja, ta Upravo nastao. predmet jedan bi da njuju prime- postupcise tehnološkikoji svega,i znanje,veštinapre već, proizvodi njihovi samo podrazumevaju ne se zanatima niti zaštićeni na odgovarajući način. Pod starim tradicionalnim strovanih, deo su kulturne narodne baštine koji nisu ni priznati REVITALIZACĲA STARIH I TRADICIONALNIH ZANATA Evropska i Svetska iskustva svedoče da je akcĳom države države akcĳom je EvropskaiskustvaSvetskadasvedoče i Starih i tradicionalnih zanata, u Srbĳi ima 70 zvanično regi- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Marĳa VRANIĆ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Dodatnu Dodatnu potražnju za proizvodima starih i tradicionalnih i nastavljanje tradicĳe, pogotovo mlađe generacĳe. Problem je i u samom sistemu. Učenici se obrazovanom edukuju, uop- šteno, u širem smislu a nemaju predstavu kako izgleda sama praksa i kako funkcionišu preduzeća. Obrazovani Evro- sistem Srednje država većini U privrede. i ekonomĳe od jeodvojen sarad- njihove obuči da kompetentna i zadužena privreda je pe nike. U nekim državama postoji mešovit sistem, gde je škola zadužena za teorĳu a firme za praksu. Naravno, to podrazu- meva odličnu saradnju između i preduzeća ustanove. školske svemu u ulogu bitnu da jeste sistema oba kod važno je što Ono tome igraju Zanatske komore, kao i sva ostala udruženja, jer oni zapravo koordiniraju između škole i privrede. Danas, mali neki za opredeljuju škole osnovne završene posle se dece broj zanat, što dovodi do nestajanja srednjih zanatskih škola i sa- usluga. zanatskih mim tim izumiranjem moguće je zanata, ostvariti i znatlĳa i saradnju kroz turističkih organizacĳa. Turizam kao vodeća privredna grana, danas se sve više širi i razvĳa. Nastaju novi oblici, iprilagođeni željama oživljava elemente potrebama Turizam svakog pojedinca. kul- stvarajući postojali, su ili nestaju koji života socĳalnog i turnog atrakcĳe koje će potrebe zadovoljiti turista da se upoznaju sa bombon- u dolaze rado tradicĳom.Turisti kulturnom narodnom džĳsku radnju kako zbog arhaičnog izgleda same radnje tako i zbog kvalitetnog ratluka, koji će poneti kao suvenir u auten- tičnom pakovanju . Retko gde turisti mogu da se susretnu sa ćiriličnim slovima, a u bombondžĳskoj radnji je naziv stanja radnje Analizom pakovanju. na i kao slovima ćiriličnim napisan u turizmu Srbĳe uočen je nacionalnih, regionalnih nedostatak i lokalnih suvenira i njihove komercĳalizacĳe kao i nizak nivo koji objekta prodaje ove namenskog proizvode. Proizvodnjom ona uglavnom to i bavi preduzeća broj mali veoma se suvenira uspomene materĳalizovane kao Suveniri pića. i hrane oblasti u verovanji- o govore Oni destinacĳu. određenu za turiste vezuju ma, istorĳi, legendama, načinu života i oslikavaju područja i ljude. Suveniri mogu biti proizvodi starih i umetničkih zanata ukusu izmenjenom i standardima novim prilagoditi treba ih ali likov- poreklo, prepoznaje se suvenire i zanate Kroz potrošača. na ili dizajnerska originalnost i nivo kvaliteta izrade. Šta bolje zanata starih i predmeta umetničkih od narodu i zemlji o govori kojima se stanovništvo bavilo a koje predstavljaju ljude i nji- i starih i očuvanja negovanja tra- hov pogled na Važnost sebe. dicionalnih zanata i izrade suvenira se ogledalo na svim nivo- ima lokalnim, regionalnim, državnim i međunarodnim. Preko ih spašavajući i negirajući suvenira i zanata umetničkih i starih 153 Zakoni se menjaju, dolaskom dolaskom menjaju, se Zakoni 19 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review dd=28&nav_category=9&nav_id=434523 (20.06.2013.) dd=28&nav_category=9&nav_id=434523 Sajmovi, manifestacĳe, razna udruženja, kao i Muzeji ima- Muzeji i kao udruženja, razna manifestacĳe, Sajmovi, Zbog neadekvatnog obrazovanja, građani Srbĳe nisu u http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=05&- 19 nove vlasti ali odnos prema zanatskim uslugama i zanatlĳama zanatlĳama i uslugama zanatskim prema ali odnos vlasti nove regulative, ostaje nepromenjen. zakonske Nepostojanje jasne koje se osim proizvodnje starih i tradicionalnih zanata štiti i tradicionalni tehnološki proces njihove proizvodnje, ove za- nate, s jedne strane prepušta propadanju i nestajanju, dok s zloupotrebe. do dovodi strane druge ju za cilj unapređenje i valorizacĳu starih zanata, čuvanje od zaborava veštine i usluge, ali i obrazovanje onih kojima bi iz- priho- izvor trajan i postati mogao rukotvorina umetničkih rada ulič- razni pojavili se su Srbĳi u godina nekoliko Poslednjih da. ni bazari, ali možda ne dovoljno, koji imaju za cilj promocĳu raznim izlagačima omogućavaju zanata, i starih tradicionalnih da predstave svoje proizvode ali i da zainteresovani građani na radionicama nauče neku od zanatskih veština. Ideja je na- godine čitave tokom koje metropole, svetske na uzoru po stala proizvode svoje tradicionalne na predstavljaju svojim ulicama kako domaćem stanovništvu, tako i turistima. Organizovanje starih promocĳu cilj za imaju nastupa i manifestacĳa prigodnih da može pitanju tom po Srbĳe u Muzeji zanata. tradicionalnih i temuna simpozĳuma, i/ili sto konferencĳe, okrugli organizuje ugroženosti i zaštite starih i zanata, tradicionalnih da popula- rizuju zanate organizovanjem izložbi kojim će se pokazati nji- hovo mesto u društvu nekad i sad, animira lokalne zajednice u zaštiti, očuvanju i starih obnavljanju i zanata, tradicionalnih evrop- ostalih iz kolegama sa kontakta uspostavljanje tako isto skih zemalja, pre svega u regionu, da bi i oni na isti ili sličan način delali u svojim sredinama. Obnova drugui ima tržište, za pojedinih dopadljivosti osim zanata tradicionalnih starih i izrazitĳu vrednost a to je zaštita ugrožene nematerĳalne i ma- terĳalne baštine. kulturne Održivi razvoj starih i tradicionalnih za- replika izradom u pravca: dva bi mogao da se kreće zanata suvenira. i proizvodnjom proizvoda natskih mogućnosti da ovladaju veštinama i znanjima potrebnim za obavljanje zanatskih uslužnih delatnosti koje rezultira njiho- vom nezainteresovanošću za stare i tradicionalne zanate kao njihovih interesa i obrazovanja, kao i da obezbedi posebnu za- posebnu obezbedi da i kao obrazovanja, i interesa njihovih štitu starih i umetničkih zanata i domaće radinosti. Prednacrt od o objavljen ekono- zanatstvu” strane “Zakona Ministarstva mĳe i naišao je razvoja, regionalnog na ioštru zantalĳa kritiku preduzetnika jer smatraju da isti narušava zanatstvo, predu- privredu. celokupnu i zetništvo Marĳa VRANIĆ i ulg, aii d sensi piaoaaj strategĳe prilagođavanju u uspešnosti od zavisi usluga, kih zanast- i preduzeća malih Uspeh kupca. pravog do proizvode vid tokmarketinganjegoveusmeravaodređenireklamiranjakoji i savremenĳi odaberu usluge, zanatske preduzeća, mala da je porebno način, bolji što na promocĳu upotpunjuju koji boljinačin.Zavisnostišto na zvod okolnostiuslova od i tržišta proi- izreklamira i predstavi se da tj. proizvodima određenim za potrošača motivacĳu podsticao i omogućio bi da tu je ting marke-toga osnovu Na profit. ostvariti i ciljevesvoje realizuje potrošačke potrebe, a sa druge strane omogućiti preduzeću da takvihnačinizvodnjeboljizadovoljitiproizvodakoje što će na pro- kreiranje kroz potrošača potrebama prilagođavaju se moraju da radnje zanatske Male potražnje. njihove do dovode dovolje zahteve tržišta, postanu tržišno atraktivni, i samim tim za- da i promene na adaptiraju se da brzo mogu fleksibilna, su što tome u je prednostkomparativna Njihova kvantitet. ne a kvalitet bitan je im da smatraju radnje bomondžĳske snici vla-Takokupovini. o odluke svoje donose kada vrednostima i kvalitetu značaj veći mnogo pridaju pred- danas Potrošači konkurentske nosti. ostvarenje za sredstvo važno izuzetno postao je kvalitet tržištu konkuretnom izuzetnom Na koji kupuje. proizvod u kupaca sigurnost potrošača, i kupaca snost isto tako da pridobĳu inove. njihoveproizvode, težnjidau zadržesvoje vernepotrošače ali konzumiraju godinama i generacĳski već koji kupaca, svojih želje i potrebe zadovolje da trude se radnje bombondžĳske Vlasnici dobu. savremenom modernom prilagode , proizvoda Branislav i Živorad se trude da autentičnost radnje kao i samih stranih. i tako domaćih kako potrošača, svojih do put nalaze radom i naporima svojim „Bosiljčić” radnja bombondžĳska vost zavisilaisključivo samihod zanatlĳa. Tako, već77. godina njivali i obećanja koja se nisu održala. Tako da je njihova održi- prime- nisu koje zakone, nove donosila je vlada Svaka tucĳa. kao ni danas, imale podršku, zaštitu od države i državnih insti- prošlosti, u ni nisu, radnje zanatske-uslužne da smatraju rad kulture. nacionalne autentične tj. različitostima, za potražnje voljenja zado- cilju u sve a imidža, promocĳa intenzivnĳaturista je potrebnabroj veći što privuče se da težnji U zemlji. i narodu u od zaborava, prepoznajemo i ističemo različitost i ono najbolje 20 Prednost malih zanatskih-uslužnih radnji je, zapravo, pri- zapravo, je, radnji zanatskih-uslužnihmalih Prednost Vlasnici bombondžĳske radnje „Bosiljčić” Branislav i Živo- Krasojević, Branko , Zbornik naučnog skupa, naučnog Zbornik Srbĳe, ponudi turisičkoj u suvenira kao Novi Sad 2009. 163-165 20 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац nčj rivd sai i mtikh zanata umetničkih i starih proizvoda Značaj 154 manja uškolama. zamnatskihsmanjenjezani- na utiče zanatskešto škole,za je pokazaće vreme. Danas, se jako mali broj osnovaca opredelju- zaineteresovanostnastavilikakozadržatibiposao, porodičan vanje za zanat, pomažu za vreme letnjeg raspusta. Da li će se ta intereso- pokazuju trenutno ali uzrasta, manjeg deca njihova su jer tome, o pričati je rano je da kažu „Bosiljčić” radnji skoj nekokoćenastavitislednik,bombondžĳ- porodičanposao.U mašine, tako da su nastavili sa porodičnim poslom. modifikuje da uspeohvaljujući njihovomocukojije Vladimiru za- sreće, više imali su Živorad, i Branislav„Bosiljčić“, radnje bombondžĳske Vlasnici posla. porodičnog svog od odustaju zanatlĳe zaštorazloga od jedan je što popraviti, je ih teško ra kva- njihovog do dođe Kada naći. možete ne više Takvealate vlja i problem alat, koji se proizvodio pre Drugog svetskog rata. Zanatlĳamaineteresovanjapredsta-zanatskeusluge.zalikog ve- nema danas da takoprofitabilan, nĳe a težak, jako posao snici bombondžĳske radnje „Bosiljčić” smatraju da je zanatski skih radionica motivisale da se bave zanatima. S tim u vezi vla- zanat-okviru u osobe mlađe bi koji mehanizma stimulativnih skormnazarađivačka zaposlenih,brojsnaga, nedostatakmali oblik marketinga. najjeftinĳi predstavljalo bi što promocĳu sopstvenu za mreže mentarni oblik komunikacĳe i ne koriste savremene društvene klamiraju svoje proizvode, pa čak ni elektronsku adresu za ele- nemajuinternettlĳe ni prezentacĳe putem koje dare- bimogli zana- Neke informacĳa.plasiranja i prikupljanja načinu ovom propagande. kaokodobrnutomasovne ne medĳske želje,a svojei potrebe savremeni potrošač dobĳe ulogu pošiljaoca poruke koji kodira što tome u marketinga spekta sa prednostkomunikativnu nu bit-komuniciranjaima Internettržišnog tehnologĳama.novim 21 Mira, Avramović Kakostaritradiconalnibi zanati opstalipostojati morana- Među problemima sa kojima se susreću zanatlĳe, ističe se 2007. 65 na sistem marketin kominiciranja preduzeća, Naučni rad, Leskovac Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 21 Na taj način se stvara pozitivan odnos prema prema odnos pozitivan stvara se način taj Na Uticaj informacione i kominikacione tehnologĳe kominikacione i informacione Uticaj Marĳa VRANIĆ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Svesni Svesni smo činjenice da razvoj nauke i tehnologĳe, a po- Podrška zanatstva je nedovoljna, a možemo reći i da ne skih usluga. I sami vlasnici bombondžĳske radnje ističu da bo- da ističu radnje bombondžĳske vlasnici sami I usluga. skih lja zanatlĳa, aktivnost organizovanost u donošenju strateških aktivno- promotivnih i marketinških razvoja, pogledu u odluka tradi- i starih revitalizacĳe do dovesti može nivoima svim na sti cionalnih Obnova zanata. starih osim zazanata, dopadljivosti tržište, ima i drugu izrazitĳu vrednost a to je zaštita ugrožene nematerĳalne i materĳalne kulturne baštine u oblasti veština zanate. tradicionalne za vezanih jeftnĳe, većim mogućnostima sve sa razvoj, sebno industrĳski i čini starim proizvodnje, tradicio- bavljenjem brze i masovnĳe nedovoljno i time pa rentabilnim, nedovoljno zanatima nalnim svog izborom pred nalaze se koje generacĳe nove za privlačnim razvĳe ljudi mladih se kod da je Potrebno zanimanja. budućeg svest o tome da se stari i tradicionalni zanati koji su postojali i koji postoje čine sastavni deo zajedničke evropske, pa čak i svetske, kulturne i civilizacĳske baštine. Muzeji igraju veoma značajnu ulogu, pošto su to shvatili, u muzejskim prostorĳa- ma organizuju se zanatske radionice, često interaktivnog tipa se doba Takođe za i starosna različita stanovništva. kategorĳa tradicionalnog od proizvoda, zanatskih izložbe priređuju često do savremenog dizajna, gde popularizacĳom starih i tradicio- i sad. nekada mesto njihovo pokazuju zanata nalnih aktivnosti, poslovne početne za sredstava Nedostatak postoji. sredstava za nabavku opreme i obuke za početak i efikasnĳe načine rada, nedostatak tržišta , slabo razvĳen turizam i turi- su samo zanate, za mladih nezainteresovanost ponude, stičke neki od problema sa kojima se susreću zanatlĳe. Bez podške i svetska pokazala su to i opstanak za šanse male zanata starih starih očuvanju i revitalizacĳi u ulogu Veliku iskustva. evrospka prila- se Zanatlĳe zanatlĳe. same i imaju zanata tradicionalnih i gođavanjem potrošača, njihovih ispunjavanjem želja i prihva- što kupaca, i zadovoljstva do dolazi poverenja sugestĳa, tanje i sami Kako proizvoda. njihovih do potražnje tim dolazi samim vlasnici kažu, dok ima potrošača biće i zanatlĳa i zanatskih proizvoda. Pomoću raznih udruženja, klastera uspostavljaju kontakte sa drugim kompanĳama, institucĳama i klasterima u zemlji i inostranstvu. Zanatlĳe zajedno sa državnim institu- organizaci- turističkim udruženjima, raznim muzejima, cĳama, jama, kako domaćih tako i stranih, može postići revitalizacĳu zanata i tradicionalnih strarih razvoj 155 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Stanje Stanje u kome se sada zanati nalaze nameće potrebu ob- bi da privrede oblik i najslabĳi najosetljivĳi su zanati Stari Bombondžĳska radnja je jedna od retkih zanatskih uslu- ZAKLJUČAK nove i očuvanje starih i tradicionalnih zanata jer samo sačuva- samo jer zanata i tradicionalnih starih i očuvanje nove ni, zaštićeni, revitalizovani i turistički valorizovani stari zanati mogu doprineti očuvanju kulturnog istorĳskog nasleđa. Sa- znanja koja sam dobila tokom istraživanja, jesu da ne postoji izgrađena svest u društvu o potrebi čuvanja starih i tradicio- sredstva je samo a još nalnih zanata, jedan nedostatak u nizu zanatlĳe. se suočavaju kojima s problema opstali potrebna im je pomoć države. Smatram da je podrška spre- se bi kako neophodna institucĳa državnih drugih i države čilo dalje propadanje i nestajanje starih zanata Isto tako rela- nezaposle- smanjenje omogućiti može podrška skormna tivno nosti i siromaštva. Problem je što spada zanatstvo u delokrug privrede, po- Ministarstva više Ministarstva rada ministarstva; reč je a pošto i ugostiteljstva, turizma Ministarstva ljoprivrede, Po- kulture. Ministarstvo i brine se njemu o baštini kulturnoj o i reske olakšice, garancĳa za kredit, podrška za nabavku opre- me su samo neki od vidova podrške koji mogu pomoći u odr- živosti i očuvanju starih zanata. Međutim, mnoge institucĳe, raspisuju ministarstva, pojedina i komora Privredna su što kao konkurse i finansiraju projekte gde se uglavnom zanatlĳe prezentuju Prave kvaliteta. sumnjivog neretko proizvodi zanatski od toga nemaju nikakvu korist, dolazi i do rasipanja novca Zanat- a interesovanja. fokusu u – dužni ni krivi ni - zanati su gde ske radnje se gase i izumiru, na dok drugoj strani organizacĳe koje sprovode projekte dobĳaju nemalo honorara. Posledica institucĳama. državnim prema zanatlĳa nepoverenje je, toga ga u Srbĳi, koja ne samo svojim proizvodima nego i samopre- zentacĳom nalazi put do u svojih iskorak potrošača. Značajan traženju novih tržišta, pored manifestacĳa, saj- organizovanja mova, bazara, predstavljalo bi veće korišćenje internet u cilju za potražnju Dodatnu proizvoda. i njihovih zanatlĳa promocĳe starih moguće proizvodima je i zanata ostvariti tradicionalinih i kroz saradnju zanatlĳa i turističkih organizacĳa na stvaranju U turiste. privuklo dodatno bi što ponude, turističke specifične Beogradu su malobrojne prodajne- zanatske radnje, izuzetno gde se do mesta dobrih mogu prodajnih se kupitidolazi teško zanatski proizvodi i suveniri. Stari i tradicionalni zanati svoju autentičnost moraju da prilagode promenjenim društvenim uslovima, današnjem, modernom savremenom vremenu u ci- lju povećanja potražnje, jer to je jedini način opstanka zanat- Marĳa VRANIĆ danas je to najzagađenĳi I zaboravljeni deoBeograda. a Savamale, kvartu trgovačkom elitnom nekad u godine 1936 davne od još datira koja “Bosiljčić”, radnja bombondzĳska je takvihod zanatskihJednaizgled. bavila jakojom radnji, se sam mali broj zanatskih radnji, koje su uspele da zadrže tradicionalni postoje usluga, i radnji zanatskihnestajanja delimičnog ili nog nih zanata.Uprkos svim ovim faktorima koji su doveli potpu-do tradicional- i starih nestajanje potpuno ili delimično su uslovili napredak tehnički i ekonomskiindustralizacĳu, modernizacĳu, sistema,političkogurbanizacĳu, društvenog promene nologĳe, teh- i nauke privrede, razvoj ubrzani su danas do veka XIX od društvu našem u desile se su koje promene Dinamične njima. vanorazličitim istorĳsko-kulturnim društveno-političkimi zbiva- razvoji civilizacĳa.mnogih Zanatstvoje bilo podsticano sputa-i imaju izuzetnu kulturnu umetničku zanata, vrednost, kao i tradicionalnihna formiranju starih suštinu čine koji procesi nološki teh- određeni i kao veština i znanja ta Upravo postupci. loški tehno- i veštine znanje,svega, pre već, proizvodi, njihovi samo Mišić Dimitrĳe, Mišić Literatura Milenković Vladislav,Milenković VučoNikola, Vladislav, Đorđevic Avramović Mira, Uticaj informacione ikominikacione tehnolo- Branko Krasojević, Značaj proizvoda starih iumetničkih zana- Mitić Kosovka, Istorĳa Beograda, Beograd 1974. Godišnjak zanastke komore 1910-1912. Beograd 1913. Vučo Nikola, Raspadanje esnafa u Srbĳi, Beograd 1954. sti skog rata, Delo,sv.11-12.Beograd 1940. 1932. rad, Leskovac 2007. gĳe na sistem marketin kominiciranja preduzeća , Naučni nog skupa,Novi Sad 2009. ta kao suvenira uturisičkoj ponudi Srbĳe, Zbornik nauč- u Beogradu,Beograd 1962. grada Beograd, knj.3Beograd 1956. o sai i rdcoanm aaia e podrazumevaju ne zanatima tradicionalnim i starim Pod ,
Kalendar zanatlĳe za prestupnu 1932. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац , Godisnjakmuzeja veku , XIX u esnafiBeogradski Prilog proučavanju današnjeg stanja zanatstva Zanatstvo u sadašnjosti, prošlosti i budućno- i prošlostisadašnjosti, u Zanatstvo aale zntto egaa o svet- do Beograda zanatstvo i Zanatlĳe , Beograd Beograda, istorĳa Ekonomska REZIME 156 dicionalnih zanata. ćih tako i stranih, može postići revitalizacĳu razvoj strarih i tra- doma- kako organizacĳama, turističkim udruženjima, raznim i nove. Zanatlĳe zajedno sa državnim institucĳama, muzejima, težnji da zadrže svoje verne potrošače ali isto tako da pridobĳu u proizvode,konzumirajugodinama njihove i generacĳski već radnje se trude da zadovolje potrebe i želje svojih kupaca, koji bombondžĳske Vlasnicipotrošača. svojih do put nalazi cĳom kojaSrbĳi, samone svojim proizvodima nego samoprezenta-i u usluga zanatskih retkih od jedna je radnja Bombondžĳska i očuvanju starih i tradicionalnih zanata imaju i same zanatlĳe. revitalizacĳi zanatlĳe.u Velikususreću ulogu se kojima sa ma nezainteresovanost mladih za zanate, samo su neki od proble- turističkeponude, i turizam razvĳen slabo nedostatak, tržišta za nabavku opreme i obuke za početak i efikasnĳe načine rada, sredstava aktivnosti,poslovne dostatakpočetne sredstavaza ška zanatstva je nedovoljna, a možemo reći i da ne postoji. Ne- Podr- nasleđa.istorĳskog kulturnog očuvanju doprineti mogu zanati stari valorizovanituristički i revitalizovanizaštićeni, ni, noveočuvanjei starih tradicionalnihi zanatajer samo sačuva- “Bosiljcic” inBelgrade last bombondzĳske stores traditional crafts: example Revitalization of theold and ficiently profitable. Despite all these factors that led to the the to led that factors these all Despite profitable. ficiently suf- be to seem craftstraditional old with dealingtoday, that fact the to led has production, mass and fastercheaper, ties capabili- greater with modernization urbanization, system, political and social the in changes development, industrial especially technology, and science of Development opment. restraint different historical-cultural and socio-political devel- and stimulating and any equally Tradesis people. a of life of formation the in share to to as well as value, artistic cultural a have crafts, traditional old of essence the are that cesses pro- technological specific as well as skills and this knowledge is heritage.It cultural the of part essential and integral an skills, and knowledge the of result the are that products crafts, and how the knowledge and skills that make them, and Stanje u kome se sada nalaze zanati nameće potrebu ob- potrebunameće nalazezanatisada se kome u Stanje Abstract: Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac This paper is to point out that the old traditional Marĳa VRANIĆ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац A condition in are trades which now a need for renovation complete or partial disappearance of craft shops and services,and shops craft of disappearance partial or complete there are a number small of craft shops, have which managed to retain a traditional look. One such craft stores, which I was to back dates a dealt which action bombondzĳska “Bosiljčić”, 1936, back in once the elite shopping district Savamala, and Belgrade. part of forgotten and polluted the most is it today and preservation of the old and traditional crafts as only pre- served, protected, and revitalized by tourists crafts traditional can contribute to preserving the cultural and historical herita- ge. Support craft is insufficient, and we can say that there is. and equipment for funds activities, start-up for funding of Lack lack of working, for training beginning and ways more efficient of market, poorly developed tourism and tourist attractions, the lack of interest of young people for trades, are just some of the problems faced by the artisans. A major role in the re- vitalization and preservation of the old and traditional crafts have the craftsmen. Bombondžĳska action is one of the few craft services in Serbia, that not only its products but also sel- bombondžĳske Owners consumers. to way its is f-presentation customers their of desires and needs the meet to strive actions who have generational and age consume their products, se- eking to retain their loyal customers but also to gain new cu- museums, institutions, state with together Craftsmen stomers. various associations, tourism organizations, both of development and domestic revitalization the achieve can foreign, and crafts. traditional the old 157 SUMARRY crafts, crafts, historical development of crafts, Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Keywords: Keywords: Under the old and crafts traditional is not only about their bombondžĳska action “Bosiljčić” revitalization, bombondžĳska state, action state in- revitalization, “Bosiljčić” marketing tourism, law, stitutions, complete disappearance or partially craft shops and services, shops or craft partially disappearance complete there are but a small number of trades, who have managed to retain a look. traditional One craft i stores, which such was in Belgrade. action “Bosiljčić” a bombondzĳska dealt products, products, but, above all, the knowledge, skills, and techno- logical processes. It is this knowledge and skills as specific technological well processes as that are the essence of old traditional crafts, have exceptional cultural artistic value, as well as the formation and development of many civilizations. were and encouraged Trades hampered by a variety of histori- cal-cultural and socio-political events. Dynamic changes that have occurred in our society since the nineteenth century to science development of economy, the are present accelerated urbani- system, political social the in changes technology, and techni- and economic industrialization, modernization, zation, the of disappearance complete or partial a caused progress cal a to led have factors these all Despite crafts. traditional and old Мр Саша ИЛИЋ Ј владарска идеологија. Обреновић, Александар краљ Јовановић, Ђорђе споменик, вљив доданашњегдана. непоно- – Србије врх верски и политички војни, државни, целокупни готово и као житеља, тадашњих броја укупног половине око окупио је који догађај је била године, 1898. манифестација поводом откривања споменика, на Ивандан а века, 19. краја с Србије Краљевине идеологије владарске егземплара карактеристичних од један представља меник спо- кризу, у зашле дубоко већ Обреновића, династије ције знатљив симбол. Постављен у време наглашене глорифика- препо- надалеко његов и града карактеристика главних од кнезу МилошууПожаревцу откривања споменика Поводом 115.годишњице „Милош упарку” Србија Архив НароднебанкеСрбије,Београд Mр СашаИЛИЋ јачањем националногидентитетаидинастичкепривржено- друге с а личностима, знаменитим према пијетета зивања намену, омеђену, с једне стране споменичком сврхом иска- првобитну само не тиме превазилазећи – идентитета говог ње- симбола од један и града икона својеврсна постао је устанка није се у том времену само стопио са околином, већ српског Другог вође приказ кипарски даљину, у упереног Пожаревцу. у начелства окружног здања испред смештен парк градски 1 родоначелника народне династије Обреновића краси краси Обреновића династије народне родоначелника и државе српске модерне творца (1780-1860), Милоша кнеза скулптура како година 115 се навршило 2013. ула Пожаревачки парк уређен је 1894. године, а зграда начелства, начелства, зграда а године, 1894. је уређен парк Пожаревачки кнез Милош Обреновић, Пожаревац, Пожаревац, Обреновић, Милош кнез речи: Кључне Сажетак: је у духу бечког академизма пројектовао инжењер Милер, завр- Милер, инжењер пројектовао академизма бечког духу који у је Објекат, године). је 1882. од изграђена (сакупљаним Љубице, грађана порезом кнегиње конака некадашњег месту на новембар 2013. шен је 1889. године. http://topozarevac.rs/okruzno_zdanje.php, 4. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Споменик кнезу Милошу у Пожаревцу једна је Споменик кнезу Милошу у Пожаревцу једна је 1 Стаменог става, одлучног погледа и прста прста и погледа одлучног става, Стаменог 158 аедр) 88 године. 1898. календару) новом по јула (6. јуна 24. Ивандан, – Крститеља рођења Јована Св. празник на откривање, његово представљало је који догађаја значаја и величине се тиче парку ревачком радигма коју је успоставио споменик кнезу Милошу у пожа- па- Та равног. било није више данас до којем узор – еталон трајања, дугог појаве елементе поприма већ које зрачења, перманентног тог сем Међутим, дела. уметничког као скулптуре сврху и већ сти, вог конака (1825), с кнеже- подизања и (1821) Кнежевини у суда нахијског вог пр- оснивања (1818-19), цркве изградњи на радова Након модернизацији. његовој и насеља развоју убрзаном ка је водила чиновника, државних високих и породице чланова његове присуством и као присуством, повременим вим њего- праћена престоницу, другу своју смести варош у да шијом, а кнежева одлука, донета након Ђакове буне (1825), чар- са вароши изглед добијати постепено нахије ревачке 20-23. јуна (2-5. јула) 1815. године. Од тада ће седиште пожа- његовим личним учешћем у борбама за ослобођење места, је успостављена устанка српског Другог вођом са ревљана Пожа- веза снажна Прва Обреновић. династијом и лошем државне достојанственике. највише окупила и повести својој у житеља) тадашњих број на односу (у збивање најмасовније споменика његовог ња открива- приликом је забележила Милоша кнеза стоница 2 У 19. веку разлика између јулијанског и грегоријанског кален- грегоријанског и јулијанског између разлика веку 19. У Пожаревац је нераскидиво био повезан са кнезом Ми- кнезом са повезан био нераскидиво је Пожаревац валенти по новом календару дати су у заградама. Датуми мате- Датуми заградама. у су дати календару новом по валенти екви- њихови а календару, старом по бележени су датуми раду пожаревачки Ивандан, овом У календару. се новом по јула да 6. обележавао дан, тако вашарски дана, 12 је износила дара дати сууизворном облику. ријалних носилаца информација (новине, подаци са споменика) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac D: UDK:725.945(497.11)”1898/1914”(093.2) коначићем за младе кнежеве (1826), за представља и један један и представља парку у Милош 316.75:72(497.11)”18” 2 еаањ дуа лта пре- (летња) друга Некадашња Мр Саша ИЛИЋ
5 ангажовања 4 Репрезентативна култура и политичка пропа- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац ганда. Споменик кнезу Милошу у Неготину, Београд, 2006, 77. обелиска с ловоровим венцем на месту Таковског устанка, про- слава 40-годишњице повратка кнеза Милоша на престо, публи- У склопу таквог династичко-националног програма Иако Иако каснији Обреновићи нису показивали толику ди- Симбол модерног града Пожаревца, споменик кнезу Игор Борозан, мермерногподизање су појаве наведене манифестацијама Међу 4 5 мора се посматрати и подизање споменика кнезу Милошу у Пожаревцу. Вешто су спојене народне симпатије, које су многи Пожаревљани гајили према кнезу Милошу, с потре- бом династије и режима у кризи за прикривањем слабости. Сопствену својих слабост режим је покушао да забашу- ри бројим вербалним и визуелним пропагандним активно- Милоша.кнеза лик је стављен акције те средиште у а стима, Крај 19. века доноси до тада невиђени династички култ, а родоначелник Обреновића бива глорификације, предметом па чак наглашене и својеврсне деификације. Након подизања споменика у Пожаревцу и Милоша Великим проглашења (1898), године које кнеза следе представљаће кулминацију репрезентације династичког култа. ректну заинтересованост за варош на ободу стишке нице, рав- као што је то чинио Милош, ипак је и Пожаревца веза остала династијејака. Круна те повезаности на симбо- личком нивоу уследиће крајем века, уочи 85-годишњице ослобађања вароши, у обележавања тренутку када та ва- преживљавадинастија када и града обрисе добија већ рош озбиљну кризу, а њен материјални облик биће споменик првог српског књаза – споменик који ће остати упамћен у Милош у парку. народном говору као Милошу, био је у тренутку подизања део корпуса државних иденти- националног јачањем за стремљења династичких и тета и показивањем „нераскидиве“ везе народа са Обре- новићима. Откривање споменика у Пожаревцу показаће ондашњу перцепцију најутицајнијих представника српске државе према скулптури превасходно „политичком оружју“, а не само као делу визуелне културе. као својеврсном Наиме, током века млада српска држава, као ентитет који је био у непрестаној борби за већом самостал- политички ношћу и уједињењем, увидела је могућности дêла визуелне културе. Под утицајем струјања из западне Европе, „процес постепеног ослобађања земље од турске спо- јавних конституисању у кораци први су пратили управе меника“. Кнез Милош, династија Обреновића и грађанска елита Србије препознали су скулптуру као „изузетан пропа- гандни медиј“ и одговарајући вид „визуелног изражавања њиховог династичко-националног програма.“ 159 3 Морава, на којем је од 1858. (1831/32), (1831/32), подигнута касарна и отворена Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review шпитаљ Историјског архива Пожаревац, год. I, бр. 1, Пожаревац, 2012, 96. 2012, Пожаревац, 1, бр. I, год. Пожаревац, архива Историјског О суду: http://www.osnovnisudpozarevac.com/index.php?option- =com_content&view=article&id=1&Itemid=4, 4. новембар 2013; о болници: istorĳat-bolnice, 3. новембар 2013; о http://www.obp.rs/site/index.php/o-nama/kratak- 3. новембар 2013. ергели www.ergelaljubicevo.rs/onama.html, Љубичево: http:// Историјског архива Пожаревац (изложбени каталог), Пожаревац, 29-30; Мирољуб Манојловић, Пожаревац 2007, од турске касабе до српске вароши Пожаревац, 1804-1858, 2005, 73-80, 162; Исти, породицаи Двор у: Пожаревцу, у породица и (двор) конак Кнежев књаза Милоша у Пожаревцу прир. М. 1825-1839, Манојловић, Пожаревац, 2011, 153-160, Зборник 178 // доступно докумената, на: , 3. новембар 2013; Небојша Ђокић, Духовни живот у ревцу Пожа- за време прве владе књаза Милоша, у: Записи, Годишњак Занати у Пожаревцу у 19. и првој вац, половини 1996, 20. 5; века, Пожаре- Милан Милићевић, 1876, Кнежевина 1060-1061, 1066 //доступно Србија, на: https://archive.org/details/ Београд, Knezevina_Srbĳa, 3. новембар 2013; Јасмина Живковић, пожаревачки Округ у привреди српске буржоаске државе. Пројекат писао је већ 1826. писао године је већ Јоаким 1826. Вујић: „Ова варош може имати до 250 домова, измежду којих по чаршији јесу многи трговачки и мајсторски дућани, а изван чаршије имају домове работници и земљеделци. Овде је терговина пристојна, и варош ова сваки дан све већа и већа бива. Јербо от како је Јего Књажеско Сија- тељство, Г. Милош, управљеније на себе примио, туђи земаља људи у ову от варош гомилама долазе и нове свуда домове из праве, зашто по паденију серпског вожда Г. Петровича јесу сви- репи Турци ову целу варош купно с церквом попалили и у пепел преобратили. Сада обаче под управљенијем Јего Сијатељства, Књажескаго Г. Милоша, јест се ова јоште варош већа постала.“ сасвим Види: Јоаким подигла Вујић, Путешествије по и Сер- бији, Београд, 1901, 49-51 // доступно на: https://archive.org/ details/putesestvĳepos01dedigoog, 8. новембар 2013. 8. details/putesestvĳepos01dedigoog, О утицају Милоша на развој Пожаревца види још: Даница Ђокић, О детерминисаности развоја вароши кнежевим активностима 3 време прве Милошеве владавине извршена је и регулацијаи је извршена владавине Милошеве прве време чаршије, изграђен конак кнегиње Љубице (1927), нуто подиг- више зграда за јавне службе и надлештва, образован је први војнички оркестар у земљи (1831), изграђена бол- ница, тј. да- школе, Артиљеријске претеча као школа, војничка прва нашње Војне академије При (1837). крају своје друге владе (1860) Милош је лично имање (од народа“ свог корист у а држави „поклонио коње, узгајао 1866. под називом Ергела Љубичево). На развој вароши, у великој мери условљен делатношћу владаоца, утицали су још повољан географски положај и позитивни економски фактори – близина Дунава и границе са Аустријом, велика скела у селу Дубравица и ђумрукана у Раму, као и плодно земљиште и богатство у ратарства пољопривредним (кукуруз, пшеница, винова производима лоза) и посебно сто- свињаузгој имао улогу нарочиту је окриљу чијем у чарства, царевину. које су товљене и извожене у суседну Мр Саша ИЛИЋ цима свакогСрбина. кнеза лика Милоша води томе да он постале амблем, чије је место у идеолошког ср- идеализација а национ, његов и васкрсава владаоца васкрслог кроз време натприродног исто У живота“. његовог почетак тек суштини у светитеља, хероја, крај „природни је да теза потврђивала се чиме ти, смр- своје након споменик живи – споменик“ постао „кнез Ковачевић, начелник округа пожаревачког. округа начелник Ковачевић, Михаило је био Пожаревцу у Милошу кнезу споменика ња подиза- до довести ће који процеса читавог творац идејни ске владе и министра иностраних дела у периоду 1897-1900, жаревцу и премештен у Неготин. Разлог за смену биле су су биле смену за Разлог Неготин. у премештен и жаревцу По- у начелника окружног места са смењен је Ковачевић споменика откривање за предвиђеног времена пре кратко нешто Наиме, скулптуре. кнежеве откривања свечаности али није дочекао да на месту окружног начелника буде и на споменика, подизању о идеје реализацији и пласирању у верни и монархиста 8 7 6 1930),Баден, – 1844 (Београд, Ђорђевић Владан књижев- лекар, Борозан, И. Ђорђевић, Владан Др Према речима Владана Ђорђевића Владана речима Према је да толики је био века крај пред Милоша кнеза Култ књ. 2,Београд,1994, XXVIII, 237-241. Мокрањац, Ст. Стеван 10-21; Фелдић, Драган 82; 1990, Београд, други, део Обреновићa, Александра Влада више види у: И. Борозан, нав.дело, 145-148; Слободан Јовановић, репро- Јовановића Паје надлештвима слике дукције државним по пласирање организовано дела, музичких пригодних компоновање Пожаревцу), у што било је (као Цвети представом начелстава окружних здања вање ослика- Крагујевац), (Пожаревац, споменика подизање пукова, граду, Шапцу, Чачку), давање назива и одређивање слава војних именима кнеза Милоша и других Обреновића (у Крагујевцу, Бео- краља Александра, додељивање назива гимназијама у Србији по и Милана краља бившег престо на ступања годишњица ларних јуби- прославе крста, Таковског ордена установљење празник, национални за Цвети проглашење јубилеју, том о књиге ковање академије. министарског краљевске Српске Члан Цариграду. и председника Атини у Посланик савета. и привреде и просвете министра општине, београдске председника дужности је Обављао штва. лекар краља Милана и један од оснивача Српског лекарског дру- лични пуковник, санитетски је Био дипломата. и политичар ник, 3. новембар2013. www.nbs.rs/internet/cirilica/10/10_2/10_2_2/pretraga/index.html, // Отаџбине) Оцу – витезу Поповић, (Тод. 1898 6. 24. град, Београд, 1905, 528. Србије од 11 октобра 1897 до 8 јула 1900, књига прва 1897-1898, Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац , 150.и: дело, Види нав. 8918, оаеа, 1989, Пожаревац, 1889-1989, здање Окружно 6 имао је кључну улогу улогу кључну је имао обреновићевац Крај једне династије. Прилози за историју историју за Прилози династије. једне Крај Српске новине Српске , сабрана дела, дела, сабрана II, музика Световна и др. О томе томе О др. и устанак Таковски Пред спомеником највећем највећем спомеником Пред , бр. 136,бр. новине, Српске Бео- 7 , председника срп- председника , доступне и на: http:// на: и доступне 8 Овај ватрени ватрени Овај 160 роши подно Чачалице, где ће провести четрдесет година. четрдесет провести ће где Чачалице, подно роши ва- у намештење је добио преводилац, и писац и али тељ, учи- био је који Никола, отац, Његов Пожаревац. у дошао годинама најранијим у је већ Новосађанин рођењем Овај везана сњиховомвароши–ЂорђаЈовановића(1861-1953). по- је која личност уједно и искуством, са скулптора знатог оие е овто о змшо послу. замашном том посветио се године 1897. и Милошу кнезу споменика подизање за одбора ког ким искуствима, Јовановић је прихватио понуду пожаревач- Земљоделско-шумарску школу. похађао потом и основну завршио Пожаревцу у је Ђорђе вањем. одлико- награђен бити Пожаревцу у споменика на подизању делатност своју за ће Ковачевић иницијативу, његову Пожаревцу“. посејао у Ковачевић Михаило је коју династичности жетву пожели „други су Тако премештен. бити морао Ковачевић ство овога проседога деде“, али повика је била толика да је „донжуан- у веровао није и гласине само то су да сматрао највише интересовао за – учитељице“. Владан Ђорђевић је администрације му поверене грана „свију од се да оптужбе 13 9 12 Јовановић, Миодраг 11 10 Ђорђевић, В. Јовановић је са Одбором у Пожаревцу потписао уговор о о уговор потписао Пожаревцу у Одбором са је Јовановић Ђре е ао онве кл уиа кауеак гимна- крагујевачку уписао школе основне након је Ђорђе „Тек доцније, кад се дете заплакало, мајка га се сетила и ја ја и сетила се га мајка заплакало, дете се кад доцније, „Тек У избору вајара Пожаревљани су се определили за при- Већ афирмисан као скулптор и са извесним споменич- извесним са и скулптор као афирмисан Већ споменику уНеготинувишевиди:И.Борозан,нав.дело. 27.споменика таквог откривањем и (8.маја 1901.јуна) О године. Неготину у Милошу кнезу споменика подизање за акцијом рало стији наставити да манифестује и у новој средини, што је резулти- дело, 8. Тома (Приповетке 1, Београд, 1878, 299-386). М. Јовановић, приповеци у овековечио супругом, са заједно Јеладе“, из родом даскала, „дебелог као је, га који Јакшићем, Ђуром с вао друго- Пожаревцу у је Никола Кир најмлађи. био Ђорђе је којих од деце, седморо су Имали порекла. грчког су били (Јованка) град, 2008, 7-8. Родитељи Ђорђа Јовановића, Никола и Јоханида , бр. 36, год. III, Сремски Карловци, 4 (16) септембар 1897,септембар (16) 4 Карловци, Сремски III, год. 36, бр. ност, заврше- година). (1898. за так рок и цена утврђена је којем у споменика изради 1151 // доступно на: http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/Webbook.на: 1151доступно // и Паризу.Исто,10-20. ност (посебно вајарство) наставио да изучава у Минхену, Бечу Бечу умет- Минхену, у изучава да би наставио вајарство) (посебно да ност Београду у образовање гимназијско наставио је Јовановић (1879) смрти мајчине Након школовање. наставио тамо и Пожаревац у вратио мајке инсистирање на се али зију, сам њему израдио заборављено одликовање“ – В. Ђорђевић, Ђорђевић, В. – одликовање“ заборављено израдио њему сам исто. 10 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 9 Тек накнадно, како В. Ђорђевић каже, на на каже, Ђорђевић В. како накнадно, Тек , 582. Ковачевић ће своју верност дина- верност своју ће Ковачевић 582. дело, нав. Бранково коло за забаву, поуку и књижев- и поуку забаву, за коло Бранково Бео- (1861-1953), Јовановић Ђока Вајар 12 13 Скулптор је у у је Скулптор Чича Чича нав. нав. 11
Мр Саша ИЛИЋ
нав. Српске 14 16 La Sculpture aux salons Бранково коло за забаву, поуку и пожаревачког кнеза Милоша La Sculpture aux salons de , 1898 Paris, 1898. Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 15 претплата на Српске новине износила 24 динара, да је пар срп- ских оваца или коза на будимпештанској пијаци стајао између 27 и 34 динара, 100 килограма говедине (жива мера) на истој пијаци кретало се у распону од око 47 до око 65 динара, а 100 килограма пекмеза на велико износило динара у Будимпешти. Шапцу, односно приближно 29,3 је око 27 динара 3. 1898, у 7. 8. 2.; Исто, бр. 146, новине, бр. 142, 3.7.1898, меника напомињемо да је у то време, примера ради, годишња књижевност, исто; И. Борозан, нав. дело, 179-180. , 42-43; И. Борозан, нав. дело, 204-205. дело, 42-43; Јовановић је радо говорио о том свом Аутобиографија, 1947), успеху а он (Ђ. ће га Јовановић, директно водити до тога да буде изабран за аутора споменика косовским јунацима у Кру- шевцу (откривен 1904), као најмонументалнијег националног споменика у Србији до Првог светског рата. М. Јовановић, Бронзана скулптура кнеза Милоша, намењена Пожаре- пар- пожаревачком намењен Милош, кнез Јовановићев Скулптура кнеза Милоша коју је радио по наруџбини Ради разумевања реалне цене која је плаћена за израду спо- О ценама споменика види: Armand Silvestre, 14 М. Јовановић, нав. дело, 43-44. 15 16 од самура, а како би црте лица биле веродостојне у атељеу се током вајања налази о и кнежев портрет. Током рада на скулптури вајару је најпре позирао наги модел, како би се израдио акт са свим анатомским детаљима и у одговара- јућем положају, а потом је модел облачен и скулптор је на наборе. и акцесорије одећу, обрађивао и додавао акт готов Овај Јовановићев натуралистички концепт потпуно је одго- и њеним наручиоцима. варао сврси скулптуре вљанима, стајала је 15.000 динара. То је цена коју је народ пожаревачког округа платио аутору за хонорар и за шкове ливења. Цена није била мала, али ако се упореди тро- са трошком од око 29.000 динара колико је неколико година касније плаћено за кнежев споменик у Неготину, онда су Пожаревљани сасвим добро прошли. ку, изливен је у бронзи и представљао је фигуру у стојећем напостављена је Скулптура величини. натприродној у ставу Пожаревљана представљала је у његовој уметничкој ријери ка- посебно важан тренутак. стечени Наиме, углед уметника тешком способног муком да реализује државне значајне пројекте у сфери ликовног израза, озваничен је излагањем гипсаног модела на Париском салону 1898. године. Дело је наишло на врло добар пријем и награђено је златном медаљом, а познати критичар и песник Арман Силвестр га је, уз похвалне кри- тике, репродуковао у својој књизи . de 1898 161 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review ?entry=30059, 14. новембар 2013. ?entry=30059, jsp Примењујући поступак који је крајем 19. и почетком 20. почетком и 19. крајем је који поступак Примењујући века био својствен реалистима и натуралистима, на путу до што веродостојникег представљања догађаја и учесника, уметник преузима улогу истраживача-историчара. Тако је Јовановић, желећи да прикаже што реалистичнијег Мило- ша, из музеја позајмио његово оригинално одело и калпак стојећој стојећој фигури кнеза Милоша представио у традиционал- др- руком левом појас, за заденутим кубурама с одежди, ној жећи сабљу заденуту у корице, а десном опруженом руком одлучно упирући прстом у даљину – као да поручује Турци- отворени. сви путеви из Пожаревца ма да су им Мр Саша ИЛИЋ з оаеакг куа искреном Несторовићу. Сими и округа пожаревачког из посланику дугогодишњем трговцу, – странке те члану ром ста- припадне скупштином председништво да је допринео либерала тријумф Изборни скупштине. започела Народне заседања године, 1898. јуна) (4. маја 23. спроведених ра избо- након су, Тамо Нишу. у боравио споменика ревачког па на тој свечаности. тој на па од 21. јула) одредила посебну јуна депутацију (3. да је засту- заседању на је скупштина Народна значаја изузетног од ђај јева Србије. кра- свих из грађани и већ округа, пожаревачког новници ста- само не дошли су варош У гостију“. многобројних ма гомила- “пунити почео споменика, откривање предвиђено Књазу МИЛОШУТ.ОБРЕНОВИЋУI”. своме ослободиоцу пожаревачког округа народ „Захвални потпис страни задњој на и 1898.“, Јуна „24. споменика ња открива- и 1815.“ Јуна и „24. као Пожаревца 1860.“, ослобођења датум Септембра 14. „+ смрти и 1780.“ Марта „7. рођења Милошевог датум бочним на смрт“, или живот у па јо, ти имаш куд и на другу страну, а ја немам куда, него туда, жева порука турском војсковођи: „Делибаша, царски дели- кне- исписана страни предњој је чијој на постамент, висок 19 18 17
Песди Нрде кптн пелжо е а е з сва- из се да је предложио скупштине Народне Председник См Нсоои (еио рие о Пжрва 1833. Пожаревца, код Црниће (Велико Несторовић Сима Владалац српске краљевине је уочи откривања пожа- откривања уочи је краљевине српске Владалац Пожаревац се више дана пре Ивандана, за када је било , бр. 138, 27. 6. 1898, 2 (извештај према тексту у у тексту према (извештај 2 27.1898, 138, 6. бр. новине, Српске Малим новинама). вић, тимочки Илија Стојановић, топлички Новица Ковачевић, Ковачевић, Новица топлички Стојановић, Илија тимочки вић, Радовано- Никола руднички Стокић, Живота пожаревачки лић, Нико- Никола подунавски Илић, Сава подрињски Мариџковић, Аранђел пиротски Поповић, Мијаило нишки Јовановић, Аврам моравски Јовановић, Филип крушевачки Станковић, Ђорђе ски и (8519) кауеак Дмтие тнјвћ крајин- Станојевић, Димитрије крагујевачки (1845-1899), вић Јовано- Јанча (1844-1915),врањски Бирчанин Марјан ваљевски за Радуловић, Драгом(ир) београдски округ за одређени цију депута- ту у су Тако секретара. два и скупштине председник и као Пожаревац, у пут за посланик један по одреди округа ког скупштине и сенатор) од Преображенске скупштине 1861. 1861. скупштине Преображенске од сенатор) и Народне председник скупштине посланик, краљев парламентарац посланик, био (народни је 1921) 7. 7. Црниће, Велико – 1834 или 2001, 49, 70, 159, 161. 18.7.1921; 1901-1903; Боро Мајданац, 1895-1897, 1890, 1888, 1881, Београд, Србије, Краљевине календар Државни / Србије зам прихватио. Несторовић је што сват, стари као Машин краљ Александар га је позвао да му кумује на венчању с Драгом бодоумним предлозима. Као народног првака оданог династији године до Мајског преврата 1903. Истицао се либералним и сло- Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 17 18 Схватајући скуп у Пожаревцу за дога- за Пожаревцу у скуп Схватајући 19 Ово је утолико било лакше што су у у су што лакше било утолико је Ово , Београд, Народна скупштина Србије, Београд, – обреновићевцу , Београд, Београд, Политика, Шемати- 162 њима. тако да су се пленарна заседања бавила мање битним пита- скупштинским одборима ради прегледања и давања оцене, у били предлози ти сада су те (адресе), закона пројекте не предвиђе- поднели посланици дана месец претходних току народом. с поздравио се би да композицију зауставио он би год кад Краља” самога односно воз, Краљев поздрављао клицима ус- одушевљеним је који народа, пуно је било Смедерева до Ниша од станицама свима “на Ђорђевић Владан води на- Како војске. активне команданта својству у тада 1901), (1854- Милан краљ бивши отац, Александра његов и био Уз (1876-1903)је Ниша. из возом кренуо свитом са је краљ честитка, штојеиусвојено. нарочита пошаље се да је Ц. предложио (1836-1911) Рајовић Драгомир потпредседник скупштине, председавајући касно нешто тако за је да Сматрајући Милошу. кнезу меник спо- на положи га да и венац“ „драгоцени један купи име да се телеграфски замоли председник скупштине да у њено је предложио (1860-1930) Стојановић Љуба Љубомир ник Посла- свечаности. тој посвети још се да потребу осетила је 519;дело, нав. Ђорђевић, В. 22 21 В. Ђорђевић,нав.дело,519. 20 Нацрт честитке, усвојен у неизмењеном облику, гласио је: је: гласио облику, неизмењеном у усвојен честитке, Нацрт честитке нацрта поводом расправи краћој у је да је Занимљиво Дан пред пожаревачку манифестацију, 23. јуна (5. јула) јула) (5. јуна 23. манифестацију, пожаревачку пред Дан висне државе, срећна је што данас може да частита народу народу частита да може данас што је срећна државе, висне неза- српске оснивачу и творцу Милошу, Кнезу Великоме сти благодарно- вечне осећањива прожета Скупштина „Народна пожаревачког.“ Српскеновине,бр.145, 7. округа 7. народ 1898, 1. благородни живи успомена Да Милошу. вечна Књазу је Великоме Нека Милан. Краљ отац Узвишени Његов живи Да I. Александар српски Краљ живи Да кличе: Скупштина Народна осећањима тим Са Александру. Краљу Владаоцу ном Србије дич- српском независне оданости безграничне и сталне Творцу и Милану, Краљу љубави своје доказ свечани као Избавитељу, и своме своје, захвалности мепроменљиве доказ округа пожаревачког, што је подигао споменик овај као видљив бр. 144,5.7. 1898, 1 посланик из Добриња и посланик из Црнућа. из посланик и Добриња из посланик још придруже депутацији се пре- да Несторовића председника длог је усвојен дана) (истога заседању следећем На Швабић. Сима Гаја и (1845-1919) скупштине Антоновић Настас секретари председник и Несторовић Јевремовић, Мијаило ужички 145, 7. 7. 1898, 1 ибр.156, 18. 7. 1898, 1 Обреновић I убудуће назива Милош Велики. по којемсеуслужбенојисвакој другојупотребикњазМилошТ. 14 (26)јула1898.краљ одобрио донела решење,којеје године, јула (22) 10 је скупштина Народна предлога, формалног основу На Великим. назове Обреновић Милош се да закључак донесе скупштина Народна да предложио Каменчић Љуба посланик 20 Ипак, на сам дан откривања споменика скупштина скупштина споменика откривања дан сам на Ипак, Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 22 21
, бр.138,27.6.1898,новине , Српске , бр. Српске новине, бр. Српске новине, Српске Мр Саша ИЛИЋ 27 26 с епископом шабачко 28 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , исто; В. Ђорђевић, нав. дело, 520. Српске новине Српске новине, исто. Новински написи су забележили да је варош била сјајно била варош је да забележили су написи Новински Јутро на сам дан свечаности освануло је натуштено и
26 27 28 ПавловићЈаков као рођен цркве, српске аутокефалне Поглавар лазила краљева поворка су се ориле од клицања народа обученог у свечана одела. Што се више прилазило “окру- жном зданију”, маса је била све збијенија, а нарочито на пијаци и у парку испред самог Окружног начелства, у којем . је био намештен „стан“ за господара окићена „ и пуна живота и радоснога покрета“, а све „кафа- све а покрета“, радоснога и живота пуна и „ окићена не, механе и главне улице биле су пуне свечано изобличе- пред- протокол покварила донекле је киша Ипак, света“ ног виђен за први дан краљевог боравка у Пожаревцу, бити отказани. „заказане свечаности и бакљада“ морали те су киша је пљуштала као и претходне вечери. Ипак, свечани обухватаои амбициозан био је План настављен. је програм је службу у цркви, свечаности пред окружним здањем, са верским обредом (освештањем), пригодним говорима, от- кривањем споменика и полагањем венаца, свечани ручак за високе званице и културно-забавне активности намење- не гостима и окупљеном народу. Око 9 часова у присуству краља Александра, његовог оца Милана, министара у вла- ди и читаве краљевске свите отпочела је у старој пожаре- вачкој цркви свечана служба. Обредом је чинодејствовао београдски митрополит Инокентије 163 23 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review и пешице, те је и сам “службено до коже покисао”. 2. Српске новине, исто. 25 од такве тканине, назван по имену шкотског хемичара, прона- лазача и индустријалца Чарлса Мекинтоша Macintosh, (Charles 1766-1842). Када су црквена звона и топовски пуцњи најавили данајавили пуцњи топовски и звона црквена су Када 24
В. Ђорђевић, нав. дело, 519-520. Обилне падавине, неуобичајено дуготрајне с обзиром Скупштинска Скупштинска депутација је краље- кишу за капуљачом са огртач и тканина, гумирана Непромочива 23 24 25 свечана поворка стиже, војска постројена пред уласком у варош већ читав сат, била је мокра до голе коже. Поворку су предводили коњаници народне гарде из пожаревачког округа, а за њима су наступали краљеви гардисти, кола с владаоцем и остала свита. Пристигавши пред постројену јединицу краљ је одлучио да војску поздрави “без мекин- тоша” Иако интензитет падавина није јењавао улице куда је про- да је била средина лета, биле су појава пратити која ће манифестације до краја поводом откривања кнезу Милошу у Пожаревцу. Олуја с споменикагрмљавином најпре је успорила свечану краљеву поворку. Како су забележили савременици догађаја, већ од 7 сати: „Приређивачки од- улицама,по искупљене грађана, гомиле многобројне и бор са жудњом су и зебњом погледали на дубровачки (sic!) пут, пљусакАли Господар. очекивани жудно појавити се ли хоће је бивао све јачи, а милога преузивишенога Госта још не- ма.“ вим возом допутовала до Осипаонице, одакле је колима кренула пут Пожарев- ца, у који је стигла предвече, око 7 сати. Парламентарци су убрзо смештени приватним кућама по и бољим пожаревач- с краљ, Истовремено, гостионицама. ким оцем, премијером и министрима у влади Ду- На Смедерева. до вожњу су наставили наву је највишу српску делегацију доче- кала лађа којом је она отпловила до при- ушћу на селу том У Дубравици. у станишта народ”,“силан дочекао је краља Мораве пешице, на колима и на коњима. Одмах је образована свечана поворка испред које је ступала коњица, формирана као “народна каваљерија”. Тек што је тако уређена и упарађена колона кренула пут Пожаревца отпочела је јака киша. Мр Саша ИЛИЋ доаао е егасо еак друштво. певачко Београдско је одговарало обреда, током изговорене молитве сажете јектенија, на а споменик чијесесвечанооткривањеочекивало. и постављен је где здањем окружним цркву пред парк у се су упутили напустили народ окупљени и званице високе даљој околини даљој било се меником рош Пожаревац имала 12.980 становника, 12.980 имала Пожаревац рош зиром да је, према попису који је обављен 1900. године, ва- -ваљевским Димитријем -ваљевским локалних власти, војне старешине, упарађени коњаници коњаници упарађени старешине, војне власти, локалних званичници придодају се им Ако великодостојници. други и шабачко-ваљевски епископ београдски, митрополит ци, саветни- краљеви савета, Државног представници влади, у министри и савета Министарског председник делегација, парламентарна посебна војске, и скупштине Народне активне председник команданта својству у тада отац његов и краљ – парку пожаревачком у је био елите духовне и војне политичке, српске тадашње врх Сам равних. било није ма који- а споменика, откривању присуствовале су које нице било равногупретходној,алиипотоњојисторији. није коме скуп то је био смислу бројчаном У варошана. ја бро- укупног од половине до трећине око окупило године пред се да остаје за 10, 20 или чак 50 одсто (у шта ипак не можемо веровати), у новинама није подложна провери, макар и да је претерана између 54 и 64 одсто свих грађана. Иако процена наведена оквирно присуствовало споменика откривања свечаности 33 32 31 30 29
рм поеи сарадника процени Према Друга посебност пожаревачке манифестације јесу зва- јесу манифестације пожаревачке посебност Друга Прво београдско певачко друштво је најстарији српски хор, хор, српски најстарији је друштво певачко београдско Прво Ваиа иирј Пвои (8613) рђн Пожаре- рођени (1846-1930), Павловић Димитрије Владика Српске новине,исто. Статистички годишњак Краљевине Србије, пета књига, 1900, књига, пета Србије, Краљевине годишњак Статистички Београд, 1904, 18-19. Исто. Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић, Даворин Јенко, Ста- Јенко, Даворин Маринковић, Јосиф Станковић, Корнелије Мокрањац, Стеван Србије: диригенти и композитори чајнији најзна- су били друштва Хоровође године. 1853. још основан 17. новембар 2013. index.php?option=com_content&task=view&id=60&Itemid=76, нислав Бинички и други. О друштву види: http://www.pbpd.info/ и први патријарх уједињене Српске православне цркве (1920- цркве православне Српске уједињене патријарх први и (1905-1920)митрополит (1898-1905), београдски ски последњи шабачко-ваљев- и (1884-1889) нишки епископ је био вљанин, 1930). године. 1905. до 1898. од митрополит београдски је Био (1840-1905). Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац преко 7-8 хиљада људи. хиљада 7-8 преко се искупило 24. јуна (6. јула) 1898. 1898. јула) (6. јуна 24. парку у Милошем , и у ближој и и ближој у и људско, море непрегледно 29 и многобројним свештеницима, свештеницима, многобројним и пе спо- пред новина , Малих 33 то значи да је је да значи то 30 Сат касније касније Сат 31 32 С об- С 164 ревачког округа Косте Јездића. министрског савета Владана Ђорђевића и начелника пожа- председника говорима отворена је Свечаност трибину. на се успео и споменику је пришао достојанственицима ним вој- и цивилним другим и владе српске министрима оцем, праћен владалац, народа окупљеног поклич бурни и химне звуке Уз споменик. пред краља долазак најављен је којима звона црквених звук и топова грување команда, војничка ћује га са деветнаестовековним оличењем српског народа народа српског оличењем деветнаестовековним са га ћује поистове- и Обреновића дома краљевског осниваоца и ве Милоша као „спаситеља Србије“, творца нове српске држа- них ласкања,паиудвориштвапремаактуелномвладаоцу. препу- деловима са ови а преувеличавањима, својственим јом при навођењу главних догађаја из Милошевог живота и нараци- епском са се су смењивали пасажи Лирски рани. прете- и мери великој у али оцу, његовом и упућеним Србије краљу жељама најлепшим и поздравима са Милоша, кнеза дела и живот на реминисценција пуно са надахнути, вописне црнепоточиће“. на „рукописе пред беседницима и са мастилом правила жи- падала и лишћа са сливала киша се јер решење лоше као Ђорђевића В. владе председника записима према ђутим, ме- се, показао кров лиснати Тај (вењак). лишћа од кровом је покрили и дасака од трибину посебну званице највише и краља за су сачинили скупа домаћини платном, кривен по- још споменик, уз Непосредно службу споменика. отпочео освештања часова 10 око је Инокентије митрополит окру- пред жним здањем. парку у спомеником Милошевим пред жаног одр- скупа величини о слика јасна се стиче Србије крајева других и округа пожаревачког из грађани бројни и као ци, сланици из народа, представници разних одбора, чиновни- иза- многи одреди, војни други и гарде народне и краљеве 5 Коста Д. Јездић (Београд, 1853 – Београд, 1930), адвокат, публи- 35 34 Завршетак службе освештања обележила је оштра оштра је обележила освештања службе Завршетак Говор министра-председника Ђорђевића слика кнеза кнеза слика Ђорђевића министра-председника Говор Пред таквим скупом и уз непрестано пљуштање кише кише пљуштање непрестано уз и скупом таквим Пред вљани, Пожаревац,2009, 142-143. Манојловић, Мирољуб 349-350; 2009, Сад, у: види више Јездићу О Рибарцу. Стојану куму свом близак је био и странци ралној Либе- је припадао погледу политичком У Милошу. кнезу меника начелника округа био је и председник Одбора за подизање спо- и два пута начелника округа (1892-1893. и 1897-1899). У својству правозаступника окружног јавног (1884), дужности суда окружног судије обављао је Пожаревцу У посланик. народни циста, В. Ђорђевић,нав.дело,520. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac , 4, И-Ка, Нови Нови И-Ка, 4, речник, биографски Српски 34 35 Говори су били на тренутке Значајни Пожаре- Значајни Мр Саша ИЛИЋ де руку што су се дигле небу, заклињући се на верност новом поглавару народ- ном“. Тај нови поглавар је одлучан, али и осећајан човек који „пушта сузу“ братом за Јевремом, баш тада заточеним у Небојшу кулу, али своју бол и сузе не показује другима. Милош је војсковођа, одважан храбар борац и стратег. Суочен са бројнијим непријате- одличан љем он је неустрашив и немилосрдан у борби и човечан према заробљеници- ма. Ђорђевић неколико пута подвлачи Милошеву великодушност према рање- ним и заробљеним противницима и тур- ским прогнаницима: „Европа се дичи својом човечношћу према рањеном и заробљеном непријатељу, и ако је човечност ресултат хиљадугодишње таци- вилизације; али сва та човечност, која се данас у ратовима врши под црвеним крстом на белој застави, врло је бледа 37 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Српске новине, исто; В. Ђорђевић, нав. дело, 522-526. Ђорђевић види Милоша као несвакидашњег државни- 37 слика пред оном великодушном човечношћу, коју је 50 го- дина пре Женевске Конвенције вршио врховни командант једне народне војске, управо ополченија једнога народа, кога је тај исти непријатељ до онога часа на кочеве распи- њао. У том идеалном милосрђу, у тој очинској бризи, којом је чувао живот, част и образ својих заробљеника, не само да лежи сјајан доказ, колико је у њега била душа велика, него и за то, колико је имао државничке мудрости. врло Он добро језнао, да ће сваки онај турски војвода и јунак, који је обезоружан лежао пред његовим ногама, када га он почастима са га када и сабљу крваву врати му када подигне, и сигурном пратњом отпрати у Турску – постати његов нај- већи пријатељ.“ ка и утемељитеља свих најбитнијих државних институција јер је „сваки камен у државној згради Кнежевине Србије његовом руком из земље извађен, његовом руком отесан, његовом руком озидан“. Милошевом заслугом сазива се народна скупштина, уређује народни суд, српске постављају власти се у свакој вароши и буџет селу, и израђује порез се „распоређује први на најправичнији начин“. васалној Кнежевини Србији нема „Уни једне гране државног устројства, нема ни једне гране народнога живота, за коју 165 36 нав. дело, Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review , бр. 138, 27. јун 1898, 1; В. Ђорђевић, 27. Српске новине, бр. 138, 521-522.
Ђорђевић окупљеном народу Милоша и његове уста- 36 и његове доброте, као што је то у средњем веку био Краље- био веку средњем у то је што као доброте, његове и вић Марко. Милош је велики родољуб који „на згаришту од 1813. године остаје сам од свију вођа прве џиновске борбе оста- „Немачку“ у одлази не Он слободу“. за народа нашега јући са својим народом и делећи његову судбину. Ђорђе- вић цитира његове речи упућене господар-Јакову: „Кад ми стару мајку, жену и децу разгазе Турци, што је вајде да и ја сам живим? Доста је браће изгинуло војујући са мном; пра- Милош живота“. нема другојачије кад ја, и погинем да је во спречава преурањене буне (Хаџи-Проданову), ставља гла- ву у чељусти „крвожеднога везира београдског Сулејмана Скопљак-паше“ одлазећи му на ноге, а вођства устанка се прима под условом да се рат води против зулумћара, а не против султана, што сведочи да њему није стало до „личне покрета“. амбиције“, већ само до „успеха народног нике представља средњовековном иконографијом нази- вајући их таковским витезовима, а чин доношења одлуке о устанку на Цвети 11 (23) априла 1815. дочарава метафо- рама, хиперболама и митологизованим сликама у којима су „стотине исуканих јатагана, кривих сабаља и коса, које су се заблистале на зрацима пролетњега сунца“ и „хиља- Мр Саша ИЛИЋ сти, толико далекој и замагљеној гаткама и бајкама толико толико бајкама и гаткама замагљеној и далекој толико сти, прошло- давној у имали доба херојско своје су који народа других од разлику за Даље, епопеју. величанствену једну представља она да сматра писати, не а певати треба рију исто- српску да записао својевремено је који Ламартина, присутном владаруињеговомоцу. удвориштва више са и као књазу, о импресија личних њу исказива- и Милоша сликању у надреалног више а графије факто- мање са само речима, пробраним сличним романтичарском и духу надахнутом у је наставио Јездић, Коста даоцу идомуОбреновића. вла- актуелном додворавањима са је испреплетено страна, лоших његових оправдавање или ублажавање норисање, иг- потпуно уз улоге, Милошеве Пренаглашавање користе. иначе приликама сличним у говорници који тон личајући ве- и пијететски превазишла су која претеривања, обиље садржао елемената реалних мање-више фактографских, вуче највећукористзасвојуотаџбину.“ из- сукоба туђег сваког из да и страна, зараћених свију њу за пријатељство и Србије неутралност сачува да близини, непосредној његовој у беснели су који ратовима, у је умео ратове; крваве водити морао други сваки би које за ције, умео је за своју земљу „да добија на поклон читаве провин- лош је умео да покаже и право чудо дипломатске вештине“, Ми- Кнез тежња несловенских и словенских између ства, Хришћан- и Ислама између Католичанства, и Православља између Византије, и Рима „између Запада, и Истока вања сучеља- и додиривања месту на смештену Србију, За ности. способ- дипломатске његове – заслуга“ административних његових војничких, стратешких и тактичких, државничких и свију од „већа била је која вештине, Милошеве једне још истицањем је завршио парку пожаревачком у обраћање га Кнеза“. зграду модерне српске државе, све је то творевина велико- подизали I Милан Краљ и Михаило Кнез доцније су чему на привреда, и финансије и војска кнежевине Србије, све оно, и грађевине и просвета, и правда и политика, спољна и ње уређе- унутрашње И унапређивао. развијао, остварио, сам Кнез Милош није дао прву здраву мисао, коју он није лично 39 38 Јездић, говорећи о српској историји и позивајући се на на се позивајући и историји српској о говорећи Јездић, начелник окружни свечаности, на говорник Следећи сем је, владе краљевске српске председника Говор панегиричко Србије Краљевине владе Председник , 527. Српске новине,исто;В.Ђорђевић, нав.дело, Српске новине,исто;В.Ђорђевић,нав.дело526. 38 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 39 166 краћа обраћања. Говорнички део свечаности завршен је је завршен свечаности део Говорнички обраћања. краћа мак инаследникМилошев,МихаиловМиланов“. „син првога српског Краља после Косова“ и „достојан пото- је који он – Милоша кнеза аут.) прим. – скулптуру открије (тј. слику“ „прикаже лично он да и народа жељу испуни да даде муМилоша,великога,славнога!“ мраку у и српски, народ на кајања смилова се Провиђење грехова столећа старих пет после искушења; и бовања ро- векова пет „После силе. божанске натприродне, воља то је била – откровења до дошао одмах и Србији, зованој необра- и запуштеној сиромашној, таква у гениј такав откуд величина, упитао се округа начелник крају, званицама славно име„КоџаМилош“. добио је којих од турски“, старци и жене деца, заробљена благосиљаху душу племениту и узвишену чију витез, и вода ло као Наполеон.“ Сем тога Милош је и „онај племенити вој- „јер он није имао ни Заму, као Ханибал, ни Москву и Ватер- њих од већи и говору у даље али Суворову“, и Бонапарти Милош је, према Јездићу, најпре „раван Ханибалу и Цезару, ненадмашан. гениј војнички његов а погледу, сваком у не огром- су заслуге Његове Србина“. заробљена дана тлост све- на изнео отуда и мрак у загазио и понор у слетео Тезеј, светла небеских“. Тај јунак је Милош, „див-јунак који је, као до допире да високо „толико уздигнут стоји он предњачи, не легендарнo.“ а истинито је које доба, херојско ново и има историја наша Нова година. више и хиљаде две пре опевао славно и сно зано- онако аут.) прим. – (Хомер Омир је које полубогова, и хероја оних делима равнају се они људска, дела на више личе не њихових, твораца узвишености по и својој, ности обил- по „и догађаји Ти сведоцима. живим увек још тада са права историја Србије, заснована на стварним догађајима, и јесте доба херојско то тим Самим века. почетком државе округа, начелник временски блиско. Оно навео је отпочело устанцима и изградњом је како је, доба херојско српско стварност, за призна га да може не наука“ као „историја да 43 42 41 40
Пре самог открића споменика уследила су још два два још су уследила споменика открића самог Пре Александра краља позвао је Јездић говор Окончавши високим и народу окупљеном обраћање Приводећи један века 19. почетка с великанима тим свим Међу
Српске новине,исто;В.Ђорђевић, нав. дело,530-531. Српске новине,исто;В.Ђорђевић, нав.дело,532. Српске новине,исто;В.Ђорђевић, нав. дело,531-532. Ђорђевић, 139,В. бр. 2; новине, 28.6.1898, Српске 530. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 40 41 42 43 нав. дело, нав. Мр Саша ИЛИЋ напио М. Потом је краљ одли- Великоме слављени- 49 нав. дело, И. 528; Борозан, и скулптор Ђорђе Јовановић 48 51 Српски биографски речник, 5, Кв-Мао, 50 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , исто. У новинама је наведено да је добио Таков- добио је да наведено је новинама У исто. новине, Српске ски крст трећег реда, међутим, током наших истраживања био- ује да сазнања до смо дошли Несторовићу о података графских питању орден Таковског крста другог реда. нав. дело, 219. Српске новине, исто; В. Ђорђевић, унук Милошевог најмлађег брата, Господар-Јеврема и брат од стрица краља Милана. Нови Сад, 2012, 203. Српске новине, исто; В. Ђорђевић, нав. дело, 533.
Уследила Уследила је додела ордења којом приликом су одли- По киши која је једнако падала свечаности на отворе- Последњи сегмент свечаности пред спомеником обу-
49 50 Александар Константиновић (Вршац, 1848 – ?, 1914) је био 51 48 ковао представнике власти и најугледније грађане Пожа- ревца и пожаревачког округа као и пуковника Александра Константиновића, команданта Краљеве гарде Таковским крстом трећег реда. оном љубављу и пажњом, с каквом га је народ округа пожа- округа народ је га каквом с пажњом, и љубављу оном подигао“. ревачког ковани председник Народне скупштине ковским крстом другог Несторовић реда Та- орденом Светог Саве четвртог реда. Несторовић, син председника Народне скупштине, трговац школован у Пешти. Краљ је узвратио здравицом у част на- рода пожаревачког округа, али тако бираним речима да се новинарска цртица о томе претворила у прави хвалоспев о краљевом говорничком умећу. Александар је одговорио „здравицом тако духовитом, тако изванредно лепом, тако пуном широких мисли и дубоких осећаја, да се слободно ном су завршене и највише званице су отишле у окружно здање. Тамо ће, у великој дворани, око 13 часова отпоче- ти свечани ручак, који је у част краља и највиших приредила гостију општина пожаревачка. Како и доликује таквим скуповима, свечани ручак био је праћен бројним здрави- цама и одговорима на здравице. Прву је његовом величан- ству краљу у име народа округа пожаревачког хватао је полагање венаца. Споменик књазу Милошу уско- ро је био окружен мноштвом венаца из свих крајева Срби- је. Забележено је да је најлепши и најтрајнији био онај који траке су који за Подружине, пожаревачке жене начиниле су узете „од фина српска платна“ и на којима је „брижљиво и уметнички златом извезена посвета: ку“, а да је најдирљивији био венац Добрињаца, Милоше- баштиу убраног цвећа свежег од направљен сусељана, вих куће у којој је књаз рођен. 167 а му- 45 нав. дело, Како је навео 46 44 Enciklopedĳa Enciklopedĳa , Jugoslavĳe tom 2, Zagreb, Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност, и поуку забаву, за лист вила, Босанска 47 увођење српског националног духа у уметничку музику. У времеУ музику. уметничку у духа националног српског увођење када компонује песму намењену откривању споменика у Пожа- ревцу Мокрањац је диригент Београдског певачког друштва и нишкојПрвој и гимназији београдској Првој у музике наставник гимназији Стеван Сремац. српски композитор и педагог, класик српске музике, њена нај- истакнутија личност на прелазу из 19. у 20. век. Заслужан је за 533. 533. Иначе, Несторовић је свој краћи говор три дана касније, јуна 27. (9. јула) прочитао и пред посланицима Народне скуп- Српске новине, 28. 6. бр. 1898, 2; 139, В. Ђорђевић, , бр. 148, 10. 7 1898, 1. 7 1898, штине у Нишу, Српске новине, бр. 148, 10. , бр. 139, 28. 6. 1898, 2. 1898, 6. 28. Српске новине, бр. 139, љубавне, родољубиве и винске песме од којих су поједине ком- песме од којих и винске родољубиве љубавне, поноване и певане. 524; 1982, 209-212. 1898, Сарајево, јул/15. август 1898, бр. 14. и 15, 30. жевник, по занимању поштански чиновник. ном лирику Писао и сарађивао је у књижевним углав- часописима. Писао је ђом невестом“. Међутим, због позних година мајка Марија није могла да отпутује у Пожаревац. новембар 2013. 18. muzika/index.php?topic=60.0, http://www.riznicasrpska.net/ сандар. У позивници је стајало да ће Мокрањац „чинити дође са краљу хором, као и част“ са „госпођом да мајком и госпо- Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 1856 – Скопље, 1914), Након завршених тактова свечане песме краљ Алек- Свечани програм је настављен извођењем песме писа- Драгомир Брзак (Београд, 1851 – Београд, 1904), српски књи- На свечаност у Пожаревцу Мокрањца је позвао сам краљ Алек- 47 45 46 44 оновремени новинар: „Песма се почиње бурним ускликом:бурним почиње се „Песма новинар: оновремени - Ево мене, ево рата! па се онда у меким топлим ним и звуцима извија срдач- даље, пуна чаробна заноса и у речи и у гласу.“ излагањем излагањем председника Народне скупштине, трговца Великог Црнића, Симе Несторовића, који је у име највишег из народног представништва одао захвалност сени Милоша Великог и кратким дирљивим дра. Владалац је говором исказао захвалност народу пожаревачког краља Алексан- по- дубоко своје обележио знаком видљивим је који округа штовање и благодарност „Оцу Србије, ослободиоцу Пожа- ревца, Великоме Милошу“. не и компоноване баш за прилику откривања споменика књазу Милошу у Пожаревцу. Београдско певачко друштво, први српски хор, извело је композицију за коју је речи на- писао тада високо цењени песник Драгомир Брзак, сандар је одвезао свилену пантљику и споменика, праћен бурним скинуо клицањем народа: „Слава му!“ застор са за одбора председник као потом, је Јездић округа Начелник подизање споменика, предао Јовановићево дело председ- нику пожаревачке општине препоручујући му „да га чува с зику већ прослављени Стеван Мокрањац. Мр Саша ИЛИЋ откривања споменика, омело је реализацију појединих појединих реализацију је омело споменика, откривања свечаност целокупну пратило је које време, Лоше часова. ра, стари пожаревачки учитељ Никола Јовановић. скупштинар још у време Кнеза Милоша, као и био отац скулпто- је који краја, чачанског из родом Радовановић, кола чича-Ни- посланик народни најстарији одликован је ликом при- том осталима, Међу одличја. додељивањем са се вала народне особинеињеговосветоименародно.“ његове чувајући српског, племена слободу и опстанак за векове кроз се борећи уједињења, и ослобођења српскога мисли великој служили удружено вазда слободу за мач тли ње. Краљ отац је нагласио да су код Срба „часни крст и све- ослобође- за борбе и вере између везу вековну подвукао је којем у Милана краља отпоздрав и као војске, манданту нашега младогаГосподара.“ душе младе (sic!)из науздрагано палиле сласти говорничке бујица свежа оно као се што Краљевим, речима дивотним очарани и занесени били просто ми и као тако исто они, и ће с нама заједно засведочити сви присутни гости, пошто су коју истина, жива и чиста Краљевој здравици духовитој о одзив наш овај је да напомињемо, нарочито тога с скањем, ла- удворичким понизи и исквари народној слави великој истински овако једној у тренутак, свечан и узвишен овако један се да помисао, сама и била би „Грешна наставио: је он Круни, додворава безразложно се ко неког или скавца новинара бисмо не како Али дара“. говорничког необичног бисер истински као уметности, беседничке ремек-дело као сматрати може за краљевомтрпезом. мања част није био ни позив да присуствују свечаном ручку ликовао Таковским крстом петог степена, али за њих ништа Пожаревца, некада војни добошар. Ове старине краљ је од- из Јовановић Димитрије и Александровца, из земљоделац Мишић Сима деведесетогодишњаци Милоша, кнеза војске из војника двојица и примила су одликовања ручка током 53 52 55 54
Свечани ручак у окружном здању завршен је око 16 16 око је завршен здању окружном у ручак Свечани смењи- ручка свечаног током здравица размена Топла ко- проте пожаревачког здравица уследила је Потом Српске новине,исто;В.Ђорђевић, исто. Исто. Српске новине,исто. књизи наводи „официрски крст Белог орла“. Упореди: орла“. Белог крст „официрски наводи књизи својој у Ђорђевић В. док реда, четвртог крста Таковског орден добио Радовановић Н. посланик је да навеле су новине Мале новине, бр. 139, 28. јун 1898, 2 и В. Ђорђевић, Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац погрешно схватили као ла- као схватили погрешно новина Малих 55 52 , 528. нав. дело, 53 54 Такође, Такође, Српске Српске 168 којима Милошупаркуиграглавнуулогу. у вицевима и анегдотама причама, локалним обогаћен и бронзу његову оденула је која патином обојен дана, шњег дана- да остао и опстао је споменик факторима ризичним високо- тим свим Упркос правде. социјалне име у рата ског рата и једнопартијску диктатуру заведену после Другог свет- светска два у окупације две куће, владарске смену и врат пре- „преживела“ је парку пожаревачком у Милоша кнеза скулптура Обреновића, династије припадника представа споменичких других више од разлику за околности, сплета повољног или Тихе Заслугом града. перцепције визуелне неодвојиви део говора и свести Пожаревљана, па и њихове и али симбол, и знамње његово идентитета, градског део нераскидиви постати временом здањем окружним пред ку пар- у постављен споменик ће да несвесни свакодневици, својој грађани његови а вароши, србијанске животу ном дања, упутилисусеичлановивладенароднипосланици. засе- скупштинска наставила се су где Србије, јужне варош путем којим је и истим дошао – преко Дубравице и Ниш Смедерева. У највећу у вратио свитом дворском и оцем са се Александар Краљ варош. су напустили Пожаревца гости и окружни начелник и ватрени присталица династије Михаи- династије присталица ватрени и начелник окружни је кнезМилошимаонаразвој вароши. који утицаја огромног због идеологије владарске симбола тог истицање за место идеално био је Пожаревац ди- настије. кризе трнутку у је дошло а Обреновићима, са народа везе „нераскидиве“ показивањем и идентитета ционалног на- јачањем за стремљења династичких и државних област у је спадало споменика Подизање Пожаревцу. у начелства окружног здања испред парк краси Обреновића династије родоначелника и државе српске модерне творца Милоша, шан Силни“идоодлагањакоњичкихтрка. „Ду- представе позоришне отказивања до дошло бакљаде, отказане раније већ поред је, Тако садржаја. планираних 56 Пожаревац се вратио свом редовном ритму, уобичаје- ритму, редовном свом вратио се Пожаревац Сутрадан, 25. јуна (7. јула) 1898. године, високе званице Главни иницијатор идеје о подизању споменика био је је био споменика подизању о идеје иницијатор Главни Јула 2013. навршило се 115 година како споменик кнеза
, бр. 138, 27. јун 1898, 2; 1898, јун 27.138, бр. новине, Српске 1898, 2;В.Ђорђевић,нав.дело,535. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac , бр. 139, 28. јун јун 28. 139, бр. Исто, 56 РЕЗИМЕ Мр Саша ИЛИЋ
RESUME th July July 1898 was an th Prince Prince Miloš Obrenović, Požarevac, monu- The monument to Prince Miloš in Požarevac is century, whereas the ceremony which accompa- th Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Key Key words: In July 2013 there have been 115 years since the monument the since years 115 been have there 2013 July In The main initiator of the erection of the monument was Abstract: Abstract: event which gathered around half of the population, including population, the of half around gathered which event offi- and church political military, state, the highest all almost unrepeatable remained has which gathering a – Serbia in cials day. the present until ment, Đorđe Jovanović, King Aleksandar Obrenović, monar- ideology chical nied the unveiling of the monument on 7 anniversary of the monument the monument of anniversary in Požarevac Miloš prince to „Miloš in the park“ „Miloš the 115 of occasion On the to Prince Miloš, the creator of the modern state and the found- the and state modern the of creator the Miloš, Prince to front in park the decorating started dynasty, Obrenović the of er of the district assembly building in The Požarevac. building of the monument was part of national and dynastic aspirations prove to meant was and identity national the strengthening for the “unbreakable“ connection between the people and theObrenović and dynasty, it took place at the moment of its cri- symbol this for emphasising an place ideal was Požarevac sis. of monarchical ideology because of the great influence that the town. of upon the growth exerted Miloš Prince municipal mayor and a staunch supporter of the dynasty, Mi- who to the reap did ben- not the have chance Kovačević, hailo efits of his commitment because he was relieved of his post. monument, the of erection the for board the of president the As one of the main characteristics and an symbol easily of the recognisable town. Having been erected at the times of the marked glorification of the Obrenović dynasty, which had al- suffered ready severe the crisis, monument yet is another ex- from Serbia of Kingdom the of ideology monarchical of emplar the late 19 169 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review За вајара је изабран већ признати Ђорђе Јовановић, годи- 1898. јун 24. за планирано споменика, Откривање Свечаности поводом откривања споменика Милошу у Обилне падавине, које су непрестано пратиле мани- ло Ковачевић, који због смене није „побрао плодове“ свог ангажмана. Његов наследник на месту начелника округа пожаревачког Коста Јездић био је, као председник одбора за подизање споменика, главни носилац и организатор ма- откривања споменика. нифестације који је у Пожаревцу провео и детињство чији је и отац био дугогодишњи део варошки учитељ. младости, За суму од 15.000 динара Јовановић је израдио стојећу скулптуру у поста- и скулптура је што него пре још модел, је чији бронзи, вљена у пожаревачки парк, овенчана златном медаљом на Париском салону (1898). не (6. јул по новом календару), тј. пожаревачки вашарски дан – Ивандан, довело је у варош под Чачалицом највише званичнике српске државе и друштва. Из Ниша, где су се управо одржавала ка скупштинс заседања, у су Пожаревац на свечаност дошли краљ Александар, краљ Милан као командант активне војске, председник владе Владан Ђор- ђевић с министрима, председник Народне скупштине Сима митро- делегацијом, скупштинском посебном с Несторовић шабачко-ваљевскивладика и Инокентије београдски полит Димитрије и бројни други представници државних и локал- живота. них цивилних власти, војске и духовног парку отпочеле су духовном службом у цркви, настављене су освештањем споменика, поздравним говорима седника пред- владе Ђорђевића и непосредним начелника откривањем споменика које је обавио краљ, округа Јездића, доделом појединих одликовања и полагањем венаца, и за- здања. вршене свечаним ручком у згради окружног фестацију још од претходне вечери, када су краљ и високи гости дошли у Пожаревац, нису престајале и условиле отказивање су бакљаде, позоришне представе и трка. Ипак, коњичких свечаностима је присуствовало, према новин- ским написима, око седам до осам хиљада људи. Како је Пожаревац неколико година касније имао око 13 хиљада становника, претпостављамо да је, чак и у случају извесног новинарског претеривања, свечаностима присуствовало око 50 одсто грађана. Мр Саша ИЛИЋ n Vleo Dmtĳ, oehr ih ay te representa- other many with together Dimitrĳe, Valjevo, and Eparchy Šabac the of ofbishop the Belgradeand Inokentĳeof metropolitan the delegates, of body special a Nestorovićwith and his ministers, the President of the National Assembly Sima mander of the active army, the Prime Minister Vladan Đorđević com- the as Milan King Aleksandar, King hill. Čačalica of foot ficialsofthe Serbianstate societyand small the to townat the of- highest the broughthasPožarevac, in day fair the and Day Paris in1898. in Salon the at medal gold a with rewarded been had it park, town Požarevac the at up set was sculpture the before even sculpture; bronze standing a createdJovanović dinars 15,000 ther had worked as a town teacher for many years. For a sum of his childhood and a part of his youth in Požarevac, since his fa- Jovanović was chosen to build the monument. Jovanović spent exponent andorganiser of theunveiling ceremony. main the wasJezdić, mayor,Kostamunicipal successorashis (6 th July according to the Gregorian calendar), the Midsummer Midsummer the calendar),Gregorian the accordingto July The unveiling of the monument, planned for 24 Đorđe sculptor, a as acknowledged been already Having Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац th June 1898 170 of thepopulation attended theceremony. percent 50 aboutjournalists, possibleexaggerationof ofcase in even 13,000, around yearswas Požarevac of population severalthe later that mind in Having ceremony. the at present were people thousand eight and seven between newspapers, according races.to Nevertheless, horse the and theatre the at and it caused the cancellation of the incessanttorchlight wasparade, the Požarevac,play in arrived had guests high-level er since the evening before the unveiling, when the King and oth- lunch at thedistrict assembly building. formal King, a with the ended it bywreaths; laying and monument medals awarding the of unveiling the Jezdić, mayor municipal the and Đorđević Minister Prime the of addresses followed by the consecration of the monument, the welcoming church,the at spiritualservice a withpark started the in Miloš the time,inorder to attend theceremony inPožarevac. at placetaking weresessions assembly where Niš, from elled church,and localtrav-government,army nationaland oftives
Heavy rainfall which accompanied the ceremony ever ever ceremony the accompanied which rainfall Heavy celebrationThe marking unveilingthe of monumentthe to Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ задовоље своје културнесвоје задовоље UDK: 637.1(497.11)”19”(093.2) UDK: Према директивама расписа требало је у селима Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 2 бановине Нови Сад, (АВ, Ф. 126, III 9226/30). Новоосноване млекарске задруге имале су доста поте- Министарство пољопривреде Краљевине Југославије јеЈугославије Краљевине пољопривреде Министарство Архив Војводине, Ф. 126, Краљевска банска управа Дунавске 2 оснивати сабирне центре за скидање павлаке, а по пoтреби по а павлаке, скидање за центре сабирне оснивати и за пастеризовање павлаке. Ови центри би ту павлаку сла- ли у центре вишег степена за прераду у маслац, а затим би виши центри прерађивали павлаку у квалитетан путер који би могао да се извози. Овакав систем је требало да зага- рантује једнообразне производе по повезаним центрима. Тако би се постигло повезивање центара вишег те степена, би цео систем био задружни, а задружних заједнички центара савез би свих преузео директиве за производњу истог квалитета и бригу за заједничку продају у иностранству. земљи и шкоћа, а највећа је била што нису имале сталног купца за мајсторе-млека- обучене имале нису што и производе своје ре. Указала се потреба за стварањем једног савеза чија би дужност била да изврши организацију млекарских задруга и млекара, да организује школовање и обучавање мајсто- ра, занатлија-млекара и да осигура производа продају који би се производили млекарских у појединим задругама и млекарама. Пошто је ту била потребна специјална обука је имало дугу традицију на територији данашње Војводине пољопривредници задруга преко су јер развијено, је било и могли да организују производњу и продају својих произво- да и кредита до дођу лакше да да, и здравствене потребе. расписом бр. 9264 фебруара од 1930. позвало 17. Краљев- ску банску управу да се заузме око оснивања млекарских задруга. 171 Због тога је у Дунавској бано- 1 Историја Југославије , 1918–1988 Прва друштва, Савез, млакарско-сирарски Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review У раду је изложен кратак историјат о оснива- : Социјално-економскаКраљевина Југославија 1914–1941
оследице велике светске економске кризе 1929. годи- оследице велике светске економске кризе 1929. пољо- нарочито а привреду, целокупну су погодиле не, привреду Краљевине Југославије. Европско тржиште
Кључне речи: књига, 71. основа државе, Београд 1988, Сажетак:
Бранко Петрановић, 1 било је преплављено јефтиним пољопривредним произво- цена,пад изазвало је што земаља, прекоокеанских из дима посебно биљних производа, чији пад је ескалирао од јула до године. фебруара 1929. Пошто 1930. је криза са житари- пољопривре- ратарству, у потешкоће велике створила цама да на селу се могла подићи једино са развојем сточарства, живинарства и свињогојства, а први корак за ово је била добро уређена млекарска задруга са осигураном продајом добрих млечних производа. Архив Војводине, Нови Сад Архив Војводине, Србија Прилог истраживањима и развоју о оснивању у Дунавској млекарства бановини Светлана ЉУБЉАНАЦ Светлана КОСТОВИЋ Тихомир вини дошло до стварања млекарских задруга. Задругарство задруга. млекарских стварања до дошло вини њу и развоју млекарства у Дунавској бановини. Посебан акценат је стављен на рад др Сулиме и да Средишњег за уре- организацију млекарства у Краљевини Југославији у Новом Саду, којиМлекотехника у Београду, са седиштем о уговор специјални конзорцијумом данским са склопио је извозу млечних производа преко Данске у Европу. Прика- зан је историјат оснивања Централног експортног савеза млекарских задруга у Новом Саду, Централне млекарске задруге у Новом Саду, као и организовање млекарско-си- млекарском занату. рарских курсева за стручну обуку у курс, страно тржиште. П Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ сррк курс. -сирарски млекарско Саду Новом у је основао и стручњаке иностране 1929.јесени почетком је уред ангажовао Средишњи холма. конзорцијума шведског помоћу Саду, Новом ства у Југославији Млекотехника у Београду са седиштем у – организација и стручна спрема, претходно је организована друга стручна ских производаназадружнојоснови млекар- искоришћавање и млекарство организује боље и млекарских задругауНовомСадујебио: савеза експортног Централног Задатак Савеза. ге-чланице задру- израђивале су које производа продају је осигуравао наиме производа, млечних експортом првенствено бавио жног Окру- као Трговачког суда у Новом Саду бр. Т 8/30. код фирме друштвене за регистар трговачки у жен убеле- је Савез лица. физичка три и заједнице аграрне две задруга, млекарских дванаест присуствовало је скупштини главној Оснивачкој задругама. земљорадничким о Закона задругарства, а његова организација је изведена на основу принципима на Саду, Новом у задруга млекарских савез чоколаде. млеко од сељака у бесцење, а маслац продавали скупље од налазило у рукама појединих произвођача, који су узимали се млекарство бановину Дунавску у организације ове ска дола- До банака. новосадских од једној у пијаци, светској на цене берзанске продајне 85% плаћањем са производа својих продају осигурану је имала задруга савез један у на A/S (АВ,Ф.126,III5778/30). котехника и данског конзорцијума Југославији у млекарства организацију за уреда шњег Среди- између године 1930. јануара 13. склопљен Европу, звода прекоДанскеуЕвропу. прои- млечних извозу о уговор специјални конзорцијумом 4 3 А, . 2, I 342. рм сзау а иитрто пољо- Министарство да сазнању Према 344/29. III 126, Ф. АВ, Архив Војводине, Ф. 79, Окружни суд Нови Сад, Т 8/30 (АВ, Ф. 79, – Дана 22. јануара 1930. основан је учлање- задруга млекарска свака уговору овом Према у Данске преко производа млечних извозу о Уговор Каеии уолвј, оеа Олсе аопае Обла- самоуправе Обласне комесар Југославији, Краљевини у школе млекарске три оснује да намерава Београду у привреде земљорадничких задруга. земљорадничких задруга. српских Савез и као упутио 1929, Октобра 26. је Сада Новог предлог града Савет Исти Саду. Новом у школе млекарске вање сти бачке је упутио Министарству предлог (бр. 23423/29) за осни- Т 8/30). да свестраном и интензивном пропагандом што јаче јаче што пропагандом интензивном и свестраном да Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 3 Средишњи уред за организацију млекар- организацију за уред Средишњи Такође, овај уред је склопио са данским данским са склопио је уред овај Такође, Theodor Lund & Petersen Централни експортни из Сток- из Алфа 4 Савез се Мле- 172 ка, барем око 200 литара дневно, да располаже спремним услови: следећи испуне се да потребно је било задруге млекарске оснивање За задруге. млекарске у прелазе постепено да условом под али наца, поједи- својине као млекаре и изузетно а задруге, карске ховом радуподупирематеријалноиморално прерадом и уновчењем сакупљањем, производњом, бавити се ће које низације, карске задругекаосвојечланове друга, илидоксеоваковазадруганеоснује за- млекарска постоји не месту њиховом у ако онда, само али члановима, редовним постану да моћи ће који кара, ко мутобудемогуће маћем истраномтржишту до- на конкуришу да успешно моћи квалитету своме по ће који производа, млекарских таквих израђивања и млека прерађивања погледу у поглавито пословања, погледу у Рајић, ЖаркоНикшић,СаваВујићиБошкоЋурчић. одбор је био образован од пет лица: Мита Клицин, Велимир Надзорни Димитријевић. Вељко и Срђанов Пера Врговић, Лука Копач, Ђура Тишма, Стеван др Капор, Јован Главина, Марин Шкорић, Стеван Петровић, Милош др чланова: вет Савезом је управљао Управни одбор који се састојао од де- Сада. Новог из велепоседник и индустријалац Дунђерски, вању његовихсточарскихпроизвода. земљорадницима помогне да зато специјално створена организација Саду, Новом у задруга млекарских искоришћавање млечнихпроизвода. или млека производњу за стоке приплодне набавке око посредује да и производа задружних продају организује гара задру- интересу у реду првом у буде рад тај да то, постићи се ће чиме ревизија, обавезних задруге чланице за и них 5 АВ, Ф.126,III43330/30. У састав Савеза су могле ступити и новоосноване мле- новоосноване и ступити могле су Савеза састав У – – – – – – На челу Савеза је као почасни председник био Ђока Ђока био председник почасни као је Савеза челу На савез експортни Централни је да види се наведеног Из – да врши надзор над целокупним радом путем редов- да са својим стручњацима даје упутства и директиве директиве и упутства даје стручњацима својим са да у ту сврху да оснива на подручју свог деловања мле- деловања свог подручју на оснива да сврху ту у да подупире чланове кредитом и потпорама, уколи- потпорама, и кредитом чланове подупире да да подупире у почетку и приватнике, власнике мле- власнике приватнике, и почетку у подупире да да настоји, да око себе прикупи све задружне орга- задружне све прикупи себе око да настоји, да да помаже набавке свих потрепштина задруга, да да задруга, потрепштина свих набавке помаже да Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac млека и прерађевина и да их у њи- да има доста сировине мле- сировине доста има да при уновча- при 5 Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ
8
10 Млекотехника, при Цен- Централном Централном млекарском Надзор рада на терену је вршио мле- вршио је терену на рада Надзор Млекотехници као управник и предавач на 9 Курс је трајао најмање три месеца, после 11 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац млекарско-сирарског курса, који је држао Средишњи уред организацију млекарства у Југославији, за тралној млекарској задрузи у Новом Саду. тику, бр. јануара К од 1930. је 2938/IV 17. преко Савеза српских замљорадничких задруга у Новом Саду, одобрило програм рада бра 1892. у Литванији, по занимању инжињер и професор мле- карства, запослен у млекарско-сирарском курсу при Централној млекарској задрузи у Новом Саду. комада свиња. каналу Краља Александра. Зграда је имала стан за управника курса, собу за практичног инструктора, канцеларију и интернат- ске просторије. У згради се налазила и једна типична сељачка млекара са свим машинама, складиште сира. Поред зграде се складиште налазио бунар и свињац за 60 млекарског алата и је држала курсеве под вођством данских вођством под курсеве држала је Млекотехника Министарство пољопривреде и вода, Одељење за аграрну поли- Према: АВ, Ф. 126, III 34786/30, Јосиф Грушас, рођен 18. децем- Курс се одржавао у преуређеној згради бивше штофаре на по одобрењу министра пољопривреде др Франгеша. 9 10 АВ, Ф. 126, III 13636/30. 11 2938/30. АВ, Ф. 126, IV 7 8 7 карски инструктор из Данске, господин Орлов. Предавања из ветеринарства је држао др Ђорђе Влалукин, ветеринар, а из задругарства Стева Шкорић, директор Савеза српских у Новом Саду. земљорадничких задруга стручњака, према програму које је одобрило Министарство одобрило је које програму према стручњака, пољопривреде. це алата. Пошто је овакав рад тражио у првом реду стручну спрему појединаца, наиме стварање Средишњи млекара-занатлија, уред у споразуму са задругом у Новом Саду је држао млекарско-сирарски кур- с, Управник Управник курса је био инж. Грушас, апсолвент бивше Дан- школе. млекарске ске чега је курсиста добијао диплому као мајстор занатлија, на Трошкови занат. млекарски обавља да могао је чега основу 6.040 износили су прибор школски и обуку стан, исхрану, за Мле- уреду. Средишњем плаћао суму ту је курсиста а динара, завршеном по је добијала послала, је га која задруга карска курсу од Средишњег уреда за организацију млекарства све и цене утврђене специјално уз млекару, за справе потребне услове плаћања. Млекарске задруге или поједине млекаре су могле почети одмах са радом, пре него што би курсиста добио диплому, али је у том случају Средишњи уред давао тим задругама и млекарама справе и алат, као и једно сво- је стручно лице, које би обучавало задругара у сепарисању млека и слању добијеног кајмака у Централу Нови Сад, где би кајмак био прерађиван у маслац. Затим је Централни 173 Ал- Др 6 Млекотех- Млекотех- из Загреба, подружнице Alfa у Београду, са седиштем у Новом Саду,Новом у седиштем са Београду, у , Alfa-Laval произвођача сепаратора за Балтик, која се после фузионисала са Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Млекотехника, чији оснивач је био правник др Бо- Млекотехника ника, је а обуставила Централнисвој рад и пала под стечај 1930, уседиштем са Југославији у задруга млекарских савез експортни Новом Саду је преузео млекарско-сирарски курс“. шњи уред за организацију млекарства у Југославији, Млекарске задруге које су биле чланице Централног ек- Централног чланице биле су које задруге Млекарске Средишњи уред за организацију млекарства у Југосла- Средишњи уред за организацију млекарства у Југосла- Део проспекта предузећа Др Сулима је почео да организује млекарско-сирарске „Среди- 35426/30 III 126, Ф. АВ, и 32727/30. III 126, Ф. АВ, Према: 6 мајстором-млекарем мајстором-млекарем и да располаже потребним справа- . на савршен начин за прераду млека ма и алатом спортног савеза млекарских задруга у Новом Саду су биле: млекарске задруге Врањево, Идвор, Кумане, Мошорин, Доњи Мокрин, Н. Сланкамен, Надаљ, Ковиљ, Драганић,Суботица, Српски Итебеј, Србобран, Тител, Руски Крстур, Бингула, Пивнице, Ботош, Ашања, Обреж, Мартинци, Кр- чедин, Ђурђево, Српски Елемир, Уљма, Иђош, Стајићево, Гај и Гај код Ковина. Дероње, Александров вији, као стручна техничка установа, био је у тесној сарадњи и у специјалним уговорним односима са Централним експорт- уго- Према Саду. Новом у задруга млекарских савезом ним експорт- Централни 1930, јануара 22. склопљен је који вору, ни савез млекарских задруга је имао задатак да оснива и врши надзор над млекарским задругама, да води бригу о продаји млечних производа задруга – чланова и да склапа уговоре о експорту млечних производа. Задатак кур- држи да млекарству, о пропаганду врши да био је нике комплетних продају врши да те млекара, обучавање за севе млекара, млекарских справа и алата. вији, рис Сулима, протоколисана је у Београду и потврђена од стране власти као стручна установа, која је имала за свој циљ пропаганду за подизање и развијање млекарства (бр. 304/29. Трговинско индустријска и занатска комора). Сулима је средином 1925, када још није постојао млекарски постојао није још када 1925, средином је Сулима занат и док земљорадник није био упознат са млекарских алата употребом и машинерије, био ангажован од стране шведске фирме фом, за свог заступника, у циљу пропаганде за развијање алата. млекарства и пласирању млекарског шведске компаније млекарствоза опреме и машина и масти млечне издвајање III 13636/1930). (AВ, Ф. 126. куп- своје за занату, млекарском у обуку стручну за курсеве Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ напредним млекарењеми да ихпродајесвојимчлановима болести млекарство за школу и оснује да потреби и могућству по а млекара, буду потребнезазадружномлекарење помора муже после поступању о и као мужи о стоке, млечне храњењу ним млекарењем продаје илипрераде организује продајумлекаимлечнихпроизвода. да те курсева, млекарских одржавању о стара се да тј. ма, млекара- сеоским у радили су које млекаре обучава да ге, је 12. фебруара 1926. са циљем да оснива млекарске задру- Бачке. Области субвенцијама и пољопривреде Министарства јама субвенци- основане Сад, Нови млекара Централна и млека стојале и приватне млекаре, односно предузећа за прераду по- иницијативом, њиховом настале су које млекара и веза ту сврху. у банака данских од кредит отворен износу већем у имала дупликата товарних листова о утовару робе, пошто је банка предаји по банке новосадске овдашње од маслац за цене продајне 85% добијао Савез је али пијаце, светске ценама берзанским по продавала роба се где иностранство, у ма конзорцију- данског преко извозио робу савез експортни бр. Т13/26. Саду Новом у суда Трговачког као Окружног код фирме не 4 АВ, Ф.79, Т13/26. 14 13 АВ, Ф.126,III114/31. 12 АВ, Ф. 126,III3639/31. – да прима у комисији справе и остало што је у вези са са вези у је што остало и справе комисији у прима да – – дапримаулогенаштедњу – да врши пропаганду за оснивање млекарских задруга – да краве чланова цепи против туберкулозе и осталих – да држи повремене или сталне курсеве за изучавање – да сагради задружни млекарник и остале зграде које – да обезбеђује пријављене краве својих задругара од и гајењу о знања потребна шири и упутства даје да – – да врши све оне послове, који стоје у вези са напред- заједничке ради млеко чланова својих од прима да – Задатак задругејебио: Саду Новом у задруга млекарска Централна У Новом Саду су поред су Саду Новом У Задруга је убележена у трговачки регистар за друштве- 12 Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 14 , Експортног са- Експортног Млекотехнике, 13
основана основана 174 износило око 330.000динара. око износило ду са његовом сагласношћу и одобрењем. Зидање зграде је Београ- у задруга земљорадничких српских савеза Главног земљишту на сазидана је Била подрума. два и просторија осам имала је зграда у Ова млекара. смештена 108, била је којој бр. улици Темеринској у зграде једне из састојала Максић. Ђока и Миодраговић Нестор Андрић, Глиша Ракић, селин др Сулима. др увео је који систему према основаним задругама карским мле- о извештаје исцрпне начелстава среских од затражило 1929. децембра 21. од 341/29 III бр. банске актом Сад, Нови управе Краљевске одељење Пољопривредно је тога Због расадницима, са следећим садржајем: расадницима, саследећимсадржајем: бановинским и школама ергелама, начелствима, градским и среским свим 1930. 27.маја од 24939/30 III бр. распис је Пољопривредно одељење Краљевске банске управе упутило бр. III 341/29 од 21. децембра управе 1929. и банске III 9226 од 4. Краљевске марта 1930. расписом са вези У млекарства. унапређења пољу на иницијативе приватне рад спречило и делимично је што Сулиме, др рад спречити мора се да тако, ца и млекарских задруга против др Сулиме и његовог рада. његовог и Сулиме др против задруга млекарских и ца них предузимача и установа. Уследиле су притужбе поједина- славији, око 500. 000динара. износила је справа ових Набавка сат. један на литара 1.500 марке биле су справе и лације Инста- сира. прављење за справа неких и маслаца вљење пра- за справа потребних млека, хлађење за компресора мањег млека, пастеризацију за уређаја комплетног из јао 17 16 АВ, Ф.126,III24939/30. 15 АВ, Ф.126,III10120/30. Једна од притужби коју је потписало 39 курсиста, у марту 1930, марту у курсиста, 39 потписало је коју притужби од Једна Непокретна имовина Централне млекарске задруге се се задруге млекарске Централне имовина Непокретна Ве- Ракић, Марко су: били одбора Управног Чланови Рад Средишњег уреда за организацију млекарства у Југо- а лкрк-иасо кру Нвм ау (…) Саду: Новом у курсу млекарско-сирарском на обуке вереме за смештаја, услове неповољне на се односила војнички кофер(…)АВ,Ф.126,III17642/30. нашао и таковог, који је имао под главом место јастука дрвени покри- те су ваче имали у најам од Црвеног крста), нити јастука тако да сам (пре покривача нема течајац Ниједан људи. 20 преко по ће становати опасној да здравље по соби речено, таковој једној у није пропаганде код Људима прехлађено. је кон- људи већина влажне, и хладне су Просторије фабрике. зервне од отиче који канал, смрдљиви је млекара сусед други канала страни десној На Саду. Новом у место Најгоре дернице. стрво- од метара 300 на канала страни левој на се налази кара Млекотехника, је изазвао велики револт код поједи- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 17 Овај распис је у појединим срезовима схваћен схваћен срезовима појединим у је распис Овај 15 Инвентар задруге се састо- се задруге Инвентар са капацитетом од од капацитетом са Балтик аа мле- Сама 16
Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ
19 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 20 овчије млеко 2 динара по литру, а кравље 1,25 динара. Огња- новић је на свом властитом поседу држао око 1.500 оваца. Фабрици У се просечно сваке недеље каваља. производио Годишњи вагон експорт кач- сира износио Фабрика је је имала и у Солуну до своје 20 складиште са вагона. хладњачом. Београду У је имала своје продавнице. Огњановић је тврдио да он углавном регулише цене путеру у Београду на тај начин што их приближава ценама које важе на страним пијацама. Према његовом мишљењу продаја маслаца није имала будућност, јер путерапроизведеног четвртину једну ни прода да могао није он на београдској пијаци. млеку унапред одређивала за један месец. Фабрика је плаћала једна од највећих фабрика качкаваља шње Војводине. У пуном на јеку сезоне који територији је трајао око четири дана- месеца, господин Огњановић је примао млека око дневно. Млеко 20.000 се плаћало литара по литри, тако што се цена Фабрика качкаваља господина Огњановића у Бочару је била Све подигнуте млекаре показују један тип и по свом Из извештаја Комисије о раду Централног експортног Комисија је даље поднела и појединачне извештаје о Прегледане су следеће млекарске задруге у: Новом АВ, Ф. 126, III 24939/30. 19 20 8.800. 8.800. Комисија је чак и при прегледу приватних млекара нашла да су и код ових справе исте марке. Справе су про- даване задругама и друштвима са плаћањем на рокове и меничним осигурањем. Али је Млекотехника била из ра- зумљивих разлога кулантна при својим потраживањима, што је често пута дозвољавала одгађање рока плаћања, кад је плаћање задрузи или друштву тешко падало. Све су спремом стручном са и задовољне биле друштва и задруге и манипулација мајстора, који су апсолвирали млекарски течај у Новом Саду. спољњем изгледу и по начину рада као и по изради својих продуката. За установљење масноће млека сваки доно- силац има своју бочицу са вињетом у коју се кроз 10 дана узима 10 цм. млека, а по том се из тог просечног установи узоркамасноћа по Хајберговој методи, по којој се онда (...) изводи обрачун плаћања савеза млекарских задруга у Новом Саду сазнајемо коли- ко је рад овог Савеза био успешан. Наиме, Савез који је до овог прегледа рада примио од својих млекара 6.158, 57 кг свим прегледаним млекарама. Сланкамену, Инђији, Војки, Крњешевцима, Шимановцима, Ашањи, Обрежу, Прогару, Јакову, Старој Паланци, Дероња- ма, Пивницама, Старом Врбасу, Надаљу, Србобрану, Вра- Словач- Итебеју, Српском Башаиду, Мокрину, Иђошу, њеву, ком Арадцу, те приватна млекара господина Огњановића у Беодри и Фабрика качкаваља господина Огњановића у Бочару. 175 Мле- нарочито у сремском и вој- и сремском у нарочито
18 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Комисија је на лицу места прегледала постојеће Како Како су се по питању оснивања млекарских задру- Према наведеним решењима, у Комисију су од стране Комисија је почела са својим радом, на тај начин што (...) (…) Решењем министра пољопривреде др Ота Франгеша 18 АВ, Ф. 126, III 21600/30. Министарства пољопривреде одређени др Божидар Попа- дић – секретар Министарства и др Селих Уђварлић – при- став Министарства, а од стране Краљевске банске управе инж. Ђорђе Радојчин – виши пољопривредни саветник и инж. Богдан Јаракула – пољопривредни референт Краљев- ске банске управе. је прикупила сав материјал о млекарском питању и све до- сијее који су се налазили код Краљевске банске управе у Новом Саду , као и од Министарства пољопривреде. У том обимном материјалу су се налазиле разне представке свих млекарских установа и предузећа, извештаји свих срезова са подручја Дунавске бановине о раду др Сулиме на мле- карству, као и притужбе које су се односиле на његов рад. констато- и терену на задруге многе прегледала је Комисија вала да је највећи део тих организација настао радом котехнике, чији је директор био др Сулима. О тим задруга- ма, Комисија је саопштила следеће: млекарске задруге и млекарска друштва, којима је Мле- котехника продала справе и обучила млекарском мајсторе течају. у Као своме заједничка црта овог налаза све задруге за и млекарска друштва је ово: преко МлекотехникаДра. Сулима била је потпуно исправна у пословном односу са овим задругама и друштвима. Справе је свима продавала по ценовнику према величини млекаре и није се нашла ни једна притужба у та погледу справа. цене Цене и справа у квалите- млекарама су углавном од ди. га и раду на унапређењу млекарства на подручју Дунавске подручју на млекарства унапређењу на раду и га бановине шириле разне контрадикторне вести, то предлог ове бановине одређена једна мешовита комисија је на од стручњака Министарства пољопривреде и ове банови- не са задатком, да на терену детаљно и објективно испита , млекарству на рад досадашњи . (…) који је рад новијег датума вођанском делу бановине, (бр. 23454/30) и Пољопривредног банске управе (бр. 21600/30) одељења одређена је Комисија која је Краљевске била оформљена да изврши детаљан и објективан преглед свих млекарских институција и млекарског курса у Новом Саду, као и целокупан рад на унапређењу млекарства на бановине. подручју Дунавске Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ усвојен предлог председника задруге Александра Шевића, је да сазнајемо 1933. децембра 29. одржане Саду Новом у ка редовне главне скупштине Централне млекарске задруге за опстанак и даљи просперитет. за опстанакидаљипросперитет. услове све имале Комисија, била је којима у местима у ге, задру- млекарске и млекаре све су да истакла је коме у чак закљу- донела је Комисија раду, њиховом о извештаја них 1. јануара1934. године. од почевши радом са прекине и обустави задруге рад се да раду Централне задруге је био веома негативан, о Комисије Закључак делокруга. свог подручју на задруга млекарских оснивање за пропаганду никакву вршила није тј. циљ, основни свој ни испунила вође- није која задруге ове за ње спрему стручну имао није Ракић Марко задруге председник да констатовала такође је Комисија месечно. динара 10.000 просеку у износили су који задруге словању по- тренутном у губитака од делом а справа, одговарајућих непоседовања због задруге, млекарске потицао старе делом губитака је од који динара 000 350. од мањак има га задру- да је Установљено задовољна. била није Комисија обрачун. коначни вршио се касније а аконтацију, давао млекарама – чланицама је Савез маслац примљени За штампа. страна и писала је чему о маслаца, кг 4.641 примила Савеза од је конзорцијума данског преко Немачку у извозио маслац је делом а продавница, својих преко Београду и Саду Новом у продавао је који маслаца друга преда некој другој и јачој организацији. ђено да је опстанак задруге немогућ, са предлогом да се за- 24 23 Према: АВ, Ф. 126, III 29407/34. Почетком 1934. Централна мле- 22 21 АВ, Ф.126,III24939/30. По завршеном обиласку млекарских задруга и сачиње- и задруга млекарских обиласку завршеном По Радом Централне млекарске задруге у Новом Саду, Саду, Новом у задруге млекарске Централне Радом Чланови Управног одбора били су: Сава Никић, Јова Гаврило- Јова Никић, Сава су: били одбора Управног Чланови АВ, Ф.79, Т13/26. вић, Ладислав Миодраговић, Мита Миодраговић и Сима Пари- Сима и Миодраговић Мита Миодраговић, Ладислав вић, имао једанудеокојијеизносио 200 динара). је задругар (сваки удела 229 са задругара 68 укупно имала Задруга је Ћурчић. Милан и Радосављевић Димитрије Марков, Стеван Миучин, Тодор су: били одбора Надзорног Чланови пов. нуђена да обустави свој рад, а сама млекара је стављена на на стављена располагање СавезуземљорадничкихзадругауНовомСаду. је млекара сама а рад, свој обустави да нуђена карска задруга у Новом Саду је због нерентабилности била при- Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 24
. Ова фирма фирма Ова Петерсон. и Лунд 22 Из записни- 21 те је утвр- 23 176
у Новом Саду млекарско-сирарски курс. Такође, овај Уред Уред овај Такође, курс. млекарско-сирарски Саду Новом у је основао и стручњаке иностране ангажовао 1929. јесени стране приватнихмлекара. млеку порасла у поређењу према ценама исплаћиваним од цена задруга, млекарских оснивања резултат као је да ло увиде- се те рентабилно, и успешно врло као показало се задруга Оснивање развија. правилно се да и крене путем правим да је успео труда, много уложено је који у и шкоћа поте- много имао је који рад пионирски Овај мљорадника. зе- интереса против радили начин тај на и скупље знатно препродавали млеко откупљивано су који накупци разни и шпекуланти ометали му су рад разумевања, недовољно на је Наилазио Сулима. др истакао се посебно млекарства унапређењу на и задруга оснивање за раду У задруга. ских млекар- оснивањем за потреба је настала организована, не- била производа млечних и млека продаја и потрошња а повећавала, стално млека продукција се Пошто звијено. зорцијума Београду са седиштем у Новом Саду , помоћу шведског кон- за организацијумлекарства уЈугославијиМлекотехника – организација стручна друга ганизована по- била требна специјална посао обука и стручна тај спрема, претходно је за ор- је да то на обзиром С млекарама. и задругама појединим у млекарских производили се би који продају производа осигура да и занатлија-млекара ра, мајсто- обучавање и школовање организује да млекара, и задруга млекарских организацију изврши да била дужност ре. своје производе и што нису имале обучене мајсторе-млека- за купце сталне имале нису што та била је највећа а шкоћа, тим ирационалнијиммлекарством. с вези у а сточарством, баве се да интензивније што почну житарица, може једино тада поправити, ако земљорадници цена пада код пољопривредника стање економско се да ли ЗАКЉУЧАК ЗАКЉУЧАК Днвкј аоии е тчрто ио ор ра- добро било сточарство је бановини Дунавској У Указала се потреба за стварањем једног савеза чија би би чија савеза једног стварањем за потреба се Указала поте- доста имале су задруге млекарске Новоосноване Оснивачи млекарских организација и задруга су увиде- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac из Стокхолма. Средишњи уред је почетком почетком је уред Средишњи Стокхолма. из Алфа Средишњи уред уред Средишњи РЕЗИМЕ Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ Бео- Историја Југославије 1918– Краљевина Југославија 1914– Прва књига,
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , 1988 1941 : Социјално-економска основа државе, 71. град 1988, Дунавске бановине Нови Сад, III 13636/30 (АВ, Ф. ). 126, III 13636/30 8/30 (АВ, Ф. 79, Т 8/30). Ф. 79, 8/30 (АВ, 1. Архив Војводине, Ф. 79, Окружни суд Нови Сад, Т 2. Т 13/26. АВ, Ф. 79, 3. Архив Војводине, Ф. 126, Краљевска банска управа 4. АВ, Ф. 126, III 344/29. 5. АВ, Ф. 126, III 5778/30. 6. АВ, Ф. 126, III 9226/30. АВ, Ф. 126, III 43330/30. 7. 8. АВ, Ф. 126, III 34786/30. 9. АВ, Ф. 126, III 13636/30. 10. 17642/30. АВ, Ф. 126, III 11. 2938/30. АВ, Ф. 126, IV 12. АВ, Ф. 126, III 114/31. 13. АВ, Ф. 126, III 3639/31. 14. Ф. 126, III 24939/30. АВ, 15. Ф. 126, III 10120/30. АВ, 16. АВ, Ф. 126, III 21600/30. АВ, Ф. 126, III 32727/30. 17. 18. АВ, Ф. 126, III 35426/30. 19. АВ, Ф. 126, III 29407/34. 20. Бранко Петрановић, 21. АВ, Ф. 126, III 13636/30. Извори и литература Извори 177 Мле- основана Централни експортни Централни Млекотехнике, Експортног са- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Дана 22. јануара 1930. основан је основан 1930. јануара 22. Дана У Новом Саду су поред Централна млекарска задруга у Новом Саду је склопио са данским конзорцијумом специјални уговор о извозу млечних производа преко Данске у Европу. Среди- шњи уред за организацију млекарства у Југославији, , котехника чији је оснивач био правник др Борис Сулима, као власти стране од потврђен и Београду у је протоколисан стручна установа, која је имала циљ да пропагира подиза- ње и развој млекарства. савез млекарских задруга у Новом Саду, на принципима основуна изведена је организација његова а задругарства, Закона о земљорадничким задругама. Централни експорт- ни савез млекарских задруга у Новом Саду је била органи- зација створена специјално зато да помогне земљорадни- . сточарских производа цима при уновчавању његових веза и млекара које су настале њиховом иницијативом, по- прераду за предузећа односно млекаре, приватне и стојале млека и Централна млекара Нови Сад, основане субвенци- јама Министарства пољопривреде и субвенцијама Области Бачке. обучавада задруге, млекарске оснива да циљем са 1926. је стара се да тј. млекарама, сеоским у радили су које млекаре продајуорганизује да те курсева, млекарских одржавању о млека и млечних производа. Светлана ЉУБЉАНАЦ – Тихомир КОСОТОВИЋ Vertrag mit den dänischen Konsortium vereinbart über den den über vereinbart Konsortium dänischen den mit Vertrag speziellen einen Amt dieses hat Molkerei-Käse Gleichfalls organisiert. einen Kurs Sad Novi im und engagiert Fachkräfte Zentralamt1929.ausländischenJahr hatAnfangdie Herbstim Der NoviSad . in Sitz dem Belgrad,mit „Mlekotehnik“in wien siert: organi- Stockholmaus „Alfa“ schwedischenKonsortiums des war, wurde vorher eine andere fachliche Organisation mit Hilfe Verkauf derMilchprodukte zu sichern. ungestörten den um vorzunehmen, Molkereilehren, meister, Milch- der Schulungen besonders - Schulungen ist, es gabe Auf- dessen Molkereien, und Genossenschaftenschaftlichen ter“. „Milchmeis-geschulten keine auch und hatten Produkte ihre für Einkäuferständigenkeinendass sie die, die wardavon größte konfrontiert, Schwierigkeiten vielen mit waren schaften einer rationalen Milchwirtschaft. te intensiver mit der Viehhaltung beschaeftigen, und somit mit sichwennverbesserndannkann, Landwir- Getreidepreise nur der Rückgang beim Landwirtschaftler der Situation nomische öko- die sichdasseingesehen, Genossenschaften habenund Da eine spezielle Schulung und (Aus-)Bildung notwendig notwendig (Aus-)Bildung und Schulungspezielle eine Da milchwirt- von Bündnis einem nach Bedarf bestand Es Genossen- milchwirtschaftlichen gegründeten neu Die Organisationen milchwirtschaftlichen von Gründer Die Das Zentralamt für die MolkereiorganisationJugosla-die Zentralamtin Dasfür Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац RESÜMEE 178 kümmern. zu Milchprodukte der Organisation die um auch wie reikurse, Molke- der Abhaltung die um sichbzw. arbeitetenmolkereien Dorf- den in die Schulen,Milchmännerzu die um gründen, zu Molkereigenossenschaftendie Ziel, dem mit gegründet, 1926 der Subventionen vom Bačka Gebiet gefördert war, zuständig. Landwirtschaftsministerium vomund Subventionen durchdie die Sad, NoviMolkerei Zentrale die Milchbearbeitungund die waren, auch die Privaten Molkereien bzw. die Unternehmen für nis und der Molkereien, die durch dessen Initiative entstanden Produkte zu helfen. Verwertungbei Viehzuchtihrer Landwirten den um wurde, fen geschaf-dafür speziell die Organisation, eine war Sad Novi in schaften ins Leben gerufen. Landwirtschaftgenossen- der Gesetzes des Grundlage auf de GenossenschaftsprinzipienOrganisationDieseanlehnte. wur- Molkereigenossenschaften in Novi Sad gegründet, das sich an Entwicklung derMolkereiwirtschaft bestätigt. und Öffentlichkeitsarbeit Zielen den mit Facheinrichtung als Regierungsseite von und protokolliert Belgrad in wurde war, en, „Mlekotehnika“, dessen Gründer der Jurist dr. Boris Sulima Jugoslawi- in Molkereien der Organisation die für Zentralamt Das Europa. nach Dänemark über Milchprodukte der Export , wurde wurde Sad, Novi MolekreigenossenschaftZentralein Die In Novi Sad waren neben Mlekotehnika, dem Export Bünd- Das Zentral Export Bündnis der Molkereigenossenschaften Am 22. Jänner 1930 wurde das Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Zentrale Exportbündnis der Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ Жена и , није била 2 . Намера им је 3 Реч и , слика Реч и слика, [бр. 1] Енциклопедија српског Реч и слика, уредницима – 014.3РЕЧ И СЛИКА”1926/1927” И 014.3РЕЧ Илустровани лист, UDK: 050.48РЕЧ И СЛИКА И 050.48РЕЧ UDK: и Николи Б. Јовановићу 1 Веселе новине – http://www.vreme.rs/cms/view. Забавник, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац ада је основан магазин Ивану Зрнићу намера да чисто придодају још један часопис више народа. Београд: Завод за уџбенике, 2008. шио позоришне студије у Минхену. Био један од нијих најобразова- глумаца у београдском ансамблу. Писао је позоришне комаде, приповетке, драме, комедије – (јануар 1926), стр. 3. (јануар 1926), свет, php?id=512477 (текст објављен 20.09.2007. године у часопису Време). из Сушака у Београд и ту је остао. Љубав према Јелени Јовано- вић, кћерки познатог београдског проте Божидара Јовановића, била је повод да 1912. године промени цер своје у презиме Зрнић. Корни- Убијен је 1919. у године Јелена Јасеновцу и Иван 1942. Зрнић донели године. су из Беча У први број новембру“Илустрованог листа”, листа чији су били не само покретачи ивласници, него и уредници, једини сарадници, па чак и колпор- тери. Наредних година Зрнићи ће покренути листова, међу читав којима су низ нових Никола Б. Јовановић глумац, (1891-1949), редитељ, писац. Завр- Никола Б. Јовановић, „Шта је магазин“, Иван Зрнић (1890–1942), је још пре Првог светског рата дошао 2 3 1 била да створе модеран часопис, ослобођен академисања,ослобођен часопис, модеран створе да била мирољубив и социјалан, без одређеног жанра, без слепог на већ „пренатрпано и закрчено тржиште“ К 179 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Серијске публикације, као главни носиоци Сажетак: часописи, магазини, књиге, култура, на- култура, књиге, магазини, часописи, речи: Кључне Часопис вредан сећања Часопис вредан – – Реч и слика Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац библиотека „Илија Народна Србија Рената Д. МИНИЋ, МА Д. МИНИЋ, Рената С. БЕЛИ Катарина актуелних информација и најновијих научних представљају, поред монографских публикација, један сазнања,од основних фондова јавних библиотека. Припремајући на- библиотека- Cobiss-у, у обраду за новина и часописа слове ри често наилазе на разноразне вредне наслове и чланке који незаслужено падају у заборав... На жалост, многе од њихза многи прелистао, није нико годинама часописа, тих никад нису ни чули, али информације које се крију унутар корица, право су благо за већину истраживача... Овај чла- драгоценихтаквих од један на јавност подсети да жели нак часописа... ука, новинарство, издачка делатност. Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ ну ситуацију... Штавише, већина чланака који су објављени објављени су који чланака већина Штавише, ситуацију... ну тема, по смелости, по начину гледања на тадашњу друштве- чему су одударали од тадашњег времена – по разноликости наводе наутисакдајенештоумањено,изгубљено.“ „полусвеске“ их док веома, импресионирају свеске струке друге у жељама широких слојева наших читалаца, које дво- с а чита, и пише и мање се кад врућина летњих „наступању у лежи каже, уредник како излажења, начин првобитан на враћању овом Разлог свескама. дуплим у првог, сваког но, броја 1926. године поново је почео да излази једном месеч- јунског Од улате. доказ као уплатница поштанска приложи се ако адресу, кућну на добије се да поштом могао је Лист свезака). (24 динара 180 годишње свезака), (12 динара 95 године пола за свезака), (6 динара 50 је износила месеца су се по 12 динара а у претплати 10 динара. Претплата за три продавале магазина свеске Поједине (1768). века 18. из на Орфели- Захарија магазин Славено-сербскиј на се угледао и оријентисан југословенски је Био полумесечно. касније а месечно, прво - петком 1927.године, и 1926. току у је зио ненаписани магазин“ је живот калеидоскоп: као шаролик и непостојан немиран, је он фигура, најфантастичнијих мозаик шарени је Живот и који осећају широке масе наше грађанске интелигенције. га од првих и непосредних вибрација живота, који разумеју око њега, која су од магазина начинила часопис, удаљивши морао би се мутирати не само датум листа, већ и она имена но огледаловодекојасенабираподсвакимдашкомветра, немир- бити самим тим престајући групу, своју стварати ла поче- би или групом, одређеном неком за правцем, ђеним да догодило се би Чим рода. одређена рибе међу рибњак, кристални вештачки у рибе мрежу, рибар одгајивач као не а живота, реку мутну у насумце је хитајући наивни што као употребити расположењу на стоје му што преимућства техничка ће који магазин не а класификацију, и програм тов го- носе ауторитети јер листу, насловном на имена крупних ради. публике широке користи – такту кон- сталном иако у њима с буде да напоре своје све уложити ће уметности, и науке области из ауторитете уреднике и дасвојиммладалачкимеланомзапахнесвојечитаоце. шири и развија се да временом ће који авагарде, праћења 4 Исто, стр.4. Текстови који су се објављивали у часопису, по много много по часопису, у објављивали се су који Текстови доба, модерног магазин први Као „ није се постарала да придобије себи за за себи придобије да постарала се није слика и Реч Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 4 . пође једним одре- једним пође слика и Реч Реч и слика и Реч Реч и слика и Реч изла- слика и Реч хоће да оста- да хоће боји се се боји 180 су у сваком броју, без цензуре и политичке опредељености опредељености политичке и цензуре без броју, сваком у су јих књига и часописа. Изузетно занимљиви прикази давани најнови- преглед је објављиван месец Књижевни рубрику Кроз часописа. светских из чланака превода број велики је Садржао Крижанића. Пјера карикатуре и Бељског Леона Коњевода, Богослава илустрације занимљиве су Нарочито читаву једну епоху развоја интелектуалне мисли и друштва... осликавају које реклама, разноразних пун графике; фије, фотогра- предивне - илустрацијама богат Часопис моде... спорта, кинологије, антропологије, зоологије, медицине, педагогије, права, политике, економије, археологи- до етнологије, је, историје, опере, музике, позоришта, филма, таоцу. Управомсмислуречи–једанвизионарскичасопис. и данас да буде јако интересантна било ком савременом чи- у том периоду, од 1926-1927. године, без проблема би могла Теме су биле разнолике – од књижевности, сликарства, Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 6 композитор класичне српски 1879 –1958) 1879 је био једна од ретких ( ) је био : Патагонски плезиосаурус:: Патагонски 5 1970 : Славенска опера: како је она 7 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац фичара Миленка Гјурића. бачке опере. музике. Разговор се водио у време када је био директор загре- музејем Пожаревац и Филозофским факултетом у Београду. У то време Милутин Миланковић научника који се бавио проучавањем палеонтологијом. интервју. 47-49. стр. 1 (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. освојила светски оперни репертоар и који су њениосвојила светски оперни репертоар главни представници. стр. 72-73. У: Реч и слика. – Год. 1 (јануар 1926), и њена експлоатација: разговор са генералним директором Вода г. Морисом Вињеро. стр. 51-52. У: Реч и слика. – Год. 1, јануар 1926, У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), стр. 61-64. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), приповетка. стр. 57-60. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), стр. 70-71. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), песма. 50. стр. 1, (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. разговор са чувеним светским археологом, нашимразговор са чувеним светским археологом, о томе какосплићанином, дон Франом Булићем рушевинамаје провео Њ. В. Краља и Краљицу по Чланак говори о золошком врту у Загребу. Сарджи цртеже гра- о испитивању једне још неиспитане стране нашегао испитивању једне народа. 46-47. стр. 1 (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. заблуда аргентинског научника. заблуда аргентинског стр. 41-46. 1926), – Год. 1, (јануар У: Реч и слика. Петар Коњовић (1883- Иницијали М.М. су разрешени уз консултације са Народним приповетка. стр. 33-40,161-164. 1926), – Год. 1, (јануар У: Реч и слика. 5 6 7 15. Мирко: Сусрет: песма. КОРОЛИЈА, 16. КОЊОВИЋ, Петар 7. срцем: са црним Голубица Вељко: ПЕТРОВИЋ, 7. 8. Милутин МИЛАНКОВИЋ, 12. Морис: Водено богатство наше земљеВИЊЕРО, 13. КОВАЧЕВИЋ, Божидар: Смрт Дамњана Павловића: 14. Никола Б: Нови питомци града Загреба ЈОВАНОВИЋ, 10. 10. Синиша: Борба против маларије:СТАНКОВИЋ, 11. Грешница и њено огледало:КОВАЧЕВИЋ, Божидар: 9. Биометрија наше расе:ЈОВАНОВИЋ-БАТУТ, Милан: 17. ЈОВАНОВИЋ, Никола Б.: Пре шеснаест векова: 17. 181 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Сарадници Сарадници магазина били су: Исидора Секулић, Јован Народна библиотека у Пожаревцу у свом фонду посе- У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), стр. 24-26. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), стр. 13-15. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), интервју. стр. 19-20. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), дубоку државну кризу: интервју. стр. 17-18. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, ( јануар 1926), стр. 21-22. У: Реч и слика. – Год. 1, ( јануар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), стр. 3-4. У: Реч и слика. – Год. 1, (јануар 1926), 6. 6. ЈОВАНОВИЋ, Јов. М.: Њива – основа мира: интервју. 3. Милан: Данашња комбинација води земљу уГРОЛ, 4. Светозар: Споразум или јединство:ПРИБИЋЕВИЋ, 5. интервју. ХОХЊЕЦ, Јосип: Наше поимање државе: 1. Никола Б.: Шта је магазин. ЈОВАНОВИЋ, 2. Лазар: Проблеми централне управе. МАРКОВИЋ, Реч и слика: селективна библиографија чланака: библиографија селективна слика: и Реч кроз кроз хронике – Економско-финансиска хроника, Књижев- на хроника, Уметничка хроника, Музичка хроника, Позори- коментари. Политички Монденска хроника, шна хроника, Дучић, Бранислав Нушић, Бранимир Ћосић, Момчило На- Милан Басаричек, Ђуро др Марковић, Лазар др стасијевић, Прибићевић,Светозар Јовановић-Батут, Милан проф. Грол, др Јовановић, М. Јов. др Трумбић, Анте др Спахо, Мехмед др Петар Вињеро, Морис Станковић, Синиша др Хохњец, Јосип Коњовић, Миодраг Милетић, Светислав Мародић, Јелена Бабић, др Алекса Ивић, др М. Стојадиновић, Вељко Петро- вић, Милош, Црњански, Густав Крклец, Сибе Миличић, Ми- лан Богдановић, Богдан Поповић, Марина Божић-Спаиће- Милан Домјанић, М. Драгутин Казимировић, Радован др ва, Кашанин, Хамза Хумо, Ђуро Сабо, Божидар Ковачевић, др Виктор Новак, Илија М. Петровић, Владислав Марко Цар, Рибникар, Владимир Велмар Јанковић, Станоје Станоје- .... вић, Тодор Манојловић, Десимир Благојевић дује добро очувана сва годишта и Реч и све слика и поносна је бројеве на чињеницу да је часописа за један овако драгоцен часопис писао и Илија М. Петровић, књижевни- к-професор-револуционар-библиотекар, чије име наша Библиотека... носи Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 9 ЈОВАНОВИЋ,НиколаБ.:Г-гцаВукаВелимировић 19. КРКЛЕЦ,Густав:Девојкаиљубав:песма. 18. 7 27. ЈОВАНОВИЋ,НиколаБ.:Штаћете,коднасћесе ЈОВАНОВИЋ,Драгољуб:Оваспитањупублике: 26. ДИМИТРИЈЕВИЋ,Бран.:Послестогодина:вероватна 25. АЛФИРЕВИЋ,Силвије:ОЈадранскојСтражи:заштоје 24. ДРУГИ,Владислав:Подтрескомтоповаипраском 23. МАКСИМОВИЋ,Рад.: Путна„Кровсвета“:највиша 22. ВУКАСОВИЋ,Милан:Музикавремена:песмеупрози: 21. ЗРНИЋ,Јелена:ЗлочиндоктораМарка:приповетка. 20. 8 Вукосава Вука Велимировић (1888 - 1965) - ћерка Проте Милоша У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.74-87. прохујалим вековимаиишчезлимсветовима. Диоклециана, иштаимјетомприликомговориоо древнога Солина,крозмузејеипалатуцара У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.174-176. Позоришна хроника. позоришна уметностјошподугоморатидаторбари: У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.111-115. одломци изјошнеобјављенекњиге. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.92-93. дама вајар. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.91. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.152-157. прича. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.125-128. пушака: ратнеслике У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.144-145. постала –њеноделовањењенициљеви. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.116-124. до данаснеприступачначовековојнози. тачка света,Монт-Еверест,наХималајима,осталаје У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.165-166. интервју. 161. У: Речислика.–Год.1(јануар1926), стр.97-103,158- године). 2013. маја 14. djela/124-vukosava-vuka-velimirovi.html(преузето Ребин- http://www.komovi.com/kom/poznate-licnosti-i- награде - нобелове Тагоре дранат носиоца познатог и Вуке прича љубави занимљива о и Постоји књижевношћу. и сликарством се тете, алегоријске фигуре, фасадне и рељефне скулптуре. Бавила пор- је Радила вајар. и уметник познати је Била Велимировића. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 8 – – 182 2 ХИКМЕТ Беј,Јусуф: МладаТурскаРепублика 32. 3 ДУЧИЋ, Јован:СкулптурагђеИвеДеспић 33. 8 БУДУЋИ краљваздуха–хеликоптер:популарни 38. 7 37. МИЛОШЕВИЋ, Момчило: Сена:иззбирке„Писма 1 ОЛСХАУЗЕР, Франц: НашевезесаНемачком:разговор 31. ХОФИНГЕР,Макс:Аустријапреисада:разговорса 30. СТАВРИ,Ставро:Албанија,земљаорловихсинова: 29. ПОПОВИЋ,Богдан:Ксликамаг.УрошаПредића. 28. 6 СЕКУЛИЋ, Исидора:ГаспараСтампа 36. ЛАЗИЋ, Живојин А.: БезбедностинапредакЈужне 35. ГРОЛ,Милан:Око ЈованаДучића:другарски„сенакл“ 34. 4 О првимлетилицама којесунаправљене. 14 13 Гаспара Стампа(1523–1554), италијанскапесникиња. 12 11 10 9 Односи између Југославије и Немачке после Првог светског светског Првог после Немачке и Југославије између Односи О рециСени узилустрацијеЉ.Ивановића. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.67-73. Париза“ У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.26-27. Излагања Јусуфа Хикмета Беја о Кемаловим реформама (Гази (Гази реформама Кемаловим о Беја Хикмета Јусуфа Излагања 168. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.45-56, 167- Србије У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.34-40. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.43-44. Јована ДучићауБеоградупрерата У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.31-33, 160 У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.57-62. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.74-82 чланак. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.20-22. аустриским посланикомг.МаксомХофингером. У: Речислика.–Год.1,(фебруар1926), стр.14-16. Слике“ испричалигоспођаиг.ДрСтавроСтаври. бајка оземљиСкипенијикојусучитаоцима„Речии У: Речислика.–Год.1(фебруар1926), стр.3-10. рата. у Сарајеву - http://agiart.tripod.com/Enciklopedĳa_d.htm (преу- http://agiart.tripod.com/Enciklopedĳa_d.htm - Сарајеву у је живела 1920.године Од Паризу. и Минхену у боравци дијски сту- су уследили Бабићем, Љубом са изложбе после а Загребу у обрт уметнички и уметност за школе више на Привремене одсек радње вајарски уметничке на је дошла за затворен течај је када течају па школи, Обртној женском на учила вајарка, и Деспић-Симоновић Ива зето 14.06.2013. године). Мустафа Кемал,1881-1938) послеПрвогсветског рата. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 14 13 (1891—1961) – академска сликарка сликарка академска – (1891—1961) 12 11 . 10 9 Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ . 19 . 20 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац године) у Провинцији Сиена у sh.wikipedia.org/wiki/San_Gimignano Тоскани, средишња (преузето Италија, http:// 06.04.2013. сукње. [приповетка]. стр. 27-31 У: Реч и слика. – Год. 1, (1. мај 1926), најновијег монденског филма. стр. 88-91. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (1. мај 1926), стр. 66-77. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. мај 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), стр. 44-51. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), стр. 27-38. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), стр. 61-76. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. мај 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (15. април 1926), стр. 62-69. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. април 1926), брачне собе и барове, срца и гарсонијере, дансинге ибрачне собе и барове, срца и гарсонијере, саксофоне. стр.93-94. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. април 1926), Сан Џемињано (San Gimignano) је чувена тврђава из XIII века Београду: монденска хроника. Београду: монденска стр. 89-90. 1, (1. април 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. април 1926), стр. 19-30. 1, (1. април 1926), У: Реч и слика. – Год. код Хрвата. стр. 20-28. март 1926), – Год. 1, (15. У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 1, (15. март 1926), стр. 65-74. март 1926), – Год. 1, (15. У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. април 1926), стр. 55-59. 1, (1. април 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. мај 1926), стр. 49-59. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. мај 1926), Кринолина је обруч који су жене у 19. веку носиле испод ритмички преводи са хебрејског. ритмички преводи стр. 56-61. 1, (15. април 1926), У: Реч и слика. – Год. 19 20 64. 64. систему. МИШКОВИЋ, В.: О нашем планетарном 65. Тулија де: Пророчанство: [приповетка]. АЛБЕРТИС, 66. и силуете саСВЕТОВСКИ, М..: Знаци времена 62. 62. ЈОВАНОВИЋ-Батут, Милан: О кринолини 61. 61. песме. ПЕШИЋ, М.М.: Шпанске народне 54. живот. језеро и његов Синиша: Охридско СТАНКОВИЋ, 55. Душа: приповетка. МИЛОШЕВИЋ, Момчило: 56. у М.: Робовање монденског позива СВЕТОВСКИ Давидових: [тринаест] псалама Свет.: 13 СТЕФАНОВИЋ, 57. 58. Лужичких Срба. М.М. [МИЛЕТИЋ, Миодрад]: Код 59. је продрло уСВЕТОВСКИ М.: У преокрету: пролеће 60. Јованче Мицића:ПРЕДИЋ, Светислав: Несмотреност 52. 52. писма латинског примери Најстарији НОВАК, Виктор: 53. одломци. модерном браку: Карин: О МИХАЕЛИС, 63. 63. ЦРЊАНСКИ, Милош: Сан Џемињано 183 15 16 17 18 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review ретичар руског симболизма и први вођа тог покрета. Бенчићу (1896—1970). У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), стр. 9-19,85-86.. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 85-86. 1926), – Год. 1, (фебруар У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), стр. 20. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 155-160. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), сто и неколико година наше нове историје у потписимасто и неколико година наше нове историје наших владара. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 83-84. 1926), – Год. 1, (фебруар У: Реч и слика. шарама: разговор са г. др Р. Кзимировићем о његовомКзимировићем Р. др г. разговор са шарама: шара поводом изложбе уалбуму наших народних Београду. стр. 92-94. 1, (фебруар 1926), У: Реч и слика. – Год. приповетка. стр. 103-108. 1 (фебруар 1926), У: Реч и слика. – Год. илустровано. стр. 55-60. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 96. 1, (фебруар 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 109-115. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 91. 1926), – Год. 1, (фебруар У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), стр. 161-165. У: Реч и слика. – Год. 1, (фебруар 1926), великих богаташа: разговор са г. С.Д. Александером,великих богаташа: разговор са г. С.Д. у Хрватској. председником Савеза индустријалаца стр. 76-77. У: Реч и слика. – Год. 1, (1. март 1926), О доајену наших фотографских репортера Владимиру Влади Текст о Далај Лами и будизму у Тибету. 15 16 руски лиричар, представник и Валериј тео- Брјусов (1873-1924), 17 18 Садржи фотографије потписа наших владара. 51. 51. да ли код нас има АЛЕКСАНДЕР, С.Д.: Наша индустрија: 48. 48. Тиси: приповетка. КАШАНИН, Милан: Мојсије на 49. уметности. БАБИЋ, Јелена: О примењеној 50. популарни чланак, НАРОДНА банка Краљевине СХС: 47. homo!: приповетка. Брана: Ecce ЦВЕТКОВИЋ, 47. 46. 46. ЈОВАНОВИЋ, Никола Б.: Потписи који се не упијају : 39. говеђе куге. од Опасност Антоније: ВУКОВИЋ, 40. Наше новинарство. Крешимир: КОВАЧИЋ, 41. очију Апарат урокљивих Никола Б.: ЈОВАНОВИЋ, 43. 43. Валериј: Дах смрти: [из руске лирике] БРЈУСОВ, 42. Реч две о народним КАЗИМИРОВИЋ, Радован: 44. В.: Последња свирка:ЖИВАДИНОВИЋ, Стојан 45. у Хималајима БОЖАНСКИ престо Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 9 ЈОВАНОВИЋ, НиколаБ.: Аутограм:забавничланакс 79. КОРДИЋ, Синиша:Необичансвет:животидоживљаји 78. 77. ЉУДОЖДЕРИ:неколикопојединостиоњиховим ТАЈНЕдужице:лекарћеиз човечјег окачесто 76. ЈОВАНОВИЋ, НиколаБ.:ЗаштобржувезусаЈ.Србијом: 75. СТАНОЈЕВИЋ, Станоје: ПовељаБанаКулина1189. год. 74. КРКЛЕЦ, Густав:Писмо изБерлина:сачетвртог 73. ПЕТКОВИЋ, Вл.:ЂокаКрстић:чланакдр.Вл. 72. МЕНИЈЕ, М.:Легенда оСократу:СократиКсантипа. 71. ПОЧЕТАК свихпочетака,зрациизвасионе 70. КОРОШАЦ, Антун:Законпротивкорупције:разговор 69. ЧАЈКАНОВИЋ, Веселин:Култмртвих. 68. 67. РИБНИКАР, Владислав:ЉубаИвановић:узнеколико У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.65-67. обичајима инаравима. У: Речислика.–Год.1,(јун1926), стр.110-114. У: Речислика.–Год.1,(јун1926), стр.3-13. карактеристичних репродукцијамаестраоловке. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.28-34. железником питању. Саобраћаја, једнимоднашихнајјачихкапацитетау разговор саг.АнтомРадојевићем,бившимминистром У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.25-27. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.18-20. интернационалног конгресаПен-клуба. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.3-8. репродукције уметниковихрадова. Петковића, управникаНародногМузејауБеограду,уз У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.35-38. прочитати одкаквеболестиболујемо. У: Речислика.–Год.1,(јун1926), стр.105-109. чланак сасликама. наговештавају рођењеновихзвезда:популаран У: Речислика.–Год.1,(јул 1926), стр. 85-95. аутограмима нашихглумаца. У: Речислика.–Год.1.(јул1926), стр.74-80. Ивана Петровића:приповетка. У:Речислика.–Год.1,(јун1926), стр.62-64. са шефомСловенскеЉудскеСтранке. У: Речислика.–Год.(1.јун1926), стр.16-24. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 184 1 ЗРНИЋ,Јелена:Крвавитрагови:приповетка. 91. ЖИВАДИНОВИЋ, СтојанВ.:СоколскислетуПрагу: 90. ЈОВАНОВИЋ, НиколаБ.:Борбапротивпоплаве:штасу 89. ТАГОРЕ, Рабиндранат:Скелет:приповетка. 88. 87. ДРЖАВА ичиновници:изразговорасаг.др.Михаилом 6 НУШИЋ, Бранислав:Миш:једночин. 86. КОВАЧЕВИЋ, Божидар:МариноТартаља. 85. 4 САВАТИЈ 84. ПЕТКОВИЋ, Властимир:Љубавуполитици:политичка 83. КОВАЧЕВИЋ,Божидар:ОДостојевском:његов 82. УМИРЕлинашеСунце?:такосепитајуастрономи, 81. О ПРОИЗВОДЊИдувана:разговорсауправником 80. 21 Саватије Љубибратић - хумски владика чије се владичанство владичанство се чије владика хумски - Љубибратић Саватије У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.27- 33. нашим млађим,слободоумнимгенерацијама. правничком факултетуиједнимоднајјачихљудимеђу Илићем, в.Професоромјавногправанабеоградском У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.66-80. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.98-99. питајући сејелинаступиопочетаксвршетка. У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.3-9. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.116-120. козерија. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.125-146. приповедача „Одисеја“изизбеглишта. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.105-115. основни проблем. У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.55-60, 155. чланак сасликама. У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.10-26. У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.45-51, 157. за штобољужетву:Противпоплаве,амелиорације. то воднезадругеикакосеонеборесаелементима,а У: Речислика.–Год.1,(август1926), стр.33-40. У: Речислика.–Год.1,(јул1926), стр.96-97. Управе ДржавнихМонополаг.Б.Тодоровић. 08.05.2013. године) http://www.hercegnovi.cc/index.php?idstr=111године, (преузето 1716. смрти делу своје до све вршио је овом Саватије Далмацији у и у Боке православцима над власт на црквену земљу Своју му Топлој. доделила године 1695. јуна 29. од посеб- дукалом и ним владичанство признала је му власт Млетачка биња. сместило у Херцег Новом по рушењу манастира Тврдош код Тре- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 21 : Средњи век: приповетка из збирке : Средњивек:приповеткаиззбирке Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), стр. 51-58. стр. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. и модерних игралишта и како данас изгледамо:и модерних игралишта спортска хроника. стр. 155. 1 (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), стр. 69-75. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), његова последња књига: књижевна хроника. књига: књижевна његова последња стр. 147-149. 1926), – Год. 1, (септембар У: Реч и слика. уметнички радови?: уметничка хроника. радови?: уметничка уметнички стр. 149-151. 1926), – Год. 1, (септембар У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), стр. 18-22. У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), одговор на питања које је великом управнику и песникупозоришта, редитељу, драмском писцу поставио г.Трајковић. стр. 76-80. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), стр. 3-16. У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), Петровићем. стр. 91-96. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), стр. 148-151. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), поводом 4. октобра, седамстогодишњице од његовеповодом 4. октобра, смрти. 45-50. стр. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), стр. 108-140. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), тешко написао Отела: монденска хроника. стр. 158-160. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), стр. 85-90. У: Реч и слика. – Год. 1 (октобар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), стр. 17. У: Реч и слика. – Год. 1 (новембар 1926), 115. Мих.: Реч је о местима где би ШеспирСВЕТОВСКИ, 116. ЦРЊАНСКИ, Милош: Сликарство Јована Бијелића. КРКЛЕЦ, Густав: Руска љубав: [песма]. 117. 118. ПАВЛОВИЋ, М.: Најсрећнији час: [приповетка]. 110. 110. са г. Квапилом:ТРАЈКОВИЋ, Никола: Разговор 111. Милан: Живорад Настасијевић. КАШАНИН: 112. Владимир: У разговору са ВељкомЋОСИЋ, 113. КАРАЂАЛЕ, Јон Лука: Грех:[приповетка]. 114. Никола Б.: Штампа у Женеви. ЈОВАНОВИЋ, 104. 104. и на Београд напад Крлежин Божидар: КОВАЧЕВИЋ, 105. код нас не купују Милан: Зашто се КАШАНИН, 106. Миливоје: За подизање сталнихМИЛЕНКОВИЋ, Божидар: Свети Фрањо Асишки:КОВАЧЕВИЋ, 107. 108. Разочарана: [приповетка]. ДУКИЋ, Селена: 109. приповетка. ЖИВАДИНОВИЋ, Стојан В.: Савле:
185 : У земљи филма: успомене из Лос успомене филма: : У земљи 22 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review , Балдуин: Стоби-наша Помпеја. , Балдуин: Стоби-наша 23 из Србије. Аутор је књиге Српска драма коју је (пре- године у Солуну, http://istorĳanisa.wikidot.com/feri-pizani објавио 1917. узето 09.05.2013. године). узето 09.05.2013. (преузето 09.05.2013. године). (преузето 09.05.2013. да уређује нумизматичку збирку београдског Народног музеја умузеја Народног београдског збирку нумизматичку уређује да радоваруководилац је Био Београду. у доцент био је док време на ископавању у Стобима, код Градског, http://hrcak.srce.hr/ [приповетка; превео с руског Д.А.]. стр. 74-80. У: Реч и слика. – Год. 1 (септембар 1926), таблицама о човечјем телу. стр. 136-140. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), стр. 141-145. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), Станковићем – приповедачем, романописцем иСтанковићем – приповедачем, романописцем драматичарем. стр. 95-100. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), стр. 45-50. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), етнографије др Симе Тројановића: илустровано. етнографије др Симе стр. 34-36. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. одломак из Петронијевог Сатирикона [превеоодломак из Петронијевог Сатирикона Божидар Ковачевић]. стр. 51-73, У: Реч и слика. – Год. 1 (септембар 1926), 115-125. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), стр. 16. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. Ангелоса. стр. 125-128. 1926), – Год. 1, (август У: Реч и слика. о сликарству и личности једног уметника који спрема уметника који и личности једног о сликарству Београду. изложбу слика у колективну стр. 4-14. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), стр. 33. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. језапочео Љубљани, у факултета професор Сарија, Балдуин Др У: Реч и слика. – Год. 1, (септембар 1926), стр. 37-40. 1, (септембар 1926), У: Реч и слика. – Год. 23 22 Фери Пизани, ратни дописник неколико талијанских листова 99. 99. Трималхионова:ПЕТРОНИЈЕ, Гај Арбитер: Гозба 100. Пољубац:ДОРОШЕВИЧ, Влас Михајлович: 101. Бранимир: У разговору са БорисавомЋОСИЋ, 102. с графичкимПА ви то не знате: популарни чланак 103. спорту. ЛЕПОТА покрета у 98. 98. судија отмености. КОВАЧЕВИЋ, Божидар: Петроније, 96. 96. Сима: Гласоноше: чланак изТРОЈАНОВИЋ, САРИЈА 97. 93. 93. неколико речиВладимир Филаковац: КРКЛЕЦ, Густав: 94. Разврат: песма. МИЛЕНКОВИЋ, Миливоје: 95. Страст без дна: песма. Ковачевић, Божидар: 92. 92. Фери ПИЗАНИ, Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 3. ИБАЊЕЗ, Бласко: КраљЛирмеђуштампарима: 133. МЕСЕЦ ублизиниМладеновца: популаранмагазински 132. ПИЗАНИ,Фери:Уземљифилма: успоменеизЛос- 131. ЋОСИЋ, Бранимир:Уразговорусаг.Сибом 130. ЂОРЂЕВИЋ, Воја:Првописмо изХоливуда. 129. ПЕТРОВИЋ, ИлијаМ.:УБеоградупре80[осамдесет] 128. 127. РАДУЛОВИЋ,Јован:Узједнукњигу:[песма]. РАЗГОВОР саг.БраниславомЂ.Нушићем:мисли 126. ТРОЈАНОВИЋ, Сима:Уморствомаледеце:етнолошки 125. МИЛЕНКОВИЋ, Миливоје: Vox124. [песма]. Mortuum КОВАЧЕВИЋ, Божидар:Елексирживота:[приповетка]. 123. ЖИВОТ једногциркуса: информативничланакса 122. НОВЕ гујеотровнице:научно-популарничланакса 121. СТВАРАЊЕ нашеавиације:разговорсагенераломг. 120. РЕНТГЕН услужбиуметности:илустрованичланчић. 119. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.98-102. Ангелоса: ТедаБара,вампируша. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.76. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.33-38. сликама. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.23. У: Речислика. –Год.1(новембар1926), стр.109-136. приповетка. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.61-64. чланак. 145-150. У: Речислика.–Год.1(новембар 1926), стр.103-104, чланак изастрономије,силустрацијама. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.52-59. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.91-97. Миличићем, песникомиприповедачем. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.59. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.39-51. сликама. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.81-90. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.69-75. обавештења отомекакопостајудраме. о нашојдрамскојкњижевностиинеколико 137-140. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.77-80, година: илустрованосликамаизоногвремена. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.29-31. Рад. Станојловићем,шефомнашегваздухопловства. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 186 4. РАЗВИТАК коњарства унашојземљи:разговорса 148. 147. КАН, Ф.:Салоучовечјемтелу:илустрованичланакиз АДИ, Ендре:СтиховиЕндре Ади:петпесамавеликог 146. КРИЈУМЧАРСКА школауЧикагу:забавничланакиз 145. ГЛУМЦИ уЈапану: популаранинформативно-забавни 144. ДЕРОКО, ДрагутинЈ.:Дебарскидуборези. 143. ВЕЛС, ХербертЏорџ: Наднуокеана:[приповетка]. 142. КАШАНИН, Милан:ВељкоСтанојевић. 141. ЋОСИЋ, Бранимир:Уразговорусаг.ДушаномС. 140. ТРАЈКОВИЋ, Никола:Славуј:[приповетка]. 139. ВЕЛМАР-Јанковић, Владимир:ХрамовиуИндији. 138. 137.МАКСИМОВИЋ, Десанка:Слике:[песма]. ЋОСИЋ, Бранимир:Египћанка:[приповетка]. 136. КОРОЛИЈА, Мирко:Збогом:[песма]. 135. КАШАНИН, Милан:Уметничкахроника:купции 134. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.27. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.117-120. новог делаФ.Кана. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.68-72. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.3. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.107-111. Сједињених Држава,илустровано. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.94-97. У: Речислика.–Год.1(новембар1926), стр.155-156. хронике). уметници (поводомоснивањаСталнеуметничке У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.4-26. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.28-38. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.46-53. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.99-106. чланак, илустровано. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.77-93. У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.112-116. волели“: [превеосмађарскогМладенЛесковац]. мађарског песникаизкњиге“Волеобихкадбиме У: Речислика.–Год.1(децембар 1926), стр.133-135. Дунавског КолаЈахача. г. МиланомЈовичићем,генералним секретаром У: Речислика.–Год.1(децембар1926), стр.54-59. Николајевићем. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ . 24 : Незнани магарац: хумореска. 25 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац године) хумористичке емисије на програму Радио носила Београда, назив која “Хумористичке је новине”, а вана први 10. пут јуна је емито- 1936. Promocĳe/Istorĳat-Radio-Beograda.html године, (преузето http://www.audioifotoarhiv.com/ 10.05.2013. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 12. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), стр. 147-149. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. књижевна хроника У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 13-16. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), пропаганда, нула и гостовање г-ђе Ксеније Роговске. нула и гостовање пропаганда, стр. 137-140. 1927), – Год. 2 (јануар У: Реч и слика. илустрован чланак. илустрован стр. 129-136. 1927, – Год. 2, јануар У: Реч и слика. привредницима није свеједно каква је и каква ћепривредницима није . бити државна управа стр. 145-146. 2, јануар 1927, У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 17-20. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), америчких милијардера: популарни чланак саамеричких милијардера: популарни сликама у бакркотиску. 59-61. стр. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 33-38 У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), нашој држави. стр. 39-45. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 46-49. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 50-58. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), приповетка. стр. 7-11. 2 (фебруар 1927), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), стр. 25-31. У: Реч и слика. – Год. 2 (фебруар 1927), О Душану Николајевићу и Момчилу Настасијевићу. Геолог и новинар Брандим, један од сарадника прве редовне 24 25 172. 172. Република: [чланак ]. ПРОДАНОВИЋ, Јаша: 173. РАДОВАНОВИЋ, М.С.: Вјетреница: највећа пећина у НИКОЛАЈЕВИЋ, Божа С.: Мотиви са Млаве: [песме]. 174. 175. времена: [приповетка]. КАО, Б.: Прекидач 176. И ми бисмо овако да путујемо: луксузни возови 168. 168. песма. R. M. Rilke: КРКЛЕЦ, Густав: In memoriam 169. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранко: Јован Цвијић: чланак. 170. ХУМО, Хамза: Њихало: приповетка. 171. Брандим 167. Божидар: Љубав Белуша витеза:КОВАЧЕВИЋ, 167. 165. Економско финансијска хроника: ЈОВАНОВИЋ, Драг.: 166. Божидар: Два србијанска писца:КОВАЧЕВИЋ, 163. 163. популаран чулима: својим служе се животиње КАКО 164. нашаПисмо из Варшаве: НИКОЛИЋ-Леђански: 187 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review илустровани чланак. стр. 78-80. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), играча. стр. 86-128. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), испитује теорију да ли се континенти померају: да ли се континенти испитује теорију геолошки чланчић. популаран стр. 136-138. 1926), – Год. 1 (децембар У: Реч и слика. превод енглеског чланка пријатеља нашег народа г.превод енглеског чланка пријатеља Хамилтона Фиш-Амстронга. стр. 58-60. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), стр. 3-14. 1927), – Год. 2 (јануар У: Реч и слика. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), стр. 70-76. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), Црњанским, песником, приповедачем, романсијером, путописцем итд. стр. 50-57. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), Цане Гатин Дујшин. стр. 39-45. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), др. Николом Андрићем, поводом 40-годишњицедр. Николом Андрићем, човека и 400-те књиге Забавневеликог позоришног библиотеке. стр. 30-32. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), стр. 33-38. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. Пашићу из времена анексионе кризе. стр. 46-49. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), стр. 81. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), Св. Петра: одломак из јубиларне књиге. Св. Петра: одломак стр. 17-29. 2 (јануар 1927), У: Реч и слика. – Год. белешке. стр. 61-69. У: Реч и слика. – Год. 2 (јануар 1927), 159. 159. хумореска. БОЈИЋ, Радивоје: Саслушање: 160. популаранЗА господу: лула-цигара-цигарета: 161. ОСТОЈИЋ, Иван К. : Стари хаџо: [песма]. 162. ДОДРЕ, Андре: Карневал: мемоари једног руског 155. М.: Тајанствени састанак: епизода о Н.ПАВЛОВИЋ, 156. ЋОСИЋ, Бранимир: У разговору са г. Милошем ТРОЈАНОВИЋ, Сима: Губа: историско-фолклорне 157. 158. Србије:ФИШ-Амстронг, Хамилтон: Вестминстер 153. 153. Севдалинке: [илустровао Б. Коњевод]. ХУМО, Хамза: 154. [БОЖИЋ-Спаићева, Марина]: Уз слике г-ђеМ.Б.С. 151. 151. У посетама код два Исуса и једногАНДРИЋ, Никола: 152. г. Марина]: Разговор с М.Б.С. [БОЖИЋ-Спаићева, 150. 150. приповетка. Милан: Срна: КАШАНИН, 149. 149. мрежа радиографска наше земље?: се лице МЕЊА ли Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 8. АLLAH ilaha_ _:позивмујезинанамолитву: ноте. 189. ХУМО, Хамза:Добри: [приповетка]. 188. 187. ЗАХАРОВ, Е.:Г.Б.Нушићокризинашеземље: БЕЉСКИ, Леон:Господинпрофесорињеговарибица: 186. ЂОРЂЕВИЋ, Воја:ДругописмоизХоливуда:допис 185. ЛАРМА одпамтивека: џезнијескоројевић,јеримаи 184. СТАНОЈЕВИЋ, Станоје:ПосуђеСевастаЦузмена: 183. ЈОВАНОВИЋ, НиколаБ.:СташаБеложански: 182. ЊЕГОВАН, Владимир: Значајхемијепонародну 181. МАНОЈЛОВИЋ, Тодор:ФранцискаЕуженија: 180. ШТА сутоспоменчесме:разговорсг.Вел. 179. ФАРЕР, Клод:Надругојстранисвета:[приповетка]. 178. 177. ЋОСИЋ, Бранимир:Уразговорусаг.Божидаром У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.66-74. Ковачевићем, песником:књижевнакозерија. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.133-135. [разговор]. 140 . У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.95-98,136- Станици 2.[другог]децембра1926. г. одбрану: предавањеодржаноназагребачкојРадио- У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.80-87. слике убакротиску). Томашевићем инж.ГенералнеДирекцијеВода(уз У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.74-79. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.116-129. Лос Анжелеса. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.109-110. историјски чланчићузслику. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.112-115. претке: популарничланчићсасликама. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.99-107. својих радова. генерације, којипрвиприређујеколективнуизложбу поводом изложбеједногсликараизнашенајмлађе У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.132. лагарије подану:[хумореска]. У: Речислика.–Год.2(март 1927), стр.8-9. У: Речислика.–Год.2(март 1927), стр.3-7,10-21. У: Речислика.–Год.2(фебруар1927), стр.88-93. [приповетка]. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 188 0. НАРОДНИ домуЖичи:здравственастаницаи 200. ЋОСИЋ, Бранимир:Уразговорусаг.Глигоријем 199. БУЊИН, Иван:Ида:[приповетка] 198. 197. РИЗНИЦА уТутанкаменовојгробници:[узслике АДИ, Ендре:Вечерњисуседи:[причаизкњиге„Бледи 196. О РАДИУМУ:разговорсаг.др.Драгољубом 195. РАДУЛОВИЋ, Јован:Шестпесама. 194. КАКО израстајуоблакодери:популарничланчићуз 193. ЗЕМЉОТРЕС уХерцеговини:разговорсаг.Јеленком 192. БОЈИЋ, Рад.:ГалеријамудрогМаксе:[хумореска]. 191. КОВАЧЕВИЋ, Божидар:Студеничкисонети:[песме]. 190. 0. О ТАЈНАМАнеба:популарничланакизастрономије: 204. ДУКИЋ, Селена:Џора:[приповетка]. 203. НАСТАСИЈЕВИЋ, Момчило:Изложбасликаг.Боре 202. ЛЕТЕЊЕ безкрила:[илустрованпопуларничланак]. 201. 6 Текст јенаписаоаутор подпсеудонимомВчаМа 26 У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.58-60. бакротиску]. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.23-27. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.50-52. Јовановићем, в.Проф.Беогр.Универзитета. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.41-45. слике, убакротиску. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.28-31. Михаиловићем [шефомсеизмолошкогзавода]. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.46-49. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.73-83. Божовићем. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.53-55. људи иприче“]. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.94-97. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.64-72. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.22. У: Речислика.–Год.2(март 1927), стр.105-112. У: Речислика.–Год.2(март 1927), стр.114-112. илустровано. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.98-100. Стефановића. социалног програмаињеговоостварење купатило за народ; Санација нашег села; Постављање У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.84-93. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 26 . Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 189 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ 0. СТАНОЈЕВИЋ, Илија 208. 207. ДИМИТРИЈЕВИЋ, Бранко:„Парола“драмаД.С. 0. ЗОРКО, Јован:Египћанкаидругеромантичнеприче 206. ЛОНДОН, Џек:Бифтек:[приповетка]:сенглеског 205. 1. 217. ЋОСИЋ, Бранимир:Уразговору са г.Густавом ТРИВУНАЦ: Милош:ОГетеовом Егмонту:поводом 216. ЈАНКОВИЋ, ВелмарВладика:Погледкојиубија: 215. ЦРЊАНСКИ, Милош:Перуџа:[путопис]. 214. СВЕТОВСКИ М.:Изамериканскогпосланства: 213. ГОЈКОВИЋ, Гојко:ЈованДавидовБрчина:писмоиз 212. 1. НИКОЛАЈЕВИЋ, БожаС.:Земаљскоблаго:драмау 211. ЈАНКОВИЋ, ВелмарВладика.:Поменвеликом 210. КРКЛЕЦ, Густав:Чај:[песмасфаксимилом]. 209. 8 Чича Илијаглумац 28 27 Ћосић, Бранимир:Египћанкаидругеромантичнеприче У: Речислика.–Год.2(април 1927), стр.95-105. Крклецом: песником. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.28-39. једном чину. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.79-91. [приповетка]. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.67-69. [козерија]. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.156-157. Николајевића: позоришнахроника. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.71-78. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.40-47. репродукцијама уметниковихрадова,убакротиску]. пажњу иљубавамеричкепублике;[илустровано Чикага оједномнашемуметнику,којијеосвојио У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.92-94. [Бетовена], којијенаписаомузикузаГереовудраму. позоришту надан28.03.1927. ауславуБетовна свечане представеубеоградскомнародном У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.18-27. осамљенику: [илустрованосликамаБетовена]. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.125-146. превео ДрагутинЈ.Башић. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.16-17. У: Речислика.–Год.2(март1927), стр.149-156. књижевна хроника. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.3-14. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 28 : Врапци:[хумореска]. 27 : 190 2. БРАНДИМ: Политичкомртвопролеће;Мамуран 224. НАСТАСИЈЕВИЋ, Момчило:ИзложбасликаГ-цеЗоре 223. КОВАЧЕВИЋ, Божидар: КултурниодносиСрбаи 222. ЗЕЛЕНА архитектура:учитеседазагледатеу 221. ЂУРИЧИЋ, МладенСт.:Претеча:изкњиге„Приче 220. О ТЕХНИЧКОМуређењуБеограда:изразговораса 219. 1. ВИТКА посвакуцену 218. COBISS.SR-ID 23517196 82 ISSN 2334-8658 - Илустрован;29 cm 1927 (Београд-Земун:Графичкизавод“Макарије”А.Д.). Београд :Издавачкоудружење“Илустрација”а.д.,1926- - Год.1,св.1(јануар1926)-год. 2,св.4(април1927). - и НиколаБ.Јовановић;одговорниуредникИванЗрнић. : месечни магазин / уредници Иван Зрнић РЕЧ ислика:месечнимагазин/уреднициИванЗрнић 29 Чланак говориоженама испорту... У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.133-138. уметности; преводснемачког]. облике које вам даје природа: [чланак за популарисање У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.111-120. напредовању иотехничкимпотребамаПрестонице. ауторитета укомуналнимпитањимаотехничком изложи гледиштановеуправекаоисвојемишљење Костом Јовановићем,којисерадоодазваопозивуда потпредседником општинеградаБеоградаг.др. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.106-108. сликама]. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.150-151. Петровић: уметничкахроника. У:Речислика.–Год.1,април1927, стр.159. интервенција уАлбанији:политичкикоментари. буџет; Скупштинаилизоолошкиврт;Кинеска У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.145-149. Бугара: књижевнахроника. У: Речислика.–Год.2(април1927), стр.125-132. редуцираног бродара“. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 29 : [полуларни чланак са : [полуларничланакса Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ Magazines , Books , Culture, Science, Journal- Science, Culture, , Books , Magazines Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Abstract: Serial publications, as the main carriers of cur- words: Key A magazine worth remembering magazine A – picture and – Word rent rent information and the latest scientific discoveries, beside monographs represent one of the main public library process- funds. for newspapers and magazines of titles the Preparing ing in Cobiss, librarians often encounter all sorts of valuable titles and articles that are unjustly falling into oblivion ... Un- journals these of many through looked has one no fortunately, the but them, of heard even never have people many years, for information which is hidden within represent a its covers real treasure for most researchers ... This article wants to remind magazines... precious these one of of the public Publishing. ism, 191 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Рената Д. МИНИЋ, МА – Катарина С. БЕЛИ Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 192 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac из рада архива iz rada arhiva from the archives of from the archives of iz rada arhiva из рада архива Александра БОГДАНОВИЋ UDK: 930.25:004.738.5(497.11) UDK: Интернет, интернет страница, веб-сајт, Историјског архива Пожаревац Сам сајт, са дизајнерског аспекта састоји се из се састоји аспекта дизајнерског са сајт, Сам 2 Слика 1. Навигацијски мени веб-сајта Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац рви веб-сајт Историјског архива настала сајта Пожаревац верзија садашња а године, 2004. је вљен напра- 2011. је аутор и уредник сајта ИАП (од 2011. године). Кључне речи: јеПожаревац архива Историјског директор Николић, Јасмина Др 2 рећи да је лична карта установе коју презентује. На њему установе, делатности о информације основне наћи могу се и многи други подаци. адреса, контакт, као Историјски архив Пожаревац, корисници. неколико делова. Први део чини заглавље у коме се налазисе коме у заглавље чини део Први делова. неколико странице на воде који линкови затим установе, назив и лого П 195 Интернет, као 1 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Интернет страница или популарно веб-сајт (web-site), Интернет је глобална компјутерска мрежа која пружа Сажетак: Свесни смо да се развој технологије креће http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/Internet 1 средство презентовања и размене информација у много- ме олакшава и скраћује време истраживања. представља скуп више обједињених можемо веб-сајт За целину. једну чине да тако интернет склопљених страница Интернет страница као страница Интернет канал комуникацијски архива Историјског Пожаревац Александра БОГДАНОВИЋ Александра архив Пожаревац Историјски Србија многе информацијске и комуникацијске предности, а која стан- користећи мрежа повезаних међусобно од састоји се дардизоване комуникацијске протоколе. узлазном путањом, а за њим повлачи и трендове пласира- водећи били медији штампани су Некада информација. ња извор информација, међутим, сведоци смо истискивања место водеће тако па употребе, из публикација штампаних заузимају интернет и електронско издаваштво. Александра БОГДАНОВИЋ Пожаревац (ИАП) прво се сусрећемо са почетном страни- почетном са сусрећемо се прво (ИАП) Пожаревац бројач прегледасајтаиназивфирмекојајеизрадиласајт. је смештен странице крају самом На трећине. две заузима који десни, и простора трећину једну заузима дела који леви, два - из се састоји површину, највећу и заузима који део, Централни медијима. у Архив и Изложбе делатност, ка Издавач- Корисници, архиву, О Почетна, странице: на води Испод заглавља налази се навигацијски мени (слика 1), који Home, Contak Us, Jавне набавке и UNESCO архивски портал. Слика 2.Деопочетнестранице веб-сајтаИсторијскогархиваПожаревац Приступањем интернет страници Историјског архива архива Историјског страници интернет Приступањем Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 196 ци сајта могу се боље упознати са основном делатношћу делатношћу основном са упознати боље се могу сајта ци корисни- страници овој На архиву. О страница је низу у ћа жаревац. Деопочетнестраницеприказанјенаслици2. По- архива Историјског комплекса будућег презентацијама са и као ИАП, публикацијама и пројектима најуспешнијим са упознати могу корисници одељку десном у се док њима, догађа- пређашњим свим о информације смештене су где актуелности, Архива подстраницу на линк и ИАП ностима актуел- о информације налазе одељку левом у се, Ту цом. Како се крећемо даље кроз навигацијски мени, следе- мени, навигацијски кроз даље крећемо се Како Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac документације. Ту се налазе формулари за за формулари налазе се Ту документације. њихове проналажење за неопходне податке све унесу притом да а поште, обичне или ске електрон- путем захтеве поднети могу крајева удаљених из су који корисници да тако хтева, налазе се и форме/обрасци за подношење за- страници овој на Такође, захтева. носиоцима под- као странкама са ради који запосленом о подаци и као захтева, решених преузимања начину реши, захтев се да потребном периоду ИАП, начину подношења захтева, временском депоима у чувају се који докумената преписа добијања уверења, оверених фотокопија, или поступку о информације добити могу рисници ко- страници овој На Пожаревац. Историј- архива ског услугама о информација аспекта пружања са најзначајнија је која Корисници Јасмине Николић. као и биографија тренутног директора ИАП др ректора и управника од 1948. године до данас, ди- свих списак се налази архиву О странице као и фотографију запосленог. На самом крају телефона, броју односно пошти, електронској и спреми стручној звању, запосленог, месту радном о информације добити могу посленог за- име на кликом корисници где Колектив, одељак следи наставку У домаћим, иностраним. и тако како Архивима, и институцијама другим са Пожаревац архива Историјског протоколи- ма и сарадњама са и као формату, PDF у преузети могу се који ИАП организацији унутрашњој о правилником ИАП, у места них рад- и послова систематизацији о вилником пра- раду, о информатором статутом, Архива, Након странице О архиву следи страница страница следи архиву О странице Након Александра БОГДАНОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац На самом крају навигацијског менија налази се стра- Као што је на почетку поменуто, поред страница из на- На страници Сontakt Us налазе се основне информа- Страница Јавне набавке предвиђена је за све врсте на- аутору аутору изложбе, информативним средствима о изложби са сличицом постера изложбе и линк на подстраницу са фото- графијама са отварања изложбе. У делу Гостујуће изложбе представљене су хронолошки све изложбе чији је домаћин суприказани и данас до године 2004. од периоду у ИАП био архи- код изложби Историјског о изложби као и сви подаци изложбе. Виртуелне су смештене део трећи У Пожаревац. ва Оне представљају кратке филмове или Power Point презен- тације прављене за потребе оживљавања простора и при- ближавање гледалаца тематици изложбе. Кликом на сваку виртуелну изложбу корисник је у прилици да одгледа ком- YouTube. линка повезаног са сајтом плетну изложбу путем ница Архив у медијима, који је подељен на два сегмента. У првом се налазе линкови повезани са на сајтом YouTube, коме се налазе видео прилози о Историјском архиву Пожа- ревац по годинама и темама. У другом сегменту смештени су штампани прилози који се односе на рад и достигнућа Историјског архива Пожаревац. Овде се могу чланци по годинама недељника „Реч народа“, прочитати „Браничево По- Браничевски, за месечника затим Глас“, „Наш и Данас“ дунавски и Поморавски округ „Нова Реч“, као и магазина „Одбрана“. вигацијског менија веб-сајт има и странице Сontakt Jавне набавке. Us и ције о радном времену ИАП, адреси, бројевима телефона/ факса, како у управној згради, тако и у архивском депоу, као и о електронској пошти на коју корисници могу поста- вити питања или поднети захтев. Присту- установе. ове функционисање за неопходних бавки пом страници нуде се опције Јавне набавке мале вредно- сти и Јавне набавке велике вредности. С обзиром да ИАП тренутно нема Јавне набавке великих вредности, ром ове опције не приказују одаби- се никакве набавке, међутим, одабиром опције Јавне набавке мале вредности отвара се подстраница на којој су приказане све јавне набавке ма- лих вредности, које су спроведене у 2013. и 2014. години, с обзиром да је од 2013. године на снагу ступио Закон ко- јим су обавезани сви буџетски корисници да јавне набавке је уколико установе страници интернет на приказати морају поседују, као и на Порталу Јавних набавки Републике Срби- је. Одабиром одређене јавне набавке, у посебној страници 197 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Следећа у низу је страница Издавачка делатност. Овде Након странице Издавачка делатност следи страница издавање издавање судске документације, документације о одузетој имовини, техничко-пројектне документације, затим фор- мулар за издавање уверења из црквених матичних књига, уверења о радном стажу-заради и о завршеној школи-ра- зреду. Осим подношења захтева за проналазак архивске грађе, корисници се могу пријавити и за самостално истра- библи- коришћење за и тако грађе, архивске како живање, отеке ИАП, па се на овој страници могу наћи информације о начину подношења захтева за истраживање и коришће- ње библиотеке, односно подаци о раду читаонице, као и о броју телефона запосленог који ради са истраживачима. У годи- граничним са фондова свих попис се налази наставку, нама који се чувају у Историјском архиву Пожаревац, тако да корисници пре подношења захтева могу утврдити да ли се документација која им је потребна налази у ИАП. У дну ове странице налазе се линкови ка Архиву Србије, Мини- архив- Међународном и Србије Републике културе старству ском савету (ICA). се налазе сва издања ИАП подељена у осам (8) едиција. области/ Прва у низу је едиција посебних издања, хронолошки поређана сва издања где Архива од 2004. године су хроно- су где каталога, изложбених едиција затим данас, до штам- ИАП је које каталози изложбени сви поређани лошки пао за потребе изложби од 2003. године до данас, следећа у низу су електронска издања (компакт данашњихдо дискови), 2007. од период за који изложбе поједине пратили су пре- могу се која докумената зборници едиција затим дана, узети у PDF формату, едиција зборници научних едиција научно-информативна средства о радова, архивској грађи (аналитички инвентари), који се, такође, могу преузети у PDF формату, затим едиција културна баштина, где се на- лазе документа, писма, разгледнице и фотографије које су штампане као пратећи материјал изложби, а овде се могу ча- стручни међународни крају на и формату PDF у преузети Пожаревац, архива Историјског Годишњак „Записи“- сопис облику.који се може преузети у електронском Историјског Изложбе дела: три на подељена је која Изложбе архива Пожаревац, Гостујуће изложбе и Виртуелне изло- жбе. У делу Изложбе Историјског архива Пожаревац хро- нолошки су представљене све изложбе Пожаревачког ар- хива од 2003. године до данашњих дана. О свакој изложби стоје подаци о називу изложбе, месту и датуму отварања, организаторима изложбе, особи која је изложбу отворила, Александра БОГДАНОВИЋ ближавања садржајакорисницима. при- циљу у новине уводе се често и ажурира се редовно Пожаревац архива Историјског страница Интернет лара. форму- наших од неком на поште електронске путем хтев за- поднети и потребна је им која грађи о информација до доћи странице интернет путем могу Пожаревац, архив ски Историј- у лично дођу да могућности у нису који корисници Такође, публикације. објављене/штампане и изложбе кроз грађе архивске делова презентовање и као чува, Архиву у се која документацији о информација пружање делатношћу Архива, са интернета корисника упознавање циљ за Архива иупознајуихсаграђомкојасеуАрхивучува. делатности посетиоце приближавају начин својствен себи на које догађаја, и изложби опис односе кратак и фотографије се на углавном а погледати, могу корисници ванији заинтересо- које подстранице, архива додатне и Историјског има Пожаревац страница интернет описане, су које ку јавненабавке. преузети у електронском облику и информација о завршет- може се која документација конкурсна понуда, отварања датум понуда, подношење за рок крајњи објаве, датум лац, наручи- број, набавке, јавне назив су што као набавци, ној јав- датој о информације основне приказане су табеларно Интернет страница Историјског архива Пожаревац има има Пожаревац архива Историјског страница Интернет Треба напоменути да поред ових основних страница страница основних ових поред да напоменути Треба Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац РЕЗИМЕ 198 Archive of Požarevac, users other information can befound there. work of an institution, its address, contact numbers and many the about Basicinformation presents. itwhich institution the of ID the be to said be can website A whole. a comprise they that way a such in combined sites, Internet several of group tion, theInternet greatly facilitates andshortens research. protocols. communication standardised using networks interconnected communicationand facilities,informationofconsisting ety of electronic publishing, which are taking aleading position. and Internetpublications replacementthe printed withthe of however, witnessing, are we information; of source main the be to used media Printed information. presenting the in consequence,trends a as changing, soaring, is technology of designed to bring thecontent closer to its users. innovations continuous with regularly, updated is Požarevac Historical Archiveof the of siteInternet mail.The electronic by it sending and forms our of one in filling by request a submit and need they material the about information the find to site Internet the use can person in Archive Historical the to come cannot who users the addition, In publications. printed and exhibitions through archivalmaterial the of parts present and documentskeptArchiveprovidethe ers, the informationat on Požarevac is to introduce the work of the Archive to Internet us- Historical archive of Požarevac communication channel of the An internet site as a 3 http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/Internet Key words: Key a represents website, a called popularly site, Internet An The Internet is a global computer network providing a vari- development the that fact the of aware are We Abstract: The purposeThe ofInternet the site ofHistorical the Archive of Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 3 As a means of presenting and exchanging informa- Internet, Internet site, website, the Historical the website, site, Internet Internet, RESUME Наташа МИЛОШЕВИЋ-ДУЛИЋ
Alma Бивши предсе- dr Peter добио је статуу
, ди- , Tato Graziе dr председник из Америке. из Шкотске и Затим је започет рад по Franci Franci Demšar, директор Claudia Claudia Salmini, Charles Kecksemeti Charles Kecksemeti dr Giulia Barrera, dr Francis Garaba, dr ICA David Leitch ICA mr Zdenka Semlič Rajh. Semlič Zdenka mr dr Giulia Barrera (Генерална дирекција партиципанти су слуша- су партиципанти Salmini, Claudia Предавачи Јесење школе архивистике dr Peterа Pavelа , Klasincа директора Ме- dr Trudy Trudy Huskamp Peterson директорка Јесење школе архивистике у Тр- Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац По завршетку Конференције започет је рад Јесење ар- Првог дана Школе, после церемоније отварања и по- dr , Grazia Tato директор Јавне агенције за истраживач- Атланти поводом 80-ог . рођендана темама. Конференција је ове године обухватала две теме: „Историја архива и архивске науке од 1950. године до да- нас“ и „Комуникација између младих генерација и устано- ва заштите културне баштине“. хивстичке школе. – Трст 2013, били су: Miroslav Novak, dr Mariella Guercio, mr Antonio Monteduro, и Tennasilm dr Helina здравних говора и науку архивску за института ђународног ректорке Јесење архивистичке школе и директорке Држав- Трстa архива ног ли о архивској грађи и архивима у ратним условима. Пре- давање је одржала за архиве, Рим, Италија). Говорила је о искуствима из ове области из досадашњих ратова и оружаних сукоба. Навела је примере диктаторских режима, попут оног у Шпанији и гра- архивском са поступака њихових и Египту у скорашњег ђом. Са друге стране је поступак са архивима у ратовима. Углавном је архивска грађа одношена у земље које су оку- пирале туђе територије и на њима се задржале дуже вре- ме или у земље које су из ратова излазиле као победници ректор Међународног института за архивску науку Pavel Klasinc, сту ку делатност Републике Словеније Државног архива Трстa давајућа радне групе Међународног архивског савета за људска права генерални директор Mater Mater Европског Europa- центра у Марибору , Ludvik Toplak генерални секретар
199 Руму- (Olena (Chiara (Chiara Artico, (Nataša (Nataša Milošević и представница Украjине представница и (Tamas Csaki, (Tamas Anton , Avar) Македоније (Renata (Renata Horvat, Irena Milobara i Ljerka Vuk),
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review (Jelena Strahinja) Strahinja) (Jelena
Италије (Kaia Ivask, Tammik), Kristel (Hamed Al—Saadi, Ishaq , Al-Saqri) Словеније (Anja периоду од 21. до 27. октобра 2013. године у архивисти- Трсту школа јесења Међународна је седма одржана ке у организацији Међународног института архивских Прва два дана партиципанти Школе су присуствовали Конференција је отворена 21. октобра у конференциј-
. У наука Трст - Марибор (IIAS), у сарадњи са ЦентралноЕвроп- ском Иницијативом, Државним архивом у агенцијом за Трсту, истраживачку делатност Републике Јавном Словени- је и Министарством за културу Италије. Школу је ло 29 похађа- полазника из 13 држава света: Босне и Херцеговине (Александра Пијук-Пејчић, Синиша Домазет, Нена Масло), Естоније Antonietta Colombatti, Annalisa Filippo, Sarah Lillini, Paola Valentin), Мађарске (Svetlana Zvonko Usprcova, Dimoski, Dmitar Bogeski), није (Mihaela ), Popoi Русије (Nina Zvereva, Elena ) Savostina Омана Paulič, Vanja Pfajfar, Luka ), Mezek Србије , Dulić) Хрватске Us) конференцији „Међународни архивски дан 2013. године“. Ова Међународна конференција окупила је учеснике из 26 Херцего- и Босне Белорусије, Барбадоса, Аустрије, земаља: вине, Естоније, Индије, Италије, Јужне Африке, Мађарске, Македоније, Малезије, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, САД, Словачке, Словеније, Србије, Украјине, Хрватске, Француске, Чешке Републике, Чилеа, Црне Горе и Шпаније, представнике из неколико међународних организација и Трсту.у школе архивистичке јесење Међународне учеснике Atlanti, публикацији у су објављени радови прихваћени Сви Vol. 23 (2013), № 1 и № 2, часопису за савремену архивску теорију и праксу, који од 1991. године објављује Међуна- родни институт архивских наука Трст-Марибор. ској сали „НХ“ хотела у Трсту. Учеснике су поздравили ди- Црне Горе Црне Трст, Италија 21-28. октобар 2013. Трст, Италија Јесења школа архивистике школа Јесења – Трст 2013. Наташа МИЛОШЕВИЋ ДУЛИЋ МИЛОШЕВИЋ Наташа архив Пожаревац Историјски Србија Наташа МИЛОШЕВИЋ-ДУЛИЋ стративног одсека. админи- грађу архивску и материјал мобилизациони моћ, документа кабинета, коресподенцију, молбе грађана за по- садржи који фонд велики је представљен, приликом овом је који Румуније, из фонд Архивски Интернета. путем чима истражива- доступна је Хрватске и Словеније грађа хивска из овог периода, јер се њен већи део налази у Аустрији. Ар- грађе архивске мало садрже који фондове представили су шњице од његовог почетка. Полазници Школе из Словеније стогоди- обележавањем са вези у а рат, светски Први на се изворе који се налазе у њиховим архивима, а који се одно- архивског информационогсистема. целог конзистентности обезбеђивање за средство основно квенце су важан алат за управљање подацима у архивима и Се- секвенце. хијерархијске разумеју се да могле би да це, секвенце. То значи да се морају разумети линеарне секвен- линеарне облик специфичан редослед хијерархијски је да показују који примере је Наводио секвенцама. рархијским тури, хијерархији структуре, секвенцама, линеарним и хије- струк- о је Говорио Словенија). Марибор, архив крајински (По- Новак Мирослав Др је одржао података“ структуром популаризацији архивистике. намењених активности сличних других и публикација њa штампа- архива, врата отворених Дана попут нифестација ма- организовања потреби односно генерацијама, младим ји и пракси. Нагласио је значај приближавања архивистике теори- архивистичкој о архивалија, структуром рархијском хије- управљању о данас, архивисти налазе се којима пред искушењима и опасностима о говорио је Он Африке. жне ске, Бугарске пренета је у СССР после Другог светског рата). Мађар- Румуније, из грађа архивска рата, светског Првог време за Аустрију у је однета Словенији у (архивска архива из грађа архива својих из примере наводили су Полазници Школе ратова. и сукоба оружаних условима у и тако елементарних непогода и других непредвиђених ситуација, случају у како заштите, њене мера као грађе, архивске ја смањивању у дигитализаци- и микрофилмовање се помогне Препоручује тензија. да може али конфликт спречи да може не Он наслеђа. заједничког концепта увођење ручује после Другог светског рата). УНЕСКО од 1979. године препо- после Првог светског рата Аустрију и архивска грађа која је у пренета у СССР пренета је која грађа архивска (пример Затим су партиципанти Школе презентовали историјске хијерархијском „Управљање називом под Предавање је одржао предавање Следеће Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац из Ју- из Gabara Francis dr 200 вани су уписи у базу података. Анализа је показала да 38% 38% да показала је Анализа података. базу у уписи су вани Упоређи- података). базу јединствену чине и умрежени су у истраживања вези са подацима резултата унетим у анализом бави се случај Предавање података: база архивских ефикасности резултати мерења, називом методе под „Квантитативне-квалитативне предавање одржала Словенија) Марибор, странице Emoriинституција. веб преко наставницима располагању на су који архива, и музеја пројекти односно програми, национални су питању У области. овој у Естоније архива Националног искуствима о је Говорила данас. деци понуди да има образовање ско архив- шта питање на одговор да да покушала је Она није). ле“ одржала је корисницима. доступни постали и Речник у уписани били преводи би како на преводе проследе превођења, њи језик. Требало би да сви полазници школе по завршетку водили архивске термине са енглеског језика на свој матер- пре- Школе полазници и су вези у тим С дефиниција. хових увек се ради на уносу савремених архивских термина и њи- 2007.Још је године. започет Речника овог израде Пројекат ISAD илиISAAR заархивскисектор). су што (као стандарда бази на домена техничких њихових и алата специјализованих описних сложеност је издаваштва ин- изазов и Захтев услуге. комуникационе и описне формације интегрисане су где системима, мулти подршку -стандардним за створен производ, веб је Синапси ра). изво- архивских из само не али (посебно, наслеђа талног диги- коришћење и комуникација стварање, је Циљ Риму. у Универзитету на науке хуманистичке дигиталне за COPATе (GAP центра компаније Истраживачког лијанске и ) ита- две сарадње бази на развијен пројекат истраживачки практичну обуку примене овог софтвера у архивима. Ово је прошли и предлог“ динамичан флексибилан, сциплинарни одржала је које предавање слушали су Партиципанти Трсту. у зитету тво еуаон рчи ахвк терминологије. архивске речник Међународни ставио 2 1 CEI-Central European Initiative Речник јепостављеннасајтуInstituta IIAS Затим је мр Зденка Семлич Рајх (Покрајински архив архив (Покрајински Рајх Семлич Зденка мр је Затим шко- и „Архиви називом под предавање дана Следећег У другом делу дана делу другом У Универ- на одржана су предавања Школе дана Другог (www.iias-trieste-maribor.eu) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac о нзвм „Синапси-мултиди- називом под Guercio Mariella Dr Helina Tennasilm (Национални архив Есто- mr Antonio Monteduro(CEI Antonio mr SIRAnet адресу Института, Института, адресу Е-mail (сви архиви у Словенији 1 “. SIRAnet“. ) је пред- је ) Sapienza online 2
Наташа МИЛОШЕВИЋ-ДУЛИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Седма Међународна јесења школа архивистике завр- Са становишта јединог учесника из Србије закључак И ове године је Јесења школа архивистике била про- шена је доделом сертификата. Учешће на Конференцији и Јесењој школи архивистике пружило је полазницима при- лику да сагледају позицију архивистике у земљи из које до- лазе у односу на позицију коју има у другим земљама уче- сницама. је да је у Србији потребно да се што пре започне примена ISAD и ISAAR стандарда у обради архивских фондова и до- ступност овако описаних фондова на Интернету. Други за- кључак би био да је архивистима неопходно информатич- ко образовање како би могли да прате напредак струке у свету. фесионално организована и свим полазницима омогући- ла стицање нових знања, информисање о актуелностима из струке и остваривање сарадњу. контаката за будућу успешну 201 динамичан предлог“, полазник Наташа Милошевић Дулић и ИАП, Трст, 2013. динамичан предлог“, полазник Наташа Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Послеподневна предавања су одржана у Државном ар- У организацији Школе последњег дана је реализована Практична обука партиципаната Школе у примени софтвера „Синапси-мултидисциплинарни флексибилан, у примени софтвера „Синапси-мултидисциплинарни флексибилан, Практична обука партиципаната Школе фондова садржи објављене описе, а 62% су у раду. Од оних Од раду. у су 62% а описе, објављене садржи фондова опи- нивоа пет свих сви немају описе, садрже који фондова веома других код а кратки, описи постојећи су неких Код са. опширни и дуги. Закључак је да су корисницима потребне прецизне, квалитетне, објективне и корисне информације и могућност да до њих што пре дођу. хиву у Трсту. Замишљена су као радионица која се односи- ла на израду изложбених каталога и изложби. Полазници Школе су износили искуства земаља из којих долазе у вези до- изложби, виртуелних и каталога изложбених израдом са ступних на интернет страницама архива. Заједнички је став да су потребни стандарди из ове области. Трстазнаменитости од једној посетом са екскурзија стручна оби- да прилику имали су Полазници Ђусто. Сан катедрали - ђу катедралу, а затим архив који се налази при катедрали, грађаархивска и књиге матичне црквене чувају се коме у а организованаархива обиласка После њу. на односи се која на односи се која (поставка Музеју и лапидаријуму посета је Египат). Слободанка ЦВЕТКОВИЋ И је то свако од нас „историјска личност“. Посетиоцима је је Посетиоцима личност“. „историјска нас од свако то је ли где и у којим документима о њима постоје подаци и како дио је интересовање, јер су слушаоци са занимањем прати- побу- историје“ део смо „Сви манифестације мото Основни архиву. нашем и у чувају се Србије који фондовима мрежом најзначајнијим архивском са и упознати су Слушаоци вљају уређен и функционалан систем бриге о документима. предста- архиви да чињеницу на и али архивима, о постоје ва, његов значај и улогу у друштву, предрасуде које још увек архи- историјат на се односила презентације и предавања Тема презентацијом. са предавање одржала је Цветковић Слободанка архивист а Николић, Јасмина др архива Историј- ског директор поздравила је Посетиоце Пожаревац. архива Историјског депоу у реализована је Манифестација рада. резултатима и делатношћу његовом установом, Архивом као са омладине школске посебно а грађана, вање професора историје. њихових и деце школа, ника представ- долазак је организован зовање, обра- за задуженог Пожаревца града већа Градског чланом са односно Пожаревац, управом Школском са сарадњи у смислу, том У културе. будућност у улагање сигурно представља деце едукацију у улагање јер омладину, школску на свих, пре стављен, је акценат манифестацију овогодишњу јући Организу- архива. дан Међународни жава обеле- свету у се када дан на године 2014. јуна 9. организована је Манифестација је“. истори- део смо „Сви слоганом под 2014“ Пожаревац, 9.јун2014. Архива 2014“ „Дан отворенихврата Србија Историјски архивПожаревац Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Мотив и циљ одржавања ове манифестације је упозна- је манифестације ове одржавања циљ и Мотив стацију „Дан отворених врата архива архива врата отворених „Дан стацију манифе- организовао редом за пут други је Пожаревац архив сторијски Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Слика 1:ДолазакученикаосновнихшколанаманифестацијуАрхива 202 представљени неки од најзначајнијих и најзанимљивијих најзанимљивијих и најзначајнијих од неки представљени били су где депое архивске кроз проведени архивиста њу податке онама. те чувају архивисти и архиви да а историју, за трајно остаје себно је наглашено да само оно што је документ и записано По- библиотеци. богатој збирки, и фондова броју надзире, територијално које регистратурама чува, коју грађе хивске установа ар- количини оснивању, његовом о подаци су дати културе, као Пожаревац архив Историјски представљен је презентацију Кроз заштите. трајне дигита- облика као и лизације микрофилмовања важност и као публикације, и изложбе кроз грађе архивске презентовања путем шћу јавно- са односа грађе, саме и средстава информативних пријема архивске грађе, сређивања, обраде, објављивања прикупљања, евидентирања, питању по делатност основна његова и архива функција објашњена начин примерен на нсак порм пстои у з тун прат- стручну уз су посетиоци програма наставку У Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Слободанка ЦВЕТКОВИЋ 1 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 203 Слика 6 и 7: Изложбeна поставка у депоимa Слика 2 и 3: Поклони за посетиоце манифестације Слика 2 и 3: Поклони Слика 4 и 5: Изложбена поставка – Одељење матичних књига Слика 4 и 5: Изложбена поставка – Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review ИАП 1 1 Фотографије: Живислав Антонијевић, виши архивски помоћник Слободанка ЦВЕТКОВИЋ у којој се чува претежно грађа предузећа преузета након након преузета предузећа грађа претежно чува се којој у депоа соби У др. и папира основу на докумената датирању жигу, воденом папира, производњи о напомене и су Дате рестаурације. и конзервације после и пре документ гледа из- како предочено је посетиоцима Србије, Архиву у рана рестаури- година 70-их током документа су (1814-1838)чија На примеру папира. производњи односно конзервацији, и стаурацији ре- посвећена пажња године ове је Посебно грађом. ском архив- обрађеном и сређеном са кутија архивска изгледа коли судских интабулација... Посетиоцима је показано како уписнице и школски дневници пожаревачких школа, прото- најстарије књиге, ретке и старе књиге, матичне црквене је експоната које архив чува. Тако су се могле видети најстари- Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Личног фонда Павла Богдановића Душманића Слика 8и9:Посетиоциразгледајупоставкудепоесаархивскомграђом Слика 10,11и12:Ученициосновнихшколауразгледању поставке 204 околине. околине. и града нашег историје из теме обрађују која Пожаревац архива Историјског издања најновијих виду у поклон дан вре- обезбедио је Архив манифестацији у учествовале су које школа библиотеке школске За др... и фотографија ца, позивни- разгледница, плаката, материјала, промотивног и рекламног архива, публикација виду у припремљени поклони пригодни су били посетиоце све За ваздуха. жности вла- температури, грађе, архивске чувања начину и вима усло- о питања бројна постављали интересовање, велико програмом, штојеизазвалопосебнозанимањеприсутних. производним са памфлети похвалнице, предузећа, повеље, тих плакете, грађа архивска је представљена стечаја, Посетиоци, пре свега школска омладина, показали су су показали омладина, школска свега пре Посетиоци, Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Организатори Организатори манифестације су сигурни да ће сусрет са Архивом на овај начин утицати да ће однос према Архиву и архивској грађи сигурно постати и остати део културе ових младих људи, чиме је у потпуности испуњен циљ ове мани- фестације. 205 Слика 13. Плакат манифестације Плакат Слика 13. Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Архивске депое је у једном дану посетило преко 70 уче- ника и њихових професора, као и бројни грађани. Настојаће грађани. бројни и као професора, њихових и ника про- боље још буде манифестација ова године следеће да се мовисана и да привуче што већи број школске омладине и грађана, како из Пожаревца, тако и из других места за које надлежан.је Архив територијално Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА И посвећен циљној групи коју су чинила одговорна лица за- лица одговорна чинила су коју групи циљној посвећен био је семинара карактер Едукативни карактер. пацијски“ „гру- односно тематски имао је семинар делатности, врсте једне регистратура – стваралаца односно провенијенције једне материјала регистратурског и грађе архивске штите за- области у реализован и Замишљен установа“. зовних васпитно-обра- материјала (документарног) гистратурског теј Обрадовић“уПожаревцу. жан 1. јула 2014. године у медијатеци Основне школе „Доси- одр- установа васпитно-образовних грађе архивске штити за- о семинар – састанак стручни је Тако града. подручју на установа васпитно-образовних рада организацију односно жаревца одговорних за политику васпитања и образовања, ски архив Пожаревац је добио и од представника града По- Историј- семинара, сегменту организационом и начелном у Подршку делатности. но-образовне васпит- ствараоце за материјала гистратурског ре- и грађе архивске заштити о семинар матски те- припремљен је године ове половини првој у годину, 2014. за Архива рада Програму Према лица. правних – стваралаца код грађе архивске заштите и пословања канцеларијског односно Пожаревац, 1. јул 2014. године Пожаревац, 1.јул2014. Браничевском округу образовних установау материјала васпитно- и регистратурског заштити архивскеграђе Тематски семинаро -Школаархивистике Србија Историјски архивПожаревац Јасмина ЖИВКОВИЋ,МА Семинар је носио назив „Заштита архивске грађе и ре- стручних кадрова за послове архивирања архивирања послове за кадрова стручних едукацији пажњу значајну посвећује вања осни- свог од Пожаревац архив сторијски Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 206 нислав Стојановић. нислав Стојановић. Бра- Пожаревац Обрадовић“ „Доситеј школе Основне тор учеснике семинара је поздравио и семинар отворио дирек- за просвету и науку Весне Пејић. У својству домаћина скупа, задуженог Пожаревца града већа Градског члана подршку уз Обрадовић“, „Доситеј школе Основне лица одговорна ним установама. заинтересованим лицима запосленим у васпитно- образов- Такође, „едукативна врата“ су била отворена и свим другим пословима. економско-финансијским на ангажована лица архивари, секретари, установа, директори присуствовали су Семинару Пожаревцу). у студија струковнх школи ничкој установи, основним и средњим школама, као и Високој тех- послена у васпитно-образовним установама (предшколској Организациони део семинара успешно су реализовала реализовала су успешно семинара део Организациони Фотографијa сасеминара Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Едукација одговорних лица васпитно-образовних уста- Присуство представника скоро свих васпитно-обра- На основу тога, својим стручним и одговорним радом ња регистратурског материјала, поступак сређивања реги- стратурског материјала, али и на услове смештаја, чувања и техничке заштите истог. У складу са тиме су представници регистратура истакли основне проблеме: недостатак аде- кватног простора за смештај архиве, непостојање архива- про- основи у а архивом, руковање за лица стручних као ра блема, могло се закључити, налази се недостатак новчаних средстава за правилно и законито уређење резултат рада архиве. на овом семинару, предложени су Закључци Као и утврђени рокови у остваривању даље заштите архивске грађе и регистратурског материјала васпитно-образовних установа. нова на подручју територијалне надлежности Историјског архива Пожаревац је замишљена као континуирани про- цес, у коме је први састанак био намењен васпитно-обра- зовним установама које имају седиште на територији града низу, у првом као семинару, овом смислу, том У Пожаревца. присуствовали су представници 12 образовних установа са подручја града Пожаревца. зовних установа града Пожаревца (са градском општином Костолац), по први пут на тематском стручном саветовању посвећеном правним лицима из ове врсте делатности, го- вори о неколико значајних сегмената. Најпре заинтересованости сведочи о и разумевању потребе васпитно-образовне делатности регистратура као стваралаца да се ар- њиховимнастали материјал регистратурски и грађа хивска радом у целини заштити према законским прописима. Са друге стране, резултат је стручних напора Архива у области заштите архивске грађе предшколских установа и школа свих степена, не само у поступку настајања већ и у архив- ским депоима. Историјски архив Пожаревац повећава углед и на још је- дан, прави начин, представља јавности своју основну де- латност - заштиту архивске грађе као културног добра, тог „осетљивог“ писаног „сведока“ историје, чији је значај не- мерљив не само за историјска, правна већ и шира научна истраживања. 207 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Стручни састанак и рад се одвијао кроз представљање регистра- и грађе архивске заштите значај и „Потреба 1. 2. „Методологија заштите архивске грађе и регистра- Трећа тематска целина „Примена информационих тех- По представљању материјала, отворена је дискусија у Стручни Стручни део семинара припремило је Одељење зашти- те архивске грађе ван архива (спољна служба) Историјског архива Пожаревац. Овај део семинара је обухватао при- прему писменог материјала и публикације обезбеђивање „Заштита архивске примерка грађе ван архива у ничевском округу“, Бра- аутора Јасмине Живковић, МА, који је достављен сваком учеснику семинара. Материјал је пред- ставила и семинар одржала Јасмина Живковић, дипломи- рани правник и мастер историчар, на радном месту вишег архивисте Историјског архива Пожаревац, одговорног за излагањаусменог виду у архива, ван заштите Одељења рад и Power point презентације. Аутор power point презентаци- је у стручном делу, у целини је Јасмина Живковић, док технички је део презентације обезбедио мр Драган Шалер, сарадник Архива. Техничке послове приликом презентаци- је обавили су запослени у Историјском архиву Пожаревац Мирјана Степановић, Живислав Антонијевић и Петар Вин- кић. Техничку подршку обезбедио је домаћин, ОШ „Доси- теј Обрадовић“. Тимски рад стручних лица Архива и пред- ставника регистратура допринео је доброј и организацији стручном представљању задате теме - заштита архивске као стваралаца исте.грађе васпитно-образовних установа две тематске целине из области заштите архивске грађе и регистратурског материјала предшколских установа и шко- ла као стваралаца истих, и то: установа“ турског материјала васпитно –образовних установама“. турског материјала у васпитно-образовним нологија (електронско пословање) и едукација кадрова“, представљала је размену искустава, па се одвијала у обли- васпитно-обра- у да је Истакнуто дијалога. интерактивног ку зовним установама још увек није заживело канцеларијско електронско пословање (са образовањем електронске конкретнаће да очекивати можемо чега основу на архиве), разматрања ове теме бити актуелнија у будућем раду пред- школских установа и школа. којој су сви присутни активно учествовали. Постављена су питања од суштинске важности за поступак заштите архив- ва- радом насталог материјала регистратурског и грађе ске спитно-образовних установа. Она су се односила на норма- чува- рокове и пословања канцеларијског регулативу тивну
међународна архивска и културна сарадња
međunarodna arhivska i kulturna saradnja international archival and cultural cooperation international archival and cultural međunarodna cooperationarhivska међународна архивскаi kulturna и културна saradnja сaрaдња Пуковник Милорад СЕКУЛОВИЋ – Мр Маријана МРАОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Делегацију Војног архива примили су: госпођа Наталија госпођа су: примили архива Војног Делегацију ставио је са пријемом војне грађе са фронтова. Средином године Одсек је премештен у град Подолск, а следеће1946. године реорганизован је у Архив Оружаних снага СССР. У послератној деценији почела је изградња архивског града у оквиру којег је постојало 9 зграда-депоа за чување грађе. За допринос у архивској струци и активно учешће у научној војно-историјској делатности архив је 1986. године награ- главних грађа чува се архиву У звезде. Црвене Орденом ђен штабова Војнооружаних снага, главних и централних орга- на управе Министарства одбране Руске Федерације, група и установа институција, војних других и као армија, и војски организација. У архиву је похрањено 20 милона наградних листова додељених совјетским официрима и војницима за херојска дела у Другом светском рату. Милиони сачуваних докумената сведоче о стратегији и тактици војске, току рат- них операција и организационој структури совјетских ору- жаних снага. Архив похрањује око 17 милиона докумената груписаних у 100. 000 фондова. Структурално је подељен на осам одељења за чување докумената, научно-организа- ционо, научно-методолошко, одељење за пријем захтева, одељења за правна питања и рад са истраживачима и дру- послова- материјално-техничког регулисање за одељења га ња. Председник Руске Федерације подржао је иницијативу министра одбране и министра културе за изградњу Феде- ралног државног архива Великог Отаџбинског рата у којем би била похрањена документа Централног архива МО РФ. Централног начелника заступница Емељанова, Михаиловна 211 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
елегација Војног архива Министарства одбране Ре- публике Србије (у саставу: пуковник куловић, директор Милорад Војног архива и Се- виши архивиста
Првог дана по доласку у Москву делегација Војног ар- хива посетила је Централни архив МО РФ. Централни архивЦентрални РФ. МО архив Централни је посетила хива МО РФ налази се у граду Подолску у Московској области. Наведени архив један је од највећих у држави и чува кумента настала до- у времену од почетка ратних дејстава со- вјетске војске у Другом светском рату до данас. је 1936. Основан године са задатком да чува документа централних органа Народног комесаријата одбране Совјетског Саве- за, као и да контролише и управља чувањем докумената и правилним коришћењем архивских материјала насталих у раду Црвене армије. У време Другог светског рата Одсек на- и области Чкаловској Бузулук у је евакуисан НКО архива мр Маријана Мраовић) реализовала је у септембру 2013. године посету архивима Руске Федерације. Посета је била организована ради разговора о успостављању сарадње са Централним архивом Министарства одбране Руске Феде- рације (у даљем тексту Централни архив МО РФ) и Руским државним војно-историјским архивом у оквиру плана би- латералне војне сарадње две државе. Иницијатива за раз- говоре о сарадњи потекла је августа 2011. године од тада- шњег амбасадора Руске Федерације у Републици Србији, господина Александра Конузина, који се званичним путем обратио директору Војног архива, са предлогом за склапа- ње оквирних споразума о сарадњи Војног архива са поме- нутим руским архивима. Војни архив Министарства одбране Републике Србије,одбране Републике Министарства Војни архив Београд Србија Војног Посета делегације архиву архива Централном одбране Министарства и Руске Федерације Руском државном архиву војно-историјском Пуковник Милорад СЕКУЛОВИЋ Милорад Пуковник МРАОВИЋ Мр Маријана Д Пуковник Милорад СЕКУЛОВИЋ – Мр Маријана МРАОВИЋ се на: операције немачке војске на Источном фронту током током фронту Источном на војске немачке операције на: се је увид у документа појединих архивских омогућен фондова која се одно- архива Војног делегацији сарадње видовима могућим о разговора завршетка Након истраживање. за не отворе- грађе архивске дигитализацију врши страна руска и мене дигиталних копија докумената, поготово из разлога што раз- могућност уз сарадње облицима понуђеним на хвалила изложби. заједничких организовање и службе архивске сегментима разним у сарадње могућност архива, двају грађе архивске дигитализоване размене могућност уз архива, Војног дова фон- преглед у увид изврши страна руска да је Предложио године. 1962. до рата светског Другог од периоду у односе војне совјетско-југословенске на односи се која грађа ска архив- налази се којима у фондова архивских од сваком о о организацији, раду и саставу Војног архива, као и податке податке страни руској је презентовао архива Војног ректор ди- приликом Том истраживачима. са рад и питања правна за Одељења начелница Мељник, Анатољевна Елена спођа Тихонов, начелник Првог одељења за издавање архивске грађе и го- Владимирович Андреј господин РФ, МО архива Делегација ВојногархивауРускомдржавновојно-историјскомархиву Заступница начелника Централног архива МО РФ се за- се РФ МО архива Централног начелника Заступница Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 212 архив је добио у јуну 1992. године, а три године касније ука- 1717. године у време Петра Првог до данас. до Првог Петра време у 1717.године оснивања од промена организацијских и фаза више кроз прошао је Архив Првог“. Петра дворцу“-„Дворцу товском ар- „Лефор- такозваном у Москве центру у налази се који хив), военно-исторический государственний (Российский архив војно-историјски државни Руски РФ МО архива ног Централ- представника пратњи у је посетила архива Војног 1 Војно-научни архив води порекло од депоа који је цар Павле Павле цар је који депоа од порекло води архив Војно-научни касније добио назив Војно-научни архив Главног штаба. У У штаба. Главног архив и је основано и грађа Војно-научни је прикупљана рата светског Првог време назив добио године четири касније је који архив топографски и Војноисторијски у је преименован године 1863. депоа. Војно-топографског новог предају састав у ушао године 1812. за је депо и докумената других године пријем 1797. и је Почео Санкт-Петербургу Генералштаба. докумената других и планова карата, у основао Први 1955. године и архивска грађа пребачена је у Москву. 1955. годинеиархивска грађапребаченајеуМоскву. је укинута Лењинграду у Филијала СССР. архив војно-историјски архив војно-историјски Централни 1933. године. У марту 1941. Преименован је у Централни државни у преименован а године, Војно- 1925. године. је основан Лењинграду 1860. у филијалом округа са архив историјски војног Московског штабу при је образован архив војно-окружни Московски управа. војних раду у настала документа је прикупљао штаба Главног архива Општег 1819. године преформиран је 1865. године у Московско одељење образован је који архив Лефортовски ВНА. одељење Московско Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac хиву МО РФ. хиву МОРФ. вршен је званични део посете Централном ар- Централном посете део званични је вршен за- рата светког Другог после период за грађа архивска похрањена је којима у депоа дела и љења за издавање архивске грађе, читаонице Оде- Обиласком године. 1942. зиму у фронту немачки ратни журнал о борбама на Источном и године 1945. победе Дана поводом Москви у одржане параде снимци и приказани су ји Делегаци- рата. светског Другог фондовима и архива историјату посвећену поставку жбену изло- сталну обишла потом је архива Војног 1946.Делегација 1953.од године. до училишта оружано-техничког Тулског припадника и не годи- 1948. крајем училишта летачког војног Енглеског припадника југословенских оцене „Воронов“ у периоду од 1959. до 1968. године, факултета Четвртог официра слушалаца југословен- ских спискове у и као РФ, МО архиву Централном у похрањен материјал тографски кар- Лаутера, фон Вермахта официра фонда личног из фотографије рата, светског Другог Другог дана боравка у Москви делегација 1 Данашње име име Данашње Пуковник Милорад СЕКУЛОВИЋ – Мр Маријана МРАОВИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Постигнут је оквирни договор о етапној сарадњи два ар- два сарадњи етапној о договор оквирни је Постигнут Посета делегације Војног архива Централном архиву Картотека у Руском државном војно-историјском архиву архивској архивској грађи Војног архива која се односи на историјат српско-руских војних односа у периоду од године 1717. до краја Првог светског рата. Руској страни предат је компакт из докумената дигитализованих одабраних списком са диск фондова Војске Кнежевине и Краљевине Србије, који све- руског народа.доче о историји разме- кроз углавном огледала се би која будућности у хива ну истраживача две стране преко надлежних министарста- ва двају земаља. Директорка Ирина Олеговна Гаркушина истакла је спремност руске стране да прими истраживаче из Војног архива и омогући им увид у научно-информатив- на средства и помоћ приликом истраживања. Директору Војног архива уручена су издања и зборници докумената Руског државног војно-историјског архива у последњих публиковани неколико година. Након званичног састанка делегација Војног архива обишла је просторије Руског др- жавног војно-историјског архива. Извршен је преглед дела војних и дипломатских историју на односи се који картотеке односа Русије и Краљевине Србије у деветнаестом и почет- ком двадесетог века. Министарства одбране Руске Федерације и Руском држав- ном војно-историјском архиву реализована Остварен је иницијални контакт са оба је архива, размотрене успешно. су могућности и начини даље сарадње уз подршку амбаса- дора Републике Србије у Москви. 213 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review државног војно-историјског архива Директор Војног архива са директорком Руског Архивска грађа Руског државног војно-историјског Делегацију Војног архива примила је госпођа Ирина Директор Војног архива се захвалио на пријему и из- зом председника Руске Федерације стављен је на државну листу највреднијих објеката културног наслеђа народа Ру- ске Федерације. Архив је у организационом дређен Федералној погледу архивској агенцији по- Руске Федерације. Руски државни војно-историјски архив поседује 38. 000 ду- жних 000 метара фондова архивске уграђе груписане у 13. оквиру којих се налази и 76 тематских збирки Војно-науч- докумената.ног архива и 15 збирки архива значајна је за проучавање војних односа Србије и Русије. У оквиру изузетно богатих фондова, налазе се из- вештаји руских војних агената, преписка о стању војске у различитим државама, војним реформама, наоружавању подаци.војске, те бројни статистички Олеговна Гаркушина, директорка Руског но-историјског архива у државног присуству запослених: господина вој- Александра Викторовича Пријутова, заменик директора, господина Олега Вјачеславовича Чистјакова, Вја- Карњејева Јурија господина и историје Војне Одељења начелника Првог светског рата.чеславовича, специјалисте за период разио уверење да ће две стране након првог сусрета успо- ставити даљу сарадњу у области архивистике, размене ди- гитализоване архивске грађе и организовања заједничких изложби. Изнео је у главним цртама податке о организаци- ји, раду и саставу Војног архива, као и основне податке о Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ М Трст, 21-23. октобар2013. дан архивски Међународни 23. Србија Историјски архивПожаревац Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Јасмина ЖИВКОВИЋ,MA Републике, Русије,Србије, Словеније, Шпаније,Украјине. Словачке Пољске, Горе, Црне Италије, Израела, Мађарске, Британије, Велике Аустрије, из архивисти пружају динама го- већ Института оквиру у нивоу, међународном на струке архивске развоју допринос свој осталих, Ин- Између органа ститута. управних чланица земаља деветнаест вљали предста- су који посленика архивских броја импозантног окупљање је Уследило Трсту. у архива Државног и ститута Ин- сарадња интензивнија започела је године 2005. отеке, библи- и архиве за Одељење – Италије добара културних кација Института. публи- званична постао касније дана годину је који сопис, ча- објављен пут први је Тада године. 1991. је „Atlanti“, реализована имену по науке“, архивске области у проблеме „за публикације издавањем са отпочне Институт да године, 1989. скупу годишњем на донета Одлука, науку. архивску за институт Међународни у преименован и реорганизован године 1992. је Центар просторима, овим на века 20. јем Петера Павела Класинца. После политичких дешавања кра- др иницијативу на године 1986. основан је који архивима, у проблеме стручне и техничке за Центра из настао је бор Trieste (StateТрста Archivesархив Државни и ) Maribor-of IIAS and Trieste of science archival for Institute (International рибор били су Међународни институт за архивску науку Трст – Ма- конференције организатори година, претходних и Као ја). (Итали- Трсту у 2013.23.године октобра до 21. од периоду у 1
Као резултат протокола потписаног са Министарством Министарством са потписаног протокола резултат Као Мари- – Трст науку архивску за институт Међународни http://www.iias-trieste-maribor.eu ). ). аио „3 Мђнрди риси а“ (23 дан“ архивски Међународни под „23. конференција називом архивска научна еђународна ) по традицији је одржана одржана је традицији по Day) ArchivalInternational Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац
1 th 214
Прилог 1.Објаваоодржавању конференције Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Meenе излагањем Gracĳа Tatò Gracĳа Tatò Sharon , Sharon Aleksander–Goodiong из Чилеа, у раду у Чилеа, из Ruz Bustos Eugenio Trudy Trudy Huskamp , Paterson SAD, на тему- Century: An Accelerated ). Evolution Потом је th Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац на тему „Архивистика, архиви и архивисти између 20. У оквиру прве теме, представљени су занимљиви радо- занимљиви су представљени теме, прве оквиру У Са посебном пажњом је саслушан реферат Прва Прва тема, која се односила на развој архива и архив- Рад по првој теми је започела уследио реферат „National Archives and the International Council on Archives: Converging and Diverging”, у коме је представљен рад Ме- ђународног архивског савета од 1948. године, односно од ове струковне организације.самих почетака рада ви колега архивиста из Латиноамеричких земаља, Африке и Азије, чиме је конференција добила на квалитету, а при- сутни учесници и посматрачи прилику да сазнања употпуне о своја историјском развитку архивске делатности је на Тако разини. светској под називом Science „Archival Since 1950 in Latin American Countries with Spanish as Official “, Language приказао ра- звој и резултате архивистичке теорије и праксе године od у 1950. земљама Јужне Америке, шпанског говорног по- дручја (Аргентина, Боливија, Чиле, Колумбија, Костарика, Мексико, Перу, Уругвај). Рад са Барбадоса, на тему of Development Caribbean „Historical Archives and Record Keeping 1950 to “, Present поред исто- ријског дела, приказао је чување, заштиту архивске грађе, обуку архивиста, примену закона у складу са архивистич- ким прописима, као и улогу универзитета, на енглеском го- ворном подручју Кариба. Gautam из Indĳе, на тему „History of Archives and Archival Based on “. from 1950 Onwards: Indian Sciences Ау- Practices торка је у средиште свог истраживања поставила историју архива и архивске науке у другој половини 20. века па на- даље, на основу архивске праксе у Индији. Изнела је зани- мљив податак да је Индија, која је наследила званичне ар- хиве од Британске колонијалне власти, концепт модерног система заштите и чувања архивске грађе „преузела“ из Енглеске посредством „трговачких компанија“. ске науке у другој половини 20. века, разматрана је током године, 2013. октобра 21. конференције, дана радног првог у две сесије. У оквиру теме је представљено веома 27 вред- них радова колега архивиста, из различитих делова света, који су обрадили развој архивске делатности и архивских којих долазе.установа земаља из рада Between Archivists and Archives science, (Archival века“ 21. и 20th and 21 215 Peter Peter David Human Gracĳa Gracĳa , Tatò директорка Јесе- , Maribor Centre European The
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Klaudĳa Klaudĳa , Salvmini директор Државног архива у ), и 2. Комуникација са млађим генерацијама и између Eureopea Mater Alma Скуп су поздравили представници организатора: Пре почетка рада конференције по темама и сесија- У току два радна дана, у оквиру обе теме и четири се- 1. Историја архива и архивске науке од године 1950. па Конференција Конференција „Међународни архивски дан“ предста- сије, укупно је било представљено 48 радова архивиста из Америке, Аустрије, Барбадоса, Белорусије, Босне и цеговине, Хер- Грчке, Естоније, Италије, Индије, Јужне Африке, Македоније, Малезије, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чилеа, Шпаније. Сви презентовани радови публиковани су у збор- нику радова „Атланти“ 2013. Овом . Archives on Council International - Group Working Rigts приликом је представљено и посебно издање публикације истакну- рођендану 80-том посвећено било је које „Atlanti“, Kecshemet). тог архивисте Шарла Кечкеметија (Charles ма, П. П. Класинц је, у својству директора института Међународног за архивску науку - IIAS, поднео извештај о раду Института за период октобар 2012-октобар 2013. година, док је Шарл Кечкемети изнео краћи приказ радова пред- стављених на конференцији IIAS-a из 2012 и објављених у зборнику „Atlanti“ 2012. У овом делу рада конференције, присутни су имали прилику да погледају презентацију web апликације „Sinapsi“. институција заштите културне баштите (Communication to ). institutions heritage cultural and among generations young ње архивистичке школе Института (IIAS ) School Autumn и Archival Трсту. Уводна излагања су имали и Franci директорDemšar, председ- Toplak, Ludvik агенције, истраживачке Словеначке ник вља једну од могућности за размену стручних искустава и унапређење архивске науке и делатности на међународ- ном нивоу. Последњих година, конференција више излази из европских оквира и поприма значај стручног и научног скупа на светском нивоу. На 23-ој по реду конференцији, две тематске целине:биле су заступљене надаље (History of Archives and archival science from 1950 onwards Paveл , Klasinc директор Међународног Института хивску за науку Трст-Марибор, ар- , Leitch Генерални секретар MAS-a, (Secretary представник Peterson, Huskamp одељка ICA) Trudy и General of Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ методологију по„Hibrid“моделу. нијих питања архивске науке, за чије решење је предложио an валоризацију архивске грађе као једно од најпроблематич- as Model Hybrid the Appraisal Methodology”. of Аутор Adoption the on Suggestions „ а рве патче едние р урвау ар- у управљању при тенденције практичне и правне на акцентом са Румунији, у века године.Архивске 20. половини другој 1989. у идеје одржаних рата, светског после Пољској Другог у избора слободних првих период на том From1950 Onwards освр- посебним се издваја ауторке ове ” века. Рад под називом „Short History of Polish State Archives 20. половини другој у архива државног Пољског пут звојни у стручномрадунасређивањуиобрадиархивскеграђе. архивиста и архивистике чешке Библијом“ „развојном тра базична правила архивског поступка, која симболично сма- or Processing Archival the Czechthe Archivistsof Bible the је of истакао Development “, For Rules Basic „The називом Словачке. отекама библи- и архивама у заштите развој је био to интересовања њиховог Handicraft Предмет from Science“. Republic: Interdisciplinary Slovak International the in Libraries and Archives of Development Preservation and „History тему на представници истражили Републике, Словачке су тему довели.Сличну стања таквог до су који разлоге на укаже да покушала и 53, на 8 са порастао архива универзитетских број данас до године 1980. од периоду у је да нагласила је томе При Archives“. YolandaSpanishUniversityof „History раду CagigasOcejoу , of History to Sources ofDemocracy: Archives from 1950“. казао је као и искуства у примени истих у архивској делатности при- кориснике, друге и истраживаче за материјала архивског логије, у домену значајног повећања количине релевантног техно- рачунарске допринос или Значај облику. тронском дизацију и проблеме трајног чувања архивске грађе у елек- стандар- кадрова, едукацију грађе, архивске валоризацију на развој акцентом са делатности, приказала архивске и архива аустријских century“ 21 the to „Austria‘s 20 тексту the у from Archives је Austrĳe из Ernst - Schõggl Elisabeth излагања. значајна веома чула се су тему прву на стике“, Capturing the Broad Spectrum of Human Experience: Some Some Experience: Human of Spectrum Broad the Capturing раду у представљена су Африке Јужне из Искуства обрадила је Шпанији у архива специјалних Третман Magdalena Marosz Magdalena а орча вое ко клве лсче архиви- класичне „колевке као Европе, подручја Са Antonio Monteduro из Италије, у раду „From Sources Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац из Чешке, у раду под под раду у Чешке, из Wanner Michal Josef Hanus Josef из Poljske је приказала кратак ра- кратак приказала је Poljske из Francis Garaba је потенцирао и у раду раду у Hanusov Emilia 216
стале раздруживањемнекадашњесавезнеЈугославије. на- су које земаља из колеге поднеле су које реферате све у „уводница“ као разумети се би могао 1950 ,“ од СФРЈ ше тему „Развој архивског законодавства на просторима бив- Рад државе. југословенске федеративне некадашње подручја са архивиста колега ве проблеме ДржавногархивауСевастопољу. актуелне обрадила детаљније је коме у (Crimea,Ukraine)“, „ Kosovе Annе рад представља теми претходној „допуну“ Адекватну независна. постала држава ова је када године, 1991. од почев Белорусији у мисли архивистичке ју разво- и образовању посветио Belarus“, of Republic Science the Archivalin of Development and Formation „The тему данас. до све па државе, руске старе периода од почев Русији, у ва Russia in Larinа колеге рад Истичемо Ру- Украјине. и из Белорусије сије, колега радовима у су представљена запажања на Part 1:Preliminaries”. Century. 20th of Half Second the in IdeasArchival Romanian је приказао грађе, архивске стваралаца код и али установама хивским Story Story and Actual Problems of the State Archive of Sevastopol Прилог 2.ПредставникИАП СлободанкаЦветковић У трећу групу радова на прву тему сврстали смо радо- смо сврстали тему прву на радова групу трећу У а орча еаањг ојткг Савеза, Совјетског некадашњег подручја Са из Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac , ои нс пзае а тпм рзоа архи- развоја етапама са упознаје нас којим “, Andrei Rybakou Andrei Русије odn lrn Popovic, Florin Bogdan „ Main Stages of Archives Development Development Archives of Stages Main из Белорусије је свој чланак на на чланак свој је Белорусије из оаа Поповића Јована Snapshots of of „Snapshots раду у з Србије из из Urajine - - Urajine из Mihailа Mihailа значај- на на Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ
Још један архивист Joanna Joanna Crispina Kitingan Anabella , Anabella Barroso Arahuetes у раду „Archivum „Archivum Rhenanum“. Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Joachim Joachim Kemper из Немачке је у раду „Archivum Alessandro Alessandro Silvesteri из Италије је у раду „Documents’ Прилог 3. Представник ИАП Јасмина Живковић,МАПрилог 3. Представник ИАП Јасмина Majella Marjorie Tan Marquez из Majella Marjorie Tan Малезије су изнеле своја Rhenanum: Rhenanum: A French-German Project on the Archives of the Upper-Rhine, “ 2013-2015 указао на значај немачко-фран- цуског пројекта ција заштите културне баштине, другог дана конференције, реализоване су две сесије на којима смо имали да прилике чујемо 20 такође занимљивих радова архивиста из ра- зличитих архивских националних система. друге теме доминантије Проблемима су се бавили архивисти из европ- ских земаља. Изузетно, архивисти и истраживања и сазнања у погледу повећавања информа- управљању, могућим злоупотре- ција, њиховом ефикасном бама, „виталним улогама“ установа заштите културне ба- колегиница,ових Рад злоупотреба. тих спречавању у штине Collaborative Museum: and Archives Sabah „The називом под Pathway to Memory”, присутни су саслушали са посебним занимањем. из Немачке Christian , Kruse је у свом раду „Where the Past Speaks: Children and Young People in “ Archives значај нагласио пројекта „Архиви и школе“ у Баварској, у коме поентира сепрезентација и рад ученика са архивским доку- и значајем архива.ментима и упознавање са делатношћу Production and Record-Keeping in the Kingdoms of Naples and Sicily: History, “, Perspectives представио интересовање нове италијанске Historiography and историографије за историју архива, New архивистике и архив- Research ске делатности. Сазнања о црквеном историјском архиву у Шпанији представила је 217
је у су об- Razvoj „ Слободан- Azem Azem Kožar је Јасмина Живковић на Jasna Jasna Požgan Povĳest Povĳest arhiva u Hrvatskoj „ Jelka Jelka Melik i Mateja Jeraj на тему Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Živana Živana Heđbelji, Sejdalĳa Sejdalĳa Gušić из Босне и Херцеговине је у раду на Поред колеге Јована Поповића, у оквиру прве тематске је обрадио актуелну, мање не али тему, другачију Нешто У оквиру друге теме, која је обрађивала питање кому- Међусобно Међусобно компатибилни радови колегиница из Хр- arhivske arhivske službe na području “, Međimurja пружили су слику историјског развоја архива у Хрватској. У оба рада, свака у домену свог истраживања, ауторке су истакле период од 1956-1962, када је утврђена архивска мрежа и донети зна- чајни архивски законски и подзаконски постигнуте резултате архивске струке у Хрватској као само- прописи, као и сталној држави. тему „Arhivi u Bosni i Hercegovini sredinom 20. i početkom 21. usporedbe “, i stoljeća: дао paralele кратак преглед исто- ријског развоја архивске делатности у БиХ. у раду „Arhivska dostignuća u “ Bosni i извршио Hercegovini Дру- од БиХ, у делатности архивске развоју у периодизацију гог светског рата до данас. тексту под називом „Establishment and Development of the State Archives and the Archive “, Service приказала устано- челу на Македонији, Републици у мреже архивске вљавање са Државним архивом у Републици Македонији. представиле Србије из струке искуства су целине ка Цветковић на тему „Развој архивске службе у Србији у другој половини двадесетог века“ и гра- архивске заштиту превентивну за службе „Развој тему Пожаревцу“. Рад у архива Историјског пример Србији: у ђе колегинице Цветковић, који прати развој архивске службе у Србији током друге половине 20. века, као општи и свео- бухватан приказ тог развоја, представљао је добру основу за конкретније излагање колегинице Живковић, односило које на развој једног сегмента архивске седелатности – код стваралаца.превентивне заштите архивске грађе Information of Effect „ The раду у Словеније из Novak Miroslav on Technologies the Design of Archival Doctrine”. Са посеб- не- и трендовима савременим бавио се аутор пажњом, ном посредним утицајем информационих технологија на обли- ковање „модерне архивске доктрине“. никације са млађим генерацијама и између самих институ- nakon nakon Drugog svjetskog “ rata и радили тему „Počeci slovenačke arhivističke nauke polev od druge polovine dvаdesetog “, veka који су у Словенији, као и другим федералним јединицама некадашње Југославије, забележени тек после 1945. године. Svetlana Usprcova ватске, Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ електронским документима. електронским документима. управљање за архивиста едукација и докумената тронских елек- чување питању у је када универзитетима, и туцијама инсти- научним са Украјине архива електронског државног Централног између сарадње Records„просторе“ обрађује ” Long-Term Keeping and Education for Working With Electronic Institutions and Universities in the Fields of Electronic Records Centralthe of StateElectronicArchive UkraineWithof Science ауторке Рад Румунији. посткомунистичкој у програма образовних архивских дове Education in Romania After 1989“, приказујући основне трен- Archival of Perspectives and раду „Paradigms у Румуније из и обрађује тему Сличну архиву. или хивистичког образовања и његовом организовању у школи ар- реализовању на Естоније архива Националног напоре „ ност, као и могућностима да се оваква ситуација превазиђе. ћања и правним основом по коме иста није доступна за јав- се- националног Институту у чува се која грађом архивском специфичном бавила Poland“ in Remembrance National of Institute the of Section Archives by OrganizedTours Guided the Education and Training of Younger Generations“. to institutions Cultural other and Archives of Offer Potential Arathymou, рад је обрадио Грчкој Spyriddoula у архива улогу социјалну и Едукативну делатностима. едукативним и културним у ва архи- учешће за значај његов и године 1995. из архивима 2007/2012“ Hungary, of Archives Reisz Reisz грађе архивске употребе путем популације младе едукацији у допринос њихов на указао и историје локалне коме је приказао историјске методе истраживања, посебно реферат на тему „Future Thinking With Young Generations ”, у теме. прве оквиру у било није земаља ових служби архивских представника јер пре тим очекивали, занимањем са такође су конференцији ност, кадајезаштитаовеархивскеграђеупитању. сервиса и установљења ICARO центра, као искорак у будућ- ције који је био реализован 2000. године у циљу дигиталног дигитализа- пројекат for је Истакла ChallengeDissemination“. Interactive a and Resource Didactic a Center: ICARO the „ ” представиле представиле Experience” -Estonian Archives in Learning Ecclesiastical Historical Archive of Biscay (AHEB-BEHA) and and (AHEB-BEHA) Biscay of Archive HistoricalEcclesiastical eia Tennasilm Helina Радове аутора из Турске, Грчке и Мађарске присутни на Visitors at Archives: at „Visitors раду у се Пољске из Maczka Anna је у раду у је Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Training the Future Together: the the Together:Future the „Training називом под „ Community Culture Activities in the National the in ActivitiesCultureCommunity Inci OnalInci и Olenеназивом под US из Естоније су у раду раду у су Естоније из Eskor Edith из Turska је поднео занимљив занимљив Turskaподнео је обрадио Мађарски акт о о акт Мађарски обрадио Rafael Dorian Chelaru Dorian Rafael „Collaboration T. CsabaT. 218
оспособљавању лица са стеченим високим образовањем и и образовањем стручном високим стеченим са лица оспособљавању о Закон анализирајући кадрова, архивских ња образова- основу законодавну размотрила kadar“ arhivski obezbjedi da arhiva perspektivaDržavnog i Gori Crnoj u njem „ архивској теоријиипракси. упоредној у новина праћење и делатности архивске ђење унапре- рад, стручан свеобухватни на и одражава се евидентан, што данас и је архивиста образовања системског i činovnika „Između znanstvenika: profil arhivsta u Bosni раду i Hercegovini “. Проблем у БиХ, из такође Rodins, Andrej бавио се којим проблем актуелан, увек и али занимљив, је Посебно установа. архивских вредности представљања ног добро се објектив- и налазе свеобухватног циљем са БиХ садржаји осмишљени у архива пракси у време, новије У грађа)“. (архивска вредности културне презентују се којим садржаја културних и стручних реализација представља во упра- архива задатака „важних од један да мишљење носи kantona: из- ustanovaobrazovnih“, i arhivasaradnje mostovi tuzlanskoguspješni arhivu u djelatnost раду „Obrazovna ната“ архивскимустановама. студе- до најмлађих „од деце школске посете организоване одликују одавно већ коју архива, словеначких праксу носи из- коме у Archives“, in Work Pedagogical of „The Development рад је изложила Словеније, из такође Horvat, Mojca грађа. идентична штити и чува њима у се када случајевима у музеја, и библиотека архива, заштите, установа између информација“ Unified „размене for потребу су Recommendations истакле Description Libraries:“ and Archives in године, сматра овајаутор. 2009. Малти на савета архивског Међународног Скупштини генералној на усвојена архивима, о кларација Де- Универзална буде да треба кадровима, младим ности делат- архивске и архива презентација је када тачка, зна Пола- делатности. архивској и грађи архивској архивима, према архивиста генерације млађе однос описан је раду У Institutions “. Other Culturaland toArchival Materialand and Archivists to Young Generation, to the Presentation of Archives Klasinc туелним питањима из архивске теорије и праксе. ак- и озбиљним бавили се су који реферата било је целини rga opsbjvna ldh ia avskm obrazovа- visokim sa lica mladih osposobljavanja Program из Црне Горе, је у раду под називом називом под раду у је Горе, Црне из Пејовић Снежана Колега Rajh Semlič Zdenka тематској овој у и Југославије, некадашње подручја Са из Словеније је представио рад на тему Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac из Bosnе i Hercegovinе, у у Hercegovinе, i Bosnе из Šabotić Izet и у раду „Postcards раду у Šauperl Alenka „ Relations of Peter Pavel Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА – Слободанка ЦВЕТКОВИЋ Gracĳe Pетера Pетера Pavela , Klasinca Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац , отворена je дискусија у којој су своје су којој у дискусија je отворена , Salmini и Klaudĳe Након Након завршне речи Tato утиске и искуства изнели архивисти из различитих земаља, као учесници или присутни на конференцији. Истакнуто је вишестру- забележила конференција је да мишљење опште ки успех: по броју учесника из различитих „система архив- ске делатности“, квалитету радова и значају сазнања о тео- ријским и практичним дометима архивске науке и струке, на скоро свим меридијанима. Прилика за нова струковна повезивања, учење архивске делатности и импресивна ор- ганизација скупа, свакако у гарант да ће наредна 24. међу- бројвећи још окупити године 2014. конференција, народна архивиста из Европе и света, са циљем међусобног пове- зивања и јачања архивске науке и архивистичке струковне организације. International Archival Day“, Трст, 2013. Day“, Archival International th 219 та- је из- Данијела Бранковић, Прилог 4. „23 Учесници конференције Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Правилника Правилника о начину обављања јавног позива, поступку и којих основу на оспособљавање, стручно за критеријумима је 2012. године почео да се спроводи пројекат Владе Црне Горе „Програм стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем“. Светлана Пејовић Ивовић нела искуства из Србије на примеру Рад Архива под називом Југославије. „Arhiv Jugoslavĳe - informalna edukacĳa i “ приказује saradnja interkulturalna отвореност Архива Југо- славије, посебно када су у питању млади кадрови са ака- демским знањем, који путем волонтерско-приправничког стажа добијају могућност обуке из области архивистике и техничке заштите архивске грађе. Arhivi i škole: negovanje negovanje škole: i „Arhivi рад је представила Србије, из кође odnosa prema kulturnoj “ baštini и изложила своје виђење значаја презентације архива и односа са школама као по- тенцијалним партнерима у образовању младих генерација баштине.и неговању културне
прикази и расправе prikazi i rasprave views and discussions views and discussions prikazi i rasprave прикази и расправе Мирјана СТЕПАНОВИЋ Тако је Историјски 3 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Програмом рада Историјског архива у Пожаревцу за „Исто- фонд архивски ИАП), (даље: Пожаревац архив Историјски 3 хивалија у приватном власништву, а посредством откупа, поклона или депозита настоји да прикупи, сабере и сачува од заборава, оштећења или нестанка, значајна архивска сведочанства из различитих сегмената друштвеног, култур- филм- Оригинални живота. економског или политичког ног, ски материјал – филмски плакати и Бла- трудом и ентузијазмом дугогодишњим настале збирке, афиши из приватне гоја Чкоњевића, уступљени Историјском архиву Пожаре- вац у дигиталном облику, обогатили су архивски материјал који се чува у овом архиву. Власник материјала је одобрио Архиву употребу дигиталног материјала у смислу његовог излагања у оквиру осмишљених тематских целина, у виду архивских изложби или пригодних публикација. 2012. годину је, у оквиру изложбене делатности Одељења културно-просветне, информативне, издавачке делатности и рада са истраживачима, била предвиђена припрема ар- хивске изложбе филмских плаката посвећене „сто година којаплаката, филмских збирка Дигитална филма“. домаћег је Архиву уступљена као део приватне колекције, отворила је нову тематику у изложбеној делатности Историјског ар- хива Пожаревац, а архивски материјал који је архив могао да користи за „причу о филмској магији“ омогућио је при- ређивање две тематске целине о филму. Прва се односила на период од 1941. до 1945. године, чији су домети у погле- ду филмске продукције приказани кроз плакате филмских „ратних остварења“. Истовремено, изложба „Филмски плакат 1946-1980“ је замишљена као наставак „други приче о филму и и плакатима који су на финални латентном и манифестном нивоу прича о стварности и имагинацији у периоду од 1946. до 1980. године“. 223 Филм- Filmski Filmski plakat 1941-
2
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review илм у животу моје породице био је лигија, друга уредно ре- заведена и спакована ормар у за ципеле. Читава један архива једне уметно-
, katalog izložbe, Istorĳski arhiv Požarevac, Požarevac, 2011, 1
„Одбрана“, Београд, 2012, 38. 1945 9; Јасмина Николић, Драгана Милорадовић ски плакат , 1941-1945 Николић, у: „Филмови које смо волели 1946-1980, Филмски плакат 1941-1945“ (каталог изложбе), Медија центар (култура), Пожаревац, 21.03.2012.
„Олтар обожавања покретних слика“, у: Дневни лист „Данас“ Ф Прича о „оживљавању филмског плаката“ путем изло- По природи своје делатности, архив врши и заштиту ар- заштиту и врши архив делатности, своје природи По Jasmina Nikolić, Dragana Miloradović Nikolić,
2 1 Филмска магија кроз изложбе Филмска 1941-1945“ и „Биоскоп, које смо волели „Филмови 1946-1980“ Мирјана СТЕПАНОВИЋ Мирјана архив Пожаревац Историјски Србија жбене поставке ове врсте архивског материјала почела је нешто раније, када се родила идеја о могућем поклону на- Копмплек- Архиву. пожаревачком збирке дигиталне ведене сна садржајна структура Историјског архива условљена Пожаревац је траговима дуге и богате политичке, духовне и писане прошлости града и региона. У ту структуру уткана су културна добра као и вредности које сведоче о урбаном животу дугог трајања, континуитету и дисконтинуитету, кре- ацији и деструкцији. сти и индустрије, траг једног времена, олтар покретних слика обожавањакоји је марљиво градио мој отац, женски сијале су ког са неба испод олтар то је био Чачка, из фризер неке друге звезде. Ови биоскопски програми само су један део велике колекције мога оца, истинског заљубљеника у филм, која је сачувана захваљујући Историјском Пожаревац“, биле су речи Маркa Чкоњевића, архиву који је Исто- значајну коришћење на уступио Пожаревац архиву ријском количину филмских плаката и другог архивског материјала из историје југословенске кинематографије, у дигиталном облику. „ Мирјана СТЕПАНОВИЋ филм увек изнова и са пажњом анализира и сагледава. и анализира пажњом са и изнова увек филм српски се да чине које материјала карактеристике битне су расположивог издвојене помоћ уз Ипак, ентузијасти. и бити могле радници филмски нису аутори, ни као вредности, поводом све истакнуте овим па историју, богату има филм Српски могуће. било није издање другачије кућама, продукцијским филма припадности по осим када, времену у продукције југословенске и српске остварења динствена је- презентују се да је била Пожаревац, архива Историјског посленика архивских истакнутих Митића, Горана и колић Милорадовић-Ни- Драгане Николић, Јасмине др каталога, репрезентативног и изложбе аутора Намера имена. торска ау- и жанрове на поделе без филмова, приказ хронолошки и је то Истовремено, комедије. мјузикле, филм, дечији али бајке, остварења, прозна значајна екранизована драму, политичку или социјалну филм, ратни заступа материјал ни једин- реклам- филмски а редитеља, представљена врхунских остварења ствена су њој На године. 1980. до 1946. од кинематографије домаће пут развојни прати изложба ли“, архива у Пожаревцу. Под називом „Филмови које смо воле- Историјског збирка дигитална дарована садржи који јалу матери- филмском рекламном на је заснована филма, ског чили филмскупублику. привла- подједнако су који програм филмски остајали али мењали, власници се су где биоскопе, сталне прве своје ла Најдановића-Неготинца. Чаршија у Пожаревцу тада је доби- Теодора биоскопу путујућем захваљујући године, 1908. још стигла магија“ „филмска је Пожаревац У века. једног пре активне кинематографијенаовимпросторима. мног филмског материјала, за период рекла- од безмало пола века и плаката филмског путем испричану волели“ смо које „филмовима о причу импозантну пројекат: изложбени један још реализовао године 2012. току у Пожаревац архив своје младалачко време и емоције гледајући „филмове „филмове гледајући које смоволели“. емоције и време младалачко своје неко на сећања је оживела публика заинтересована ријал, мате- рекламни филмски документациони остали и афише 5 4 Исто. филма Век Митић, Горан Изложба којом „подсећамо“ на сто година трајања срп- А прича о филму на овим просторима је почела уистину , дел. дел. 2012, за Пожаревац бр.1401 од21.12.2011. архива Историјског рада Програм послове, опште за Одељења архива Пожаревац“, архив ријски које смо волели, Филмски плакат 1941-1945“, Медија центар центар Медија 1941-1945“, плакат Филмски волели, смо које „Одбрана“-Историјски архив Пожаревац, Београд, 2012, 10-13. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 4
, у: каталог изложбе „Филмови „Филмови изложбе каталог у: Елипса, 5 Уз Уз 224 ром архивских стучњака Историјског архива Пожаревац. архива Историјског стучњака архивских ром них установа и појединаца, а делом и истраживачким напо- раз- поклон као групама, у и или појединачно проналажени, добијани су плаката Примерци докумената. архивских целина као обрађена и примљена је нити прикупљана, и формирана системски била није плакату, филмском о жба изло- припреми се да основ представљала је која Збирка прошлости. токовима и догађајима о утисак снажан вљају оста- целина као а периоду, наведеном у продукције ричке аме- и шведске мађарске, немачке, филмовима о говоре лаштво током Другог светског рата. Плакати са ове изложбе кушај да се документује европско кинематографско ствара- по- представља која 1941-1945“, плакат „Филмски изложба ствене југословенскекинематографије. једин- елиту глумачку тадашњу су чинили СФРЈ, некадашње браћа Вранешевић,КорнелијеКовач..... Симић, Бубиша Христић, Зоран Кабиљо, Алфи Радић, Душан Борис Папандопуло, Иво Тијардовић, Крешимир Бароновић, Адамич, Бојан су што као музике филмске „творце“ венске там даха глумаца“, због чега подсећамо на истакнуте југосло- „ри- као једино извођењу посвећена била приче, филмске „душу“ чинила често је Селимовић.....Музика Меша Џумхур, Зуко Диклић, Арсен Исакович, Антоније Рибникар, Јара се ју појављу- сценаристи Као кинематографије. наше редитељи значајни остали и Нановић Војислав Петровић, Александар Јовановић, Соја Погачић, Владимир Поповић, Мића тровић, Жорж Скригин, Жарко Павловић, Кокан Ракоњац, Жика Ми- Булајић, Вељко Ђорђевић, Пуриша су поставци изложбеној Драгана Милорадовић-Николић. Драгана Милорадовић-Николић. и Николић Јасмина мр су поставке изложбене ове Аутори ему мои други. многи и Фехмиу Самарџић, МијаАлексић,МиодрагПетровићЧкаља,Бехим Љубиша Брајовић, Воја Живојиновић, Бата Веселиновић, Бранка Ступица, Мира Сокић, Ружица Марковић, Оливера Дравић, Јелена Жигон, Радмила Андрић, Марија Црнобори, Милена протагонисти: главни као појављују се која имена глумачка су кинематографије“ „националне посебне у ве 8 7 6 Исто. Драгана МилорадовићНиколић,наведенодело,6. Nikolić,Miloradović Dragana Nikolić, Jasmina Други део „филмске магије“ свакако представља и и представља свакако магије“ „филмске део Други Међу ауторима филмова, који су своје место нашли у у нашли место своје су који филмова, ауторима Међу То због чега није никако било могуће издвојити филмо- издвојити могуће било никако није чега због То мови којесмоволели 1946-1980, 39. 1945 ,10; Јасмина Николић, Драгана Милорадовић Николић, Фил- Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 7 Долазећи из различитих средина средина различитих из Долазећи 6
Filmski plakat 1941- plakat Filmski 8
Мирјана СТЕПАНОВИЋ 10 10
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац пута у Словенију од 4. до 8. априла 2011. године. пута у Словенију од 4. до 8. Одлазак у биоскоп, условно речено где је то било мо- У присуству тадашњег градоначелника града Пожарев- ИАП, архива Одељења општих послова, Извештај са службеног 10 Изложбом кроз Србију и Згодовинског архива Птуј, може се унапредити конкретна унапредити се може Птуј, архива Згодовинског и сарадња и повезивање две државе на многим плановима. Подсећајући се на 6. април, на кобне догађаје у ондашњој Југославији и бомбардовање Београда 1941, архив Пожаревац Историјски је премијерно поставио своју „Филмски изложбу плакат 1941-1945“ у Птују од 5. априла 2011. го- центра „Qulandia”. дине у простору галерије Трговинског гуће, био је једна од главних забава. Од почетка ћен прихва- као прворазредно пропагандно средство, поклањана велика пажња и схватан је озбиљно као филму и било је ца Миодрага Милосављевића који присутнима је се обратио отворио и градоначелник Птуја изложбу, др Штефан Челан, директор Трговинског центра „Qulandia” и дирек- торка Историјског архива Пожаревац мр Јасмина Николић. Свечаност отварања изложбе пропратили су представници културног и привредног сектора Птуја и дирек- ни крио није импресије Своје званица. и колега број Словеније, већи тор Згодовинског архива Птуј мр Иван Фрас, поздрављају- ћи присутне. 225 или сигуран пут међусобном 9 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Слика 1. и 2. Поставка изложбе „Биоскоп, 1941-1945.” у Птују, Словенија, 2011. (ИАП, збирка фотографија) 1941-1945.” Слика 1. и 2. Поставка изложбе „Биоскоп, Поентирањем добре сарадње Србије и Словеније у свим у Словеније и Србије сарадње добре Поентирањем Због актуелне теме, визуелно прихватљивог и увек за- Дубоко загледани у изложене филмске плакате, афи- Гoран Митић, наведено дело, 13. 9 нимљивог начина поставке, обе изложбе спадају у ред онихред у спадају изложбе обе поставке, начина нимљивог пројеката Историјског архива Пожаревац који лепо прихваћени код јавног су мњења и доживели су неколи- веома ко представљања у различитим градовима. сферама привреде и културе, а посебно сарадње у области Пожаревац архива Историјског између пројеката културних отуђењу људи, које већ увелико траје. ше и други филмски материјал стичемо утисак да су аутори кроз обе изложбе „проговорили“ у име историјског памће- социо- и културолошком према савести“ „глас као и али ња, лошком значају биоскопа „којих више нема“. После појаве интернета, снимања филмова електронском камером, до- шло је до „унижења класичних биоскопа“, у многим градо- вима у Србији биоскопи више нису били „у моди“ због чега су затворени, а љубитељи „покретних слика“ затворили су друштве- интернету, телевизији, окренути домове, своје у се ним мрежама, често са погубним последицама. Аутори су својим виђењем „филмске приче“ у омеђеном простору и данас: филм иде куда питање: смислено поставили времену ка индивидуалном гледању, или је то која само прати неминовност историју филма, Мирјана СТЕПАНОВИЋ сатима дочаравајућинекадашњеодласкеубиоскоп. Миомир Илић. Само отварање изложбе било је у вечерњим Града Скупштине председник тадашњи отворио је изложбу а колекционар, изузетни и Вујић-Вујке на Драган Теразијама Позоришта глумац Чкоњевић, Николић, Марко Милорадовић збирке власник Драгана и Николић Јасмина мр на пожаревачкојисрпскојпублици. представље- галерије Градске простору у године 2011. маја 18. је Пожаревац архива Историјског 1941-1945“ „Биоскоп изложба Србију, кроз Путујући деловања. поље широко но отворе- било плакат филмски је Тако уметност. друга која рише Ђорђевића, Вељка Булајића, Фадила Хаџића, Душана Пу- остварења јединствена представљена бити ће публици прати развитак домаће кинематографије од 1947. до 1980. и волели“ смо које „Филмови „Изложба забележено: је било рио изложбу. ске КинотекеиРадошБајић,глумацредитељкојије отво- Југословен- Музеја управник и редитељ Туцаковић, Динко вац и Медија центар „Одбрана“, а на отварању су говорили Пожаре- архив Историјски били су изложбе филма. Организатори југословенског и српског стогодишњице жавања обеле- оквиру у а Београду, у Србије Војске Дому у године 2012. марта 20. доживела је премијеру своју волели“ смо ИАП, архивски фонд „Историјски архив Пожаревац“, архива архива Пожаревац“, архив „Историјски фонд архивски ИАП, 11 На отварању поставке говорили су аутори изложбе изложбе аутори су говорили поставке отварању На У медијској најави представљања изложби у Београду Београду у изложби представљања најави медијској У Филмским речником исказано, изложба „Филмови које Одељења за ИКП, 2011. Одељења заИКП, 2011. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Слика 3. и 4. ОтварањеизложбеуПожаревцу,2011.(ИАП,збирка фотографија) Слика 3.и4. 11
226 дугогодишњу успешну сарадњу са Војском Србије, Историј- Србије, Војском са сарадњу успешну дугогодишњу „Настављајући истакла: приликом овом је Пожаревац хива до 14.априла2012“. или тумачења постојаћих тема. Обе изложбе селекције биће отворене интервенције, накнадне икакве без принципа, плакат непристрасно, уз примену стручних и методолошких филмски представља изложбе Циљ историчарима. и цима филмског стваралаштва која може бити корисна и стручња- фије као истицање блиске везе развоја друштва и политике кинематогра- европске развој хронолошки показује бије, Ср- Војске Дома галерији Малој у програм претећи као на Изложба „Филмски плакат од 1941. других. до 1945. године“ која је многих поставље- и Ђукића Лоле Кади- Радивоја јевића, Ђорђа Крвавца, Хајрудина Стаменковића, Микија Петровића, Александра Павловића, Живојина Макавејева, аспекта“. војног и историјског са значају његовом и уметности виду оваквом пажњу посвећује посебно Пожаревац Град бољи. Србије још сигурно биће периоду Војске наредном у и нивоу, високом на и Архива између посебно а Пожаревца, и Београда између односи су да чињеница потврђује граду главном у изложбе „одржавањем се да истакавши Пожа- ревца, града име у присутне је поздравио Пожаревца, да 13 Http:// www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/ 12 http:www.pozarevac.rs/zapazene-izlozbe- имр лћ тдши рденк кптн гра- Скупштине председник тадашњи Илић, Миомир u-beogradskom-domu-vojske/ glas/javnosti/19/03/2012 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 13 Мр Јасмина Николић, директор Историјског ар- Историјског директор Николић, Јасмина Мр 12
Мирјана СТЕПАНОВИЋ Београд, 2012. (МЦ „Одбрана”) Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Слика 7. Миомир Илић и Јасмина Николић Слика 7. поздрављају госте, Београд, 2012. (МЦ „Одбрана”) Потпуковник Славољуб Марковић, директор Медија Слика 6. Радош Бајић, глумац и редитељ, отвара изложбу,Слика 6. Центра „Одбрана“, који је такође поздравио присутне, ис- такао је да „ова изложба, када је реч о садржају, за разли- ку од претходних којима су презентована уметничка дела и концеп- излагачког од одступање јесте можда фотографије, та Медија центра „Одбрана“, али да то, у погледу сарадње те установе са еминентним институцијама културе у Србији сигурно није“. 227
14 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review vojske/ http:www.pozarevac.rs/zapazene-izlozbe-u-beogradskom-domu- 14 ски архив Пожаревац са задовољством је прихватио позив Управе за односе са јавношћу Министарства одбране Репу- блике Србије за представљање филмских плаката и рекла- мног филмског материјала из дароване дигиталне збирке Историјског архива Пожаревац. Српски филм има велику историју и свакако да нисмо могли све вредности и ауторе, да поводом овим ентузијасте, љубитеље, раднике, филмске истакнемо. Циљ нам није био да их све набројимо, већ да, уз помоћ расположивог материјала, издвојимо оне битне карактеристике које чине да се српски филм увек поново и сагледава“. са пажњом анализира Слика 5. Постер за иложбе у Београду, 2012. (МЦ „Одбрана”) Мирјана СТЕПАНОВИЋ директор мрЈасминаНиколић. приликом, том је, истакла изложби...“ и публиковања тем пу- збирки и фондова архивских богатства ефикасно представљање и атрактивно и корисницима са рад за служба средстава за претраживање на интернету, брза и ефикасна дигиталних и информативних библиотека богата дањима, из- публикованим и дигитализацијом микрофилмовањем, ђен Архив, сређена и обрађена архивска грађа, заштићена историју Пожаревца и региона, а коначни циљ је добро уре- за документа архивског значају о свести подизање и грађе архивске заштиту за бриге стандарда високих је промоција задатак посебан Наш фондова. обрађених и сређених дигитализацијом и микрофилмовањем грађу архивску мо ност ивисокаамбицијамогуводитисамокауспеху“. струч- „вредност, да показао једном још добра, културног као грађе архивске заштите и културе установа као Архив је чиме архива, Историјског Дана обележавања године поводом 2012. априла 20. Пожаревцу, у галерији Градској у презентацију другу своју доживела је кинематографи- југословенске и српске кроз Србију. пут свој су наставиле филма историји о причу својеврсну представљају које жбе поуку овеизложбенепоставке. и значај су забележили др, и „Одбрана“ магазин реч, Нова народа, Реч жаревац, По- архив Историјски ТВ, Сат 93, БООМ Радио сата, 24 Наслови, новости, черње Ве- Србија, радио Међународни ТВ, Дуга Данас, Пожаревац, Радио културу, за тал SEEcult-Пор- Аладин, Бета, Танјуг, бије, Ср- Глас 92, Б јавности, Глас Европе, ЈП City Крстарица, Elle, Beograd, Yumama,magazine,Nighife новине, Дневне Сара- Радио јево, 2, РТС 1, РТС РС, одбране Министарство Политика, Блиц, били су којима међу и куће, медијске домаће иностране Бројне пропраћена. дијски 5 http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/ 15 Нш мсј ј д н нјдканј нчн заштити- начин најадекватнији на да је мисија „Наша веку посвећена изложба је Тако изло- Београду, у „премијере“ После ме- добро веома била је Изложба filmoviKojeSmoVoleliPozarevac.html Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац
15
Слика8.ВелимирБатаЖивојиновић,Пожаревац,2012. 228 ничким релацијама. Историјски архив Пожаревац је у свом међует- и социјалним неспојивим наизглед на, и процес ни интегратив- чврст чини и меридијанима свим на људе спаја јући изложбу, је истакао: „Чињеница је да филмска култура школа, председник Скупштине Града Миомир Илић, отвара- и установа предузећа, јавних Пожаревца, Зајечара, Ужица, Ниша, Сада, Новог из архива Историјских Цркве, вославне бије и Војске Србије, представници правосуђа, Српске Пра- ци Града Пожаревца, Министарства одбране Републике Ср- историју.“ за је дан данашњи Пожаревац, архиву Историјском љујући Сведок сам свега приказаног на овим плакатима...... Захва- година. сто током догађало се што све месту једном на дим ви- пут Први било. би не овога подршке ваше Без филма. југословенског и српског јубилеј обележили држави нашој у једини и сетили се сте што томе на „Честитам рекао: ком поздравио иницијативу пожаревачког Архива, и том прили- одушевљењем са је који Живојиновић Бата Велимир мац глу- славни је био филма, југословенског и српског стогоди- шњице и Пожаревац архива Историјског рогодишњице Пред бројним гостима, међу којима су били представни- шездесетчетво- датума, велика два дану у гост Почасни (ИАП, збиркафотографија) Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Мирјана СТЕПАНОВИЋ
18 (Центар за културу Лесковац) (Центар за културу Лесковац) (Центар за културу Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац filmoviKojeSmoVoleliLeskovac.html Слика 10. Посетиоци изложбе, Лесковац, 2012. Посетиоци изложбе, Лесковац, Слика 10. Слика 11. Драгана Милорадовић, Лесковац, 2012. Изложбом „Филмови које смо волели, 1946-1980“ по- 18 http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/ чео је и 5. Интернационални Фестивал Филмске Режије LIFE пожаревачкогизложбе гостовања Организатор Лесковцу. у Архива у оквиру овог Фестивала био је лесковачки Култур- покрови- под Фестивала, одбор Организациони и центар ни тељством Министарства културе Републике Србије и Града умет- и редитељ Бајић, Дарко отворио је Изложбу Лесковца. нички директор фестивала а информативна средства која афиш. су пратила изложбу била су постер и доступна доступна посетиоцима Ниша до 18.септембра 2012. а формативна ин- средства која су пратила изложбу била су ка- и постер. талог, цд 229
16 Посетиоце изложбе 17 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Николић, Ниш, 2012. (Народни музеј Ниш) Николић, Ниш, 2012. (Народни музеј Изложбене поставке које својом темом враћају у једно http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/FilmoviNis.html 16 април 2012.године Реч народа, понедељак 30. 17 Слика 9. Мр Јасмина Николић и Драгана МилорадовићСлика 9. Мр Јасмина Николић и Драгана време заједништва и ентузијазма, наставиле су свој пут по Србији. Тако је већ 22. августа 2012. године, а поводом 47. Међународног фестивала глумачких остварења домаћег филма у Нишу, у Градској галерији „Синагога“, у зацији органи- Народног музеја Ниш, свечано отворена „Филмови изложба које смо волели 1946-1980“, у присуству градо- начелника града Ниша проф.др Зорана Перишића и кул- турних посленика овог града. Том приликом је Срђан Са- вић, директор нишког Културног центра и директор филм- ског фестивала, нагласио стручне референце Историјског архива Пожаревац истакавши да је овај озбиљног приступа културном благу“. архив „пример поздравила је мр Јасмина Николић, директор Историјског архива Пожаревац, а о изложби је, у име аутора, говорила Драгана Милорадовић Николић. Поставка изложбе била је дугом дугом трајању, кроз 64 године постојања и рада, спајајући три века кроз архивску грађу коју чува, штити и презентује, поро- српске велике члан је постао успех, изузетан постигао тренут- актуелном У посленика. архивских и културних дице ку на путу ка европским интеграцијама, Историјски архив Пожаревац прави још један осврт на прошлост, на време оставља дубоке трагове.....“ које у животима људи Мирјана СТЕПАНОВИЋ но-уметнички програм. култур- пригодан уз Универзитета, Новосадског са дијевић, 31. октобра 2012. Изложбу је отворио проф. др Милан Нико- до 4. од периоду у Краљево, музеја Народног организацији у кругу, културном краљевачком је представљена плаката Слика 12. Проф. др Милан Никодијевић, Краљево,2012. Слика 12.Проф.дрМиланНикодијевић,Краљево,2012. После гостовања у Лесковцу, ова изложба филмских филмских изложба ова Лесковцу, у гостовања После Слика 13. МрЈасмина Николић,Краљево,2012. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац (Народни музеј Краљево) (Народни музејКраљево) 230 и флајери. и постер цд, каталог, били су пута овог и изложбу пратио је који мтеријал Рекламни Несторовић. Михајло центра ног Култур- директор отворио је Изложбу године. 2013. априла ног центра „Лаза Костић“ у Сомбору, у периоду од марта до Култур- Галерији у и гости су били прича“ „филмска и фије Крушевачког позоришта, изложбу је, пред великим бројем бројем великим пред је, изложбу и позоришта, Крушевачког Крушевац архива Историјског сарадњи у а позоришта, Крушевачког Галерије просторијама Крушевца.У грађани и погледају да прилике имали су мар- изложбу 28. године, 2014. до та 14. од периоду У години. 2014. у и се ставило начелника градаЧачкаАлександарДачић. градо- помоћник отворио је Изложбу године. 2014. бруара 1.фе- до 2013. децембра 13. од Чачку, у „Расим“ Галерији у Петровић“, „Надежда Галерије организацији у 1941-1945.“ „Биоскоп, плаката филмских изложба је представљена ма, априла 2013. године. половине до кинематографије домаће развитком са знају упо- боље се да прилике имали су филма љубитељи а ћена, 19 http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/ „Сведоци“ који говоре о историји домаће кинематогра- Птвњ“ в знмие зобн псак на- поставке изложбене занимљиве ове „Путовање“ фил- познаваоцима и љубитељима публици, Чачанској filmoviKojeSmoVoleliSombor.html Слика 14. МихајлоНесторовић,Сомбор,2013.Слика 14. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac 19 Изложба је била медијски адекватно пропра- адекватно медијски била је Изложба (Културни центарСомбор) Мирјана СТЕПАНОВИЋ
22 Поставка изложбе у Јагодини је трајала до 28. 21 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Слика 17. Драгана Милорадовић Николић, Драгана Слика 17. Јагодина, 2014. (Културни центар Јагодина) leliPozarevacJagodina.html У Културном центру Јагодина, поводом манифестације Историјски архив у Јагодини rs, radiopozarevac. 21 22 http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/filmoviKojeSmoVo „Ноћ музеја“ 16. маја 2014. године Историјски архив Пожа- „Филмо- плаката изложбом представио се једном још ревац ви које смо волели 1946-1980“, која је „омаж стогодишњи- ци српских филмова“, како су бројни медији забележли и овога пута. На укупно 60 паноа представљени су постери, флајери и рекламни материјал југословенских филмова, уз пратећи каталог и дигиталну презентацију. Овом прили- ком, директорка Историјског архива Пожаревац др Јасми- на Николић најавила је да „Историјски архив Пожаревац као редовни члан европске заједнице архива обележава Међународни дан архива и тим поводом отвориће депое и организовати манифестацију Дан своје отворених врата када ће презентовати посетиоцима део богатог архивског фундуса које чува и штити: најстарије књиге, новине, пла- свеи записе дигиталне филмове, микро фотографије, кате, оно што може бити од великог интересовања за грађане и омладину. маја 2014. Информативни материјал који је пратио изложбу пратио је који материјал Информативни 2014. маја били су плакат, CD и каталог. 231
20 заменик заменик гра- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review (Историјски архив Крушевац) (Галерија „Надежда Петровић”) Слика 15. Александар Дачић, Чачак, 2013. Слика 15. html http://www.arhivpozarevac.org.rs/Podstranice/FilmoviKrusevac. 20 Слика 16. Свечаност отварања изложбе, Крушевац, 2014. Слика 16. доначелника града Крушевца Синиша Максимовић. града Крушевца доначелника заљубљеника заљубљеника у југословенски филм, отворио Мирјана СТЕПАНОВИЋ кована уједанормарзаципеле“. моје породице била друга религија, уредно заведена и спа- говорили. Онда сам одрастао и схватио да је филм у животу „када порастем“, када будем могао да разумем“, како су ми тек доступно бити мени ће које благо скривено по- неко стоји кући мојој у да свешћу са сам „Одрастао - 1941-1945“ плакат, „Филмски и 1946-1980“ волели смо које „Филмови значајног дигиталног материјала приказаног на изложбама добром вољом Историјски архив Пожаревац дошао у посед је чијом менаџера филмског Чкоњевића, Марка речи меју разу- добро веома се „Мост“.....Тада „Козару“, „Неретву“, Јованчу док путује по свету, стрепњу уз „Не окрећи се сине“, Спиру“, поп и Ћиру „Поп уз смеху Галеб“, „Сињи или жице“ Квр- Пере „Дружба победи кад срећу срцу, у негде свио се који страх на главу!“, бабо „Дај је што као филмова љених оми- и остварења великих из секвенце на сећања и навиру смо прво читали, а потом и гледали „Чудотворни мач“. Тада када детињства, из сећања и сузе навиру често Тада сете. и тескобе осећање је свакако Југославије, некадашње ра просто- са кинематографије и филма историју кроз вање путо- својеврсно на крене постере, и програме флајере, - материјал пратећи и плакат филмски документа, архивска да настависвојпут. заслужује и траје још свакако поставке, изложбене ведене на- кроз дочара да покушао Пожаревац архив Историјски је коју магија“ „филмска а прошлости, токовима и ђајима дога- о утисак снажан приказује сузе и смех кроз начин вит 23 Нешто посебно што се осети када се кроз изложена изложена кроз се када осети се што посебно Нешто Југословенска кинематографија тог периода на слико- на периода тог кинематографија Југословенска „Олтар обожавања покретних слика“, у: Дневни лист „Данас“ „Данас“ лист Дневни у: слика“, покретних обожавања „Олтар (култура), Пожаревац, 21.03.2012. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 23
232 Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac (Историјски архивПожаревац) Слика18.Плакатизложбе Мр Владимир БУЛАЈИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Сарадња двеју централних банака није имала плодно Период поновног осамостаљивања српске централне Изложба под називом Централне банке Србије и Фран- југословенске штампарије и касније ковнице новца – Заво- да за израду новчаница у Топчидеру. сарад- нарочито а рата, светског Другог након периоду у тле ња која би се могла окарактерисати као пријатељска. Свр- стане на различитим странама хладноратовске европске матрице, француска и југословенска држава и њихове цен- тралне банке сарађивале су онолико колико су то послови емоција. захтевали, хладно и прорачунато и без банке (од 2003. године) отворио је ново поглавље у исто- рији односа двеју народних банака. Знатно топлија клима, као и први напори који су после више деценија учињени у Народној банци Србије да се изучи и систематизује затече- на архивска грађа најпре су дали ново светло на сарадњу Банке Француске и српске/југословенске емисионе банке, а потом родили идеју о изложби која би сведочила о вре- мену највеће подршке и помоћи француске банке српској посестрими – сарадњи у периоду Првог светског рата. цуске у време Првог светског рата, израђена на дизајнира- 233 повратка у зе- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
рпска централна банка – Привилегована народна бан- народна Привилегована – банка централна рпска ка Краљевине Србије – конституисана током 1883. и 1884. године, од самих својих почетака успоставила
Сећање на помоћ пружену током Великог рата брижно Изложба архивских докумената иИзложба архивских докумената каталог изложбе Јерковић Аутори: Саша Илић, Соња Централне банке Србије и Централне у време Првог Француске banques (Les светског рата de et Serbie de centrales la Première pendant France Народна mondiale), guerre – Архив, банка Србије Београд, 2012 Мр Владимир БУЛАЈИЋ Мр Владимир Београд банке Србије, Архив Народне Србија је пословне везе с Банком Француске (Banque de France). Те везе су се временом превазилазећи развијале строго пословни и оквир јачале, и прелазећи повремено у не- што што бисмо могли назвати благонаклоним односом пријатељством двеју и институција. Посебну пажњу и помоћ, чак пресудну за колико-толико редовно пословање, Банка Француске је пружила српској Народној банци у време Пр- остала држава српска је кад тренуцима у – рата светског вог без територије, кад су се краљ, влада и војска повукли из земље с намером да очувају целовитост институција и њи- хов континуитет за час повратка. је неговано у Народној банци након њеног мљу и прерастања у централну банку новостворене, уједи- њене Краљевине СХС (Југославије). Блиске пословне везе и везе пријатељства одржаване су током међуратног пери- ода, и посебно су дошле до изражаја у стручно-техничкој помоћи француске централне банке приликом подизања С Мр Владимир БУЛАЈИЋ једнице у Паризу, чланови француско-српских клубова и и клубова француско-српских чланови Паризу, у једнице за- уметничке и културне српске представници Батаковић, Душан др Француској у Србије Републике амбасадор вали присуство- гувернера, двојице поред су, Отварању 2012). јул 4. – јун (15. рату светском Првом у банака двеју радњи са- о изложбе домаћин била – сале Мермерне – простора изложбеног новог отварања свечаног приликом Паризу, у простору француске банке. Тако је палата банке Француске изложбеном новоотвореном у и каталогом изложбеним на праће- пута овог само јавности, француској и париској на представље- буде да поново требало је изложба Шошкића, Дејана и Кристијана Noyer) (Christian Нојеа гувернера говору до- према и године 2011. краја с франкофоније, представљена јеиуНовомСаду. Дана поводу у такође године, 2009. наредне, та мар- а Београду, у маја краја до односно Паризу, у априла краја до отворена била је Изложба ду. Београ- у и тако Бобуру, риском па- знаменитом на Србије Репу- блике центру Културном у како пажњу, медијску одговарајућу је добило изложбе отварање Па- ризу, у грађана и друштава франсуско-срп- ских представника и као Паризу, у Србије особља дипломатско-конзуларног цуске, Фран- Банке званичника шића, Јела- Радована банке централне српске гувернера присуство Уз године. 2008.27. марта Паризу у Србије центру Културном у ности 18. марта 2008, а француској јав- Славији на Србије банке родне На- холу у Београду, у јавности франко- српској представљена и фоније дана обележавања Међународног поводу у године 2008. пут први по је приређена Београду), и Паризу у казивања при- синхроног (ради примерка истоветна два у плакатима ним На захтев Банке Француске Француске Банке захтев На Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 234 вих архивских докумената и других експоната и успоставили обавили су одабир садржајно богатих и визуелно занимљи- грађе архивске групе веће из Илић Саша и Јерковић Соња и бројнихзваница. Xavier Deniau), представника дипломатског кора у Београду (François- Дениоа Франсоа-Гзавије Србији, у Француске ра амбасадо- Табаковић, Јоргованке гувернерке присуству у а франкофоније, дана Међународног поводом године, 2013. 17Немањиној у Србије банке марта изложбу исту је угостио Народне хол Коначно, Београда. и Париза из гости други Аутори изложбене поставке, историчари и архивисти, архивисти, и историчари поставке, изложбене Аутори Изложбени пано Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Мр Владимир БУЛАЈИЋ аутори и изложба Париз, БдФ Мраморна сала, 15. 6. 2012. 6. сала, 15. Париз, БдФ Мраморна Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Изложбене експонате представљали су архивски доку- Осим скениране архивске грађе на плакатима изло- На изложби о сарадњи централних банака Србије и структуру поставке у складу са основном идејом, да се при- кажу различити видови сарадње двеју банака у време Ве- умакар прикаже, се да вишесмерност, њихова и рата ликог оквирним цртама обим помоћи коју је пружила француска страна, околности у којима се нашла српска банка и моде- ли за превазилажење тешкоћа у сасвим новим условима пословања, ефекти које је Привилегована народна банка сл. и Француске тлу на делајући постигла Србије Краљевине менти у рукопису и куцани на писаћој машини, фотографи- је, разгледнице, новчанице, табеларни прегледи, штампа- скени- су Експонати књиге. и новина из исечци обрасци, ни рани у пуном колору и обрађени и дизајнирани на укупно представљају плакати Ти (паноа). плаката изложбених десет десет композиција које кореспондирају са тематско-хроно- изложбенихДизајн поставке. изложбене целинама лошким плаката, сачињен, уз идејну асистенцију аутора изложбе, у студијима Завода за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, био је основ за дизајнирање изложбеног катало- га у којем су представљени сви документи који су приказа- ни и на самој изложби. жбу је пратио и мањи број експоната у витринама који су изложени у репликама (у Паризу), односно оригиналима (у Београду). Француске у време Великог рата приказана су укупно 84 235 детаљ са отварања Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Париз, Културни центар Србије 27. 3. 2008. Србије 27. Париз, Културни центар Париз, БдФ Мраморна сала, 15. 6. 2012. детаљ са отварања 2012. детаљ 6. Париз, БдФ Мраморна сала, 15. Мр Владимир БУЛАЈИЋ боравком Срба, српских институција и њихових челника у у челника њихових и зајмовима, институција српских са Срба, боравком вези у послове приказали рата окончању плакатом су аутори збивања, ток хронолошки ћи реним како према држави, тако и према грађанству. Прате- у Француској, као и о њеним кредитним активностима усме- документе у вези са емисионом делатношћу Народне банке целина Тематска лама. за школовање српских ђака и студената у француским шко- потпоре материјалне обезбеђивању на ангажовање њено посебно и избеглиштву у обављала банка Народна је које вља целину о новчаним трансакцијама и другим пословима називом под поглавље Изложбено вредности. пад вртоглав живела до- Аустроугарске, – окупатора валута истовремено је док рата, краја до непромењен остао динара) 100 за франака (88 године 1916. марта још успостављен валута однос је да та јесте курса стабилношћу са вези у Занимљивост цуске) Фран- Банке филијалама свим (у државе француске торији тери- на франке за динара размени о и невољама ратним који сведоче о стабилности динара коју је он очувао упркос материјали су приказани територије без валуту у верење целине тематске оквиру У Марсељ. луку француску у – људства дела и имовине – банке народне Привилеговане одлазак и Србије територије напуштање дефинитивно ве плакатом а ња, окруже- ратног условима у Француске Банком с одржавали наступајућим непријатељем,каоидаљиконтактикојисусе не су околности под којима се српска банка повлачила пред изложбеном плакату под називом На године. 1915. крај пред до новчаница, штампања пољу на Француске Банком с сарадњи и као банака, централних архивску грађу о кредитним аранжманима Србије код двеју Целина стању. ратном у нашла се која држави подршци њеној и земље, напуштања коначног пре рата, периоду првом у посло- банке Народне о вању сведоче који материјале архивске садржи рата Поглавље банке. српске новчаница штампања и пословања организације области у Француске Банке улози саветодавној у огледале се су које а рата, ског свет- Првог избијања до периоду у банака прика- двеју везе су зане којем у изложбе део уводни представља узору целина Тематска плаката). односно главља, у витринама. шест и плакатима дизајнираним на 78 чега од документа, зоб ј пдљн н дст еаси цлн (по- целина тематских десет на подељена је Изложба предста- околностима ванредним у рад Редован Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац аутори су настојали да предста- да настојали су аутори Евакуација садржи садржи егзилу у кредити и Новац представља представља државе Кредитирање Нова искушења приказа- Почетак наметнутог наметнутог Почетак Ка европском европском Ка У сусрет сусрет У По- 236 тих односа. истраживања специфична будућа за идеје и нуди већ носа, од- српско-француских слику особену и занимљиву даје да само не изложба ова Тако односа. социјалних и нансијских и војних веза и залазе у неиспитану област привредних, фи- сегментима који излазе из већ познате матрице политичких литативни помак у дубљој спознаји Великог рата и то у оним ква- представља рата светског Првог околностима у цуске Фран- Републике и Србије Краљевине банака централних сарадњи и везама о изложба богата, сазнајно и јасна ално пуном колору. у илустрација 90 преко са и стране 24 обима Ковач, Весна потписује превод чији публикацији, француско-српској – Топчидер у тиражу од 1.500 примерака. Реч је о двојезичној – новца кованог и новчаница израду за Заводу у штампан и је дизајниран mondiale) guerre Première la Francependant de et Serbie de centrales banques (Les рата светског Првог зничкој прославипобеденаконокончањарата. саве- и као домаћину, француском захвалности одавању која садржи материјале о припремама за повратак у земљу, на шних борби на Солунском фронту. Коначно, тематска цели- завр- циљу у држава двеју сарадњу војну и као Француској, Париз, БдФМраморнасала,15. 6. 2012.детаљсаотварања представља завршни део изложбе изложбе део завршни представља отаџбину у Повратак иуло татва ивро тмљн, концепту- утемељена, изворно атрактивна, Визуелно Каталог Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Централне банке Србије и Француске у време време у Француске и Србије банке Централне Мр Горан ЂУРАН Agrarni Prilike u Bosanskom vilajetu u vilajetu Bosanskom u Prilike Agrarne Agrarne prilike u vilajetu Bosanskom od Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац На крају могло би се рећи да ова студија др Изета Шабо- Изета др студија ова да рећи се би могло крају На ставио акценат на опис реформских процеса у Турској и њи- и Турској у процеса реформских опис на акценат ставио ховог утицаја на прилике у Босанском ејалету, потом је јед- но подпоглавље посветио покрету за аутономију Босне, да би се дао осврт на прилике од слома покрета за аутономију поглавље, Треће реформи. танзиматских почетка до odnosi u Bosanskom ejaletu u vrĳeme Tanzimata разрађује неколико питања и заокружених цјелина – Хатишериф од Гилхане, увођење Танзимата и његов прилике утицај у Босанском на ејалету, увођење аграрнетрећине у Босни и на Лутви-паше Омер поход године, 1848. Тахир-паша валија Лутви-па- Омер похода након буне и односи аграрни Босну, закон, Шевалски наредба, Саферска закон, Рамазански ше, аграрне прилике након доношења новог законодавства. У четвртом поглављу, 1861. do 1875. , godine материја се структурно разлаже на неколико тематских подцјелина – о доласку Шериф Осма- н-паше и сукоби на црногорско-херцеговачкој граници, о еја- Босански у Србије из становништва бошњачког прогону лет, аграрне прилике до окончања побуне у Херцеговини областиаграрној у реформама о године, 1865. реформи до у вријеме Шериф Осман-паше и о аграрним приликама од одласка Шериф Осман-паше до почетка Источне кризе. У поглављу, петом, посљедњем, , agraru u stanje na osvrtom posebnim sa krize Istočne vrĳeme аутор разлаже причу о току Босанског устанка и свих оних дешавања за вријеме Велике источне кризе (1875–1878). тића заслужује пуну пажњу стручне и научне јавности, како у Босни и Херцеговини, тако и у окружењу. 237 Izvori Izvodi Prilike Prilike u Agrarne Agrarne prilike се дијеле Agrarne Agrarne prilike u Bosanskom Reforme Reforme u Bosanskom ejaletu Agrarne Agrarne prilike u Bosanskom ejaletu Agrarni Agrarni odnosi u Bosanskom ejaletu (273–281) и (273–281) imena ličnih Registar Agrarne Agrarne prilike u Bosanskom ejaletu do Agrarne Agrarne prilike u (1839.- ejaletu Bosanskom Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Umjesto Umjesto , predgovora
(239–258), (239–258), Conclusions – razmatranja Zaključna рошле године из штампе је изашла књига Шаботића, др Изета , у издању Архива Тузланског кантона и Друштваи кантона Тузланског Архива издању у , 1878.)
Reforme Reforme u Bosanskom ejaletu do Шаботић Tanzimata је У првом поглављу Поред (259–271), (259–271), literatura i (282–283). iz recenzĳa do početka XIX , stoljeća аутор се осврнуо на опште карак- теристике аграрних односа у Османском царству са гледом пре- тимарско-спахијског система, затим тимаре и развој чифтлучења до Танзимата. У другом погла- на оџаклук вљу на пет поглавља – početka XIX stoljeća (21–58), do Tanzimata (59–77), u vrĳeme Tanzimata (79–132), vilajetu od 1861. Bosanskom do vilajetu u 1875. vrĳeme godine osvrtom Istočne na stanje u agraru (1875.-1878.) (197–238). На крају krize (133–195), sa posebnim су дата архивских запосленика Тузланског кантона. Ријеч је о со- лидно урађеној студији о иначе изразито сложеној пробле- матици, као што је аграр. Аутор је зналачки и хронолошки тимар- о односно приликама, аграрним о материју изложио ско-спахијском уређењу у посљедњем турско-османске владавине вијеку у Босни и Херцеговини. На 282 постојања странице и 855 напомена, колега Шаботић је аргументова- основне пратити лако веома је да тако „штиво”, изложио но идеје у самом дјелу. JU Arhiv Tuzlanskog kantona, Društvo kantona, Tuzlanskog JU Arhiv Off-set, Tuzla, zaposlenika arhivskih 282 стр. 2013, Tuzla Dr Izet Šabotić, Agrarne prilike u (1839-1878) ejaletu Bosanskom Mр Горан Р. ЂУРАН Р. Mр Горан Лука Српске Бања Архив Републике Босна и Херцеговина П Весна БАШИЋ К Пожаревац, 28.марта2014. Црква СветеПетке,Епархијабраничевска Образовни центар„Еcclesia Viminaciensis“ Историјског архиваПожаревац часописа Записи” Реч напредстављањудругогброја Отвореност премабудућности Србија Архив Војводине,НовиСад Весна БАШИЋ радника. Сва срећа те се научници и научна гласила међу- гласила научна и научници се те срећа са- Сва радника. његових допринос одлучује мери највећој у сложити, судбина... његова – тога од више и па часописа, курс зависи њега од брода, капетан прави је Он уредник. главни стручан и бан спосо- је потребан – доба савременог решења и се надамо од старијих. и млађих од и научити да се тога много генерација: читих је. Велике предности би имала и сарадња стручњака разли- ниво радова стручни води до одговарајућег статуса и категоризаци- и квалитет само Јер, методологије. научне дарде стан- високе поштовати ће који радове очекивати можемо профила, различитих односа сарадничких Успостављањем рада. подела прецизна постоји да и као области, одређеној у експерт буде редакције члан сваки да је Пожељно маља. зе- европских других из чланове и укључујући тим, прави редакције ва члано- профил професионални да настојати ћемо Стога ке. стру- мерилима према однеговати и животу у одржати теже покренуо јепубликовањегодишњакасанасловомЗаписи. Пожаревца из архив Историјски Србији, у писмености ционе информа- недосегнуте још основа буде да треба да и добу информационом наступајућем супротстављена није текста линеарног и писања култура класична да нади У развој. шки Ипак, о успеху једног часописа, у томе ћемо се сви сви се ћемо томе у часописа, једног успеху о Ипак, а изазова потреба, захтева, одраз био часопис би Да није ништа али часописа, од рађа не лакше се Ништа смо нових и динамичних односа које диктира техноло- диктира које односа динамичних и нових смо комуницирања модела доминантног преобликовања процеса савременици ао Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац буде репрезентативан, и да делује као као делује да и репрезентативан, буде Записа , сведоци сведоци екрану, ка књиге од 238 уке Републике Србије први број часописа високо оцењен. уке Републике Србијепрвибројчасописа високооцењен. на- Министарству у је да чињеници у налазимо мотивацију часописа мисија ће да међутим, смо, Сигурни невоље. непредвидљиве за и редовности везан је и за изворе финансирања, а самим тим но, без импровизованих сустизања закашњења. Императив снована напрофесионалнимискуствиманашихархивиста. за- истраживања емпиријска садрже који радове стицати и научно верификован. Стога ћемо посебно неговати и под- примећен недовољно протиче понекад који послу, важном и ексклузивном том управо шансу информативну пружити Треба практично. и теоријски и се, усавршавају и уче вотно дожи- архиву, самом у утемељују и стичу вештине и знања да ли ће их подржати и помоћи им. Архивисти своја стручна одлучују који оне обавезују и већ поштовање, заслужују да само не који архивиста, креативност и ентузијазам лаштво, прега- уткано рад његов у је да подразумева То пројекте. и мета часописа. мета часописа. до- вредносних подизању доприноси да и неопходно то је да рецензирају, радови се да упозорити време на их Треба допуне. или исправке траже се када рад, објави не се им када осетљиви су сарадници тога, Осим добара. културних заштите послу истом на сви смо да обзиром с захтеве, и па опомињања, подсећања, тактична и као понуде, постојеће из селекцију деликатну и већ појединцима, и установама одговарајућим са сарадњу глатку само не подразумева кад поне- што неговати, константно треба односе сарадничке квалитетне и добре Међутим, подржавају. и траже собно Часопис А часопис А Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Записи жели да се укључи у светске токове токове светске у укључи се да жели Записи бити успешна, а потврду и додатну додатну и потврду а успешна, бити Записи покренут је са идејом да излази редов- излази да идејом са је покренут Др Јасмина НИКОЛИЋ Слика 1. Плакат изложбе (Медија центар „Одбрана”) Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 239 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
оводом обележавања стогодишњице од почетка Пр- вог светског рата, у Великој галерији Дома Војске Ср- у „Србија изложба је отворена јула, 2. Београду, у бије
Основну структуру изложбе и пратећег каталога „Србија каталога пратећег и изложбе структуру Основну Великом рату“, која је реализована у сарадњи Историјског архива Пожаревац, Војног архива, Војног музеја, Програм- ске архиве РТС-а и Медија центра „Одбрана“. Изложбу је отворио државни секретар у Министарству одбране Репу- блике Србије, Зоран Ђорђевић, а стручне и велико шире јавности само је једна од потврда посебног интересовање значаја ове изузетно садржајне и оригиналне изложбене поставке архивских докумената и музеалија. у Великом рату“ чини 18 тематско-хронолошких целина са изабраних 270 архивских докумената и фотографија које новенуде и тема обрађених разумевању бољем доприносе се- Државни године. 1918. до 1914. од рат Велики на погледе истакаоје Ђорђевић, Зоран одбране, Министарства кретар да изложена архивска документа, фотографије и музејски предмети из доба Великог рата подсећају на узроке рата, Дом војске Србије, јули 2014. Београд, 2 – 26. „Србија у Великом рату“ „Србија у архивскихИзложба каталог изложбе,докумената, изложба и сет виртуелна фотографија/ архивских разгледница архив Пожаревац, Историјски Војни архив, Војни музеј и Медија центар „Одбрана“ Др Јасмина НИКОЛИЋ Др Јасмина архив Пожаревац Историјски Србија П Др Јасмина НИКОЛИЋ архивске грађеипотребињеног чувања. тивног сећања је свест српског колек- војног руководства о значају очување а памћења, културе инструмент и народа српског историје сведочанство важно представља периода овог из провенијенције војне грађа архивска да истакао је Секуловић Пуковник покољењима. будућност обезбедили животима својим су који прецима захвалност изражава и жртвовање посвећено и херојство ратно патриотизам, ви сла- делом овим се да и као живи, данас Србија који воту жи- према опредељење и исказује прошлости својој према поштовања исказивањем се да нагласила уједно и 1918.“ 1914– рату, Великом у Браничево и „Србија називом под ских докумената, тако и монографију и документарни филм архив- изложбу како обухвата који рата, Великог почетка стогодишњице обележавању у пројекта овог мултимедијалног важност и значај поентирала је архива Историјског пожаревачког Директорка Секуловић. Милорад пуковник Пожаревац, др Јасмина Николић, и директор Војног архива, јал, јавности су се обратили директорка Историјског архива приредили изложбу, каталог и пратећи промотивни матери- су који институција и сарадника аутора, име у Београду, у ма свакипокушајревизијеостајенем. чињенице и осветљавају дешавања тога времена пред који- афирмишу историје, касније смер одредили су који гађаје до- најзначајније хронолошки пратећи жртве, и виновнике На свечаности отварања ове репрезентативне изложбе изложбе репрезентативне ове отварања свечаности На Слика 2.ДрЈасминаНиколић,Београд,2014. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац (Медија центар„Одбрана”) 240 је преко40медија. посетиоци иљубитељиисторије. бројни и Србије, ратова ослободилачких традиција говање за културу Пожаревац, као и представници Удружења за не- Центру Краљево, архиву Историјском Пријепоље, архиву Историјском Пожаревац, архиву Историјском Београда, ву музеју, Институту за савремену историју, Историјском архи- Војном архиву, Војном Југославије, Архиву у запослени и директори Пожаревца, Града већа Градског чланови ма, сарадници- са Јовановић Милић Пожаревца, Града штине Миомир Илић са сарадницима, заменик председника Скуп- Пожаревца, градоначелник Ђокић, Александар округа, ног управ- Браничевског начелник цркве, православне Српске Србије, Војске одбране, Министарства представници вић, Дико- Љубиша генерал Србије, Војске Генералштаба ник ља Пожаревцакојисуживотдализаслободупотомака. жите- допринос и историје националне важности поимању доприноси начин овај на се да и трагове дубоке оставило чине још један осврт на прошло време које је у животу људи да Историјски архив Пожаревац и његови партнери изложбом нагласио је који Илић, Миомир Пожаревца, начелник градо- обратио се јавности рата, стогоди- светског Првог од шњице обележавања пројекта покровитеља као ревца 1 Слика 3.ПуковникМилорадСекуловић,Београд,2014. Press clipping „Изложба – Србија у Великом рату“ у ГДВС, ГДВС, у рату“ Великом у Србија – „Изложба clipping Press О изложби и свечаности отварања изложбе известило известило изложбе отварања свечаности и изложби О начел- су присуствовали изложбе отварању Свечаном Пожа- Града име у изложбе, отварања свечаности На [email protected], 26.07.2014. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac (Медија центар„Одбрана”) 1 Др Јасмина НИКОЛИЋ Слика 5. Генерал Љубиша Диковић, Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац начелник Генералштаба Војске Србије са сарадницима начелник Генералштаба Војске Србије на изложби, Београд, 2014. (Медија центар „Одбрана”) Николић, др Данила Шаренца, др Мирољуба Манојловића, др Гордана Бојковића, мр Небојше Ђокића, Наташе Мило- са- одабрали су Аутори Игњатовић. Љиљане и Дулић шевић држајно богата и визуелно занимљива архивска документа Историј- архива, Војног збирки и фондова из фотографијe и архиве Програмске и музеја Војног Пожаревац, архива ског РТС и успоставили структуру поставке у складу са основном местои рата Великог историја кратка прикаже се да идејом Србије и Браничева у том светском сукобу. 241 (Медија центар „Одбрана”) Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Изложбом архивских докумената и пратећим катало- баве се који аутора групе дело је каталог и изложба Ова Слика 4.Београд, 2014. Градоначелник Миомир Илић, гом обухваћене су следеће теме: Почетак Великог рата и операције Српске војске у 1914. години, Србија и њена вој- ска у ратној 1915. години, Савезници и Србија 1914–1916, Рехабилитација и реорганизација Војске Краљевине Ср- бије на Крфу, Савезничке санитетске мисије и лечење Срп- ске војске, Српска војска на Солунском фронту 1916–1917, Хероине Првог светског рата, Добровољци у Српској вој- сци и њихов долазак на Солунски фронт, Пробој Солунског фронта и ослобођење Србије 1918, Губици Српске војске у Првом светском рату, Српска војска у Браничевском крају до „Макензенове“ офанзиве 1915, Ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915, „Макензенова“ офанзива и окупација Бугарска Браничева 1915, окупација у Пожаревачком окру- гу 1916–1918, Браничевски одред и борци 8. пука лунском фронту и Ослобођење Пожаревца на и околине 1918. Со- омогу- и конципирана је стручно изложбе Структура године. ћава јасан увид у документа. Део који се односи на Брани- дога- преглед исцрпан садржи Србију североисточну и чево ђаја на овом веома значајном простору Краљевине Србије од 1915. до 1918. године на 18 изложбених паноа, што је и својеврсна историја живота под окупацијом. историјом и антропологијом рата, војном историјом – или Јасмине Живковић, МА, и локалном Драгане Милорадо- вић из Историјског архива Пожаревац, мр Маријане Мра- овић из Војног архива и др Бојана Димитријевића из Ин- ститута за савремену историју, као и сарадника др Јасмине Др Јасмина НИКОЛИЋ The Great War)Great The споменице) замузеолошки деопоставке. медаље, сабље, пушке, униформе, заставе, (пуковске мета 45су пред- одабрали Илић, Бојана и Обрадовић Вук довић, предмети приказанинасамојизложби. изложбе у којем су представљени сви документи и музејски каталог и флајере банер, за и као филм, документарни за омотница и постера фотографија/разгледница, архивских сета дизајнирање за штампарији основ је био у Смедереву, у NEWPRESS Архива, директорке асистенцију идејну уз су на српском и енглеском језику. Дизајн изложбе, сачињен одштампани (270) експоната изложеног сваког описима легенде са и (18) целина тематских Наслови цм. 70 х цм 100 димензија паноа изложбених (50) педесет укупно на рани дизајни- и обрађени скенирани, су Експонати исечци новина. прегледи, из табеларни фотографије, скице, машини, карте, на разгледнице, куцани и рукопису у кументи 2 Група аутора „Србија у Великом рату“ (Serbia during The Great War), Каталог изложбе „Србија у Великом рату“ (Serbia during Ра- Анђелија Маричић, Душанка музеја Војног Кустоси до- архивски су представљали експонате Изложбене каталог изложбе, Медијацентар„Одбрана“,Београд, 2014,72. Слика 6. Гостинасвечаностиотварањаизложбе,Београд,2014. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 2 дизајниран је у Медија центру „Одбрана“ и и „Одбрана“ центру Медија у је дизајниран (Медија центар„Одбрана”) 242 мената каоисторијскихизвора. Маријана мр доку- архивских чувања је значај нагласила поново Мраовић када академије, Војне кадете за јула 16. је одржано изложбу кроз вођење стручно Друго историје. касније смер одредили су који епохе ратне из догађајима бројним и виновницима узроцима, рату, Великом о знања преиспитивања значај на посетиоце је подсетила архива Војног из Мраовић Маријана мр изложбе Србије. аутора од Једна Републике одбране Министарства одбране рата 3 Историјски архив Пожаревац, Едиција „Културна баштина“ баштина“ „Културна Едиција Пожаревац, архив Историјски 2014. – публиковане су следеће фотографије: Заклетва регрута регрута Заклетва фотографије: следеће су публиковане – 2014. Пожаревац, War), Great The District Branicevo and (Serbia 1918“ 1914– рату, Великом у Браничево и „Србија 9 фотографија ских архив- Сет Николић), Јасмина др уредник одговорни и (главни izdavacka delatnost/kulturna bastina www.arhivpozarevac.org.rs/Пожаревац архива Историјског сајту на и доступно Пожаревцу; у сестара српских Кола чланице везле окупације током су коју ослободиоцима Застава 1918, октобра 16. Пожаревца ослободиоци Окићени Пожа- 1918, у октобра 16. ослободилаца ревац Улазак 1918, Пожаревац у Француске улазе жене, трупе преузеле су послове мушке Србији у пације оку- време 1917,За војске Српске саставу у Америке из вољци 1915,октобра Добро- Пожаревац у Аустроугара и Немаца Улазак 1915, Пожаревцу у извиђача и пилота обуку за Школа 1914, бра септем- 14. артиљерије 1914,српске пука Дејство пешадијског 4. Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac жано је 9. јула за припаднике Инспекто- припаднике за јула 9. је жано одр- изложбу кроз вођење поставку. стручно Прво кроз вођење стручно уз сета по- колективних неколико организовано било је периоду том у а 2014, јула 26. до посетиоце за отворена била је Београду Драган Шалер. мр урадио је коју поставке, архивске део је која изложба виртуелна и као боји, у парији NEWPRESS у Смедереву, са 10 10 са фотографија/разгледница, Смедереву, у NEWPRESS парији штам- и Пожаревац архиву Историјском у фотографија/разгледница архивских сет штампан и је дизајниран Затим, ду. „Одбрана“ и Војној штампарији у Београ- центру Медија у боји, у двојезично, ме, фор- кратке каталог штампан и је ниран потребе за дизај- Београду, у изложбе ове отварања Такође, МА. Ивић, Наташа проф. потписује превод чији бликацији пу- српско-енглеској двојезичној о је Реч штампан у Војној штампарији у Београду. Изложба „Србија у Великом рату“ у у рату“ Великом у „Србија Изложба 3 двојезично, двојезично, Др Јасмина НИКОЛИЋ Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац (Медија центар „Одбрана”) 243 Слика 7. Гости на свечаности отварања изложбе, Београд, 2014. Слика 7. (Медија центар „Одбрана”) Слика 8. Разгледање изложбе, Београд, 2014. Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Визуелно атрактивна, сазнајно бо- сазнајно атрактивна, Визуелно После премијере у Београду, гата и документарно утемељена, изло- жба „Србија у Великом рату“ предста- вља квалитативни помак у спознаји Првог светског рата и то у оним сег- ментима који до сада нису били обра- ђени и доступни јавности. Још једном је преиспитано знање о ратној епохи, уз поштовање метода историјске нау- ке и архивистике. изложба „Србија у Великом рату“ го- стовала је у галерији Архива Војводи- значаја, националног од установе – не у Новом Саду, у периоду од августа21. наставилаје потом а септембра, 15. до свој пут кроз галерије градова Пожа- ревца, Пријепоља и Бања Луке. Др Јасмина НИКОЛИЋ The entrance ofGerman andAustro-Hungarian soldiersinPozarevac, 1915. inOctober Улазак НемацаиАустроугара октобра уПожаревац 1915. Слика 9.Историјскиархив Пожаревац, едиција„Културнабаштина”,Сетархивских фотографија/разгледница9 The mobilized 4th Infantry Regiment Oath,in1914. The mobilized 4thInfantry регрута 4.пешадијског 1914. Заклетва пука, launced onthe14thSeptember1914. preparation wasthecriticalfor theoff The artillery Дејство српске артиљерије, 14.септембра 1914. Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Serbia and Branicevo District In andBranicevo In Serbia District The Great War andBranicevo In Serbia District The Great War andBranicevo In Serbia District The Great War ensive „Србија иБраничево уВеликомрату,1914-1918.” КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА CULTURAL HERITAGE КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА CULTURAL HERITAGE КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА CULTURAL HERITAGE 244 The StudentsofapilotschoolinPozarevac in1915. Школа заобуку пилота иизвиђача 1915. уПожаревцу During theOccupationmalechores inSerbia, were doneby women. преузележене. су За времеокупацијеуСрбији мушке послове Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac The Americanvolunteers whoreinforced Army theSerbian in1917. Добровољци изАмерике усаставу Српске војске 1917. Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Србија иБраничево 1914-1918 уВеликом рату Serbia and Branicevo District In andBranicevo In Serbia District The Great War Serbia and Branicevo District In andBranicevo In Serbia District The Great War andBranicevo In Serbia District The Great War КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА CULTURAL HERITAGE CULTURAL HERITAGE КУЛТУРНА БАШТИНА КУЛТУРНА CULTURAL HERITAGE Мр Дејан ЈАКШИЋ пословни простор. Архив је Зграда – Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Недаће и проблеме око пословног простора, смештаја Заштита архивске грађе у регистратурског материјаларегистратурског у грађе архивске Заштита финансирања и управљачка права, учествовање у архив- ској заједници и развоју службе, рад на осавремењавању, тешкоће. Сходно управним променама име: Архив Градска државна архива, Државни је архив среза Нови мењао Сад (1956), Историјски архив у Новом ријски Саду архив Града Новог (1965), Сада (2004), а од Исто- 2013, Одлуком Владе Републике Србије, статутарно се назива Историјски архив Града Новог Сада, Петроварадин – установа културе од националног значаја. Своју мисију овај међуопштински архив обавља на територији Града и општина Бачка Палан- ка, Бачки Петровац, Беочин, Врбас, Жабаљ, Сремски Кар- ловци, Темерин и Тител. грађе, проширења површине, адаптације објеката и заку- па, описује поглавље од самог почетка био смештен у неадекватне објекте Петро- објекте неадекватне у смештен био почетка самог од го- триста преко старе фортификације тврђаве, варадинске тражили Архива, руководиоци деценије протекле Све дина. су безуспешно од шире заједнице да се то питање реши на прави начин, али су била издејствована само парцијална решења. На задовољство целокупне архивистичке струке за Архив се управо гради и опрема наменска зграда (ули- ца Филипа Вишњића) која ће бити у складу са потребама и најсавременијим техничким захтевима у погледу зграде и опреме за рад ове институције. ван архива – Спољна служба, је једна од основних делат- ности архива као установа заштите, јер обезбеђује надзор над грађом од њеног настанка до ће преузимања чинити оног архивске фондове. што Велика је борба архива, са 245 Канцеларијско и архивско послова- Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review
ездесетогодишњица ездесетогодишњица постојања и деловања Исто- ријског архива Града Новог Сада је био повод светло да дана угледа први комплетан преглед рада
Уводно поглавље Историјат Архива бележи важније датуме од формал- ове установе која са поносом носи звање установе културе од националног значаја. Целовити монографски прегледи развоја и рада архивских кућа нису чести, те објављивање оваквог дела умногоме доприноси архивској делатности, њеном позитивном вредновању и свести јавности о огром- ном друштвеном значају архива. ње у Новом Саду до 1954. године подсећа на које су у делатноститемељу функционисања модерне државе и посто- јању свести о потреби чувања и заштите документационе грађе разних твораца пре оснивања архива као посебних установа. Она су се одвијала краљевског од града Новог проглашења Сада 1748, слободног и мењала променама државноправног оквира. Прекретница у и организованом систематском прикупљању архивске грађе представља оснивање Државне архиве у Новом Саду, данас Архив Вој- водине, 1926. године, радом Васе Стајића, Димитрија Ки- риловића и других угледника српске културе архива,Војвођанска као рата, светског Другог после и је Она историје. установље- девет у установе предвиђене за нуклеус постала них регионалних подручја. Било је хитно потребно зауста- јекоје грађе архивске пропадање и уништавање даље вити досегло забрињавајуће размере. Првих послератних годи- радапочетак за темељи законски припремани су полако на архивских средишта, међу њима и Новосадског среза. начинпочеци, скромни године: 1954. маја 21. оснивања ног Мр Дејан ЈАКШИЋ Мр Дејан Главни и одговорни уредник Петар Ђурђев,Главни и одговорни Града Новог Сада,Историјски архив 2014, стр. 165 Петроварадин, Југослав Вељковски, Тања Вељковски, Вељковски, Тања Југослав Душко Пантелић, архив Града Историјски 1954–2014 Новог Сада Архив Војводине, Нови Сад Архив Војводине, Србија Ш Мр Дејан ЈАКШИЋ управе, судова, школа и других твораца који су сви катего- сви су који твораца других и школа судова, управе, фондова 60 око је преузето монархије Хабзбуршке период ран је 901 фонд и збирка са више од 7.000 метара грађе. Из Евиденти- дана. данашњих до века 18. половине од мента доку- обухватајући општина, околних и Сада Новог Града ју извор података за политичку, привредну и културни истори- грађу МагистратаслободногкраљевскогградаНовог Сада. стручну јавност важних фондова, пре свега, се то односи на и научну за и значајних списак) (приложен броја већег из описа аналитичких 200.000 преко урађено је данас До ка. јези- славеносрпског или немачког мађарског, латинског, облицима архаичним писаних рукописа оштећених, често старих, од састоји она се ако поготово грађи, архивској у приноси отварању богатих извора информација садржаних типа које нам преноси садржину сваког предмета и које до- ужег средства научноинформативног – израда описа аналитичких је посла архивистичког Круна грађи. архивској о евиденције предвиђене Законом све се воде фонда, 842 на, и у физички лошем стању. Тренутно се као сређено води сређивање измеша- пристизала депое је у је која грађе архивске старије био задатак тежак и Одговоран сумарни инвентар. – средство формативно ин- основно израдити и користити ефикасно могла она се би да слов преду- и најва- архива задацима међу жнијим је фонда, архивског унутар поредак у докумената ђење дово- грађе, архивске Сређивање грађе. архивске обрада и ђивање одељак бележи ната уелектронскомформату. докуме- архивирање и постојање и транзиција система, друштвеног не бачког округа. Изазове чине проме- Јужно- територије са лица правних разнородних регистратура тивних ак- 1.500 преко на надзор врши се терену, на Тренутно преузимање. приоритетно грађе одржавање ка, нави- старих промену архивалија, значају о свести подизање ђеног, насле- очување за пријема, стима малим бројем заштитара и могућно- Архивски фондови Архива представљају непроцењиви послова архивских Хронологију Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац руиае сре- Преузимање, 246 је на листу категорисаних стручних часописа. Дат је преглед уврштен је раздобљу кратком у сарадника кругу и лектива ко- преданости Захваљујући часопис. стручни периодични је гима дру- пример и установе Понос каталог. илустрован богато пратио је изложбу приређену сваку а издања посебна вао објављи- другима, са сарадњи у или самостално је, Архив делатности издавачке оквиру У др. и власти органи кални ло- међуратни (1919–1941), Поглаварства и (1748–1918) та пажњу: срески комитети СКС, наведени фондови Магистра- посветио Архив је којем одбиру, у или целовитог вентара, ин- аналитичког издања предавања, корисна су Посебно итд. трибина, организовањем изложби, тематских приређи- издања, вањем серијских и монографских зборника, објављивањем средстава, научноинформативних вањем објављи- начина: више на остваривати може се То шћење. кори- омогућити и представити приближити, треба грађу архивску обраде, и сређивања прикупљања, После датак. за- важан њихов заштите поред је што ризница, архивских богатих садржају и архива раду о јавности упознавање за сификационој шеми. је од велике важности важности велике од је делатност Културно-просветна Годишњак Историјског архива Града Новог Сада , Новог Града архива Историјског Годишњак Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac сак архивских фондова према кла- према фондова архивских сак спи- целокупни налази се поглавља крају На судова. среских фондове истичу дру- аутори где организација гих и организација привредних управе, органа фондова 700 преко рата, светског Другог после период риоду. Далеко највише грађе има за пе- том у насталих фондова 40 дочи све- рата светског Другог периоду 150. О Сад. Нови Ф. поглаварство Градско најзначајнији свакако је којих од фондова 100 преко је но прикупље- рата светска два између период За Змај“. Јовановић „Јован града Новог Сада и Ф. 25. Гимназија краљевског слободног Магистрат 1. Ф. установе: просветне на- ционалне важне други а (1748) ентитета градског самоуправног рад први прати фонда, најзначајнија два су периода тог Из значаја. великог и изузетног од фондови као рисани Мр Дејан ЈАКШИЋ Го- и иницирао * Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Књига је ликовно и графички узорно опремљена, у твр- у опремљена, узорно графички и ликовно је Књига Монографија пред нама, прва у историји ове установе, дишњак Историјског архива Града Новог Сада је историчар, Савин, Богољуб иностранству. у истраживања као директор Историјског архива Града Новог Сада (2008– 2012) унапредио истраживачку, издавачку делатност и покренуо успешну и иницијативу за градњу нове изложбену архивске зграде. дом повезу. Богато је илустрована фотографијама у бојикоје примерено, хронолошки и тематски, прате документи, садржај: личности, акта, објекти, просторије, планови, дипломе, дешавања, плакати, опрема, евиденције, модели, и др. издања свих врста, скупови, запослени захваљујући труду, умећу и студиозности аутора, чара истори- и виших архивиста Југослава Вељковског, Тање Вељ- ковски и Душка Пантелића, доноси свеобухватни преглед развоја, рада, архивске грађе и резултата, Историјског ар- хива Града Новог Сада и на достојан начин јавности пред- културе. ставља ову важну националну установу Затим Затим је директор био Ненад Предојевић (2003–2005), ар- хивски саветник, активни делатник струковних друштава, који је покренуо изложбену делатност, стручни часопис
247 За- у Архиву са пода- који су деловали у свом Управници и директори Архива Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Органи управљања Последње поглавље Током шест деценија постојања, променило се неко- Оваква књига не би била потпуна без поглавља делокругу и правном оквиру. Прву управљачку структуру, не рачунајући овде управника/директора као орган посло- били су то 1965, Од веће. Стручно и Савет су чинили вођења, Савет Радне заједнице у ужем и ширем саставу, а од 1977, Збор радника у ужем и проширеном саставу. Законом саста- такође одбор, Надзорни и изУправи су прописани 1990. вљени од представника заједнице и запослених у Архиву. органа. Дат је списак чланова свих сазива ових послени у . Архиву Архив никада није имао довољан број људи за адекватно обављање свих предвиђених послова и ар- за и образованог недостатак био је почетку На задатака. хивске послове обученог кадра за више него скромно пла- делатности,развојем се би да посао“, нездрав „скроз и ћен организовањем стручних испита и могућношћу напредова- ња у струци, стање поправило, а број запослених досегао двадесет и три. Дат је Данашњи преглед радних места у три архивска одељења и Списак запослених цима о свим досадашњим радницима. лико држава, устава и друштвено-политичких система, самим тиме и а доноси податке о свих 12 носилаца ове функције, у пуном мандату или вршилаца дужности. Споменимо их неколико. Први управник и запослени Архива био је (1954–1958) Феликс на Мочај кога је пао тешки задатак установе и конституисања спашавање најугроженије грађе. За време Во- ново- из радова више аутора (1978–1982), Пушкара јислава започето и фондовима по сређена је грађа историје, садске издавање аналитичких инвентара. Пуне две деценије, у те- шко доба ратова, немаштине, промена друштвено-економ- ског система али и почетку шире употребе информационих технологија, Архив је водио Стеван Рајчевић (1983–2003). садржаја, аутора и упечатљивих радова седам досадашњих седам радова упечатљивих и аутора садржаја, бројева. Популаризацији и визуелном доживљају делатно- сти доприносе архивске изложбе. Занимљива и године прве је обележила успешнаархива“ „Недеља манифестација постојања установе, када је Архив предузимљивошћу запо- слених први пут представљен јавности. Процват изложбене делатности је приметан, посебно последњих десетак годи- ин- другим са заједно јубилеја значајних обележавањем на, ституцијама, као и сопствених истраживачких потхвата. Ар- хивска библиотека специјалног типа са преко 5.000 насло- дели судбину архивске грађе. ва и 200 наслова часописа, Јован П. ПОПОВИЋ Д Цетиње, 2014,(362) Службени листЦрнеГоре,Подгорица; Државни архивЦрнеГоре,Цетињеи Валоризација архивскеграђе Др МилеБакић Србија Београд Јован П.ПОПОВИЋ насловом под Бакића Мила др зналца, архивског провереног и њака струч- архивистичког признатог и познатог књига та управо архивске грађе. насловом под вредности високих дела ног капитал- несумњиво објављивање и припрему за искуство и основ као Бакићу Милу др аутору је послужио подухват, велики заиста Тај Подгорица). Горе Црне лист Службени Горе-Подгорица и Црне архив Државни издавачи 2010. ца (Подгори- Гори“ Црној у службе Подгорица архивске „Развој Цетиње, и 2009) Горе Црне архив Државни (издавач Горе, 2007), Црне Подгорица Републике институт Историјски (издавач ка“ то и наслова и тема обрађивачких различитих дела архивистичка вредна врло три (2007-2010),су изашла стичког стручњака др Мила Бакића у последњих пар година архиви- угледног пера из Наиме, успио. и делу капиталном може одразитиинанемањуизворазаписањеисторије. би настала празнина у архивској и културној баштини, што се чиме докумената, вредних уништење последице, сагледиве не- имали би који пропусти, чине не грађе архивске новања категоризације-вред- код се да свега прије циљ за би имала књига Та делатности. архивској у односно архивистици у сти ној од најзначајнијих, најсложенијих и најодговорнијих обла- ција архивске грађе, поготову и из разлога, јер се ради о јед- осмелити и приредити и објавити књигу насловом науке и струке архивске зналаца од неки појединац, или ка Почетком априла 2014. године изашла је из штампе штампе из је изашла године 2014. априла Почетком том на ради да почео и окуражио се Бакић Миле Др цијалистичке федеративне републике Југославије Југославије стручња- архивистичких група се ће да републике је исчекивала федеративне цијалистичке Со- бивше простора са служба архивска времена уго Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац , у издању две изу- две издању у грађе, архивске Валоризација „Црногорско архивско законодавство“ законодавство“ архивско „Црногорско Валоризација Валоризација „Архивисти- Валориза- 248 „просторно угрожени“. били тиме и папира количином огромном затрпани били би не регистратурама и архивима у архивисти да папира“, прераду за фабрике у „иде и вредност другу и историјску јала којем је не само истекао оперативни рок већ нема неку матери- регистратурског количине огромне оне од разлику грађа остају за трајно чување и коришћење („иде у рај“), за архивска као и материијала регистратурског количине не број- из издвајају се који документи то су који категоришу који ти архивисти су јер радника, архивских задатак и сти делатно- архивске облик најодговорнији и најосетљивији га ирешења. ких новина“. И не само неких већ и бројних новина, предло- не- уношење уз актуелна увек још су која праксе и теорије архивистичке досадашње из решења понуђена садржи ник „прируч- да наводи књиге предговору у аутор сам и коју цу ном уархивскојделатности. тачно, је ради једно се о изузетно стручном и научном делу, дуго исчекива- Ипак упутство. и па мнографија уџбеник, приручник, студија, назвати може једнако сасвим се која делатности, архивске из реду по књигу четврту и припреми основама научним на да храброст велику је стекао куство, ис- и знање поседујући Бакић, Миле др струци и науци кој Југославије. Архива директор ранији града, ка у Трсту и адвокат и публициста Класинц, директор Међународног института архивских нау- рецензенти су чији , Горе-Подгорица Црне и Цетиње Горе Црне архива Државног то: и Горе Црне установе јавне угледне и престижне зетно Валоризација архивске грађе спада у најсложенији, најсложенији, у спада грађе архивске Валоризација речени- пренесемо да потребним сматрамо почетку На Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac Јован П. Поповић, из Бео- Службеног листа листа Службеног Др Петер Павел Павел Петер Др У архивистич- У Јован П. ПОПОВИЋ
Службеном листу Црне Горе Државном архиву Црне Горе из Цетиња и Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Из самих наслова може се видјети шта су теме и какав је какав и теме су шта видјети се може наслова самих Из Ово научно дело је резултат седиментираног знања и Код израде књиге овај неуморни прегалац и зналац Честитајући аутору др Милу Бакићу на изузетно вријед- из Подгорице и њиховим одважним директорима на одлучности и обезбје- ђивању средстава да се ова књига нађе пре свих у рукама оних корисника који су је жељно очекивали. Валоризација архивске грађе, посљедице и потреба рјеша- потреба и посљедице грађе, архивске Валоризација смјешта- отежаног прираста, великог њеног проблема вања јем и чувања у архивима; Настанак и развој научне мисли и теорије валоризације архивске грађе; Предмет, задаци и врсте валоризације архивске грађе; Вриједност архивске грађе; Методологија валоризације архивске грађе и Нека Наравнограђе. архивске валоризације питања битна друга књига садржи списак коришћене литературе и резиме на језику. српском и енглеском студиозни и методолошки концепт и приступ разради тума- чења и давања најбољих виђења код овог најсуптилнијег и разлог и је што дјелатности архивске посла најодговорнијег да нема потребе за посебно разрађивање дјелова књиге, јер за то и нема простора. дугогодишњег рада архивског стручњака, др Мила Бакића, који је несебично своје огромно знање преточио у наведе- ну публикацију и учинио је доступном, да једнако користи архивистима, историчарима и другим зналцима друштве- них наука, регистратурама, студентима (редовних и после- дипломских студија), докторантима, професорима, науч- ним радницима, истраживачима и наравно свима онима којима стигне до руку. користио је бројну домаћу и страну литературу из ске архив- науке и других научних дисциплина у којој стручнеконкретна чланке, часописе, приручнике, (књиге, задире тема подзакон- и законске прописе), стране и домаће стандарде, ске прописе и на стотину стручних и научних радова које је и побројао у публикацији. ном научном делу, књигу срдачно препоручујем широкој научној, просветној и културној јавности, свим друштвеним архивистичкој свих пре а културе, институцијама и наукама струци и науци. Захваљујући се огромном труду аутора др при- у раду, самопрегорном дугогодишњем на Бакићу Милу истовремено дела, корисног и вредног изузетно овог преми се захваљјемо и установама:
249 да једа Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Наиме, др Бакић је крунисао своје дугогодишње седи- Књига почива и заснована је на методологијама науч- На међународном архивском саветовању које је одр- Књига се састоји из 8 делова (глава) систематски поре- Теоријски Теоријски и практични приступ категоризацији, одно- сно валоризацији архивске грађе кроз коришћење бројне литературе, познавању методологије научног истражива- ња, свог искуства као архивског посленика уз различитих схватања навођења књига др Бакића, „Валоризација ар- хивске грађе“ нуди теоријски разумно и разложно бројне предлоге, па и решења. ментирано знање, чиме ће и овом књигом, његова струч- ност добити поред осталих научника место на пијадестелу архивске науке. Ово тим пре, што још нико на балканским па и европским просторима није успео да напише научно дело које обрађује најтежи облик деловања струци и у науци. То архивскојје до сада исказивано само кроз рефе- рате и друге научне облике, или кроз сепарате књига које обрађују архивску делатност. То велико искуство др Миле Бакић стекао је радећи дуже Архива времена Централног комитета као савеза комуниста руководилац Црне Горе и обављајући функцију директора Државног архива Црне Горе, а употпунио континураним присуством га је „опила“. према архивској струци и науци која и љубављу них истраживања, вишегодишњег мукотрпног истраживач- ког рада др Бакића, да би црногорска архивска верификаторкао које дело научно струка ово дар на добила наука и у овом виду архивске делатности иде корак испред архив- ских служби на балканским просторима. жано у периоду од 2. до 4. априла 2014. године у Словенији (Раденци) аутор овог текста у свом кратком излагању упо- знао је архивску јавност о изласку из штампе овог вредног архивског дела. Неколико признатих архивиста консулто- Мирослав (др изразили похвално се су њој о и књигу је вало Новак, Дарко Рубчић, др Изет Шаботић, др Азем Кожар). „ изјаснио се јавно Жумер Владимир др проф. Угледни дао грађе архивске Валоризација монографији у Бакић др до сада најбољи преглед теорије развитка валоризације архивске грађе у свијету“). Заиста похвално. ђаних и уско повезаних како то методологија рада и захте- ва, са око сто поднаслова распоређених према месту у на- словима глава којима припадају. Набројаћемо поглавља: грађе;архивске валоризације значај и одређење Појмовно in memoriam in memoriam in memoriam in memoriam in memoriam in memoriam Јован П. ПОПОВИЋ Државна Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Дужност помоћника министра за рад, борачка и соци- Тридесетог децембра 1993. године именован је на Са Мићом Радевићем у својству директора Архива Југо- својој жељи на дуже периоде у базу Савеза синдиката Црнесиндиката Савеза базу у периоде дуже на жељи својој је што а случај, редак био то тада до је што испомоћ, на Горе било за сваку похвалу. јална питања у Савезној републици Југославији обављао је године. до 1993. у периоду од 1991. функцију директора Архива Србије, коју је дужност успешно врло обављао све до 2000. године, од припреме за дипломатску када функцију амбасадора. Ступањем је почео биоје Радевић Мића Србије Архива директора функцију на изузетно добар, искрен и кооперативaн сарадник, нарочи- архиваДржавног и Југославије Архива руководствима са то Црне Горе. ску- архивским међународним бројним на сам био славије, ни- на кооптиран био би када радовао се сам увек и повима воу Савезне владе за члана архивске делегације, јер су ми увек његова искуства и стручност били од велике помоћи. Био је активни учесник међународних архивских конгре- са, конференција, округлих столова, саветовања и бројних других прикладних архивских и историјских скупова. Били смо заједно у Пекингу, Москви, Будимпешти, Штокхолму, и другим градовима и државама где су се одржавали међу- народни архивски светски, европски или регионални ску- пови. О учествовању и активностима на тим скуповима Са- извјештавалиГоре Црне и Србије владе републичке и везну су амбасадори Савезне републике Југославије (Александар Слободан Унко- Прља, Балша Шпадијер, Данило Марковић, вић...). Милорад Радевић је био члан југословенске деле- гације и на прослави 850-годишњице града Москве, скупа са тада директором Државног архива Црне Горе др Милом Бакићем, и директором Архива Југославије Јованом Попо- вићем, којом приликом је и отворена изванредна изложба коју су приредили Архив Југославије, Архив Србије и жавни архив Др- Црне Горе под насловом „Русија у докумен- године“. 1918. до Горе Црне и Србије архива тима 253 илорад Mићо девић, Ра- човек хивистичке ар- струке, преселио у сећање где се дуже траје. који Један је живот снажно зрачио пулсирао, добротом, еланом, оптимизмом, поузданошћу, људскошћу и радошћу се угасио. Мићо је увек био на страни човека и на страни слабијег, личност велике моралне и духовне снаге, М Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Archive „ZAPISI” 3, Historical Review Милорад је рођен у Шекулару 1936 године, општина Бе- општина године, 1936 Шекулару у рођен је Милорад факул- филозофски а гимназију, завршио је Беранама У друг људи и поштења. То његово људство и чојство није нас из- могло није које срце, издало њега је већ издало, никада да и стигне да хтио и желео свуда је јер темпо, његов држати свакоме помогне. ране. Потиче из рода Васојева од угледне и у свему чести- те јуначке и интелектуалне-породице Радевића. Он је врло рано очврстао и све стоички подносио, јер је у детињству доживио тешки бол, када су шиптарски терористи једног године дана поубијали октобра два 1943. његова ро- у току ђена брата гимназијалца, оца, носиоца Обилић медаље за Радевића.храброст, стрица, и још пуно рођака годи- Три Београду. у године 1964. социологију за група - тет не радио је у Социолошком институту у Београду, а у Савез синдиката Југославије, прелази 1967. године. Од 1982. до синдикатаодбора Савезног председник је био године 1986. радника графичке, новинарске, издавачке и информатив- не дjелатности Југославије. Два мандата је био члан Већа Савеза синдиката Југославије, а од године члан 1989. Пред- седништвa већа Савеза синдиката Југославије, када је јед- већимаи већ већу, Савезном само не давао допринос наки Савеза самосталних синдиката Србије и Савеза синдиката по je одлазио Федерацији у Горе Црне кадар Као Горе. Црне Mилорад Mићо Радевић Радевић Mићо Mилорад (1936-2014) Јован П. ПОПОВИЋ Јован Јован П. ПОПОВИЋ лошћу. Поседовао је велику моралну и духовну снагу. Сви Сви снагу. духовну и моралну велику је Поседовао лошћу. весе- и непосредношћу људскошћу, зрачила је која ношћу, лич- својом обогати да умио је који хуманости и мудрости Србије удвадесетомвеку. историју за САНУ Одбора члан је Био обавио. изванредно признатих држава. И ту је функцију Милорад-Мићо Радевић публика, а сада новостворених и међународно и међусобно ре- ранијих свих и Горе Црне и Србије срећу на длежности на- своје обавља успјешно врло традиционално која чаја, зна- националног од културе установе Југославије, Архива одбора Управног председник је 2013.био до 2000. Од сији. захвалница. и признања плакета, других многих и Арнаутовић, сандар Алек- фондације награде добитник први као архивом“ ном делатност натериторијицелеРепубликеСрбије. архивска унапређена је чиме науке, и струке архивске из аката интерних и подзаконских број већи је донет система, информационог архивског јединственог конципираности је допринио делатности, архивске матичност је ојачала је ња Архива,каоидругихчасописапубликација. оснива- 100-годишњице поводом 2000.године, штампе из изашле су које монографија и преглед“ „Архивски сописа ча- архивског уредник одговорни и главни је Био историје. грађе натериторијиКосоваиМетохије. архивске заштити у посебно а Србије територији читавој на СРЈ, на бомбардовања НАТО времену у грађе архивске ти ји архивске грађе када су потписана и одређена документа. хивистичке струке и науке, јер се расправљало и о сукцеси- би за поштовање и примену архивских начела и прогрес ар- но учествовао на том међународном скупу архивиста у бор- актив- и Дубровнику у СРЈ делегацији архивској придружио се Радевић Милорад СРЈ, на бомбардовања НАТО пре- станка након Непосредно енергичност. и стручност своју је исказао скуповима многим на савета, архивског народног а затимуПодгорициидругимместима. архива“ „Црна Гора и Србија до 1918. године у документима руских изложбом је узвратила федерације Руске служба архивска Милорад Радевић је био човек стручности, реалности, реалности, стручности, човек био је Радевић Милорад Белору- у амбасадор је био Архива из одласка Након „Злат- венцем, златним са рада Орденом је Одликован Срби- Архива директора функције обављања време За архивистике, социологије, из радова бројних је Аутор зашти- и спашавању на Радевић Мићо урадио је Много Међу- категорије А члана Србије, Архива директор Као приређеној у Москви, која је отворена у Београду, Београду, у отворена је која Москви, у приређеној Часопис „ЗАПИСИ” 3,ИсторијскиархивПожаревац 254
делатности. Његовликиделатребачувати. архивској у траг неизбрисив оставио способностима ским цем волиоистокаоисвојеБеране. ср- и душом својом година, педесет преко провео је коме у Београд, је иако починка, вечног место изабрао и је гдје Гори, Црној и Васојевићима Беранама, Шекулару, падност при- завичајну своју истицао је увек космополита, и знања и је Лако умро штоприпадасамодобримипоштенимљудима. породице. личност централна деда, говољени мно- и отац и супруг добар и узоран је Био отргла. прерано шку, оптимизамиљубав. подр- разумевање, за ослонац, људскост, доброту, његову за осиромашени грдно су остали вољели и знали га су који Мићо је својим стручним радом, знањем и организатор- огромног и видика широких човек као Радевић Мићо смрт је га које од породицу, узорну волио је Надасве Review „ZAPISI”3,Historical Archive Pozarevac о ауторима o autorima about authors o autorima о ауторима about authors Др Јасмина НИКОЛИЋ, етнолог-антрополог и виши архивист, главни и одговорни уредник часописа „Записи”, директор Историјског архива Пожа ре вац, Србија. Рођена је 1968. године. Гимназију је завршила у Пожаревцу, а студирала, дипломирала, маги- стрирала и докторирала на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Уни- верзитета у Београду. После завршетка студија (просечна оцена 9.20) радила је две године на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, потом пет година у Министарству културе Републике Србије. Од 2001. године ради у Историјском архиву Пожаревац као архивист-руководилац одељења. На дужности директора Историјског архива Пожаревац на- лази се од октобра 2003. године. Утемељивач је седам едиција Историјског архива Пожаревац и њихов главни и одговорни уред- ник: „Посебна издања“, „Зборници докумената“, „Изложбени каталози“, „Научноинформативна средства о архивској грађи“, „Зборници научних радова“, „Електронске публикације и виртуелне изложбе“ и „Културна баштина“. У оквиру ових едиција објављено је, у периоду од 2004. до 2014. године, 69 издања. Покретач је и главни и одговорни уредник међународног стручног часописа „Записи“ – Годишњак Историјског архива Пожаревац. У досадашњем стручном и научном раду др Јасмина Николић је највеће интересовање исказала за историју друштва, посебно за историју града и културе 20. века и модернизацијске процесе. Огледала се у различитим врстама радова са широком тематском разуђеношћу. Аутор је или ко- аутор више стручних и научних радова, од чега 6 монографија, више од 20 чланака у стручним часописима, зборницима саопштења са научних и стручних конференција из земље и иностран- ства, као и одељака у књигама. Аутор је или коаутор већег броја архивистичких изложби, сталне изложбене поставке и пратећих публикација. Учесник је већег броја домаћих и међународних научних и стручних скупова и конференција у земљи и иностранству (Канада, Норвешка, Италија, Словенија, Србија). Организатор је три научна скупа са међународним учешћем на тему „Браничево кроз војну и културну историју Србије“, председник или члан више организационих одбора за обележавање значајних јубилеја (Два века војске у Браничеву, Два века државности Србије, 190 година судства у Србији, 175 година болнице у Пожаревцу, 175 година локалне (само) управе у Пожаревцу, 150 година Гимназије, Сто година од Првог светског рата) и др. Сарадник је на Привредној енциклопе- дији САНУ и члан више редакција. Иницијатор је, идејни творац и руководилац пројекта истраживања и публиковања архивске гра- ђе о Пожаревцу и Браничевском региону која се налази у другим институцијама у земљи. Иници- јатор је и руководилац пројекта микрофилмовања и дигитализовања архивске грађе фондова и збирки Историјског архива Пожаревац. Аутор је идејних пројеката изградње, реконструкције и адаптације објеката за Историјски архив. Пожаревац. Добитник је Повеље културе за постигнуте изванредне резултате у култури и науци Културно-про- светне заједнице Србије и Повеље Grada Požarevca.
Prof. dr MIKHAIL LARIN, director VNIIDAD, Russian Federation. Director of the All-Russian Scientific and Research Institute of Archives and records Management (VNIIDAD), a member of the Russian Federal Archival Agencys Board, department chair of the records management automated systems at the Russian State University for the Humanities, honored vvorker of culture of the Russian Federation.
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 257 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Doc. dr Peter Pavel KLASINC, direktor Međunarodnog Instituta arhivskih nauka Trst-Maribor, Slovenĳa. Rojen v Mariboru. Po končani osnovni šoli in Gimnazĳi Tabor Maribor je leta 1965 pričel študirati zgo- dovino in umetnostno zgodovino na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani in si pridobil naslov pro- fesor zgodovine in profesor umetnostne zgodovine. Prva zaposlitev je bila v Zgodovinskem arhivu na Ptuju, kjer je bil ravnatelj od leta 1972 do 1976. V Pokrajinskem arhivu Maribor se je zaposlil leta 1976 in bil med leti 1982 do 1994 direktor. Do upokojitve (16. 9. 2007) je bil vodja oddelka za fonde s področja gospodarstva. Podiplomski študĳ je opravil na Univerzi v Zagrebu, kjer je leta 1986 magistriral in leta 1991 na isti Uni- verzi doktoriral na temo Materialno varovanje klasičnih in novih nosilcev informacĳ v arhivih. Poleg rednih podiplomskih študĳskih obveznosti se je strokovno izpopolnjeval v arhivih, arhivskih službah ter v drugih arhivom sorodnih ustanovah v Anglĳi, Avstrĳi, Italĳi, Nemčĳi, Nizozemski, Francĳi, Kanadi, Združenih državah Amerike, Kitajski, Madžarski, Češki, Slovaški, Poljski, v skandinavskih dr- žavah in v državah nekdanje Jugoslavĳe na področjih; mednarodnih strokovnih stikov, zgodovine, ar- hivistike, arhivskih strokovno - tehničnih vprašanj, uvajanja novih informacĳskih tehnologĳ v arhivsko znanstveno raziskovalno in strokovno delo, itd. Najvišji možen strokovni naziv »arhivski svetnik« si je pridobil leta 1997 nekaj let prej pa tudi »znanstveni svetnik«. Objavil je okoli štiristo strokovnih, znanstvenih in arhivsko praktičnih ter teoretičnih prispevkov v slo- venščini, mnoge pa tudi v tujih jezikih v številnih domačih in mednarodnih znanstvenih arhivskih revi- jah. Kot angažiran arhivist je bil imenovan v različne naše in tuje strokovne komisĳe, med drugim tudi v komisĳe za pridobivanje znanstvenih nazivov. Pred leti je bil imenovan za »konzultanta« Okrogle mize arhivov sveta, bil je redni član sekcĳe profesio- nalnih arhivistov pri Mednarodnem arhivskem svetu s sedežem v Parizu bil je član opazovalec Medna- rodnega komiteja za gradnje in oprem in član Mednarodnega komiteja za zgradbe in opremo v zmernih klimatskih razmerah pri Mednarodnem arhivskem svetu. Je predstojnik Mednarodnega instituta arhivskih znanosti Univerze v Mariboru in direktor izpostave tega inštituta v Trstu, predsednik Arhivskega društva Maribor in podpredsednik društva Heraldica Slo- venica – Ljubljana in član Programskega sveta in komisĳ RTV SLO ter raziskovalec sodobne zgodovine in arhivistike. Kot profesor zgodovine in umetnostne zgodovine, kot arhivski in znanstveni svetnik ter kot doktor in- formacĳskih znanosti s področja humanističnih znanosti je opravil vrsto predavanj doma in v tujini in je nosilec ali sodelavec v mnogih slovenskih in mednarodnih projektih.
Зоран СТЕВАНОВИЋ, професор филозофије, архивист, Архив Војводине Нови Сад, Србија. Рођен је у Новом Саду 1974. године. На Филозофском факултету у Новом Саду је дипломирао на Катедри за филозофију, код професора др Војина Симеуновића. Од 2007. године ради у Архиву Војводине на обради старе архивске грађе на немачком језику. Посебна искуства је стекао на обради фондова из периода Војводства Србије и Тамишког Баната (1849–1861). Објављивао је и излагао стручне и научне радове из области филозофије, архивистике и филозофије архива у ча- сописима: Habitus, Teme, Attendite, Архивски анали, Годишњак Историјског архива Града Новог Сада, Свеске за историју Новог Сада, Споменица Историјског архива Среми Записи као и на ме- ђународним архивским саветовањима. Уредник је и коаутор Приручног вишејезичног речника за архивисте, Речника за обраду старе архивске грађе на латинском, немачком и мађарском језику – која се чува у архивима у АП Војводини (2012), и добитник је са коауторимаРечника угледне Награде Ђурђа И. Јеленића за 2012. годину. [email protected] +381 (0)21 4891823
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 258 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Јован П. ПОПОВИЋ, адвокат и публициста, Београд, Србија. Рођен у Липи цуцкој-Цетиње. Осмогодишњу школу учио у Трњинама и Чеву а гимназију у Цетињу, Херцег Новом и Котору гдје је и матурирао, Правни факултет, последипломске студије и правосуд- ни испит у Београду. Био руководилац у привреди Цетиња и Београда. Од 1977. до 2000. године био на функцији помоћника директора и директора Архива Југославије. Након обављених при- према и добијања агремана земље домаћина на предлог Министра спољних послова одлуком Савезне владе СРЈ 15. aвгуста 2012. године постављен за амбасадора, да би у пакету опозива амбасадора из Црне Горе и он био опозван. Има преко 130 објављених стручних и научних радова у домаћој и страној периодици. Аутор или коаутор је 15 књига. Био је главни, односно одговорни уредник публикација и часописа, рецензент и редактор значајних књига. Дао је приказе или го- ворио на промоцијама о великом броју публикација. Ушао је у лексикографске и друге домаће и стране енциклопедије, монографије и публикације. Учествовао је на међународним конгресима, конференцијама, самитима, округлим столовима и другим скуповима архивиста, историчара, правника (у Пекингу, Москви, Вашингтону, Солуну, Севиљи, Берну, Штокхолму, Буенос Аиресу, Бечу, Варшави, Бриселу, Единбургу, Будимпешти, Стразбуру, Прагу, Алжиру, Букурешту и у градовима са простора бивше СФРЈ).Био је члан Одбо- ра за историју Црногорске академије наука и умјетности, члан делегације СРЈ за сукцесију aрхив- ске грађе и др, сарадник «Правног лексикона» и «Међународне политике».... Поред редовних дужности обављао је или још обавља задатке хонорарног-стручног-предавача -експерта на факултету за Интернационални менаџмент, на „Јесењој архивској школи“ при Међу- народном институту архивских наука у Трсту, чији су полазници архивисти из многих земаља све- та и на Течају при Архиву Србије....Живи и ради у Београду, бави се адвокатуром, публицистиком, наставом и активним учешћем на међународним и домаћим научним скуповима. Пише и поезију. Члан је удружења правника, адвоката, архивиста, књижевника и историчара. Добитник је већег броја домаћих и страних признања, плакета, повеља, одликовања.
Мр Маријана МРАОВИЋ, историчар, виши архивиста, Војни архив Министарства одбране Репу- блике Србије, Београд, Србија. Mр Маријана Мраовић запослена је у Војном архиву Министарства одбране Републике Србије на месту вишег архивисте. Дипломирала је на Одељењу за историју Југославије на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду на тему „Антијугословенска кампања италијанске штампе у другој половини 1929. године“. На истој катедри одбранила је магистарску тезу на тему “Југословенско-совјетски војни односи од 1945. до 1948. године“. Као стипендиста Министарства одбране мр Маријана Мраовић је ангажована на изради доктор- ске дисертације на тему „Пропаганда владе Милана Недића 1941-1944. године“. Њено поље ин- тересовања је историја Југославије у Другом светском рату, посебно област ратне пропаганде, послератна историја и југословенско-совјетски војни односи, као и школовање југословенских официра у Совјетском Савезу. Бави се текућим пословима вишег архивисте у које, осим сређива- ња архивске грађе, спада свакодневни рад са домаћим и страним истраживачима, страним деле- гацијама, као и учествовање на семинарима и конференцијама на теме из области архивистике и историје, припреме изложби и приређивање зборника докумената. 011/2051-311 и 063/ 193-55-16. marĳ[email protected]
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 259 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Слободанка ЦВЕТКОВИЋ, дипл. историчар и архивист, Историјски архив Пожаревац, Србија. Слободанка Цветковић је рођена 3.9.1975. године у Шапцу. Дипломирала је на Филозофском фа- култету – Одељење за историју 2003. године, под менторством проф. др Љубодрага Димића. Као професор историје ради од 2000. године у основним и средњим школама. У Историјски архив Пожаревац прелази 2006. године, а 2007. полаже стручни испит за звање архивист. У архиву је радила на пословима Одељења заштите архивске грађе и регистратурског материјала ван архива (спољна служба) у периоду од 2006. до 2007, а од 2007. године је руководилац Одељења заштите архивске грађе у архиву. Од 2004. године до данас објавила је преко 30 радова из историје и архивистике. Област интере- совања су јој друштвена и културна историја Србије и Југославије, као и бројна стручна питања из области архивистике. У периоду од 2006. до данас учествовала је на више домаћих и међународних научних и стручних скупова из историје и архивистике. Аутор је и уредник веб порталаАрхивистика (од 2011. годи- не) (www.arhivistika.edu.rs), као и истоимене странице на Фејсбуку (https://www.facebook.com/ pages/Arhivistika/213350848695936?ref=hl).
Ирена КОЛАЈ, МА, архивист, Историјски архив Београда, Београд, Србија. Рођена је 1981. године у Београду. Завршила је студије оријенталне филологије на Филолошком факултету у Београду, те мастер студије на тему „Породична документа на османском језику и њихова историографска вредност“. Запослена је у Историјском архиву Београда у Одељењу за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе. Учествовала је на научним скуповима:Недеља османског наслеђа на тему „Архиви у Србији-ризнице докумената на османском језику“, те на ИВ Међународној конференцији културног туризма на тему „Архивска грађа на османском језику као културно наслеђе-Књига фетви“. Бави се објављивањем радова из области архивистике, ори- јенталне филологије и развоја оријенталних студија на тлу бивше Југославије.
Драгана МИТРАШИНОВИЋ, дипл. економиста у туризму, Историјски архив Београда, Београд, Србија. Рођена 1980. године у Новој Вароши. Завршила је струковне студије туризма на Високој тури- стичкој школи у Београду. Запослена је у Историјском архиву Београда као архивиста у Одељењу за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе. Бави се објављивањем радова из области архивистике и унапређењем интеракције са корисницима архивске грађе. Објављени радови: „НО ВИИ рејона града Београда“ у Гласник НБС, „Регистрација радњи Него- тинског среза после ИИ светског рата: Трговинска комора у Београду“ у:Годишњак Историјског архива у Неготину itd.
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 260 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Мр Маја НИКОЛОВА, Педагошки музеј, Београд, Србија. Завршила je Филозофски факултет у Београду 1979, а магистрирала на Интердисциплинарним студијама Универзитета у Београду 1995. године. Од 1979. ради као кустос у Педагошком музеју у Београду, у Сектору школске архиве и документације а 2001. стекла je звање музејског саветника. Аутор je више изложби и каталога из области историје школства и учесник више међунардних конференција. +381-112627-538, факс +381-112625-621 [email protected]
Јасмина ЖИВКОВИЋ, МА, дипл. правник и мастер историчар, виши архивист, Историјски архив Пожаревац, Србија. Рођена је 1964. године у Пожаревцу, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду. Више од десет година радила на пословима ру ко- води оца службе депоа, од 2011. на пословима руководиоца службе заштите архивске гра ђе и ре ги- стра турског материјала ван архива (спољна служба). Одбранила је мастер рад на Фило зоф ском факултету Универзитета у Београду – одељење за историју на тему „Заштита архивске грађе ван архива у Браничевском округу“. Тренутно је на докторским студијама на одељењу за историју овог факултета, из области заштите архивске грађе и њеног значаја за изучавање историје. Објавила је више самосталних или коауторских стручних архивистичких и научних исто рио граф- ских радова, такође је и аутор више архивских изложби на основу архивске грађе која се чува у Историјском архиву у Пожаревцу, Архиву Србије и Архиву Југославије. Учествовала је на више стручних и научних скупова из архивистике и историје, на којима је презентовала своје радове. [email protected], jasminazivkovic@yahoo. com
Мр Драган (Живорад) ШАЛЕР, професор Високе техничке школе струковних студија, Пожаре- вац, Србија. Рођен је 1959. године. Основну и средњу школу завршио је у Пожаревцу. Дипломирао је на Ма- шинском факултету у Београду 1982. године, где је 1991. године магистрирао. 1984. године за- сновао је радни однос са ВТШ Пожаревац, на месту асистента. Касније добија звање предавача и вишег предавача. Активно се бави стручним и научним радом. Формирао је кабинет за рачунаре и програмирање. Написао је скрипту за рачунаре и програмирање и збирку испитних задатака из Машинских конструкција и монтаже.
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 261 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Предраг МИЛАДИНОВИЋ, Београд, Србија. Рођен је 1964. године у Ријеци. Средњу економску школу завршио је у Београду 1983. године. Живи и ради у Београду. Био је сарадник и члан редакција многих ваздухопловних часописа. У исто време сарађивао је на многим књигама и пројектима из области ваздухопловне историје. Током деведесетих година радио је у Музеју ваздухопловства у Београду. Објавио је на десетине чланака а са Бојаном Димитријевићем и Миланом Мицевским је коаутор недавно изашле књиге „Краљевско ваздухопловство 1918-1944”.
Проф. др Радован В. РАДОВАНОВИЋ, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, Србија. Рођен 7. новембра 1963. године у Косјерићу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на Машин- ском факултету Универзитета у Београду. Наставник Криминалистичко-полицијске академије у Београду у звању редовног професора. Аутор или коаутор више уџбеника и монографија и 120 оригиналних научних, прегледних и стручних радова штампаних у часописима и зборницима ра- дова и саопштених на научним и стручним скуповима. Ментор и члан више комисија за оцену и одбрану мастер и специјалистичког рада, магистарске тезе и докторске дисертације. Истраживач на више пројеката Министарства просвете и науке Републике Србије. Члан више струковних орга- низација и друштава у земљи и иностранству. Члан више уређивачких и редакционих одбора на- учних и стручних часописа и зборника радова. Рецензент више књига и више десетина стручних и научних радова.
Мр Небојша ЂОКИЋ, историчар, Београд, Србија. (1959. Призрен). Војни историчар, почео да објављује текстове још 1977. године у Фронту и Народ- ној армији. Од средине деведесетих година се бави и историјом српске цркве. До данас објавио је, као аутор и коаутор, више од хиљаду текстова (не рачунајући новинарске текстове) у готово свим домаћим и многим страним војним, црквеним и историјским часописима. Аутор и коаутор 47 мо- нографских публикација (Српска авијатика, Београд 1993; Министарство и министри полиције у Србији 1811 – 2001, Београд 2002;Ослобођење Поморавља октобра 1918. године, Крушевац 2003; Браничевска епархија у првој половини XIX века, Пожаревац 2005;Свети Нестор код Витковца, Крушевац 2006; Миљков манастир, Крушевац 2006; Манатир Свети Роман, Крушевац 2006;Фран- цуски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Београд 2007;Ма- настир Света Петка Изворска, Београд 2009;Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Београд 2010. итд). Учествовао и у изради двадесетак правила, упута и уџбеника за потре- бе војске (Настава гађања за самоходни топ 76 мм М-18, Бања Лука 1993,Настава гађања за тенк М-84, Београд 1995. итд). Учествовао у око 150 научних скупова у земљи и око 40 у иностранству. Од тога је у отприлике трећини домаћих и исто толико страних научних скупова био у редакцоним одборима. Био је у уредништву у десетак часописа (Весник војног музеја, Београд;Саборност , По- жаревац; Расински анали, Крушевац итд. Раније: Војни информатор, Фронт, Народна армија, Вој- ска, Метак, Оружје …) и тридесетак тематских зборника. Веома је много ангажован и на локаним културним манифестацијима (Јухорско око, Својново; Дани Драгића Јоксимовића, Бачина; Петрус, Лешје, итд као и разним другим манифестацијама у Страгарима, Влакчи, Белој Води, Јасици, Каони- ку, Ђунису, Црквенцу, Свилајнцу, Сурчину итд). Био је аутор тридесетак изложби (Стрељачко наору- жање XX века, Крушевац 1991; Српско турски рат 1876, Крушевац 1996;Страдање Алексинца 1999, Алексинац 1999; Ваздухопловни плакат, Београд 2002; Лепа варош Алексинац, Београд 2003 итд). Магистрирао са радом “Српско турски рат 1876. године – Однос снага”.
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 262 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Бориша РАДОВАНОВИЋ, историчар, архивски саветник, Историјски архив Шумадије, Крагујевац, Србија. Професор историје,архивски саветник,члан Међинародног архивског савета из Париза, секције за архитектонске записе (ICA/SAR) Рођен 1950.године Равном Тополовцу, (Банат), завршио је гимназију у Зрењанину и дипломирао на Филозофском факултету у Београду општу и националну историју и стекао стручни назив про- фесор историје. Последипломске студије наставио из правне историје на Правном факултету. Ради у Историјском архиву Шумадије у Крагујевцу од 1980. године. Дужност директора Архива вршио је 1991.године. Данас је руководилаца оделења за сређивање и обраду архивск грађе , води просветно – културну делатност Архива и главни и одговорни уредник часописа „ Шумадиј- ски анали“ годишњака који објављује радове из архивске теорије и праксе, прошлости Шумадије и других друштвених наука.Резултате својих истраживања публиковао је у часописима у земљи и иностранству ( „Архивски преглед“, „Шумадијски анали“, „ Корени“, „ Шумадијски записи“, „ Исто- ријска баштина“, „Завичајац“, „Орбис“ „ Tehni;ni in vsebinski problemi klasicnego in elektronskego arhiviranja“ Марибор , „Архивска пракса“, Тузла и др.).Аутор је и организатор великог броја исто- ријских изложби.Посебно поглавље у његовом опусу представљају радови из архивистике и про- учавања прошлости насеља у Србији .( „Равни Тополовац“ , „ Борач драгуљ Шумадије“ ) и теме из заштите непокретне културне баштине у Србији.Објаљивао је новинске чланке, фељтоне и написе у дневним и недељним новинама и часописима( „Светлост“, „Политика“ и др).Јављао се на тала- сима Радија и ТВ станица ( „ Радио и ТВ Крагујевац“ РТС Дописништво Крагујевац“ „ канал 9“ и др.) Запажен допринос дао је очувању и неговању револуцинарне традиције српског народа и обича- ја као делегат у СИЗ-у Културе Крагујевца и као секретар СИЗ-а за неговање традиција ослободи- ла.ких ратова 1912 -1941.године општине Крагујевац. Узео је учешће у раду два Конгреса архивиста Југославије ( Нови Сад, Задар) и XV Међународном конгресу архивиста у Бечу 2004. године. Звање архивист добио је 1984, виши архивист 1997, а архивски саветник 2002.године. Добитник је бројних друштвених признања и награда.
Марија ВРАНИЋ, дипломирани етнолог-антрополог, Етнографски музеј, Београд, Србија. Рођена 1983. године у Београду. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду на катедри за етнологију и антропологију. Од 2012. године ради као приправник у Манаковој кући, Етнограф- ском музеју у Београду. Учествовала је у осмишљавању и реализацији бројних и разноврсних про- грама као што су: изложбе, предавања, едукативне радионице, промоције и др. Тренутно ради на пројекту: Дигитализација рукописне грађе Христифора Црниловића. Бави се визуелном антро- пологијом. Поред краткометражних филмова учествовала је у својству сарадника у целокупној организацији и помоћника монтажера филма „Пустоход“ о Христифору Црниловићу. mail: vranicmarĳ[email protected]
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 263 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Мр Саша ИЛИЋ, историчар, Архив Народне банке Србије, Београд, Србија. (1968-). На Филозофском факултету Универзитета у Београду дипломирао на групи за историју 1995. године. Радио као наставник историје у 14. Београдској гимназији (1995) и као архивиста у Архиву Југославије (1996-2005). Од 2005. године ради у Народној банци Србије у одељењу у чијем су делокругу архивски послови. Од 2007. године директор одељења, а од 2011. године директор Архива Народне банке Србије. Радио на пословима обраде више архивских фондова и аутор четири инвентара. Аутор једне са- мосталне, коаутор четири и сарадник у још три изложбе архивских докумената. Коаутор или при- ређивач једног интерног стандарда Архива Југославије (1998), општег информативног средства (водич, 2007), зборника архивске грађе (2005) и јубиларне монографске публикације (илустро- вана биографија Ђорђа Вајферта, 2010). У домаћој и страној периодици објавио већи број стручних и научних радова и других прилога, као и публицистичких чланака (Историја 20. века; Годишњак за друштвену историју; Архив, Часо- пис Архива Југославије; EABH Bulletin, Београдске новине, НБС инфо). У периоду 2001-2005. био секретар редакције и технички уредник часописа Архив, а 2001-2011. члан Програмске комисије Семинара за друштвену историју у Истраживачкој станици Петница. Као докторант на групи за историју Филозофског факултета у Београду бави се друштвеном исто- ријом Србије, Југославије и Европе након Другог светског рата.
Светлана ЉУБЉАНАЦ, дипл. правник, архивски саветник, Архив Војводине, Нови Сад, Србија. Рођена 1962. године у Борову. Дипломирала на Правном факултету у Бања Луци 1986. године. У Архиву Војводине ради од 1996. године као архивиста на пословима одржавања, коришћења и издавања архивске грађе. Звање вишег архивисте стекла 2007. године, а звање архивског савет- ника 2013. године. Учествовала на више међународних архивских саветовања. Аутор већег броја научних и стручних радова. Посебно се интересује за правну националну историју. Објављује у стручним часописима за историју и архивистику. [email protected] +381214891850
Тихомир КОСТОВИЋ, дипл. правник, виши архивиста, Архив Војводине, Нови Сад, Србија. Рођен 1958. године у Крагујевцу. Дипломирао 1987. на Правном факултету у Новом Саду. У Архиву Војводине ради од 1985. године на пословима сређивања и коришћења архивске грађе. Звање вишег архивисте стекао 2006. године.
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 264 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Рената МИНИЋ, МА, дипломирани библиотекар-информатичар-мастер, Народна библиотека Пожаревац, Србија. Референт Одељења периодике, Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац. Рођена је 1973. године у Пожаревцу. Основну школу завршила у Костолцу, Гимназију у Пожарев- цу. Дипломирала и мастер студије завршила на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за Библиотекарство и информатику Запослена у Народној библиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу од 2000. године. Своје стручне радове објављивала је у панчевачком Читалишту и Бележници. Коаутор је моно- графије о библиотеци у Пожаревцу и ауторка стручне монографске публикације „Информатичко описмењавање старих лица: приручник за библиотекаре“. Ауторка је и уредница сајта/блога за библиотекаре под називом Од књиге до душе (http:// odknjigedoduse.wordpress.com/). Администраторка је сајта Народне библиотеке у Пожаревцу (http://www.bibliotekapozarevac.org/) и задужена је за надзор компјутерске опреме у Библиотеци. Заједно са Катарином Бели води обуку информатичког описмењавања за пензионере и незапо- слена лица „Упознајте се са виртуелним светом рачунара“ у Библиотеци у Пожаревцу. Активни је члан Библиотекарског друштва Србије, Комисије за слободан приступ информацијама и интелектуалне слободе и Комисије за серијске публикације.
Катарина БЕЛИ, дипломирани јапанолог, Народна библиотека Пожаревац, Србија. Референт Одељења обраде, Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац. Рођена је 1971. године У Пожаревцу. Основну школу и Гимназију завршила у Пожаревцу. Дипло- мирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за јапански језик и књи- жевност. Радила као професор енглеског језика у основној школи у Пожаревцу. Запослена у Народној би- блиотеци „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу од 1999. године. Коаутор је монографије о библиоте- ци у Пожаревцу и ауторка је стручне монографске публикације „Информатичко описмењавање старих лица: приручник за библиотекаре“. Заједно са Ренатом Минић води обуку информатичког описмењавања за пензионере и незапо- слена лица „Упознајте се са виртуелним светом рачунара“ у Библиотеци у Пожаревцу. Уредница је сајта/блога за библиотекаре под називом Од књиге до душе (http://odknjigedoduse. wordpress.com/). Активни је члан Библиотекарског друштва Србије и Комисије за каталогизацију.
Александра БОГДАНОВИЋ, дипл. инжењер графичког инжењерства и дизајна, архивист, Историјски архив Пожаревац, Србија. Рођена је 1989. године у Пожаревцу. Завршила је средњу Техничку школу у Костолцу. Дипломи- рала је 2012. године на Факултету техничких наука Новосадског Универзитета, на смеру Графичко инжењерство и дизајн. Тренутно је на мастер студијама на истом Факултету Новосадског Универзитета. Од маја 2013. го- дине ради као архивист-приправник у Историјском архиву Пожаревац по пројекту „Стручна прак- са“ Националне Службе за запошљавање. [email protected] [email protected] 00381 64 869 32 62
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 265 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Наташа МИЛОШЕВИЋ ДУЛИЋ, aрхивски помоћник, Историјски архив Пожаревац, Србија. Рођена 1973. године у Пожаревцу. Студирала је на Природноматематичком факултету Универзи- тета у Београду. Од 2007. године ради у Историјском архиву Пожаревац у Одељењу за сређивање и обраду архивске грађе. У 2014. години дипломирала на Високој техничкој школи струковних студија у Пожаревцу. Приредила је за публиковање, у оквиру едиције „Научноинформативна средства о архивској гра- ђи“, аналитичке инвентаре са регистрима и напоменама архивских фондова „Начелство Округа пожаревачког 1839-1922“, „Удружење пожаревачких занатлија и раденика „Слога“, 1893-1950“, „Пожаревачка трговачка омладина, 1903- 1947.“ и „Вариа 1791-“. Коаутор је изложби „Општенародна имовина у Пожаревачком округу: 1945-1960: пројекат Исто- ријског архива Пожаревац“, „Пожаревачки Магистрат - Први нахијски суд у Србији 1821-2011“, „Задругарство у Пожаревачком округу до 1914. године“ и „Србија и Браничево у Великом рату, 1914-1918“. Аутор је више чланака у часописима, новинама и магазинима.Предмет интересовања су јој теме из друштвене и културне историје Србије с краја 19. и прве половине 20. века. [email protected] +381 12 223 082
Милорад Р. СЕКУЛОВИЋ, пуковник, директор Војног архива Министарства одбране Републике Србије, Београд, Србија. Рођен је 24. августа 1961. године у селу Мердаре код Куршумлије. Основну школу похађао је у род- ном селу, а гимназију је завршио у Подујеву. Војну академију је уписао 1980. године у Београду, а завршио 1984. године у Задру. По завршетку школовања службовао је у Скопљу, Куманову, Призрену, Урошевцу, Куршумлији, Врању и Београду. Током богате војничке каријере обављао је командне дужности закључно са бригадом, као и дужности у Генералштабу Војске Србије. У војном архиву ради од 2008. године, а на дужности директора се налази од 2011. године. Ожењен је супругом Радицом са којом има ћерку Марију и сина Лазара.
Mирјана СТЕПАНОВИЋ, дипл. географ-туризмолог, архивист, Историјски архив Пожаревац, Србија. Рођена је у Пожаревцу 1972. године, где је стекла основно и средње образовање. Дипломирала је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду на департману за географију, туризам и хотелијерство и стекла звање дипломирани географ-туризмолог. У периоду од 1998. до 2010. године радила је у ДП „Водопривреда“ Пожаревац као пословни се- кретар, а од 2010. до децембра 2013. године у ДОО „Гемах“ у Београду као референт за пословну сарадњу. Од 5. децембра 2013. године ради у Историјском архиву Пожаревац у Одељењу за културно-про- светну, издавачку, изложбену и информативну делатност, на пословима архивисте. [email protected] +381 12 223 082
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 266 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Мр Владимир БУЛАЈИЋ, историчар, виши архивиста, Архив Народне банке Србије, Београд, Србија. Рођен 1969. године у Београду; матурант XII београдске гиманзије. Дипломирао историју на Фило- зофском факултету у Београду. Након краћег рада у настави историје (1996-1997), приправник и архивиста на сређивању и обра- ди архивске грађе, као и пословима архивског депоа: у Архиву Србије (1997-2002 са прекидом) и у Историјском архиву Београда (ИАБ, 2002-2009). Од 2009. запослен у Архиву Народн е банке Србије (НБС). Године 2011. стекао звање виши архивист. Ауторски радови: „Станислав Винавер у Берлину – из извештаја дописника Централног пресби- роа 1929-1934“, Архив, Часопис Архива Југославије, 3, 2002, стр. 109-120; „Винавер у Берлину“, Политика, фељтон, 19. VII – 5. VIII 2005; „Лични фонд Новак Новак“, Архивски гласник, информа- тивни билтен Друштва архивиста Србије, Ваљево 2007; „Ђорђе Вајферт – визионар и прегалац. Лична и пословна илустрована биографија (1850-1937)“, 2010. Публиковање архивске грађе: „Филозофски факултет Велике школе: 1863-1873“, Филозофски факултет, 2004; „Живети у Београду – документа Управе града Београда“ (I–VI, 1837–1940), ИАБ, 2003-2008; „Логор Бањица. Логораши 1941–1944“, ИАБ 2009. Остало: „Модерна српска држава (1804-2004). Хронологија“, ИАБ, 2005; „БИТЕФ – 40 година но- вих позоришних тенденција“, ИАБ, 2007. Изложбе архивских докумената: „Век осигурања у Србији – развој делатности осигурања 1839- 1941“, НБС, 2009; „Ангажовани капитал – хартије од вредности на финансијском тржишту Србије у 19. и првој половини 20. века“, НБС, 2011; учесник у припреми већине изложби ИАБ, 2002-2009. (http://www.arhiv-beograda.org). Учесник две међународне конференције Европског удружења за историју банкарства и финанси- ја (The European Association for Banking and Financial History e.V) – у Амстердаму 2011. и у Букуре- шту 2012. године. [email protected] — [email protected] +381113027395 — +381648608206
Мр Горан ЂУРАН, историчар – архивист, Архив Републике Српске, Бања Лука, Босна и Херцеговина. Рођен 27. новембра 1981. године у Новом Граду. Основну школу похађао у Чепину код Осијека, Но- вом Граду и Челинцу, гдје је завршио и средњу, машинско-техничку, школу. Године 2000. уписао одсјек за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, гдје је дипломирао 3. јула 2006. на теми „Власи у историји балканских земаља под туђинском влашћу“. Уписује постдиплом- ске студије 2008. године на истом факултету, а магистрира 19. јуна 2012. године на теми „Власи у Босни и Херцеговини под турском влашћу“. Ради на пријављивању и изради докторске дисерта- ције „Босна и Херцеговина у вријеме разбијања СФР Југославије 1990–1992“. Послије дипломирања ради као волонтер у основној школи „Милош Дујић“ у Челинцу, да би од 26. децембра 2007. до 30. јуна 2010. године радио у Институту за историју Бањалука. Од 1. јула 2010. године запослен је у Архиву Републике Српске, у Одјељењу за научноистраживачки рад, као архивиста-истраживач. Живи у Челинцу. Има 42 објављенa научнa рада.
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 267 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Весна БАШИЋ, лектор, библиотекар, архивиста, Архив Војводине, Нови Сад, Србија. Рођена 1960. у Новом Саду, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Ка- тедри за југословенске књижевности и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1995, је запослена у Архиву Војводине, као лектор и библиотекар. Осим стручног испита у професији, положила је и стручни архивистички испит (Архив Србије, 2002). Поред лекторских, редакторских и библиотекарских послова, за едицију Посебна издања Архива, као и друге уста- нове културе и Српску православну цркву, ради као уредник по позиву. Такође, ради на поставка- ма и визуелизацијама тематских архивских изложби, као и поставкама за друге архиве, музеје, библиотеке, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Српску православну цркву, итд. Члан је Редакције Водича кроз архивску грађу, Друштва архивских радника Војводине, Редакци- је Архивских анала, Друштва за српски језик, Библиотекарског друштва Србије, члан Скупштине Матице српске, сарадник на изради Српског биографског речника, уредник Академске књиге, уредник часописа Српске православне цркве Светионик. Живи и ради у Новом Саду. Архив Војводине , 21000 Нови Сад, Дунавска 35 + 381 21 489 18 19; 064 147 88 69 [email protected] ( нагласити да је пошта за Весну Башић)
Мр Дејан ЈАКШИЋ, историчар и виши архивиста, Архив Војводине, Нови Сад, Србија. Рођен је у Новом Саду 1973. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду – Катедра за историју (1998). Завршио је постдипломске студије смера Национална историја сред- њег века и магистрирао са тезом „Белопољски летопис“ (2009). Од 2001. године ради у Архиву Војводине где се бави старијим архивским фондовима и обрадом грађе на латинском језику, стекао је звање вишег архивисте. Аутор је већег броја научних и стручних радова, приказа и био је сарадник/редактор/уредник у припреми и објављивању више публикација. Радове објављује у часописима: Архивски анали, Годишњак Историјског архива Града Новог Сада, Истраживања, Споменица Историјског архива „Срем“, Архив, часопис Архива Југославије, Записи, годишњак Историјског архива Пожаревац, као и у посебним зборницима радова. Појединачна издања/ књиге: Бачко-бодрошка жупанија 1688–1849, Каталог одабраних садржаја докумената (1801– 1805) (Св. 10), 2005; Торонталска жупанија 1731–1849, Каталог одабраних садржаја докумената (1731–1785) (Св. 1), 2008; Приручни вишејезични речник за архивисте (коаутор), 2012. [email protected] +381 21 4891824
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 268 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac
УПУТСТВО САРАДНИЦИМА
Рукопис (граматички и правописно исправан) за Годи- Структура радова: шњак Историјског архива Пожаревац Записи, треба посла- • име и презиме; ти електронским путем на адресу: [email protected]. • адреса аутора и установе у којој ради; rs најкасније до 1. јуна текуће године у којој ће бити штам- • наслов рада; пан. Уз то, треба доставити и један примерак текста одштам- • сажетак (50–100 речи); паног на папиру, као и Изјаву да рад није (нити ће бити) об- • кључне речи (3–10 речи); јављиван или понуђен неком другом за објављивање, на • текст рада (обима до једног ауторског табака – 16 адресу Уредништва: Историјски архив Пожаревац, 12000 страница); Пожаревац, за Годишњак ИАП, др Воје Дулића 10. • резиме (300–500 речи). Рад треба да буде написан ћирилицом у Microsoft Word-у, дужине (укључујући сажетак и резиме на српском и/ Форма текста: или на енглеском, слике, табеле и друге прилоге) до 28.500 • текст процесор Word; словних знакова; врста слова: Times New Roman; проред: • стил Normal; 1,5; величина слова: 12. Раду приложити и резиме (од 10 • формат стране А4; до 15 редака) на српском и/или на енглеском са четири до • маргине (цм): горе –2.5, доле – 7.2, лево – 2, десно – шест кључних речи, у прореду 1, величине слова 11. Фусноте 6.3, гутер – 0; (напомене уз текст, спуштенице): проред 1, величине слова • фонт Times New Roman, 20pt наслов, 16pt поднаслов, 10. 11pt основни текст, 9pt напомене; Страна имена у раду писати онако како се изговарају, с • проред Single, тим што се при првом навођењу у загради име даје изворно. • напомене Footnotes у непрекинутом низу од 1 даље. Илустративни прилози уз радове (фотографије, графи- Радови које је Уредништво часописа одобрило за пу- кони, географске карте, ...) морају бити адекватно скенира- бликовање, биће штампани са УДК бројем Народне библи- ни (300 dpi). Свака илустрација мора бити означена бројем, отеке Србије. Примљени радови се не враћају. мора да има легенду и назначено место унутар текста где ће се наћи. Формат илустрације може бити: jpg или tiff.
ПРАВИЛА ЗА НАВОЂЕЊЕ
МОНОГРАФСКЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ се наводе на следећи на- ОБЈАВЉЕНА ГРАЂА се наводи на исти начин као и моно- чин: пуно име и презиме аутора, назив дела – курзивом, ме- графске публикације, а НЕОБЈАВЉЕНА (архивска) грађа се сто издања, година издања. Ако се наводи и број странице, наводи на следећи начин: при првом навођењу пун назив пише се без икаквих додатака (стр., р., рр., ff., dd. и слично). архива, место архива, редни број и назив фонда, сигнатура После места издања ставља се запета. предмета. У загради на крају обавезно написати скраћени- Пример: Славко Гавриловић, Војводина и Србија у вре- цу под којом је води одређени архив и под којом ће се поја- ме Првог устанка, Нови Сад, 2004, 218. вљивати у следећим навођењима. Уколико књига има више издања, може се навести број Пример: Архив Војводине, Нови Сад, Ф. 23, Земаљска издања у суперскрипту (на пример 20082). управа за Српско Војводство и Тамишки Банат, Президијал- Уколико се у књизи помиње више места где је издата, ни списи, бр. 1964 (АВ, СВТБ). наводе се прва два раздвојена цртом (дугачка). Пример: Борислав Јанкулов, Преглед колонизације ЧЛАНЦИ се наводе на следећи начин: пуно име и пре- Војводине у XVIII и XIX веку, Нови Сад–Панчево, 2003, 43. зиме аутора, назив чланка – курзивом, назив часописа,
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 271 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац новина или друге серијске/периодичне публикације, број и Пример: Димитрије Кириловић, Помађаривање у бив- годиште, место издања, година, број странице без икаквих шој Угарској; Асимилациони успеси Мађара у Бачкој, Ба- додатака (као и код навођења књига). нату и Барањи, Нови Сад, 2006, 72. Пример: Слободан Бјелица, Трансформације идеје о Скраћено: Д. Кириловић, Помађаривање, 84. аутономији Војводине, Зборник Матице српске за друштве- Уколико се цитира текст са више страница које су тач- не науке, 137, Нови Сад, 2011, 509–520. но одређене, оне се раздвајају цртом, а после тога следи Пример: Andrej Mitrović, Deutschland und Jugoslawien тачка. Уколико се цитира више страница које се не одређују 1919–1933, Зборник Филозофског факултета, Књ. 12, 1, Бео- тачно, употребљава се реч passim. град, 1974, 567–575. Пример: Васа Стајић, Грађа за политичку историју Но- Уколико је назив часописа дугачак, приликом првог на- вог Сада, Нови Сад, 1951, 41–49. вођења у заградама се наводи скраћеница под којом ће се Скраћено: В. Стајић, Грађа за политичку историју, даље појављивати. passim. Пример: Васа Стајић, Нови Сад, његов магистрат и Када се цитира чланак у зборнику радова на страном културна прегнућа новосадских Срба, Гласник Историског језику, после назива зборника, у загради се наводе имена друштва у Новом Саду (ГИДНС), 6, 1–2 (14–15), Нови Сад, уредника. Уколико их је више ставља се ознака eds. пре њи- 1933, 1–159. хових имена, ако је један уредник, испред имена је назнака Уколико постоји више аутора монографије или чланка ed., односно одговарајућа скраћеница у другом језику (нпр. (до четири), раздвајају се запетом. За више од четири ауто- у немачком Hrsg.). Када се цитира чланак у зборнику радо- ра наводи се само први, а затим et. al. ва на српском или јужнословенском језику, после назива Пример: Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Алек- зборника, у заградама се наводи име или имена уредника сандар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002, 555. са назнаком ур. пре имена. После ових података наводи се Уколико се у раду цитира само један рад одређеног ау- издавач и година издања, број странице и тачка. тора, код поновљеног навођења тог текста, може се скрати- Пример: Ненад Лемајић, О неким нејасним питањима ти име аутора на почетно слово иза којег стоји тачка, уз пре- из историје породице Белмужевић, Балкан и Панонија зиме аутора, следи скраћеница нав. дело (за српски језик) кроз историју (ур. Славко Гавриловић), Филозофски фа- или скраћеница op. cit. (за стране језике). култет у Новом Саду, Одсек за историју, Нови Сад, 2009, Пример: Мелхиор Ердујхељи, Историја Новога Сада, 387–403. Нови Сад, 1894, 341. Пример: Barbara Graziosi, The Ancient Reception od Скраћено: М. Ердујхељи, нав. дело, 428. Homer, A Companion to Classical Reception (Eds. Lorna Уколико се у цитирању дела једног аутора текст налази Hardwick and Christopher Stray), Blackwell Publishing, Oxford, на истој страници, а употребљен је у следећој фусноти, ко- 2008, 29/33. ристи се реч Исто (српски језик), односно Ibidem (страни Цитирање текстова с интернета треба да садржи назив језици). цитираног текста, адресу интернет странице исписану ита- Пример: Мелхиор Ердујхељи, Историја Новога Сада, ликом и датум приступања страници. Нови Сад, 1894, 341. Пример: Југослав Вељковски, Прва сређивања грађе Скраћено: Исто. новосадског магистрата, http://www.arhivns.rs/lat/28jug2. Уколико се цитира више радова истог аутора (књига html, 25. април 2012. или чланака), а пошто је први пут назив сваког рада наве- Страна имена транскрибују се ћирилицом на српском ден у пуном облику, при поновном навођењу, после скра- језику како се изговарају, а приликом првог помињања у ћеног имена и пуног презимена аутора, ставља се скраћени тексту њихово презиме се наводи у заградама у изворном назив монографије или чланка, број странице. облику на страном језику курзивом, нпр. Ришеље (Richelieu).
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 272 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac UPUTSTVO SARADNICIMA
Rukopis (gramatički i pravopisno ispravan) za Godišnjak Struktura radova: Istorijskog arhiva Požarevac Zapisi, treba poslati elektronskim • ime i prezime; putem na adresu: [email protected] najkasnije do 1. • adresa autora i ustanove u kojoj radi; juna tekuće godine u kojoj će biti štampan. Uz to, treba do- • naslov rada; staviti i jedan primerak teksta odštampanog na papiru, kao i • sažetak (50–100 reči); Izjavu da rad nije (niti će biti) objavljivan ili ponuđen nekom • ključne reči (3–10 reči); drugom za objavljivanje, na adresu Uredništva: Istorijski arhiv • tekst rada (obima do jednog autorskog tabaka – 16 stra- Požarevac, 12000 Požarevac, za Godišnjak IAP, dr Voje Dulića nica); 10. • rezime (300–500 reči). Rad treba da bude napisan ćirilicom u Microsoft Word-u, dužine (uključujući sažetak i rezime na srpskom i/ili na engle- Forma teksta: skom, slike, tabele i druge priloge) do 28.500 slovnih znakova; • tekst procesor Word; vrsta slova: Times New Roman; prored: 1,5; veličina slova: 12. • stil Normal; Radu priložiti i rezime (od 10 do 15 redaka) na srpskom i/ili na • format strane A4; engleskom sa četiri do šest ključnih reči, u proredu 1, veličine • margine (cm): gore –2.5, dole – 7.2, levo – 2, desno – 6.3, slova 11. Fusnote (napomene uz tekst, spuštenice): prored 1, guter – 0; veličine slova 10. • font Times New Roman, 20pt naslov, 16pt podnaslov, Strana imena u radu pisati onako kako se izgovaraju, s tim 11pt osnovni tekst, 9pt napomene; što se pri prvom navođenju u zagradi ime daje izvorno. • prored Single, Ilustrativni prilozi uz radove (fotografije, grafikoni, geograf- • napomene Footnotes u neprekinutom nizu od 1 dalje. ske karte, ...) moraju biti adekvatno skenirani (300 dpi). Svaka Radovi koje je Uredništvo časopisa odobrilo za publikova- ilustracija mora biti označena brojem, mora da ima legendu i nje, biće štampani sa UDK brojem Narodne biblioteke Srbije. naznačeno mesto unutar teksta gde će se naći. Format ilustra- Primljeni radovi se ne vraćaju. cije može biti: jpg ili tiff.
PRAVILA ZA NAVOĐENJE
MONOGRAFSKE PUBLIKACIJE se navode na sledeći način: OBJAVLJENA GRAĐA se navodi na isti način kao i monograf- puno ime i prezime autora, naziv dela – kurzivom, mesto iz- ske publikacije, a NEOBJAVLJENA (arhivska) građa se navodi na danja, godina izdanja. Ako se navodi i broj stranice, piše se sledeći način: pri prvom navođenju pun naziv arhiva, mesto ar- bez ikakvih dodataka (str., r., rr., ff., dd. i slično). Posle mesta hiva, redni broj i naziv fonda, signatura predmeta. U zagradi na izdanja stavlja se zapeta. kraju obavezno napisati skraćenicu pod kojom je vodi određeni Primer: Slavko Gavrilović, Vojvodina i Srbija u vreme Prvog arhiv i pod kojom će se pojavljivati u sledećim navođenjima. ustanka, Novi Sad, 2004, 218. Primer: Arhiv Vojvodine, Novi Sad, F. 23, Zemaljska upra- Ukoliko knjiga ima više izdanja, može se navesti broj izda- va za Srpsko Vojvodstvo i Tamiški Banat, Prezidijalni spisi, br. nja u superskriptu (na primer 20082). 1964 (AV, SVTB). Ukoliko se u knjizi pominje više mesta gde je izdata, navo- ČLANCI se navode na sledeći način: puno ime i prezime de se prva dva razdvojena crtom (dugačka). autora, naziv članka – kurzivom, naziv časopisa, novina ili Primer: Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine druge serijske/periodične publikacije, broj i godište, mesto u XVIII i XIX veku, Novi Sad–Pančevo, 2003, 43. izdanja, godina, broj stranice bez ikakvih dodataka (kao i kod navođenja knjiga).
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 273 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац Primer: Slobodan Bjelica, Transformacije ideje o autono- Primer: Dimitrije Kirilović, Pomađarivanje u bivšoj Ugar- miji Vojvodine, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 137, skoj; Asimilacioni uspesi Mađara u Bačkoj, Banatu i Baranji, Novi Sad, 2011, 509–520. Novi Sad, 2006, 72. Primer: Andrej Mitrović, Deutschland und Jugoslawien Skraćeno: D. Kirilović, Pomađarivanje, 84. 1919–1933, Zbornik Filozofskog fakulteta, Knj. 12, 1, Beograd, Ukoliko se citira tekst sa više stranica koje su tačno odre- 1974, 567–575. đene, one se razdvajaju crtom, a posle toga sledi tačka. Ukoli- Ukoliko je naziv časopisa dugačak, prilikom prvog navođe- ko se citira više stranica koje se ne određuju tačno, upotreblja- nja u zagradama se navodi skraćenica pod kojom će se dalje va se reč passim. pojavljivati. Primer: Vasa Stajić, Građa za političku istoriju Novog Primer: Vasa Stajić, Novi Sad, njegov magistrat i kulturna Sada, Novi Sad, 1951, 41–49. pregnuća novosadskih Srba, Glasnik Istoriskog društva u No- Skraćeno: V. Stajić, Građa za političku istoriju, passim. vom Sadu (GIDNS), 6, 1–2 (14–15), Novi Sad, 1933, 1–159. Kada se citira članak u zborniku radova na stranom jeziku, Ukoliko postoji više autora monografije ili članka (do če- posle naziva zbornika, u zagradi se navode imena urednika. tiri), razdvajaju se zapetom. Za više od četiri autora navodi se Ukoliko ih je više stavlja se oznaka eds. pre njihovih imena, ako samo prvi, a zatim et. al. je jedan urednik, ispred imena je naznaka ed., odnosno odgo- Primer: Peter Rokai, Zoltan Đere, Tibor Pal, Aleksandar Ka- varajuća skraćenica u drugom jeziku (npr. u nemačkom Hrsg.). saš, Istorija Mađara, Beograd, 2002, 555. Kada se citira članak u zborniku radova na srpskom ili južnoslo- Ukoliko se u radu citira samo jedan rad određenog autora, venskom jeziku, posle naziva zbornika, u zagradama se navodi kod ponovljenog navođenja tog teksta, može se skratiti ime ime ili imena urednika sa naznakom ur. pre imena. Posle ovih po- autora na početno slovo iza kojeg stoji tačka, uz prezime auto- dataka navodi se izdavač i godina izdanja, broj stranice i tačka. ra, sledi skraćenica nav. delo (za srpski jezik) ili skraćenica op. Primer: Nenad Lemajić, O nekim nejasnim pitanjima iz cit. (za strane jezike). istorije porodice Belmužević, Balkan i Panonija kroz istoriju Primer: Melhior Erdujhelji, Istorija Novoga Sada, Novi Sad, (ur. Slavko Gavrilović), Filozofski fakultet u Novom Sadu, Od- 1894, 341. sek za istoriju, Novi Sad, 2009, 387–403. Skraćeno: M. Erdujhelji, nav. delo, 428. Primer: Barbara Graziosi, The Ancient Reception od Ho- Ukoliko se u citiranju dela jednog autora tekst nalazi na mer, A Companion to Classical Reception (Eds. Lorna Hardwick istoj stranici, a upotrebljen je u sledećoj fusnoti, koristi se reč and Christopher Stray), Blackwell Publishing, Oxford, 2008, Isto (srpski jezik), odnosno Ibidem (strani jezici). 29/33. Primer: Melhior Erdujhelji, Istorija Novoga Sada, Novi Sad, Citiranje tekstova s interneta treba da sadrži naziv citira- 1894, 341. nog teksta, adresu internet stranice ispisanu italikom i datum Skraćeno: Isto. pristupanja stranici. Ukoliko se citira više radova istog autora (knjiga ili člana- Primer: Jugoslav Veljkovski, Prva sređivanja građe novo- ka), a pošto je prvi put naziv svakog rada naveden u punom sadskog magistrata, http://www.arhivns.rs/lat/28jug2.html, obliku, pri ponovnom navođenju, posle skraćenog imena i pu- 25. april 2012. nog prezimena autora, stavlja se skraćeni naziv monografije ili Strana imena transkribuju se ćirilicom na srpskom jeziku članka, broj stranice. kako se izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu njiho- vo prezime se navodi u zagradama u izvornom obliku na stra- nom jeziku kurzivom, npr. Rišelje (Richelieu).
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 274 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac INSTRUCTIONS TO COLLEAGUE AUTHORS
The manuscript for the Historical Archives of Pozarevac The Structure of the work: Yearbook - Zapisi , should be sent electronically to the ad- • name and surname; dress [email protected] till June 1st at • author address and institution (work) address; the latest, in the year that it is planned to be published. You • tittle; are kindly requested to send one copy of the printed text (fol- • abstract (50–100 words); lowed by the written statement that the text has not been • key words (3–10 words); previously published or given to someone to publish it) to • text ( 16 pages); the following address of the Editorial: The Historical Archive • summary (300–500 words). of Požarevac, 12000 Požarevac, Voje Dulića 10, Serbia - za Godišnjak IAP- The Text Form: If the manuscript is written in English, the font should be • text procesor Word; Times New Roman, not more than 28.500 characters; space • style Normal; 1,5; font size 12. The work should have a summary ( 10 tо 15 • page А4; lines) in English with four to six key words, space 1, font size 11. • margines (cm): up –2.5, down – 7.2, left – 2, right – 6.3, Various footnotes: space 1, font size 10. guter – 0; The illustrative attachements to the work/manuscript • font Times New Roman, 20pt tittle, 16pt subtittle, 11pt (photos,charts, maps ...) should be properly scanned (300 basic text, 9pt notes; dpi). Each illustration should be numbered and should have • space Single, a legend and its place in the text. The illustration type can be: • Footnotes in continuous stream from 1( and on). jpg or tiff. The works that have been approved by the Editorial will be published UDC (Universal Decimal Classification) number of The National Library of Serbia. The accepted manuscripts will not be returned.
HOW TO ADD REFERENCES/BIBLIOGRAPHY
MONOGRAPH should have: the author’s full name and Example: surname, name of the book/work (in italic), place and year of M Argles, British Government Publications in Education publishing. If number of the page is mentioned, please do not during the Nineteenth Century (1971) add p, pp, ff, dd etc.After the place of publication please put J Vaughan, Board of education Circulars: A Finding List and a comma ( , ). Index (1972) THE PUBLISHED SOURCE is stated in the same way as J M McCarthy, An International List of Articles in the His- monograph publication, аnd THE UNPUBLISHED (ARCHIVE) tory of Education, Published in Non-Educational Serials, 1965- SOURCE is stated in the following way: when first stated –full 69 (1973) name of the archive, place of archive, serial number and name D W Thomas, The History of Technical Education in London of the fund, case signature. Please write in the brackets ( ) the 1904-40 (1976) abbreviation under which a certain archive is and the abbrevia- S M Parkes, Irish Education in the British Parliamentary tion under which it will appear in the statements. Papers 1801-1920 (1978)
Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 275 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац V F Gilbert and C Holmes, Theses and Dissertations on the J Craigie, A Bibliography of Scottish Education before 1872 History of education Presented at British and Irish Universi- (University of London Press 1970). ties between 1900-1976 (1976) D Crook ‚Net gains? The Internet as a research tool for his- M Argles and J E Vaughan, British Government Publica- torians of education’ in D. Crook and R. Adlrich (eds) History tions Concerning Education during the Twentieth Century of Education for the Twenty-first Century (London, Institute of (1982) Education) pp.36-49. J S Hurt, Education and the Working-Classes from the J C Davies, ‚Documents relating to the History of Educa- Eighteenth Century to the Twentieth Century (1985) tion,’ in Durham Research Review, 2 (Sept 1951), pp 1-10. R Szreter, The History of Education in Non-Education History of Education Society, Archives and the Historian of Learned Journals 1939-1984 (1986) Education (1975). A R Allan, University Bodies: a Survey of inter- and Su- A Morton, Education and the State 1833-1966 (PRO 1997). pra- University Bodies and Their Records (Liverpool c1990). T A O’Donoghue, ‚Sources for the Study of the History of Includes an extensive bibliography of sources useful for the the Secondary School Curriculum: A Survey of the Irish Scene, history of higher education. 1921-62,’ in HES Bulletin, (Autumn 1990), pp. 46-51. M C Britton (ed), Improved Visibility: An International Bib- Public Record Office of Northern Ireland, Guide to Educa- liography on the Education of Women and Girls 1978-1989 (Li- tional Records (1993). Includes an appendix listing all state brarians of Institutes and schools of education 1991). schools with surviving records held at PRONI. J D Browne and G R N Smart, Colleges of Education: A Sources for Tracing School Teachers in the National Soci- Checklist of Archives (History of Education Society c1981). ety Archives and Library (Church of England Record C R Chapman, The Growth of British Education and its Re- cords, (Dursley Lochin 1992).
Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац 276 Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac Review „ZAPISI” 3, Historical Archive Pozarevac 277 Часопис „ЗАПИСИ” 3, Историјски архив Пожаревац
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
930.25(497.11)
ЗАПИСИ : годишњак Историјског архива Пожаревац = Zapisi : The Historical Archives of Požarevac Yearbook / главни и одговорни уредник Јасмина Николић. - Год. 1, бр. 1 (2012)- . - Пожаревац : Историјски архив Пожаревац, 2012- (Смедерево : Newpress). - 22 x 22 cm
Годишње. - Текст на више светских језика. ISSN 2334-7082 = Записи (Пожаревац) COBISS.SR-ID 196053772