ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“ ZADU@BINA „DESANKA MAKSIMOVI]“

DESANKINI MAJSKI RAZGOVORI Kw. 30

Urednik ANA ]OSI] VUKI] DESANKINI MAJSKI RAZGOVORI

POEZIJA DU[KA NOVAKOVI]A

ZBORNIK RADOVA

Beograd, 21. maj 2012.

Priredila MIRJANA STANI[I]

Beograd 2013.

Da vid Novakovi}* [email protected]

^EMU SLU@I MOJ OTAC

Iskoristio bih ovu priliku da za okruglim sto- lom koji je posve}en poeziji moga oca, ka`em i ja ne- {to. Okrugli sto simbolizuje jednakost onih koji su prisutni – ali ja nikako ne mogu da budem jednak sa vama kwi`evnim kriti~arima, teoreti~arima i pesnicima koji iz ugla stru~nosti i posve}enos - ti literaturi imaju ste~eni legitimitet da go - vore o nekome, odnosno vrednuju ne~ije delo. Rastao sam uporedo sa nekim kwigama koje je, unazad dve decenije, stvarao moj otac, tako da ne mogu da zanemarim taj jedan veoma subjektivni ose- }aj o wemu i wegovoj poeziji. Iako je moj otac (pri- rodno, stariji od mene) prvu kwigu objavio u drugoj polovini pro{log veka (’Znalac ogledala’) – ja i dan danas prema wemu kao pesniku imam odnos koji sta - riji brat ima prema mla|em. Bez obzira {to se moj otac bavi poezijom veoma dugo i intenzivno, da ne ka`em svakodnevno – u tom ~inu se uvek ogleda neki oblik tek ro|enog pesnika, kao da ni{ta nije pret- hodilo nekoj wegovoj novoj kwizi, novom ciklusu ili pojedina~noj pesmi, kao da stalno po~iwe ispo~et - ka, da bi, u tom po~etku, bila ponovo osvetqena su - {tina wegovog pesni~kog govora, prete`no usmere - nog na neke paradokse epohe, na brzu izmenu istorij- skih stawa, veoma burnih za nas na kraju HH veka. Moj otac je „nedono{~e“ koje nikako da poraste, stva- raju}i ose}aj zapostavqenosti kod „velikog brata “ – tako da mi je ponekad bilo i te{ko da mu pri|em na otvoren na~in, a da wegovu poeziju ne „ku{am“ bez iz- vesnih predrasuda... Svet u kojem `ivimo – svet je ki~a i „razbla- `enih“ surogata umetnosti. Sve se vari brzo i la ko. To se ne bi moglo re}i za poeziju Du{ka Novako vi}a:

* Pesnikov sin, stu dent filozofije na Filozofskom fa kul- tetu u Beogradu. 6 ona je te{ka za varewe, jer je na suprotnoj stra ni od kulture koja je prete`no usmerena na vlastitu, vulgarnu materijalnost. Poezija Du{ka Novakovi}a odbacuje zahteve potro{a~og dru{tva, ona nema ni- kakvu „povratnu spregu“ sa svojim ~itaocima, bar ne spregu koja }e je oblikovati kao konzumenta koji lako pose`e za wom; ona ne nudi u`ivawe u procesu umetni~ke spoznaje ako se ne ulo`i odre|eni na- por... – jer, Du{ko Novakovi} celim bi}em sudeluje u stvarawu svoje poezije. To mi je, barem, poznato. ^e - sto kad otvorim vrata sobi~ka gde radi, vidim ~o- veka nagnutog nad pisa}om ma{inom, a odnedavno nad ra~unarom, takore}i u gladnoj upijenosti o~iju u tekst pred sobom, u poluglasnom mrmqawu, svog u duvanskom dimu. Kad krenem da otvaram prozor da bi u{ao sve` zrak, nekad se prosto izbezumi... Iako se pojam poezija svakodnevno sre}e – te{ko ga je definisati. I ja se pitam: ~emu slu`i poezi- ja, ~emu slu`e pesnici? ^emu slu`i moj otac? Da li je samo hroni~ar vlastitog `ivota i emocija ili je posredi i jo{ ne{to {to prevazilazi opseg wegove sudbine? Biti u ovakvim vremenima pisac, biti pesnik – zna~i zagonetati sudbinu koja vrvi od raznih nepoznanica, nepravdi, zapostavqenos ti, nerazumevawa, pa i odsustva po{tovawa. Mo`da je sre}a {to i pesnici imaju svoje o~eve i prao~eve – kao {to moj otac ima Homera, ali i jo{ neke pes - nike o kojima mi ~esto pri~a s takvom qubavqu i po{tovawem, da je te{ko ne zavoleti poeziju i ose - titi neku vrstu dragosti wenog postojawa. I mog postojawa u wegovom. Qiqana [op UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

TRIDESETPETOGODI[WI TRANZICIOCEN PESNIKA DU[KA NOVAKOVI]A

Apstrakt: Ciq ovoga rada je da prika`e poetski opus Du{ka Novakovi}a tokom tridesetpetogodi{weg ra- da – od mladala~kih po~etaka pa do vrhuwewa zrelosti. U sredi{tu wegovog poetskog kosmosa, kao tri nose}a stuba, postavqeni su mitska svest i odnos savremenog ~oveka pre - ma mitskom na sle |u, potom istorijski usud i na kraju ni{ta mawe bitna, katkad i presudna, opora snaga svakodnevqa. Kqu~ne re~i: koherentnost i kontinuitet poetike, kri ti~ka svest, cikli~nost.

Pro{lo je trideset i pet godina od prve kwige Du{ka Novakovi}a Znalac ogledala. Be{e to dobar naslov poezijom trajno oma|ijanog dvadesetosmogo - di{waka koji je ve} slutio, ako ne i sa sigurno{}u znao, da }e u narednim decenijama raspore|ivati bezbroj skromnih ogledalaca i rasko{nih ogledala u svakojakim ramovima, u kojima }e se ogledati, ukr - {tati, prelamati, kristalisati i izvitoperavati hiqade slika iz `ivota i sveta koje je zapamtio, izma{tao, domislio, do`iveo, ~uo, pro~itao pa pre - slo`io u sebi na jedinstven i neponovqiv na~in. Nekada je bio obi~aj da stvaraocu takvog ranga, opusa i sta`a izbore iz vi{edecenijskog stvarala- {tva sa~ini neki uva`eni tuma~ kwi`evnosti, za - okru`iv{i ih temeqnim i obimnim predgovorom ili pogovorom, uz dodatak celokupne mre`e biobiblio- grafskih podataka. Takvi izbori behu predvorje ili stepenica za ozvani~eni ulazak u istoriju jedne na - cionalne kwi`evnosti, okosnica na koju }e se osla - 8 wati nove generacije, predlo{ci za nova ~itawa, tu- ma~ewa i preispitivawa vrednosti u novom vreme- nu. Bez namere ili `eqe da ovakav, tradicionalni put, kao i ulogu kritike u wemu, zastupam kao vaqan i neophodan, ili da se na primerima upu{tam u po - kazivawe koliko je mogao sam po sebi da bude ispra- van ili pogre{an, formalan ili su{tinski rele van- tan, `elim da sve nas podsetim kako se takav put polako ali sigurno gubi u praksi, sad je ve} svejedno da li pasivno{}u kritike, ili druga~ijom aktiv - no{}u i samosve{}u neposrednih stvaralaca, ili, pak, op{tim odustajawem od potrebe za vrednova wem, ta~nije, prihvatawem tr`i{ne vrednosti kao jedi - nog merila duhovnih i kulturnih potreba savreme- nog dru{tva. Otvarawe ove teme mo`e da izgleda bespred met- nim na primeru dva izvrsna izbora iz troipodece- nij skog pevawa koja je na~inio sam pesnik Du{ko Novakovi}. Re~ je o kwigama Se}awe na prve qude i Zabava za utu~ene. U prvoj se nalazi izbor iz stva- rala{tva u pro{lom veku (od 1976. do 2000. godine), a u drugoj iz prve decenije ovog veka (od 2002. do 2010). Ovako postavqena vremenska vododelnica mo`e se u~initi i formalnom, jer ne mo`e da je na~ini stvaralac koji biolo{ki `ivi, pa prema tome i stvara u jednom veku, bez obzira na du`inu `ivota i stvarawa.Takav autor sebe i faze u svom stvarawu meri decenijama. Ali, dozvolimo da, psiholo{ki gledano, granica vekova predstavqa doga|aj koji i ~ove~anstvo, a kamoli pojedinac ose}a kao meru bit- nih stvari i jo{ bitnijih preloma u vlastitom tra- jawu. Takvim pojedincima opredeqewe za „svoj vek“ mo`e biti emotivno (nostalgi~ki ili futuris ti ~ki) obojeno, ali i racionalno blisko kao, u kona~nom zbiru, mawi ili ve}i stvarala~ki izazov. O tome spe cifi~no svedo~i u svim svojim kwigama i wi - hovim pesni~kim menama, kao i u dva pomenuta izbo - ra, tridesetpetogodi{wi stvarala~ki tranziciocen Du{ka Novakovi}a. Iste ili sli~ne, ali veoma brojne i raznovrsne motive, teme, ideje, lektire, moralne dileme, nara- tore ili pesni~ke subjekte, pa i na~ine pevawa i mi{qewa mo`emo da pronalazimo, su~eqavamo, po- redimo u ova dva izbora koja karakteri{u koherent - 9 nost, kontinuitet i pe~at autorove poeti~ke i qud - ske doslednosti u oba „wegova veka“. U oba se zapravo talo`i, vrtlo`i, nestaje i vra}a dvomilenijumsko iskustvo qudske civilizacije. ^itawe ovih kwiga izabranih pesama suo~ava nas sa utiskom da prisu - stvujemo projekciji jednog istovremeno realisti ~kog i fantazmagori~nog filma. Znalci Novakovi}evih zbirki pesama donekle ose}aju hronologiju u stvara - wu te impozantne, dramati~ne, neretko groteskne slike sveta, u kojoj dominiraju povi{ena kriti~ka svest i odgovornost, kao i nagla{ena emotivna ten- zija ~iji je ekvivalent bujna i ekspresivna reto- ri~ka napetost, ali u novom kontekstu sve vi{e do- lazi do izra`aja wena cikli~nost, spiralnost, pa i vra}awe istog u novom ruhu i kontekstu, s novim akte- rima u ve~nim dramama egzistencije i spoznaje ap- surda. To „odmotavawe celuloidnog kotura“, da se po- slu`im jednom Du{kovom slikom iz pesme „Cin ema Lumiere“, re`irano je i montirano, dabome, pesni- ko vom sve{}u i snovima, saznawima i fantazijama, interesovawima i intuicijom, iskustvom i emoci - jama, i u tom smislu traka je sasma individualan do - kument. Ona je istovremeno i palimp sest iz kojeg u razli~itim ~itawima prosijavaju razli~iti vre- menski slojevi, asocijativni planovi, zna~ewska te- `i{ta i dubinski motivi. Izostavqawa i sa`ima - wa u odnosu na prvobitne kwige, novi redosled i pesnikove intervencije na semanti~kom, leksi~kom, interpunkcijskom planu ~ine ove izbore ne samo pre- ~i{}enom verzijom ukupnog dosada{weg stvarala - {tva, ve} govore i o pesnikovoj voqi i potrebi da sam proseje, preuredi, poboq{a i iscizelira vlas ti ti opus, sa iskustvom i zrelo{}u koju danas poseduje. Stoga ova dva izbora vidim i kao svojevrsno auto kri- ti~ko svo|ewe ra~una, kao sumirawe rezultata svih aspekata vlastitog pesni~kog anga`mana i tragawa, od intelektualnog i moralnog do poeti~kog i stil- skojezi~kog. Svoje namere i ciqeve precizno je de- finisao sam pesnik: „... nije mi do ar~ewa re~i i za - novetawa kojim sam postupkom ne{to uradio, nego kako se ura|eno dr`i u prostoru i vremenu“. 10

* * * Od mladala~kih po~etaka pa do vrhuwewa zre- losti, Du{ko Novakovi} je u sredi{te svoga poetskog kosmosa postavio mitsku svest i odnos savremenog ~oveka prema mitskom nasle|u, potom istorijski usud i na kraju ni{ta mawe bitnu, katkad i presudnu, oporu snagu svakodnevqa, kao tri nose}a stuba vlas- titog pevawa i mi{qewa. Ne zanemaruju}i nijedan od ovih aspekata u slo`enoj arhitektonici svog poetskog opusa, u~inio je da ni wegovi tuma~i ne mo - gu da ignori{u, zapostave ili umawe zna~aj bilo ko jeg od ovih nose}ih stubova, ako za ciq imaju sagle da vawe celine i vrednovawe na mapi savremene poezije. Du{ku Novakovi}u je veoma stalo do prava na slobodno tuma~ewe i problematizovawa mita uop{te, ali i prevashodno sa pozicije Balkana, dakle pro - stora koji, dopadalo se to nekome ili ne, „… Le`i uz sam prag mita koji je osnova zapadne civiliza - cije. Le`i i ~eka da bude ure|en. Broji svoje devas- tirane dane Itake i ptice ga ~ak zaobilaze“. Ali, ako je tako i bilo u dvadesetom veku, u slede}em No- vakovi} korespondira sa mitskom kolevkom na slo- `eniji i oporiji na~in, rekla bih sa pozicije je din ke neome|ene prostorom, ali zato ste{wene smut nim vremenima problemati~nog progresa i zastra{u ju }eg gubitka osnovnih vrednosti, posmatraju}i tu drago - cenu i kontroverznu kolevku sve vi{e kao kamen spo- ticawa, upore|ivawa, nesporazuma, nerazumevawa, zaumnog ili problemati~nog posredovawa „znalaca“ koji su ~istotu, nevinost i naivnost, lepotu mita sveli na nivo „tra~a“ o bogovima i junacima, ostva - ruju}i nau~nu karijeru samo`ivih kreatura koje se, „poput poreznika, motaju po Heladi“. Pesma „Tra~“ jeste jedna od mnogih koje odslikavaju zloupotrebu mita u modernim vremenima, koristoqubivo parazi- tirawe na ba{tini kao negativnom fenomenu u nau - ci, kulturi i umetnosti kojim se, uz mnoge druge, diskvalifikuje pamet, zna~aj i uloga kulture u sa- da{wosti. Svestan da ga je zapalo nepesni~ko, nehe - rojsko, nerenesansno, neprosvetiteqsko, neenciklo- pe di~no par~e vremena na planeti, vreme „civili - za cije skandala“ i odumirawa kulture, kako ga je radikalno definisao Mario Vargas Qosa, Novako - vi} se ~esto, ogor~eno i bespo{tedno, vra}a ovom i 11 drugim primerima kulturne varvarizacije, koja pret- hodi svim drugim varvarskim atacima na civiliza - cijske tekovine. Razumevati Balkan aktivnim preispitivawem mitskog nasle|a, nemogu}e je bez aktivnog preispi - tivawa wegove krvave i surove istorije, zapravo vi- {ka istorije nesrazmerne wegovoj geografskoj veli - ~ini, ali i te kako srazmerne wegovom geopoliti ~kom polo`aju. Iz ukr{taja ove dve funkcije, mitske i istorijske, proizlazi tre}a: preispitiva we svako - dnevice u smislu uplitawa u poslove stvarnosti, kako Du{ko stihom defini{e jednu od presudno va`nih ta~aka svoje po-etike. Mistifikacija i demistifikacija mita u ovoj poeziji te~e naporedo sa li~nom identifikacijom u mitskim prostorima, a ova se zasniva na porodi~noj istoriji koja, dokle pesnikovo saznawe i preda~ko pam}ewe se`e, obuhvata podru~je Egejskog mora, So- lun i okolinu, Tasos, Strumicu, Podgoricu, te Beo- grad na kraju, ali ne i po va`nosti, {to se vidi i po tome {to je Beograd pozornica najve}eg broja Nova- kovi}evih pesama. Sebe u porodi~noj istoriji i vlas- titom ranom detiwstvu pesnik vidi kao Telemaha, po analogiji sa mitom o Odiseju i Penelopi koji se preklapa sa balkanskom sudbinom wegovih rodite - qa i wihovih roditeqa, a katkad i kao jarosnog Oresta, ili savremenog Prometeja koji istrajno ve- ruje da u svakom vremenu postoji vatra koju nanovo vaqa upaliti u ravnodu{nim ili posrnulim qudi- ma. Prometejstvo u obezbo`enom vremenu vi{e nije odavawe bo`anskih tajni smrtnicima, ve} nauk qu - dima kako da u sebi otkriju i sa~uvaju plamen dobra, istine i empatije, a pogase zlu }ud i smrtonosne strasti vatre. Protokom `ivota i ta se pozicija me - wa, pa bi se moglo re}i da je pesnik danas „sam svoj Odisej“, lutalac i povratnik u svoj dom satkan od sopstvene i tu|e poezije kao jedine ovozemaqske imo- vine. Ukorewenost u obeskorewenosti jeste jedan od za{titnih znakova i Novakovi}eve li~nosti i we- go ve poetike. Kriti~ari svih ovih godina Du{ka Novakovi - }a uglavnom vide i tuma~e, toliko nagla{eno i uni- sono da bih mogla upotrebiti i re~ „prozivaju“ veri - 12 stom par exellence, {to nije neta~no, ali, ruku na srce, i ne kazuje mnogo bitnog o vrednosnim aspek- tima i tananijim, razu|enim karakteristikama ove poezije, koje se dosledno, inovantno i oneobi~eno gra- naju upravo iz veristi~kog jezgra i narativnih struk- tura ve}ine wegovih pesama. Du{ko Novakovi} ne preza i ne zazire od prividno nepesni~kih tema, kao i od nagla{ene narativnosti koje su se mnogi dobri pesnici posledwih decenija klonili u strahu od banalizacije, politizacije, ideologizacije i inih zamki verizma. Naprotiv, za Novakovi}a ne postoji tema, doga|aj, do`ivqaj, `ivotna pri~a, novinska vest, se}awe, trivijalna scena s ulice, sokaka, po- qa, |ubri{ta, iz kreveta, kafane, kancelarije, ku - hiwe, bolnice... ne postoji zapravo ni{ta u svetu, ni{ta u i na ~oveku, `ivotiwi, stvarima, ni{ta me|u qudima, {to se ne bi moglo opevati. Preba ci- vawe te`i{ta sa {ta na kako pevati i jeste kqu~no pitawe moderne poezije, a od autenti~nosti odgovo - ra uveliko zavisi wena vrednost. Novakovi}a ni naj- mawe ne brine realna opasnost od izricawa stava, od opredeqivawa, od moralnog i kriti~kog preispi - tivawa i „presu|ivawa”, od „levog i desnog skreta - wa”, od rvawa sa svakida{wim dilemama pa i dnevno- politi~kim problemima dana{wice. Novakovi} ne ~eka tobo`e neophodnu, po mnogima nu`nu vremen - sku distancu, niti je po svaku cenu pristalica van - vremenskih efekata zaumne i neiritiraju}e lepote po sebi. Na ovakvom pesni~kom putu, koji se nimalo ne libi anga`mana i ne tra`i al ibi za moralnu i kriti~ku akciju u poeziji, stoji neuporedivo vi{e zamki, opasnosti, otpora materijala, stilskog i je - zi~kog preoblikovawa, nego pred razli~itim zago- vornicima svevremenih poetskih kristalizacija i apstraktnih, estetizovanih, neutralnih ili posre - dovanih, kwi{kih poetika. Zapravo, mo`da i ne to- liko vi{e, koliko druga~ijih prepreka, u ~ijem je savladavawu Du{ko Novakovi} majstor bez premca, trka~ na duge staze, ma|ioni~ar {okantnih i efekt - nih preokreta. Rekla bih, ~ak, da je najsamouve re- niji kad zapo~ne pesmu usled i usred bezna~ajnog po- voda, trivijalnog doga|aja, svima dostupne vesti, situacij e i atmosfere koju su mnogi do`iveli i 13 automatski je svrstali u red op{tih mesta, zajed - ni~kih iskustava, banalnosti svakodnevqa, ponav - qawa istorijskih lekcija...I upravo tad i tamo, kad je i tamo gde je predvideo da }e ve}ina odmahnuti rukom, pomisliti da (se) o tome sve zna, odustati od ~ari kazivawa i dokazivawa, Du{ko Novakovi} (na- ro~ito u svojim dugim pesmama) nalazi razloge za druga~ije svoje i ~itao~evo bivstvovawe unutar tog sveta pojavnosti, nu`nosti, kauzaliteta i wegove okon~anosti u istorijskim i savremenim prime ri- ma zla. Ako i jesu razlozi i povodi za pesmu, oni su istovremeno pozivi na jo{ jedno promi{qawe sa verom, a ako ne vi{e ni sa verom niti nadom, onda apelom na emotivni, primarno funkcionalni, iz - vor ni humanizam. Jer humanizam, podse}a pesnik, nije ni{ta drugo do elementarna qudskost, a pod - sme vaju}i mu se kao prevazi|enoj, srceparaju}oj ideji, uni{tavamo i sami sebe i smisao qudskog postojawa na planeti. Naprosto je fascinantan Novakovi}ev razorni, retori~ki eksplozivan, koloritno iznijansiran, misaono utemeqen ali i subverzivan, akrobatski hod izme|u `ivotnih, istorijskih, dru{tvenih i pojedina~nih ponora koji su po sebi pre sve drugo, nego mogu}nost za poetski iskorak i uzlet. Ali, upravo su iskorak i uzlet, transformacija i one obi - ~ewe, ono {to Novakovi} iz individualnih, poro- di~nih, dru{tvenih, istorijskih ponora i suno vra- ta izvla~i titanskom snagom, usredsre|enom mi{qu, nostalgi~nim ili melanholi~nim se}awem, isku - stvenim znawem, filozofskim poimawem vremena, verom u re~i i emocije, protiv kojih se urotilo sve {to poznajemo kao dominantna obele`ja i sumwive principe haoti~nog doba u kojem `ivimo. Svoju spe - cifi~nu poziciju, kroz koju se na nesvakida{wi na~in prelama i vitalna nit wegove qubavne poe zi - je, rasute po svim kwigama koje je napisao, a svedene na primarni, erotsko-nostalgi~no-ironijsko -melan- holi~no-biolo{ki princip ispoqavawa indi vidual- nosti, Novakovi} je u jednom intervjuu formulisao u punom rasponu izme|u intimisti~kog i stvarala - {tvom objektivizovanog {irokog luka: „Ja pripa - dam... skupini gorkih mu{karaca, sklonih ele gi- 14

~nim stawima... Moj princip je – princip patwe. Mo`da je on anahron u odnosu na moderna shvatawa... ali ja tu vidim, sebe vidim, kao ~uvara nekih starih amuleta, koji }e kad-tad nekome zatrebati, budu}i da se jo{ uvek, kao du{e, ogledamo u drugim du{ama”. Patwa se mo`e tvrdoglavo i samo`ivo odbiti kao pogled na svet, na ~emu savremeni svet zdu{no radi. Proizvode}i sve vi{e patwe na svim planovi - ma individualne i op{te egzistencije, vrli novi svet tro{i silno vreme i novac da je zata{ka, zabo- ravi, prikrije ili da perfidno i sofisticirano doka`e kako je ona rezultat tvrdoglavosti pojedi - naca ili dru{tava ogrezlih u anahronizam i nesprem- nih da prihvate rajske ~ari progresa. Moderni nar- cizam, ~iji je ciq zlostavqawe drugog i druga~ijeg, ne zaviruje ni u svoju du{u, a kamoli da se ogleda u tu|im du{ama. Pa ipak, ni~eg anahronog nema u No - vakovi}evom pesni~kom veltan{aungu, naprotiv, bez- broj puta sam se uverila kada on govori svoje pesme, da reakcije slu{alaca nisu samo izraz istomi {qe - ni{tva, nego i posvema{weg konsenzusa u najindi - vidualnijoj od svih qudskih sfera, u sferi ose}aj - nosti. Da li je odgovor u tome {to je „Novakovi} naj- va`niji pesnik egzistencijalne skepse u savremenoj srpskoj kwi`evnosti“ (Gojko Bo`ovi}), ili zato {to on „reflektuje egzistencijalnu poziciju antihero - ja na{eg doba, koji tako|e ima sudbinu, ali ne mo`e da upravqa wome“ (Mihajlo Panti}), ili zato {to wegove pesme „saop{tavaju ne{to sr`no, pa otuda nezamenqivo i bitno“ (Mileta A}imovi} Ivkov), ili zato {to wegove pesme „problematizuju svet i na{e `ivote koje godinama utapaju u moralno ne- osetqivu tranziciju“ (Sa{a Radoj~i}), ili mo`da zato {to „poezija koja nije kompas u svom vremenu ne mo`e biti ni svetionik u budu}nosti“ kako u jed- nom od tekstova o Novakovi}u zakqu~uje moja malen- kost, sada ve} postaje irelevantno, jer na sva inter- pretativna i kriti~ka razmatrawa dosada{weg opu - sa Du{ko Novakovi} odgovara novom energijom i novom entropijom svojih novih stihova, kojima sve ubedqivije, izazovnije i rasko{nije utemequje traj - nu romansu sa svojom uobraziqom, kao i na{u nima - lo romanti~nu vezu sa stvarno{}u. 15

Novakovi} nije ni u svojim emfati~nim faza - ma pevawa prizivao muze da si|u odozgo dole, da mu prosvetle um i nao{tre pero, nego im je odozdo gore, kad drsko i gnevno, kad ironi~no i (samo)kriti~no, kad poletno i grozni~avo, kad skepti~no i crnohu - morno, dostavqao raport o qudskim patwama, zano - sima, porazima i snovima, lomovima i glupostima, nakaznosti u zlu i krhkosti u dobru. Svakim novim ~itawem ovih pesama u prvi plan izrawa neka druga dimenzija, neki novi sloj mogu}nog zna~ewa zapret e- nog u gustoj asocijativnoj mre`i, koja pesniku omo- gu }ava i po nekoliko, me|usobno ~ak i kontroverz - nih poenti. Ne krijem da u ovom vremenu brzine, svo- |ewa, pre~ica i minimalizma, kada i misle}i ~italac nestrpqivo o~ekuje ako ne prosvetqewe, a ono barem ubita~nu poentu u nekoliko stihova, u`ivam u du - gim i nepredvidqivim Novakovi}evim pesmama, pra- te}i kako se izuzetnim slikama, neo~ekivanim po- re|ewima, umetnutim u osnovnu nit „epizodnim sti - hovima“ koji potku radije {ire i komplikuju, nego {to je svode ~ak i u pravcu koji pesnik `eli ili namerava da trasira, pesni~ki ipak kontrolisano a duhovno bezobalno razlistava stvarnost u svoj svojoj ambivalentnosti, nepomirqivim krajnostima, lepo- ti i u`asu.

______

Qiqana [op

TRIDCATIPÆTIDESÆTILETNIY TRANZICIOCEN1 POÇTA DU[KO NOVAKOVI^A

V sbornikah vÿbrannÿh stihotvoreniy Vospominanie o pervÿh lõdæh i Razvle~enie dlæ podavlennÿh osa`daetsæ, voro~aetsæ, is~e zaet i vnový vozvraåaetsæ dvuhtÿsæ~e - letnÿy nakoplennÿy opÿt ~elove~eskoy civilizacii. Posle ~teniæ çtih stihov u nas skladÿvaetsæ takoe vpe~at - lenie, ~to mÿ na samom dele smotrim kakuõ-to realis ti - ~eskuõ i v to `e vremæ fantasti~eskuõ kartinu, svoe - obraznÿy samoot~et, svedenie itogov vseh vidov sobstvennoy poçti~eskoy borýbÿ i poiskov, na~inaæ s intellektualýnogo

1 Neologizm v zna~enii çpohi v neogenovom periode, napodo - bie miocena (prime~anie perevod~ika). 16 i moralýnogo vplotý do poçti~eskogo i stilisti~e sko - -æzÿkovogo. Eåe s vremen õno{eskih stihov do togo kak dobÿlsæ ver{in zrelogo fazisa, v centr svoego poçti~es- kogo kosmosa Du{ko Novakovi~ stavil mifologi~eskoe soznanie i otno{enie ~elo veka k mifologi~eskomu nasle - diõ. Vtoraæ ego to~ka opora – çto rokovÿe istori~eskie sobÿtiæ, i poslednææ – v odi nakovom zna~enii va`naæ, inogda i va`nee vsego – çto gorýkiy vkus povsednevnoy `izni. Çti stolbÿ na samom dele i estý pro~nÿe to~ki na kotorÿe opiraõtsæ stihi i razdumýæ poçta. Esli u~i - tÿvaem vse çti vidÿ arhitekturÿ slo`nogo poçti~eskogo tvor~estva, to mo`no skazatý ~to nikomu ne dopuskaetsæ ostatýsæ ravnodu{nÿm, prenebre gatý ili umený{atý zna - ~e nie lõboy iz treh to~ek na ko torÿe opiraõtsæ stihi Du{ko Novakovi~a.

Ljiljana [op

DU[KO NOVAKOVI]’ S TRANSITIONAL PERIOD OF THIRTY FIVE YEARS

Summar y

In the books of se lected po ems The memory of the First Hu mans and The fun for the de jected, the ex pe ri ence of hu man civ i li za tion last ing two thou sand years is set tled, swirled, dis ap - peared and re turned. By read ing them, we face the im pres sion that we are the spec tators of the pro jec tion of one si mul ta- neously re al is tic and phan tas ma go ric film, of spe cial autocritical set tling mat ters, sum mariz ing the re sults of all as pects of his own po etic en gage ment and search ing, from in tel lec tual and moral, to po etic and sty lis tic-linguistical. From his youth ful be- gin nings to the peak stage of his ma turity, Du{ko Novakovi}, in the cen ter of his po et i cal cos mos, puts myth i cal con scious ness and the mod ern man’s re la tion to the myth i cal her i tage, then his tor i cal fate, and in the end, no less im por tant, but some times cru cial, as trin gent strength of ev ery day life, as the three pil lars of his own writ ing and think ing. With out ne glecting any of these as pects in the com plex ar chi tec ton ics of his po et i cal work, the poet makes his interpretatiors not to ignore, ne glect, or di - min ish the im por tance of any those pil lars. Sa{a Radoj~i} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Pedago{ki fakultet u Somboru [email protected] MUZE NE ]UTE: RATNE PESME DU[KA NOVAKOVI]A

Apstrakt: U ovom tekstu se razmatra na~in na koji se iskustvo ratova iz devedesetih godina pro{log veka iz- ra`ava u novijoj poeziji Du{ka Novakovi}a. Wegovo ve - risti~k o, socijalno-kriti~ko pesni{tvo, odgovara na is - kustvo rata otvorenim zalagawem za ugro`ene vrednosti zajedni~kog `ivota. Taj odgovor se posmatra na pozadini {ire skale razli~itih pesni~kih reagovawa na trauma - ti~na ratna iskustva, pri ~emu se pokazuje da u savre me - nom srpskom pesni{tvu mogu da se prona|u relevantni primeri opredeqewa prema aktuelnim istorijskim zbi - vawima , pri ~emu nagla{eni vrednosni anga`man ne ugro- `ava estetski kvalitet pesni~kog teksta. Kqu~ne re~i: veristi~ka poezija, socijalno-kriti~ka poezija, iskustvo rata.

Nedavno je zrewaninski ~asopis Ulaznica obja- vio nekoliko pesama Tomislava Markovi}a, autora koji je {iroj ~itala~koj publici poznatiji kao sa- tiri~ar i publicista, ali koji o~igledno nije li - {en ni pesni~kog talenta. U tim pesmama, Marko - vi} nastoji, sa jedne strane, da veoma sna`nim, dra - sti~nim slikama ratnih zlo~ina, provocira moralnu reakciju svojih ~italaca, dok sa druge strane ulazi u otvorenu polemiku sa „zlo~ina~kim“ eskapizmom, koji je u wegovoj vizuri shva}en kao krivac, ili su- krivac, vaqda ne za sama stradawa koja su se zbila tokom ratova vo|enih {irom Zapadnog Balkana de- vedesetih godina pro{log veka – ve} za „}utawe“ o wima. Ostavqaju}i u ovom trenutku po strani neka pitawa o kojima mislim druga~ije od Markovi}a i wegovog radikalno moralisti~kog pristupa ({to, naravno, ne zna~i da nema i takvih pitawa oko kojih bismo mogli da uspostavimo saglasnost), re}i }u da su me wegove pesme potakle da se upustim u jednu te- 18 mu koja me ve} dugo privla~i: na koje je sve na~ine novija srpska poezija odgovarala na iskustvo ratova vo|enih na prostorima nekada{we Jugoslavije u po- sledwoj deceniji pro{log veka. Pri tom, i eskapi - zam mo`e biti jedan – u svakom slu~aju, ne direktan i ne neposredno i lako ~itqiv – odgovor na izazov koji istorija baca u lice poeziji. Da li muze zaista }ute dok topovi govore? Ili one u svim vremenima bez razlike, {apu}u {ifre koje samo du{e umet ni- ka mogu da odgonetnu? Bez namere da pru`im neku obuhvatniju tipo- logiju na~ina reagovawa poezije na govor naoru `a- wa razli~itih kalibara i tem per ature – ali sva kako nameravaju}i da doprinesem wihovom inici jalnom istra`ivawu – nave{}u nekoliko karakteristi~nih ilustracija, nekoliko razli~itih individualnih pesni~kih strategija. One treba da poka`u, prvo, da srpska poezija ni u kom slu~aju nije ostala netak - nuta iskustvima novijih ratova (nazovimo ih rato- vima za jugoslovensko nasle|e, novim balkanskim ratovima ili druga~ije, svejedno); drugo, da se raz- li~iti pesni~ki odgovori na izazove postavqene tim iskustvima mogu nijansirano sagledati na jed - noj {irokoj skali i tre}e, da je tim odgovorima za - jedni~ki jasan vrednosni anga`man, koji pri tome ne podle`e (ili, boqe re~eno, ne mora da podlegne) ideolo{kom su`avawu perspektive. Politi~ki `i- vot je zajedni~ki, a ne partikularan. On postaje par - tikularan u svojim izopa~enim formama. Tako ne ka - ko bi trebalo razumeti Aristotela, kada u Pol i tici razlikuje vaqane od r|avih dr`avnih ustroj stava. Tako je i ovde re~ o pesni{tvu koje se usredsre|uje na zajedni~ki `ivot, a ne neko posebno, ma kako privla~no ideolo{ko stanovi{te. Ovom prilikom, s obzirom na povod, izdvoji}u i ne{to bli`e razmotriti odgovor koji na iskustvo ratova daju stihovi Du{ka Novakovi}a. Wegova poezija ve} dugo ulazi u red onog najboqeg {to srp- sko pesni{tvo danas mo`e da pru`i, i utoliko je potrebno da ~ujemo {ta ona ima da ka`e o bolnim i gorkim, uistinu apokalipti~kim devedesetim godi- nama pro{log veka. Ali, pre toga, izne}u kratka za- pa`awa o nekim drugim pesnicima, koji su, ~ini mi 19 se, tako|e nezaobilazni u kontekstu razmatrawa reak- cije na traumati~na iskustva ratova, i ~ija poezija poma`e da se o }utawu muza stvori znatno bogatija slika. Stevan Tonti} mo`da nije pesnik koji je prvi propevao – ili bi boqe bilo re}i kriknuo – o u`a - sima ratnih stradawa, o posunovra}ewu svih vred no s- ti, gubitku elementarne humanosti, o ~istom ni {ta- vilu u koje rat baca du{e onih koji u wemu u~e stvu- ju, a pogotovo onih koji se u wemu nevoqno zateknu. Wegov Sarajevski rukopis (1993) ispisan je rukom osetqivog svedoka koji je u isti mah i `rtva, iz po - zicije nekoga kome se sav u`as o kome dozirano i uvek tako bestidno dirigovano izve{tavaju mediji (zainteresovani za ovu ili onu zara}enu stranu, a zapravo su{tinski nezainteresovani za ugro`enu qudskost), odvija neposredno pred svim ~ulima i ba - ca ga na samu granicu nemosti, koja je granica kako onog pesni~kog, tako i qudskog. \or|e Ne{i} je u zbirkama ^ekaju}i Stvori- teqa (1995) i Haronov ~amac (1998) pokazao mesta stra{nog postojawa, ta~ke na kojima svetska oso vi - na probija gorwi i dowi svet i otvara ponore u oba smera. Izrazito ekspresivno prikazuju}i tanati~ki , satanski princip razarawa i ~oveka kao stvorewe izgubqeno u zamahu nedoku~ivih sila, odnosno sli- kaju}i ledeno vreme u kojem se bol i stid, poraz i izgnanstvo, talo`e kao nova su{tinska iskustva i time svojstva egzistencije, Ne{i} se kona~no obra- }a usamqenom pojedincu i preostaloj nadi u wegov preobra`aj i pro~i{}ewe. I ovde je, kao i kod Ton- ti}a, fokus pesni~kog govora postavqen na indivi- dualnu subjektivnost, na krhko i slabo Ja gurnuto na rub ponora. U kwizi Uzalud tra`e}i (2008), Neboj{a Deve- tak ostvaruje vrhunac svog martirskog pevawa, zasno- vanog na iskustvu izbegli{tva kao posledici rata. Izgnani~ka sudbina se ukazuje kao neskrivqena kaz na koja pojedincu pripada samo zato {to je ~lan za jed - nice na koju se sru~io gnev istorije. Kod Devetaka se ovo iskustvo interiorizuje, i iz istorijskog pre- rasta u metafizi~ko iskustvo. Ali, pomerawe sa ta~ke Mi na ta~ku Ja ne rastere}uje, ve} produbquje ose}a - we patwe. 20

Pitawa kolektiviteta, pripadawa i nepripa - dawa, bivawa `rtvom, zahvata i Mirjana Stefano vi} u kwizi Pomra~ewe (1995), samo {to `rtva u wenoj vizuri nije instanca Ja/Mi, ve} instanca Drugog. To od wene poezije ~ini i jako anga`ovan moralni ~in. Pored samostalnih vrednosti, pristup Mirjane Stefanovi} je zna~ajan jer oboga}uje ukupnu sliku izra`avawa iskustva rata, iskazivawem svesti da pripadnici „sopstvenog“ kolektiviteta ne moraju igrati samo, u moralnom smislu superiornu, ulogu `rtve, ve} i ulogu po~inioca zlo~ina. Stevan Rai~kovi} je u pesmama iz zbirke Fas - cikla 1999-2000. (2001) pokazao da se ratno iskustvo mo`e preto~iti u poeziju i u obliku sasvim lapida r- nih tekstova, u kojima se kombinuje poetsko i doku - mentarno, stvaraju}i svojevrsne `anrovske hibride. Poetsko u ovim tekstovima izbavquje pesnikova spremnost da bez ulep{avawa, bez ustru~avawa, go - vori o jednoj od najosnovnijih qudskih reakcija, o strahu, dok se velika istorija iskaquje na malom ~ovekovom `ivotu. Predlo`enih pet autora, naravno, ne iscrp qu - ju listu srpskih pesnika inspirisanih iskustvima rata. Ovde je ponu|ena samo veoma svedena skica, ilustracija mogu}e {irine pristupa tom iskustvu, ~ije bi vidove izra`avawa u pesni~kim delima bilo vredno podrobnije istra`ivati. Pri tome je re~ o pesni~kim delima nastalim mahom kao neposredna reakcija na iskustvo rata, o delima u kojima se i ne mo`e o~ekivati naknadna sublimacija koju omogu- }ava vremenska distanca. Potpuniji pregled ove teme bi morao da obuhvati i takve varijante. Na osoben na~in se iskustvo ratova devedesetih godina pro{log veka prelama i u poeziji Du{ka No- vakovi}a. On je pesnik koji je zainteresovan u prvom redu za vrednosti zajedni~kog `ivota, vrednosti ko - je su ugro`ene i nesigurne, toliko puta poga`ene, o{te }ene ili zloupotrebqene. Dominantno stanovi - {te kritike, po kojem je Novakovi} pre svega, i od po~etka, predstavnik „kriti~ke poezije“1, mo`e se korigovati uvidom da socijalna aktuelnost ne mora

1 Jasmina Luki}, Drugo lice : prilozi ~itanju novijeg srpskog pes - ni{tva, Beograd, Prosveta, 1985, str. 175–186. 21 biti (uvek) direktna pobuda kriti~kog pesni~kog glasa, odnosno da „pesni~ki anga`man poti~e najpre iz pobuwenosti bi}a samoga, i jezika kao wegovog iz - raza“2. Ali, kada se opredequje prema vrednostima zajedni~kog `ivota, kada jeste potaknuta konkret- nom socijalnom stvarno{}u, Novakovi}eva pesma po- staje izraz visoke moralne osetqivosti. Da li bi ta osetqivost mogla da se preobrazi u poziv na jednu moralno odgovornu akciju koja se ne bi zadovoqila time da bude samo diskurzivna, ve} i prakti~no-po - liti~ka, pitawe je koje stalno lebdi pred o~ima dok ~itamo ovu poeziju. To nije samo pitawe socijalne, nego i esteti~ke interpretacije. I uvek iznova se ukazuje odgovor koji tu mogu}nost negira – ne zato {to ukupan estetski naboj Novakovi}evih pesama ne bi podneo te`inu takve akcije, ve} zato {to poezija odavno vi{e ne pripada onim na~inima govora koji bi mogli da izazovu socijalno relevantno delovawe. Poezija nije ba{ sasvim privatna stvar, ali ona mo - `e da promeni samo unutra{we, ne i spoqa{we sve - tove. Jednoj svojoj kwizi (Stacionarije) Du{ko No - vakovi} je dao podnaslov „pesme rata i mese~arewa“, ali ukoliko bismo obratili pa`wu na prisustvo mo tiva rata, ili na delovawe iskustava rata u obli - kovawu iskustava pesme, mogli bismo da ka`emo da su u pesnikovom opusu, u posledwe dve decenije, „rat- ne pesme“ zapravo veoma brojne. Ako je toj ~iwenici potrebno neko poeti~ko obrazlo`ewe, ono bi i{lo u pravcu koji je jo{ pre desetak godina u jednom ogle- du o Stacionarijama nazna~io Gojko Bo`ovi}. Re~ je o tome da se Novakovi}ev verizam okre}e sferi stvarnosti koja se nametnula sa svom neophodno{}u: sada je taj verizam „za svoju pozornicu uzeo isto- riju, jer je istorija postala jedina svakodnevica“3. Na koje na~ine se istorijsko iskustvo kao isku - stvo rata upli}e u Novakovi}evu pesmu – na koje na- ~ine se wegova pesma otvara tom iskustvu?

2 Dragan Hamovi}, „Pevano `estoko, sr`no i iskosa“, u: Dra- gan Hamovi}, S obe strane, Beograd, Filip Vi{wi}, 2006, str. 167–173. 3 Gojko Bo`ovi}, „Poezija u vremenu“, u: Poezija Du{ka No - vakovi}a : zbornik radova, Novi Sad, Matica srpska, 1999, str. 85–94 22

Me|u „ratnim“ pesmama izdvajaju se one u koji - ma je veristi~ki pristup korigovan (ili, boqe re- ~eno, dopuwen) crnohumornom groteskom (npr. pesma „Klip-klap“), kao i one u kojima se (kao u pesmi „Arej“) u strogo veristi~koj postavci, odvija susret i preplitawe pro{losti i sada{wosti, istorije i mita, socijalno-istorijske stvarnosti sa wenim ubi- ta~nim aspektima i stvarnosti kwi`evnosti. Ti ~inioci pesni~kog postupka – veristi~ka ironija koja prerasta u grotesku i povezivawe vremenskih i stvarnosnih ravni – i ranije su bili ~esti kod Du - {ka Novakovi}a i spadaju u ustaqen repertoar we - gove poetske ve{tine. U pesmi „Arej“, me{awe vre - me na i emocija sposobnih da zagrabe iz dana{wice duboko u istoriju, odvija se u teskobnom mraku pro- tivavionskog skloni{ta, za koje pesnik nalazi po- re|ewa u „sarkofagu“, pe}inama ili „ni{ama zagrob- nim“. Prvi korak inicijacije na putu ka preobra - `aju se, dakle, odigrao: si{lo se u podzemqe. Ali – da li }e biti i stvarnog izlaska gore, na videlo, u opasnost, gde „pikiraju gorgone“? Ho}e li zaista do- }i do preobra`aja i pro~i{}ewa? ^e`wa za mirom, koji ovde predstavqa tra`enu katarzi~nu ta~ku, po - vezana je sa nagove{tajem mogu}eg tragi~nog ishoda: „Da li }e on [mir] biti objavqen ili samo slo`en preko wega“. Jo{ jedna u nizu pesama u kojima Novakovi} izuzetno plodonosno transformi{e emocije i misli obi~nih qudi uhva}enih u mre`u ratnih zbivawa, jeste pesma neobi~nog naslova „Koli~ine do|u i odu, alavost ostaje“. Ovo fiktivno obra}awe pesnicima engleskog jezika – Meknisu, Hiniju, E{beriju i Tejtu – u nizu grotesknih slika, postaje povest o tegobnom uspiwawu jednog modernog divqaka, u kakve su, kao nekim obrnutim evolutivnim tokom, pretvoreni sta- novnici velikih gradova izlo`enih, {to nagla{a - va kontrast do kojeg je pesniku stalo, najmodernijem oru`ju, „elektronski navo|enim raketama“:

Poku{avao sam potpuno neborben Da se sna|em u nastupaju}oj evoluciji Ni{ta nisam preduzimao, samo sam Kr~e}i iznutra razmi{qao O slede}em obroku... 23

Moderni divqak puzi kako bi izbegao da bude pogo|en, gladan prebira po presahlim ku}nim zali - hama, u stanu bez struje. Ako su oznake wegove qud - skosti u isti mah oznake wegove civilizovanosti, i ako je civilizacija kojoj pripada presudno obele - `ena tehnikom – onda se wegov prelazak u stawe u ko- me vi{e ne raspola`e samorazumqivim tekovinama savremene tehnike, mora razumeti kao pad iz qud - skog u pred-qudsko, `ivotiwsko stawe. Ali gube}i svoju qudskost, on gubi i svoje qudske vrednosti i prava. Crnohumorna hiperbola ove pesme ima dvo - struki zadatak. Ona sa jedne strane depatetizuje go- vor o stradawu, propu{ta ga kroz ironijske fil te - re, dok sa druge strane, taj postupak, budu}i da ja~a ~itao~evu emotivnu reakciju i uve}ava kriti~ku distancu prema lo{oj stvarnosti, zapravo poja~ava pateti~ni naboj. Postupak u kome se naizmeni~no de- patetizuje i repatetizuje izraz, nije, naravno, ne- poznat novijem srpskom pesni{tvu; wegov mo`da naj- izrazitiji primer nudi „Plava grobnica“ Ivana V. Lali}a. Novakovi}eva pesma „Koli~ine do|u i odu, ala- vost ostaje“, ve} pomenuta „Arej“, ali i mnoge druge, tretiraju stradawe stanovnika (velikog) grada (~itaj: Beograda); no, ovi stradalnici, sa kojima pesnikov glas prirodno mo`e da se poistoveti, nisu i jedine `rtve rata koje vidi osetqivo oko ove poezije. Mo- tiv izbeglica, jedan od dominantnih motiva na{e novije istorijske i socijalne stvarnosti, Novako vi } oblikuje, na primer, u pesmi „Kasapska“, gde posma - tra „val qudski“ u apokalipti~koj koloni „koja ne be{e vi{e / ni poraz ni nadawe“. Novakovi}evom kriti~kom verizmu nisu strane ni pesme – komentari doga|aja koji nose znatnu is - torijsku te`inu, odnosno socijalnih stawa do kojih su ti doga|aji doveli; kao primeri se mogu navesti pesme „Odmah posle potpisa u Dejtonu“ za prvi tip poetskog komentara, i pesme „Mi, slavni“ ili „Ma - le zemqe“ za drugi tip. Ti poetski „komentari“ da - ti su izuzetno zgusnutim, semanti~ki veoma bogatim iskazima, u kojima se stalno iznova otvaraju ravni sa kojih se inicijalna situacija pesme ukazuje u izmewenom svetlu. Kritika je ve} zapazila da u poe- 24 ziji Du{ka Novakovi}a, upravo zahvaquju}i izuzet- noj retori~koj i semanti~koj gustini, skoro svaki stih mo`e da bude poenta4. To se jasno pokazuje u pes- mi „Male zemqe“, koja gradi {ezdesetak stihova dug asocijativni lanac iskaza, od po~etne strofe koja daje osnovnu karakteristiku „malih zemaqa“: Tvrdoglave A si}u{ne po gra|i I neprakti~ne. Sasvim sli~na zna~ewa aktivira i pesma „Mi slavni“, samo {to u woj nesumwivo mo`emo da iz dvo- jimo povla{}eni poentiraju}i zavr{ni iskaz: O, ne ostavqaj nas, dragi Gospode, ne sklapaj kwigu utisaka, nemoj ba{ sad Ba{ sad kad smo postali slavni u svetu, kad Penta gon brine o nama. Novakovi}ev verizam je sposoban da obuhvati ne samo poziciju `rtve i stradalnika, nego i poziciju pa`qivog svedoka, koji mo`e da nasluti kada se stra - dawe priprema onom Drugom – kao u pesmi „No}ne topovwa~e“, ~iji deskriptivni ton priprema trenu - tak kada }e lirski glas izgovoriti, u zavr{noj stro- fi, nemo}an da bilo {ta promeni ili zaustavi, pra - vo ime onoga {to se upravo doga|a:

Momci golobradi ushi}eno asfodel slani riju No moraju li ba{ brzo, iako nisu varvari Tako pacerski i poletno prema varvarstvu da hitaju! Jo{ jedan ~est ele ment Novakovi}evog pesni~kog postupka, posezawe za mitolo{kim slikama i obras- cima i wihovo transponovawe na sada{wicu, tako|e }emo prepoznati u wegovim „ratnim“ pesmama. Odnos prema mitu kod ovog pesnika nikada nije jednostr an: konkretno, u pesmama koje izra`avaju iskustvo rat a, delovawe preobra`enih mitskih obrazaca u dana{wi- ci se spremno priznaje, ali se odbija svaki (uosta -

4 Mihajlo Panti}, „Anga`man u formi pesme“, u: Poezija Du{ka Novakovi}a : zbornik radova, Novi Sad, Matica srpska, 1999, str. 19–25. 25 lom naj~e{}e ideologizovani) poku{aj da nepreobr a- `ena pro{lost bude nametnuta kao iskqu~ivi puto - kaz sada{wici. Pesniku to omogu}ava da bez patetike zahvata mo tive i simboliku ~iji potencijal se naj - ~e{}e smatra (i potvr|uje!) iscrpelim. Tako kod Du - {ka Novakovi}a postoji ~ak i jedna kratka pesma o kosovskim bo`urima, i u woj se jasno uo~ava slo`en pesnikov stav prema mitu i wegovoj aktuelnoj snazi. Mit se tu razume kao okov oko vrata sada{wice, kao prepreka koju kolektiv kojem pripada lirski glas sam sebi postavqa, kao zavodqivi vrtlog ve~nog vra- }awa istog – u ovom slu~aju, naime, istog poraza. Pes- ma nosi naslov „Zavr{ni komentar o stranim tru - pama“. Po{to poka`e („da, da, to su ovi“) bo`ure „{to se na povetarcu tu`no povijaju“ – izgovori}e svoj komentar: I neprekidno se u desetera~kim stihovima Povijaju, kao da je to jedino preostalo poqe Za povijawe, jedino koje nas jo{ ka`wava svojim nali~jem Pored tolikih otpla}enih nesre}a na drugim poqima! Mo`da nisu u Novakovi}evom ukupnom opusu najekspresivnije, ali su veoma sugestivne, veoma za- hvalne za pa`qivo ~itawe, pravi interpretativni izazovi, one pesme u kojima iskustvo rata prosevne samo na trenutak, samo u jednom detaqu koji daje kon- tekstualno upori{te ostatku teksta, u detaqu koji pokazuje koliko je pesma ovog pesnika zna~ewski bo- gata i slo`ena, i kako se opire ~itawu koje bi htelo da pravolinijski ovlada upisanim smislom. Kqu~ „paradoksalne metafori~nosti“ Du{ka Novakovi }a, Aleksandar Lakovi} vidi u aktivirawu „emociona l ne memorije“, ~ime se akcenat u prikazivawu stvarnos - ti prebacuje na individualni do`ivqaj te stvar- nosti5. Tako, na primer, pesma „Utovaren“ svoj kqu~ kao jedna „ratna“ pesma zadobija ve} prvom strofom, i samo wom, a potom se ~itawe mo`e usmeriti npr. u socijalno-kriti~kom ili nekom drugom pravcu:

5 Aleksandar B. Lakovi}, „Paradoksalna metafori~nost Du - {ka Novakovi}a“, u: Aleksandar B. Lakovi}, Tokovi van tokova, Beograd, Rad, 2004, str. 95–113. 26

Streqivo kad prestade da dobuje rafalno Po izbu{enim {lemovima `utokqunaca Htedoh i ja da uzmem ne{to od ostatka rata Jo{ zanimqivija, znatno slo`enije gra|e, je pes- ma „Daktilografkiwa“. U woj se signali da je re~ o jednoj „ratnoj“ pesmi pojavquju dva puta – u stihu ko- ji se nalazi otprilike na polovini pesme: „jedva iz- begla od klawa iz Bosne“, kao i u zavr{na, poenti- raju}a dva stiha. Ovu pesmu je mogu}e ~itati i bez tih signala – zapravo, ta pesma se na jedan na~in ~ita dok se ne do|e do prvog signala, a na sasvim druga~iji na~in posle toga. I, ako se ponovo ~ita od po~etka, sada sa poznavawem iskustva rata kao in - terpretativnog „oslonca“, ~ita}e se kao da vi{e ni - je u pitawu ona ista pesma. Odjednom ~italac posta- je osetqiv za ne{to {to isprva nije bilo re~eno, ili je bilo re~eno na neo~igledan na~in. Otvarawe neo~iglednosti, umno`avawe mogu}ih semanti~kih poqa, oduvek je svojstvo dobre poezije, a u Nova kovi - }evim gustim, asocijativnim stihovima, takvo umno- `avawe zna~ewa je jedan od osnovnih efekata. Zakqu~uju}i ovo, ipak samo ilustrativno, do - di rivawe sa jednim semanti~kim slojem pesni{tva Du{ka Novakovi}a, `eleo bih da naglasim da su „ratne pesme“ dobro uklopqene u celinu ove poezije, kako svojim izri~itim vrednosnim opredeqewem, kako sposobno{}u za estetski relevantno zauzimawe socijalno-kriti~kog stava, tako i osetqivo{}u za stanovi{te moderne ur bane subjektivnosti, za sta- no vi{te autsajdera u svetu mo}nika i nasilnika. U socijalno odgovornoj, za osnovne vrednosti ugro`e - nog zajedni~kog `ivota uvek zainteresovanoj Nova - kovi}evoj pesmi, wegovi savremenici lako mogu da se prepoznaju, ta pesma ~esto kao da govori wihovim – na{im glasom. To {to je Novakovi}eva pesma sve mra~nija, sve sna`nije ispuwena gor~inom i o~a - jem, zna~i i da je stvarnost koju pokazuje ta pesma sve mawe ispuwena nadom. Da ponovim: mo`e li ne- pristajawe da preraste u odbijawe, mo`e li otpor da postane bunt – to su pitawa nesumwivo povezana sa ovom poezijom, ali ipak pitawa s onu stranu govora o poeziji. 27

Sa{a Radoj~i}

MUZß NE MOL^AT

Rezõme

V novakovi~evskih stihotvoreniæh voennoy tema- tiki `ivut pererabotannÿe mifi~eskie obrazcÿ no vo - preki çtomu, neizmenennomu pro{ede{emu ne razre {aetsæ povliætý na nastoæåee v vide edinstvennogo putevoditelæ. V çtih stihah çmocionalýnÿe vospominaniæ stanovætsæ `i- vÿmi i takim sposobom li~noe pere`ivanie stanovitsæ kartinoy izobra`aõåey nastoæåee. „Voennÿe stiho tvo re- niæ“ prevoshodno vnedraõtsæ v ego poçti~eskoe tvor~estvo opredeleniem sobstvennÿh cennostnÿh itogov, çsteti ~es - ki cennÿm socialýno-kriti~eskim polo`eniem, a k tomu `e i ~uvstvitelýnostýõ k polo`eniõ sovremennogo ~elo - veka v usloviæh urbanizovannogo obåestva, risuæ ego v li- ce postoronnego ot `izni moånÿh i nasilýnikov. V stih o- tvorenii Novakovi~a, kotoroe otkroveno tolkuet socialnÿe voprosÿ i v svoey suånosti u~re`deno na osnovnÿe cen - nosti ruhnuv{ey sovmestnoy `izni – ego sovremennikam netrudno uznatý drug druga, ibo stihotvorenie na samom dele govorit ot ih (na{ego) imeni. Budu~i dostato~no tem - nÿe i napolnennÿe gore~ýõ i ot~aæniem, stihotvoreniæ dokazÿvaõt poçti~eskoe polo`enie o tom ~to na{a deystvi- telýnostý sama po sebe beznede`na.

Sa{a Radoj~i}

THE MUSES ARE NOT SILENT: DU[KO NOVAKOVI]’ S WAR POEMS

Summar y

Myth i cal pat terns seem to be trans formed in Novakovi}’s war po ems; How ever, ev ery at tempt, (mostly ideologized), to impose untrans formed past as an exclu sive signpost of the pres- ent time, has to be re jected. “Emo tional mem ory“ is ac ti vated in them, by which per sonal ex pe ri ence of re ality be comes dom i - nant. “War poems“ are well – inte grated part of his poetry, by their ex plicit value com mit ment, abil ity to cap ture aes thet i cally rel e vant socio-crit i cal at ti tude, sen si tiv ity for mod ern ur ban subjectivity view point and stand point of an out sider in the world 28 of pow er ful per sons and ty rants. Novakovi}’s con tem po rar ies can eas ily rec og nize them selves in his so cially re spon si ble po- etry which highlig hts the ba sic values of endan gere d life shared by all of them. Such poetry seems to speak by their own voice – or ours. The fact Novakovi}’s poem is more and more darker, in creas ingly filled with bit ter ness and de spair, sig ni fies that re - ality de picted by the poem is more and more hopeless. Vojislav Karanovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Urednik na RTS [email protected]

TRUNKA I NIKO Zapis na margini, pri samom dnu pesme „Cediqka“ Du{ka Novakovi}a

Apstrakt: Pesma „Cediqka“ Du{ka Novakovi}a jeste mala lirska rasprava koja za temu ima prolaznost i ~ove - kovu smrtnost. Govore}i o tegobama starewa i propadawu fizi~kog tela, ova pesma na kraju pokre}e dijalog izme|u ~ovekove du{e, simbolizovane slikom trunke zaostale na cedilu, i ve~nosti. Prva verzija ove pesme, pesma „[ezde - setogodi{wak“, znatno je slabija od pesme „Cediqka“. Po- re|ewe ove dve verzije omogu}ava pogled u umetni~ku ra - dionicu samog pesnika, i pru`a jo{ jednu priliku da se uverimo da poezija, shva}ena kao kreativni napor koji se opire ni{tavilu i kao duh koji stvari o`ivquje, pred- stavqa na{e najvrednije kosmi~ko zave{tawe. Kqu~ne re~i: prolaznost, telo, du{a, cediqka, trunka, ve~nost, zave{tawe.

De{ava se da vam jedna pesma zaokupi pa`wu. ^itate je sa pa`wom i vi{e puta, ~esto joj se vra - }ate, niste sigurni {ta vas u toj pesmi uzbu|uje; a opet, nema dileme da vas ta pesma dira, i da pokre}e ne{to u vama. Po~iwete o woj da mislite i kad ste daleko od teksta same pesme: dok {etate gradom, vo- zite se autobusom, kupujete hleb, le`ete u postequ ili iz we ustajete. Najednom shvatite: ta pesma vama govori ne{to va`no o `ivotu. Tada ona za vas pre - staje da bude samo pesma, odnosno skup re~i, a postaje neobi~na i retka dragocenost. Pesma „Cediqka“, objavqena u kwizi Kad }emo svetla pogasiti 2010. godine, za mene je jedna od takvih pesama. Umetnik re~i, Du{ko Novakovi}, ko ji se pre te kwige odlu~ivao za „povremeno uplitawe u poslove stvarnosti’’ ovde se odva`io i na temeqno uplitawe u pitawa sopstvene smrtnosti i prolazno s- 30 ti. Mnoge pesme iz ove zbirke predstavqaju o{tar i prodoran lirski pogled na ~ovekovu tro{nost i pro- laznost. Ova pesma, uz jo{ nekoliko pesama ove kwi- ge, jeste i mala lirska rasprava. U woj pesnik raz - mi{qa o odnosu tela i du{e, i o tome kako se takav odnos realizuje u kontekstu jedne ne preterano vese- le stvarnosti. Pesma „Cediqka“ realizovana je u formi dija- loga. Lirski junak – a u wega je u prili~noj meri ugra|eno li~no `ivotno iskustvo i ose}awe sveta sa mog pesnika – razgovara sa poznanikom ili prija - teqem iz mladosti. To da je re~ o poznaniku ili pri - jatequ shvatamo posredno, jer govornici nisu jasno i nedvosmisleno odre|eni. Kroz naizmeni~na pitawa i odgovore dolazi se do nevesele konstatacije o pro- menama i stawu koje donosi neumitni biolo{ki pro- ces starewa. Naturalisti~ki precizno, pose`u}i za medicinskom terminologijom, pesma nabraja mnoge tegobe koje starost sobom donosi. Ali se u pesmi pri- zivaju i stawe mo}i i `ivotne snage, kakvo je po- stojalo u mladosti, i potom se ono kontrastira sa stawem koje se uo~ava sada. Tom promenom zate~en je i sam junak ove pesme.

Ono runo od kovrxa [to se slapovito Spu{talo niz ple}a Gde ti je

Ne znam, odakle da znam O{i{alo, vreme pokosilo

Sagovornik junaka podse}a na nekada{we stawe i snagu mladosti, poku{avaju}i da aktuelno lo{e stawe ubla`i pozivom na pi}e. Junak sve to odbija, za {ta navodi i konkretne razloge – sve je to sada {tetno za wega. Nekada{wa uzbu|ewa i zanosi sada su samo sumorna senka i opasnost za oslabelo telo. Lirski junak samoironi~no ka`e da sada jedino mo - `e da sawa, ali su ~ak i snovi, oni lascivni, odav no {tetni za wega. Pesma se zavr{ava naoko sumornim zakqu~kom: 31

Vidim: u meni vidi {to ja odavno vidim ^oveka ostavqenog na cedilu Du{u neprosejanu na dnu cediqke Trunku zave{tanu nikome.

I upravo ovde, na samom kraju pesme „Cediq- ka“, na delo stu pa magija kakvu samo poezija poznaje. Do tada mawe-vi{e uobi~ajena linija razvijawa jed - nog govornog niza poetski se oneobi~ava, {to celu pri~u o nemo}i i tegobama starosti vi{estruko us - lo `wava. Ve} stih: „Vidim: u meni vidi {to ja odav - no vidim“ celu pri~u pomera u jednu pomalo humor- nu dimenziju. Suptilno se poigravaju}i prelivima zna~ewa glagola videti (u kojem se odbleskuju nijan- se smisla glagola: opaziti, uo~iti, osetiti, shvati - ti, do`iveti, jasno sagledati, pomiriti se sa ne - ~im...) i diskretno boje}i autoironijskim prelivom zakqu~ak ove pri~e-jadikovke, Novakovi} kao da tok pesme zaustavqa, poku{avaju}i da pesmu razlije u nekoliko razli~itih rukavaca. Naredna dva stiha, o tome da sagovornik u wemu vidi „^oveka ostavqe - nog na cedilu / Du{u neprosejanu na dnu cediqke“ stvar dodatno uslo`wavaju. U celoj pesmi govori se o slabqewu i propadawu tela, du{a se nigde izri- ~ito ne spomiwe. Mada je, istini za voqu, u celoj pesmi prisutna zebwa, nezadovoqstvo, strah, tuga zbog takvog stawa stvari. Sav taj slo`eni preplet ose}a - wa implicitno govori o postojawu du{e. Jer gde bi se sve to odigravalo nego u du{i ~ovekovoj? Svode}i misli i ose}awa, uskovitlana u ovoj pes- mi, re~ima da je ~ovek ostavqen na cedilu zapravo du{a neprosejana na dnu cediqke, pesnik posti`e dve stvari. Prvo, pri~u o reakcijama tela na sop - stveno propadawe pesnik nedvosmisleno povezuje sa du{om. I drugo, ukida tradicijom osve{tani duali- zam izme|u du{e i tela. Ovaj dualizam se u samoj pesmi ose}a u formi tihe pobune, u stavu impli cit- nog opirawa takvom poretku stvari. Telo i du{a u samoj pesmi nigde nisu otvoreno suprotstavqeni, ali se suprotnost izme|u te dve sfere intenzivno ose}a. Spajaju}i na kraju pesme du{u sa telom, iz jed- na~avaju}i ih, i na neki na~in vra}aju}i telu du{u, 32 pesnik ne ukida suprotnost izme|u wih. Telo i du - {a jesu dovedeni u najbli`u mogu}u vezu, spojeni su, ali oni ne potiru jedno drugo. Sve nestaje i gubi se, telo odlazi i isti~e kroz okca cediqke, i ni{ta ne ostaje osim du{e koja se kao trunka zadr`ala na re - {eci ove cediqke. Postoji temeqna dvosmislenost u ovom poet skom zakqu~ku, i ona neobi~no jakim svetlom obasjava ~i- tavu pesmu. Sve nestaje, propada i odlazi, ostaje, kao slu~ajno, tek jedna trunka. A ta trunka je, ni vi{e ni mawe, nego – du{a. Ono {to sve grli, {to sve u sebe prima, {to u sve ulazi i sve ~ini `ivim, {to jeste – celina, sada se identifikuje sa deli}em, sa trunkom. Vode}i pesmu do klimaksa (pri~a o zami rawu i propasti) pesnik parelelno vodi pri~u u prav cu jed- nog antiklimaksa (zaostala trunka, du{a, zapravo je ono {to ~ini sveobuhvatnost na{eg bitisawa). Tu, me|utim, nije kraj ovom uslo`wavawu. Zavr{ni stih, o tome da je du{a neprosejana na dnu cediqke zapravo trunka zave{tana nikome otvara potpuno nove dimenzije ove pesme. Trunka je ono {to je malo, nebitno, {to se lako uklawa i za~as elimini{e. Izjedna~avaju}i je sa du{om, pesnik trunku obavija simboli~kom aurom. Pri ~emu se u sr`i ose}a anti - teza: izme|u onoga {to, kako god stvari postavimo, ozna~ava celovitost i sveobuhvatnost, sa jedne i trun- ke, odnosno onoga {to je tek deli} celine, sa druge strane. Ali, ne samo to. Ova je trunka, ka`e pesnik, zave{tana nikome. Upotrebqavaju}i konstrukciju, kakvu omogu}ava srpski jezik, u kojoj se negativni pol (ni{tavilo, nepostojawe) ~ini pozitivnim (niko postaje – neko, jer poprima lik i u~estvuje u zbiva - wu), pesnik otvara poqe jo{ jedne dvosmislenosti. Telo-du{a-trunka, zaostala na okcu cediqke, nije nikome potrebna. Ali se to ne ka`e tako: ne ka`e se da ona nije zave{tana nikom, nego da ona jeste zave - {tana nekome, ali da je taj neko – niko). Ovde je re~ o logi~kom paradoksu, ali je ovaj paradoks od presud - ne poetske va`nosti, jer se u wemu ukr{taju za ovu pesmu bitni smislovi. Ne{to {to je tro{no, pro - lazno i nebitno, a jednim svojim slojem pesma govori ba{ to, biva ipak zave{tano, predstavqa ne{to su - {tinski va`no. Jednim svojem slojem pesma „Ce- diqka“ sugeri{e i to. 33

Ovo tehni~ko re{ewe, pri kojem niko postaje neko, Novakovi} je upotrebio i u jednoj ranije napi- sanoj pesmi pod nazivom „Postupak“. U ovoj pesmi govori se o tome da su „Qudi stra{no pritisnuti samo}om, / Skoro kosmi~kom, no koga je briga za to“. Oni su predati besmislenim i uzaludnim aktivnos - tima, pri ~emu neki od wih „zure kroz prozor / U lokve sedmodnevne ki{e / I kad idu na spavawe ka`u laku no} nikome“. Ose}awe rezignacije i sumora i ovde je poetski oboga}eno otvarawem dvostruke per - spektive u kojoj ni{tavilo zadobija sta tus bi}a, po- staje neko kome se obra}amo, sa kim mo`emo da raz go- varamo, kome mo`emo i da se osmehnemo (pa i podsmeh- nemo) i da mu po`elimo laku no}. Kada je re~ o zave{tawu, vredi pomenuti jo{ ne{to. ^uvena su zave{tawa francuskog pesnika Fransoa Vijona, u kojima pesnik znanim i neznanim osobama, prijateqima, poznanicima pa i onima koji to nisu, ostavqa, zave{tava mnogo toga. Ne{to od toga jeste wegova imovina, ali mnogo vi{e od onoga {to je zave{tano pesniku ne pripada, niti mu mo`e pripadati. Samo zave{tawe je, dakle, ne{to {to je sinonim za vrednost, za istinsko trajawe – kroz tu formu ne{to produ`ava svoje postojawe, zadobija trajnost. Pre pesme objavqene u kwizi, Novakovi} je ob- javio verziju ove pesme u ~asopisu Sent (broj 22, ja - nuar 2010). Interesantno je pore|ewe ove dve ver zi- je. Prva verzija pesme znatno je slabija od potowe verzije. Sam naslov te prve verzije, a on glasi „[ez- desetogodi{w ak“, vrlo je jednozna~an i ograni~ava - ju}i, ali nedvosmisleno govori o razlogu nastanka pesme. Svest o tome da nosi „oblik {to se mirno me- wa“ – kako je to nazvao jedan pesni~ki prethod nik Du{ka Novakovi}a – i ose}awe da te promene nisu ni lepe ni vesele, ovde su gotovo do kraja sme{tene u jedan biolo{ki kontekst. Dijalo{ka struktura vid no je istaknuta, {to su`ava ritmi~ki i smisaoni po - tencijal pesme. Ta~no se zna i vidi ko i {ta pita, a ko i {ta odgovara. Tegobe starewa ovde su ovla{no, i pomalo apstraktno imenovane. Najuo~qivija i naj- krupnija razlika jeste, pak, u samom zavr{etku pes- me. Pri~u o propadawu tela i gubitku `ivotne sna ge pesnik u ovoj, prvoj verziji pesme zavr{ava ovako: 34

Vidim da u meni vidi Ono {to ja odavno vidim ^oveka ostavqenog na cedilu. Du{u zave{tanu nikome.

Umesto pri~e o cediqki i prosejavawu tela i du{e kroz wu, ovde je zavr{etak dat jednom konven- cionalnom i o~ekivanom slikom, du{e koja se po propasti tela vra}a nebu. Koliko je samo pesma „Ce - diqka“ slo`enija, bogatija i dubqa! Ona uvodi jed - nu novu simboli~ku perspektivu, preko slike cediq ke i prosejavawa tela i du{e, {to pesmu objediwuje i otvara je ka novim horizontima. Nema nikakve sum- we, pesma „Cediqka“ je cela suptilnija i sugestiv- nija. Paralelno ~itawe ove dve verzije omogu}ava ne samo lep uvid u pesni~ku radionicu pesnika Du{ka Novakovi}a, nego jasno i nedvosmisleno, na konkret- nom primeru, dokazuje pesni~ko majstorstvo jednog stvaraoca. Jer sve izmene na~iwene su u pravcu stva - rawa boqe i ubedqivije pesme. Od jedne prili~no jednozna~ne pesme, od gotovo feqtonisti~kog zapisa o tegobi starewa i muci `ivqewa, do{lo se do pes - me koja predstavqa istinsku umetni~ku vrednost. Fransoa Vijon u svojoj ~uvenoj „Baladi obe{e- nih“ ima stih: „Mi smo mrtvi, mrtvi najstvarnije“. Upravo ovo ponavqawe, i ovakva konstatacija, neo~e - kivana za pri~u o ve{awu, Vijonovoj pesmi daje neo - bi~an ton. Ne{to nalik na ovaj smeh ispod ve{ala mo`emo sresti i u poeziji Du{ka Novakovi}a. Go- vore}i ozbiqno i beskompromisno o sebi i svetu oko sebe, a suo~en sa ru`nim i zlim licem `ivota, pes- nik uto~i{te nalazi u ironiji i u pevawu pro`e tim humorom. Tako se otvaraju poqa mnogih novih anti - teza: izme|u `ivota i smrti, zdravqa i bolesti, bi}a i ni{tavila, du{e i tela, ~oveka i Boga... Trunka ostavqena na cedilu, samim tim {to mo`e da ose}a i uobli~i re~, prestaje da bude samo to, bezna~ajni deli}; a ni{tavilo, primaju}i lik kome trunka mo- `e da se obrati, i da mu po`eli laku no}, prestaje da bude samo ni{tavilo. Trunka i niko ulaze u jedan slo`en dijalekti~ki odnos, koji ih mewa, i koji senku sumwe baca ~as na jednu ~as na drugu stranu. U celoj pri~i postoji ipak ne{to {to se ni jednog ~a - 35 sa ne dovodi u pitawe. To je samo – zave{tawe. Ono nije stavka unutar priru~nika mizerije – da se po- slu`imo ovom sintagmom iz poezije Du{ka Nova - kovi}a. Zave{tawe je energija koja u trunku udahwuje `ivot, i pretvara je kona~no u Zemaqsku kuglu. I tu ve} ulazimo o orbitu poezije. Poezija, shva}ena kao kreativni napor koji se opire ni{tavilu i kao duh koji stvari o`ivquje, predstavqa na{e najvrednije kosmi~ko zave{tawe.

______

Vojislav Karanovi}

KRO[KA I NIKTO

Rezõme

Ishodæ iz odnogo vesýma odnozna~nogo stihotvo- reniæ „[estidesætiletniy“, napominaõåego felýe - tonovuõ zapisku, tolkuõåuõ `iznennoe bremæ i tægostý stareniæ – mÿ do{li do stihotvoreniæ „Ce- dilka“, otli~aõåegosæ cennÿmi ka~estvami podli n- nogo hudo`estva. V nem poçt o sebe i okru`aõåem ego mire pi{et serþezno i nepreklonno; kak raz, v sopostavlennii samogo sebæ i nelepogo, zlogo obraza `izni – poçti~eskoe ube`iåe voznikaet na urovne ironii i õmora. Kro{ka ostav{aæsæ v cedilke, bla - godaræ tomu ~to mo`et oåutitý zna~enie slova i da- `e sozdatý ego – teræet svoystva pustoy melo~i; poçto - mu ni~to`estvo, v obraze k kotoromu kro{e~ka tolýko ~to i mo`et obratitýsæ i po`elatý emu spokoynoy no~i, polu~aet kakie-to novÿe osobennosti. V tot moment kro{e~ka i ni~to`estvo v svoem dialekti - ~eskom sootno{enii i besprestannom somnenii na samom dele izmenæõt drug druga. 36

Vojislav Karanovi}

SPECK AND NOBODY

Summar y

From fairly un ambig uous poem, from al most feuilletonistic re cord of ag ing hard ship and toil of life de scribed in the poem “60 – year old man“, he came to the poem with real ar tis tic value, to the poem known as “Strainer“. In this poem, the poet finds his ref uge in irony and humour, speak ing seariously and un com pro mis ingly about him self and the world around him, faced with the ugly and evil side of life. Speck, left in the lurch, by be ing able to feel and form a word, ceases to be just that, in - sig nif i cant part of some thing; while void, get ting a shape whom such a speck can ad dress and say good night, ceases to be just a void. A com plex di alec tical re lation is made be tween speck and nobody, and this re lation changes both of them, cast ing doubt either on one or other side. Tomislav Marinkovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. marinkovictomislav@ya hoo.com

TRI KRATKA POGLEDA NA POEZIJU DU[KA NOVAKOVI]A

Apstrakt: U tematsko-motivskoj ravni Novakovi}e- vih stihova dominira stvarnost, sam `ivot koji je negde izme|u pojma koji obuhvata sve postoje}e i pojma koji ozna- ~ava prolazni trenutak koji se ogla{ava iz najintimnije pesnikove blizine. Sa tom stvarno{}u ukr{ta se mitska pro{lost, kulturno nasle|e i kwi`evna tradicija. Tra - `e}i na~in da se oslobodi sveop{teg qudskog stida, pesnik bi najradije da preokrene perspektivu i fizi~ki svet za- meni duhovnim. Kqu~ne re~i: mit, pro{lost, Majka sveta, qubav, stvar- nost, ideali.

Lica osen~ena brigom

Pogled na poeziju Du{ka Novakovi}a, kako je u vi{e prilika isticano, mogao bi se ozna~iti kao poetizovani pogled na socijalnu, kulturnu i isto- rijsku stvarnost, od sedamdesetih godina pro{log veka sve do danas. No, tematsko-motivski okvir No- vakovi}evih stihova, budu}i da u wegovom sredi{tu prete`no dominira stvarnost, `ivot sam, pro{iren je i treba ga tra`iti izme|u `ivota kao steci{ta svega {to postoji, i `ivota koji dopire tek do obi - ~nog, prolaznog trenutka koji se dramati~no ogla - {ava iz najintimnije pesnikove blizine. I u toj stvarnosti, kojoj se po~esto pridru`uju i sa wom ukr{taju trenuci mitske pro{losti, na - sle|a kulture i kwi`evne tradicije, u wenoj osnov- noj ta~ki `ivi, ili boqe re}i `ivotari, mala je - din ka, svejedno da li pra{wavi katranisani `bun na ulazu u {qunkaru, ili radnik koji, „isce|en“, prolazi kroz fabri~ku kapiju. 38

„Lica osen~ena brigom“, ponaj~e{}e sre}emo u poeziji Du{ka Novakovi}a. Priroda je, pak, u wego- vim stihovima, ste{wena deponijama i uskome {a - nim gradskim prizorima, ali se `ilavije dr`i za `ivot od ~oveka. U primerima kakav je opis smokve, {to se neopisivim naporom privija uz kamenu li- ticu, Novakovi} se upu{ta i u raspravu o `ila vos - ti poezije, koja daje kad se ~ini da malo {ta mo`e dati, poveravaju}i joj ulogu ~uvarke, kako qudske istorije, tako i li~nih spoznaja i `ivotnih isku - stava.

@ivot i wegova senka

Pesme Du{ka Novakovi}a, iako polaze od samog sredi{ta sopstvene egzistencije, nikada ne pro- pu{taju priliku da se dotaknu ~ovekove sudbine uop- {te. Neretko, lirsko „ja“ iskaz pretvara u samopod - smeh i samoironi~nu distancu. „Da, to sam ja / A ovo je moja poezija / Da, proto~ni bojler!“ – ka`e Nova- kovi} u jednoj pesmi. Predo~eni iz pozicije krajwe emotivne otvorenosti, strasni i lascivni opisi qu- bavnog `ivota na po~etku pesme, ustupaju mesto ne - gaciji prave i iskrene qubavi na wenom kraju. Svet je u wegovoj poeziji neuskla|en, zasnovan na kontra s- tima, suprotno potrebama i `udwama savremenog ~o - veka; a tog ~oveka Novakovi} vidi kao nekakvo po- gonsko gorivo koje tro{e i satiru i politika masa i krvava istorija i svakodnevni `ivot. Zbog toga, ka- ziva~ wegove pesme ponekad podi`e pogled iznad „bednog krajolika“, koji je vi{e od ozna~enog kon- kretnog pejsa`a, kao kod obra}awa „Velikoj dono- siteqici pravde“, {to nas navodi na pomisao da je re~ o osavremewenoj i preimenovanoj Kosti}evoj sve- toj Majci, ili Majci Sveta, kako to novija tuma~e - wa poku{avaju da objasne. Pesnik bi, zbog ose}awa sveop{teg qudskog sti - da, i tra`ewa na~ina da ga se oslobodi, najradije preokrenuo prirodnu perspektivu i fizi~ki svet zamenio duhovnim, jer ga stid pritiska tako da „...Sabrati se ne mogu na poslu / Me|u olovkama, spa - jalicama i ta{tinom / Celog si me ispunila wime“. 39

Ovaj primer pokazuje i Novakovi}evu odanost kolo k- vijalnom tonu, kojim posti`e maksimalnu sponta - nost i uverqivost, a ~itaocu pru`a otvorenu mogu}nost pore|ewa sopstvenog `ivota sa senkom `ivota lir - skog junaka u pesmi. Ina~e, `ivot i wegova senka su podjednako va`ne ta~ke na pesni~kom putu kojim se Novakovi} suvereno kre}e, a primer kao {to su stihovi: „Bi}e da se u meni sti~u zajedno / Svetlost i mrak / A ja sam im ivica“ kazuju o ~ovekovoj po- trebi, ali i nemo}i da sledi svoj bo`anski model, i da je to ose}awe duboko ugra|eno u Novakovi}ev pes - ni~ki iskaz.

Nemo} tela i polet du{e

Rekli smo da je poezija Du{ka Novakovi}a na- topqena svakodnevnim `ivotnim sadr`ajima, ali je taj `ivot vidno podeqen na dve suprotstavqene stvarnosti. Jedna se nalazi unutar qudskog uma i pro`eta je du{evnim nagonima i plementim primi s- lima, a druga je pojavna, materijalna, bespogo vor na stvarnost; pri ~emu i wu i sopstvenu anatomiju pes - nik do`ivqava kao prepreku da se dosegnu snovi detiwstva i mladala~ki ideali. Jer telo se, u udvo- stru~enom odnosu sa svetom i vremenom, mewa, pro- pada, stari „Bez bolova i stewawa ni kai{ ne mogu da zakop~am“, a uspomene u du{i ne gube polet, `ele da uzlete u nepoznato i potragu za smislom ipak na - stave. Zato se mo`e re}i da je poezija Du{ka Nova- kovi}a u stalnoj napregnutosti da se te dve stvar- nosti usklade, ali mesto tog uskla|ivawa – pozor ni- ca uzavrelog grada – li{eno bilo kakve humani s ti~ke potpore, nije podesan prostor za ostvarivawe tog sklada. Tek u dodiru sa nekim ise~kom postojane pri - rode: planinskim kr{em, masliwacima, morskom uvalom, Novakovi}evi stihovi najednom prosijaju i zasvetle, kao da je u pitawu neki novi `ivot. I mesec, ~est simbol u pesmama Du{ka Nova - kovi}a, mo`e se uzeti kao misti~ni preobra`aj jed- nog `ivota u drugi. Prodirawe mese~eve svetlosti u tamu, ne{to {to poja~ava dramsku situaciju i na- 40 petost u pesmama Novakovi}a, obasjava velike tre- nutke `ivota, a zapravo svaki trenutak, ma koliko bio isprazan, u wegovim pesmama je, ve} samim iz- dvajawem, preoblikovan i oboga}en novom duhovnom dimenzijom i dubqim zna~ewima. Recimo na kraju: stihovi ovog pesnika nam su- geri{u su{tinski odnos ~oveka sa drugim ~ovekom, kao i savremenog ~oveka i postoje}eg sveta, a naj~e - {}i simboli~ki izrazi tog odnosa, poqupci i suze, ukazuju, izme|u ostalog, na putawu kojom se kre}e emotivno klatno u poeziji Du{ka Novakovi}a.

Cvetawe {qiva (Uz kwigu Stacionarije) Du{ku Novakovi}u

Kao da su u ovom ~asu istrgnuti iz sveop{teg plamena istorije, stihovi greju prste, skliznule izme|u korica.

^im ih dotaknem, listovi ispadaju, be`e iz kwige, kao putnici u napu{tawu broda koji sigurno tone.

Sve se ve} pretvorilo u naviku: cvetawe {qiva, svom snagom, u prole}e; bombe u martu i aprilu.

Po~ele su da padaju iste ve~eri kad u tvojim stihovima sam prepoznao bombardovawe na{eg trpqewa i svih dotada{wih o~ajawa, pred jo{ jednim, dubqim o~ajem.

Jeste, spasavala me tada ova kwiga, wenih 98. stranica jo{ `ivih slova; a godina, ozna~ena brojevima 99, {to je tra`ila da bude shva}ena na isti na~in,

bila je sve suvqa grana u pam}ewu koju je vreme srubilo, potom. 41

Tomislav Marinkovi}

TRI KOROTKIH VZGLÆDA NA POÇZIÕ DU[KO NOVAKOVI^A

Rezõme

Poçziæ Du{ko Novakovi~a nasÿåena karti na- mi povsednevnoy `izni, toy kotoraæ neskrÿto raz - delæetsæ na dve protivopolo`nÿe storonÿ. Odna, pronizannaæ du{evnÿmi i blagorodnÿmi mÿslæmi i deystvuõåaæ vnutri ~elove~eskogo uma, v to vremæ kak drugaæ vsem okru`aõåimom ka`etsæ vidnoy i materializovannoy, i vo vsækom smÿsle neospori - moy. Poçt ee samu i ee anatomiõ pere`ivaet vrode prepætstviæ kotoroe me{aet emu osuåestvitý svoi detskie me~ti i õno{eskie idealÿ. Poçtomu, lõboy `iznennÿy mo ment – skolýko bÿ on ni bÿl neva`nÿm, blagodaræ samomu upominaniõ ego v stihah – iz- menæetsæ i okra{ivaetsæ novÿmi duhovnÿmi kras- kami, oboga~ivaetsæ bolee glubokimi zna~eniæmi.

Tomislav Marinkovi}

THREE SHORT LOOKS ON THE POETRY OF DU[KO NOVAKOVI]

Summar y

Du{ko Novakovi}’s poetry is soaked with daily pur pose of life, but this life sig nif i cantly rep re sents two op pos ing re al i ties. One re ality is in side hu man mind, filled with men tal impulses and no ble thoughts, while the other is vis ible, mate rial and un - ques tion able. At the same time, the poet sees this re al ity and his own anat omy as an ob sta cle to reach child hood dreams and youth ful ide als. There fore, each mo ment, no mat ter how empty is, in his po etry is transformed and enriched by new spir itual di- men sion and deeper mean ing.

Aleksandar B. Lakovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

IRONIJA I PARADOKS KAO POKRETA^I U PESNI[TVU DU[KA NOVAKOVI]A

Uslovi (ne)bivstvovawa kao bitan pokreta~ li~nog i kolektivnog otpora preto~eni u osobeno pesni{tvo, ironijom i groteskom oboga}eni

Apstrakt: Novakovi}eva poezija, poezija metafore i kontrasta, poezija me|uzavisnosti, nu`no je dostupna i otvorena. Ona se uvek vra}a pukotinama i veristi~kim de - taqima haosa i ko{mara svakodnevice kroz intelektual - nost, leksi~ko uslo`wavawe i preoblikovawe pesme, kao i kroz destabilizaciju stvarnosti. I trudi se da ponovo otvori pesni~ki tekst prema mogu}nostima iz stvarnosti – {to je osnovna nit Novakovi}evog stiha. Kqu~ne re~i: ironija, parodija, paradoksalna metafo - ri~nost.

U Re~niku kwi`evnih termina beogradskog In- stituta za kwi`evnost i umetnost (Nolit, 1986) od - rednica „ironija“, poznata jo{ anti~koj reto rici, prevodi se iz gr~kog i latinskog jezi~kog korena, kao „pretvarawe“ ili kao „postavqawe pitawa pretva - raju}i se da se ne zna odgovor“, dok je u {irem smisl u ranije predstavqala „uglavnom duhovito i pod sme - {qivo dr`awe koje zna~i upravo suprotno od onoga {to se re~ima kazuje“, odnosno da se privid nom pokudom hvali ili pohvalom kudi – mada je ironija ve} od sredweg veka, naro~ito od tuma~ewa Nor mana Knoksa, poimana potpuno suprotno od pome nu tog sta - va. Mnogo je pouzdanih fakata, po tvr|ewu teo reti- ~ara kwi`evnosti danas, da ironija odavno ve} nije samo duhovita i podrugqiva poruka, ve}, pre svega – latencija, mogu}nost, predlog ~itaocu. Ina ~e, pri formulaciji ironi~nog teksta, pored ugradwe izve s- ne intencije u wega, podrazumeva se anga`ovawe i smisaonog potencijala konteksta ili je, pak, do voq - 44 na neka posebna intencionalna aktiv nost, ~ak i ona neo~ekivana i nedosledna. O zna~aju koji ironija poseduje u kwi`evnom tekstu dovoqno je podsetiti na prihva}eni zakqu - ~ak da je upravo ironija u stvarala{tvu Tomasa Ma - na sredstvo da duhovno u ~oveku o~uva samo sebe u odnosu na `ivot i prete}u okolinu, i prejudicira da je izvori{te ironije ose}awe sopstvene nemo}i, kao i svesnost svoje i op{te bezna~ajnosti, koje ne pristaje na }utawe i pomirqivost. Za razliku od hu- mora, ironija te`i da potvrdi postojawe realnosti i da prenaglasi zna~aj tog postojawa, dok hu mor opo - vrgava postojawe ne~ega ili to postojawe ~ini bes- mislenim. Ironija, dakle, uzima u obzir, a humor opoziva realnost. Zatim, ironija uvodi strogost od - nosa i proporcija, srazmernih i prilago|enih oz - biqnosti onoga {to je podvrgnuto ironiji, dok hu - mor unosi izvesnu {aqivost upravo zbog toga {to je neki sadr`aj u~iwen nerealnim. Mada, zarad istine i istorije, treba podsetiti da je jo{ Aristotel u Nikomahovoj etici relativno precizno odredio pojam ironije. Na primeru pre - komernosti i nedoma{enosti, nedostatka ili umawi- vawa, kao i na primeru drugih brojnih eti~kih i vrednosnih kategorija, ironija podrazumeva odstu- pawa od vrlina, odnosno od sredine ili mere. Iro - nija je dugo bila vezana za Sokrata, naro~ito zahva - quju}i Platonovim „dijalozima“ o Sokratovoj „pri- vidnoj neve{tosti“. U kwizi Ironija i zna~ewe (Za- vod za uxbenike i nastavna sredstva, 2003) kwi `ev nik i univerzitetski profesor Dragan Stoja novi} ci- tira Ernsta Belera povodom temeqnog jedinstva poj- ma ironije: „To nije jedinstvo ne~eg stereo tipnog, onog {to stagnira i samo se tradira, nego je jedin - stvo progresije, razvojnog kretawa i umnogostr u ~a- vawa u smislu beskrajne varijacije jednog osnovnog motiva, puno otkrivala~ke snage i duhovnih inova - cija“. Raspon vidova pojavnosti ironije kao „kwi`ev - nog stilskog sredstva“ (Adorno) jeste zavidan – od dobro}udne {ale do zajedqivog sarkazma. Dakle, mo- `emo je prepoznati i kao dosetku, humor, crni hu- mor, satiru, alegoriju, hiperbolu, grotesku, parodi - ju... U retorici, poetici i stilistici u vezi sa iro - 45 nijom su brojna, ~ak i anti~ka pesni~ka sredstva i stilske figure – litota, mejoza, tapeinoza, antifra - za, asteizam, aposipeoza, emfaza, elipsa, anakolut, anadiploza, pretericija i amfibolija – koja su i danas neobi~no aktivne i `ivahno u~estale u savre - menom pesni{tvu. ^ak je kwi`evnost iz anti~ke pravni~ke delatnosti preuzela i paradoks – prvobi t no do`ivqavan samo kao neo~ekivanost i neobi~nost; izvorno, poznatiji kao epideiktika odnosno epide - ikti~ki govor (koji je, recimo, bio prisutan u afo- rizmima iz Kafkine zaostav{tine). Od oksimorona i ironije razlikuje se po tome {to pojmovi u wemu nisu ~iste opreke kao u spomenutim figurama, nego samo neskladi, zagovarao je profesor i stilista i retori~ar Zdenko [kreb. Dakle, ironiju izdvajaju i da tum javqawa i we - na sveobuhvatnost, tako da mo`emo pretpostaviti da ironija odnosno neki od wenih oblika pojavqivawa postoje otkad postoje re~i, jezik, i uop{te bilo ka- kav vid komunikacije. Zato je neophodno pitawe – za{to je takav sta tus ironije i otkud ona u takvom zamahu koji ne gubi na snazi i sve`ini? U utvr|ivawu razloga ili uzroka kontinuira - ne pojave ironije, nema neslagawa izme|u psiholo- gije, sociologije, filozofije... Uglavnom se svi ini- cijatori ironije svrstavaju u dve sli~ne grupe; jed- na ispoqava nezadovoqstvo i neslagawe sa posto je - }im, nametnutim, neprirodnim, nelogi~nim, ni~im opravdanim stawem, a druga na sve to reaguje kri - tikom, buntom, prkosom, izrugivawem... Kada je re~ o pesniku Du{ku Novakovi}u jo{ u wegovim prvim pesni~kim kwigama transparentan je stav prema we - govom i na{em okru`ewu, koje se u me|uvremenu nije poboq{alo. Ne ~udi pesnikovu najavu apokalipsa i rasap svega postoje}eg zasnovanog na la`ima, privi- legijama i op{toj potkupqenosti („Uskoro prsnu}e ~ir / Ovog izloga {to pre`iva u letwoj izmagli - ci“), kao i imenovawe mogu}eg uzroka i izaziva~a ponu|enog nam privida i licemerja („Ajdemo, da guk- nemo ne{to o gazdi“). O{trica kritike se, na na{u i pesnikovu `alost, spontano preme{tala i na druge dru{tvene tokove koji se nisu bitnije razlikovali od onog iz druge polovine dvadesetog veka, a protiv kojih je Du{ko Novakovi} bio ~itavim svojim bi}em. 46

Obi~no kada se traga za ironijom kao stilskom figurom ili tropom (tako ironiju do`ivqavaju reto- ri~ari, kao i Kvintilijan), ~ak i u stvarala{tvu ~ija je prepoznatqivost ironija – svedoci smo fraze da je svo|ewe ironije na kwi`evno sredstvo (na tzv. diskurzivna i retori~ka pesni~ka sredstva) isto - vremeno i oktroisawe zna~ewa ironije. Me|utim, uprkos vremenskoj distanci koja je uticala na ne - minovne izmene ~itawa i tuma~ewa svetske ba{ti- ne, brojni su kwi`evnici to svojim delima deman- to vali: Tomas Man, [ekspir, Servantes, Gete, [i- ler, Gogoq, Pu{kin, Xojs, Novalis, Hajne, Jejts, Blok, Eliot, Odn. [tavi{e, ironija nije ostala osnovna osobina kwi`evnosti, presudan el e ment literarnog stila i konstrukcije kwi`evnog dela (Bodler), nego su i sama pesni~ka sredstva dopunila zna~ewe i smi- sao ironije. Na primer, groteska kod Bloka, Kava- fija, Pirandela i Kafke; zatim, odmerena ali i o{tra satira Gogoqa i Hajnea; fantastika mraka Poa i Kafke; naivni utopizam ^apeka; zagor~en crno- humorni apsurd i paradoks Beketa, Joneska. Posebno treba podsetiti na komiku kao oblik ironije, i to na samo jednom primeru. Naime, pitawe je koliko je takore}i planetarni kwi`evni junak, Kraq Ibi, u~inio na boqoj i ve}oj spoznaji apsurda, sat ire i ironije, i koliki je trag ostavio ne samo u kwi`ev- nosti, ve} se prelio u trenutni kolokvijalni govor, obogatio i dosmislio ga, za ~im su imale potrebu posledwe 2-3 decenije. I u srpskoj kwi`evnosti po- stoji tradicija ironi~nog diskursa. Nu`no je pod - setiti da u XIX i HH veku srpsku kwi`evnost odre - |uju velikani pisane re~i: Jovan Popovi} Sterija, Stevan Sremac, Radoje Domanovi}, Petar Ko~i}, Bra - nislav Nu{i}, Stanislav Vinaver, danas i Du{an Kova~evi} – dostupni i pripadaju}i evropskoj kwi- `evnosti. O~ito da ovakav uvod i pretpostavqa odnos iro- nije i pesni{tva Du{ka Novakovi}a, kao i da na - slu}uje odgovor na mogu}e pitawe ko je vi{e dobio – Novakovi}ev stih, ili ironija, ili svi zajedno? Ali, pre nego se usmerimo na ironi~an diskurs u Novakovi}evom pesni{tvu, da dopunimo do`ivqaj i wegovog pesni~kog postupka i pesni{tva sa bit- nim ocenama i procenama. Naime, brojni kwi`evni 47 kriti~ari su saglasni u tome da Novakovi} zasniva pesmu na empirijskim temeqima – od vrlo konkret- nih pozicija, do materijalne opipqivosti, do ba - nalnosti, paradoksa, nasiqa, erozije, privida i la- `i (M. Panti}) – odgovaraju}i na izazove vremena u kojem `ivi(mo) i koje sve prisiqava na poslu{nost, }utawe i sau~esni{tvo i ose}aju}i se du`nim da svedo~i i pi{e o onome o ~emu misli i boluje, da uo~i i ono {to se vidi, ali i ono {to se ne da tako lako videti. Prvi preduslov da bi se egzistencijalna tesko- ba i brutalne groteske preto~ile u rafinirane sli- ke i pro{irile krugove pesme u vi{e dimenzija, vi{e zna~ewa i vi{e razli~itih ~itawa i tuma~e - wa – jeste otvorenost pesni~kog teksta kao estetske vrednosti, koja je jedno od osnovnih obele`ja moder - ne poezije i uop{te umetnosti, ali istovremeno i sredi{te Novakovi}evog autorskog projekta (J. Lu- ki}). Wegova poezija evocira svima dostupnu, pre- po znatqivu, pa i banalnu `ivotnu situaciju, pre- lama je kroz vizuru bitnih egzistencijalnih stawa, da bi u wima nazrela ono smisaono, trajno i nepro - menqivo, {to se kao brazgotina, kao ne{to sasvim nehoti~no i slu~ajno, urezuje na licu ~oveka i sveta (I. Negri{orac). Dakle, Novakovi}eva poezija, poezija metafore i kontrasta, poezija me|uzavisnosti, nu`no je dostup- na i otvorena. I uvek se vra}a pukotinama i veri- sti~kim detaqima haosa i ko{mara svakodnevice kroz intelektualnost, leksi~ko uslo`wavawe i pre - oblikovawe pesme, kao i kroz destabilizaciju stvar- nosti. I trudi se da ponovo otvori pesni~ki tekst prema mogu}nostima iz stvarnosti, {to je osnovna nit Novakovi}evog stiha.

Paradoksalna metafori~nost

Kako je pesnikov postupak naro~ita metafo- ri~ka prerada stvarnosti – i haosa svakodnevice, i istorije koje optere}uje, i prastarih mitova, i ko - {marne snohvatice ~ija je naro~itost i u kontrastu i kontrapunktu – to opreka i biva osobenost arhi- tekture Novakovi}evog pesni{tva. Zato, pesnik pose- 48

`e za o{trim semanti~kim zaokretima od strofe do strofe, pa i od stiha do stiha, ~ime omogu}ava (po pravilu, neidentifikovanom) junaku pesme i samoj pesmi da iza|u iz sebe, odnosno iz jednog tematskog i temporalnog koordinatnog sistema zna~ewa u drugi, na prvi pogled, neo~ekivan, neobja{wiv i za~udan vrednosni okvir pore|ewa. Kao {to je to u pesmi „Nagrada“: „Obazriv na niske, farove pse}e... / Kao kad u oktobru paqba remaca odjekuje“ ili u pesmi „Da nije koka-kole“: „Koka-kola je stupila na tlo ponosne Jugoslavije / Kao Kolumbo na tlo divqe Ame- rike“. Evidentna je Novakovi}eva te`wa da se akumu - lirano iskustvo veristi~ki preradi i propusti kroz fil ter analogije i kontrapunkta, da bi dobilo neo - bi~ne i neo~ekivane, za{to ne re}i – paradoksalne metafori~ke konkretnosti. Ve}ina Novakovi}evih kriti~ara kao svedoka za ovu tvrdwu pozivaju pesmu „Kupus“, mada je krug pesama mnogo du`i (npr. „Po - sledwa ta~ka“, „Zavr{nica“, „Utisci onog tamo u ogledalu“, „Ko{uqa“, „Dijalog o nemaru“, „Shvat- qivo“, „Ulica“, „Tro{ewe nosoroga“). Me|utim, prio- ritet pripada antologijskoj i za~udnoj pesmi to li- ko obi~nog imena „Kupus“, u kojoj je prastari srpsk i doma}inski egzistencijalni posao, odoleo i urba ni m uslovima `ivota, poput obreda i genske {ifre, pre- nose}i se generacijama. U prvoj strofi: „Opasan ko - va nim obru~ima, o~erupan i slo`en, / U spremi{tu gde je o~ev kupus sazrevao / I moj kupus sazreva“ lo- ciran je o~ekivani sta tus bespomo}nosti kupusa, ali i diskretna najava inicijacije, uz napomenu da je jezik zaista transparentan, ali da odjekuje drugim smislima i asocijacijama koje dosti`u bilo analo - gijom bilo kontrastom semanti~kih ravni koje su i u pesmi i iznad i iza we. Po~etni stih druge strofe: „So mu se pod nokte zabada, `e|a ga i mu~i“, kao i zavr{ni stih iste strofe: „I moj se trza zverski. Kamen ga, odozgo, sabija“ – ve} nude analogiju sa tamnicama i utamni~enima, kojima na{a istorija obiluje. A akter najsliko vi - tije epske pesme je ~uveni srpski hajduk, poznat kao Mali Radojica, ina~e su`aw u istoimenoj pesmi. 49

Iako je terminologija sasvim prilago|ena pra - starom kiseqewu kupusa, ipak su wihovi odjeci dvo- smisleni ili vi{esmisleni, tako da su otrgnuti stihovi iz tre}e strofe bli`i drugom polu, odnosno drugoj emisionoj ta~ki pesme:

Drowci mu, u martu, kroz da{~ane {tangle izbijaju Od topline koju glodar prenosi iz raskrvavqene wive

Zavr{ni stih ~etvrte strofe („glavica li{ena memorije“) i najskepti~nije ~itaoce }e ubediti u Novakovi}evu potenciju da jezikom trivijalne i ba- nalne svakodnevice, re~ima koje odra`avaju pred met pisawa, probudi i rasplamsa duboke i u tom trenut - ku neo~ekivane asocijacije.

I peta strofa, tako|e satiri~na (navodim je celu):

A kod sazrelog, bez memorije, kod kupusa, Trup bi se mlitavo opru`io, ruke zamlatarale U prazno, a bela, prebela mo`dina, Ako je kaca nije prosejala, Za{krgutala bi u starim obredima Nasledstva koje se bdiju}i nad kolevkom Opire svakoj zaludnosti. Dok se razmena ne obavi primer je upe~atqive i ~udesne metamorfoze i daqe disperzije banalnosti u smislene sfere stiha. Pri- tom se, ovom prilikom, otvaraju filozofska i egzi- stencijalna pitawa `ivota (kolevka) i smrti u vidu „razmene“ i inicijacije, jo{ jednom (ali na vrhu spirale, a ne na kraju kruga), kao i dileme ve~nosti i zaludnosti, tradicije (stari obredi i nasledstva) i modernizma (bez memorije). Brojni su poku{aji da se objasni navedeno je - zi~ko ume}e pesnika Novakovi}a. Kojom formulom i pomo}u kojih sastojaka to dosti`e? Svakako, meta - forom i wenim varijetetima – jer, metafora je za No- vakovi}a na~in poimawa i razmi{qawa. Pre svega, epiforom (u preradi mita i isto ri- je), koja upu}uje na {ire semanti~ke kontekste i im- plicira nova zna~ewa. Retko dijaforom koja, pola- 50 ze}i od konkretnog, te`i da koncentri{e zna~ewe metafore na jedan unutra{wi fokus, te tako pesma dobiva predmetnu realnost. Ipak, komunikacioni znakovi, mostovi i valen ce koje autor nenametqivo stavqa pred ~itaoce, kqu~ne su i za tuma~ewe, ali i za pravilno i od strane pes - nika anticipirano tuma~ewe stihova, preobliko va - nih u ranije pomenutu rezonanciju metafori~nosti. Novakovi} se trudi da izbegne nametqivost i pri - silu svojih stihova. Ne koristi sastavne elemente i funkcije iz oblasti aktivne odnosno voqne pa`we kao {to su selektivnost, motivisanost, usmerenost i usredsre|enost. Pesnik ra~una na pasivnu tzv. emo- cionalnu pa`wu svojih ~italaca u toku odgonetawa wegovih zamisli. Ova vrsta pa`we zavisi, pre svega, od kvaliteta ili karaktera dra`i iz spoqweg sveta (preneto na odnos pesnik-~italac, zna~i da je bitan izbor tema i dilema koje }e recipijenti preuzimati sa stranica kwiga). Zatim, uslovqava je jo{ jedan suptilan i individualan proces – slagawe dra`i iz spoqweg sveta sa unutra{wim stawem konzu men - ta (drugim re~ima, pesnikov jezik i ideje u odnosu sa iskustvom i emocionalnim potencijalom ~itao- ca). Emocionalna pa`wa osobito dominira kod sni`e - nog praga spoznaje, zbog spojivosti i kompatibil- nosti spoqweg i unutra{weg sveta ali i zbog traj- nosti tog jedinstva. Me|utim, Novakovi} bi korak daqe: da re~ima i slikama, kao specifi~nim znakovima i simbo li ma prepoznavawa, probudi u ~itaocu svo wegovo isku stvo i ma{tu – ~ak i ono {to je, na prvi pogled, ne po - vratno izgubqeno i zaboravqeno, ali {to je spojivo sa svetom koji pisac nudi aktivnim recipi jen tima; i da tako sami ~itaoci okon~avaju Nova ko vi}evu pesmu. Za takav poduhvat pesnik se oslonio na emo - cionalne reakcije ~italaca, odnosno na emocional - no pam}ewe kao ve~an i reverzibilan proces. Naime, on je svestan da su emocionalne reakcije izazvane kod ~itaoca silovite, pojednostavqene i brze per- cepcije i promisli o onome {to se ~ita. Mogu biti tako eksplozivne – da pro|u mimo ~itaoca pre nego ih je uop{te i spoznao, iskqu~uju}i obazrivost i analiti~ku obradu pomenutih dra`i; jer, in terval 51 izme|u stiha i izazvane reakcije je muwevit i za- hteva adekvatan mehanizam za obave{tavawe do auto - matizma. Da bi izbegao zamku nekontrolisanog, eventual - no i haoti~nog tuma~ewa ({to je prvi impuls), No - vakovi} se opredelio za drugu vrstu emocionalnog reagovawa – sporije i opreznije, kod kojeg su ~itao- ci obi~no svesni slika ili misli koje ih vode ka emocijama. Kod ove vrste emocionalne reakcije oba- ve{tewe je produ`eno; inicijator dozvoqava da ~i- tao~eve misli i iskustvo odabiraju kompatibilne reakcije iz pam}ewa i podvrgava ih promi{qawu. Zato je pesnik apsolvirao postulat da emocionalnu reakciju, pre svih, uslovqava nare~eni predmet sti- hovawa, koji izaziva kompleksan repertoar emocija i se}awa podudarnih ili opre~nih sa po~etnim. I to po va`e}em principu da sna`na ose}awa izazi- vaju hitru, nehatnu, o~iglednu, ali i nepromi {qe - nu reakciju, dok neodre|eni i suptilni „okida~i“ ostaju nakratko nedoku~eni, a odgovor nije uvek ade- kvatan i zahteva odlo`eno reagovawe (npr. u pome - nutoj pesmi „Kupus“ sintagme „podrumska tmu{a“, „toplinu glodar prenosi iz raskrvavqene wive“, „so mu se pod nokte zabada“ i „kamen ga, odozgo, sabija“ tek umre`ene i ulan~ane i sa izvesnom vremenskom distancom, nedre i uti~u na izbor asocijacija, dok sintagma „glavica li{ena memorije“ posti`e i ver- tikalne korelacije i komparacije). Zatim, vrlo je bitan mehanizam selekcije koji odabira i prihvata asocijacije, podra`avaju}i i obja{wavaju}i `eqe - no, a potiskuju}i i zanemaruju}i suprotno ili ne- deter minisano. U tim primerima, racionalni um mo- `e da obuzda emocionalni: racionalizuju}i asoci - jacije i u poku{aju da ih objasni i opravda – ne}e uo~iti va`nost i uticaj emocionalne memorije. Ta- da se fakti~ki emocionalni sud preseqava u racio - nalni, koriste}i ga u svoje svrhe (D. Goleman). Vo|en doktrinom da emocionalnim odgovorom upravqa ose}awe koje mu je prethodilo, dolazimo do zakqu~ka da stvari uop{te ne treba tuma~iti onak- vim kakvim jesu, ve} kakvim ih opa`amo ili kak- vim smo ih do`iveli. One su, zapravo, onakve kak - vim ih mi vidimo, jer ako nas neki predmet na ne- {to podse}a, to je va`nije od onoga {ta on jeste (D. Goleman). 52

Simplificirana konfiguracija Novakovi}eve pesme apriori je metafori~ka prerada kroz ~ije se segmente i so~iva prelama (u vi{e boja i zna~ewa) sve ono upam}eno i do`ivqeno, proisteklo iz mita, tradicije, predawa, istorije, civilizacije, lit er a - ture, kulture. Na taj na~in, pesnik ~itaocima nena - metqivo saobra`ava svoje stihove u dostupnim i pre- poznatqivim referencama, {to obezbe|uje daqi, od strane ~italaca, asocijativan i komparativan pre - obra`aj svakodnevice, savremenih zbivawa i vreme- na koji opstaju jedino kao istorizovani trenutak.

Ironija Iz kwige u kwigu pesnik Du{ko Novakovi} se opredequje za opravdan kriti~ki stav prema op{te - va`e}im konvencijama koje su ~itav svet postavile naopako – naglava~ke, a sistem vrednosti tako iz - menile da je logi~no nelogi~no, da je normalno ne- normalno, da se kao vredno do`ivqava ono isprazno, i obratno. ^ak je do{lo do zamene nepoznatim suro - gatima. Danas se za nepo{teno ka`e sposobno. Pri - vilegija i zloupotreba su izjedna~eni sa predstavom mo}i i vlasti. Potkupqeni su kooperativni. Ose}aj prave i pravde mewaju suvoparni paragrafi bez ikak- vih emocija. Sem toga, pomenute promene su nasilno zahvatile sve dru{tvene slojeve. I mi se svakodnev no mewamo, nagore naravno, do svoje potpune nemo}nos- ti, svesni mi toga ili ne, priznali to mi ili ne. Uzalud ignori{emo nametnute nam izmene. Wih je svakim danom sve vi{e. Potpuno nas zaokupqaju. Korak po korak. Zrno po „zrno moralnosti“ (Bart). Na primer u ironi~no-ostvarivoj pesmi „Hebrejska“ ~iji je moto „Iskupiti se ne mogu“: Opqa~kao sam sirotijeg od sebe Jo{ sam ga i udario, ali blago, Tek koliko da ga zbunim, Bila je to moja gre{ka. A {to sam dozvolio da me uhvate I da mi sude, da me batiwaju, oni Koji su ga pre mene opqa~kali do gole ko`e, Bila je gre{ka ve}a od prethodne. 53

Pesnikova opsesija kritikom postoje}eg poseb- no je svojom neposredno{}u, brutalno{}u, ali iskre- no{}u i nemogu}no{}u odlagawa i suzdr`avawa od reakcije na ponu|eno okru`ewe, progovorila u we- gove tri najnovije pesni~ke kwige: Tupan i wegov pedagog (2007), Klupe nenagra|enih (2008) i Kad }emo svetla pogasiti (2010). U wima pesnik uspeva da, govore}i o krajwe banalnim i trivijalnim stvari - ma ~ovekove svakodnevice, aktivira vrlo ozbiqne i duboke semanti~ke procese, {to predstavqa i kqu~nu odrednicu wegove poetike (I. Negri{orac). Dakle, Du{ko Novakovi} – pesnik jezika – jes- te i pesnik slobodnih asocijacija. I ranije je kwi- `evna kritika uo~ila da on pripada onim glasnim, vi{epoteznim, razigranim i razbaru{enim pesni - cima ~iji se pesni~ki govor i mi{qewe razvijaju, granaju i rasprskavaju po na~elu asocijativnog brzog nizawa pesni~kih slika, te postupkom lirske na ra- cije i umno`avawa refleksivnih rukavaca. U takvim uslovima, naro~ito kada su pesme duge (primetili su kwi`evni kriti~ari), taj asocijativni niz te{ko i sporo poprima obrise ~vrste logi~ke strukture. Ovom prilikom, pesnik Novakovi} nije nam pred- stavio nijednu dugu pesmu sa takvim problemima, pri tom, ne usporavaju}i ritam slika-asocijacija i ne smawuju}i wihovu zgusnutost. [tavi{e, iako je kontinuiran proces transfera smisla i zna~ewa, na prvi pogled po principu spajawa nespojivog i pore - |ewa neporedivog – ipak je preobra`aj ostvarqiv, prvashodno, bri`qivom selekcijom i anticipa ci - jom mogu}ih ukr{tawa i umre`avawa, te i wihovih mogu}ih rezultata ili posledica. U pesmi „Zavesa“ uo~avamo i supstituciju li~nosti me|usobno, kao i prelivawa odre|enih stawa (zaborav, starost, bolest) iz jednog u drugo i tre}e, i obratno. Obiqe slika-asocijacija unutar samo jedne pes - me omogu}io je pesniku metaforiku, nu`nu za kona~no uobli~avawe i prelivawe ponu|ene nam semanti~ke miksture. Ipak, wena neobi~nost je u pojavi paradok- salnosti i za~udnosti, koji nisu o~ekivani u uslo - vima anga`ovanih, aktuelnih i veristi~kih slika. Ali, mora se imati na umu da je Novakovi}ev veri- zam osobenog sklopa, u koji ulaze (iz okolnih broj- nih asocijativnih nizova) i elementi mitskog mi- 54

{qewa, nagla{eni metapoeti~ki i autopoeti~ki detaqi (S. Radoj~i}). Zato je geografska razu|enost Novakovi}eve kwige Tupan i wegov pedagog ubrzala su`ivot i me|utekstovnost udaqenih civilizacija i religija kroz presek svakodnevnog i egzistenci - jalnog, ina~e zajedni~kog za sve nas. Prve zna~ajnije izmene u Novakovi}evom pes- ni{tvu i{le su u kriti~kom sagledavawu dru{tve- ne strukturisanosti i ka sve ve}oj osetqivosti pre - ma stvarnosti, koja, uprkos svemu, nikako nije po meri autora. Preobra`aj banalne trivijalnosti u smisleni poredak je zadr`an kao legitiman pes ni- ~ki postupak. Verizam pesnika Novakovi}a, koji je zapahnuo jo{ „Dijalog o nemaru“, ima svoje osobeno s ti u tome {to je zadr`ao elemente mitskog mi{qewa, nagla{ene metapoeti~ke i autopoeti~ke detaqe (na- ro~ito u Stacionarijama), pomo}u kojih se brutal- nost kriti~kog pogleda na svet oko sebe uklapa u rafinirane slike, {ire}i tako krugove pesme na simbolizam, mit i lektiru (S. Radoj~i}). Koliko god stvarnost bila pesnikovo izvori - {te, toliko nije potiskivano ni iskustvo i pam }e - we – mada, vremenom i to sa~uvano blago istorije i mita, potpuno opravdano, biva predmetom pesnikove kritike. U izboru izme|u `ivota i istorije pesnik daje prednost `ivotu, koji se ne mora i ne sme li- {iti sopstvenosti, {to podrazumeva ni svog pam }e - wa. Ina~e... Sve, pa i istorija i mit, mora da ima meru i kontekst sa aktuelnim trenutkom, mora da bude usagla{eno sa sada{wim egzistencijalnim us - lovima, a ne da bude nepremostiva prepreka ili op- tere}ewe – upozorava nas pesnik Novakovi} pesmom ironi~nog naslova „Vetrokaz u zemqi mrtvaca“ u svo- joj najnovijoj kwizi:

Neka me {to pre ostave na miru Neka odu odavde gde ho}e Moji krezubi, zdepasti preci Ov~ari, zemqodelci, rabaxije Previ{e su me slu|ivali pri~ama O bezdanima starog sveta Previ{e dojili krvqu Previ{e hranili ka{om mitova Izdr`ati takvo hrabrewe ne mogu 55

I u kwizi Klupe nenagra|enih, pesnik Du{ko Novakovi} ispoqava svoju emotivnost, iskrenost za- pravo. Druga~ije on i ne mo`e. Zatim, progovara o doga|ajima, uglavnom iz bli`e pro{losti i sada- {wosti, ne zaboraviv{i ni one iz du`eg pam}ewa. I to bez distance. Bez vremenskog prostora izme|u povoda i posledi~nih stihova. [tavi{e, progovara i iz drugih lica. Ali i u takvom iskazu, sve vi{e i bli`e narativnom, pesnik uspeva da se poistoveti sa pojavom ili osobom kojoj je na trenutak posudio svoj glas. U svim ovim odnosima, i kad je u pitawu distanca i iskrenost i govor iz drugog lica, postoji wihovo sna`no prelivawe. Pesnikov je glas iskren, neposredan, autenti~an, nezavisno od toga u ~ije ime progovara. Uvek je pesnik tik uz povod i uzrok pesme ~ija emotivnost uvek ima zavidnu vulkansku ener - giju. Uvek je beskompromisan. Ne pristaje na nagod- be ({to je ve} dokazao i u ranijim kwigama), tako da objekti wegove kritike nisu uslovqeni (ili oslobo- |eni) ideologijom, nivoom demokratije, nacionalno m ili socijalnom odgovorno{}u. I ~ime sve ne. Sve {to zaslu`uje – mo`e da do|e pod udar Novakovi}eve ironije i sarkazma; sve {to uspeva da sa~uva meru i granicu eti~nosti, dostojnosti, postojanosti, prav - de i slobode, nezavisno od politi~ke ili socijalne obojenosti – nije predmet Novakovi}evih pesama. Danas smo svedoci poreme}enog i naopako postavqe- nog sistema vrednosti, u kojem je istinito la`no, vredno lo{e, pravedno nepravedno, logi~no glupo, stvarno virtuelno, strana~ko je sveto, partijsko fe - ti{, sebi~no tolerantno, i obrnuto... Zbog toga nam je ovakav pesni~ki glas, u haosu oko nas, i potreban i neophodan. A anarhija, apsurd, paradoks i tragi~nost nisu samo beleg kolektivnog karaktera – oni uporno opstaju i u li~nom, porodi~nom, kao {to je to u pes- mi „Insert iz zajedni~ke parole ’Ho}emo promene’“ :

Beograd, godine 2000-te Re`im je ozbiqno uzdrman

Drma ga i jedna baka Tako {to ma{e s prozora Hu~noj koloni demonstranata 56

Tamo je wen sin

A u suprotnom pravcu Ma{e i svom zetu Koji da bi primio platu mora Da ~u~i u bornim kolima i ~eka nare|ewe za napad

A najvi{e ma{e, gu{i se Dok gleda prema parku kod Skup{tine Tamo su deca wene dece Dva srca zaigrana loptom: de~ak i devoj~ica

Ta~no su na sredini izme|u Svojih o~eva i o~eva – Ma{ina za razbijawe qudi

Nisu ovo jedini primeri nemogu}eg i nepri hvat- qivog, nelogi~nog i za~udnog – ali su uvodni u No- vakovi}evoj kwizi nepristajawa na situacije nedo- stojne ~oveka. No, iako su brojni pesnici glasno saop{tavali da bez iskrenosti nema ni prave i velike umetnosti (i pesni{tva svakako) – brojni teoreti~ari kwi`ev- nosti, me|utim, upravo u pesni~koj iskrenosti i ne- udaqenosti od motiva vide mogu}u opasnost. Pesnik Du{ko Novakovi} polako razu|uje paradoksalne aso- cijativnosti i pore|ewa kojima je ranije pesmu ne- o~ekivano i efektno zavr{avao, na (i vremenski i prostorno i zna~ewski) udaqenom, ali `eqenom mes- tu. Trenutno su simboli, mitovi, istorija, litera - tura sve ~e{}e u vidu kontrolnika i uporednika u wegovom pesni{tvu, a re|e pokreta~i neo~ekivanih i oneobi~enih asocijacija. Zato pesnik potencijal - nu opasnost otklawa svojim (ve} proverenim) iro- ni~nim, crnohumornim, aluzivnim i alegori~nim iskazom, ~ime nadome{ta za~udnost i neo~ekivanos t kao rezultate paradoksalne metafori~nosti na koje nas je navikao. Na taj na~in, pesnik Novakovi} – kada izostanu slikovita i semanti~ka preme{tawa vremena i prostora stihova – svoje pesme uglavnom osloba|a „opasnih mesta“ u onolikoj meri, koliko narativni tok postane ironi~no-igriv i gorko-hu - moran, sa odlikom harmsovskog odjeka, upe~atqiv i 57 autenti~an – a to je ne samo vrlo ~esto, nego je po- stalo karakteristika Klupe nenagra|enih. Iz takvog iskaza sledi i ranije pomiwana anga`ovanost, pra- vovremenost, dostupnost i, predvi|am, budu}a slu {a- nost i ~itqivost. Primer gorko-ironi~nog izbega - vawa opasnosti, ali i zaneobi~avawa, jeste i u krat - koj pesmi, krcatoj slikama, „[ta sam hteo da ka`em japanskoj pesnikiwi Kazuko [irai{i o tre{wama“: Gospo|a Kazuko, sigurno ovo: Srce mi zalupa kao praher Kad se setim tre{awa Koje su hrpimice padale na moj grad Osloba|aju}i svoje uransko meso od ko{tica A brda na{eg mesa od kostiju Dakle, opseg pesnikovih interesovawa je zaista impozantan. Motiv wegovih stihova – naravno, iro- ni~no-sarkasti~no pesni~ki obra|en – jeste i „novo razdobqe, zakasnela tranzicija“, i „sada{wa perspek - tiva mladih“, i „posledwi unutra{wi neprijateq“, i „ciganska favela“, i prva pesnikova pisa}a ma - {ina („verna saputnica“), ali i novokomponovani Hristovi sledbenici i donatori koji „dr`e}i se we- ga, oprosti{e sebi krivicu / Tolike oceubice, to- liki izopa~enici sveta“. Tu je i predstavnik vlas- ti i administracije – „op{tinski ni`i ~inovnik, naqoskan pivom i srdit“ i wegov lik u Wego{evom iskrivqenom ogledalu („Lav umi{qeni, iz zekana, ho}e / Rikom da se oglasi stra{nom“). Sumwa, crni humor i cinizam adekvatni su oblik i zvuk anga`o - vanog Novakovi}evog stihovawa: O, ne ostavqaj nas dragi Gospode, nemoj sad Kad smo postali slavni u svetu, kad Pen ta gon brine o nama! O, nama, „mogu}im novim podanicima EU-car - stva“. I umetnost, pa i kwi`evnost, opravdano su po - stale objekat Novakovi}eve ironije (i naslov kwige je preuzet iz naslova pesme koja se ruga nagradama, nagra|enima, nenagra|enima, mestima i institu ci - jama u kojima i{~ekuju slavu, kao i iznu|enim po- 58 stupcima da bi se dokopali nagrade, ali i neve ro- vatnim opravdawima za{to nagradu nisu „zaslu `i - li“). Na jednoj strani je sumwa u zna~ewe poezije i pobuna protiv takvog dana{weg dru{tvenog tret - mana („Da, to sam ja / A ovo je moja poezija / Da, pro - to~ni bojler! // Da, da rupe / Zapu{ene ku~inom i smolom“) – nasuprot do ju~e di~noj tradiciji kakvu je imala pesni~ka re~ u nas, a na drugoj je strani sujeta, umetni~ki kompleksi, bezrazlo`na umi{qe- nost („Zamisli da u [umi Umetnosti tako, iz ~ista mira / Odjeknu sva postoje}a qudska ega / Kosmos bi se uspani~io“). Ipak, zajedni~ka crta Novakovi}evih motiva je u predstavi apsurda, anarhije, izvitoperenosti. Primer haoti~nosti i „naopakosti“ je u pesmi „Ne - okon~avawe“: „Oko tebe sve neka sama naopakost / Leva strana prelazi na desnu, a desna na levu“, a ilustracija paradoksa (istovremeno crnohumornog i tragi~nog) su slede}i stihovi: „od procenta od- vojenog iz igre na LOTO / Zavisi ... brzina zbriwa- vawa besku}nika / I siro~i}a i qudi sa telesnim o{te}ewima“, dok u pesmi „Babino prase“ uo~avamo autoironi~nost i apsurd `ivota i wegovog zna~aja. Sve ovo uzrokuje op{tu sumwu i bezna|e:

Postigao sam neku kona~nost Mogu da se izgubim iz krda kao lane I nikome ni{ta

Mogu da isparim poput kapi letwe ki{e I nikome ni{ta

Mogu da prominem kao otpala latica Koga briga za to!

Pesma „Dodava~ {ampawca“ dokumentuje da, da - nas, slava, mo}, bogatstvo, na`alost, nisu rezultat truda i znawa – ve} zloupotreba dru`ewa sa pred- stavnicima vlasti. Govori i o tome da ove karakte - ristike, na`alost, nose atribut hroni~nog. Ose}am potrebu da potenciram pesnikov stav prema svim uzrocima wegovog pevawa, iako je on pre - poznatqiv i uo~qiv i iz wegovih do sada citiranih stihova i re~enica. Naime, pesnik Novakovi} nije 59 rad prisustvu takvih pojava, navika i likova. Wemu to sve te{ko pada. Boluje zbog wih. Pati zbog anar- hi~nog umno`avawa dru{tvenih i pojedina~nih de - vijacija. Zato je wegov komentar emotivan i neposr e- dan (recimo, u pesmi „Sre}a wihova i na{a – Iz ju`nih enklava“). I sam naslov najnovije pesni~ke kwige Du{ka Novakovi}a Kad }emo svetla pogasiti nedvosmisle no poti~e iz skora{we poznate i prihva}ene crnohu - morne isto~noevropske dosetke, po kojoj }e posled - wi koji napusti zemqu ili ku}u morati i da ugasi svetlo. Dakle, pesnik ~itaocima naslovom jasno su - geri{e o~ekivani sadr`aj – koji se, dakle, ne raz - likuje od wegovih prethodnih (mada nas mogu poko - lebati i/ili zbuniti wegovi stihovi iz pesme „Ne Srbija“: „kad }emo se ponovo sresti i ne`no dodir - nuti / I svetla pogasiti u sobi“). Ipak, ube|en sam da je, za pesnika, svetlost, pre svega, simbol ideala, verovawa, ~istote, a mrak protagonista svega suprot- nog – {to i jeste razre{ewe potencijalne nedoumi- ce oko samog naslova najnovije Novakovi}eve kwige pesama. I prva pesma u kwizi (u prvom od dva ciklusa, Sve se uklapa) ima slikovito ime – „Kapitulacija“. Ovom prilikom, to je uslovqena predaja pojedinca kroz lepezu wegovih drasti~nih i sumornih izmena – od „brzopoteznog, lakog i prefiwenog“ do onog ne- mo}nog, koji „jedva podi`e oklembe{eni podva qak“. Ta promena (iako mo`e da bude paradigmati~na) ni - je samo u domenu qudske figure i gojaznosti kao po- sledice starosti i komfora – ona je refleksija no - vih, do skoro nepoznatih ose}awa, kao {to je „potpu - ni gubitak `eqe za pobedom“. Pasivan i iznu|en status pojedinca, kao i beskrupolozan i nemilosr - dan odnos okru`ewa prema usamqeniku, svedo~i dru ga strofe iz pesme „Glasa~ka kutija“:

Mo`da }u zbog toga, su tra, pristati da budem Siroma{niji nego danas, uni`eniji nego ju~e – Mrznu}u se pod suncem, cvokotati u pse}oj sklup~anosti Stideti svojih o~iju, jer gde god da ih usmerim Ni{ta nije moje, ni od ste~enog ni od sa~uvanog [to mi je pripalo u nasle|e kao poklon od mrtvih 60

Dakle, re~i kao {to su „siroma{an, uni`en, mrznuti se, cvokotati, pse}a sklup~anost, stideti se“, dovoqno su ilustrativne i ubedqive za na{ i pesnikov sta tus, ovde i danas, a i {ire i ubudu}e, uz zna~ajnu tendenciju pogor{avawa ionako obesmi- {qenog i o~ajnog polo`aja gubitnika, kao belege i dominantne karakteristike na{eg prostora i vre- mena. Na koji na~in je pesnik Novakovi} ne samo pred- stavio svoju „svest o mraku istorije, o savremenom kanibalskom pohodu ekonomije, o bqutavosti i kosto- loma~kim strastima politike, o samoubila~kim i inoubila~kim porivima naciona, o uzaludnosti ne - prilagodqivih jedinki i gor~ini ili bedi svakog prilago|avawa“ (Q. [op), ve} i ironi~no-paro dij - ski produbio, ali i transvremenski i transpro stor - no ga ve{to obeskrajio? Naime, ovo pitawe-odgovor nu`no je i argumentovano dopuniti, jer je o~ita i vidqiva predstava pesnikovog i na{eg okru`ewa kroz sintagme i re~enice na primeru samo jedne No- vakovi}eve pesme, „Xez – kroki za Luka{a Maw~i- ka“: „gra|anski ratovi“, „navala poreme}enih“, „pti ce prestale da lete“, „nesta{ica i{la od ku}e do ku - }e“, „partijske ubice“, „nalogodavci ubijawa oslo- bo|eni nalogodavawa“, „ponavqa~i materweg jezika“, „devoj~ice ... s prvom mrqom mese~nice ... prodavane gazdama seoskih birtija“, „cvetawe pederastije“, „preprodaja grobnih mesta“. Isti je i primer sa pes - mom „Toga dana majmun“, u kojoj se i nalazi ranije pomenuta dopuna. Naime, pesnik to ~ini polaze}i od usamqene jedinke, cene}i i iskreno boluju}i we- ne prisilne izmene odnosno sopstvene psihopa to lo - {ke deformacije koje prinu|ena jedinka i ne mo`e tako lako da razlu~i, ~ime se posti`e upe~atqivija dana{wa i ovda{wa slika. Svaka potencijalna sum - wa („Da odlo`im ili ne odlo`im / Taj skok u evo - luciju“) i svaki opravdani otpor nadiru}im kon - vencijama – bezuspe{an je i unapred osu|en na zalud na samom wegovom za~etku („usadi}e mi, ako zatreba / I ~ip pokornosti u mozgu“), uo~ava pesnik Nova - kovi} u netom pomenutoj pesmi, u kojoj vrvi od sle- de}ih re~i i slika: „paqewe“, „nabijawe grli}a slom- qene boce slu~ajnom prolazniku u usta“, „silovawe“, 61

„gurawe kontejnera na auto mo bile u pokretu“, „svla- ~ewe i na licu mesta mrdawe guzicom pred kamera- ma“, „slomqeni i opqa~kani izlozi“, „frustracija nezaposlenih“, „bacawe sa mostova, oblakodera“, „iz- mi{qawe neprijateqa“, „zbuweni i pla{qivi“, „{ah- -mat diplomatija“, „upravqa~i mojim potrebama“. Kulminacija neprestanih i neprirodnih pre- obra`aja – u ciqu prilago|avawa i navikavawa koja to uop{te nisu, ve} su sinonim prihvatawa kona ~nog poraza i gubitka koji se jo{ uvek ne vidi u pravom svetlu – nastaje kroz do`ivqaj prete}e i uveliko prisutne dezintegracije, kao bitne odrednice na{eg trenutka (prepoznaje se i u pesmi „Osvrt na statis - tiku“):

Iako su mu usta odvojena od grla Ruke otparane sa ramena Noge le`e u potoku i ne znaju kako da iza|u na suvo Jer ne znaju ~emu slu`e a li~e na nagorelu cepanicu.

Analogiju sa prinudnim promenama pesnik No - vakovi} nam nudi i u pesmi „Cediqka“– i to uvo- |ewem starewa kao teme wegovih pesama, koje ne sam o da potencira o~ekivane i shvatqive razli~itosti, nego i ozna~ava manihejsku disproporciju izme|u `eqa i mogu}nosti, izme|u naivno-idili~nog i gor - ko-stvarnosnog, izme|u dobra i zla, izme|u o~ekiva - nog i ponu|enog, izme|u nadawa i izneveravawa, iz- me |u sawanog i gubitka li~nog dostojanstva, uslov - qe nog i godinama, ali i trenutno prihva}enim eti- ~kim kodeksom, koji je o~ito nenormalan, naopako postavqen, nerealan u vremenu, kratkovid i udvori~ki. U sli~nom kontekstu su i o~aj, bezna|e pojedin- ca i kolektiva (pesma „Pija~na rasprava“ i nekoli - ko drugih). O tome svedo~e i pesnikova i na{a pro- mi{qena pitawa, kao {to su to u pesmi „Semeni{te Isusove dru`be“, Dorti J:

U`asnut dok pi{em o zlu, {ta onda ose}am dok napisano `ivim. Mo`da stalno nestajem.

Motivi qubavi i eroti~nosti, kao i se}awa i uspomene na wih (u pesmama „Oduvek kao trka~ki 62 bolid, stalno kao jeretik“, „Stisak cigala“, „Izjava o qubavi“), nisu samo ilustracija da gotovo ni {ta nije ostalo van pesnikovog vidokruga i kriti~kog pera-skalpela (Q. [op) – ve} i uteha, ali i simbol preostalih mogu}nosti da se jedinka odupre ne`eqenim naletima haosa i mraka u nesre|enim dru{tvima kao {to je na{e ve} du`e vreme, naro~i - to dugo za jedan qudski vek. Pesnik poseduje jo{ jedno uto~i{te, {to je na - ro~ito prepoznatqivo u drugom ciklusu Du`ni~ko prole}e (ina~e, ciklus je dobio ime po velikoj du`ni- ~koj krizi koja je zahvatila Gr~ku). To uto~i{te je, kako bi rekao sam pesnik, „u vezi“ i sa gr~kom an- tikom. Naime, re~ je o statusu poezije, poetskog ~i- na, umetnosti uop{te, zna~aja koji danas poseduje za razliku od ranijih vremena, i wihovog zaluda i ap- surdnog polo`aja u dana{wem trenutku, kao {to to argumentuje pesma „Poziv na krofne“:

[ta tu mo`e da se u~ini. Pokazalo se ni{ta Sem da se pesnik izrazi pesmom Kompozitor kompozicijom, slikar enformelom Filozof tezom ili antitezom koja ne uspeva Da smawi koli~ine bojevih glava Raspusti vojarne i ukine odlikovawa.

Ali, iako je pesnik svestan trenutne (~itaj – davna{we) (ne)mo}i poetske re~i, to nije razlog da se ustukne. [tavi{e, sve je vi{e inspiracija u do- deqenoj nam virtuelnosti. Na svakom su koraku oko nas, ali, sve vi{e i u nama. U suprotnom, pesnik sli- kovito i gorko opomiwe: „Moj `ivot – pokuweni vra- bac“ u pesmi simboli~nog i kompromisnog naslova „Pola-pola“. Dakle, po{to je ~itav trenutni anti - sistem na{eg neure|enog i nesre|enog dru{tva isto- vremeno nerazumqiv i neuni{tiv, jednostavan i ne- doku~iv – pesniku i nama, ni{ta drugo ne preostaje, nego da pi{e ovako zajedqive i ironi~ne stihove, opravdane stihove koji ukazuju na neuralgi~ne ta~ke savremenih dru{tvenih bolesti, kojih je sve vi{e. Pesnik to ~ini u nadi da }e ih pro~itati i oni koji mogu da uti~u i proizvode promene u dru{tvu, naro - ~ito one koji mogu da otklone natalo`ene devija- 63 cije. Zato su se u Novakovi}eve stihove nastanili brojni svetski i srpski pisci – Vistan Hju Odn, Jejts, Celan, Encensberger, Volt Vitman, Zagajevski , Tadeu{ Ru`evi~, Buwin, Zlatko Krasni, Vladimir Kopicl, Danica Vuki}evi}. Ali, treba ponoviti kolika je zavidna prijem- na mo} pesnika Novakovi}a i u ime ~ega i o ~emu on peva. Lepeza za~etaka Novakovi}evih pesama je za- ista nepredvidiva, ekskurzivna, vrtoglavo hitra. Re~ je, na primer, o izbeglicama, o demokratiji uop- {te, o grafitu na beogradskim zidovima – „Toni Bler – seroder“ kojim se pesnik protivi i gnu{a nad bombardovawem iz 1999, zatim, o „tvorcima holokau s- ta, logorogije, ~istki“, ali i o klupi u parku u za- vi~aju, o potro{a~koj korpi, o klimakterijumu, o {alteru, o napu{tenom bolesnom psi}u ili sokoli - }u. I u svima wima se muwevito re|aju slike, nastav- qaju i umre`avaju neo~ekivane asocijacije, daju}i pesniku mogu}nosti da iska`e svoje protivqewe i nepomirqivost sa postoje}im, ~esto na (auto)ironi~a n i sarkasti~an na~in. I u ovoj kwizi pesnik unosi svoje ru`ne i bol- ne uspomene iz detiwstva, vezane za ose}aj i pri pad- nost raskolu, rasapu i tragici porodice (pesme „Tur- ska kuga“, „Mrtvo sokolarewe u zoru“, „Ocena iz {a - qivosti“). Ali, u ovakvoj situiranosti i dezinte gra- ciji i jedinke i mawe-u`e i/ili ve}e-{ire zajed ni- ce, ovaj podatak ilustruje pesnikovu otvorenost i sni`en prag nadra`aja za detekciju uzro~no-posle- di~nih cikli~nih nizova svih vrsta diverzija `i - vota, u kojima se postavqaju pitawa mogu}nosti i ostvarivosti identiteta i pojedinca i kolektiva, kao i wihovih bliskosti ili neprilikama uslov - qenim udaqenostima od one predvi|ene i o~ekivane prvolikosti. Na kraju, treba re}i da pesnik Novakovi} u svo- jim kwigama-dnevnicima-hronikama na{ih dana, iako je prioritet dao bli`em i {irem okru`ewu, wegovoj nelogi~nosti i neprirodnosti, proma{e nos ti i zalutalosti – nije izneverio pesni~ki jezik, pri- nu|en da ga stvara i od nepoetskog materijala. 64

Parodija

Novakovi}evi stihovi nam jasno o~ituju jo{ jednu odliku wegovog pesni~kog govora – parodi~nu intonaciju, koja je posebno nagla{ena i gorka u pes - mi „Ambasador i ta{ta“. Me|utim, u Novakovi}evom pesni{tvu, u kojem je za`ivela brutalnost groteske kao dominantnog vida prisustvovawa stvarnosti – uspela je da se izdigne do autenti~nog uklapawa u rafinirane slike i da ne remeti arhitekturu pesama. U stihovima Du{ka Novakovi}a prisutna je i parodija shva}ena kao nova smisaona konfiguracija koja izneverava mimetiku i verodostojnost parodir a- nog; ipak, ona ne uni{tava i wegovu zna~ewski za- snovanu egzistenciju. Naprotiv, u woj se ta egzisten- cija iznova zasniva analognim, ali u odnosu na prv o- bitno kori{}eni semanti~ki materijal, decentrir a- nim i luksiranim stilskim i zna~ewskim sredstvima. Radi pore|ewa, treba re}i: da bi se ironi~an smisao razumeo kao ironi~an, bitno je samo to da zna~ewski sadr`aji budu pristupa~ni onome ko ra - zumeva. Sa parodijom je druga~ije. Parodijski smisao je mogu}e shvatiti zahvaquju}i delovawu osamosta- qe nog semanti~kog faktora neusagla{enosti teksta, s tim {to ulogu konteksta kod parodije igra neko ve} postoje}e delo. Takva parodija nije usmerena na pod- rivawe egzistencije parodiranog sadr`aja, ve} na wegovu vrednost i autenti~nost. O~igledno je da se parodijski smisao otvara tek kada prepoznavawe onoga {to je parodirano sadr`i pored wegovog semanti~kog vizira i prvobitni dis - kurs. Tada se uo~ava rascep izme|u parodije i objek- ta parodije, i sva wihova nepodudarnost i neusagla - {enost koji se osamostaquju kao zaseban semanti~ki faktor kontekstualnog pritiska i da, kao daqi ishod toga, vrednosti originala u parodijskoj imitaciji ne moraju vi{e da va`e ili ne va`e, naro~ito kada su u pitawu stihovi ili tekst nepoznati ~itaocu. Ukoliko je, pak, tekst prepoznatqiv i kao podloga, onda on pre`ivqava i parodiju. Naro~ito }e trajati upravo one pesme bogate duhovnom relaksirano{}u, koja stih ~ini punim i sugestivnim (M. Panti}), a {to pesnici na`alost, ~esto previ|aju. 65

Aleksandar B. Lakovi}

IRONIÆ I PARADOKS V ROLI IMPULSÆ V STIHOTVORENIÆH DU[KO NOVAKOVI^A

Rezõme

Stihotvornoe tvor~estvo Novakovi~a – proævlæõåee metafori~eskie, protivopostavlæõåie drug drugu i zavi- simÿe drug ot druga ottenki – na samom dele {iroko ot - krÿto ko vsemu vokrug. Ono vsegda – ~erez intelek tualýnostý, leksi~eskie zatrudneniæ i izmenenie stihotvoreniy – vozvraåaetsæ k napraslinam i istinnÿm podrobnostæm haosa i ko{mara povsednevnoy `izni. Ego stihotvornoe tvor~estvo pÿtaetsæ snova otkrÿtý poçti~eskiy tekst v otno{enii k novÿm vidam realýnosti – çto i estý sutý ego poçzii. On `elaet ~tobÿ zreliåami i slovami razbuditý v ume ~itatelæ vesý ego opÿt i me~tu, da`e i to, ~ta na per - vÿy vzglæd ka`etsæ navsegda zabÿtÿm no vse-taki svæzano s mirom kotorÿy on izobra`aet; kak raz takim sposobom ~itateli sami zakan~ivaõt ego stihotvorenie.

Aleksandar Lakovi}

IRONY AND PARADOX AS MOVERS IN DU[KO NOVAKOVI]’ S POETRY

Summar y

Novakovic’s po etry, the po etry filled with meta phors and con trasts, the po etry of interdependance, is nec es sar ily ac ces si - ble and open. It al ways de picts crev ice and re li gious de tails of chaos and night mares of ev ery day life by intelectuality, lex i cal complex ity, and by transform ing the poem, as well as by the de- stabi lisa tion of re ality. It is also try ing to open po etic text again in com pli ance with the pos si bil ities of real ity – which is a ba sic sense of Novakovi}’s verse. Novakovi} wants, by his words and im ages, to wake in a reader all af his ex pe ri ence and imag i na - tion, as specific signs and sym bols of recog ni tion – espe cially those which are irre trie vabl y lost and forgot ten at first glance, but which are con sis tent with the word that he of fer his active recepients; In this way, the read ers end his poem by them- selves.

Bogdan A. Popovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D.

PESNIKOVA SE]AWA NA PRVE QUDE

Apstrakt: Na za~equ bibliografije pesni~kih kwi- ga Du{ka Novakovi}a su dva nedavno objavqena idawa iza- branih pesama koja je sam pesnik priredio: Zabava za utu- ~ene, izbor iz autorovih zbirki objavqenih 2002–2010. i Se}awe na prve qude, sa pesmama probranim iz zbirki ob - javqenih 1976–2000. Mada su, kako se da primetiti, u Za - bavu za utu~ene u{le kasnije nastale pesme – ova selek - cija prethodi Se}awu na prve qude zato {to je reali zova - na uz nagradu „Desanka Maksimovi}“ (dodeqenu pesniku 2010). Pored razlika koje se s obzirom na wihov sadr`aj podrazumevaju, ova dva izbora dele i nagla{ene koncep- cijske razlike. Zabava za utu~ene je mawe-vi{e standard - no zami{qen izbor u kome su pesme grupisane u cikluse naslovqene po zbirkama – od Smetewakovog crte`a (2002) do Kad }emo svetla pogasiti (2010) – u koje su svojevre- meno bile uvr{tene. Pripremane za ovaj izbor pretrpele su, kako autor u Napomeni obave{tava, „znatne izmene, od interpunkcijskih do semanti~kih“. Nas se, me|utim, iz - mene ne doimaju tako da bi mogle da uti~u na na{a saznawa o zbirkama iz kojih su preuzete. Sa izborom Se}awe na prve qude, na koji }emo ovde koncentrisati pa`wu, stvari ne stoje tako. Kqu~ne re~i: verizam, socijalni anga`man, eti~ki an- ga`man.

Izbor iz osam pesni~kih kwiga – a od Znalca ogledala (1976) do Stacionarija – pesama rata i mese~arewa (1998) – Novakovi} je uobli~io trima ciklusima naslovqenim po pesmama („Muzika pet - lova“, „Zaustavqeni“ i „Za istu alku“). Nema sumwe da je tako rane etape svog pevawa predstavio na nov na~in. Ova spoqa vidqiva promena je, po svoj pri - lici, proiza{la iz zama{nih promena izvr{enih u pojedina~nim izabranim pesmama. Svoje naknadne intervencije u „poeti~kim akcijama od pre nekoli - 68 ko decenija“ Novakovi} dosta iscrpno obja{wava (i pomalo pravda) u predgovoru ovom izdawu. Wegovo uverewe da kona~ne verzije ovih pesama „ne remete su{tinu wihovog prvobitnog zna~ewa“, pa ni inten- zitet obelodawenih emocija koje su bile i ostale wihov „kohezioni elemenat“ – nemamo razloga da do- vodimo u pitawe. Pri svemu, te{ko da mno`ina i raznovrsnost promena – izvr{enih u naslovima i re- dosledu, u izrazu i iskazu, u formi i obliku, mewa - wem, dopisivawem ili redukcijom teksta – mo`e bi- ti sabijena u formulaciju kojom se ka`e da su pesme „preure|ene“...Kako god bilo, promene su takve i to- like da bi pore|ewe pesama svrstanih u Se}awe na prve qude sa wihovim prethodnim verzijama u ovoj prilici bilo zaludan posao.

* * *

O Novakovi}evoj poeziji je pisano i mnogo i do- bro. Zanimqivo je, pri tom, da se, uprkos wenoj eks- tremnoj motivsko-tematskoj razu|enosti i metodo- lo{koj slo`enosti, temeqni, mawe ili vi{e razvi- jeni stavovi u ranim kriti~kim tekstovima gotovo podudaraju. Misli se, dabome, na one stavove koji se odnose na tipolo{ko pozicionirawe Novakovi}eve poezije i na osnovna obele`ja wegovog stvarala~kog postupka. Koristimo se wima kao jedinstvenom, mal- tene neupitnom ocenom srpske kritike o pevawu jed- nog uveliko etabliranog savremenog pesnika. O veristi~koj poeziji je re~ – oko toga je postig - nuta saglasnost gotovo bez ostatka. Novakovi} je pes - nik kome srpska poezija posledwe ~etvrtine HH sto- le}a duguje obnovu verizma {to bi, izme|u ostalog, trebalo da podrazumeva da wegovi stihovi posreduju istinu o stvarnosti (savremenosti) ma kako (ne)pri- hvatqiva ona bila. Okolnost da je verizam ponegde zamewen „neoverizmom“, ili „postverizmom“ mawe je va`na od ~iwenice da, tokom razvijawa osnovnog stanovi{ta, ve}ina kriti~ara konstatuje kako je u pitawu verizam osobenog sklopa. Gojko Bo`ovi}, recimo, misli da Novakovi} „de- stabilizuje verizam“ u tom smislu {to wegov „poe- ti~ki prostor“ nije mimeti~ki – ve} se u wemu pre - 69 la maju iskustva lit er ature, mita, kulture, kao i is- kustva savremenosti, „vremena koje postoji samo kao istorizovani trenutak1“... Novakovi}evu varijantu verizma Mihajlo Panti} nijansira kao „veristi~k o- -retori~ki model pevawa“. Veli u tom kontekstu da Novakovi} u pesmi polazi od ne~ega katkad do ba- nalnosti konkretnog, da bi odmah, „u paraleli ili u duploj ekspoziciji“ dao odre|eni „metafori~ki kqu~“, {to zna~i da u pesmi „dejstvuje i drugi plan koji nam poma`e da kroz ne{to konkretno nazremo i ne{to univerzalno2“... Istrajavaju}i na slo`enom odnosu prema stvarnosti, Sa{a Radoj~i} u sklopu Novakovi}evog verizma sagledava elemente mitskog mi{qewa, nagla{ene metapoeti~ke i autopoeti~ke detaqe, „brutalnost groteske kao dominantnog vida prisustvovawa ’stvarnosti’“, kao i pro{irewa „refe- rencijalnih krugova pesme“ posredstvom „rafini- ranih slika3“... I da, {to se Novakovi}evog verizma ti~e, da navode privedemo kraju – Qiqana [op iz- dvaja svoj stav iz kruga bliskih ili sli~nih, tako {to prioritetnim smatra pesnikov socijalni i eti~ki anga`man. Novakovi}, po wenom mi{qewu, ne preza „upravo od onih tema kojih se dobri pes ni- ci pla{e ili klone izbegavaju}i proka`eni anga- `man u poeziji, podrazumevawe nedvosmislenog stava i opredeqewa u najbolnijim pitawima i dilemama neposredne stvarnosti4“. Kad ve} govorimo o kriti~ki anga`ovanom pes- nikovom dijalogu sa stvarno{}u, treba imati u vidu da su zahtevi autenti~nosti pesni~kog do`ivqaja u ne{to bukvalnijem smislu re~i (ma kako osoben bio, ipak je verizam posredi!) nalagali koliko-toliko vernu sliku doba. Novakovi}eve pesme odista posre - duju op{tu moralnu, socijalnu i duhovnu klimu, bave

1 Gojko Bo`ovi}, Poezija u vremenu : o srpskoj poeziji druge polovine HH veka , Podgorica, Oktoih, 2000, str. 85–94 2 Mihajlo Panti}, Svet iza sveta : ogledi i kritike o srp - skoj poeziji HH veka, Kraqevo, Narodna biblioteka „Stefan Prvo- ven~ani“, 2002. 3 Sa{a Radoj~i}, „Zajedni~ke stvari“, u: Providni an|eli, Beo - grad, Rad, 2003. 4 Ljiljana [op, „Poezija koja nije kompas u svom vremenu ne mo - `e biti ni svetionik u budu}nosti“, pogovor u: Du{ko Novakovi}, Klupe nenagra|enih, Beograd, Tre}i trg, 2008. 70 se mentalnim sklopom markantnih aktera epohe, go - vore o tipovima koji je reprezentuju, ili su wene `rtve. Ali, koliko god slo`en i obuhvatan bio wegov govor o aktuelnom vremenu, ovaj pesnik je „koris - nik“ jednog u trajawu u~vr{}enog iskustva istorije i kulture. On ga u tekstu neprestano kosultuje, ili preispituje. To }e re}i da su pojave o kojima govori egzemplarno ovovremene, ali prikqu~ene pojavama ve} potvr|enog trajawa. Pesnik ih aktivirawem aso - cijativnog mehanizma ra{~lawava ili umno`ava, prepu{ta se digresijama, istovremeno vodi i upli}e nekoliko misaonih tokova. Wegovi su stihovi naj- ve}ma razu|eni i slojeviti, ugra|uju se u mozai~ke slike neuobi~ajene obuhvatnosti. Iako je, u kontekstu ovih navoda i s wima u ve- zi, bilo spomena o Novakovi}evom stvarala~kom po- stupku, neophodno je prizvati jo{ jedno va`no za - pa`awe koje im prethodi. Jasmina Luki} je, naime, pre bezmalo tri decenije povodom Novakovi}evih zbirki iznela i analizom primera iz wegovih pesa - ma argumentovala tezu o „otvorenom zna~ewu“ moder- nog poetskog teksta. Ukazala je na to da se u ovoj poe- ziji varira uverewe o „sveop{toj sinesteti~nosti, korespondentnosti me|u svim stvarima i pojavama5“. I, {to nije mawe va`no, da Novakovi} o „izrazito pesni~kim temama“ govori, katkad ih prividno ba- nalizuju}i, na krajwe neo~ekivan na~in, a da tradi- cionalno „nepoetskim“ temama obezbe|uje kwi`ev - ni dignitet. Prilika je, dakle, da ovde poku{amo da konkre - tizujemo gradivne elemente Novakovi}evih pesama, wihove slojeve, ako ho}emo i fragmente, koji me|u - sobno korespondiraju kako bi se integrisali u ce- linu. U gra|ewu i oblikovawu poetskog teksta Nova- kovi} se koristi uspomenama na detiwstvo i mladost, ise~cima savremenosti, istorijskim reminiscen ci- jama, mitskim slikama i sadr`ajima, kwi`evnim i temama iz kulture, poeti~kim izja{wewima, fan- tasti~ki m uzletima. Podrazumeva se, ali nije zgoreg podsetiti: ma kakvo i koliko da im je autonomno dej- stvo, sastavni delovi pesama su prevashodno u odnosu

5 Jasmina Luki}, „Otvoreni tekst“, u: Drugo lice : prilozi ~itanju novijeg srpskog pesni{tva, Beograd, Kultura, 1985, str. 175–186. 71 me|usobne funkcionalnosti. Novakovi}evo majstor - stvo se, uostalom, dobrim delom ogleda u na~inima i efektima wihovog simultanog razvijawa, preklapa - wa ili ukr{tawa, u kori{}ewu wihovog ironijskog dejstva, wihovog kapaciteta da efemerijama obezbe- de kvalitet trajnosti, ili svojstvo bajkovitosti.

* * *

Du{ko Novakovi} je me|u pesnicima koji su na na{oj kwi`evnoj sceni aktivni od polovine sedam - desetih pro{log veka, nesumwivo, pojava izuzetnog zna~aja. Danas u punoj stvarala~koj snazi, on je autor pesni~kog opusa izrazite osobenosti, proveravanih i potvr|enih poeti~kih na~ela, tokom vremena sta- bilizovanih estetskih vrednosti. Podsetili smo na wih fragmentima stavova nekoliko iskusnih kri- ti~ara, kombinuju}i ih sa sopstvenim uvidima. Ko - liko nedavno, osobite i osobene vrednosti wegovog pevawa posvedo~ile su pesme koje je autor izabrao iz sedam svojih zbirki objavqenih posledwih desetak godina i slo`io ih u Zabavu za utu~ene. Mada, nepo - sredno, ovaj izbor nije predmet na{eg razmatrawa, neophodno je da naglasimo: svrhu koju je Zabavi za utu~ene pesnik namenio i kao `anrovskoj kwizi, kao svojevrsnoj antologiji koja pored autonomne ima i vrednost sinteze, ova je selekcija u celosti is- punila – autenti~no reprezentuje zrelo doba pesni - ko vog stvarawa. Kako se, onda, spram nazna~enih vrednosnih i nagove{tenih `anrovskih merila, doima Se}awe na prve qude, selekcija pesama iz osam Novakovi}evih zbirki objavqenih do kraja pro{log veka? Izgleda nam nesporno da je opse`nim prera|ivawem prve po- lovine svog dosada{weg pevawa (na{a podela ne mo - ra biti apsolutno precizna) Novakovi} bio nameran da naglasi poeti~ke intencije koje }e punom merom biti ostvarene u drugoj. Da dvema kwigama izabra - nih pesama postoje}e predstave o svom pevawu inte- gri{e. Polaznu osnovu za takav poduhvat vidimo u jednom obja{wewu saop{tenom u predgovoru ovom iz- dawu. Pesnik, naime, u nizu drugih obja{wewa veli da ga je na zama{ne intervencije u prethodno objav- qenim verzijama pesama podstaklo i pitawe „{ta je 72 apsolutna, totalna pesma?“ Kako je upotrebqenim terminima nagove{tena najvi{a estetska mera, oprav- dano bi bilo o~ekivawe da }e u poetskim tekstovima Se}awa na prve qude biti vidqivi odgovori na po - stavqeno pitawe. Ve} i zato {to bi integrativna funkcija ovog izbora trebalo da zavisi od brojnosti ovako definisanih pesama. Prva asocijacija nas od „apsolutne, totalne pes- me“ vodi ka „totalnoj slici“, a od we ka „totalnoj formi“ o kojima je, tuma~e}i pesni~ku viziju kao „sebeobuhvatni univerzum“, svojevremeno pisao Nor - trop Fraj. O~igledno, u ovom je kontekstu prvo po - trebno podsetiti na zna~ewe pojma „poetska vizija“ koji, besumwe, podrazumeva najvi{i stepen pesni- ~ke kreacije. Unekoliko tradicionalna, ali nepro- meweno prihvatqiva kwi`evna teorija ovaj pojam promi{qa u ravni razlikovawa imaginativne od poezije vizije. Prva je u mogu}nosti da jedinstven model trodimenzionalnog `ivota kreira posredstvo m posmatra~a iz ~etvrte dimenzije. A druga iz pozici - je ~etvrte dimenzije modeluje `ivot koji je u osnovi ~ovekove personalnosti i koji se neprestano otkri- va u mitu i ritualu. Na primerima ostvarene pes ni- ~ke vizije kritika je u prilici da sudi terminima kakvi su, pored „imaginativnog“ koje se podrazume va, „sintetizovano“, „univerzalno“, „trans cen den tal no“, „metafizi~ko“ i sl. Da li je Novakovi}evo vi|ewe „apsolutne, to- talne pesme“ na smeru ovakvih teorijskih defini - cija i, jo{ vi{e, da li su ovakve definicije pri - mewive na wegovo pevawe? Ono {to sagledavamo kao osobene kvalitete wegove poezije, kao wegove poeti- ~ke intencije i rezultate specifi~nog stvarala ~kog postupka – te{ko da nas na wih upu}uje. Frajove i definicije u vezi sa wegovim mogu u ovom slu~aju da poslu`e izo{travawu razli~itosti Novakovi}eve poezije. A ova nas razli~itost vra}a utisku da on svoje razumevawe „apsolutne, totalne pesme“ vidi u saglasnosti sa ovde navedenim stanovi{tima kri - tike. Sa visokim vrednovawem motivsko-tematske ra- zu|enosti i metodolo{ke slo`enosti wegovih pesa- ma, me|usobne funkcionalnosti wihovih slojeva i tokova i besprimernog majstorstva u ovladavawu i, {tavi{e, plodotvornom kori{}ewu rasutosti pesme. 73

To su, uostalom, neke od kqu~nih vrednosti Novako- vi}eve poezije adekvatno predstavqene izabranim pesmama Zabave za utu~ene i pre isticawa ideala „apsolutne, totalne pesme“. U pesmama raspolo `i - vim za izbor Se}awe na prve qude ove se vrednosti pesniku nisu u~inile dovoqno artikulisane. Kriti~ari su o Novakovi}evoj poeziji najve}ma pisali vrlo afirmativno. ^uvaju}i odstupnicu is- ticawem autorove sposobnosti da celini privede gra - nawe rizi~no autonomnih tokova pesme, kadgod su saop{tili i poneko mawe povoqno zapa`awe. Pri - me}eno je da u slabijim ostvarewima pesnik nekri - ti~ki koristi vlastiti manir, da pi{e u okvirima iste forme, prepu{ta se istim tematskim opsesi ja - ma, praktikuje istovrsnu jezi~ku strategiju. Pa i to da su wegovi dijalozi sa svetom ponekad pretrpani i preop{irni do ne~itqivosti... Lako je mogu}no da je, prilikom pripremawa pesama za Se}awe na prve qude, Novakovi} imao u vidu ova i wima sli~na za- pa`awa. Izvesno je, me|utim, da je ionako kompli - kovan poduhvat „preure|ewa“ i prekomponovawa cele polovine svog opusa preduzeo sa poeti~ki i estetski nedefinisanim idealom „apsolutne, totalne pesme“ na umu, sa te{ko re{ivim koncepcijskim zadatkom pred sobom. @eleo je, kako rekosmo, da pesme izabra- ne za Se}awe na prve qude uprispodobi merilima kakva su nalagale izvanredne pesme ukqu~ene u Za- bavu za utu~ene. Novakovi}u je svojstveno, on tako postupa i sa svojih koncepcijskih razloga, da jednu do druge sla- `e motivsko-tematski i na~inom izvo|ewa razli- ~ite pesme. Ako ve} u Se}awu na prve qude nije na delu grupisawe pesama po kakvoj-takvoj srodnosti, trebalo bi da su ciklusi rezultat svojevrsne „dra - maturgije“. Da pesme u wima do~aravaju razvoj, pa i etape izvesnog poetskog „doga|awa“. Sudimo li po na- slovima ciklusa Muzika petlova, Zaustavqeni, Za istu alku, upravo je o takvom naumu re~. ^ak se i hronolo{ki redosled i ishod re~enog doga|awa daju naslutiti. Kad ve} stvari tako stoje, s razlogom se mo`e pomisliti da broj pesama svrstanih u prvi (87), drugi (40) i tre}i ciklus (20) govori ne{to od - re|eno o zadatku koji je ovom izboru pesnik name- nio. Mogli bismo, dakle, da zakqu~imo da je prvu 74 etapu doga|awa o kome ide govor `eleo da predstavi kao dvostruko va`niju od druge, a drugu kao dvo- struko va`niju od tre}e. Ili, pak, da je za prvu eta- pu s uspehom preuredio duplo ve}i broj pesama nego za drugu... itd. I kad ne bi bilo tako, neizbe`na bi konstatacija bila da u~inci ovakvog sa`imawa i prekomponovawa osam zbirki pesama do nas nisu do - prli. Utoliko pre {to u Se}awu na prve qude ima pe- sama koje ne vidimo u funkciji realizovawa zamisli izbora kako smo je mi razumeli. Prva u tom nizu je „Napomena – u vidu prolego - mene“, ~elna pesma u izboru koja, slutimo, treba da bude prvi, sveobuhvatni i usmeravaju}i, primer „ap- solutne, totalne pesme“. Pesnik je, naime, u ~etr - naest strofa sastavqenih od sedam, osam, devet pa i deset stihova, bezmalo u epskoj formi `eleo da „is- pripoveda pri~u“ na{eg vremena. Epski junak je, pri tom, jezik koji deli sudbinu re~i obesmi{qenog hu - manog zna~ewa ~ija se sudbina, opet, projektuje na sudbinu naroda, dru{tvene zajednice, sveta, duha i morala na{eg vremena poreme}enih standarda i uru - {enih ideala. Vremena u kome su samo poezija i pes- nici na tragu svetlosti... Po na{em sudu, „Napo me - na“ je isuvi{e ambiciozno zami{qen i isuvi{e eks- tenzivno izveden poetski tekst u kome se prednosti pesnikovog stvarala~kog postupka pokazuju kao kon- traproduktivne... U red pesama na koje su, po na{em mi{qewu, tako|e primewiva kriti~ka zapa`awa koja smo nazna~ili – idu motivsko-tematski razli ~i- te: „Dolazak savetnika“, „Qubimci“, „Jezik“ i dr.

* * *

Na razli~ite na~ine transponovana, poeti~ka Novakovi}eva izja{wewa su nesumwivo me|u bitni m odredbama wegove poezije. U selekciji Se}awe na prve qude to se vi{estruko potvr|uje: koncentraciju implicitno i eksplicitno poeti~kih, pa i pesama sa poeti~ki izrazitim fragmentima, jedva da je mo- gu}no prevideti. Utoliko pre {to su to mahom pesme visokog, ili najvi{eg reda. Unekoliko, po na~inu izvo|ewa razli~itih poe- ti~kih pesama Novakovi} evocira doba detiwstva i rane mladosti. Ako ve} mno{tvo autobiografskih 75 detaqa ne ostavqa mesta sumwi ko je wihov lirski junak, slo`enost i puno}a wihove gra|e naj~e{}e prevladavaju ograni~ewa privatnosti. Delovawe slo- `enosti i puno}e posredovanog predmeta pesme se, dakako, prenosi na ~itaoca, ali mu se u svesti ipak najdu`e zadr`ava ono {to ga se doima kao razlog wenog nastanka: gotovo nedvosmisleno pesnikovo saop- {tewe o tome da su ga du{evne traume iz detiwstva i mladosti trajno o{tetile, uzrokovale wegov tragi~ki do`ivqaj bivstvovawa i, {to je podjednako va`no, od wega nedeqive stvarala~ke podsticaje. Poetska hronika spoqa{wih i unutra{wih pro- mena u nekad dobro poznatom gradu sublimi{e se u pesmi „Bez kucawa“ u bolno tragawe za majkom i pro- hujalim vremenom. Finalizovano je konstatacijom „I evo kako me treba razumeti: `rtva do koje bog jo{ ne dopire“. Taj je polo`aj govornom subjektu zauvek predodre|en... Na wegovo ose}awe uskra}enosti uti~u – vidi se to po pesmi „Se}awe na prve qude“ – i poro- di~ne (ne)prilike, odvojenost od majke pogotovu, koje formiraju „izgubqenog de~aka sa neistopqenom grud- vom snega u du{i“. I, to ne treba gubiti iz vida, pesnika ~ija „deviza prema svetu glasi: pi{i i ustupaj mesto / Sna`nijim elegijama od svoje // Ma - da, sve su one dobro znam / Nastale i od mog o~aja sirotana / Iako je voqewe svih sva moja pro{lost“... O jednom od `ivotodavnih vrela svog nadahnu}a, o tome {ta neizbe`no ulazi u wegovo vidno poqe, Novakovi} govori u pesmi „Makedonski okrajak“. S obzirom na makedonsku granu svog porodi~nog stab- la, on neposredno ba{tini jedno osobeno istorijsko, kulturno, umetni~ko, duhovno iskustvo. U wegovom okriqu otkriva da }e u predstoje}em `ivotu „obde- lavati stihove“. Da }e pevati o „zlatnim udelima jedne zemqe“ ne bi li tako postao „makar mrvica u poga~i qudskih vrlina“. Pored pesama koje otkrivaju privatnu dimenzi - ju pesnikovog stvarala~kog poslawa, Se}awe na prve qude sadr`i toliko u Novakovi}evom kqu~u ispeva - nih malih poeti~kih rasprava – da bi ve} i sam wi - hov broj nalagao poseban rad. U mogu}nosti smo da se zadr`imo samo na najreprezentativnijima. 76

Dinami~ki karakter pesme, mewawe optike, sta- vova, a i izraza – sve dok promene ne dovedu u pitawe ve~ni sudbinski poredak stvari – autor smatra us - lovom uspe{no realizovanog stvarala~kog nauma. U pesmi „Druga~ije“ stoji da je zapravo re~ o poeziji svojstvenoj prednosti: ono {to „preina~ewem“ biva prividno skrajnuto i neuhvatqivo, ostaje u stvari prisutno „daqih milion godina“... Pesma po ideji bliska prethodnoj je „Mnoge pesme o mesecu“. Ona razvija na~elan poeti~ki stav o razli~itim mogu}n o- stima pesni~kog transponovawa jedne odre|ene, pa i potro{ene teme... Muze, kojih se govorni subjekt u pesmi „Muze i muze“ se}a, ili mu se u snatrewu pri- vi|aju – zapravo su otelotvorewa razli~itih poeti - ~kih na~ela, razli~itih pristupa stvarnosti, ukqu- ~uju}i i onaj udvori~ki. Pesnik, dabome, ra~una sa delovawem onih, u „Muzej umetnosti“ privremeno sklowenih muza koje izabranima upu}uju „svaku pou ku neprolazne dra`i“. Me|u dugim poeti~kim pesmama izdvajaju se ne- kolike karakteristi~ne po dramskim valerima, su- ~eqavawu stavova i izo{travawu problema. Pesma „Svakom prekobrojnom orfejstvu“ je, tako je dobrim wenim delom ~itamo, stihovima obnovqeno obra}a - we pesni~kom sabratu povodom wegove nove kwige. Poeti~ka rasprava se razrasta iz pitawa „O ~emu ova pesni~ka umetnost misli (...) i u ime koga to radi i za{to?“ U jednom `ivom ritmu, slikovito ali dovoqno izri~ito doti~e se gotovo discipli- narnih pitawa poput onih o funkciji opisa priro- de, o vrednosti mitolo{kih i misti~kih ekskur- zija, o ulozi figurativnog i neposrednog izraza, o (ne)mo}i pesme da mewa ustrojstvo sveta i `ivota itd. I, kako se pesma primi~e kraju, sve nam se vi{e ~ini da to pesnik sa svojim alter egom debatuje o svrsi i mogu}nostima svog poslawa... Aludiraju}i naslovom na dana{wi polo`aj na{e zemqe, autor se u pesmi „Zbog mrkve“ monolo{kim iskazom suo~ava sa delikatnim poeti~kim koliko i moralnim pro - blemom koji se ti~e „uplitawa u poslove stvarnosti i kad ona / Nezadr`ivo prqa i prqa i obilno une - re|uje du{u“. Ima li, ra~unaju}i sa takvim posle - dicama, smisla biti braniteq „onih nekoliko {kol- 77 skih iluzija o idealima”? Da li je moralno iskupqu- ju }e savremeni problem re{avati sredstvima posrednog izraza, u mitskom ili istorijskom miqeu? Drama stvarala~kog ~ina je izvanredno do~arana, ali za - dovoqavaju}eg poeti~kog re{ewa nema... Ili ga, ipak, ima?! Pesni~kom pozivu imanentno je zalagawe za istinu i pravdu. Kad su opstanak zemqe i naroda ugro`eni pogotovu. Smisaono, to je u pesmi „Ustao sam, {to me u~inilo odlu~nim i rekao povi{enim glasom” sa`etak autorovog odgovora na pitawe iz auditor ijuma: za{to ne neguje qubavne pesme? Po- jednostavqivawe wegovog odgovora mo`e u ovom kon - tekstu da bude opravdano, ali bi na vrednost pesme trebalo da uka`e analiza na~ina na koji pesnik, smewuju}i pateti~an ironi~nim tonom, a ovaj dra - mati~no ozbiqnim, grana i upli}e svoja ose}awa, misli i znawa sa ovom poeti~kom temom u vezi. Nekoliko pesama odabranih za kraj saop{tewa o Novakovi}evim poeti~kim izja{wewima sadr`a- nim u selekciji Se}awe na prve qude potpisnik ovih redova smatra vrhunskim u nizu ve} spomenutih `an- rovskih ostvarewa. Takvim ih, svako na svoj na~in, ~ine snaga imaginacije aktivirana u zamisli i rea - lizaciji, forma u funkciji zna~ewa i wemu pri - merena, retori~ki naponi saglasni oblicima pesme, ideje stvarala~ki o`ivotvorene tako da potvr|uju relevantnost onoga o ~emu se govori. „Vetar“ je, recimo, pesma izvanrednog zamaha i ritma, nepredvidqivog {irewa zna~ewa i sa gotovo neosetno izvedenim autopoeti~kim preokretom. Pes- nik priziva mo}ni vetar, uznosi wegovo dejstvo u prirodi i u urbanom ambijentu, ali „stalno ~ezne“ za vetrom koji „lupa u vrata zatvorene pekare, uzne- miren narodnom gla|u“. A kadar je i da „ra{~i {}a - va ispred sebe, kao da je re~ o trule`i, / ne~iju za- pu{tenu mislenost“. Mada snaga vetra sve vi{e smera {ire istorijske i dru{tvene okolnosti, autor u pe- toj od osam oktava izvodi piruetu i veli da bi vetru priznao „pravo na sau~esni{tvo u pisawu“ samo kad bi raspolagao adekvatnom „silinom raspuhanih plu- }a“. A rezultat sau~esni{tva bi trebalo da bude na nov na~in ispri~ana pri~a o pesniku, vremenu, prostoru i qudima wegove mladosti. To, naravno, ne 78 biva – ni vetar a ni pesma nemaju takvu mo}, a i ve- tar je u me|uvremenu stao, pa sve {to se u tekstu odi - gralo rezultat je zaludnog fantazirawa. Pesnikovo je pozvawe – pesma „Stolari“; to saop- {tava maestralno prepletenim tokovima iskaza, odozgo zadano i sudbinski odre|eno. I kad tehnolo- {ki napredak degradira nevoqe, o~aj, ko{mar, tra- dicionalne uslove „da bi nikla pesma“, i kad „sle - di prekvalifikacija“ recimo u stolara – pesnik }e postupati kao kad je s mukom ra|ao stihove: „Jezi - kom razmazujemo lepak, ~elom zakivamo eksere / Laktove poturamo tamo gde nedostaje stega“. Ako i uspeva da poseje „nekakvu radost“, izvesno je da je is - hod wegovog samomu~ewa samo jo{ jedan „patrqak“... I, naposletku, „Shvatqivo“ – jedna sasvim oso - be na, gotovo ispovedna Novakovi}eva poeti~ka pesma. Svedeno obnovqena, poeti~ka pitawa kojima se op- tere}ivao ukazuju mu se kao zamajavawe. Nisu dobila tra`ene odgovore, a u stvarala~kom pogledu su bila kontraproduktivna. Pam}ewe mu, kao nadoknadu za potro{enu energiju i izgubqeno vreme, nudi sliku jedne u kotorsku liticu urasle smokve podjednako otporne i na sun~evu jaru i na orkane. I, onda, sledi desetak stihova koji su sâma suma poeti~kih tema i ideja {to su ih ove pesme posredovale. Poezija je, kao i smokva, ravnopravan deo univerzalnog i sve- obuhvatnog `ivota, {to }e re}i da treba da sledi razloge sopstvenog postojawa. Ba{ kao i smokva koja „opstaje tamo gde `ivi / i daje plodove, kako oduvek nala`e wen koren“. Ma koliko to, kratkoro~no sa- gle dano, izgledalo malo, ono {to daje sla`e se u „traj - no boravi{te smisla“. To je smisao – dva zavr{na prenapregnuta stiha nose wegovu zna~ewsku slo`e- nost: „Bez koga ni voda ne bi znala {ta je `e| / A usne koje je piju da je, u tom ~asu, qube“. O~igledno, ova dva stiha bi mogla, a i trebalo bi, da pokrenu vi{esmernu analizu. Ograni~ewa ovog rada nala`u da je zamenimo slutwom: vrlo je verovatno da pesnik na umu ima ideju qubavqu hrawenog permanentnog obnavqawa `ivota. * * * Preure|ewem ponekad „ote`ale“, i u novoj orga - nizaciji poetskog teksta te`e vidqive, pesme zbog 79 kojih smo voleli rane Novakovi}eve zbirke ukqu - ~ene su u Se}awe na prve qude. Razume se, estetsko pokri}e ovog izbora na wima se i dr`i. Mada, prven- stveno, na mno`ini poeti~kih pesama. O ve}ini je bilo govora, dr`imo da je ve}inu neophodno dopu- niti. Ako ve} ne na boqi na~in, onda bar naslovima pesama kojima je na estetskoj lestvici mesto uz one komentarisane. Prvorazrednih pesama, na nivou No - vakovi}evih najboqih je jo{: „Savezi“, „Carta bianca“, „Mo`e{ li zamisliti Getea“, „Kukurek“, „U spomen Disu“, „Ideologija“ i dr. i antologijskih: „Tro{e - we nosoroga“, „Od mnogih prizora“, „Korpa“, „Jo{ si moja olovka“. Na broju i raznovrsnosti ovih pe- sama insistiramo i zato da bismo, na kraju, osna - `ili jedno svoje uverewe: prvih osam zbirki svog opusa Du{ko Novakovi} bi na odgovaraju}i na~in mogao da predstavi jo{ jednom selekcijom – izborom (auto)poeti~kih pesama. Bio bi to, u ovda{woj prak - si prire|ivawa sopstvenih izabranih pesama, je din- stven poduhvat. I, sasvim sigurno, pro le gom ena pri- merena pesmama u Zabavi za utu~ene.

______

Bogdan A. Popovi}

VOSPOMINANIÆ POÇTA O PERVßH LÕDÆH Rezõme Vÿbiraæ stihotvoreniæ iz svoih poslednih 8 sborni - kov, poçt Du{ko Novakovi~ sam sdelal dva novÿh: Raz vle ~e- nie dlæ podavlennÿh (v nem on sobral stihotvoreniæ iz sbor- nikov opublikovannÿh s 2002 po 2010 god) i Vospomi nanie o pervÿh lõdæh (stihotvoreniæ v sbornikah opublikovannÿh s 1976 po 2000 god). Soglasno utver`deniõ samogo avtora, pri pererabot ke dlæ novÿh sbornikov çti stihotvore niæ pere`ili „zna~ite lýnÿe izmeneniæ, na~inaæ s punktua- ciey vplotý do semantiki“. Po~ti v polovine svoego tvor~e- stva çti izmeneniæ poçt sdelal s çsteti~eskim moti vom ob „absolõtnom, vseobþemlõåem stihotvorenii“. Avtor uveren, ~to ot dina mizma stihotvoreniæ, izmeneniæ ego opti ki, ot sobstvennÿh hudo`estvennÿh polo`eniy no i sposoba ih vÿra `eniæ – vplotý do togo momenta kogda izmeneniæ pri ve - dut v somnenie vopros o ve~nom porædke veåey – na samom de le zavisæt usloviæ v kotorÿh tvor~eskiy um uda~no vÿrazitsæ. 80

Bogdan A. Popovi}

POETIC MEMORIES OF FIRST HUMANS

Summar y

By his per sonal se lec tion of po ems made from 8 col lec tions of them, the poet Du{ko Novakovi} made two new ones: Fun for the de jected, in clud ing po ems from the author’s col lec tions pub - lished between 2002 and 2010 and The memory of the First hu - mans, published between 1976 and 2000. As the author says, the po ems, pre pared for this se lec tion, un der went „sig nif i cant mod i fica tions, from those con nected with punctiaction to those refered to se man tics. The poet made this act of „re ar rang ing“ the en tire half of his work with the aes thetic ideal of „ab so lute, complete poem“. The dy namic char acter of the poem, the change of van tage point, atti tudes and ex pres sions seemed to be the con di tion of successifully com pleted cre ative plan, as long as these changes do not com pro mise the eter nal fated or der of things. Nenad Milo{evi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Nau~na redakcija Televizije Beograd [email protected] O DVE PESNI^KE KWIGE DU[KA NOVAKOVI]A1

Apstrakt: Nadiru}oj stvarnosti Balkana devedesetih pesnik suprotstavqa univerzalne mitove mediteranskih civilizacija, nastale iz surovosti i tragizma, a pomo}u kojih danas jedino i mo`emo da prepoznamo veli~inu na- {eg civilizacijskog udesa. On je vi{e pesnik ~iwenica nego lepih stihova, vi{e pesnik protivre~nosti nego skla- da. Mitolo{ke matrice, slike savremenog socijalnog `ivota i likova na prelazu od postkomunizma do tranzicije, ar- gumentacija prava na pobunu, privatne mitologije, zumi- rawe atlasa Balkana i Mediterana, qubavni diskurs, isku- {ewa pesnika u nepesni~kim vremenima – delovi su i ovog Novakovi}evog pesni~kog kataloga stvarnosti. Kqu~ne re~i: kriti~ki govor, anga`ovanost, tragi- zam, autenti~nost, antiratna poezija, hiperrealnost, mito - lo{ka matrica.

Biblioteka stvarnosti

Srpska savremena poezija – iako hvaqena od kri- tike posledwih desetak godina kao boqi deo srpske kwi`evnosti – ~ini se da nije uspela da dostigne onaj nivo kriti~kog govora koji je od we iziskivala burna dru{tvena stvarnost i wen (navodni) status pesni{tva koje se nalazi odmah do poezije velikih evropskih kwi`evnosti. Mora}emo, izgleda, da sa~e- kamo da pro|e vreme, da bismo (mo`da) prona{li raz- loge wenog podba~aja u posledwoj deceniji dvadese- tog veka. Izostajawe pravog pesni~kog anga`mana u deve- de setim kao da osporava i pesni{tvo „novog anga-

1 Stacionarije, Beograd, Narodna kwiga – Alfa, 1998. i Sme- tenjakov crte`, Beograd, Otkrovenje, 2002. 82

`mana“ sedamdesetih i osamdesetih koji se javio u kwi`evnosti nastaloj na kakvoj-takvoj dru{tvenoj legitimnosti i kritici stvarnosti, ali je u su - {tini prihvatila kao nepromenqivu i trajnu. Ta pesni~ka i intelektualna svest `elela je da veruje da posle lo{eg mo`e jedino do}i boqe, da je istorija neprekinuti lanac napretka i emancipacije. Du{ko Novakovi} se sa kwigom Stacionarije pojavquje kao usamqena figura srpske poezije na kraju veka, koja sav svoj talenat i senzibilitet ot- vara izazovima savremenosti i vremenu u kojem `i- vimo. Ipak, ~itaju}i ranije pesni~ke kwige Du{ka Novakovi}a znamo da pesnikov ciq nije bio i ne mo- `e biti sam anga`man – ve} sama poezija sa sop stve - nim tajnim zakonima koji su uvek bili iznad doba i kultura, od Homera do Odna. Pesni~ko iskustvo Du{ka Novakovi}a i pre ove kwige bilo je jedno od najzna~ajnijih u savremenoj srpskoj poeziji. U Stacionarijama su prisutne sve ranije dostignute pesni~ke vrednosti: izgra|ena je pesni~ka narativnost, asocijativnost, izrazita reto- ri~nost, prirodna ekonomi~nost stiha, misaona di - nami~nost – s tim {to su u ovoj kwizi neki registri pevawa, u odnosu na prethodne, znatno pro{ireni. Pesnik Stacionarija nadiru}oj stvarnosti Bal- kana devedesetih suprotstavqa univerzalne mitove mediteranskih civilizacija, nastale iz surovosti i tragizma, a pomo}u kojih danas jedino i mo`emo da prepoznamo veli~inu na{eg civilizacijskog udesa. [ire}i vremenski i prostorni horizont pevawa No- vakovi} uspeva da aktuelnu, mitolo{ko-medijsku stvarnost svede na meru prolazne mini epohe, i da u woj otvori prostor za govor pojednica – nepromen - qivog, ne istorijskog individualistu. U uvodnoj pesmi kwige Tinta, Novakovi} nazna- ~uje svoj ciq: poezijom sa~uvati autenti~no ose}a - we `ivota i senzacije sveta u nepesni~kim za pes- ni~ka vremena.

Kad god se to zbiva pomislim Ono drvo na bre`uqku Onaj vetar bezli~ni I one male skupine zvezda 83

^ije treperewe po lokvama postaje Sme`urani otisak bezna|a Mo`da su samo seme U srcu raspevanog besku}nika. A on sam `udwa da ih sve sa~uva Za boqe dane kada ne}e nimalo li~iti Na gladnu i prepla{enu grlicu Koja i prilazi i ne prilazi...

Sedamdeset tri pesme Stacionarija (podnaslov Pesme rata i mese~arewa) raspore|ene su u ~etiri ciklusa: Moja nafora, Svedo~ewa, Naranxa i druge posvete i Vesti. Prvi ciklus predstavqa li~ne, lir- ske mitologije koje ponegde uvode religiozne, so- cijalne i politi~ke motive. Pesnik u wima ~uva elementar ne pozicije pesnika u svetu, postavqaju}i demarkacionu liniju izme|u lirskog subjekta i stvar- nosti ispra`wene od svake ideologije, {to je i ra- nije bila jedna od odlika Novakovi}eve poezije.

Sre}a je ovde da se bude Drhturavo stado u zabranu Tu`na o~aranost rasprskavawem Buketa vatrometa na nebu A onda i freneti~no, u talasima, kli~e U pravcu lo`e gde sedi Wen obudaveli profil i prede mermer. („Praznik zamor~adi“)

Pesnik je svestan svog zato~eni{tva u konkret- nu vremensku egistenciju koja mora da usvaja jezik i misao drugih, makar i ne htela. Tragaju}i za isti - nom, ~ovek se najvi{e nepotrebno tro{i u jeziku ko ji mu name}e svakodnevica. Izbe}i privid takvog po- stojawa mogu}e je u pesmi, uspostavqawem relacija sa stvarima u svetu prirode i qudi u wihovim isto - rijskim ili neistorijskim (mitolo{kim) situaci - jama datim u kwigama drugih pesnika – dakle uz po - mo} Mnemozine, {irewem sveta i `ivota, izbe}i tra- gi~ni haos jednovremenske egzistencije:

I {to god pero smutqivca Odlomi ili presko~i od povesti Znati`eqa za wom ne jewava... 84

Rana se obnavqa... Bol zri... Vreme na{e te~e kako je i Teklo, posti|eno... I voqeni smo Zauvek od onog koji ne pripada Ovom svetu... Nosimo wegovo lice Kao balzam, ali ga ne ose}amo Razumevawem.Krst wegov nam se nudi Da su~elimo veliku dobrotu I mir plovidbe davna{we. No, ko }e se prvi ispeti?

Pesme Du{ka Novakovi}a ne zavr{avaju se nekim velikim razja{wewima `ivota – poput onih na ko - jima su zasnovane sekte i kultovi, kako bi rekao Frost – ali one u prizorima svakodnevnog `ivota realno zasnivaju slo`enost ~ovekovog postojawa i nude mogu}nost transcendencije kao ne~ega izvorno qudskog. Odustaju}i od bilo kakvog ideo ili sociolekta, Novakovi} postavqa lirskog subjekta u elementarne , realne situacije vremena (devedesete godine na Bal- kanu) kojima pretpostavqaju duhovnu ba{tinu (pes - ni~ku, filozofsku) prethodnih civilizacija i wi - hovih mitova. Drugi ciklus, Svedo~ewa, sadr`i deset prete- `no antiratnih pesama sabranih u poemu „Pozna isku{ewa za ogolelo korewe“. Du{ko Novakovi} je jedan od retkih srpskih pesnika koji je uspeo da se uzdigne iznad metafizike rata i da wegovom bes mis- lu otvoreno pri|e, smewuju}i narativne segmente rat- nih prizora sa razmi{qawima o wegovim posledi - cama i smislu. Mitologizacija ratova koji su se vodili posled- wih godina postali su ograni~ewe i u umetni~kom i pesni~kom stvarala{tvu. Jer, kako ka`e ^arls Simi}: „Kad hvale plemenske bogove i junake i veli~aju wihovu mudrost u ratu, pesnici su tolerisani, ali sve se mewa pojavom lirske poezije i pesnikove op - sednutosti sobom“. Novakovi} ne krivotvori mitove, mitovi su za sve isti, zato {to su ispra`weni od istorijskih prav- di i nepravdi: 85

Neko, ko sad ima obzira, ali se podrazumeva Da ih nije imao, kad se spiskovi srede Uvek }e mo}i da ka`e: mr`wa je odlu~ila Da tu bude povu~ena granica, i ta~ka.

Sve se deli na dva: reke, planine, wive Dvori{ta i nad wima nebo, svakako i nebo... („Kad se spiskovi srede“).

Lektira odnosno biblioteka je, pored iskustva, drugi pol Novakovi}eve osnovne pesni~ke relacije. Za wega su pesni~ka uz religiozna iskustva jedino autenti~na; to su iskustva koja mogu da odole svakoj istorijskoj promeni, pa i mitu o jednakosti u rodu, koji se kroz istoriju vi{e puta u razli~itim obli - cima javqa u narodima i kulturama i koji se tek posle tragedije ponovo pretvara u bajku. U Stacionarijama je poetizacija samog smisla pevawa najizrazitija u dosada{wem pesnikovom opu- su. Novakovi} je pesnik osvojene tradicije. To su hri{}anski i anti~ki mitovi i anti~ka poezija, Kavafi, italijanska i uop{te mediteranska poe zi ja, Odn, Eliot, Paund, poezija visokog modernizma, rene- sansna poezija itd. Samo vi{estrukim i{~i tavawem ~italac mo`e da otkrije {iroku a skrive nu refe- rencijalnost ove poezije. Iza te referencijalnosti ose}a se zadovoqstvo puno}e i sloboda, kretawe u avanturu pesme bez plana, {to ponekad od ~itaoca zahteva ne malu koncentraciju i strpqewe. Du{ko Novakovi} je vi{e pesnik ~iwenica ne- go lepih stihova (iako je wegovo pesni~ko ume}e nesumwivo i o~igledno), vi{e pesnik protivre~nos ti nego sklada, drskosti, bez koje bi poezija, kako bi Si- mi} rekao, bila blaga kao propoved ili predsed ni- kov govor. Stacionarije su pisane strpqivo i dugo. One bi se mogle ~itati i kao izabrane pesme koje su na- stajale posledwih nekoliko godina (pesnik je po sled- wu kwigu, ne ra~unaju}i Znalca ogledala i pridru- `ene pesme, objavio daleke 1991). U sedamdeset tri pesme ove kwige Novakovi} je uspeo da pesni~kim jezikom premre`i gotovo sva tam- na mesta, rubove na{ih (~itao~evih) egzistencija u 86 devedesetim na Balkanu i da ispeva svoje do sada naj - boqe stihove. U Pesmama rata i mese~arewa (podnaslov), kao u svakoj dobroj poeziji, pesnik nestaje – da bi ~ita lac o`iveo. Poezija, kako bi Sloterdajk rekao, i jeste samoeksponirawe – `udwa i za individual no {}u i za dru{tveno{}u, bratstvom me|u individualcima.

Be{e te{ko mnogima, prosto nemogu}e Udaqiti gor~inu, smetwe one svakida{we (Tu je spadala i grabe`) [to se ni meni nije dalo Da tebi koja si plemenita Poka`em neko malo, milozvu~no svojstvo – Eto, ~e{qugaru onom da je nalik Koji zna da je meta ali ostaje da peva U voqi koja se ne mo`e odricati A poezija, izme|u ostalog, nastoji da upamti I {ta ~ine slabiji od nas. I sledi ih. („Novi traktat o hrabrosti“).

Kad pomislim na to, ~emu sam odan bio

Kada u poeziji na|emo ne{to {to nam pru`a trenutno postojawe na izuzetnoj ravni, da li je neophodno da tra`imo zna~ewe pesme. Volas Stivens

Do`iveo sam to i ranije. Po~eo sam ve} pomalo da zaboravqam na poeziju, i u se}awu su po~eli da ble- de trenuci uzvi{enosti ~itawa poezije – kada mi je jednog dana, mislim da je to bilo u pivnici, u Ko- lar~evoj, Du{ko Novakovi} poklonio svoju kwigu Smetewakov crte`. Kwi`evnost, pa i poezija, po - {to se tako mnogo stvari zbilo u posledwe dve godi- ne, po mom mi{qewu, nije mogla da odgovori vreme- nu, sem one izuzetno retke koja vremenu uvek apso- lutno odgovara jer je prona{la ne{to (mi ne znamo {ta), {to va`i za sva vremena. Dodajmo tome da ne - retko, posle nekog tempa ~itawa razli~itih lekti- ra, dolazi do zamora, ili zasi}enosti, a i razo~a ra- wa u veru da kwi`evnost ja~a veru u `ivot. 87

Novakovi} je svoju prethodnu kwigu Staciona- rije, veliku po obimu – ~iji sam rukopis ~itao sa odu{evqewem jednog popodneva u ba{ti Francuske 7, tik pred {tampawe – objavio relativno skoro, 1998. To je kwiga koja je temom saglasna sa doga|ajima i `ivotom u devedesetim, zapravo je izrazila nesa- glas nost sa vremenom u kojem je nastajala. Bio sam ~italac wegovih kwiga iz qubavi, dakle pred spa- vawe, ili mo`da na nekoj sun~anoj savskoj ili dunav- skoj terasi uz kafu ili pelinkovac, gde ponekad ~i - tam poeziju, ali i iz obaveze da o wima pi{em ili sa pesnikom razgovaram. Sada mi to izgleda daleko i nevino; u vremenu sveop{te ogor~enosti u kome smo `iveli i razgovarali o poeziji – do{lo je bombar- dovawe, Peti oktobar, sukob sa UKS-om i dezintegra - cija starog poretka kwi`evnosti, {to je stvorilo prazninu u kojoj danas pisci i pesnici deluju. Mi - slio sam: {ta tu posle svega poezija mo`e da doda ili ispravi – zaboravqaju}i da je ~itawe dobre poe- zije uvek bu|ewe iz nekog sna, boqe re~eno dreme`a u koji zapadamo, naro~ito ako `ivimo u zemqi u ko- joj je vi{edecenijska utopija naglo ustupila mesto ograni~enom bezna|u sa kojim smo suo~eni. „Poezija o`ivqava mrtvo“, to sam ve} bio napi- sao i shvatio, ali sam zaboravio na puno zna~ewe te tvrdwe. To mrtvo nije samo istorija i sled istorij - skih doga|aja koji je odredio i na{e sudbine kao po- jedinaca i kao naroda – ve} i mitovi ~iji se smisao potvr|uje i odgoneta u egzistencijalnim situaci ja- ma, ali i svet kompleksne privatnosti, sa svojim istim i razli~itim situacijama koji se, dok ~ita - mo poeziju, najednom pro{iri i prelije i u na{ sop - stveni `ivot, na{e „mikrohaose“. Pesme iz Smetewakovog crte`a zgrabile su me iznena|uju}e sna`no, izazvav{i to zaboravqeno ose- }awe, me{avinu ozarenosti i bespomo}ne prepu{te - nosti vizijama stvarnosti datim u pesmama. Pitao sam se da li i drugi ovako ~itaju, da li u`ivaju kao ja? Nisam li i ja „...onaj revnosni skot {to se smeje ni zbog ~ega“? Nekoliko puta tokom ~itawa u sebi sam pono- vio „zrelost, zrelost“. Zrelost u poeziji mogla bi da bude rastojawe od sveta do kojeg pesnik sti`e da bi 88 mogao da sagleda totalitet `ivota, postojawa, i da ga nametne ~itaocu u formi koja donekle mewa taj saznati totalitet – oduzimaju}i mu ne{to, naj~e{}e neko fino ose}awe, ali i dodaju}i mu ne{to novo u samom sadr`aju. Da li su za zrelost potrebne godi- ne? Nisu – {to nam govori slu~aj Remboa. Kod nekog su interakcije izme|u iskustva i znawa br`e, wego- vo iskustvo raste br`e nego kod nekog drugog, itd. @eqa za brzim sticawem iskustva mo`e ugroziti sam `ivot. Ali – pesnik mora da rizikuje, da pro - ri~e, da rizikuje da ga ekstati~no znawe izre~eno u poeziji izda u stvarnom `ivotu; on nema pravo na slatko neznawe, na spasonosno „nismo znali, `ive - li smo u takvom i takvom vremenu“. Novakovi} se i u svojim ranijim kwigama zadr - `avao na socijalno-egzistencijalnim slikama i situacijama, od kojih su drugi be`ali ili u pro{lost i ignorisawe savremenosti (koriste}i varqivo pra - vo da se direktno nadove`u na zaustavqenu tradi- ciju) ili da kulturni sitem u kojem stvaraju vide i prihvate kao svoj pravi, iako nesavr{eni ambijent (kao, na primer, pesnik M. Maksimovi}). Svi su `e- leli te godine – reforme u osamdesetim i postkomu - nizam u devedesetim – da zaborave, kao ne{to {to }e vreme sigurno izbeleti. Ali sada, kada se osvrnemo, mo`emo da ka`emo: doga|aji u vremenu u kome smo `iveli bitno odre|uju na{e `ivote, na{u budu}nost. On je bio pesni~ki ~vrsto pripijen uz te godine, otvoren za rubove postojawa u tom vremenu, za pro- cese dezintegracije ~oveka–gra|anina, za simbole te dezintegracije: raspadawe qudskih stvari, wiho- vo truqewe, kidawe, telesno ozle|ivawe i degrada- ciju, ono {to svaki sistem skriva, ne afirmi{e, pre}utkuje. Za{to se to u na{oj kwi`evnosti nazi- va „anga`man“? To je samo poezija, ili sama poezija. Zbog toga su wegove pesme tako uverqive. Jer, pored te, u toj dezintegraciji pojavquje se, mewaju}i se – sama qudskost kojoj pesnik samom ~iwenicom peva - wa podaruje nadu. Mitolo{ke matrice prisutne u pesmama, date naporedo sa hiperrealnim slikama socijalnog `ivota, dokaz su ponavqawa pro{losti, ali i mogu}nosti nadila`ewa sudbine u pesni~koj emocionalnosti koja je uvek nova, koja je tajni kod 89 vremena, i koja se osloba|a samog teksta koji ju je iz - razio. Mitolo{ke matrice, slike savremenog socijal- nog `ivota i likova na prelazu od postkomunizma do tranzicije, argumentacija prava na pobunu, pri - vatne mitologije, zumirawe atlasa Balkana i Medi - terana, qubavni diskurs, isku{ewa pesnika u nepes- ni~kim vremenima – delovi su i ovog Novakovi}evog kataloga stvarnosti pod nazivom Smetewakov crte`. Ali u ovoj kwizi larkinovski je poja~ana rezig- nacija i skepsa naratora, {to ove pesme ~ini jo{ sugestivnijim nego pesme u kwizi Stacionarije. Mo`da zbog toga {to se u woj govori i o „stra{nom miru“, koji nema nikakve veze sa duhom utopije koji se oblikuje u ratu i tiranskoj vladavini. Sa ovom kwigom pomaqa se jedna nova figura pesnika u srp - skoj poeziji, pesnika koji, bio ili ne bio u stawu, mora da se suo~i sa pravim mo}ima poezije koja mo - `e da uni{ti iluzije o poeziji koje ~esto gaje mladi pesnici (~itaoci), u stra{noj `eqi da transcen di - raju nepodno{qivu stvarnost. Pro~itav{i Smetewaka, osetio sam olak{awe {to sam i ja kroz ove pesme iskupqen, {to je i u me- ni probu|ena skoro zaboravqena ve{tina „mnemoni - kosa“. Jer, gotovo da nisam znao gde su i kako pro{le protekle dve-tri godine. U nekoj jurwavi za izbav- qewem, za vi{e novca, vi{e {ansi. Zapravo, u onom {to se ovde naziva „blejawe“, bez obzira kako dru - gima to izgledalo. Novakovi} razara, ali i stvara, vra}a stvari na svoja mesta, ili ih postavqa na no - va, gde u novoj konstelaciji sila i treba da stoje. Sva ta vremena, mini epohe, u mini sredinama koje se otvaraju u poeziji Du{ka Novakovi}a – pede - sete u Podgorici, {ezdesete u Strumici (gde se brao duvan i potajno uzgajao opijum), sedamdesete u Beo- gradu (gde se na nekoj udaqenosti od skup{tine i simbola vlasti kr~mio socijalizam i pripremalo ono {to je posle do{lo) – sve se to sada, bez stida i u kona~noj slobodi, u lepoti bede (jer u svakoj bedi i lepote ima) pokazuje i miri, ali o`iqke na pesni- kovom telu ostavqa; ostavqa tetova`e koje su pred nama, jer ih dobar pesnik pokazuje onome ko po`eli da ih vidi: „Tako je to bilo, pa ti sad vidi ~itao~e poezije, prevarantu i an|ele“. 90

Nenad Milo{evi}

O DVUH SBORNIKAH STIHOTVORENIY DU[KO NOVAKOVI^A

Rezõme

Pÿlaõåey realýnosti v devænostÿe goda na Bal- kanah poçt protivopostavlæet universalýnÿe mifÿ mediteranskoy civilizacii, proishodiv{ie iz su - rovÿh i tragi~eskih obstoætelýstv, blagodaræ ko - torÿm tolýko i mo`em osoznatý rokovuõ tragiku na- {ey civilizacii. On sam – v bolý{ey mere posvæåen fak tam ~em sozdaniõ horo{ih stihov – poçtomu imen- no o protivore~ii govorit bolý{e ~em o garmonii. Mifologi~ eskie obrazcÿ, kartinÿ sovremenoy so- cialýn oy `izni i obrazov vremeni perehodæåego iz postkomunizma v tranziciõ, opravdanie prava na pro- test, ~astnÿe mifologii, usilennoe vnimanie na at las Balkan i Sredizemnomorýæ, lõbovnÿe razdumk i, is - pÿtanie poçta vo vremenah nepriemlemÿh k nemu – vse çto sostavnÿe poçti~eskogo kataloga realýnosti.

Nenad Milo{evi}

ABOUT NOVAKOVI]’S TWO POETIC COLLECTIONS

Summar y

The Bal kan’s re ality in the nineties is op posed to uni ver - sal myths of Med i ter ra nean civ i li za tion, aris ing from cru elty and tragic el ements, by which it is possi ble to rec ognize the di - men sion of our civi li za tion des tiny. He is more a poet of facts, than a poet of nice verses, more a poet of contra dic tion, than a poet of har mony. Myth o log i cal ma trix, the im ages of con tem po- rary so cial life and char acters be tween post-commu nism and transition, ar gu men ta tion of right to re bel lion, pri vate mithologies, zoom ing the at las of Bal kan and Med i ter ra nean, ro man tic dis - course, the temp tations of poet in non – po eti cal times – all of them are also the parts of Novakovi}’s po etic cat alog of re al ity. Branislav @ivanovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

TRAGOVI BIT POETIKE I MODERNOG EPA U POEZIJI DU[KA NOVAKOVI]A

Apstrakt: U radu se poklawa pa`wa dominantnim aspektima poetike Du{ka Novakovi}a, dovode}i ih u vezu sa poeti~kim na~elima bit generacije u SAD polovinom HH veka, kroz primere iz wegove poezije, ali ne u smeru neposredne analogije, ve} kao prepoznavawe poeti~kog na- sle|a. Zatim, tragom Novakovi}evog dugog stiha sa narativ - nom komponentom, isti~emo karakteristike modernog epa u wegovom pesni{tvu – uz primere iz istorije kwi`ev - nosti i moderne poezije – koji se naslu}uju u du`im pes- mama. To odgovara savremenom ose}awu sveta sa napu {te - nom idejom kontinuiteta, simetrije, harmonije i jedinstva. Kqu~ne re~i: anga`ovana poezija, ironijska distan- ca, humor, kriti~ki odnos, dru{tveno-politi~ki, poema, moderni ep, narativ, fragmentarnost, sloboda, bitnici, ~ul- nost, stvarnost, otpor, mo}, dug stih.

A samo je hartija pravo mesto gde mo`e{, u poverewu Da u~ini{ ne{to prijatno za sebe A da to niko ne zna D. Novakovi} („Durbin“)

U savremenom srpskom pesni{tvu zaista je pra- va retkost nai}i na pesni~ku zbirku sa ili vi{e od {ezdeset pesama. Pesni~ke zbirke se uglavnom ob- jav quju, po naizgled klasi~nom, standardnom obimu od trideset, ~etrdeset, nekad ~ak i pedeset pesama. Me|utim, Novakovi}eva posledwa objavqena samo- stalna zbirka Kad }emo svetla pogasiti (2010) na tom poqu ostaje daleko usamqena i to sa svojih ~ak sto pet pesama, dok ovogodi{wi izbor iz wegove poe- zije – na osnovu kojeg je, tako|e, zasnovana predsto - je}a studija – Se}awe na prve qude : izabrane pesme 1976–2000 (2012) ima svega pedesetak pesama vi{e, 92

~ime se zdru`uje sa izborom pesama iz kwiga objav - qenih nakon 2000. godine Zabava za utu~ene (2012). Svakako, ovim postupkom Novakovi} je izvr{io bes- kompromisnu sekularizaciju, i ostavio posla kako ~itaocima tako i kriti~arima, uzdaju}i se i ra~u - naju}i, verovatno, samo u one najupornije i najis- trajnije, koji }e se nositi sa wegovom ovovekovnom vrtoglavom raspisano{}u nakon dugogodi{eg }utawa tokom dramati~nih devedesetih. Du{ko Novakovi}, kao i pesnici wegovog sen- zibili teta, grade sliku sveta koja nije ni neutral- na ni objektivna, a najmawe je afirmativna. Napro - tiv. Ona je negativna, kriti~ka, provokativna, li{e na svake patetike i sentimentalnosti. Ponekad je ta slika data iz humornog rakursa. Da se hu mor, koji je nekada bio povla{}eno podru~je proze, preselio i u poeziju, pokazuje sve vi{e savremenih pesnika. Bez blagosti i vedrine, taj humor je crno obojen, razo - ran, sav u znaku razobli~avawa i demaskirawa.

^itam u novinama: zaglavio se lift u soliteru ^ovek je poku{ao da iza|e – lift je krenuo Trup si{ao dole u prizemqe, bista ostala gore Mislim da }e bista morati da si|e dole po trup – ona je lak{a. („Lift“)

Pa ipak, on ne ide nikada do kraja u negaciji, a u izvesnim slu~ajevima postaje afirmativan i os - loba|aju}i. Novakovi} u pesme unosi kulturno-is to- rijske asocijacije i detaqe, a pesme odlikuju izra- zito retori~ki stihovi, retori~ki izraz pevawa i polemi~ki odnos prema dramati~noj stvarnosti. Do - minantna linija wegovog pevawa je socijalno anga - `ovana, gde prikazuje `ivot u svojoj tragikomi~noj i crnohumornoj datosti. Naj~e{}e teme wegovog pe- vawa su ratovi, kolektivne nesre}e, prizori stvar- nosti ironijsko preosmi{qeni. No, uprkos tome {to je Novakovi}eva poezija ve}ma reakcija i kritika savremenih doga|aja i dnevno-dru{tveno-po liti~kih previrawa u zemqi i svetu, ona nije li{ena li- ri~nosti i emocija. Upitanost o ga{ewu svetla iz naslova pomenute zbirke pesama Kad }emo svetla pogasiti (2010) ima 93 simboli~ko zna~ewe no}i, odnosno najavqivawe apo- kalipti~ne pomr~ine svekolikog ~ove~anstva i kraj Utopije. Me|utim, Novakovi} pevawem kao da poku- {ava da pobedi i nadvisi qudsku bedu, patwu i po- srtawe. Za wegovu poeziju karakteristi~no je niza- we slika i lirskih opisa, te tako nisu retke ni lir- ske narativne pesme. Pa, ipak, ne mo`emo prenebre}i Novakovi}ev moderan pristup poeziji, iako bez eks- perimenata na planu forme, ali sa nespornom ver- balnom artikulacijom. Nije iskqu~eno, dakle, ako bi trebalo situirati Novakovi}evu poeziju, da bi to najvi{e pogodovalo dnevniku lirskog subjekta, ako ni zbog ~ega drugog, onda upravo zbog pomenutog: sa - vremenosti trenutka, aktuelnosti, raspri~anosti i potrebom da se sve evidentira, notira i raportira. Novakovi}eva poezija je poezija koja naprosto vrca da bude kazivana ili deklamovana. Sve navedeno mo- `e da se shvati kao Novakovi}ev otpor i strah od najve}e qudske kobi – zaborava, blasfemi~ne teko- vine moderne civilizacije i ubrzanog, velocifer - skog hajteka, digitalnog dru{tva protiv koga se (ovaj) pesnik brani upravo pisawem, dnevni~ko-ispo ved - nom poezijom. Pritom, on preuzima ulogu hroni~ara dana{wice, sa upitano{}u invertiranog naslova zbirke (Kad }e da nam svane?), preispituju}i, pre - vashodno, sopstvenu poziciju u svetu. Rafiniranost i vitalnost stiha, jezika i iz ra- za poezije Du{ka Novakovi}a, zbog nagla{ene ogor - ~enosti i ironije doba, sa svrabom u prstima kao te`wom da sve prokomentari{e pesmom, ima predis- pozicije epske sveobuhvatnosti, dok ima`isti~ka tendencija pojedinih pesama po~iva na obra}awu ob- jektivnoj stvarnosti i ~ulnim utiscima kao jedi - nim pouzdanim vrednostima, sa istovremno preciz - nom i konkretnom vizuelnom slikom i osetqivo{}u za detaq. Kada je re~ o egzistencijalnom iskustvu unese - nom u Novakovi}evo pevawe, ono je predstavqeno kroz ironijsku optiku koja ih relativizuje. Opis aktuelnog dru{tveno-politi~kog i kulturnoistori j- skog trenutka ide u smeru suprotstavqawa politi - ~ki korektnom momentu, odnosno, politi~ki podob - nom govoru i konformizmu. 94

Tako su oni stigli, a mi ih preuzeli i, evo, upravo sada, ukrcane U be{umnim limuzinama koje prate, u strogom poretku rastojawa Po dva para oklopnih motorciklista sa strane, napred i pozadi Vodimo ih u rezidencijalni deo grada, gore, na brdu, zabrawenom za Obi~an svet – pro{i{ali su velikom brzinom sve prelaze i semafore Strelovito pre{li most i vijadukt zatvoren za ostale auto mo bil e Kako bi {to pre stigli u svoje boravi{te i prionuli na posao Na kontrolu spremqenih izve{taja, na na{u godinama neobra|ivanu Tamnu statistiku propusta i kolektivnih posrnu}a Koja je postala rupa iz koje su izbijali prete}i, otrovni gasovi (...) I pre smo do~ekivali savetnike, ali nikad se nismo pred wima Prostirali kao otira~i, takmi~ili se, od slu`be do slu`be Ko }e biti servilniji, ko }e savetnicima servirati lep{u devicu Da je prezalogaje na brzinu, izme|u dve pregovara~ke sesije (...) I da, dokle god su oni ovde, nekoliko dana, meseci ili godina Ima da se ose}aju kao svoji na svome i da u punoj meri napla}uju Cenu na{eg pristanka na zavisnost od saveta, na{eg pristanka Na sistem kreditirawa, na kamate, na davawe jednom rukom A uzimawe sa dve i to u iznosu od koga nam ga}e spadaju dole, that’s right („Dolazak savetnika“) 95

Tako|e je primetna i Novakovi}eva te`wa da upesmqene doga|aje podigne na ravan simbola:

Ni posle drugog, tre}eg ~itawa ne mogu da utvrdim [ta se tu bombarduje Lon don 41. ili Beograd 99.

Kakav rusvaj od gradova Kakav omlet od gra|ana Tek {to su krenuli na posao, po~eli da }askaju O zaradi, `enskoj modi, novim Trendovima u auto-industriji

Naravno i fudbalu [ta }e Arse nal, biv{i Vulvi~ Uraditi protiv ^elsija, a u na{em derbiju Partizan Ho}e li razbiti favorizovanu Crvenu zvezdu („Tih nekoliko Har old-Pinterovih...“)

Ovakvim anga`manom i odgovorom na dru{tve- ne i dnevnopoliti~ke doga|aje, kod Novakovi}a pre- poznajemo eho poetike bit generacije. Ako je za bit generaciju va`no odre|ewe „posleratna generacija“ , {to oni uistinu i jesu bili, sa presudnim doga|ajem Drugog svetskog rata koji je odredio wihovo lite - rarno stvarala{tvo i razvoj kontrakulture tokom {ezdesetih godina pro{log veka – u novijoj srpskoj kwi`evnosti, poglavito u srpskom pesni{tvu deve - desetih godina, to je posleratno ose}awe i pogled na svet, prepoznato kao „nasle|e sumatraizma“ sa pri - mesama lirizma Milo{a Crwanskog i „velike obno - ve romanti~arskih univerzalija i senzibiliteta“, kada „pesnik ponovo postaje prorok, buntovnik, glasnik apokalipse“.1 U pitawu je, dakle, potenci - jal jednog poeti~kog nasle|a koje kod Novakovi}a ispoqava znatno aktivniju i neposredniju reakciju na minule i teku}e doga|aje. Mada }emo kod wega uo~iti pesme-poslanice, epistole upu}ene prijateqima, kolegama pesnici- ma, Du{ko Novakovi} pokazuje dinami~niji odnos

1 Bojana Stojanovi} Pantovi}, Nasle|e sumatraizma, Beo - grad, Rad, 1998, str. 12–13. 96 prema tradiciji od preuzimawa stihova, citirawa, parafraza – {to je svojstveno postmodernisti~koj poetici i postmodernom ose}awu sveta. U wegovoj poeziji je to re{eno {irom upotrebom osvojenog zna - wa, dnevne informisanosti, kritike scijentizma, dru{tvenog i moralnog kolapsa, te biografskim po- jedinostima i zahvatawem {ireg dru{tvenoistori j- skog konteksta u svrhu preoblikovawa i podre|iva - wa vlastitom pesni~kom iskustvu i izrazu. Novakovi} pi{e rezignirano i setno, otporno i refleksivno, ad hoc, „na putu“, brzo, revoltirano, sa varqivom lako}om pisawa, otvorenu kritiku svog vremena, re`ima, ideologija i ostalih dru{tvenih nepravdi i devijacija – na ~emu je svoju poetiku iz- gradila upravo i bit generacija u San Francisku u Americi pedesetih godina HH veka, nakon planeta r- nog konflikta zvanog Drugi svetski rat.2 Na fonu Vitmanovog stanovi{ta da je privatna svest javna svest, te da dr`ava ne postoji kao neki nezavisni entitet ili `ivo bi}e, ve} da postoje samo qudi kroz svoju privatnu svest – tako su i bitnici „shvatili da se tu jednostavno radi o odvajawu wihove misli od mi{qewa javnosti, razdvajawu privatne svesti od oficijelne, javne svesti.“3 To je ono {to Bodrijar naziva „implozija smisla u medijima“ i „implozija dru{tvenog u masi“, odnosno, „beskona~no uve}ava - we mase u funkciji ubrzavawa sistema“.4 I premda vi{ak qudi (dru{tveno telo) zna~i vi{ak stvari, kako to tuma~i @ak Ransijer5, vi{ak/izobiqe stva- ri }e neminovno dovesti do novog vi{ka smisla, ~ime se igra neprestano umno`ava. I sad kad stojim iznad we i kad primi~em ruku otvoru ^inim to za`mureno ali tako da svi oko mene vide – Mawe sam obmanut nego pro{li put, te{ko }u prihvatiti

2 Vidi: Gradina : ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kul - turu, Ni{, god. XXI, decembar 1986, br. 12. 3 Vidi pogovor u: Bit an|eli : antologija bit poezije, No - vi Sad, Svetovi, 1995, str. 168. 4 @an Bodrijar, Simulakrumi i simulacija, Novi Sad, Sve - tovi,1991, str. 157, 83–90. 5 Vidi: @ak Ransijer, Politika knji`evnosti, Novi Sad, Adresa, 2008. 97

Da }e propast, slede}a koja do|e, jo{ brutalnija od prethodne Biti nare|ena od drugih, od na{ih zakletih neprijateqa Kako se govorilo po nadle`i{tvima i propagiralo Pisalo po novinama i sa ekrana oda{iqalo, svakominutno, u etar A ne nare|ena od nas samih, kako se o tome }utalo I brojali mrtvi i nestali, bez obja{wewa za takvu ra~unicu Samo da me ovo ime, zaokru`eno na glasa~kom listi}u I ova kutija u koju ga odla`em kao posledwu nadu Opet ne odvoje od okolnog sveta i pretvore u bezimeno siro~e I ponovo budem dokaz uma koji `ivi od stalne poreme}enosti Nesposoban da od senzurisawa samog sebe napravim vrlinu. („Glasa~ka kutija“) U vezi sa tim, credo bit generacije je slede}i: „Jedini na~in da se `ivi u slozi sa `ivotom na ovoj planeti koja srqa u propast jeste suo~iti se sa stvar- no{}u onakvom kakva je, sa svojim trenucima ago- nije i radosti. Sve ostalo je prevara i zabluda.“6 Is - kaz je dosledan Novakovi}evoj pesni~koj produkci - ji i anga`manu. Kada kritikuje, Novakovi} to ~ini u ime dru - {tvene kritike i ideje progresa. Kritika u wego- vom delu nikada nije bila svedena na pamflet ili politi~ku propagandu. Tragom bit generacije, ali i Bertolda Brehta i Hansa Magnusa Encensbergera kao poeti~ke sabra}e, i Novakovi} zagovara jednu ideju o poeziji kao sredstvu za „proizvodwu stvar - nosti“, budnosti i opreznosti pred ideologijama, dogmama, predrasudama, materijalizmom, tehnosfe- rom i masmedijama kao „ma{ini za stvarawe `eqe“7

6 Vidi pogovor u: Bit an|eli : antologija bit poezije, No - vi Sad, Svetovi, 1995, str. 170. 7 Vidi: @il Delez i Feliks Gatari, Anti–Edip : kapitalizam i shizo - frenija, Sremski Karlovci, Izdava~ka knji`ar nica Zorana Stojanovi - }a,1990. 98 koje od nas prave operativne melanholi~are uprav- qane gigantskim „simulakrumima vrednosti“ (Bod- rijar). Kao {to to ~ini Vilijam Barouz u svojim delima, i on „insistira na potrebi modifikacije qudske svesti da bi izbegla uni{tewe pod uticajem masmedijske komunikacije“.8

Na{a su deca po igraonicama Na{a su deca za aparatima Aparatima sa laserskim zracima

(...)

Ne mo`e ih ni{ta zadr`ati Ni fudbalska lopta, ni klikeri Ni fliperi, ni lego kockice Na{a deca su gluva za obe}awa

Ne daju ni pet para Za tre{we po susednim dvori{tima

(...)

Wihove o~i u`areno plamiwaju Srca kucaju u preskocima Kaka im je ponekad `itka Od prekomerne upotrebe ke~apa Ali na{a su deca, dokazano je, me-di-cin-ski ispravna („Ze~ja srca“)

Ako je otpor konkretizacija slobode koji govo- ri da je drugi svet mogu}9, Novakovi} (kao i bitni - ci) u poeziji nalazi oblik otpora spram svakodnev - ne demonstracije sile i mo}i, protiv kojeg, „`es- tinom“ Gregorija Korsa ili „uspaqeno{}u“ Xeka Keruaka reaguje na u~estvovawe u nasilni~kim as- pektima establi{menta i gra|anskih vrednosti. Pre- ma re~ima Jurija Mihaijlovi~a Lotmana, „u odnosu

8 Gradina : ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu, Ni{, god. XXI, decembar 1986, br. 12 str. 57. 9 Uporedi: Alpar Lo{onc, Mo} kao dru{tveni doga|aj, Novi Sad, Adresa, 2009; i: Alpar Lo{onc, Otpor i mo}, Novi Sad, Adresa, 2012. 99 prema stvarnosti umetnost se javqa kao prostor slo - bode“, ali to ose}awe slobode „podrazumeva posma- tra~a koji na umetnost gleda iz stvarnosti.“10 Ta- kore}i, pesnik nudi alternativu, regrutuje ~itaoce za upotrebu kriti~ke svesti, (samo)refleksiju i otre- `wewe od spektakla i materijalizma. Upotrebom ironije, Novakovi} stvara distancu sa koje naizgle d objektivno, hladno i dokumentovano notira ~iwe - nice i bavi se preispitivawem paradoksa progresa koji, prema Klerovom navo|ewu Bodlerovih re~i iz Slikara modernog `ivota, nije ni{ta drugo do „re - ligija imbecila i lewivaca“11. Zauzvrat, ukazuju}i na protivre~nosti i mawkavosti odre|enih ideja, nenametqivo i bez nu|ewa odgovora i gotovih re{e- wa, Novakovi} optimisti~no zagovara mogu}nost kul- ta poezije, odnosno umetnosti kao „religije ~oveka dana{wice“.12 Jer, literatura osim {to je umetnost, istovremeno je i pojedina~na `ivotna ve{tina koja pored intelektualnog poseduje i terapeutski zna~aj:

Moje mi{qewe o tome, u redu je i ja smatram Po{tovane kolege i koleginice Poezija mora da smiruje, mo`da ~ak i le~i, interveni{e Svet je kao {to se zna postao planetarna zabava razdra`enih („Pola–pola“)

Nemogu}e jeste, ali stoji da to poezija mo`e Domun|a se oko toga s nekim i, odjednom [tima, nekako {tima, a nije trik za lakoverne. („Tro{ewe nosoroga“) Ovakvo razmi{qawe o „resocijalizaciji poe- zije“13 zagovaraju i bitnici, recimo jedan od „bit an|ela“, Lorens Ferlingeti. Re~ je, zapravo, o izo - {travawu svojih ~ula koliko god je potrebno – radi

10 Jurij Mihajlovi} Lotman, Kultura i eksplozija, Beograd, Na- rodna knjiga – Alfa, 2004, str. 208. 11 @an Kler, Odgovornost umetnika, ^a~ak, Gradac, 2006, str. 16. 12 Ibi dem, str. 8. 13 Gradina : ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu, Ni{, god. XXI, decembar 1986, br. 12, str. 64. 100 poboq{awa dijaloga, pre svega, sa vlastitim posto - jawem i locirawa svoje pozicije u svetu koji ga okru- `uje. Da bi to postigla, poezija, pa i umetnost uop - {te, treba da se obra}a ~ulima, a ne da ih napada, kako to perfidno ~ine masmediji.14 Pesni~ka slika i re`imi ~ulnog u poeziji, {to uostalom zagovaraju i bitnici, je odgovor na „resocijalizaciju poezije“, i „estetski odgoj ~oveka“ u {ilerovskom smislu. Ona, „kao simbli~ka predstava mo`e biti sredstvo pomo - }u koga bi jezi~ka struktura mogla da postane oset- nom“.15 Naravno, ona nije jedino sredstvo, niti je uvek u stawu da igra takvu ulogu, nego samo kada je istrgnuta iz sistemske jezi~ke ravnote`e i po~iwe da se „pro`ivqava.“16 Takvim ~ulnim pesni~kim sli- kama, videli smo, obiluje i poezija Du{ka Novako - vi}a: Ma gde ste, bre, dani kad sam sve Ra dio brzopleto, lako i prefiweno Odupiru}i se o zidove, pre~age i rakqe Taru}i se gologuz o travu i li{}e Dr`e}i se uzdasima za vazduh Bio onaj koji poga|a iz prve Adamovom olovkom u centar Kamufliranih me|ica uterusa („Kapitulacija“)

14 Pod „deobom ~ulnog“, jedan od najzna~ajnijih `ivih fi - lozofa, francuz, @ak Ransijer (1940), navodi „raspodelu i pre - raspodelu prostora i vremena, mesta i identiteta, govora i buke, vidqivog i nevidqivog“. Me|utim, „[p]oliti~ka aktivnost prekraja deobu ~ulnog. Ona na scenu zajedni~kog uvodi nove objekte i sub- jekte. Ona ~ini vidqivim ono {to je bilo nevidqivo, omogu}ava onima koji su bili smatrani za bu~ne `ivotiwe da se ~uju kao bi}a koja govore.“ (@ak Ransijer, Politika knji`evnosti, Novi Sad, Adre sa, 2008, str. 8). Premda je politi~ko stvar distribucije ~ulnog i vidqivog u jednom dru{tvu, na{ zadatak je da otkrijemo – {ta se vidi u toj distribuciji slika. Re~ je o politi~koj odgovornosti, a politika umetnosti je odgovornost subjekta (umetnika) da za - uzme mesto, da osvoji odre|eni simboli~ki poredak i da ga stvara unutar poqa, ~ega je Du{ko Novakovi} kao umetnik i pesnik–stva- ralac svestan, i {to ima u vidu kada kritikuje masmedije, {tam - pu, tehnosferu, kontroverznu stvarnost i poqe mo}i. 15 Novica Petkovi}, Jezik u kwi`evnom delu, Beograd, No - lit, 1975, str. 109. 16 Isto. 101

Koji izme|u borova i ~empresa, u niskim, bri{u}im naletima Zabridi cijukavo kao da svira kroz pastirsku frulu Uga{enim motornim pilama, sajlama, rovokopa~ima Vodovodnim cevima naslaganim ispred monta`nih baraka Gde {umska sekcija mesecima bu{i planinu A onda se ludo, ludo zakotrqa primorskim uli~icama Rasipaju}i oko sebe mirise lavande i ruzmarina Jer ho}e da zelenkaste agrume po vrtovima podstakne zrewu („Vetar“)

[to se ti~e stiha, Novakovi} se uglavnom slu- `i du`im slobodnim stihom grupisanim u ~vrstoj formi strofe, sa stabilnim diskurzivno-narativ- nim izrazom na granici proze. Re|e su mu pesme kra- }eg stiha i du`ine. One se mogu posmatrati u funk - ciji nose}ih stubova du`ih pesama. Upotrebom dugog stiha na ivici proze, sadr`aj se upesmquje naj~e{}im pesnikovim sredstvima: inverzijom, kontrastom i opkora~ewem. Kako odr`ati dug stih u poeziji a da ne pre|e u prozu, pitao se i Alen Ginzberg povodom svog stiha i jedne disajne jedinice dugog uzdaha kao wegove mere.17 Budu}i da je na bitniike (pogotovo Keruaka i Ginzberga!) uticala Vitmanova poetika oslobo|e - na od tiranije tradicionalne metrike i wegov aku - mulativni stih koji je spajao navi{e i najni`e u ameri~kom dru{tvu – a time Ginzbergovoj poeziji doprineo spajawu nespojivih elemenata kojima se sti`e do „Apsolutnog Uma, apsolutnog, misti~nog jedinstva svih stvari i bi}a, {to je u su{tini i Vitmanov ideal“18 – nije zanemarqiva ni Vitma no - va politi~ka borba za ravnopravnost svih qudi i ukidawe robovlasni{tva u Americi koja je pratila

17 Gradina : ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu, Ni{, god. XXI, decembar 1986, br. 12, str. 98. 18 Isto, str. 58. 102 poeziju. To je imalo presudan uticaj na borbu protiv svireposti ameri~kog materijalizma oli~enog u Ginzbergovom Molohu i wegovom veli~awu svih naj- slabijih dru{tvenih segmenata Amerike. Me|utim, neizostavno je da je Vitmanov stil rezultat nove percepcije koju su za svoju prozu preuzeli i kojoj su te`ili Keruak i Barouz.19 Ali pitawe o stihu, slobodnom stihu, ovde se ne iscrpquje. Prema tvrdwama Novice Petkovi}a, „[z]a doslednog foneti~ara vers libre koji nije obele`en nekom posebnom organizacijom fonetskog materi- jala – isto je {to i proza“20. Drugim re~ima, autor implicira da ukoliko bismo ukinuli grafi~ki mo- menat i stihove ispisali u kontinuitetu, po{tu ju - }i marginu, ne bismo ih vi{e do`ivaqavati kao stihove, a ni tekst kao pesmu. Iako ovu opasku ne tre ba generalizovati, premda se ne ti~e svih pesnika koji pi{u slobodnim stihom, ona se ipak ti~e poezije Du{ka Novakovi}a i na~ina na koji on tretira svoj stih. Nastavqaju}i svoje razmatrawe u pogledu sti- ha i re~enice, ne{to kasnije Petkovi} }e ista}i da nije toliko va`an grafi~ki znak koliko „ritmi- ~ki ekvivalent dat u tom znaku: sa~uvana je orijen - tacija na ritmi~ki niz stiha“, jer su poezija i pro- za zapravo „dva sistema organizacije govornog ni- za“21. Dakle, osnovna razlika izme|u poetskog i proz- nog govora je u ritmi~koj organizaciji i meri koju najpre sadr`i poezija. U slobodnom stihu, naime, koji je karakeristika i Novakovi}eve poezije, „govor no - -sintaksi~ki niz biva rascepqen izme|u svoje i me - re stihovnog niza“,22 ali wegova estetska ana tomija je svakako poetska. Pa ipak, ono {to odlikuje poeziju Du{ka No - vakovi}a, od wegovih najranijih pesama naovamo, jeste sprezawe dva govorno-sintaksi~ka niza, dru - gim re~ima, stihovana naracija ili naracija u sti- hu23, kao i otvorenost za mitsko i arhetipsko – dok

19 Gradina : ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu, Ni{, god. XXI, decembar 1986, br. 12, str. 98. 20 Novica Petkovi}, Jezik u kwi`evnom delu, Beograd, No - lit, 1975, str. 343. 21 Isto, str. 344. 22 Vidi: isto. 23 Vidi: Tawa Popovi}, Poema ili moderni ep, Beograd, Slu - `be ni glasnik, 2010. 103 izjedna~avawe ili pribli`avawe lirskog ja bio- grafskom ja, Novakovi}evu poeziju pribli`ava mo- dernom epu. Svojim prete`no dugim stihom, takore}i, izme- |u Paundovog pseudoheksametra ili Ginzbergovog sti- ha kao jedne disajne jedinice, i du`inom pesama koje prevazilaze nekoliko stranica24 – Novakovi - }eva pesma ima pretenzije na zvawe poemom u moder- nom smislu, a wegov opus da poprimi oblike moder- nog epa u nastavcima, {to iz kwige u kwigu obrazuje izgubqenu celinu i nostalgi~ni zov jedinstva jed- nog izgubqenog i zaboravqenog vremena. Karakteri - sti~na za mnoga kwi`evna ostvarewa sa narativnim potencijalom koja se imenuju poemom („Can tos“ Ezre Paunda, „Pusta zemqa“ T. S. Eliota, „Vizantija“ V. B. Jejtsa, „Tuga i opomena“ Branka Radi~evi}a, „Ser- bia“, „Stra`ilovo“, „Lament nad Beogradom“ Milo{a Cr wan skog itd.), Novakovi}ev opus, odnosno korpus pesama sa ovakvim karakteristikama, pribli`ava se malobrojnoj skupini autora koji su u istoriji kwi`ev nosti negovali ovakvo ose}awe sveta, `ivota i stvar nosti. S obzirom da se epska kwi`evnost javila kao uxbenik o svetu i `ivotu, a tu pre svega mislimo na Homerove epove Ilijadu i Odiseju, ona izra`ava to - talitet stvarnosti, verovawa, obi~aja i mi{qewa jednog doba i nacije. Na ovaj na~in uvi|amo „uzajam - nost i uslovqenost lit era ture i stvarnosti“25. Na- `alost, savremeni ~ovek `ivi u vremenu kada su ideje kontinuiteta, simetrije, harmonije i jedin - stva svesti zamewene idejama diskontinuiteta, asi -

24 Upu}ujem na slede}e pesme: „Napomena“, „Vetar“, „Svakom prekobrojnom orfejstvu“, „Durbin“, „Dolazak savetnika“, „Postu- pak pripovedawa“, „Mo`e{ li da zamisli{ Getea“, „Se}awe na prve qude“, „Ledine kraj puta“, „Makedonski okrajak“, „Jezik“, „Lampa“, „Sladoled“, „Razgovor s ranom“, „Povest o sticawu pre - zira“ (Se}awe na prve qude : izabrane pesme 1976–2000, Centar za kulturu „Gradac“, Ra{ka, 2012); „Toga dana majmun“, „Cast ing“, „Po- setiteqka“, „Prila`ewe vili porodice Colovi} u Sutomoru“, „Du`ni~ko prole}e“, „Retu{irawe trajne i najtrajnije, foto - grafska stolica 2“, „Zahvalnost piscima govana“, „Zabele`eno Iz muzeja {umova“, „Ze~ja srca“ (Kad }emo svetla pogasiti, Beo - grad, Srpski PEN centar, 2010). 25 Tawa Popovi}, Poema ili moderni ep, Beograd, Slu`beni glasnik, 2010, str. 12. 104 metrije, disharmonije i fragmentarnosti. Prate}i dinamiku stvarnosti i razvoj dru{tva, ova nara tiv - na struktura se razvija i predstavqa odraz stvarnos - ti, jednog istrgnutog sveta kome danas odgovara tek kola`na tj. fragmentarna struktura pripovedawa, ali u kojoj se, paradoksalno, kontroverzna stvarnost da sagledati u svojoj nakaradnosti i vulgarnosti, kako se to da uo~iti u pesni{tvu Du{ka Novako vi - }a. Ukratko, u pitawu je fleksibilan pojam kojim se ozna~avaju bilo koje du`e pesme nejasno odre|ene kompozicije. U prvobitnom zna~ewu, ep i epopeja su bile rezultat usmenog, kolektivnog stvarala{tva kada nije postojala pismenost, dok je poema kwi`ev - ni `anr. Poemu, tako, smatramo samo jednim od obli - ka epske poezije, zapravo, „jednom wegovom podvrs- tom“26. Pozivaju}i se na Hegelovu Estetiku gde je He- gel propitivao i tuma~io epsku poeziju, Tawa Po - povi} nagla{ava da je usled opirawa savremenog sve ta pred uobli~ewima kojima odgovara ep u anti~kom poimawu vremena i sveta, epska poezija napustila narodne doga|aje i kolektivnu svest i ograni~ila se na privatne, li~ne doga|aje ne bi li u wima na{la gra|u koju bi dovela u sklad sa epskim izlagawem. Takore}i, poema i ep onakvi kakve ih poznajemo u wihovom izvornom obliku, istovremeno sad r`e kom- ponente epa i izra`avaju otpor prema datom `anru, sa romanti~arskim otklonom i poricawem `anrov - skih granica, o~ekivawima i zakonitostima (na pri- mer, jedinstvo fabule i glasa, koherentnost si`ea, objektivni diskurs). [to se ti~e kolektivne svesti kao graditeqa epa, ona je u novije doba samo prelomqena kroz op- tiku i osetqivost pojedinca. Re~ je o nasle|u roman- ti~arskog subjektivizma kod stvaraoca koji bele`e hroniku stvarnosti svog prostora i vremena, kako smo ve} napred istakli povodom Novakovi}evog pes - ni~kog postupka. Kratko re~eno, „[p]oema dvadesetog veka ispoqila je, epski oblik lirizma’“27. Stvarao - ci senzibiliteta kao {to je Du{ko Novakovi}, po-

26 Tawa Popovi}, Poema ili moderni ep, Beograd, Slu`beni glasnik, 2010, str. 19. 27 Isto, str. 55. 105 se duju istan~anu opa`ajnu mo} za predmetni i or- ganski svet i za wih sve biva podjednako va`no, i u ovom, ima`isti~kom tretmanu, otkriva se epsko ose - }awe sveta – ose}awe anti~kog ~oveka: da se ~itav svet obuhvati {to je mogu}e istinitije. Ovo se poka - zalo kao mogu}e, ali zbog duha vremena, bitno redu- kovano ili segmentirano.28 Me|utim, i pored redu - ko vanijeg pristupu poemi, opusi ovih autora, gotovo po pravilu uvek zahtevaju velike ~itala~ke zamahe, strpqewe i, najzad, vreme koje se bitno razlikuje od anti~kog poimawa vremena. Budu}i da se Novakovi} bavi temama od nacionalnog zna~aja (egzistenci jal - nim i dru{tveno-politi~kim pitawima – {to je oduvek predmet epa/poeme), onda je i du`ina teksto - va proporcionalna zna~aju opevanog sadr`aja koji zahteva iscrpnost i veliki verbalni raspon. Nije neizvesno da }emo nai}i na pesni~ke zbir- ke i pesme koje nisu u strogom smislu re~i poeme, i gde }emo uo~iti razbijenost na formalnom planu ali ne i na tematsko-motivskom – {to ne zna~i da ne postoji nit koja ih povezuje i spaja u celinu. Tada istovremeno mo`emo da svedo~imo o zaokru`enosti pojedinih epizoda epskog izlagawa, kao i (ne)mo- gu}nosti epa da se danas odr`i. Postupak ovakvog izlagawa je svojstven, najpre, Novakovi}evoj zbirci Kad }emo svetla pogasiti (~emu u prilog ide i broj- nost pesama – 105). Ovo nipo{to ne zna~i labavost kompozicije i spoqa{wih kauzalnih veza. Napro- tiv. Svi ti narativi korespondiraju, me|usobno gra- de}i novo ose}awe `ivota i sveta koje je sticajem dru{tveno-istorijskih i politi~kih previrawa raz- bijeno ({to sugeri{e iluziju totaliteta). Tako do- bi jamo zaokru`enu sliku o odre|enim aspektima stvarnosti koju pesnik sasvim proizvoqno mo`e da razvrstava po ciklusima ili svojim drugim pes- ni~kim rukopisima. Nije retko da ovo bude i kri - terijum pri sa~iwavawu izbora iz poezije nekog pesnika. Dakako, mnogi bi rekli da imamo posla sa du`im i kra}im narativnim pesmama, {to je manir

28 U HH veku svedo~ili smo Paundovom nastojawu da svojim Can tos–ima obuhvati i spregne razli~ita znawa, razli~ite dis - kurse, postupke i pisma i postavi ih na jedno mesto, {to se poka - zalo kao simpati~an poku{aj, ali neuspe{an i nedovr{en. 106 ostalih evropskih tradicija koje ne poznaju pojam poema, pritom prenebregavaju}i upesmqeni sadr`aj koji je pored dru{tveno-anga`ovanog i kriti~kog pristupa neretko i mitska interpretacija ili invo- kacija mita, a mo`da kao najboqi pokazateq upravo liteararni opus i teme koje dominiraju. Tako|e, dru ga spoqa{wa odlika modernog epa na koji upu}uje Ta - wa Popovi} je i „uobi~ajena podela na mawe celi- ne“29, uslov koji tako|e ispuwava Novakovi}eva poe- zija. No, danas, „uop{te nije va`na spoqa{wa for - ma epa, ve} wegov unutra{wi sklop“30. Kop~a koja spaja i/ili razdvaja pesni~ke tekstove unutar pes- ni~ke zbirke postaje naslov, koji mo`e da se posma- tra kao deo/segment istog tematsko-motivskog okvir a. Upliv elemenata iz svakodnevnice u poemu pribli- `ava je proznom `anru, iako je si`e poeme svede ni- ji i retko realizovan do kraja. Zato se ep/poema, od kolektivnog, plemenskog stvarala{tva pomerila na marginu, otvorena za potisnuti kriti~ki glas sa izra`enim ideolo{kim stavom, i retko }e se, makar i u tragovima, na}i u savremenoj produkciji pes- ni~kih zvani~nika, kao {to je u srpskoj kwi`ev - nosti to slu~aj kod Du{ka Novakovi}a. Novakovi}eva gramatika se raspiwe izme|u ja i mi: u wima se izra`ava empirijsko referirawe sveta, jedna~e}i pesni~ki subjekt sa biografskim ja, dok u pojedinim pesmama poziciju govornog subjekta preuzima drugo lice jednine, ~ime pretenduje ka ob- jektivizaciji. Ja predstavqa ono su{tinsko sta - ni{te egzistencijalnog i istorijskog bi}a, ono je napadnuto i rascepqeno bolnim udarima doba sveta; ja koje posustaje kapitulira pred `ivotom i neda- }ama wegove antropolo{ke i ontolo{ke katastrofe i mi kao poziv, kao krik nara{taja, vremena, kao tra- gi~ni drhtaj, opomena u haosu i bezizlazu svetskog udesa. Poezija Du{ka Novakovi}a nudi neposredan, diskurzivan i komunikativan pesni~ki izraz li{en zapretanih zna~ewa. Wegova pesni~ka re~enica ko - ja se da lako de{ifrovati, usmerena je da u ~itaocu

29 Tawa Popovi}, Poema ili moderni ep, Beograd, Slu`beni glasnik, 2010. str. 102. 30 Isto, str. 65. 107 prizove spontan, neposredan prijem poruke. S druge strane, wegova poezija se zasniva na saznawu o ~ove - kovoj tragikomi~noj sudbini. I kada kroz grotesku demistifikuje stvarnost i civilizacijske tekovi - ne, Novakovi} to ~ini u ime slobode. Humor, wegovi razli~iti vidovi, za pesnika su pokazateqi te slo- bode – mogu}nost kritike, ali mo`da i isticawa sopstvene nadmo}i. Demistifikuju}i ~oveka, wego - ve duhovne tvorevine, wegovu istoriju, svode}i ga na wegovu biolo{ku su{tinu, kroz ironiju i grotesku, kroz crni humor koji katkad zavr{ava i u apsurdu, Novakovi} je ostvario svoju pesni~ku slobodu. Ime- nuju}i zlo, Novakovi} govori u ime dobra; govore}i o ~ovekovim zverskim nagonima, ~ini to u ime o~o- ve~ewa; smeje se da bi odagnao melanholiju; igra se da bi izbegao svu tragi~nost ~ovekovog postojawa – i izvojevao kakvo-takvo oslobo|ewe.

______

Branislav @ivanovi} SLEDß BIT-POÇZII I SOVREMENNßH ÇPI^ESKIH STIHOTVORENIY V TVOR^ESTVE DU[KO NOVAKOVI^A Rezõme Novakovi~ svoi stihotvoreniæ sozdaet opiraæsý na kulýturno-istori~eskie nameki i podrobnosti, v to vremæ kak sami stihi retori~eski i polemi~eski otnosætsæ k dramati~noy realýnosti. Ih glavnaæ nitý plotno opiraetsæ na socialýnÿe temÿ, pri ~em `izný izobra`aetsæ v ram - kah ~ernogo õmora i tragikomiki. Glavnÿe punktÿ ego stihov – çto voynÿ, obåestvennaæ beda, zreliåa nastoæåe- go vremeni – no obþæzatelýno ironi~eski obsu`daemÿe. No nesmotræ na to, ~to stihi Novakovi~a predstavlæõt soboy pre`de vsego vid protesta i kritiki aktualýnÿh sobÿtiy, v tom ~isle i povsednevnÿh obåestvenno-politi~eskih povorotov v strane i za rube`om – im vse-taki prisuåi krepkie liri~eskie ~uvstva. 108

Branislav @ivanovi}

TRACES OF A BEAT POETICS AND A MODERN EPIC POETRY IN THE POEMS OF DU[KO NOVAKOVI]

Summar y

The pa per dis cusses the domi nant aspects of Du{ko Novakovi}’s poetics, link ing them to the po etic prin ciples of the Beat Gen er ation in the USA in the mid-20th cen tury through ex amples of his po etry, not to make an im me di ate anal ogy, but more to de tect their po etic her i tage. In ad di tion to that, fol low - ing Novakovi}’s long verse with a nar ra tive com po nent, the au - thor of this paper deals with the charac ter is tic s of a modern ep- ics – with the ex amples from his tory of the lit er ature and mod - ern po etry. It was antic i pated in poets’ longer poems, which re spond to a con tem po rary sense of the world with an aban - doned idea of con ti nu ity, sym me try, har mony and unity. Vasilije Radiki} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Fakultet za kulturu i medije u Beogradu radikicbg@ya hoo.com SIGNUM STVARALA^KE AUTENTI^NOSTI

Du{ko Novakovi}, Zabava za utu~ene: izabrane pesme 2002 –2010, Beograd, 2012.

Apstrakt: Rad predstavqa sa`et osvrt na poetiku jednog od najzna~ajnijih stvaralaca savremenog srpskog pesni{tva. Autor se posebno fokusirao na Novakovi}ev stvarala~ki postupak koji doprinosi ose}awu stvara la~ke autenti~nosti kao jedne od dominantnih odlika wegovog poetskog pisma. Kqu~ne re~i: anga`ovanost, moralnost, inovativnost, kriti~nost, ironija, erotika.

Poetsko delo Du{ka Novakovi}a – pesnika, ka- ko bi se to u svakida{wem `argonu reklo „sredwe generacije“ – predstavqa jedan od najzna~ajnijih kor- pusa savremenog srpskog pesni{tva. Novakovi} je u na{u modernu poeziju uneo sasvim osoben jezik i stil i bitno „razmrdao“ tradicionalnu poetsku matricu ~vrsto oslowenu na poetske kanone prethodne epohe. Inovacijsko zna~ewe Novakova}evog pesni~kog opusa ogleda se, kako na motivskom i stilsko-jezi~kom pla- nu, tako i na planu stvarala~kog postupka. Re~ je o pesniku koji je u izvesnom smislu re- laksirao standardnu pesni~ku formu, otvoriv{i je ka novim kreativnim prostorima – utoliko {to je izvr{io svojevrsnu kontaminaciju poetskog i nara- tivnog izraza. S druge strane, ono {to u zna~ewskoj ravni posebno obele`ava Novakovi}ev poetski ruko- pis jeste, svakako, wegovo izrazito insistirawe na na~elu „moralnosti“ i „kriti~nosti“, odnosno stva - rala~ke anga`ovanosti, iza koje, po pravilu, stoji sna`na vera u mo} re~i. Novakovi}ev izra`eni kri- ti~ki anga`man u poetskom stvarawu, svakako se ne bi mogao svesti na uobi~ajene forme kriti~nosti – one koja se iz medija i diskursa svakodnevice, sasvim 110

„neprevrela“, preliva u literaturu. Novakovi}evo iz- razito insistirawe na dru{tvenosti ili anga `o- vanosti u kwi`evnom stvarawu visoko nadilazi uobi~ajene forme kriti~kog govora o stvarnosti i u su{tini ga ironi{e i destruira. Wegov sasvim is - ko{eni ugao posmatrawa sveta usmeren je dominant - no na samu `ivotnu marginu, odakle u osobenim, zgu - snutim poetskim fragmentima „emanira“ izuzetno znakovitu sliku aktuelnog vremena i prostora. Ulaze}i u samu sr` `ive stvarnosti, pesnik samosvojnim sredstvima jezika i stila, izgra|uje oso- beno metafori~ko tkawe – pro`eto sna`nim aluziv - nim nabojem i ironijskim i crnohumornim nazna ka - ma. Wegov poetski izraz zasnovan je na bespo{tedno m nemirewu sa sveop{tom trivijalizacijom govora, a time i celokupne stvarnosti. Zaista, retko je ko u na{oj savremenoj poeziji tako suptilno „skinuo“ ono {to se mo`e definisati kao esencijalna ispraznost , a koja dominantno obele`ava savremeni standardni komunikacijski id iom, ~ija otu|enost emanira op - {tu prazninu kao osnovnu duhovnu odrednicu savre - menog doba. Novakovi} posebnim, ironi~nim jezi~kim „{ifrarnikom“ detektuje nezaustavqivo udaqava- we govora od svog `ivotvornog vrela – sve daqe od `ivodarne, produktivne komunikacije, ~iji je ciq i osnovna nakana ne samo da kazuje, nego i ukazuje, da napada, ru{i i gradi s onu stranu ispraznog fra zi - rawa i nepodno{qive lako}e „blebetawa“. Novakovi}ev pesni~ki iskaz je suptilna, poet- ski cizelirana parodija op{teg, svakodnevnog, ba- nalizovanog jezi~kog idioma, otu|enog od same su- {tine prirodne jezi~ke komunikacije. Wegovo pes- ni~ko poslawe se, istovremeno, mo`e prihvatiti kao jedan od sasvim retkih autenti~nih poku{aja u na - {oj kwi`evnosti da se u `ivom, teku}em vremenu i autenti~nom poeti~kom kontekstu – u podno`ju iro - nije i persifla`e – pokrene svest ka vra}awu istin - skom, `ivom i `ivotvornom govoru. A to jest povra- tak unutra{wem smislu re~enog, doslovno – samoj istini i qudskoj autenti~nosti. Taj napor u okviru Novakovi}evog stvarala~kog pisma mo`e se prepoz- nati, pre svega, u wegovom osobenom odnosu prema je zi- ku kao amalgamskoj, stvarala~koj i tvora~koj struk - turi u kojoj se alhemi~arski „miksuju“ sasvim raz - 111 li~iti i disparatni stilsko-jezi~ki kompleksi – naj~e{}e me|usobno izrazito udaqeni i nekompati - bilni i, uz to i po pravilu – u nesaglasju sa uni- formnim kwi`evno-jezi~kim standardom. Lingvisti~ki gledano, jezik koji u svom poet- skom univerzumu Novakovi} koristi, prete`no je „skinut“ sa same socijalne margine, usled ~ega su veoma prisutne razne forme „novogovora“, slenga i argoa, a zatim i nanosi jezi~kih supstrata i govor - nih varijabli, nastalih na nekada{wem jugosloven - skom govornom prostoru u sociopsiholo{kom miqeu zavr{nih decenija HH veka. Otuda bi se na vokabu - laru i stilu Novakovi}evog poetskog opusa, kao na osobenom, veoma pomno pripremqenom reprezenta tiv- nom „uzorku“ moglo zasnovati savim validno lingvis- ti~ko prou~avawe savremenog srpskog „novogovora“ i drugih jezi~kih tendencija koje oble`avaju na{ savremeni usmeni i pisani jezi~ki izraz. Novako- vi}evo poetsko tkawe u tom poeti~kom znaku trans- formi{e se ponekad u posunovra}enu, kosti}evsku pletisanku „me|u javom i med snom“, koja se mo`e do`iveti i kao ironi~ni simulakrum aktuelnog vre- mena. A, ipak, nasuprot na~elu destrukcije, rasapa i degradacije, koje bitno obele`ava jezi~ku matricu wegove kwige Zabava za utu~ene – na drugoj strani, kao neka vrsta svetlog kontrapunkta, stoji na~elo Novakovi}evog poetskog moralizma. Naime, Nova ko- vi} je „skidawu“ i suptilnoj transformaciji novo - govora devedesetih pristupio koliko sa vidnom autor- skom odgovorno{}u, toliko i sa neporecivom stva- rala~kom kompetencijom. Pritom je, ma koliko to paradoksalno izgledalo, sav svoj stvarala~ki ulog „stavio“ na jezi~ki dignitet jednog posunovra}enog vremena – ne povode}i se ni jednog trenutka za tim da idiom „novogovora“ pretvori u jezi~ku lakrdiju „vesele ve~eri“ i jeftinu „zabavu za utu~ene“. Napr o- tiv, iako u iskaz unosi elemente ironije, sarkazma i persifla`e, Novakovi} je od po~etka do kraja na strani „utu~enih“, ula`u}i izuzetan stvarala~ki trud i poetsku imaginaciju da autenti~ni id iom (pre svega, mladala~kih grupa i socijalne margine) trans- formi{e u bogatu, stilski unikatnu umet ni~ku po - 112 ruku, koja u svom osobenom kontekstu i zna~ewu po- staje koliko ironi~na, sna`na i znakovita, toliko i metafora jednog vremena koje je uveliko „iza{lo iz zgloba“ i izgubilo vezu sa su{tinom i kosmi ~kim kompasom. Sve to ~ini da na~elo moralnosti postaje osnovna strukturna odrednica Novakovi}evog po et- skog pisma – ugra|ena u samu osnovu wegovog poetskog izraza – ~ak bi se moglo re}i i u osobenu formatiza - ciju jezi~kih i stilskih struktura iz kojih je kom- ponovan ovaj rukopis. Istovremeno, Novakovi}ev stvarala~ki postu- pak obele`ava sna`na te`wa ka inovativnosti na svim nivoima poetskog izraza – stvarala~ki napor da neo~ekivanim, novim, samosvojnim, kad{to i za- mr{enim putevima svoju stvarala~ku misao usmeri ka razumevawu i sapatwi, ako ne i poistove}ewu sa utu~enima. Sam taj „cini~ni“ oksimoron u naslovu pesni~ke zbirke kao da daje posebnu, sasvim osobenu boju wegovom poetskom iskazu: jer, zaista – {ta je to {to mo`e zabaviti utu~ene, one kojima su, u vre- menima kataklizma i sveop{teg rasapa sre}a, radost ili nada okrenule le|a. Otuda, ovaj oksimoron iz naslova mo`e imati i drugo, ubojitije i bespogo vor- nije zna~ewe – postaje znak op{teg usuda savremenog doba u kome svi, od pojedinaca do ~itavih dru{tve- nih grupa i slojeva, postaju pripadnici kaste „utu - ~enih“. Uno{ewe neposrednog „anga`mana“ u pesni~ki govor predstavqa veoma bitnu odrednicu Novakovi - }evog postupka: naime, anga`ovana, kriti~ka kwi- `evnost – {to zbog ideolo{kih „repova“ koji je pra- te, a jo{ vi{e zbog zazora od trivijalizacije „mora- li sawa“ i sna`nog upliva ove{tale svesti – suo~ava se sa „praksom“ da se svaki vid „produktivnog me- {awa“ kwi`evnosti u domene „stvarnosti“ smatra problemati~nim. Novakovi}eve kwige u tom smislu vaspostavqaju delatni smisao poetskog anga`mana i vra}aju kwi`evnom stvarawu pored estetske i auten- ti~nu eti~ku dimenziju. U Novakovi}evoj poetskoj transformaciji stvar- nosti, prisutno{}u i metafori~ko-simboli~kom pro- duktivno{}u naro~ito se izdvaja sloj erotskih zna- ~ewa. Kao i u wegovom celokupnom opusu, izuzetno 113 prisustvo erotskih konotacija vidqivo je ve} na prvi pogled u kwizi Zabava za utu~ene. Erotsko se u Novakovi}evom stvarala~kom postupku percipira najpre u simboli~kom zna~ewu – na fonu frojdov - skog poimawa erotike i seksualnosti – ~ime se po- sebno podvla~i prisustvo energije libida u projek- tovawu pesnikovih poetskih tvorevina. Budu}i da su mnoge erotske manifestacije pra}ene odre|enim, strogo sankcionisanim tabuima, Novakovi} seksual nu simboliku u svom pesni~kom pismu uklapa u jedan {iri poeti~ki kompleks, poja~avaju}i na taj na~in svoju osnovnu stvarala~ku liniju, izrazito obele`e nu zalagawem za „filozofiju“ nesputanosti i slobode kao osnovne antropolo{ke odrednice wegovog poet- skog moralizma. Otuda, u kontekstu Novakovi}eve pesni~ke kwi ge Zabava za utu~ene – moralizatorski diskurs bi se mogao, najpre, svesti pod pojam „unutra{we auten - ti~nosti.“ Neosporno je, naime, da bi se Nova kovi - }ev celokupni opus mogao najdoslednije pojmiti kao stvarala~ki projekt ~ija je osnovna intencija – raz - obli~avawe svakog vida izvitoperewa ili trivija- lizacije `ivota, nasuprot qudske usmerenosti ka bitnosti ili autenti~nosti. Svakako, ta vrsta unu - tra{weg, moralnog „transfera“ erotskog u podru~je kulture ugra|ena je u samo poimawe „antropolo{kog“ – slobode, kulture i o~ove~enosti. To je za ovog pesni - ka isto {to i osve{}enost ili, ~ak, osve{tanost – ukoliko bismo u interpretativni vokabular uneli jednu takvu odrednicu koja bi, svakako, predstavqa - la raritet u pesnikovom stvarala~kom leksikonu. Novakovi} ne be`i od moralisti~kog i moralisawa, pa ~ak ni od sna`nog, pregnantnog eti~kog disputa – {to }e re}i od produktivnog, delatnog govora i di - rektnog poetskog anga`mana. Shvatawem poetskog go- vora kao kriti~kog promi{qawa `ivota i sveta – u dana{wem vremenu i u novom kontekstu (i svakako novim umetni~kim sredstvima) Novakovi} vasposta v- qa svojersnu formu modernog poetskog moralizma – nasuprot sve prisutnijem poetskom vokabularu obe - le`enim nevericom, ravnodu{no{}u i cinizmom. U slavu i svrhu autenti~nosti govora kao su{tin- skog obele`ja qudske vrste, Novakovi} u pesni~ki 114 vokabular unosi „so~ne“ izraze, metafore i simbole osloba|aju}e energije – kakvi su se neko} mogli pre - poznati u tradicionalnom usmenom erotikonu, Vuko- vim zbirkama usmene poezije, a danas u mladala~kom slengu – svedo~e}i tako o autenti~nosti i trajnosti ove vrste poetskog nasle|a. Taj sloj, toliko prisu- tan i `iv u frazi srpskog jezika, retko ko je u na{oj savremenoj poeziji tako verno „skinuo“ kao ovaj pes - nik – istovremeno mu daju}i sna`no poetsko, meta - fori~ko, stilsko i kulturolo{ko zna~ewe. Materijal za svoje poetske tvorevine Novako- vi} uzima iz `ivog, presnog `ivota, pa bi se otuda sa puno razloga moglo tvrditi da je malo ko u savre - menoj srpskoj poeziji tako uspe{no transformisao i modernizovao ton i zna~ewe savremenog poetskog idioma – upravo posredstvom samosvojne umetni~ke aktualizacije i transformacije erotske semantike. Na taj na~in pesnik visoko nadilazi ono prizem - qeno, funkcionalizovano zna~ewe koje se u na{oj savremenoj poeziji ispoqavalo u raznim vidovima umetni~ki prili~no prizemqene funkcionali za - cije erotskih motiva, kako iz stvarala~ke zaostav- {tine Vuka Karaxi}a i „usmenog erotikona“, tako i iz raznih drugih stvarala~kih korpusa. Kada je re~ o umetni~kim sredstvima koje je ovaj pesnik uneo u srpsko poetsko stvarawe, neop- hodno je podvu}i da je danas, u na{em savremenom pesni{tvu te{ko na}i tako kompleksan, slojevit i iskri~av izraz – u kome se motivi senzualnog i erot- skog ne samo ne profani{u, niti uni`avaju, ve} se, kako bi se kriti~arskim `argonom reklo, uzdi`u do estetske ~iwenice. Re~ „kapitulacija“ ({to je i naslov uvodne pesme u zbirci) u na{em kolektivnom bi}u odjekuje kao razorna detonacija (ili, mo`da, denotacija!?); ba{ na milenijumskom preseku posta - la je deo na{eg tragi~nog istorijskog usuda i signum traumati~nog kolektivnog hazarda, koji se – na ni - vou diskursa – nikad do kraja ne da „relaksirati“. Mo`da bi se mogao pripitomiti samo jezikom „pesme“ – dakle, u sferi vi{esmislenog i tajanstvenog, po- daqe od diskursa „analiti~ara“, nacionalnih bar- dova, pa i ha{kih delilaca pravde. Re~ „kapitu - lacija“ kod nas ima vi{e zna~ewa, ali je svakako 115 najtraumati~nija u politi~kom i istorijskom dis - kursu kada ozna~ava predaju – gubitak suvereniteta u bilo kom vidu. No weno se zna~ewe, donekle mo- difikovano, mo`e odnositi i na druge vidove pre - daje – recimo u sportskim nadmetawima, u verbal - nim nadmudrivawima, ali i u svakodnevnim `ivot - nim situacijama, sve do same smrti, napu{tawa `ivota. Ona se mo`e ~itati kao onaj posledwi, ko - na~ni kapitulantski ~in, za koji nema oprosta ili pomilovawa i koji se ne mo`e obesna`iti nikak- vim sredstvom dostupnim ~oveku – varkom, prome - nom uverewa, ignorisawem, pomilovawem... Tabuiranost seksualnog u na{oj kulturi, pa i u kwi`evnosti, mogli su da dekonstrui{u samo auten- ti~ni i izvorni duhovi i beskompromisni „prevrat- nici“ sa izo{trenim sluhom za tamnu, skrivenu, „se- novitu“ stranu nacionalne kulture – kakvi su bili Vuk Karaxi} ili, pak, jedan Rastko Petrovi}. U tom kolu je i pesnik Novakovi} sa svojom pesni~kom kwigom Zabava za utu~ene. Naravno, u Novakovi}e - vom rukopisu erotsko je transponovano jezikom mo- derne poezije, gde se dominantno javqa u ironijskom zna~ewu o ~oveku koji je u savremenom svetu izgubio autenti~nost. Novakovi}ev rukopis u zbirci Zabava za utu- ~e ne odlikuje sasvim nesvakida{wa i neobi~na kon - taminacija erotskih, eti~kih i moralisti~kih zna- ~ewa. Pesnik kao da pokazuje kako se iz istog iz- vori{ta – reklo bi se, istog antropolo{kog vrela – napajaju i erotsko i eti~ko. Autor u svom poetskom iskazu pokazuje koliko je rukopis erotskog sna`an i upe~atqiv, da se u wemu, hteli to ili ne, pre poz - najemo doslovnije i autenti~nije nego u bilo kojoj drugoj vrsti ogledala. Vaqa re}i da je Novakovi} u ovoj kwizi (a posebno u poemi „Kapitulacija“) na~i- nio ~udesan spoj moralisti~kog i erotskog i tako dve ravni koje se u obi~noj komunikaciji glatko mi- moilaze – doveo u direktan kontakt, {to je rezul- tiralo sna`nim emocionalnim iskri~ewem. Pesma po~iwe evokativnim tonom – jednim izrazito dugim stihom u formi evokacije, sa sna`nim primesama erotskog, koje u Novakove}ivoj poeziji ima izuzetno razu|enu konotaciju. Ba{ ta rasko{na vrsta poet - 116 ske interakcije ~ini wegovo stvarawe tako osobe- nim u savremenoj srpskoj kwi`evnosti:

Ma gde ste, bre, dani kad sam sve ra dio Brzopotezno, lako i prefiweno Podupiru}i se kamewem, pre~agama, rakqama Taru}i se razga}en o travu i li{}e Dr`e}i se uzdahom za vazduh Bio onaj koji sokolovim okom, iz prve Poga|a Adamavom olovkom sami centar Kamufliranih me|ica , kliktao(...) O, dani poletnog naticawa Popu{ili ste me br`e od cigarete!(...)

______

Vasilije Radiki}

ZNAKI TVOR^ESKOY AUTENTI^NOSTI

Rezõme

Literaturnÿe noviznÿ kotorÿe predostavlæõt nam stihi Novakovi~a – mnogo~islenÿ: oni voploåaõtsæ v sfe- re motivov, stiley i æzÿka, tak`e i tvor~eskogo processa. Re~ý idet o poçte kotorÿy prinætuõ formu poçzii otkrÿl dlæ novÿh tvor~eskih stiley, sdelav svoeobraznoe soedi - nenie poçzii i prozÿ. Esli smotrim glazami lingvista, mo`no skazatý ~to ispolýzuemÿy Novakovi~em æzÿk v sti - hotvoreniæh beret svoe na~alo v socialýnom marginale. Analiti~eskaæ poziciæ poçta iz kotoroy on nablõdaet proævleniæ `iznennogo marginala predostavlæet emu bo - gatÿy isto~nik raznoobraznÿh zreliå – blagodaræ ey poçt çmaniruet `ivopisnuõ kartinu vremeni i okru`aõåey sredÿ, çtim i ukreplæetsæ ego vera v moåý slov.

Vasilije Radiki}

SIGNUM OF CREATIVE AUTHENTICITY

Summar y

There are many in no vations brought by Novakovi}’s cre - ative phe nom e non. They ex ist on mo tives’ and sty lis tic – lin - 117 guistic level, as well as on the level of cre ative pro cess. This is a poet who opens a stan dard po etic form to new, cre ative spaces- so much as he per forms a unique con tami na tion of nar ra tive ex - pres sion. Lin guis ti cally speak ing, the lan guage which Nova - kovi} uses in his poetic universe mostly rep re sents the lan guage of so cial mar gin. His quietly slanted van tage point of the world is focused on the mar gin of life, from which he, by concentrated po etic fragments, „em anates“ ex tremely wordy im age of the pres ent time and space, strongly be lieving in the power of words.

Sanda Risti} Stojanovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Prva beogradska gimnazija [email protected] SE]AWE NA PRVE QUDE – IZABRANE PESME (1976-2000)

Apstrakt: U tematsko-motivskoj ravni Novakovi}e- vih stihova dominira stvarnost, sam `ivot koji je negde izme|u pojma koji obuhvata sve postoje}e i pojma koji ozna- ~ava prolazni trenutak koji se ogla{ava iz najintimnije pesnikove blizine. Sa tom stvarno{}u ukr{ta se mitska pro{lost, kulturno nasle|e i kwi`evna tradicija. Tra - `e}i na~in da se oslobodi sveop{teg qudskog stida, pesnik bi najradije da preokrene perspektivu i fizi~ki svet za- me ni duhovnim. Kqu~ne re~i: estetika ru`nog, izmena postoje}eg, egzi - stencija, remetila~ki faktor, imaginacija.

Poezija Du{ka Novakovi}a nosi i raznosi duh nemira, prepuna je hrabrosti, ima prodornost i ri- zik razbije svu logiku i nelogiku klasi~nog pesni - {tva. Ako postoje neke granice pesni~kog izra`a- vawa i slobode, onda je pesnik Du{ko Novakovi} pro{partao svim ekstremnim putawama i putevima najdaqim do kojih je sloboda pesni~kog izra`avawa i{la i do{la. Wegova poezija ima i odlike ekspresionizma, ~esto se weni vrhunci nalaze na onoj strani esteti - ke ru`nog, uz majstorske slike pune naboja, tenzije i emocija, sistemski izvedene u jednu celinu koja nam govori o pesnikovom poimawu na{eg doba, wego- vog i na{ih `ivota. Bogatstvo re~i, izraza, surovost slika i surovost pesnikove ekspresionisti~ke imaginacije sla`u pesnikove re~i u kamione naboja i tenzije, koji voze po putevima na kojima je mogu} sudar i sa `ivotom i sa smr}u i sa qubavqu. Jedna od osnovnih osobina poezije Du{ka Novakovi}a je osloba|awe same poe- 120 zije od lepog privida. Time re~i pesnika postaju sna- ga koja vitla `ivot kao vetar i orkan iz sebe, ali i koja je svesna svih promena i preokreta i obrta koje poezija i `ivot nose. U temequ svakog avangardnog pesni{tva, pa i pesni{tva Du{ka Novakovi}a je aktivan stav prema `ivotu. Wegove re~i ne slikaju mirne slike, ideale lepote, ne sna`e fikciju i idilu obamrlog i u~ma- log, ve} te`e da opi{u tu stalnu i preko potrebnu vezu i tenziju izme|u umetnosti i `ivota. Sve to ide u korist pesnikovog ponirawa u dubinu i su{tinu Umetnosti, Smisla i Bi}a. Taj naboj koji pesnikove re~i imaju izmi~e potpunoj jasnosti koja je ideal za lewog ~itaoca dana{weg vremena. Nasuprot zadovoq- stvu i u`ivawu u praznini sveta, pesnikove re~i bu- jaju i sna`e se mukom, gor~inom, mu~ninom i nezado - voqstvom. Jer autenti~na umetnost izvire iz li~nosti autora koji snagom svoje li~nosti zapisuje re~i koje nisu samo puke ideje i predmeti koji bi bili konti - nuitet sa povr{nim shvatawem sveta i `ivota. Wegov pesni~ki do`ivqaj odjekuje gromoglas- no i bu~no, wegova poezija nije neprikladna u od- nosu na `ivot i istorijsko vreme u kome je nastala. Naprotiv. Ima i nit bespo{tedne kritike konzer- vativi zma i qudske bede koju na{e vreme vaqa i no- si. Wegove pesni~ke re~i nam kazuju da `ivot nije savr{en i da u wemu nije sve harmoni~no, idealno. Ova velika avantura re~i i `ivota, veliki na- boj re~i i borba za `ivot i re~i dovodi, pre svega `ivot (pesnika) u samu `i`u. Ali dovodi i smrt u samu `i`u. Pesnik Du{ko Novakovi} je jedan od onih pes- nika koji su svesni da se drama sveta mora i mo`e uvesti u poeziju. Samo tako se mo`e pratiti `ivot i pisati o `ivotu, svestan stalnih promena i lomova, u svetu u kome se postavqa pitawe {ta je to ve~no i trajno. Poezija zato, ovakva naro~ito, mora da ogoli `i- vot, gotovo da svu~e sa wega sve velove ili svu ode}u i teskobom poetske imaginacije da secira `ivot i `ivotnu realnost. Ova poezija poseduje i revoluci o- narnu crtu, zahtev i te`wu za izmenom postoje}eg stawa. 121

* * *

Nekada su stihovi Du{ka Novakovi}a zavitlani gor~inom, neprijatni. Ali sve je to tako da bi struk - tura slika koje stvara pesnik bila jednaka istin - skom intenzitetu re~i koje je ispisao. Kao da u we- govim stihovima ~u~i zgr~en lik dana{wice, ali i wegova li~na ravnote`a `ivota i pesme. Stvarnost pesnik se~e svojim re~ima kao makazama, prave}i od tako ise~enih slika stvarnosti konture svoje egzi- stencijalne muke. Svi stihovi i re~i su naj`ivqi i najja~i deo pesnikove egzistencije. Ova poezija poseduje i di- menziju dijalekti~nosti i brojne dijalekti~ke pa- rove. Prisutna je i filozofska i teolo{ka dimen- zija. Za autora je i pisawe i ~itawe poezije – avantu ra. Avantura koja se urezuje u `ivo tkivo poezije i `ivota. Ako postoji oskudica sveta – nasuprot toga je bogatstvo pesme i poezije. Jer u poeziji su mogu}e neverovatne stvari, koje se u potrazi za stra{}u iz- nova konstitui{u kao lik pesnikove tenzije.

* * *

Filozofski gledano, postoji jo{ jedan sloj ima - ginacije u ovoj poeziji – to je mitski sloj. Kroz isto- riju civilizacije se iznova stalno potvr|ivalo da umetnost i mit idu zajedno. I mitske elemente u svojoj poeziji pesnik Du{ko Novakovi} razvija sves- tan onoga na {ta je ve} Hegel ukazivao – rastu}e mo}i razuma. Neki filozofi su skloni da objasne mitsku komponentu u delima savremenih umetnika i pesnika, zbog oja~ane mo}i religije i mo}nih po- liti~kih ideologija. A na{e vreme je donelo i si- tuaciju da je politi~ka mo} podjarmila i samu mo} razuma. Ipak pesnik Du{ko Novakovi} sa mitolo- {kim slojem u svojoj poeziji nas podse}a da je svaki mit uvek zasnovan na poetskoj imaginaciji. A ima u ovoj poeziji i onoga ~ega je ve}ina fi- lozofa svesna jo{ od Hegelove ideje o kraju umet - nosti – u smislu da je umetnost postala neaktuelna forma i da danas vladaju Nauka, Tehnika i Poli - tika. A dokidawe egzistencije umetnosti se doga|a u jednom od wenih najbitnijih domena – recepciji. 122

Stihovi Du{ka Novakovi}a su u saglasju sa Mark - sovim mi{qewem da je umetnost „remetila~ki fak- tor“ na putu razvoja „logike kapitala“.

______

Sanda Risti} Stojanovi}

VOSPOMINANIÆ O PERVßH LÕDÆH – VßBRANNßE STIHOTVORENIÆ (1976-2000)

Rezõme

Obilie slov i vÿra`eniy, `estokie zreliåa i bez`a- lostnostý vÿrazitelýnÿh pere`ivaniy poçta pomeåaõt ego slova v gruzoviki nagru`ennÿe azartom i vspÿlý~i- vostýõ; çti gruzoviki hodæt po dorogam na kotorÿh slu- ~aõtsæ avarii s `iznýõ, so smertýõ, s lõbovýõ. Odna iz samÿh glavnÿh harakteristik stihotvor~estva Du{ko No- vakovi~a – çto osvobo`denie samoy poçzii ot skazo~nÿh illõziy. Takim sposobom slova usilivaõtsæ do predela na kotorom raspÿlaõtsæ `iznennÿe vihri i uraganÿ v ~e - loveke, no sila ego slov vpolne soznaet vse izmeneniæ i oborotÿ prisuåie poçzii i `izni samoy. Çta poçziæ obla - daet svoystvami dialektiki, no ey ne ~u`dÿ i filoso - fi~eskiy i teologi~eskiy priemÿ. Avtor s~itaet ~to pi - satý i ~itatý poçziõ – çto priklõ~en~eskoe delo, za pe - ~atlevaõåeesæ v `ivuõ tkaný poçzii i `izni. Esli na svete estý niåeta – ey naprotiv stoit bogatstvo stihov, ibo v poçzii i nevozmo`noe vozmo`no.

Sanda Risti} Stojanovi}

THE MEMORY OF FIRST HUMANS – SELECTED POEMS (1976–2000)

Summar y

The wealth of words, ex pres sions, the cruelty of images and poet’s ex pres sion is tic imag i na tion ar range poet’s words in trucks of ten sions, the trucks which drive on the roads where colli sion with the life, death and love is pos si ble. One of the ba - sic quali ties of Du{ko Novakovi}’s poetry is re leasing the po etry from beau ti ful il lu sion. By do ing this, the poet’s words be come 123 not only the force that swirls life as wind or hurri cane from it- self, but also the force that is aware of all the changes, turn - abouts and re versal s which poetry and life bring with them - selves. This po etry has the di men sion of di alec tics, but there are also a philosoph i cal and theolog i cal dimen sions. Writing and read ing poetry are an adven ture for the au thor, the adven ture en graved in a liv ing tis sue of po etry and life. If there is a short - age of world, there is also a wealth of poem and po etry, becouse in cred i ble things are pos si ble in po etry.

Radomir Mi}unovi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

NAD PESMAMA DU[KA NOVAKOVI]A „GRAFIT I SEDEF“ i „RETKA ZRNCA NE@NOSTI“

Apstrakt: Izabrane pesme predstavqaju zrnca ne`no- sti u grubim ko{uqicama stvarnosti. Ose}awe uslov qe - nosti i ponetosti izme|u radnika i oru|a za rad je ono {to stvara razumevawe i me|usobnu zavisnost. Kada zemaq - ski svet zapreti, spas je u ma{ti. Zato se pesnik zala`e za humanizaciju senzibiliteta upravo pred otvorenim pita- wima opstanka. Kqu~ne re~i: bi}e kwi`evnika, radnik i oru|e za rad, interakcija, sinergija, umetnost i stvarnost.

Iz dve zbirke izabranih stihova Du{ka Nova- kovi}a, objavqene u relativno kratkom, vremenskom razmaku, izabrah dve pesme, o kojima bih proslovio nekoliko re~enica. Za wih sam se opredelio stoga {to mi li~e na zrnca ne`nosti u grubim ko{uqi- cama stvarnosti, pa shodno tome, i oporom, nero man - ti~nom pevawu. Se}awe na prve qude, odnosno bi}e kwi`ev- nika, iznedrilo je numeru „Jo{ si moja olovka...“. Namerno rekoh „numeru“, jer me podsetila na melo- dijsku f(r)azu. Eto primera – zapravo, slu~aja – ka - ko „stvar“ postaje „tvar“. Stilo je, u stvari, produ - `ena ruka stiliste. Potvr|uje da olovka pi{e srcem, i to srcem … autora. Uzajamnost je postala neras ki - diva. Iste su im patwa i dragost. Umetnik bi hteo da ta simbioza potraje, ali se pla{i da }e svemu vrednom jednom, mo`da i koliko su tra, do}i kraj. @arko bi `eleo da ta pripadnost ne propadne tako brzo, pa tekst otvara naslovnim versom „Jo{ si moja olovka“. Blisko je wemu ose}awe uslovqenosti i pone- tosti izme|u rabotnika i oru|a za rad. To pokazuje i wegova „Oda vernoj saputnici“ koja nije (a jeste!) 126 qu bavna pesma u klasi~nom smislu, ve} pohvala pi - sa}oj ma{ini. Time se afirmi{e zavisnost i bes - krajno razumevawe izme|u alatke i poletnog/odanog korisnika, da ne ka`emo zavisnika. S obzirom na to da – i ona i on – slu`e poeziji, sudbinska i sudbonosna srodnost je neminovna. Do - du{e, pojavi{e se, u me|uvremenu, kompjuteri sa ja- ~im performansama, ali... prva qubav zaborava nema. Pisaqka i pisac, odnosno tastatura i literatura, ne misle se rastavqati, bez goleme nevoqe i sudweg ~asa. U obe pesme – srodnice, maltene bliznakiwe – po~etak izaziva nedoumicu, {to je, verovatno, pes - nikova namera bila i ostala: „Jo{ si moja ... ali jednom }e{ oti}i iz mog `ivota“. Stavqam trota~ku da bih ukazao kako se olovka mo`e smatrati devoj- kom, odnosno devojka se mo`e zameniti olovkom, uto - liko pre {to se odmah zatim spomiwu prezasi}eni qubavnici. Uostalom, evo te nevelike, ali veoma dra- gocene Novakovi}eve pesme, radi potpunijeg uvida o spajawu li~ne energije pesnika i wegove, ako ne ba{ qubavnice, ono bar qubimice – u svakom pogledu drage.

Jo{ si moja olovka...

Jo{ si moja olovka ali jednom }e{ oti}i iz mog `ivota Bez osvrtawa i re~i zahvalnosti, kao {to se ~esto razdvajaju

Prezasi}eni qubavnici. Osta}e{ sama i nema{tovita Bi}e hladno i iznevereno sve dok ne na|e{ da se zabode{

U ne{to voqenije od mene, od mene nepouzdanog i lomqivog Od mene koji nisam vi{e tvoj grafit s kojim si nekad mogla Da nadvisi{ zajedni~ku bol tako {to bi ga ne`no spustila na hartiju.

Udaqavawem oboje gube od zna~aja i efekta. A stih: „Osta}e{ sama i nema{tovita. Bi}e hladno i 127 iznevereno...“ svedo~i o uzaludnosti personifi ka- cije pribora, po raskidu sa kreatorom. [to }e re}i, samo duh o`ivqava predmete, dok druga strana, opet, poma`e duhu da opredmeti misao i do`ivqaj: „Sve dok ne na|e{ da se zabode{ / U ne{to voqenije od me- ne…“ proma}i }e povr{nijim ~ita~ima asocijacija na za{iqenu olovku, bode`u nalik. Oru|e se pretva- ra o~as u oru`je „... u ne{to vaqanije od mene nepouz- danog i lomqivog“. Ta samokritika, gotovo hula, ne- o~ekavana je utoliko vi{e ako se zna da su mnogi spisateqi narcisoidni i hvalisavi, retki su koji se bace na sebe kamenom i priznaju vlastite sla bos - ti i oma{ke. Me|utim, odmah potom dolazi presudna konstatacija „od mene koji sam tvoj grafit“. Saradwa i saose}awe iskazuju se nadasve re~ju zajedni~ka. Interakcija isinergija su o~igledni, a terapijsko delovawe umetnosti nesumwivo – mnoge sumwe se wome bla`e i le~e, pa se od bola sa~ine i dela. Tako {koqka proizvodi biser. A sedef je trajna vrednost povremenih i privremenih rana. Reko{e za biser da je to zaustavqena prolaznost. Zrnca ne - `nosti nalazimo, u punoj i pravoj meri, dakle, u navedenoj pesmi (pa i grafit je zrnast, zar ne?) Nikada se blagost ne gubi u Novakovi}evom pes- ni{tvu. Bilo je toga i uranijim fazama, ima ga i sada, bi}e ga i ubudu}e. Podse}awa radi, wegov „So- net o sticawu bisera“, objavqen ve} na startu bav - qewa re~ima, u Politici, najavio je samosvojnu li~nost. Od samog po~etka, Novakovi} spada me|u pesnike koji uporno istra`uju alternativnu di men- ziju pesni~kih sredstava. Otmenost forme po svaku cenu – nikad mu nije bila primarna. Ne kloni se slen- ga, {to nas podse}a na re~i Karla Sandberga: „@ar- gon je jezik koji je zasukao rukave i prionuo na po- sao“. Utoliko je vrednije obnavqawe iskustvenog i emotivnog potencijala, na taj tanani impuls koji se odr`ava i podr`ava re|om upotrebom, u konkretiz - mu, ~ime dobija na vrednosti. Ne tro{i se, zna~i, bez mere ni uzalud. Sedefom je obele`ena i pesma, po kojoj je ime - novana Novakovi}eva druga zbirka zbirki. Zabava za utu~ene posve}ena je voqenoj osobi. Metafori~ ki kazano – Perli. Sa sve prisvojnom zamenicom. Nema 128 dileme, prona|en je, za tu priliku, pravi termin. Posredi je – krupna sitnica, odnosno si}u{na krup - nica. Taman toliko, da se iska`e ose}ajnost u naj - osetqivijim trenucima. Qubav u tranziciji, da li je to mogu}e?! Po ko zna koji put, Du{ko Novakovi} ispoqava potrebu za kontrastom i smisao za postizawe para - doksa. Nepotkupqivi tuma~ svakodnevice, briqant - nom naracijom, uspostavqa svoj poredak, jer ovaj Si - stem (i drugi sistemi, jednako) potkrada vrle `ite- qe. Doslovnmo ~itamo: „Dani mi te vra}aju sa posla uni`enu i smalaksalu / I nemo}nu u svemu, jer te Sistem potkrada“. Uz nebrigu dru{tva, ide potro- {a~ka korpa, da obezdinari i obeznadi gra|anstvo: „Najzad, sve {to ima{ u nov~aniku / A nikada do - voqno, otima kasirka u samousluzi“. Kada zemaqski svet zapreti, spas je u ma{ti. Treba humanizovati senzibilitet pred otvorenim pitawima opstanka, deviza je Du{kova (u nedostat - ku drugih deviza). „Su{tina poezije sli~na je su- {tini sna“, smatrao je Stefan Georg. Na tom tragu je vers: „Pa hajde da se ~askom popnemo na jedan od ob - laka / I pro{etamo, dok jo{ ovde nije zlo~in slu- `iti se o~ima“. Upotreba re~ce jo{ simpati~no je u obe primer(e)ne pesme. Obja{wava strepwu i nago - ve{tava ~udo. Tako su, vaqda, nastale bajke: I gledati netremice u beskraj, odakle treba da stigne – Obe}ano ti je – na{a kraqevska ko~ija, za nikad zakazanu svadbu!

Ovde se o~ekuje najavqena legendarna nebeska ko~ija, koja siroticu na mah u princezu mo`e stvo - riti i osloboditi je banalnih problema. ^arobni {tapi} je – olovka. Koja pi{e i crta. Tako nekako, jezi~ka poezija biva poeti~ka slika. Nema veze {to je Autor diskontinuiran od tradicionalisti~kih metoda, neke formule su nepresu{ne. Zato su mitovi i daqe po`eqni, u datim situacijama. Revizijom ve rizma, eto, uvodi se pri~a u pesmu. Kao u drevnoj skaski, iz daleka }e sti}i mlado`ewa, spasilac. Sre- }an kraj ne bi trebalo da izostane. Do~im... Za ovog stihotvorca va`i propis/zapis, da se u hodu osloba - 129

|a preterane intime, predrasuda i zabluda, te se obra - ~un sa gor~inom ~esto zavr{ava nere{eno, pa utu ~e - nima ostaje da se pomire sa ~iwenicama, ~ekaju}i novu {ansu. Na taj na~in kraj se odla`e, do beskraja koji nije slu~ajno spomenut u pretposledwem redu. Bi}e da zato nema nijedne ta~ke u pesmi. [est zape- ta, dve crtice i jedan uskli~nik. A ta~kice su, even- tualno, u o~ima kojima se slu`e vide}i i vidoviti. A slu`iti se vidom nije zabraweno ni ka`wivo, bez obzira na digresiju u sredi{tu pesme. Izvesna doza liri~nosti nije suvi{na ni kod stihovnog pripoveda~a i retorika, sve je to poezija. Va`no je ne biti ravnodu{an ni odstutan. U~inilo mi se da nazna~ene dve pesme koje zagovaraju blis- kost i brinu zbog otu|enosti, a nemaju kilometra`u ostalih, zaslu`uju posebnu pa`wu i tuma~ewe, po{to ih mnogi presko~e, zbog kratko}e, ne shvataju}i wi- hove osobene ~ari.

______

Radomir Mi}unovi}

STIHOTVORENIÆ DU[KO NOVAKOVI^A „GRAFIT I PERLAMUTR“ I „REDKIE KRO[KI NE@NOSTI“ Rezõme Du{ko Novakovi~ prinadle`it k ~islu poçtov koto- rÿe ni v koem smÿsle ne otkazÿvaõtsæ ot issledovaniæ alýternativnÿh sloev poçti~eskih sredstv, s pomoåýõ kotorÿh duh o`ivlæet predmetÿ, v to vremæ kak predmetÿ sposobstvuõt duhu obþektivizirovatý mÿslý i priklõ~e- nie. Interakciæ i çnergiæ o~evidnÿ, a terapevti~eskiy çffekt poçzii – nesomnen, ibo vsækie somneniæ smæg~aõt i le~at bolýõ, imenno toy kotoraæ tvorit so~inenie. Ta - kim sposobom rakovinÿ poro`daõt `em~u`inÿ. Perla - mutr – ustoy~ivaæ cennostý slu~aynÿh i vremennÿh ran. V o~erednoy raz Du{ko Novakovi~ nu`daetsæ v kontraste, proævlææ pri çtom umenie dobÿtýsæ paradoksa i nepre - mennoy, vsegda `elatelýnoy liri~nosti. Samoe glavnoe – bÿtý neravnodu{nÿm i zainteresovannÿm. Mne kazalosý, ~to vÿbrannÿe mnoõ stihotvoreniæ vÿra`aõt blizkostý i zabotu iz-za ot~u`deniæ – napominaõ ~to oni vesýma ko- rotkie – poçtomu na nih nado obratitý osoboe vnimanie i tolkovatý ih, poskolýku mnogie ~itateli, uvÿ!, ih prene - bregut, ne zametiv ih o~arovatelýnuõ prelestý. 130

Radomir Mi}unovi}

ABOVE THE POEMS OF DU[KO NOVAKOVI] „GRAPHITE AND PEARL“ AND „RARE GRAINS OF WISDOM“

Summar y

Du{ko Novakovi} is one of the po ets who con stantly ex - plore allternative means of po etic dimen sion in which only a spirit re vives object, whereas the other side helps the spirit to make thought and ex pe ri ence vis i ble. In ter ac tion and en ergy are ob vi ous while the ther apeu tic ac tiv ity of art is un doubted; it can make doubts milder and healed whereas the deeds can be made by pain.That is the way that is produced by shell, and mother-of-pearl is a con stant value of oc casional and tem po rary sores. For the ump teenth time, Du{ko Novakovi} ex presses his need for con trast and sense of par adox achieve ment, with the inev i ta ble lyri cism that never super flu ous is. Not being indi - feerent or ab sent is very im por tant . It seems to me that two in - di cated po ems which promote closeness and worry about alien - ation, but do not have the mile age of others, de serve a spe cial atten tion and in ter pre tation, since many peo ple skip them be - cause of their short ness, not re aliz ing their partic ular allure . Stevan Tonti} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

POEZIJA PATOLO[KE STVARNOSTI

Apstrakt: Novakovi} je anga`ovani politi~ki pes- nik; slikama iz sveta kojim vladaju novokomponovani mi- tovi i redizajnirane retrogradne ideologije on demaski - ra patologiju stvarnosti. Svaku izopa~enost koju uo~ava – on gleda pravo u o~i i naziva je pravim imenom. Kqu~ne re~i: verizam, anga`ovana poezija, banalitet, ironija, groteska.

Du{ko Novakovi} (1948) je ve} od svojih ranih pjesni~kih zbirki govorio glasom koji je odudarao od glasova prethodnika, ali i glasova svojih vr{wa ka. Za razliku od pjesnika koji su mawe-vi{e slijedi - li priznate poetike i kanonizovane oblike stiha, ra~unaju}i i na neku vrstu povla{}enog tretmana u kwi`evnoj kritici, i od pjesnika koji su nastojali da, ru{e}i sve formalno-jezi~ke konvencije, radi - kalno inoviraju svoj izraz, Novakovi} je – izme|u tih suvi{e etabliranih i krajwe „revolucionar - nih“ struja u savremenoj poeziji – prona{ao sop stve ni put na kojem je izrastao u jednog od najmarkantnijih srpskih pjesnika ne samo svoje generacije. Wegovu poetiku naj~e{}e su ozna~ali kao veristi~ku ili neoveristi~ku (verizam je oblik naturalizma koji je nastao krajem XIX vijeka), ali ta oznaka – mada uka - zuje na stvarnu pjesnikovu te`wu za iskazivawem posvjedo~enih istina iz svoje do`ivqajne i duhovne sfere – ipak ne pokriva sasvim karakter i smisao Novakovi}evog pjevawa, pogotovo ne wegove artis- ti~ke vrijednosti. [to se ti~e vrste osje}ajnosti i slike svijeta koja u ovoj poeziji ima apsolutno dominantno mjes- to, tu nam se name}e usporedba sa pjesni{tvom Nov - ice Tadi}a. Ako je kod Tadi}a, koji pripada istoj generaciji, svijet pozornica tamnih, grozomornih demonskih sila, a Bog tek neka vrsta nemo}nog Sata - 132 ninog suparnika – kod Novakovi}a je ta slika svjet- skog mraka ne{to bla`a, mawe jezovita ili, ta~nije – predmetno razvedenija, isposredovana mnogobroj - nim trenucima melanholi~no-nostalgi~nih prisje- }awa, do`ivqajima sa putovawa, qubavnim dodiri - ma i brutalnim seksualnim prizorima, kriti~kim opisima socijalne bijede i politi~kih stupida ri- ja, grotesknim prizorima iz porodi~nog, umjet ni~kog i dru{tvenog `ivota, pa i humornim i lirskim to - novima. Novakovi} nam liferuje slike iz jednog hao- ti~nog, duboko posrnulog, moralno izvitoperenog svijeta kojim vladaju novokomponovani mitovi i re- dizajnirane retrogradne ideologije, amoralni poli ti - ~ari i kriminalni tipovi, ali ne prvenstveno de - monske, metafizi~ke sile. Utoliko se na{ pjesnik i osje}a odgovornim za „stawe stvari“ svijeta u kojem `ivimo, zapravo tek pre`ivqavamo, izlo`eni sva- kovrsnim nevoqama i poni`ewima. Stoga se za No- vakovi}a smije re}i da je i anga`ovani i politi~ki pjesnik koji demaskira svevlasnu patologiju stvar - nosti, mada su te oznake za ve}inu savremenih pjes- nika odavno izgubile na privla~nosti. Novakovi}, me|utim, nije pjesnik koji stihom propovijeda od - re|ene dru{tvene i moralno-politi~ke vrijednos- ti, niti je poezija za wega oblik dru{tvene i kul- turne misije, makar da objektivno emituje neke otre- `wuju}e „poruke“. Nije on nikad ni imao takvih revolucionarih ili utopisti~kih iluzija. Ne – on prosto razobli~ava nakaznost i rugobnost svih po - java dana{weg `ivota, secira poput virtuoznog hi - rurga (naravno, sa ironi~nim smije{kom ili gri - masom na licu) kancerogena tkiva dru{tvenog `i- vo ta, banalitet, paranoju i groteskne forme qudske egzistencije u svijetu kojim upravqaju svakojaki nasilnici, me|u wima i oni koji su agresiju na we - govu zemqu i ubijawe wenih gra|ana opravdavali „hu- manitarnim bombardovawem“ wenog nedemokratskog re`ima. Otuda }e Novakovi} u pjesmi „Slavni“ (mal- ~ice izmijewenoj u drugom izdawu kwige) zazvati i Gospoda u pomo}, molitvom kojom se ina~e rijetko slu`i: 133

O, ne ostavqaj nas, dragi Gospode, ne sklapaj kwigu utisaka, nemoj sad Sad kad smo postali slavni u svetu, kad Penta gon brine o nama.

Ali Novakovi} se nikad nije svrstavao u pjes- ni~ke grupe i horove, pa tako ni me|u one koji za na{u nacionalnu nesre}u optu`uju iskqu~ivo dru- ge, vjeruju}i u zavjeru cijelog svijeta protiv jednog nedu`nog naroda. On }e razobli~avati „vreme div- qawa diktature“ u Srbiji, likove paradne, „kon fek- cijske vere“ i kafanskog, udvori~ko-patriotskog, ratnohu{ka~kog mentaliteta („Slobodane, samo reci, lete}emo kao meci!“), ravnodu{nost i otupjelost obez- li~ene mase. (U tome je ostao veoma blizak pjesniku Miodragu Stanisavqevi}u.) Ali }e se u pjesmi „Jadna Nike“ (ve} u prethodnoj zbirci Tupan i wegov pe da- gog) gorko zapitati i o vrijednosti jedne demo krat- ske pobjede u zemqi:

O, jadna ti Nike od Srbije, I mi u woj, tebi Dosu|eni, nemi posmatra~i, Nu`no{}u ~asa, kad je najboqe Da odmah sve zaboravi{: Kolone, bubweve, pi{taqke I ~ije se pobede se}a{, Kome si je donela na tacni Kakvom sve olo{u pred noge.

Tako na{ pjesnik, u ~ijem su iskustvu vidqivi mnogobrojni ukr{taji podsticajnih sagovorni~kih glasova sa svjetske pjesni~ke scene, ne ostaje nikome du`an. Jedan od osnovnih utisaka nakon lektire kwige Klupe nenagra|enih, kao uostalom i prethod - nih i potowih Novakovi}evih kwiga, jeste da je ri - je~ o pjesniku koji svakoj izopa~enosti gleda ravno u o~i, koji stvari naziva wihovim pravim imenom i koga je nemogu}e potkupiti. Nepotkupqivost pjes- ni~kog jezika uvijek je va`an znak, ~ak i kada ne daje `eqeni umjetni~ki rezultat. Va`no je da jed- nom pjesniku vjerujemo, da znamo da ne falsifikuje svoje autenti~no iskustvo i svoju sliku svijeta, ma kakva ona bila. 134

Neobi~ni naslov ove zbirke (prema istoimenoj pjesmi) svojevrsni je nastavak pjesme „O, nagra |e- ni...“ iz prethodne zbirke. Novakovi}, u stvari, ~es- to svra}a pogled na „klupe nenagra|enih“, klupe svih zapostavqenih i odba~enih, onih koji ne mogu da dopru na po~asna mjesta i promotivne pozornice. On je o~ito najdubqe solidaran sa svima koji su is - pali iz trke za va`ne pozicije, ali nose u sebi svoju qudsku, makar i neprivla~nu pa i osaka}enu isti - nu. Novakovi} ima posebno ~ulo za tu obi~nu a ne- pri znatu, zga`enu qudsku istinu – i utoliko je stvar- no veristi~ki pjesnik. Wegov verizam ide ~esto do brutalnog razgoli}avawa predstava o stvarnosti, da bi se pokazalo ono {to istinski pulsira ispod svih la`nih maski, ki~erskih namaza ili izviwava ju - }ih fraza. Stoga se on prirodno slu`i ironijom i groteskom – groteskna je ve} sama stvarnost u kojoj se pjesnik kre}e. Wegovo „prebivali{te“ je „Ogra|en sanitarni prostor, kilometri paranoi~ne zemqe bez mora.“ Tu je onda „Pisawe na~in da dospe{ do bla - `enstva neprestane vrtoglavice.“ Takva stvarnost kao da posebno izaziva i nadra`uje pjesnikovu uobra- ziqu i wegovo mo}no jezi~ko tvora{tvo u kojem na- staju vrlo detaqne, precizne, ~esto ubita~ne slike jednog izopa~enog svijeta. U pjesmi „Neokon ~avawe“ , sastavqenoj od sedam terceta, ~itamo:

U hodawu gradom, oko tebe sve neka sama naopakost Leva strana prelazi na desnu a desna na levu Sredina sa tvojim nosem zakrivquje se kao linija jinga i janga (...) Vra}a{ se ku}i da razmotri{ da li je ciq tvoje poezije Da ono do ~ega ti je stalo u~ini{ jo{ odgovornijim, kao shvatawe A ne da trpa{ u wu sve same gomile budala{tina i tru}awa.

Novakovi} je zaista mnogo {ta, strasno, gotovo pohlepno, „trpao“ u svoju poeziju, ali nikad – i po - red velike retori~ke ponesenosti – budala{tine i tru}awa. „Budala{tine i tru}awa“ ovdje su samo ci - tati iz tzv. stvarnosti. Registar stvari i fenomena 135 o kojima on pjeva izuzetno je {irok, gotovo sveobu - hvatan, ~emu odgovara i wegov veoma bogati rje~nik (otvoren za izraze i termine iz mnogih, osobito kraj we „nepoetskih“ disciplina), a mnoge wegove pjesme – mada ima i onih minijaturnih – zapravo su prave, kat- kad jezi~ki razobru~ene pripovijesti o svakovrs- nim dogodov{tinama i nepo~instvima, o provo ka - tivnim ili moralno incidentnim situacijama, ili o sje}awima na neka minula vremena i jedinstvene do`ivqaje. Nekad na do`ivqaje iz djetiwstva, na susrete u dalekim predjelima i tu|im kulturama, ~esto na qubavne susrete ili susrete sa srodnim du - hovima. Kad pomiwem pripovijesti, mislim pri tome i na poneku pjesmu u prozi, a naj~e{}e na duga~ki stih i duga~ke, prozaizirane pjesni~ke tekstove. Zbirka Klupe nenagra|enih je i neobi~no op- se`no djelo (oko 180 strana u ne{to sitnijem pismu), tako da bi se moglo re}i da wen ~italac ulazi ne samo u izvjesnu „{umu simbola“, nego u pravu pra - {umu `ive, duhu vremena suprotstavqene, pa tako mu paradoksalno i „saobrazne“ jer iz otpora tom (ne)duhu ro|ene poezije. Poezije koja se ne mo`e savladati tokom uobi~ajene jednosatne lektire – ova zbirka zahtijeva cjelodnevnu ili ~ak vi{ednevnu ~itala~ku predanost. Ali }e zato ~italac biti vi - {estruko nagra|en i duhovno oboga}en do`ivqajem jedne ironi~no zao{ijane, nesmiqeno istinoqu bi- ve poezije i mo}i potom da sjedne na neku od klupa Novakovi}evih po{tovalaca, mo`da ~ak i obo`ava - laca. A uvijek }e sigurno biti i onih kojima konzu- mirawe ovih stihova – prema ve} znanoj formuli – ne}e ba{ prijati... ah, zbog suvi{e „negativnog pri - kaza na{e stvarnosti.“ A kad smo ve} kod klupa, vaqa se ipak nadati da zbog vrlo kriti~kog, neki }e na}i i blasfemi~nog odnosa prema nekim vrijed- nostima i simbolima tradicionalne kulture (Bog, Narod, Otaxbina) pjesnik ne}e dospjeti na optu `e - ni~ku klupu koju neprijateqi poezije rado pote`u iz svojih mra~nih, neprovjetrenih buxaka. 136

Stevan Tonti}

POÇZIÆ PATOLOGI^ESKOY REALÝNOSTI

Rezõme

Novakovi~ politi~eski anga`irovannÿy poçt. Svo- imi poçti~eskimi izobra`eniæmi on demaskiruet pato - logiõ nastoæåego, v kotorom careõt vÿdumannÿe mifÿ i ot~asti izmenennÿe reakcionnÿe ideologii. Lõbuõ po - {lostý on smotrit præmo v glaza i nazÿvaet ee nastoæåim imenem. Vopreki vsemu çtomu, poçt ne pi{et po prinætomu stilõ raznÿh klik, poçti~eskih obåestv i horov, tak ~to za na{e nacionalýnoe gore on nikogo ne obvinæet. Po ego mneniõ, poçziæ ne dol`na osuåestvlætý nikakie vidÿ obåestvennogo i kulýturnogo, missionerskogo zadaniæ – po çtoy pri~ine on svoim stiham ne pridaet zna~enie pro- povedi obåestvennÿh i moralýnÿh cennostey. Vopreki tomu, ~to v svoih stihah poçt otstaivaet pravo vseh „nena- gra`dennÿh“, a tak`e i ego kriti~eskomu otno{eniõ k cennostæm i simvolam tradicionnoy kulýturÿ (vo- ploåaõåeysæ v boge, narode i ote~estve) – poçt vse-taki ne sædet na skamýõ podsudimogo.

Stevan Tonti}

THE POETRY OF PATHOLOGICAL REALITY

Summar y

Novakovi} was a po lit i cally en gaged poet; he un masks the patology of re al ity by the im ages of the world ruled by new fan - gled myths and re de signed ret ro grade ide olo gies. He faces ev ery per ver sion he notices, and calls spade a spade. Nev er the less, the poet does not fall in poetic groups and choirs, so that he does not accuse oth ers for our na tional mis for tune. How ever, he does not see poetry as a form of so cial and cul tural mis sion, so that he does not turn his verses into a serman of social, moral and po liti cal values. Bear ing in mind that he is do ing his best by his verses for the rights of those who are sitting „on the bench of un re warded“, it is to be hoped that due to ex tremely crit i cal at ti tude to ward tra di tional val ues and cul tural sym bols (God, the peo ple, father land), the poet will not be in the dock of po - etry’s en e mies. Zorica Zec UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. [email protected]

BEZ SLOBODNE UMETNOSTI POJEDINIH BI]A NEMA SITNIH VEZOVA U ]ILIMSKOM TKAWU1

O Du{ku Novakovi}u koji ne odustaje od igre za koju jo{ uvek nema potpunijeg obja{wewa iz ~ega doista proisti~e

Apstrakt: Povod pisawu ovog teksta, kao mog prilo - ga o poeziji Du{ka Novakovi}a, jeste nau~ni skup koji je odr`an u Narodnoj biblioteci Srbije i izlazak iz {tampe druge kwige wegovih izabranih i preure|enih pesama Se- }awe na prve qude, kao refleksija ~itawa Novakovi}evih stihova i kra}eg razgovora sa wim. Kqu~ne re~i: poetska akcija, totalna pesma, vi{e - stru ka ekspozicija.

Na samom po~etku skrenu}emo pa`wu na inici - jalni, osnovni znak-crtu u oblikovawu portreta pes- nika Du{ka Novakovi}a:

Pretvara{ u neizbe`nu zapitanost: O ~emu ova pesni~ka umetnost misli, Ako uop{te misli, i u ime koga to radi i za{to?2

^ini se da su na{em srcu najpribli`nije ove re~i Pesnika koji (me|u jo{ nekoliko pesama u ko- jima figuriraju programska na~ela wegove poetike) saop{tava da se wegova du{a najve}ma ogleda u sa - mim pesmama, i to ne samo vlastitim, i ne samo onim koje plediraju da budu jedinstveni, ~isti supstrat poezije, nego i onim gde postoji ume{anost pripo - veda~kih manira. ^itawe poezije Du{ka Novakovi - }a je svojevrsno ~itawe poetizovane pripovetke, pesme

1 Stih iz pesme „Das Ding An Sich“. 2 Stihovi iz pesme „Svakom prekobrojnom orfejstvu“. 138 u prozi, pesme-eseja, ali svakako poezije sa svim we - nim ritmovnim posebnostima, napevavavawima i nad - pevavawima u spoznaji koju autor stekao nasle|em koje je davno, kako sam ka`e u pesmi „Pliva~“, iz- nedrila tada mlada eruptivna planeta. Ista ta, mla - da i eruptivna planeta Zemqa iznedrila je i sve nas ovog postora i ovog vremena, ali i sve druge i drugo na ovom svetu {to je zate~eno vremenom. Uz stihove Du{ka Novakovi}a mo`emo, kako sam navodi u pesmi „Bog mirisa“ – „otplesati `ivot“, mada (parafraziram) ne}emo mo}i tek tako olako i brzo da dosegnemo trenutak vi{e spoznaje zanema ri- vawem ni`e – bez obzira na ritmove samog `ivota, u odnosu na `ivot bez ritma, na svakovrsnost iskaza, u odnosu na }utawe, na spektar wegovih boja, u odnosu na sivilo. Sve se nekako suprotstavqa svemu, kao nu`na, uzro~na mera prolaska kroz isku{ewe, ne bi li se dospelo do onog pravog razloga i konstante same svrsishodnosti na{eg postojawa. Crte na dlanovima na jednoj se produ`avaju u stih-nadu, na drugoj su zaustavqene u neritam, u en - tropiju. Za ovog pesnika na{eg doba, neosporno je, va`i metodolo{ka orijentacija ruskih formalista u prou~avawu kwi`evnosti: V. [klovski, B. Ejhen- baum, L. Jakubinski, R. Jakobson i drugi, ~iji od - govor na pitawe kako je napravqeno kwi`evno delo, upravo kako je od amorfnog materijala iz `ivota stvorena umetni~ki relevantna stvar, kojim postup - kom, kojom motivacijskom energijom, upu}uju nas na na kqu~ni pojam ove teorije – o~u|ewe, na ume}e prav- qewa stvari (pesme) ~udnom, neobi~nom, nagone}i ta ko ~itaoca da napusti automatizam svoje percepcije. Kod Novakovi}a postoji svest o smrtnom i besmrtnom stihu: zato je u nekim svojim pesama blag, a u nekima prek; zato su neke wegove pesme tu`ba- lice, a neke su ode radosti. On bi uzleteo – i to uspeva re{ewima koje nam nudi oneobi~avawem – do onoga koji miri{e na sve i ni{ta, a na sve miri{e samo ako qubav bude spasena za svet koji dolazi.

\ur|evi stupovi Videla sam (nakratko) du{u Pesnikovu. Doista mu se ogledala u o~ima, kao pramen plahe senke dos- 139 pele iz same nutrine bi}a. To je bio dan kakav samo Tvorac ume da stvori, na zaravni gde su, skromni u svojoj uzvi{enoj graditeqskoj lepoti, stajali \ur- |evi Stupovi; u ti{ini, pod budnim okom Vaseqene; nadomak wegovog daha i spoznaje o pokojni{tvu i skupqawu suza u „menzuri koja se zove `ivot“ i naj - zad sre}an {to weno dno, milo{}u istorije, ~esto biva prazno. Citirao je – u tom ~asu okrenut udoli - ni ispod Stupova, kao da govori nekome na hori zon- tu – da je ovo ozbiqna zemqa i da na ovoj koti nao- kolo le`e ozbiqni mrtvaci. Citirao je deo iz pesme jednog od svojih omiqenih pesnika, Filipa Larki- na, s nadom da suza vi{e ne}e biti, sem onih rados - nica:

Po{to }e se uvek na}i nekakav takav, ko se ~udi A gladan je u sebi da se uozbiqi....

Da li je to mogu}e? Za{to se, onda, uporno nas- tavqa razde{enost bi}a i svakog `ivot stvora? U ~emu je tajna? I koja tajna? I da li je posredi weno proisticawe iz onih tajni koje „zbog slatkore~i - vosti, najboqe mogu da poslu`e op~iwavawu okoli- ne“? Da nije, mo`da, tajna u samom wenom priznawu da }e malo {to od we ostati skriveno?

Nisi od te`a~ke sorte, pesnik si, ali zna{ Da muka i radost oduvek idu ruku pod ruku Upareni kao kow i ralo, kao vitlo i `rvaw Kao qubavnici koji koji se, najpre, privla~e po`udnom napeto{}u

Plodonosnim i decenijskim stvarala{tvom vodi nas Pesnik kroz dimenzije ovog sveta, ~esto i na gla- {avaju}i da je re~ o svetu izme|u Raja i Pakla. Ova- kav utisak stvaraju brojne pesme koje autor nije uneo u ovaj izbor, a odnose se na „nefizi~ko bitisaw e“, ili su samo kao profani, ironi~ni iskaz o paklu i raju, tipa: „kako smo i ~uli i na~uli, kako nas je neko obavestio...“, ume}u}i u sistem svojih sakralnih op- servacija na tu temu, sna`ne deonice anga`ovanog pevawa o postoje}em svetu, o svetu u kome autor `ivi i deluje na wega, ili suprotno – o ~emu su brojni znalci i kriti~ari Novakovi}eve poezije pisali 140 jo{ s po~etka wegovog debitovawa u savremenoj srp- skoj poeziji. Malo je mogu}nosti da, kao ~itaoci Novakovi - }eve poezije, izbegnemo prepoznavawe, isto mi{qe- we, ili isti do`ivqaj. Sve je tu, na jedan na~in Pesnikovo, ali sve je tu, u isti mah, na{e. Usu|ujem se da ka`em da je neiskren svako od wegovih ~ita - laca ko bi rekao da ne{to iz ove poezije nije i we- govo! Kao ~italac, do`ivqavam ono lepo estetizo va- no ose}awe ove poezije koja se ra~va u bezbroj emoti v- no-intelektualnih smerova, dostojnih svake pa`we i dru`ewa. A kao pojedinac i kao pripadnik u`e i {ire zajednice, zabrinuta sam zbog pesnikovih sa- op{tewa o nama i na{em dobu, o mra~nim ambijen - tima u kojima se odigrava drama porazne moralnosti pojedinaca i ~itavih dru{tava, o ru{ila~koj snazi svetskih dominatora i „osornosti wihove istorije“ koja nosi Janusovu masku (a ~esto li~i na prevejanog delikventa koji neka`weno krade sve {to mu se na- |e pod rukom), zbog porazno niskog stepena qudskos- ti i samari}anstva davno hristijaniziranog sveta zarobqenog u mre`i svetske trgovine i besmislenog lova na propadqivu imovinu – sem ako nije od du- hovne, to jest, umetni~ke kakvo}e i opstojnosti. I nije u ovoj poeziji re~ o govoru pro{log vremena, ve} o svakom vremenu; o govoru koji s ove distance „poetske preure|enosti“ (kako autor isti~e u pogov o ru „Lavirint: neokon~avawe napisanog“) treba da za dr`i taj nagon za samoproizvodwom nezadovoqstva (~emu su pesnici ionako skloni) – kako bi izn ova potvrdio va`nost saznawa prethodnih poetski h akcija. [ta je u osnovi floskule „poetska akcija“? ^ini se da je u osnovi `eqa za razre{ewem za - gonetke – kako se dospeva do apsolutne, totalne pes - me. Da li ona po~iva na vremenskom kodu koji teolo- zi vezuju za raspon od 33 godine, kako se pretpos- tavqa, Hristovog `ivota, pa samim tim i `ivota pesnika, pri ~emu je tragawe za „apsolutnim“ – za - pravo `eqa za utapawem u bla`enstvo stvarala {tva. Ni{ta vi{e nije hir trenutka i magnovewa. Du{a, kako god da je poimana, biva izlo`ena, izjedana i mu~ena. Jedna pesma, ~ak, govori o „korodiranosti du{e“, a pesnik ne ume da odgonetne uzroke. 141

Ili je mo`da Se}awe na prve qude jedna is- krena oda u ~ast qudske bezazlenosti, u ~ast naivne du{e kao odraza wenog utopijskog karaktera i vere da je svet, stvoren od Jednoga, samo ~e`wa za Rajem, kao vrhunskim idealom obe}anog. A ko bi tu mogao da boravi, makar i kao se}awe, ako ne prvi qudi iz spis ka porodi~ne geneze autora i svakog od nas: otac, majka, bra}a i sestre, baba, deda, dakle rodbinstvo po krvi, zna~ajni doga|aji i datumi iz „biografske storije i albuma“, konkretizovane intimne situacije `ivota i prisustva apstraktnih pojmova (qubav, mr`wa, hrab- rost, kukavi~luk, strah, ~ast...) bez kojih se ne mo`e vaqano shvatiti nijedna pozicija ovovremenog bi- }a, pa ni odnos prema mitu i mitopejstvu koji su u Novakovi}a opusu ozbiqne tematske celine. Pesnik se pita: da li }emo pronala`ewem „kri- vaca“ za sva proizvedena lo{a stawa, biti i boqi? To je u wegovoj poeziji ona ve~na zapitanost o ima- nentnosti dobra i zla, i koliko, u datom trenutku, jedno preva`e nad drugim – i po koju cenu.

„Sli~no nama“

U pesmi pod ovim naslovom nedvosmisleno se razotkriva, uz pomo} ironi~ne analize stalno po - miwan e floskule „svetski mir“, pesnikova teza o takozvanom „miru javnih i tajnih oru`anih kapa- citeta“, ravnote`i strahova i strepwe – ne{to {to kao kra}u, elipti~nu situaciju, vrlo efikasnu, ima mo kod pesnika Mom~ila Nastasijevi}a, a ozna~ena je stihom „love a ulovqeni“. Ali, Novakovi} ne bi bio Novakovi}, da nema potrebe da svojim pesni~kim rao- nikom zaseca vi{e nego {to ~italac o~ekuje, uz pret- hodno upozorewe „da ovde nismo do{li da bud e mo upam}eni samo kao bedne tri~ave pojave, drhtavci ne- interesa ntni za povest, zbog onih u svemu kukavi~ki h izjava: „To nas se uop{te ne ti~e!“, „To se ne odnosi na nas!“

Kad se velike, najve}e dr`ave pribli`avaju potpisivawu Najnovijeg, jubilarnog ugovora o trajnom miru na planeti 142

Mir ve} po~iwe da deluje na qude, ulice i gradove Tako {to ih br`e i takti~nije zaposeda i okru`uje koncentri~no Raznim oklopnim reptilima, u nebo lansira sofisticirane Olovke od nekoliko tona, nabijene nuklearnim puwewem A mora prepu{ta formacijama metalnih senki ajkula.

I mir je, mo`e se re}i, zbog idili~ne slike mesta gde se Potpisivawe obavqa, potpuna privatnost dvojice poznanika Za stolom, i da buketi raznobojnog cve}a nisu prethodno Pretreseni na ulazu u salu, prethodno skenirani i odobreni Za ulaz, a telohraniteqi nabijeni po guzicama, xepovima i Ispod stolica, mislili bismo da predsednici, sli~no nama Kad sednu u kafanu, }askaju vrlo pokvareno o seksu i za ~ime jo{ `ude.

Zato se ovog ~asa i vra}am na mir – re~ koja se nebrojeno puta izgovara na javi i koju svako od nas sawa, a Pesnik je na zaravni \ur|evih stupova spon - tano povezuje sa „zarankom blistavog uma“ iz Unamu - novog Tragi~nog ose}awa `ivota. Ali, da bi ta re~ bila trajna svojina na{eg uma – mo`e li to da postane sama od sebe, bez anga`ovanosti, bez socijalne mo - tivacije, bez istorijske paradigmati~nosti, huma - nisti~ke opredeqenosti i ovde na Balkanu i Evropi i {irom sveta...? I, neka mi bude dopu{tena i pri- strasnost – mo`e li taj mir pro}i bez udela Nova- kovi}eve poezije? Ja ne zborim hvale radi, ja zborim {ta sam uo~ila, najpre kao refleksiju ~itawa Nova - kovi}evih stihova i nakon kra}eg razgovora sa wim. Nema u meni nikave dileme oko izre~enog, niti do- datne zapitanosti i neverice. Posebno kad je re~ o do`ivqaju ove poezije kad je li~no autor kazuje. Ni- je va`an ambijent u kojem je kazuje, ni broj slu{a- laca pred kojima govori, va`no je ~uti samog pesni- 143 ka, wegovu `ivu re~. Re~ Laureatusa honoresa, koji se ne libi da podvrgne kritici svoju sa bra}u po peru koji, kako on ka`e, glagoqivo, umilno pevaju bal - kanskim narodima na uvo, me|u wima i na{em, o ve - li~anstvenosti wegove prirode i raznolikim pejza - `ima kao pokaznoj izlo`bi pred svetom {ta je sve Bog napravio ni od ~ega, prenebregavaju}i pri tom da je ovo zemqa crnih marama i nekrologa, ~udovi - {an svet dru{tvene i telesne patologije, ideolo{k e ostra{}enosti, ratova i wegovih u`asa, posledica proizvedenih vladawem besmisla i varvarstva, sa- da {wim i pro{lim, i svojevrsnog kanibalizma nas samih, do krajwih granica otvoren u imenovawu ka- tastrofisti~ke pozicije ~oveka, spreman da sve raz- otkrije, bez la`nog uvijawa i okoli{awa. Ali, ovaj svet je i ~udovidan i mudrovidan kad se u stihovima priklawa rawenoj du{i ~oveka, uverqiv u pesni - ~kom proro{tvu (o, ima li ga jo{ uvek!), bez mesta za sumwu i prostora za odustajawe, nimalo na strani vremena koje odla`e u~e{}e `ivota u krucijalnim pitawima vremena, ~in nimalo lak za ~itaoca – mo - ra se upotrebiti sva snaga, sva energija, emocija, misao, jer, u ovoj i ovakvoj poeziji, koja samo frag - mentarno ba{tini iskustvo nekog Novakovi}evog prethodnika iz svetske poezije – nema predaha! I po tome se odvaja Novakovi} od mnogih drugih pesnika iz korpusa savremene srpske poezije i, do- nekle i od svojih generacijskih ispisnika – po tom fluidu koji ga dovodi u vezu sa iskustvima poezije pesnika iz drugih zemaqa i drugih kultura, po toj otvorenosti za prijem pesni~kih senzacija i kul - turolo{kih fenomena zagrani~nog sveta. Ovo se naj- boqe mo`e uo~iti u wegovoj pesmi „Makedonski okra - jak“ (u prvoj, znatno kra}oj verziji ona nosi naslov „Mala pijaca Valandovo“), kad se pesnik, prili~no reminiscentno, obra}a „ preostalim, jezi~kim osta - cima Vavilona...“, da bi, re|aju}i sliku za slikom, ipak izveo na videlo ceo registar zlatnih udela zem qe bez kojih bi na{ `ivot bio „zavijawe pusto- {i“, a ma{tawe jednostavno ukinuto.

Koliko je pesni{tvo shvatqivo, to jest razumqivo i koliko izdr`qivo, na primer, po glavi stanovnika... 144

Citirani stihovi Du{ka Novakovi}a iz pesme „Shvatqivo“ uvode nas u podru~je smisla pisawa pe - sama, odnosno bavqewem poezijom. I ova pesma je od onih koje zahtevaju intelektualnu kondiciju, a pre svega dobro poznavawe brojnih pesni~kih referenc i koje se ti~u odnosa svrsishodnosti pesni~kog zana - ta. Novakovi} }e ovaj odnos dovesti u relaciju, ko- riste}i kao metaforu sna`nu ukorewenost jedne smok- ve na liticama iznad Bokakotorskog zaliva, sa onom vrstom pesni{tva koje je poro|eno iz igre shvatqi - vog i neshvatqivog, ali i iz „drevnih bravura duha i jezika na kome se sve to saop{tava, ne`no ili grubo“. I poezija, tada, ka`e pesnik, daje kad se ~i- ni da malo {ta jo{ mo`e dati, makar i u mili gra - mima, ili jo{ mawe a to mawe pesnik ne saop{tava kako izgleda, mada smo skloni da verujemo da je u pitawu uzdah ili izdah – kao najmawa forma iskaza ali nevi|eno mo}na! Mo`emo se slo`iti sa pesnikom, pesma nije os - tala bez osnovne poente. Ali {ta je to {to je ne za- dr`ava samo na nivou poente koja je mawe ili vi{e efikasna. To je wena dvostruka, kadikad i trostruka ekspozicija:

Mogao sam jo{ samo da se zapitam ko ovde ~ita Ko pi{e, za{to sawa, ko bri{e odsawano...

Kao {to se i ja pitam: ko ovde ~ita, ko pi{e, za{to pi{e i ko bri{e odsawano... Nije li jedan od smislova poezije, sugeri{e nam Du{ko Novakovi}, {irewe opsega ~ovekove, a samim tim i pesni~ke slo- bode u svoj wenoj ukupnosti `ivota na zemqi – pa, i kad je takva sloboda, kako ka`e gr~ki pesnik An - gelo Sikeqano: „Odraz Ve~itoga, ali jo{ mnogo vi- {e ~vrsta nada i sjajna muwa Pravednosti“. Jer tako, od postawa, nazna~eno jeste! 145

Zorica Zec

BEZ SVOBODNOGO HUDO@ESTVA NEKOTORßH LÕDEY NET MALÕSENÝKIH Vß[IVOK V TKANNOM KOVRE

Rezõme

Laureatus honores ne izbegaet kritikovatý svoih so - bratýev po peru, teh kotorÿe svoimi stihami blago sklonno otnosætsæ k balkanskim narodam i pri çtom ne govoræt o tom, ~to v na{ey strane vezde okolo mo`no uvidetý ~ernÿe platki i nekrologi, ustra{aõåie zreliåa kotorÿe otra- `aõt patologii obåestva i fizi~eskogo tela, ideolo gi - ~eskuõ strastý, voinÿ i soprovo`daõåie ee u`asÿ, po- sledstviæ obåestvennoy obstanovki v kotoroy careõt bes- smÿsl i `estokostý nastoæåih i minuv{ih vremen. V otli~ie ot drugih sovremennÿh poçtov i poçtov rovesnikov, s kotorÿmi u nego net ni~ego sho`ego – svoimi stihami on polnostýõ pere`ivaet iskusstvo zarube`nÿh poçtov, i takim sposobom okazÿvaetsæ vospriim~ivÿm k stihotvor~eskim sensaciæm i fenomenam kulýturÿ zaumno go mira.

Zorica Zec

THERE IS NO TINY EMBROIDERIES IN RUG WEAVING WITHOUT THE FREEDOM OF ART

Summar y

Laueratus Honores is not afraid to ex pose to crit i cism his fellows of letters, who, as he says, talkativly and pleasantly speak to Bal kan nations – ig nor ing the fact that this is a coun try of balck scarves and obit uar ies, mon strous world of so cial and phisical patology, ideo logi cal fanat i cism, wars and their hor - rors, a con sequence as a result of cur rent or past absurditiy and bar ba rism. By this, Novakovi} is differ ent from many other po ets be - long ing to the cor pus of con tempo rary Ser bian po etry, and to some ex tent, from his peers. This dif fer ence co mes from the fluid by which he is as so ci ated with po etry ex pe ri ence of the po - ets from other coun tries and cul tures, by this open ness to re - ceive po etic sen sations and cul tural phe nom ena of the world.

Danica Andrejevi} UDK – 821.163.41.09-1 Novakovi} D. Filozofski fakultet Univerziteta u Pri{tini [email protected] POETSKI PORTRET MATERIJE

Apstrakt: Socijalni i dokumentaristi~ki ise~ak u poeziji Du{ka Novakovi}a, svojim jakim realitetima i kriti~kim udarima nas obavezuje da se odredimo za i pro - tiv wegove problematizacije sveta. Wegov hipermateri ja - lizam je lirska supstanca u ~ije osnove postavqa imanent na pitawa qudske egzistencije. Ur bana, dijalo{ka, dinami~na, ova poezija je obnova poetike „suvi{e stvarnog“ Rastka Petrovi}a. Kqu~ne re~i: materija, stvarnost, prob lem, fenomen, kritika. Kao i svaki autenti~ni pesnik, Du{ko Novako - vi} ne pripada nijednoj prepoznatqivoj liniji sa- vremenog srpskog pesni{tva i po teoriji razlike @aka Deride izdvaja se u kwi`evnosti posebnim prisustvom u svetu, tuma~ewem toga sveta i svesti o wemu. Iako ozna~ava iskorak iz stereotipa i pozi - ciju izvan kulture, on ipak pripada pesni~kom sen - zibilitetu postmodernog doba, boqe re}i postcivi l i- zacijske i antihumanisti~ke epohe. Tako|e, pesnik ima protopoeti~ku sponu u avangardnom, bur nom lir- skom scenariju Rastka Petrovi}a i wegovoj radika l- noj, `estokoj „poetici suvi{e stvarnog“. Religij u telesnog, materijalnog i organskog emanira i srpska „stvarnosna proza“ koja, kao i Novakovi}eva poezija, zahvata i sloj socijalnog i dru{tvenog haosa i uru - {avawa qudske egzistencije. Poetski portret materije ovog pesnika ide {i - rokim epskim krugom koji zasvo|uje i obru~ava let iznad kukavi~jeg gnezda sveta. Lirska dijagnoza kan- ceroznog stawa stvarnosti ispisana je glasnim Sten- torovim glasom hrabre osude, gra|anskog protesta i umetni~kog stava koji odbacuje sve maske i urese poznate poeziji i unosi tovare banalistike, deru}i ko`u stvarnosti i hote}i da zlo i kloaku sveta iz- baci kao trivijalni talog, ne bi li ostala samo pesma. 148

Nije pravi pesnik samo onaj koji prati i pove - zuje tokove moderne lirske misli Bodlerovog cve}a zla u veku iza nas, u veku pred nama i u vremenu koje sledi, ve} ponajvi{e onaj koji otvara nove puteve i stvara nove lirske ekspresije. Svoj poetski model Du{ko Novakovi} stvara bez kompromisa, bez aneste - zije, bez glume. To je ispa}eno umokrvarewe i provo - kativno, upitno pevawe, dijalo{ki izazov na dvoboj ~itaocu i dobu. Poetski seciraju}i grotlo stvarno s ti, Novakovi} arhetipskim i mitolo{kim slikama da- je individualni karakter i novomitsku poziciju. Kao i qubav, ekstremna (ili nije poezija), do o{tri- ce no`a, ova poetska skica materije ima svoj prevas- hodni ironi~no-kriti~ki odnos prema stvarnosti, svoj cini~ni i subverzivni karakter kao metod vlas- titog nepristajawa na zadati `ivot i postvarewe od strane ideolo{kog i svakog drugog mehanizma. Taj crni talas osude, boqe re}i taj cunami gnevnog odgo- vora svetu, bazira se na pesnikovom konfliktu sa stvarno{}u i materijom `ivota. „Treba pocepati stvarnost“, govorio je Pikaso. A {ta ako je ona sada ve} pocepana? [ta ako istorija, dru{tvo, kultura, dok tehnologija ide u ~izmama od sedam miqa, idu kao rak, unazad? Od sr~e materijalnog i duhovnog ra- sapa moderne civilizacije Novakovi} pravi sop stve- ni oblik novog mozaika i pozicije esencije i egzi - stencije unutar wega. Pri tome koristi svoju lucid nu urbanu autopoeti~ku samosvest i ispoveda svoje poet- ske forme pada u egzistenciju, svog skoka u ponor stvarnosti. Poetski portret materije Du{ka Nova - kovi}a je salto mortale u dugom usporenom padu, u procesu niske egzistencije. Du{ko Novakovi} se bavi problematizacijom i fizi~kih i metafizi~kih elemenata stvarnosti, postavqa wem pitawa i dovo|ewem svega u pitawe, poetikom kraja, haosom sveta, budu}i da nova apoka - lipsa zahteva novu lirsku odbranu. Fenomeni i sen- zacije iz materijalnog sveta slu`e pesniku da iz verizma izvu~e nadrealizam jer, budu}i previ{e stvaran, svet biva nadrealan. Ovaj Odisej na Tita - niku, ovaj antiheroj bez Itake sumwa i u samu mate - riju koju portreti{e jer skicira svet koji je u stal- noj metamorfozi, koji je u tranziciji, a da pesnik 149 ne zna ka ~emu, ka kakvim oblicima. Svoj poetski anga`man Du{ko Novakovi} kreira u hronotopu da- na{weg Beograda, mada mu ni on nije dom, u slo`e - noj sinergiji uglavnom negativnih silnica `ivota, a sebi dodequje mesto onoga s rezervne, ili magare}e, ili marginalne klupe onih {to ~ekaju nedolaze}eg Godoa. Oni koji treba da stvaraju stvarnost su weni zato~enici. Me|utim, oni s klupe nenagra|enih ne pristaju na simulakrum fingirane stvarnosti i na imitaciju `ivota. Pesnik i od nas tra`i da ne pri - stanemo, da se odredimo za i protiv istine ili la`i ili odre|enog problema. U sredi{tu wegove pesme on je uglavnom protiv, opozitan svakoj rugobi i bana- listici koje ina~e obilato koristi, ali i svestan da je pesma sredi{te sve lepote koje oko we nema. Ta nestecivost lepote i nesaznajnost istine upu}uje pes- nika na dokumentarnu i materijalnu osnovu `ivota na kojoj utemequje svoje lirsko pitawe. Jake natu - ralisti~ke realitete Du{ko Novakovi} koristi kao fakat u funkciji fikcije. Wegova hipermaterij a- lizacija je put od imanentnog ka transcendental - nom. Takve su i ostale binarno-opozitne kategorije i polariteti u wegovom pesni{tvu – esencija i eg- zistencija, eti~ko i esteti~ko, mitolo{ko i savre - meno. Pesnikovo osvajawe stvarnosti ide preko ma- terije, ali je on svestan da je ta stvarnost ve} zauze- ta, okupirana lo{om istorijom, zlim iskustvom i pogubnom ideologijom. Zato wegova slika sveta pred- stavqa antisliku, destrukciju svega i parodi~no relativizovani kola` materije. Obesmi{qavawe fizi~kog „pove}ava red za metafizi~ko“, ka`e pes- nik. Wegova baka s balkona u vreme demonstracija devedesetih ma{e raznim ideolo{kim stranama, a sama, u viziji pesnika, sune u nebo kao bi}e iz Ku- sturi~inih filmova. U pesmi „Vetrokaz“ Novakovi } ispisuje svoju poziciju „nezavisnog od svih zavis- nosti“, kako je govorila mudra Isidora Sekuli}, postaju}i savest doba i defini{u}i svoju razliku. Ora}u kad niko ne izlazi na poqe Budi}u se kad svi spavaju I majstor za cepawe vazduha Kad je sve okolo ti{ina. 150

Pesnik ide rizi~nim ivicama, demarkacionim linijama izme|u sebe i sveta, izme|u materije i spiritusa. Iz ropotarnice istorije, odlagaonice na{ih naroda, pesnik pi{e „krivi~nu prijavu du - {e“ zbog kockawa sa sobom, prijavu protiv sebe i protiv svih, posebno protiv kosovskog plove}eg po- grebnog sanduka u sjajnoj pesmi „Sre}a wihova i na - {a“. S tom materijalnom slikom, barkom u kona~nom potopu, nestaju ikone i nematerijalno blago jezika, a slepa pravda ne vidi ni raspe}e, ni ve} otpisane qude. Jer mrtvi iz bitaka su u bo`jem delokrugu, mi ni u ~ijem. Od decidivno politizovanog lirskog diskursa u pesmi „Mezimac ruskog egzila“ preko zdravice ono- stranoj du{i u pesmi „^as iz sipawa i nazdrav qa - wa“, do elemenata erotike i telesnosti – Novakovi} }e poetikom krajnosti izme|u materije i duha ~u- pati smisao kao „despot svoje zbrke i cenzor svoje hermeti~nosti“, kako sam ka`e. On je drvose~a kwi- {kih {uma, on {eta ulicama, kafanama, pozori- {tima, trgovima, u wemu `ivi ~italac urbane kul- ture iz prve ruke u susedstvu s objektom, on je aktiv- ni ~inilac stvarnosti, onaj koji `ivi tu kulturu i tu nekulturu. Du{ko Novakovi} opipava razmere tog upropa{}enog, zao{ijanog, naopakog sveta, koliko i razmere sopstvenog ontolo{kog mraka. Materija na- {eg `ivota je i ~ituqa u novinama, nad kojom raz- mi{qa o „pajserima vremena“ kako ka`e pesnik. Autor je izme|u materijalnog i nematerijalnog omo - gu}io lirski proces prozaizacije poezije kao pro- stor u koji bi mogao stati wegov „sobni nadreali - zam“, pun markera zaobi|ene egzistencije, osuje}eno g imetka i nenagra|enog trvewa sa `ivotom. Pri tome }e, u spasonosnom crnom humoru, iz „na{e luda~ke ko{uqe“, pevati o urinarnoj kulturi i rajskoj sep - tici u pesmi „Parlamentarcima u Strazburu“. Svoju naopakost (~itaj jedinstvenost) u poet - skom portretu materije Du{ko Novakovi} objavquje i u pesmi „^estitka“ i u iskazu – „[ta mi je ka{i - ka – olovka, a tawir supe – wiva“ u pesmi „Me sar- nica“. Pesnik uska~e u svoje pretumbane godine i na svoja obi|ena mesta, ali iz te horizontale poku{ava skok uvis, ote`ao od otrova u telu i otrova iz sveta. 151

Materija truje materiju. Nenagra|eni Odisej na Ti- taniku – Beogradu ~eka zvono na kraju ovozemaqskog ~asa. Vekna u pesmi, zima u sopstvu, bicikl i san, rosa i budu}ost, to su antinomije izme|u tvari i ezoterije Du{ka Novakovi}a, kao u pesmi „Pri|oh li ratarstvu kako treba“. Jer od stvari od kojih je na~iwen ovaj svet nastaje i dim duha, predmetnost us lovqava predstavu pesnika, sagorevawem stvar nos ti nastaje spiri tus poezije, a zakon ugra|en u materiju izaziva misao i trijumf duha. Sve to ~ini poetski portret sveta Du{ka Novakovi}a. Tamne boje, buka i bes sveta i skica zla u wemu samo su odgovor na po - javnu stvarnost, odgovor dat pred mo}nim ravno du - {nim, dat iz svoje patwe. Pesnik je svestan da zlo nije ni{ta drugo nego dobro koje je dugo bilo gladno i `edno, kako ka`e Halil Xubran. U sjajnoj pesmi „Drvo kako ga napi{em“, Nova - kovi} programski i manifestno vezuje duh i mate- riju u drvo `ivota.

Sve vi{e i o~iglednije postaje ~ovek s rapavom, zumbiranom korom ^ovek sa ~vornatim o~ima kome su kapci prevrnute brazde ^ovek koji uhva}ene lopove – koko{are zafrqa~uje u trwe kupiwaka ^ovek kome vetar poma`e da prebroji svaku biqnu va{ na sebi

I ~ovek koga ki{a kupa, Ag a memnon koga ptice obave{tavaju Je li po{tar ili sudski pozivar pre{ao brvno na potoku ^ovek dimwak toplane ~ija para raduje izgubqene stopere ^ovek koji se mu~i da izbaci crve iz jabuka, ptice ga sale}u i kqucaju.

Iz embriona materije, iz utrobe slike, ni~u ne - dovr{ene, otvorene pesme Du{ka Novakovi}a, tako labave strukture, a tako ~vrste misli. Sa tako pro - fanog i trivijalnog rugobnog |ubri{ta civiliza - cije sti`u tako suverene i ozbiqne poruke. Pogled pesnika usmeren je na dowi, ali ra~una na gorwi 152 svet. Dinami~no i unutar sebe uzbu|eno, na visokoj temperaturi upitanosti i u belom usijawu otpora svetu, pesnik misli o stvarnome i nestvarnome, o kva- ru sveta, o teoriji smaknu}a, o delovawu Stra{nog. Poezija je proto~ni bojler, lirski medij izme|u fakta i fikcije. Ona je uskra}ena za mo}, ali pri - viligovana mi{qu, odgovorna refleksija koja urav - note`uje ili bar posreduje u problemima qudske eg- zistencije. U pesmi „Izlaz za moqce“ Du{ko Novakovi} daje zavr{ne kroki poteze portretu materije u vlasti tom velikom prasku iz haosa magme.

I tek na samom kraju Kao delimi~na posledica udara I slegawe pome{ane materije Javqa se trenutak naznake Da }e po~eti sawarewe o ~oveku.

Taj udar koji dolazi iz dimnih ostataka nastan- ka sveta, sude}i po tome kakav je ispao i u {ta se prometnuo, tera nas ka izlazu za evakuaciju. Taj iz - laz za pesnika je ma{ina za kucawe i evidenciju misli o svetu, taj sjaj prolaza nalazi se i u fri`i - deru, kao {to iz novinske hartije svetlucaju prave vesti. ^itawe stvarnosti iz materije nastavqa se i u zrelom plodu bundeve koja „puca du{om na kri- {ke“ i kojoj je pesnik semenka. Da zrno ne umre. ^ak i celu dr`avnu teritoriju, najproblemskiju ~iwe- nicu od svih, pesnik elevira u retori~kom pitawu – „A {ta to be{e Srbija?“ U pesmi „Genetika“ autor ponovo daje materija l- nu osnovu sveta u lastarima i mladicama, koji se trvu s ~vr{}im oblicima prima materije sveta.

I dok ni~u i di`u se u ra{}ewu, s wima istovremeno napreduje I ose}awe da }e, izvesno vreme, morati, neizostavno morati Da poimaju sebe kao strepwu, kao povijawe i sklawawe Pred ja~im silama, nimalo opu{teni i bezbri`ni, zgranuti i kad spavaju

153

Sve dok neki bog prirode ne odlu~i, zbog mesta pod suncem Ko }e da ide daqe, u vi{e razrede opstanka I koji }e od korewa dobiti ozbiqan nalog da se brine I o najtawoj gran~ici stabqike i najmawem listi}u na woj.

Materijalizacija poezije i poetizacija mate rije odvija se preko evolutivnih promena dijalekti~k i propadive materije koju nepropadivi duh trans for- mi{e u svom noumenu, unutarwem videlu tog procesa, kao u pesmi „Porodi~ni zlatnici“. Duh ide nadole, u dubinu rodoslova i le`e me|u zlatnike predaka, spa - jaju}i spirit s materijom.

Da me polo`e preko sebe kao poklopac I kao poklopac izdr`im iznad wih dok ne preminem u prah I onda se jo{ ni`e spustim kao senka u bunaru Da mogu i drugi zlatnici da padaju odozgo I nadokna|uju tako {upqini dobit od propadive materije.

U zavr{noj pesmi zbirke Klupe nenagra |e nih, „Diploma“, u svojoj fuziji tvari i wenog umet- ni~kog artikulisawa, Novakovi} sugeri{e pevawe i mi{qewe kao izradu tekstila i obradu zemqe do alhemijskog rezultata pesme.

Da nisi mo`da naukovan krojewu i {ivewu za mu{ki i `enski svet I dado{e mi makaze i tekstil i konac i iglu mi uturi{e, no samo na tome I ostade, a zbog poja~eg stiska ruke, dado{e mi lopatu i kramp i na wivu Dovedo{e, na praznu, i reko{e – tvoja je, kreni! I na|oh se, sred wive

I setih se – diplomu nikakvu nemam, a od ume}a koje poneh sa sobom Izgleda da to behu jedino `eqe {ta ne}u da budem u `ivotu 154

I rekoh im, lupnuv{i se dlanom o ~elo, ne hvataju}i se ni lopate ni krampa: Jaoj ti ga meni, budali i neznalici, {to barem olovku i notes ne ponesoh!

Poezija Du{ka Novakovi}a svedo~i o inten- zivnom prisustvu pesnika u svetu i nalazi se u pr- vom esteti~kom prstenu savremene srpske lirike. Svi `ivimo istorijsku {izofreniju, ali je ne prepoz- najemo svi na na~in pesnika. @ivimo li svi u istoj istoriji? Ru`no lice stvarnosti u ovoj poeziji dobija Lotmanovu pesni~ku samosferu. Objava poetike suvi- {e stvarnog i odgovor na olovni pritisak stra{ne realnosti i trewe koje iz toga proisti~e odra`ava svojevrstan otpor pesnika protiv gubitni~ke egzi- stencije. U konkretizaciji i vizuelizaciji pred- metnog sveta Novakovi} ima samosvojan registar ma- terijalnih elemenata i poetskih rekvizita koji ulaze u imaginaran prostor pesme. Poput nadrealista, au - tor portreti{e `ivot koji vidi svuda i ne`ivot ko ji vidi svuda. U bermudskom trouglu grada i oksimoro - nu metropole kao modela antihristovog sveta, laser- ski mlaz poezije Du{ka Novakovi}a ubada u stvar - nost svoju psihi~ku sondu, stooku kameru misle}eg intelektualca, bune}i se protiv Tvorca, ali i pro - tiv stvorenog i degenerisanog sveta. Autor isku{a - va koli~inu sopstva u drugima i koli~inu drugosti u sebi, tra`e}i smisao realizovan izvan stigmi sve- ta. Mi smo ma{ice pomo}u kojih drugi proizvode stvarnost, smatra pesnik. Izvu}i iz te stvarnosti ono {to niko nije konstruisao, ono divqe, surovo, gre{no, iz andergraunda stvarnosti i ugraditi u ka - tedralu duha poezije, s kraja, s dna, s ivice, stvari pomeriti stvari ka pesmi – to je |avolski posao ko - ga se poduhvatio Du{ko Novakovi}. Taj kriptotekst banaliteta koji nam nudi iz reda nizina kre}e u red veli~ina. Bliskost ovakvog poimawa sveta izrazili su jo{ 1850. godine ameri~ki ni{tavci svojim na - ~elom – „Ni Bog, ni vlada, ni brak, ni novac, ni me- so, ni savet, ni crkva, ni rat, ni robovi.“ U predmetnom svetu ur bane realnosti Du{ka Novakovi}a ima ne{to od kritike svakodnevice @aka Lakana koji ka`e: „Ja nije gospodar u svojoj ku}i. Mesto subjekta je uvek prazno mesto“. S takvog 155 mesta ispra`wene su{tine, u kakofoniji stvarnos - ti, na samom rubu kosmi~ke rupe grada koji mu nije dom, pesnik demistifikuje svet, wegove bogove i de - mone i jedino ~uva misteriju poezije. U ozbiqnoj igri mirewa konfliktnih i neuralgi~nih ta~aka sveta, re~ima kao jedinicama uma i imaginacije, pesnik nastupa kao ~ovek bi}evite stvarnosti koji portretom materije kreira lirski ekvivalent toj pojavnosti. Zabadaju}i svoje pesni~ke igle u pukoti ne izvorne materije, Novakovi} markira ona mesta ne- odre|enosti ili politizacije koja }e omogu}iti Zo- lino: „Optu`ujem!“ Taj sna`ni uzvik on upu}uje ve- likim arhitektama na{e stvarnosti. Ova poezija ri- zika, koja hoda ivicim i prelazi Rubikon i docrtava Danteove krugove pakla, pokazuje autofiksaciju pes- nika na kvarove, nesre}u i }orsokak sveta u kome `i- vimo. U ovoj poeziji nema Aladinove lampe. Tu je samo Pandorina kutija. Ona je lirski okvir za portret materije Du{ka Novakovi}a. Iz we se otvaraju Haks- lijeva nova vrata percepcije pesnika, jer svet je ne- prijateqsko i pogre{no mesto u kome smo opusto{e - ni, izdani i ontolo{ki neupostojeni. U takvom sve - tu antiutopije, negativno mutirane stvarnosti i ab- normalnog `ivqewa, pesnik }e pomalo anarhisti - ~ki spojiti stare kanone i nove principe sveta, mit i Ni~eov ambis. Jer se vrhovi civilizacije ogleda - ju na wenom dnu. Poetski eklekticizam s tog ruba materije i duha koji emanira poezija Du{ka Nova - kovi}a potresa i tera na upite i opredeqewa – za ili protiv, da ili ne. Dokument mo`da nije ta~an, ali simbol jeste, rekao je Borhes. Simboli Du{ka Novakovi}a su materijalni ili ontolo{ki, skriva - ju i otkrivaju smisao ketmanskog sveta i pesnikovu opoziciju kulturolo{kim, istorijskim i ideolo- {kim modelima. Wegova problemska poezija relati- vizira i daqe pervertira takvu stvarnost, ispitu - ju}i koliko stvarnosti mo`e da u|e u poeziju i ko- liko materije mo`e da podnese pesma. Ta ote`ala forma, koju su ruski formalisti izra`avali zaum - nim jezikom iza lobawe koji artikuli{e „~ovek ko- ji nije na svom mestu“, kako ka`e Viktor [klovski, u poeziji na{eg pesnika emanira postmoderni huma - nizam u dobu koje je na humanizam zaboravilo. 156

Pronicqivo i cizelirano, ne obe}avaju}i lagod- no razumevawe, ali proizvode}i kona~no zadovoq- stvo u ~itawu, ova poezija utemequje jasan stav o dru- {tvu apmutiranih vrednosti, stav kojim se pesnik u polemi~kom i dijalo{kom kqu~u obra}a aktivnom ~itaocu. Taj strujni udar koji ose}amo iz ove poezije prava je funkcija liter a ture. „Trebalo bi ~itati samo kwige koje nas ujedaju i bodu“, zapisao je Franc Kafka. „Nama su potrebne kwige koje na nas deluju kao nesre}a koja nas duboko boli, kao smrt nekoga ko- ga smo voleli vi{e nego sebe, kao izgnanstvo iz {u- me, daleko od qudi, kao samoubistvo; kwiga mora da bude sekira za zale|eno more u nama“. Takav lirski ledolomac je poezija Du{ka Novakovi}a, poezija opo- mene i egzistencijalnog krika i poezija prvorazre d- nog aksiolo{kog u~inka u okviru savremenog srpskog pesni{tva.

U tekstu su kori{}eni citati iz zbirke pesama Du{ka Novakovi}a, Klupe nenagra|enih, Beograd, Tre}i trg, 2009. godine ______

Danica Andrejevi}

POÇTI^ESKIY PORTRET MATERII

Rezõme

Blagodaræ svoey osobennosti i liri~eskoy kriti~e - skoy mÿsli, Du{ko Novakovi~ prinadle`it k ~islu per - vona~alýnÿh çsteti~eskih sovremennÿh serbskih poçtov. Ego umenie poçtizirovatý materiõ no i materiali zi ro - vatý poçziõ odnovremenno imeet harakter i podrÿvnoy deætelýnosti i gumanizma. V svoey ostroy replike na post - -civilizacionnÿy mir dekonstrukcii vsego krugom, poçt beskompromissno predupre`daet ob ideologi~eskoy mani - pulacii, mehanizme prinu`deniæ i krizise bÿtiÿ sovre- mennogo ~eloveka. Itak, Novakovi~ beskompromissno, po- lemi~eski, ostroumno i v so~etanii refleksii i ~uvstv svoõ liri~eskuõ mÿslý obrazuet aksiologi~eskimi rezulýta - tami kotorÿe pro~no govoræt o ego edinom avtonomnom poçti~eskom samosoznanii, prevoshodæåey liri~eskoy çnergii i neosporimoy cennosti. 157

Danica Andrejevi}

POETIC PORTRAIT OF SUBSTANCE

Summar y

Du{ko Novakovi}, with his au then ticity and crit ical lyr i- cal thought, belongs to a pri mary aesthetic cir cle of modern Ser - bian po etry. His poetization of sub stance and ma te ri al iza tion of poetry are sub ver sive and hu man is tic. As a fierce re ply on post-civ i lized world in which de cons truc tion of ev ery thing is pres ent, the poet warns uncoprimisingly on ideo logi cal manip u- lation, mech anism of en force ment, and col lapse of the exis tence of modern man. Un compro misingly, polemically, lucidly, in co- her ence of re flection and emotions, Novakovi} formu lates his lyr ical truth with axiological results which show in de pend ently his unique autopoetic self-con scious ness, ex cel lent lyr i cal en - ergy and unde ni abl e value.

Ibrahim Haxi}

KI[NO JUTRO

Po ki{nom jesewem jutru (A nadam se da i vi umete da zamislite To pogano jesewe ki{no jutro), Ili, kako neki jo{ slikovitije ka`u, Po pse}em vremenu, Vra}aju}i se iz spisateqskog udru`ewa, Gde mi je pesnik D. Novakovi} Dao svoju posledwu pesni~ku kwigu Sasvim crnih korica (U nauci o bojama tvrdi se da crna boja I nije boja, Da je ona, zapravo, odsustvo svake boje, Suprotno od bele U kojoj je prisutan ceo spektar), Dakle, Ispod mi{ke leve ruke (A u desnoj dr`ao sam crn ki{obran), Nosio sam pesni~ku zbirku Pod nazivom Kad }emo svetla pogasiti.

I kada sam bio posred kolovoza na pe{a~kom prelazu Meni je ispala kwiga ispod mi{ke, Skliznula mi je kurvinski, Pala na mokar asfalt, Poturaju}i se pod to~kove sumanutih automobila Koji su jurili s obe strane ulice (A nadam se da vi mo`ete zamisliti To pogano jesewe ki{no jutro.)

Podigao sam obe ruke u vis, Predaju}i se, Stoje}i nasred ulice, Poku{avaju}i da zaustavim kolonu Nadolaze}ih automobila sa upaqenim farovima Da spasem pesni~ku kwigu 160

Kad }emo svetla pogasiti. Ostao sam sam nasred kolovoza, Pitaju}i se u magnovewu Koliko sam spreman da se `rtvujem Za kwigu jo{ nepro~itanih stihova? Automobili su razvla~ili listove, Podizali ih uvis kao leptire, Ja sam tr~ao za jednim Uhvativ{i ga ki{obranom, Zapravo oboriv{i ga na zemqu, I sa skroz mokrog, Na kojima su se slova ve} razlivala, Pro~itao: „Plavooku Aleksandru Petrovu Koja je ro|ena 1964. U Lewingradu (Sada ponovo Sankt Peters burg) Objavila Ta~ku ravnodu{nosti 1994, Druge vatre 2000, Dozvolu za `ivot, tako|e 2000, Filozofske opere 2003. Prevo|ena na Hebrejski, engleski, slova~ki, Portugalski, kineski i srpski... Zaboleo zub.“

Vidi, ~ove~e, Po ki{nom jesewem jutru, (A nadam se da vi mo`ete da zamislite To pogano jesewe ki{no jutro), Vra}aju}i se iz spisateqskog udru`ewa, Gde mi je pesnik D. Novakovi} Dao svoju posledwu pesni~ku kwigu Sasvim crnih korica, Pronalazim na istrgnutom i to~kovima Izga`enom papiru I deo svoje biografije.

Kada sam pro~itao da je Aleksandra Petrova prevo|ena i na srpski U tom jezi~kom mostu Po kojem {etamo iz jednog jezika u drugi, 161

Bila je ugra|ena jedna kap I mog pesni{tva.

Se}am se kao da je to bilo ju~e, Prijateqski sam pesnikiwu, Dotada i meni nepoznatu, Dr`e}i je za ruku, Prvi uveo sa nekoliko prevedenih pesama U srpski jezik.

Vela Nikoli} UDK – 025.26 025.22 Narodna biblioteka Srbije [email protected] KWIGE IZ EDICIJE NAGRADA DESANKA MAKSIMOVI] U BIBLIOTEKAMA U ZEMQI I SVETU

Du{ko Novakovi}, Zabava za utu~ene, Beograd, Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“ i Narodna biblioteka Srbije, 2012.

Apstrakt: ^lanak daje uvid u koje je biblioteke do sada, pu tem razmene i poklona, Narodna biblioteka Srbije i Za du`bina „Desanka Maksimovi}“ poslala zbirku pesama Za ba va za utu~ene, Du{ka Novakovi}a. Kqu~ne re~i: plasman kwiga, biblioteka, Narodna bi - blioteka Srbije, Nagrada „Desanka Maksimovi}“, zbirka pe sa ma Zabava za utu~ene.

Kolekcija zbirki pesama autora dobitnika Na - grade „Desanka Maksimovi}“ bogatija je za kwigu poezije Zabava za utu~ene, Du{ka Novakovi}a koji je Nagradu dobio 2011. godine. Kolekcija je nastala sa idejom i `eqom da se saberu, objedine i objave najlep{e pesme dobitnika ove presti`ne nagrade, a po wihovom, li~nom izbo - ru. Tako je ova zbirka pesama kao i prethodne iz ove kolekcije sama po sebi specifi~na jer je autor sam izvr{io odabir pesama za koje smatra da su najboqe. Upravo iz ovog razloga mnoge doma}e i strane biblio- teke pokazuju interesovawe za kwigu svakog nagra- |enog pesnika. Tome zna~ajno doprinosi i kontinui- tet objavqivawa jer se kolekcija, redovno, svake go- dine, oboga}uje novom zbirkom pesama i predstavqa svojevrsno svedo~anstvo o pesni~kom stvarawu i opu su na{ih najboqih pesnika. Narodna biblioteka Srbije svake godine, po ob- javqivawu zbirke nagra|enog pesnika, vr{i plasma n kwige u veliki broj doma}ih i stranih biblioteka. 164

Za ovaj posao zadu`ena su odeqewa poklona i raz - mene. Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“ daruje zbirke pesama mati~nim bibliotekama. Bilten odeqewa raz- mene sadr`i informacije o izdava~koj delatnosti i u wemu se redovno nalaze zbirke pesama nagra|enih autora. Bilteni se izra|uju nekoliko puta godi{we i nisu vremenski ograni~eni. Zainteresovani mogu da poru~uju kwige u du`em vremenskom periodu, tako da spisak biblioteka u kojima }e se kwiga na}i ili se nalazi nije kona~an. Va`no je ista}i da je sve ve}e interesovawe za zbirke iz ove kolekcije gradskih, nacionalnih i univerzitetskih biblioteka, slavisti~kih centar a, katedri za srpski jezik i kwi`evnost, biblioteka akademija nauka, biblioteka Srba u dijaspori i pre- vodilaca na{e poezije na strane jezike. Kwige iz ove kolekcije koje se nalaze u navede - nim bibliotekama predstavqaju ne samo vid sarad we i razmene biblioteka ve} i svedo~anstvo o srpskoj poe- ziji, kulturi i kreativnosti, interesovawu pesnika za razli~ite teme i motive, kao i o tehnici i na~i - nu pisawa. ^itaoci, istra`iva~i, kriti~ari, prevodioci i svi drugi koji }e iz bilo kojih razloga posegnuti za kwigama iz ove kolekcije ima}e pred sobom vredan izbor i izvor pesni~kog stvarawa na na{im prostorima. Ove zbirke predstavwaju svedo~anstvo o stvara- wu, tradiciji, trajawu i interesovawu, a i svojevrstan su uvid u kulturu, re~ i misao na{ih pesnika i na - {eg naroda. Sledi popis biblioteka u koje je zbirka pesama Zabava za utu~ene poslata po azbu~nom redu dr`ava: Bosna i Hercegovina: Uni ver sity press – Sarajevo; Bugarska: Filolo{ki fakultet u Blagoevgradu – Katedra za slavistiku; Fakultet za slavisti~ke studije u Sofiji; Velika Britanija: Univerzitetska biblioteka u Notingemu; Uni - verzitet za slavisti~ke i isto~no-evropske studije u Londonu; Britanska biblioteka – Slavisti~ki i isto~no-evropski ogranak u Londonu; 165

Italija: Univerzitet u Padovi – Institut za slovensku fi lo logiju; Institut univerziteta za orijentalisti - ku u Napuqu; Odsek za evroazijske studije u Veneciji; Kanada: Srpska biblioteka u Edmontonu; Biblioteka ma- nastira u Miltonu; Ma|arska: Univerzitet Jozef Atila u Segedinu – Odsek za slavistiku; Makedonija: Kulturno-informativni centar „Spona“ u Sko - pqu; Nema~ka: Univerzitet Martina Lutera u Haleu – Insti - tut za slavistiku; Poqska: Jagelonski Univerzitet – Institut za slovensku fi lo logiju u Krakovu; Tehni~ko-humanisti~ka aka- demija Bjelsko Bjala; Institut za slovensku fi lo - logiju u Var{avi; Univerzitet u Katovicama; Insti- tut za slovensku filo logiju u Vroclavu; Univerzitet u Gdawsku; Republika Srpska: Narodna i univerzitetska biblioteka u Bawa Luci; Rumunija: Univerzitet u Temi{varu – Fakultet za kwi`ev - nost, filozofiju i istoriju; Srpska ~itaonica u Te- mi{varu; Rusija: Ruska nacionalna biblioteka u Sankt-Peterbu r- gu; Biblioteka Ruske akademije nauka; Ruska dr`av - na biblioteka u Moskvi; Katedra za slovensku filo - logiju u Sankt-Peterburgu; Sjediwene Ameri~ke Dr`ave: Kongresna biblioteka u Va{ingtonu; Slovenija: Filozofski fakultet – Odeqewe za slovenske jezike i kwi`evnost u Qubqani; Savez srpskih dru- {tava u Sloveniji – Kulturno dru{tvo „Mihajlo Pupin“ u Qubqani; 166

Srbija: Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu; Uni- verzitetska biblioteka „Svetozar Markovi}“ u Beo- gradu; Narodna i univerzitetska biblioteka „Ivo Andri}“u Pri{tini; Biblioteka grada Beograda; Gradska biblioteka Subotica; Gradska narodna bi - bliotekla „@arko Zrewanin“ u Zrewaninu; Narod - na biblioteka „Jovan Popovi}“ u Kikindi; Gradska biblioteka Pan~evo; Gradska biblioteka „Karlo Bi- jelicki“ u Somboru; Gradska biblioteka Novi Sad; Biblioteka „Gligorije Vozarevi}“ u Sremskoj Mitr o- vici; Biblioteka {aba~ka; Mati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}“ u Vaqevu; Narodna bibliote - ka Smederevo; Narodna biblioteka „Ilija M. Petro- vi}“ u Po`arevcu; Narodna biblioteka „Vuk Kara- xi}“ u Kragujevcu; Narodna biblioteka „Radislav Nik~evi}“ u Jagodini; Narodna biblioteka Bor; Ma- ti~na biblioteka „Svetozar Markovi}“ u Zaje~aru; Narodna biblioteka U`ice; Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} – Dis“ u ^a~ku; Narodna bi- blioteka „Stefan Prvoven~ani“ u Kraqevu; Na rod- na biblioteka Kru{evac; Narodna biblioteka „Ste- van Sremac“ u Ni{u; Narodna biblioteka „Rade Drainac“ u Prokupqu; Narodna biblioteka Pirot; Narodna biblioteka „Radoje Domanovi}“ u Leskov - cu; Narodna biblioteka „Bora Stankovi}“ u Vrawu; Gradska biblioteka „Vuk Karaxi}“ u Kosovskoj Mi - trovici; Biblioteka Srpske akademije nauka u Beo- gradu; Ukrajina: Univerzitet u Kijevu – Katedra za slovensku fi- lologiju; Dr`avni univerzitet u Lavovu – Katedra za slovensku filologiju; Francuska: Fakultet u Poatjeu – Odsek za slavistiku; Holandija: Slavisti~ki sem inar u Amsterdamu; Hrvatska: Sredi{wa biblioteka Srba u Hrvatskoj; Odsjek za slavenske jezike i kwi`evnosti; Biblioteka „Do- sitej“ u Rijeci; 167

^e{ka: Narodna biblioteka – Slovenska biblioteka u Pragu; Filozofski fakultet Masarikovog univer- ziteta; [vedska: Univerzitet u Geteborgu – Institut za slavis- tiku; Svesrpsko-jugoslovenski savez u [vedskoj;

______

Vela Nikoli}

KNIGI IZ KOLLEKCII PREMIÆ DESANKA MAKSIMOVI^ V BIBLIOTEKAH NA[EY STRANß I MIRA

Rezõme

Celý çtoy statýi – predstavitý kuda otpravlæõtsæ knigi stihotvoreniy Razvle~enie dlæ podavlennÿh Du{ko Novakovi~a posredstvom knigoobmena Nacionalýnoy bi- blioteki Serbii.

Vela Nikoli}

BOOKS FROM THE COLLECTION DESANKA MAKSIMOVI]’ S AWARD IN LIBRARIES IN OUR COUNTRY AND ABROAD

Summar y

The aim of this pa per is to pres ent in for mation about all the li brar ies that have re ceived Du{ko Novakovi}’s col lec tion of po etry The Fun for the de jected through the In ter li brary Ex- change de part ment of the Na tional Li brary of Ser bia.

Irena Buzi} Mirjana Stani{i} UDK – 012 Novakovi} D. 016:929 Novakovi} D. Narodna biblioteka Srbije [email protected] [email protected] SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA DU[KA NOVAKOVI]A Selektivna bibliografija Du{ka Novakovi}a ura|ena je na osnovu Uzajamnog elektronskog kata lo- ga COBISS.SR i uz pomo} samog autora. Deo jedinica obra|en je de visu. Bibliografija je podeqena na 4 dela. Prvi deo sadr`i bibliografski opis mono graf- skih publikacija kojima je autor Du{ko Novakovi} (19 samostalnih pesni~kih zbirki i 1 pesni~ka an - tologija koju je priredio Du{ko Nova kovi}; biblio - grafske jedinice su pore|ane hronolo{ki prema god i- ni izdavawa publikacije). Drugi deo sadr`i iz bor antologija u kojima se nalaze pes me Du{ka No va ko - vi}a (49 jedinica pore|anih azbu~nim redom). Tre - }i deo sadr`i izbor radova Du{ka Novakovi}a u pe- riodi~nim publikacijama (73 jedi nice pore|ane azbu~nim redom). U ~etvrtom delu je izbor radova o poeziji Du{ka Novakovi}a (62 jedinice pore|ane azbu~nim redom; vi{e bibliografskih jedinica jednog autora pore|ane su azbu~no po naslovu). Tu se nalaze ~lanci iz ~asopisa, radovi iz monografskih publikacija i zbornika radova. Autor Du{ko Novakovi} se bavio i prevo|ewe m, naj~e{}e sa makedonskog jezika. Zbog teme zbornika kao i prostora koji je predvi|en za bibliografiju, ovde je izostavqen bibliografski popis wegovih prevoda. Celokupnu bibliografiju autora do 1999. go di ne je uradila Marija Jovancai i objavila u kwi- zi Poezija Du{ka Novakovi}a : zbornik radova, Ma - tica srpska 1999. godine. Bibliografske jedinice su ra|ene u skladu sa me|unarodnim standardom ISBD, komunikacionim formatom za ma{inski ~itqivu katalogizaciju i razmenu bibliografskih informacija – COMARC/B i Pravilnikom i priru~nikom za izradbu abecednih kata - loga I–II, Eve Verone i drugom stru~nom i priru~nom literaturom. 170

DELA DU[KA NOVAKOVI]A 1. Znalac ogledala / Du{ko Novako vi}. – Beograd : Kwi`evna omladina Srbije, 1976. – 31 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Pegaz) 2. Poderotine na vre}i / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Pro sveta, 1979. – 41 str. ; 24 cm. – (Savremena poezija 1979 / Prosveta, Beograd) 3. Sati i `ivotiwe / Du{ko Novakovi} = ^asovi i `i- votni / Du{ko Novakoviœ ; [izbor i prepev Rade Siljan]. – Skopje : Kni`evna mladina na Makedonija, 1980. – 51 str. ; 24 cm. – (Biblioteka „Mlada Struga“) 4. Nadzornik kvarta / Du{ko Novakovi}. – Beograd : BIGZ, 1982. – 53 str. ; 23 cm. – (Poezija 82.) 5. Dijalog o nemaru / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Pro- sveta, 1986. – 64 str. ; 24 cm. – (Savremena poezija 1986) 6. Hodnikom / Du{ko Novakovi}. – Beograd : BIGZ, 1991. – 43 str. ; 21 cm. – (Nove kwige doma}ih pisaca. Poezija 1991.) 7. Znalac ogledala i pridru`ene pesme / Du{ko Nova- kovi}. – Beograd : Kwi`evna omladina Srbije, 1995. – 61 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Raskr{}a) 8. Stacionarije : pesme rata i mese~arewa : 1991–1998 / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Narodna kwiga – Alfa, 1998. – 103 str. ; 23 cm. – (Biblioteka Alfa ; kw. 2) 9. Smetenjakov crtež / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Otkro - venje, 2002. – 106 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Pan ; knj. 8) 10. Izabrao sam mesec : (prethodne i nove pesme o no}i) / Du{ko Novakovi}. – ^a~ak : Gradska biblioteka „Vladi- slav Petkovi} Dis“, 2003. – 105 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Kwiga gosta ; kw. 29) 11. Dostavljeno muzama / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Srp - ski Pen centar, 2005. – 124 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / Srpski Pen centar) 12. Tupan i njegov pedagog / Du{ko Novakovi}. – Zaje~ar : Mati~na biblioteka „Svetozar Markovi}“, 2007. – 111 str. ; 18 cm. – (Istok Zapad) 171

13. Cin ema Lumiere / Du{ko Novakovi} ; [traduit par Boris La zi} ... [et al.]. – Beograd : P.E.N. Club serbe, 2007. – 127 str. : autorova slika ; 20 cm. – (Collec tion Les poétques / P.E.N. Club serbe) 14. Klupe nenagra|enih / Du{ko Novakovi}. – 1. izd. – Beograd : Tre}i Trg, 2008. – 152 str. ; 21 cm. – (Sa Tre}eg Trga : bi blioteka ~asopisa Tre}i Trg) 15. Klupe nenagra|enih / Du{ko Novakovi}. – 2. izmenjeno i dopunjeno izd. – Beograd : Tre}i Trg, 2009. – 192 str. ; 21 cm. – (Sa Tre}eg Trga : biblioteka ~asopisa Tre}i Trg) 16. Kad }emo svetla pogasiti / Du{ko Novakovi}. – Beograd : Srpski PEN centar, 2010. – 157 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Poe - zija / Srpski PEN centar) 17. Zabava za utu~ene : (izabrane pesme 2002–2010) / Du - {ko Novakovi}. – Beograd : Zadu`bina „Desanka Maksi - movi}“ : Narodna biblioteka Srbije, 2012. – 309 str. ; 22 cm. – (Nagrada Desanka Maksimovi} ; kw. 17) 18. Se}anje na prve ljude : izabrane pesme : (1976–2000) / Du{ko Novakovi}. – Ra{ka : Centar za kulturu „Gradac“, 2012. – 264 str. ; 21 cm 19. Kratke pesme i jedna podu`a o preziru : izabrane i no ve pesme = Kusi pesni i edna podolga za prezirot : odbrani i novi pesni / Du{ko Novakovi} = Du{ko Novakovi} ; iza- brao i sa srpskog preveo, odbral i od srpski prevel Risto Vasilevski ; [ilustracije Krsta Aleksi} = ilustracii Krsta Aleksi}]. - Skopje : Matica makedonska ; Smederevo : Arka, 2013. – 225 str. : ilustr. ; 21 cm. – (Biblioteka Lo - gos. Srpski venac = Srpski venec ; kw. 14) 20. SAN nad hartijom : izbor iz savremene makedonske poe - zije / [izbor, prijevod, uvodna rije~ i bilje{ke o pjesnicima] Du- {ko Novakovi}. – Cetinje : Otvoreni kulturni fo rum : CDNK [Crnogorsko dru{tvo nezavisnih književnika], 2002. – 265 str. ; 24 cm. – (Biblioteka Savremena poezija / CDNK [i] Otvoreni kulturni forum) 172

ANTOLOGIJE U KOJIMA SU PESME DU[KA NOVAKOVI]A (izbor)

21. ANTOLOGIJA ljubavne poezije srpske : ko vrhovi ma - ~eva da se ljube / uredili Božo Koprivica i Lazar Ristovski. – Beograd : Zillion film, 2012. – 255 str. ; 24 cm + 1 elektronski opti~ki disk (CD-ROM) 22. ANTOLOGIJA posleratne srpske poezije / priredio Milivoje Markovi}. – Beograd : Nau~na kwiga : Koneks, 1992. – 459 str, ; 21 cm 23. ANTOLOGIJA srpske poezije : (1847–2000) / [pri re- dio] Nenad Gruji~i}. – Sremski Karlovci : Brankovo ko - lo, 2012. – 979 str. : slike autora ; 24 cm. – (Edicija Cvet- nici) 24. ANTOLOGIJA srpske poezije 20. veka / [priredio] Milivoje Markovi}. – Beograd : Prosveta, 2000. – 636 str. ; 21 cm 25. ANTHOLOGIE de la poésie serbe contemporaine / traduit du serbe et présenté par Boris Lazi}. – Banja Luka : Udruženje književnika Srpske, Podružnica Banja Luka ; Paris : Un Infini Cercle Bleu, 2011. – 332 str. ; 21 cm 26. ARHIPELAGUL dantelat : antologia tinerilor poeti din Ser bia / [selectia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vuka - dinovi} ; [traducerea versurilor apartine Marianei Dan–Mijovi} ; desene de Flo rin Puca]. – Panciova : Lumina, 1988. – 124 str. : ilustr. ; 20 cm. – (Coletia revistei „Lu mina“ ; 10) 27. VINOPEV : pesme o vinu / priredio Radomir Andri}. – Beograd : Prosveta, 2012. – 281 str. ; 21 cm 28. ZÁPISY v striebre mora : antológia srbskej poézie 20. storo~ia / [zostavil, doslov a poznámky napísal Franti{ek Lipka ; preložili Franti{ek Lipka ... [et al.]. – [1. vyd.]. – Bratislava : Slovenský spisovatel, 1988. – 326 str. ; 25 cm 29. ZBORNIK poeti u~esnici : 40 Stru{ki ve~eri na poezijata / [predgovor Bogomil G‘uzel]. – Struga : Stru{ki ve~eri na poezijata, 2001. – 127 str. . fotogr. ; 24 cm 173

30. ZBORNIK poeti u~esnici : 41 Stru{ki ve~eri na poezijata / [predgovor Bratislav Ta{kovski]. – Struga : Stru{ki ve~eri na poezijata, 2002. – 151 str. . fotogr. ; 24 cm 31. JEZERSKI vrh : antologija novijeg pjesni{tva srpsko ga jezika Crne Gore / [priredio] Andrija Radulovi}. – Beo grad : „[tampar Makarije“ ; Nik{i} : Kwi`evno dru {tvo „We- go{“, 2013. – 304 str. ; 24 cm. – (Biblioteka Dani Wego{evi) 32. KADA budemo trava : antologija novijeg srpskog pes- ni{tva / [priredio] Vladi mir Jagli~i}. – Vrbas : Slovo, 1998. – 374 str. ; 21 cm 33. KQU^EVI : iz novijeg pesni{tva u Jugoslaviji : 1968–1984 : izbor / [priredio] Jovica A}in. – Vr{ac : Kwi`evna op{tina Vr{ac, 1984. – 136 str. ; 19 cm (Bi - blioteka KOV ; kw. 41) 34. Das LIED öffnet die Berge : eine Anthologie der ser bi - schen Poesie des 20. Jahrhunderts / Manfred Jähnichen (Hrsg.) ; Aus wahl und Vorwort Manfred Jähnichen ; [mit Kurz - biographien der Dichter von Nikola Strajni} übersetzt und redigiert von Holger Siegel]. – Blieskastel : Gollenstein ; Novi Sad : Svetovi, 2004. – 461 str. ; 22 cm 35. LICA pesnika : [78 dana] / [urednik Radomir Putnik ; fotografije Qubinko Ko`ul]. – Beograd : Ra dio-tele vi - zija Srbije, 1999. – 224 str. : slike autora ; 21 cm 36. MALUL celalt : (antologie de poezie sârba, sec. XX–XXI) / coordonator Aleksandar Stoicovici ; traducatori Liubnica Peri - nat Stancov ...[et al.]. – Bucureôti : Herg Benet, 2012. – 307 str. ; 20 cm 37. MED resni~nostjo in snom : antologija srbske poezije XX stoletja / [izbral, spremno besedo in opombe napisal Vuk Kr - nje vi} ; prevedli Andrej Arko … [et al.]]. – V Ljubljani : Can kar - jeva založba, 1984. – 345 str. ; 19 cm. – (Zbirka Bela krizan - tema) 38. ME\U javom i med snom : antologija srpske poezije XX ve ka / [priredio] Vuk Krnjevi}. – Beograd : Kultura, 1985. – 403 str. ; 22 cm. – (Biblioteka Književne novine) 174

39 ME\U javom i med snom : antologija srpske poezije XX ve ka / [priredio] Vuk Krnjevi}. – 3. izd. – Beograd : Prosveta, 1997. – 439 str. ; 23 cm 40. MELLAN dröm och vaka : samtida serbisk poesi i urval och översättning av Jon Milos. – Vä Kristianstad : Moni tor, 1994. – 221. str. ; 22 cm 41. MODERNO srpsko pjesni{tvo : velika kwiga srpske poezije – od Kosti}a i Ili}a do danas / [priredio] Stevan Tonti}. – Sarajevo : Svjetlost, 1991. – 996 str. ; 22 cm (An - tologije) 42. NAJLEP[E qubavne pesme srpskoga jezika / izabrao Danilo Jokanovi}. – Beograd : Gramatik, 2005. – 217 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Aleksandrija / Gramatik) 43. NAJLEP[E pesme o vinu / [izabrao Danilo Jokano - vi}]. – Beograd : Gramatik, 2012. – 187 str. ; 12 cm. – (Bi- blioteka Mala kwiga / Gramatik) 44. NEBOLOMSTVO : panorama srpskog pesni{tva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanovi} Pantovi}. – Zagreb : Hr - vatsko dru{tvo pisaca : Durieux, 2006. – 255 str. ; 20 cm. – (Moderna poezija) 45. NOVO raspe}e : antologija savremene srpske poezije : tragom estetskog egzorcizma : 1967–2000 / [priredio] Zoran Bognar. – Beograd : Rad, 2001. – 219 str. ; 22 cm 46. NO] skupqa vijeka : antologija qubavnog pjesni{tva Crne Gore / [priredio] Milivoje Markovi}. – Podgorica : Swift, 1992. – 265 str. ; 24 cm 47. OZAREWA : antologija 255 srpskih pesnika / izbor i predgovor Milutin Lujo Danojli}. – 1. izd. – Beograd : M. Danojli}, 2004. – 703 str. ; 24 cm 48. ORFEJEVE dvojnice : samoizabrani cvetnik savre- mene srpske poezije / priredio i pogovor napisao Pavle @ivanov. – Novi Sad : Prometej : Gradska biblioteka, 2001. – 290 str. : ilustr. ; 24 cm 175

49. ONAJ `ivot : ~etrdeset pesnika Disovog prole}a / [priredio, predgovor i bele{ke napisao Mihajlo Panti}]. – 1. izd. – ^a~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Pet ko - vi} Dis“, 2003. - 306 str. ; 21 cm

50. PET vjekova pjesni{tva Crne Gore : od Ivana Crno - jevi}a do Gojka ^elebi}a / [priredio] Mom~ilo Joki}. – Beograd : Novo delo, 1987. – 381 str. ; 20 cm 51. PLACES We Love : an an thol ogy of con tempo rary Ser - bian po etry / se lected by Gojko Božovi}. – Bel grade : Ser bian PEN Cen tre, 2006. – 295 str. ; 22 cm 52. PLACES We Love : an an thol ogy of con tempo rary Ser - bian po etry / se lected by Gojko Božovi}. – 2nd Ed. – Belgrade : Serbian PEN Centre, 2011. – 301 str. ; 22 cm 53. POEZIJA i posledwi dani : tri decenije novije srp - ske poezije : 1977.–2007. : cvetorama / [priredio] Dobrivoje Stanojevi}. – Beograd : Serbika, 2009. – 249 str. ; 21 cm 54. PO^ETAK pesme : izbor iz savremene jugoslovenske poezije / priredio Laslo Bla{kovi}. – Novi Sad : ING ko- merc, 1997. – 101 str. ; 17 cm. – (Edicija Riznica lepih re- ~i ; kolo 8) 55. SAVREMENIK pradedova : antologija najnovije srpske poezije o Kosovu / [priredio] Jovan Simi}. – Beograd : No- va kwiga, 1989. – 174 str. ; 21 cm 56. SVETIQKE na putu : antologija posleratne srpske poezije : (1950–1985) / [izbor i predgovor] Milivoje Mar- kovi}. – Prokupqe : Kwi`evno dru{tvo „Rade Drainac“, 1986. – 451 str. ; 20 cm 57. SÉRVIA. – Rio de Ja neiro : Fundaçao biblioteca nacional, 2008. – 227 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Poesia Sempre ; 29) 58. SÁOWA które nie spia : antologia poezji czarnogórskiej XX wieku / wybór, przekáad i wstep Grzegorz Áatuszynski. – Warszawa : Agawa, 2009. – 270 str. ; 21 cm 176

59. SRPSKATA poezija vo H£H i HH vek / sostavile Gane Todorovski, Paskal Gilevski. – Skopje : Matica makedon - ska, 2000. – 499 str. ; 24 cm 60. SRPSKE prozaide : antologija pesama u prozi / [pri- redila] Bojana Stojanovi}-Pantovi}. – Beograd : Nolit, 2001. – 326 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Gradina. Nolitovi cvetnici) 61. SRPSKO qubavno pesni{tvo / [priredio] Radoslav Vojvodi} ; [crte`i Nada Nade`da Vitorovi}]. – Beograd : Privredna {tampa, 1982. – 280 str. : ilustr. ; 25 cm 62. SRPSKO qubavno pesni{tvo / [priredio] Radoslav Vojvodi}. – 3. izmeweno i dopuweno izd. – Beograd : Udru - `ewe izdava~a i kwi`ara Jugoslavije, 1995. – 280 str. : ilustr. ; 24 cm 63. TEMEQI : nova srpska poezija o Kosovu / izbor i pred- govor Pavle Zori}. – Beograd : Srpska kwi`evna zadruga, 1989. – 163 str. ; 18 cm. – (Mala biblioteka Srpske kwi - `evne zadruge) 64. TWOJA chwila / [wybór i przekáad Grzegorz Áatuszynski. – Warszawa : Agawa, 2012. – 266 str. ; 20 cm 65. UKUS osamdesetih : panorama novije srpske poezije / [pri redio] Miodrag Peri{i}. – Beograd : Književne novine ; Sme- derevo : Smederevska pesni~ka jesen, 1986. – 312 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Književne novine) 66. The HORSE has Six Legs : an an thol ogy of Ser bian po - etry / ed ited, trans lated, and with an in tro duc tion by Charles Simic. – Updated and expanded. – Min ne apo lis : Graywolf Press, 2010. – XIX, 286 str. ; 23 cm 67. HUNDERT Gramm Seele : Serbische Poesie aus der zweiten Hälfe des 20. Jahrhunderts / Herausgegeben und überrtagen von Rob ert Hodel = Deset deka du{e : antologija srpske poezije druge polovine XX veka / priredio i preveo Rob ert Hodel. – 1. Aufl. – Leipzig : Leipziger Literaturverlag, 2011. – 304 str. ; 22 cm. – (Osteuropa-Bibliothek) (Neue Lyrik ; Bd. 44) 177

68. [UM Vavilona : (kriti~ko-poetska hrestomatija mla|e srp ske poezije) / [priredili] Mihajlo Panti}, Vasa Pavkovi}. – Novi sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. – 528 str. ; 22 cm. – (Edicija Novi Sad ; knj. 163) 69. WSZYSTKIE chwile sa tu i nic by} nie przestaje : anto - logia poezji serbskiej XX wieku. [2] / wybór, przekáad, wstep i po sáowie Grzegorz Áatuszynski. – Wyd. 1 rozszerzone. – Warszawa : Agawa, 2008. – 524 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Poetycka)

RADOVI DU[KA NOVAKOVI]A U PERIODI^NIM PUBLIKACIJAMA (izbor)

70. A gde su smrtovnice / Du{ko Novakovi} U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 44. 71. Bravo, na{i / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 10, br. 99/100 (jan.–feb. 2010), str. 44. 72. Glas / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 13. 73. Devet kratkih / Du{ko Novakovi}. U: Mons Aureus. – God. 9, br. 32 (2011), str. 14–17. 74. Divota / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni list. – God. 2, br. 14 (2003), str. 6. 75. Dostavqeno muzama / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pes- me: Mesta zadu{ni~ke voqe ; Poslu`en domovinom i svojom tikvenom glavom ; Ba{ bi bili fufe ; Kofer~i} ; Cimer ; ^ija smo svadbena no}. U: Poezija. – God. 10, br. 29 (2005), str. 39–44. 76. Dostavqeno muzama / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pes- me: Susret ; Nestali ; Megid, grad so~ni ; Mladi Bitlsi ; Gracije uli~nih }o{kova ; Mawe akademsko gledi{te o poeziji ; Zalogaj do istine. U: Kwi`evnost. – God. 60, kw. 114, br. 2 (2005), str. 15–21. 178

77. Du`ni~ko prole}e ; Pitam te, Kajoko / Du{ko Nova- ko vi}. U: Na{e stvarawe. – God. 57, br. 3/4 (2010), str. 67–6. 78. Zaborav / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 619. 79. Zadatak za danas / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 44.

80. Zadatak za danas / Novakovi} Du{ko. – Sadr`i i pes- me: Mesarnica ; Li{}e ; O, nagra|eno .... U: Antologija. – Br. 2 (2010), str. 166–169. 81. Ze~ja srca / Du{ko Novakovi}. U: Beogradski kwi`evni ~asopis. – God. 6, br. 18 (2010), str. 5–10. 82. Iz „Ve~ne pleve“ / Du{ko Novakovi}. – Iz zbirke pesama „Izabrao sam mesec“. U: Politika. – God. 100, br. 32177 (2003), str. £. 83. Iz „Ve~ne pleve“ / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pes- me: Fle{ ; Lumpeni ; Veridba ... [i dr.]. U: Poveqa. – God. 33, br. 3 (2003), str. 5–16. 84. Iz ratarske beležnice / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 5. 85. Iz „Ratne pleve“ / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 617–618. 86. Izabrao sam mesec / Du{ko Novakovi}. U: Poveqa. – God. 29, br. 1 (1999), str. 57–65. 87. Izbori / Du{ko Novakovi}. – Zajed. stv. nasl.: Vo qe- noj plevi. U: Letopis Matice srpske. – God. 180, kw. 474, sv. 6 (dec. 2004), str. 757–758. 179

88. Izjava o novcu / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 89. Izjava o patwi / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 90. Izlaz za moqce / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 91. Ita~anine / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 5, br. 47 (2005), str. 20–21. 92. Jedno obra}awe, Disu u ~ast / beseda Du{ka Nova ko - vi}a. U: Disovo prole}e. – Br. 35 (2004), str. 33. 93. Jedno obra}awe, Disu u ~ast / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 3, br. 24 (2003), str. 48–50. 94. Kad se setim 1965. godine / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 8. 95. Kra}e / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 96. Lavqi smerovi / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 622. 97. Laza ret / Du{ko Novakovi}. U: Poezija. – God. 1, br. 1 (1996), str. 35–36. 98. Linea ascendens / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 623. 99. Li{}e / Du{ko Novakovi}. – Fotogr. – Bele{ka o autoru. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 44. 180

100. Lyrae / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pesme: Silvana Mangano ; Na brzu ruku Pelaprat ; Surla ... [i dr]. U: Koraci. – God. 37, kw. 34, sv. 1/2 (2004), str. 5–8. 101. Mala elegija o biciklu i trgu / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pesme: Mala elegija o biciklu i trgu ; Kwige ; Lestvice ... [i dr.]. U: Disovo prole}e. – br. 34 (28–30.05.2003.), str. 11–13 i 15. 102. Mesarnica / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 44. 103. Mes sage of a Sup ply Bay / Du{ko Novakovi} ; trans lated by Novica Petrovi}. U: Zlatna greda. – Vol. 9, no. 95/96 (sept.–oct. 2009), str. 15. 104. Misija / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 7. 105. Mo ments / Du{ko Novakovi} ; prevela Mirjana Dragovi}. U: Zlatna greda. – Vol. 9, no. 95/96 (sept.–oct. 2009), str. 15. 106. More kakvim ga nazva wegov bri`ni bele`nik : (no}ni brevijar o pesniku Borisu Jovanovi}u Kastelu) / Du{ko Novakovi}. U: Koraci. – God. 37, kw. 34, sv. 5/6 (2004), str. 143–149. 107. Nadzornik kvarta / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pes- me: Zdravica ; Kurs ; Ciglana bez cigli. U: Gradina. – Br. 4 (2004), str. 269–270. 108. Nao~ari / Du{ko Novakovi}. U: Disovo prole}e. – Br. 41 (2010), str. 19. 109. Nastavak recepta / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 13. 110. Nemci / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 619–622. 111. Neto-mali{an / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 6. 181

112. Obnova modernisti~ke saradwe : obrazlo`ewe @i - rija nagrade Branko Miqkovi} / Du{ko Novakovi}. U: Gradina. – God. 41, br. 11 (2005), str. 158–159. 113. Odlazak prijatelja / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 10–12. 114. Okre}u}i le|a / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 8.

115. Papagaji / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 7, br. 75 (2007), str. 2–3. 116. [Pesme] / Du{ko Novakovi}. U: Koraci. – God. 22, kw.22, br. 9/10 (1987), str. 521–522. 117. Pet pesama iz smetewakovog crte`a / Du{ko Novako - vi}. – Sadr`i: Daktilografkiwa ; Stanica Hiperion ; Da nije tako bilo bi dirqivo ; Gang ster ; Trenuci. U: Kwi`evni magazin. – God. 1, br. 1 (2001), str. 28–29. 118. Petronije i mazala / Du{ko Novakovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 618–619. 119. Pivni~ný tes tament ; Bývalej vlasti ; ^as od ~as raj ; Preberanie topánok po mrtvych ; Kvôli teórii zániku / Du{ko Novakovi}. U: Svetovej literatúry. - Ro~. 44, 4/2009, str. 39-43. 120. Pleva / Du{ko Novakovi}. U: Koraci. – Kw. 36, God. 40, sv. 5/6 (2006), str. 5–10. 121. Postoje disertacije / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 9. 122. Prilazi{ mi blistav i lak --- / Du{ko Novakovi}. – Zajed. stv. nasl.: Voqenoj plevi. U: Letopis Matice srpske. – God. 180, kw. 474, sv. 6 (dec. 2004), str. 758–759. 182

123. Protestions d’amitie / Du{ko Novakovi}. – Sadrži: Tra~ ; Utovaren ; Klip-klap. U: Knji`evni glasnik. – Br. 8(11) (2002), str. 51. 124. Red istorije, red metafizike / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pesme: Inserti iz zajedni~ke pa role ho}emo pro - mene ; Savet ; Vetrokaz u zemqi mrtvaca ; Posmatra~eva napomena ; Jednom asanatoru ; Povremeno raj ; Kelneri i gluma~ka posla ; Kasida {nale. U: Koraci. – God. 42, sv. 7/8 (2008), str. 5–14. 125. Rice / Du{ko Novakovi} ; prevela Mirjana Dragovi}. U: Zlatna greda. – Vol. 9, no. 95/96 (sept.–oct. 2009), str. 15. 126. Rice / Du{ko Novakovi} ; trans lated by Novica Petrovi}. – Bele{ka o autoru. U: Zlatna greda. – Vol. 9, no. 95/96 (sept.–oct. 2009), str. 15. 127. Savet / Du{ko Novakovi}. – Fotogr. – Bele{ka o au- toru. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 44. 128. Sebe od sebe stresam / Du{ko Novakovi}. – Sadr`i pesme: Sasvim dovoqna veza ; Ali komarci ; Sedativ za po - svojen~e ; Sudbina ; Dragi, sinovi ; Krave gledaju u ^ikija ; Zid ; Ro|eni kao kukuruz ... ; Kliza~eva pomagala ; Bio - grafija: va{qivo ; Ulica Palmira Toqatija ; Za{to me nisi razbudio nego si se sam sa gu{ewem borio ; Ne saz - najno ; Di ploma ; Pored male Mice ; Guske ; Psalm. U: Kwi`evnost. – God. 63, kw. 121, br. 1 (2008), str. 5–14. 129. Skalpovi u plemenskoj zajednici / Du{ko Novako- vi}. – Odgovor na anketu: Kwi`evne nagrade – merilo vred- nosti?. U: Dnevnik. – God. 64, br. 21252 (9. april 2006), str. 23. 130. Slavni / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 8, br. 88/89 (2008), str. 70. 131. Sledbenici ptice Feniks / Du{ko Novakovi}. U: Gradina. – Br. 4 (2004), str. 162–163. 132. Stoji muva / Du{ko Novakovi}. U: Isidorijana. – God. 9/15, br. 12/14 (2003/2008), str. 368. 183

133. Testenina / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 5, br. 50 (2005), str. 28. 134. Tutori / Du{ko Novakovi}. – Zajed. stv. nasl.: Voqe - noj plevi. U: Letopis Matice srpske. – God. 180, kw. 474, sv. 6 (dec. 2004), str. 757. 135. ]utawe o tome / Du{ko Novakovi}. – U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 136. U zemqi petlova / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evnost. – God. 49, kw. 100, sv. 1/3 (1994), str. 24–25. 137. Farma Hini : 40 godina Stru{kih ve~eri poezije / Du{ko Novakovi}. U: Kwi`evni magazin. – God. 1, br. 3 (2001), str. 16–17. 138. Cin ema Lumière / Du{ko Novakovi} ; prevela Mirjana Dra govi}. U: Zlatna greda. – Vol. 9, no. 95/96 (sept.–oct. 2009), str. 15. 139. Copyright by In dia / Du{ko Novakovi}. U: Beogradski kwi`evni ~asopis. – God. 3, br. 6 (2007), str. 12–17. 140. D`ozefina / Du{ko Novakovi}. U: Polja. – God. 50, br. 434 (jul–avg. 2005), str. 9–10. 141. [ta sam hteo da ka`em japanskoj pesnikiwi Kazuko [irai{i o tre{wama / Du{ko Novakovi}. U: Zlatna greda. – God. 9, br. 93/94 (jul/avg. 2009), str. 45. 142. Woáaja na niego Jezus ; Umeczony cháopiec ; Liscie ; Nie - konczenie ; Krócej ; Sklep miesny / Du{ko Novakovi} ; przeáo - zyáa Agnieszka Áasek. U: Pobocza. – Nr 3–4 (37–38)/2009, str. 117–120. 184

RADOVI O DU[KU NOVAKOVI]U (izbor)

143. A]IMOVI], Mileta Ivkov Estetika i etika / Mileta A}imovi} Ivkov. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Izabrao sam Mesec, ^a~ak, 2003. U: Kwi`evni magazin. – God. 4, br. 36 (2004), str. 38–39. 144. Poezija i stvarnost / Mileta A}imovi} Ivkov. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}, Smetewakov crte`, Beo- grad, 2002. U: Kvartal. – Br. 1 (2003), str. 76–77. 145. BLA[KOVI], Laslo, ml. I slavuj, i zmaj / Laslo Bla{kovi}. U: Dnevnik. – God. 61, br. 20193 (30. april, 1, 2. maj 2003), str. 14. 146. BO@OVI], Gojko Dvostruki znalac ogledala / Gojko Božovi}. U: Re~. – God. 3, br. 26 (oktobar 1996), str. 15–17. 147. Poezija u vremenu : o srpskoj poeziji druge polovine 20. Veka / Gojko Bo`ovi}. – Podgorica : Oktoih, 2000. – 336 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Tekst) 148. GRUJI^I], Nenad Bespo{tedna lirika : Du{ko Novakovi} : „Nadzor- nik kvarta“, BIGZ, Beograd, 1982. / Nenad Gruji~i} U: Letopis Matice srpske. – God. 159, kw. 431, sv. 3 (mart 1983), str. 554–556. 149. DELI], Jovan Dva poetska na~ela / Jovan Deli}. – O poeziji Du{ka Novakovi}a. U: Disovo prole}e. – Br. 34 (28–30.05.2003.), str. 16. 150. U spomen Disu / Jovan Deli}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Stacionarije, Beograd, 2003. U: Disovo prole}e. – Br. 34 (28–30.05.2003.), str. 16. 151. \OR\I], Stojan Desetkovani stihovi / Stojan \or|i}. – Prikaz kwi - ge: Du{ko Novakovi}: Klupe nenagra|enih, Beograd, 2008. U: Kwi`evni magazin. – God. 9, br. 91/92 (2009), str. 46–47. 185

152. Doga|awe ose}awa / Stojan \or|i} U: Gradina. – God. 16, br. 5 (1981), str. 156–158. 153. O pesni~kim kwigama / Stojan \or|i}. – Beograd : Rad, 2001. – 148 str. ; 20 cm. – (Znakovi pored puta) 154. Stihom kao pijukom / Stojan \or|i}. – Prikaz knjige: Du- {ko Novakovi}: Smetenjakov crtež. Beograd, 2002. U: Kwi`evni glasnik. – Br. 15 (2002), str. 39. 155. Stihom kao pijukom / Stojan \or|i}. – Prikaz knjige: Du- {ko Novakovi}: Smetenjakov crtež, Beograd, 2002. U: Polja. – God. 49, br. 428 (april–maj 2004), str. 133–134. 156. @IVANOVI], Mi lan Ko se boji pesni~kog zuba / Du{ko Novakovi} ; [raz- govor vodio] Milan @ivanovi}. U: Dnevnik. – God. 62, br. 20777 (12. decembar 2004), str. 20. 157. EGERI], Miroslav Istina i pri~a / Miroslav Egeri} U: NIN. – Br. 2517 (25.03.1999), str. 38. 158. IVKOV, Bo{ko Posko~ice kletve i tu`balice Du{ka Novakovi}a / Bo{ko Ivkov. U: Letopis Matice srpske. – God. 175, kw. 463, sv. 5 (1999), str. 665–669. 159. JOVANOVI], Aleksandar Gorki ton pesme : Du{ko Novakovi} : „Stacionira - we“ / Aleksandar Jovanovi}. U: Politika. – God. 96, br. 30731 (15.05.1999), str. 23. 160. JOVANOVI], Milenko D. Epska razmahanost re~ima / Milenko D. Jovanovi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi} : Smetewakov crte`, Beo- grad, 2002. U: Koraci. – God. 34, kw. 33, sv. 3/4 (2003), str. 152–156. 161. Zreo plod pesni~kog iskustva / Milenko D. Jovano- vi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Dostavqeno muza - ma, Beograd, 2005. U: Koraci. – Kw. 36, God. 40, sv. 5/6 (2006), str. 188–191. 186

162. LAKOVI], Aleksandar Dnevnik glasova : eseji i prikazi srpske pesni~ke produkcije 2008–2009 / Aleksandar B. Lakovi}. – 1. izd. – Zrewanin : Agora, 2011 (Novi Sad : Budu}nost). – 257 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Ogledalo ; kw. 15) 163. Jezik `ivih predstava / Aleksandar B. Lakovi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Tupan i wegov pedagog, Zaje~ar, 2007. U: Letopis Matice srpske. – God. 184, kw. 481, sv. 4 (april 2008), str. 694–698. 164. Kwiga nepristajawa / Aleksandar B. Lakovi}. – Pri - kaz kwige: Du{ko Novakovi}: Klupe nenagra|enih, Beo- grad, 2008. U: Gradina. – God. 44, br. 27 (2008), str. 219–225. 165. Paradoksalna metafori~nost / Aleksandar B. Lako vi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 703–715. 166. Paradoksalna metafori~nost / Aleksandar B. Lako - vi}. – O poeziji Du{ka Novakovi}a. U: Letopis Matice srpske. – God. 180, kw. 474, sv. 6 (dec. 2004), str. 846–858. 167. Pesme u svom vremenu : Du{ko Novakovi} : Dijalog o nemaru, Prosveta, Beograd, 1986. / Aleksandar Lakovi}. U: Koraci. – God. 21, kw. 21, sv. 9–10 (1986), str. 586–587. 168. Pijanstvo krvi zvano rat / Aleksandar B. Lakovi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}, Dostavqeno Muzama, Beo- grad, 2005. U: Kwi`evni magazin. – God. 6, br. 57 (2006), str. 46–47. 169. LUKI], Jasmina Drugo lice : prilozi ~itanju novijeg srpskog pesni{tva / Jas- mina Luki}. – Beograd : Prosveta, 1985. – 223 str. ; 21 cm 170. MATOVI], Marijana Du{ko Novakovi} / Marijana Matovi}. U: Disovo prole}e. – Br. 34 (28–30.05.2003.), str. 11. 171. Portret do daqweg : katalog izlo`be posve}ene Du - {ku Novakovi}u, dobitniku Disove nagrade za 2003. godi- 187 nu / [autor izlo`be i kataloga] Marijana Matovi}. – ^a ~ak : Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, 2003. – 34 str. : ilustr. ; 22 h 21 cm. – (Edicija Katalozi izlo`bi) 172. MILANOVI], Bratislav Pesni~ke istine bune qude : Du{ko Novakovi} : Zma- jeva nagrada za poeziju / [razgovor vodio] Bratislav Mila - novi}. U: NIN. – Br. 2513 (1999), str. 3., 40–42. 173. MILOSAVQEVI], Mila Ceo svet je velika rana / Du{ko Novakovi} ; razgova - rala Mila Milosavqevi}. U: Disovo prole}e. – Br. 34 (28–30.05.2003.), str. 4–9. 174. MILO[EVI], Nenad Kad pomislim na to ~emu sam odan bio / Nenad Mi - lo{evi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Smetewakov crte`, Beograd, 2002. U: Kwi`evni magazin. – God. 2, br. 17 (2002), str. 36–37. 175. Naklon pesnika / pi{e Nenad Milo{evi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Izabrao sam mesec, ^a~ak, 2003. – Sadr`i i: Bag dad svetiqci / Du{ko Novakovi}. U: Disovo prole}e. – Br. 35 (2004), str. 32. 176. MIRKOVI], ^edomir Subotwi dnevnik : (odabrane kritike) / ^edomir Mir- kovi}. – Pri{tina : Jedinstvo ; Gorwi Milanovac : De~je novine, 1989. – 396 str. ; 20 cm. – (Biblioteka Obele`ja) 177. U kriti~arskoj dokolici : izbor iz dnevni~kih zapisa / ^e - domir Mirkovi}. – Beograd : Književne novine, 1987. – 440 str. ; 22 cm 178. NEGRI[ORAC, Ivan Legitimacija za besku}nike : srpska neoavangardna poezija : poeti~ki identitet i razlike / Ivan Negri {o - rac. – Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 1996. – 292 str. ; 20 cm (Anagram) 179. PAVKOVI], Vasa Borba sa apsurdima : (Du{ko Novakovi}: „Hodni kom“, BIGZ, 1991) / Vasa Pavkovi}. U: NIN. – Br. 2121 (1991), str. 48. 188

180. Duh modernizma : (eseji o srpskim pesnicima HH veka) / Vasa Pavkovi}. – Beograd : Narodna keiga – Alfa, 2000. – 260 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Alfa. Esej 2000 ; kw. 2) 181. „[apa“ Du{ka Novakovi}a / Vasa Pavkovi}. U: Re~. – God. 3, br. 26 (1996), str. 18–20. 182. PANTI], Mihajlo Dato i zadato : [o zbirci pesama „Stacionarije“ Du{ka No - vakovi}a] / Mihajlo Panti}. U: Knjige. – God. 1, br. 3 (1999), str. 22. 183. Svet iza sveta : ogledi i kritike o srpskoj poeziji HH veka / Mihajlo Panti}. – Kraqevo : Narodna biblio - teka „Stefan Prvoven~ani“, 2002. – 215 str. ; 20 cm 184. Svet iza sveta : ogledi i kritike o srpskoj poeziji HH veka / Mihajlo Panti}. – Kraqevo : Narodna bibliote - ka „Stefan Prvoven~ani“, 2002. – 215 str. ; 20 cm. – (Edi- cija Poveqa) (Biblioteka Zvonik ; kw. 1) 185. PAOVICA, Marko Orfej na stolu : poeti~ki modeli i pesni~ki anga`man Du{ka Novakovi}a / Marko Paovica. U: Poveqa. – God. 40, br. 2 (2010), str. 94–116. 186. PETROV, Aleksandar Krila i vazduh : ogledi o modernoj poeziji / Aleksan- dar Petrov. – 1. izd. – Beograd : Narodna kwiga, 1983. – 260 str. ; 20 cm. – (Savremeni jugoslovenski pisci) 187. PETROVI], Predrag Isus Hrist i Vol Strit / Predrag Petrovi}. – Pri kaz kwige: Du{ko Novakovi}: Smetewakov crte`, Beograd, 2003. U: Kwi`evni list. – God. 2, br. 5/6 (1.12.2002./1.01.2003.), str. 8. 188. [ta posle zavr{ene bitke? / Predrag Petrovi}. – Pri kaz kwige: Du{ko Novakovi}: Klupe nenagra|enih, Beograd, 2008. U: Beogradski kwi`evni ~asopis. – God. 4, br. 13 (2008), str. 170–172. 189. POEZIJA Du{ka Novakovi}a : zbornik radova / [ured- nici Slavko Gordi}, Ivan Negri{orac]. – Novi Sad : Ma- tica srpska, 1999. – 152 str. : ilustr. ; 23 cm. – (Bi blio - teka zmajeva nagrada) 189

190. POPOVI], Bogdan A. Da je druga~ije bilo bi rizi~no / Bogdan A. Popovi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Smetewakov crte`, Beograd, 2002. U: NIN. – Br. 2720 (13.02.2003.), str. 47. 191. Otpad u {irewu : Stacionarije (pesme rata i mese - ~arewa), Du{ko Novakovi}, Narodna kwiga, Beograd 1998. / Bogdan Popovi}. U: NIN. – Br. 2517 (1999), str. 39. 192. POTI], Du{ica Svedok pesama : eseji o savremenim srpskim pesni - cima / Du{ica Poti}. – Beograd : Narodna kwiga – Alfa, 2001. – 135 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Izazov / [Narodna kwiga – Alfa] ; kw. 3) 193. Tetova`a : kritike / Du{ica Poti}. – 1. izd. – Ni{ : Prosveta, 2000. – 409. Str. ; 20 cm. – (Biblioteka Ogledi, studije, eseji ; kw. 3) 194. RADISAVQEVI], Zoran Zlatni grumen duha : s dobitnikom Zmajeve nagrade : Du{ko Novakovi} / [razgovor vodio] Zoran Radisavqevi}. U: Politika. – God. 96, br. 30647(1999), str. 35. 195. RADOJ^I], Sa{a Veristi~ka nokturna / Sa{a Radoj~i}. – Prikaz Kwige: Du{ko Novakovi}: Izabrao sam mesec, ^a~ak, 2003. U: Bdewe. – God. 4, br. 10 (jun–jul 2005), str. 117–118. 196. Dosledno protiv lo{e stvarnosti / Sa{a Radoj~i}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Kad }emo svetla pogasi - ti, Beograd, 2010. U: Beogradski kwi`evni ~asopis. – God. 7, br. 22 (2011), str. 218–221. 197. Iskustva sveta i iskustva pesme / Sa{a Radoj~i}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Smetewakov crte`, Beo- grad, 2002. U: Letopis Matice srpske. – God. 179, kw. 471, sv. 5 (maj 2003), str. 760–762. 198. Poezija, vreme budu}e : kwi`evne kritike / Sa{a Ra - doj~i}. – Petrovaradin : Alfagraf, 2003. – 123 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Doglasnice. Ogledi, eseji, kritike ; 8) 190

199. PROVIDNI an|eli : eseji o srpskim pesnicima / Sa{a Ra- doji~i}. – Beograd : Rad, 2003. – 164 str. ; 22 cm 200. STOJANOVI]-Pantovi}, Bojana Pesnik okrutne mitologije : poezija Du{ka Novako- vi}a / Bojana Stojanovi}-Pantovi}. U: Letopis Matice srpske. – God. 176, kw. 466, sv. 12 (2000), str. 996–999. 201. Putevi mese~arewa / Bojana Stojanovi}-Pantovi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: Izabrao sam Mesec, ^a- ~ak, 2003. U: Politika. – God. 101, br. 32548 (19. jun 2004), str. B3. 202. TE[I], Gojko [ta jeste i {ta nije ili disovska tamnica Du{ka Novakovi}a / Gojko Te{i}. U: Disovo prole}e. – Br. 34 (28–30. 05. 2003.), str. 14–15. 203. TODOROVI], Miroslav Pesni~ka interpretacija svakodnevnice / Miroslav Todorovi}. – Prikaz kwige : Du{ko Novakovi}: „Nadzornik kvarta“, BIGZ, 1982. : Gradina. – God. 18, br. 12 (1983), str. 79–80. 204. ]OSI], Neboj{a Energija pobune / Neboj{a ]osi}. – Prikaz kwige: Du{ko Novakovi}: „Smetewakov crte`, Beograd, 2002. U: Borba. – God. 82, br. 51 (20. 02. 2003.), str. II/III. INDEKS IMENA IZ BIBLIOGRAFIJE

Aleksi}, Krsta (Aleksiœ, Krsta) 171 Andri}, Radomir 172 Arko, Andrej 173 A}imovi}, Mileta Ivkov 184 A}in, Jovica 173

Bla{kovi}, Laslo 175, 184 Bognar, Zoran 174 Bo`ovi}, Gojko 175, 184

Vasilevski, Risto 171 Ve ro na, Eva 169 Vitorovi}, Nade`da 176 Vojvodi}, Radoslav 176 Vukadinovi}, Miqurko 172

Gilevski, Paskal 176 Gordi}, Slavko 188 Gruji~i}, Nenad 172, 184

Dan-Mijovi}, Marijana (Dan-Mijovi}, Mariana) 172 Danojli}, Milutin Lujo 174 Deli}, Jovan 184 Dragovi}, Mirjana 182, 183

\or|i}, Stojan 184, 185 \uzel, Bogomil (¾uzel, Bogomil) 172

Egeri}, Miroslav 185

@ivanov, Pavle 174 @ivanovi}, Milan 185

Zigl, Holger (Siegel, Holger) 173 Zori}, Pavle 176

Ivkov, Bo{ko 185 Ili}, Vojislav 174

Jagli~i}, Vladimir 173 Jenihen, Manfred (Jähnichen, Manfred) 173 Jovanovi}, Aleksandar 185 Jovanovi}, Boris 180 Jovanovi}, Milenko D. 185 Jovancai, Marija 169 Jokanovi}, Danilo 174 Joki}, Mom~ilo 175 192

Ko`ul, Qubinko 173 Koprivica, Bo`o 172 Kosti}, Laza 174 Krwevi}, Vuk 173, 174

Lazi}, Boris 171, 172 Lakovi}, Aleksandar B. 186 Lasek, Agwe{ka (Áasek, Agnieszka) 183 Latu{iwski, Gregor (Áatuszynski, Grzegorz) 175, 176, 177 Lipka, Franti{ek (Lipka, Franti{ek) 172 Luki}, Jasmina 186

Markovi}, Milivoje 172, 174, 175 Matovi}, Marijana 186, 187 Milanovi}, Bratislav 187 Milosavqevi}, Mila 187 Milo{, Jon (Milos, Jon) 174 Milo{evi}, Nenad 187 Miqkovi}, Branko 181 Mirkovi}, ^edomir 187

Negri{orac, Ivan 187, 188

Pavkovi}, Vasa 177, 187, 188 Panti}, Mihajlo 175, 177, 188 Pantovi}, Bojana Stojanovi} 174, 176, 190 Paovica, Marko 188 Peri{i}, Miodrag 176 Petrov, Aleksandar 188 Petrovi}, Novica 180, 182 Petrovi}, Predrag 188 Popovi}, Bogdan A. 189 Poti}, Du{ica 189 Puka, Florin (Puca, Flo rin) 172 Putnik, Radomir 173

Radisavqevi}, Zoran 189 Radoj~i}, Sa{a 189, 190 Radulovi}, Andrija 173 Ristovski, La zar 172

Siljan, Rade 170 Simi}, Jovan 175 Simi}, ^arls (Simic, Charles) 176 Stanojevi}, Dobrivoje 175 Stoj~ovi}, Aleksandar 173 Strajni}, Nikola 173

Ta{kovski, Bratislav 173 Te{i}, Gojko 190 193

Todorovi}, Miroslav 190 Todorovski, Gane 176 Tonti}, Stevan 174

]osi}, Neboj{a 190

Hodel, Robert (Hodel, Robert ) 176

Crnojevi}, Ivan 175

^elebi}, Gojko 175

[irai{i, Kazuko (Shiraishi, Kazuko) 183

BELE[KE O AUTORIMA

Da vid Novakovi}

Ro|en je 1993. godine u Beogradu. Maturirao je {kolske 2011/12. godine u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji u Rakovici. Studira filozofiju na Fi - lozovskom fakultetu u Beogradu.

Qiqana [op

Ro|ena je 1950. godine u Bosanskoj Gradi{ki. Gimnaziju je zavr{ila u Tuzli, a diplomirala na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na Grupi za ma- terwi jezik i kwi`evnost. Bila je urednik u Kwi - `evnim novinama i glavni i odgovorni urednik u izdava~koj delatnosti u Srpskoj re~i. Obavqala je du`nost zamenika sekretara za kulturu, sekretara za informisawe Skup{tine grada Beograda, dr`av - nog sekretara u Ministarstvu kulture i medija Re- publike Srbije. Bila je predsednik Upravnog odbora Srpskog kwi`evnog dru{tva. Objavquje u najugled- nijim kwi`evnim listovima i ~asopisima, mahom kwi`evnu kritiku, eseje, putopise, kolumne itd. Bila je ~lan `irija mnogih uglednih kwi`evnih nagrada za poeziju i prozu. Uredila je na stotine kwi- ga od kojih je u mnogima autor pogovora ili pred go - vora. Predstavqala je srpsku kwi`evnost, kulturu i umetnost Srbije na susretima i simpozijumima u svetu i govorila o na{im piscima u Parizu, Rimu, Var{avi, Poznawu, Lo|u, Solunu, Bukure{tu, Be~u, Moskvi, Zagrebu, Sarajevu. Objavila je desetak kwiga kwi`evne kritike, eseja i putopisa, nagra|enih na- gradama i priznawima „Mi lan Bogdanovi}“, „Dra - gi{a Ka{ikovi}“ i „Zlatnim beo~ugom“ Kulturno - -prosvetne zajednice Srbije za stvarala~ki doprino s u {irewu kulture. ^lan je nezavisnog udru`ewa no- vinara Srbije, Srpskog kwi`evnog dru{tva i Srp- skog PEN centra. 196

Sa{a Radoji~i}

Ro|en u Somboru 1963. godine. [kolovao se na Fi- lozofskom i Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Ob- javio je nekoliko kwiga poezije, ogleda i kwi`evne kritike. Bio je urednik u Letopisu Matice srpske, Zlatnoj gredi i Dometima. Preveo je sa nema~kog je- zika filozofska dela Gadamera, Diltaja, Zafran- skog. Dobitnik je nagrada za poeziju „Branko ]opi}“ i „\ura Jak{i} , a za kritiku „Mi lan Bogdanovi}“. ^lan je Srpskog PEN centra, Srpskog kwi`evnog dru{tva i Dru{tva kwi`evnika Vojvodine. Zapo- slen je na Pedago{kom fakultetu u Somboru.

Vojislav Karanovi}

@ivi i radi u Beogradu. Zaposlen je kao kao ured- nik na RTS. Ro|en je 1961. godine u Subotici. Di - plo mirao je na filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Grupi za jugoslovenske jezike i op{tu kwi`ev - nost. Objavio je osam kwiga poezije i izabrane pesme. Dobitnik je najzna~ajnijih nagrada za poeziju me|u kojima: „Vako Popa“, „Me{a Selimovi}“, „Zmajeve“, „Branko Miqkovi}“, „Disove“ „\ura Jak{i}“. Pre vo- |en je na vi{e stranih jezika u antologijskim iz - borima iz savremene srpske poezije i pojedina~no. ^lan je Srpskog kwi`evnog dru{tva i srpskog PEN centra.

Tomislav Marinkovi}

Pesnik. @ivi i radi u selu Lipolist kod [ap - ca. Ro|en je 1949. godine. Debitovao je po~etkom osam- desetih godina sa kwi gom pesama Dvojnik. Objavio je sedam kwiga poezije i izabrane pesme, dobitnik je pesni~kih nagrada: „Branko Miqkovi}“, „Vasko Po - pa“ i „Miroslav Anti}“ . Prevo|en na strane jezike i zastupqen u anto logijama savremene srpske poezije. Bio je ~lan Upravnog odbora Srpskog kwi`evnog dru{tva. 197

Aleksandar B. Lakovi}

Ro|en je 1955. godine u Pe}i. Zavr{io je Medi- cinski fakultetu u Pri{tini, a specijalizaciju interne med ici ne u Beogradu 1988. godine. Prvu kwi gu poezije No}i objavio je 1992. godine. @ivi i radi u Kragujevcu. Lakovi} je i kwi`eni kriti~ar, eseji - sta i antologi~ar. Sastavio je antologiju poezije o Hilandaru. Bavi se i putopisnom prozom. Bio je ured- nik u ~a sopisu Koraci. Prevo|en na strane jezike u izbo ri ma savremne srpske poezije i pojedina~nim kwigama. ^lan je Srpskog kwi`evnog dru{tva.

Bogdan A. Popovi}

Kwi`evni kriti~ar, esejista, antologi~ar, ured- nik, prire|iva~ i predava~ savremene srpske lit e - ra ture. Ro|en je 1936. godine u Novom Sadu. Diplo- mirao je na Katedri za svetsku kwi`evnost sa teo- rijom kwi`evnosti na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio je oko deset kwiga kritike, eseja i ogleda o savremenim pesnicima i savremenim kri - ti~arima poezije i priredio mno{tvo izbora iz opu sa vode}ih savremenih srpskih pesnika. Sastavio je te- matsku antologiju Poezija i tradicija 1971. godine . Bio je urednik u NIK Kwi`evne novine i urednik u IP Prosveta, glavni i odgovorni urednik najsta ri- jeg beogradskog ~asopisa Kwi`evnost, a bezmalo dve decenije bio je stalni kwi`evni kriti~ar NIN-a. Bio je ~lan mnogih `irija za dodelu kwi`evnih na - grada za poeziju. Predavao je savremenu jugosloven - sku kwi`evnost na dva univerziteta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Objavquje u na{im najugled - nijim kwi`evnim ~asopisima i publikacijama. Do- bitnik je nagrada „Isidora Sekuli}“ i „\or|e Jo- vanovi}“. ^lan je Srpskog kwi`evnog dru{tva i srp- kog PEN centra. @ivi u Beogradu. 198

Nenad Milo{evi}

Ro|en je 1962. godine u Zemunu. Objavio je pet kwiga poezije i dve kwige izabranih pesama. Sasta- vio je antologiju novije srpske poezije pod nazivom Iz muzeja {umova, Zagreb, VBZ, 2009. Pi{e kwi`ev - nu kritiku i eseje o savremnoj srpskoj poeziji i so- cio-politi~kim problemima savremenog dru{tva. Diplomirao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Bio je urednik za poeziju u Kwi`evnim no- vinama, a sada je glavni i odgovorni urednik kwi- `ev nog ~asopisa Tisa. Radi u Nau~noj redakciji Te - levizije Beograd kao urednik emisije Re~nik demo- kratije. Jedan je od osniva~a Srpskog kwi`evnog dru{tva i wegov ~lan.

Branislav @ivanovi} Ro|en je 1984. godine u Novom Sadu. Diplo mi- rao je i magistrirao na Filo zofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za kompar ativnu kwi`evnos t. Autor je dve kwige poezije i dobitnik „Branko ve nagrade“ za poeziju 2010. Pi{e kwi`evne kritike, eseje i oglede. @ivi u Novom Sadu.

Vasilije Radiki} Pripoveda~, kwi`evni kriti~ar, nau~ni istra- `iva~ i profesor, ro|en je 1947. godine u selu Pu- {kovac kod Bijeqine, Bosna i Hercegovina – Repu- blika Srpska. Diplomirao je na Filolo{kom fakul- tetu u Beogradu na grupi za jugoslovensku i svetsku kwi`evnost. Objavio je nekoliko kwiga o de~joj li - teraturi, kwigu kwi`evno-kriti~kih tekstova Delo i zna~ewe i tri kwige pripovedaka. U stru~noj i na- u~noj periodici objavio je vi{e od sto pedeset ra - dova, od kwi`evnih prikaza na teku}u kwi`evnu produkciju do obimnijih studija o relevantnim au- torima srpske kwi`evnosti. Radi kao savetnik u Ministarstvu prosvete i kao profesor na Visokoj {koli za vaspita~e na fakultetu za kulturu i me di- je u Beogradu. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije. 199

Sanda Risti}-Sojanovi}

Ro|ena je u Beogradu 1974. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a master studije iz oblasti etike tako|e je zavr{ila na Od- seku filozofije u Beogradu. Bila je urednik u iz- dava~koj ku}i „Beletra“ i ~asopisu KOV. Radi kao profesor filozofije i gra|anskog prava u privatni m sredwim {kolama u Beogradu. Objavila je nekoliko kwiga poezije. Pi{e i objavquje teks tove iz oblasti savremene poezije, estetike i etike. ^lan je Udru - `ewa kwi`evnika Srbije, Srpskog kwi `evnog dru- {tva i Esteti~kog dru{tva Srbije.

Radomir Mi}unovi}

Pesnik, kriti~ar, esejista, novinar, poznati au- toritet {ahovske igre i enigmatike, ro|en je 1940. godine u Lozoviku, Srbija. Diplomirao je na Filo- lo{kom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslo- vensku i op{tu kwi`evnost. Objavio je ve}i broj pes- ni~kih i proznih kwiga, kao i kwiga kritike i ese- jistike o savremenim srpskim pesnicima. Tako|e, objavio je petnaest kwiga de~je liter a ture. Dobit - nik je nagrade „Radoje Domanovi}“. Prevo|en na stra ne jezike. Izuzetno anga`ovan na poslovima recen - zirawa poezije i tribinskim programima iz ob las ti kwi`evnosti. ^lan je Udru`ewa kwi`evni ka Srbije.

Stevan Tonti}

Ro|en je 1946. godine u Grdanovcima kod San skog Mosta, Bosna i Hercegovina. Pesnik, prozaista, ese - jista, kriti~ar, antologi~ar i prevodilac sa ne- ma~kog jezika. Zavr{io je studije filozofije sa so- ciologijom na Filozofkom fakultetu u Sarajevu. Objavio je ve}i broj kwiga poezije i izabranih pesa - ma, roman i dve antologije: Novije pjesni{tvo Bosne i Hercegovine, 1990. i Moderno srpsko pjesni{tvo, 1991. Tonti}eva dela su prevedna na vi{e stranih je- zika. Dobitnik je uglednih kwi`evnih nagrada i priznawa u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Nema - 200

~koj: „[anti}eve“, „Zmajeve“, „Raki}eve“ i „Anti} e- ve“, te nagrade Bavarske akademije lepih umetnosti grada Hajdelberga „Kwi`evnost u egzilu“. Nakon po- vratka iz egzila u Nema~koj `ivi i radi na rela - ciji Sarajevo-Beograd. ^lan je Srpskog kwi`vnog dru{tva.

Zorica Zec

Ro|ena je 1960. godine u Zemunu. Studirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Objavila je ~e- tiri romana i priredila za {tampawe oko pedeset kwiga raznih `anrova u vlastitoj izdava~koj ku}i „Armon“. Bila je upravnik pozori{ta „Zoran Rad - milovi}“ u Zaje~aru. Pi{e tekstove teolo{kog karak- tera. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije.

Danica Andrejevi}

Kwi`evni kriti~ar, esejista, antologi~ar i profesor kwi`evnosti, ro|ena je 1948. godine u Trs- teniku. Magistrirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, a doktorirala na Filozoskom fakultetu u Novom Sadu. U svojim delima bavila se poetikom Desanke Maksimovi}, Me{e Selimovi}a, srpskim ro- manom i poezijom HH veka i vidovima srpskog mode r- nizma u poeziji i prozi H£H i HH veka. Prire|iva ~ antologija kosovsko-metohijske poezije i leksikona pisaca Kosova i Metohije. Dobitnik je nagrada za kwi`evnu kritiku „Vuk Filipovi}“ i „Mi lan Bog da- novi}“. @ivi u Beogradu, radi kao profesor Srpske kwi`evnosti HH veka na Filozofskom fakul tetu Univerziteta u Pri{tini (u Kosovskoj Mitro vi ci). ^lan je Kwi`evnog dru{tva Kosova i Meto hije i Udru`ewa kwi`vnika Srbije.

Ibrahim Haxi}

Ro|en je 1944. godine u Ro`ajima, Crna Gora. Gimnaziju je zavr{io u Novom Pazaru, a diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u 201

Beogradu. Javio se u kwi`evnosti zbirkom pesama Harfa vasione, 1970. Od tada je objavio desetak pes - ni~kih kwiga, dva izbora iz poezije i tri kwige o gqivama. Prevo|en je na strane jezike, a i sam se ba- vi prevo|ewem savremene poezije s ruskog jezika, Dobitnik je zna~ajnih pesni~kih nagrada i prizna- wa, me|u kojima su nagrade: „Isidora Sekuli}“, „Mi- lan Raki}“, „Pero ]amila Sijari}a“ i me|unarodna nagrada „Bosanski ste}ak“ za kwigu izabranih i novih pesama Ko sam ja. @ivi i radu u Beogradu. ^lan je foruma pisaca i Srpskog kwi`evnog dru{tva.

Vela Nikoli}

Ro|ena je 1962. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na Katedri za {panski jezik i kwi`evnost. @ivi u Beogradu i radi u Narodnoj biblioteci Srbije.

Mirjana Stani{i}

Ro|ena je 1968. godine u Beogradu. Zavr{ila Fi- lolo{ki fakultet, Odsek za slavistiku. Radi kao vi{i bibliotekar u Narodnoj biblioteci Srbije. Se- kretar je Zadu`bine „Desanka Maskimovi}“. Autor je vi{e ~lanaka iz oblasti bibliotekarstva, prire- |iva~, autor izlo`bi i kataloga: „Pu{kin i srpska kultura“, „Ostavi}u vam jedino re~i“ i „Dvadeset go- dina rada Zadu`bine Desanka Maksimovi}“. Pre vo - di sa ruskog jezika.

Irena Buzi}

Ro|ena 1971. godine u Beogradu. Diplomirala na Katedri za hungarologiju Filolo{kog fakulte - ta u Beogradu 2001. godine. Radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci Srbije. 202

Jelena Mitrovi}

Ro|ena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, Katedra za Bibliotekarstvo i informatiku. Na istoj Katedri je zavr{ila mas ter studije, a 2012. godine upisala i doktorske studije. Apsolvent je engleskog jezika i kwi`evnosti. Radi u Narodnoj biblioteci Srbije.

Violeta Jovi~inac Petrovi}

Ro|ena je 1968. godine u Kragujevcu. Diplomi- rala na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Bavi se prevo|ewem sa ruskog jezika, lekturom i korek turo m. Zaposlena u Narodnoj biblioteci „Vuk Karaxi}“ u Kragujevcu. INDEKS IMENA

Adorno, Teodor (Adorno, Theodor) 44 Aligijeri, Dante (Alighieri, Dante) 155 Andrejevi}, Danica 147, 156, 157, 200 Aristotel (Aristoteles) 18, 44 A}imovi}, Mileta Ivkov 14

Barouz, Vilijem (Borroughs, Wil liam Seward) 98, 102 Beket, Semjuel (Beckket, Samuel ) 46 Beler, Ernst (Behler, Ernst) 44 Blok, Aleksandar Aleksandrovi~ (Blok, Aleksandar Alek sandrovi~) 46 Bodler, [arl (Baudelaire, Charles Pierre ) 46, 99, 148 Bodrijar, @an (Baudrillard, Jean) 96, 98 Bo`ovi}, Gojko 14, 21, 68, 69 Borhes, Horhe Luis (Borges, Jorge Luis) 155 Breht, Bertolt (Brecht, Bertolt) 97 Buzi}, Irena 169, 201 Buwin, Ivan Aleksejevi~ (Bunin, Ivan Alekseevi~) 63

Vinaver, Stanislav 46 Vijon, Fransoa (Villon, François) 33, 34, 36 Vitman, Volt (Whit man, Walt) 63, 96, 101, 102 Volas, Stivens (Wallace, Stevens) 86 Vuki}evi}, Danica 63

Gatari, Feliks (Guattari, Félix) 97 Georg, Stefan Anton (George, Stefan Anton) 128 Gete, Johan Volfgang (Goe the, Johann Wolfgang) 46, 79, 103 Ginzberg, Alen (Ginsberg, Allen) 101–103 Gogoq, Nikolaj Vasiqevi~ (Gogolý, Nikolay Vasilýevi~) 46 Goleman, Danijel (Goleman, Daniel ) 51

Devetak, Neboj{a 19 Delez, @il (Deleuze, Gilles) 97 Derida, @ak (Derrida, Jacques) 147 Domanovi}, Radoje 46

Ejhenbaum, Boris Mihajlovi~ (Çyhenbaum, Boris Mihaylo vi~) 138 Eliot, Tomas Sterns (Eliot, Thomas Stearns) 46, 85, 103 Encensberger, Hans Magnus (Enzensberger, Hans Magnus) 63, 97 E{beri, Xon (Ashbery, John) 22

@ivanovi}, Branislav 91, 107, 108, 198 204

Zagajevski, Adam (Zagajewski, Adam) 63 Zec, Zorica 137, 145, 200 Zola, Emil (Zola, Emile) 155

Jagi}, Dorta 61 Jakobson, Roman Osipovi~ (Ækobson, Roman Osipovi~) 138 Jakubinski, Lav Petrovi~ (Ækubinskiy, Lev Petrovi~) 138 Jejts, Vilijam Batler (Yeats, Wil liam But ler) 46, 63, 103 Jovi~inac, Violeta Petrovi} 202 Jonesko, E`en (Ionescu, Eugèn) 46

Kavafi, Konstantin (Kavafis, Konstantinos) 46, 85 Karanovi}, Vojislav 29, 35, 36, 196 Karaxi}, Vuk Stefanovi} 114, 115 Kafka, Franc (Kafka, Franz) 45, 46, 156 Kvintilijan, Marko Fabije (Quintilianus, Marcus Fabius) 46 Keruak, Xek (Kerouac, Jack) 98, 101, 102 Kler, @an (Clair, Jean) 99 Knoks, Norman (Knox, Nor man) 43 Kova~evi}, Du{an 46 Kopicl, Vladimir 63 Korso, Gregori (Corso, Greg ory) 98 Kosti}, Laza 38 Ko~i}, Petar 46 Krasni, Zlatko 63 Kusturica, Emil 149

Lakan, @ak (Lacan, Jacques) 154 Lakovi}, Aleksandar B. 25, 43, 65, 197 Lali}, Ivan V. 23 Larkin, Filip (Larkin, Philip) 139 Lotman, Jurij Mihajlovi~ (Lotman, Õriy Mihaylovi~) 98, 99, 154 Lo{onc, Alpar (Lo{onc, Alpar) 98 Luki}, Jasmina 20, 47, 70

Qosa, Mario Vargas (Llosa, Mario Vargas) 10

Maksimovi}, Miroslav 88 Man, Tomas (Mann, Thomas) 44, 46 Maw~ik, Luka{ (Manczyk, Lukasz) 60 Marinkovi}, Tomislav 37, 41, 196 Markovi},Tomislav 17 Marks, Karl (Marx, Karl) 122 Meknis, Luis (Macneice, Louis) 22 Milo{evi}, Nenad 81, 90, 198 Mitrovi}, Jelena 202 Mi}unovi}, Radomir 125, 129, 130, 199 205

Nastasijevi}, Mom~ilo 141 Negri{orac, Ivan 47, 53 Ne{i}, \or|e 19 Nikoli}, Vela 163, 167, 201 Ni~e, Fridrih Vilhelm (Nietz sche, Friedrich Wil helm) 155 Novakovi}, David 5, 195 Novalis (Hardenberg, Georg Philipp Friedrich von) 46 Nu{i}, Branislav 46

Wego{, Petar Petrovi} 57

Odn, Vistan Hju (Auden, Wystan Hugh) 46, 63, 82, 85

Panti}, Mihajlo 14, 24, 47, 64, 69 Pantovi}, Bojana Stojanovi} 95 Paund, Ezra (Pound, Ezra) 85, 103, 105 Petkovi}, Vladislav Dis 49 Petkovi}, Novica 100, 102 Petrovi}, Rastko 115, 147 Pikaso, Pablo (Pi casso, Pablo Ruiz) 148 Pinter, Harold (Pinter, Harold ) 95 Pirandelo, Lui|i (Pirandello, Luigi) 46 Platon (Plato) 44 Po, Edgar Alan (Poe, Ed gar Allan) 46 Popovi}, Bogdan A. 67, 79, 80, 197 Popovi}, Tawa 102–104, 106 Pu{kin, Aleksandar Sergeevi~ (Pu{kin, Aleksandr Ser geevi~) 46

Radiki}, Vasilije 109, 116, 198 Radi~evi}, Branko 103 Radoj~i}, Sa{a 14, 17, 27, 54, 69, 196 Rai~kovi}, Stevan 20 Ransijer, @ak (Rancière, Jacques) 96, 100 Rembo, Artur (Rimbaud, Ar thur) 88 Ru`evi~, Tadeu{ (Rózewicz, Tadeusz) 63

Sandberg, Karl (Sandburg, Carl) 127 Sekuli}, Isidora 149 Servantes, Migel (Cer van tes Saavedra, Miguel de) 46 Sikeqano, Angelo (Sikelianos, Angelos) 144 Simi}, ^arls 84, 85 Sloterdajk, Pe ter (Sloterdijk, Pe ter) 86 Sokrat (Sokrates) 44 Sremac, Stevan 46 Stanisavqevi}, Miodrag 133 Stani{i}, Mirjana 169, 201 Sterija, Jovan Popovi} 46 Stefanovi}, Mirjana 20 206

Stojanovi}, Dragan 44 Stojanovi}, Sanda Risti} 119, 122, 199

Tadi}, Novica 131 Tejt, Xejms (Tate, James) 22 Tonti}, Stevan 19, 131, 136, 199

Unamuno, Migel (Unamuno, Migel de) 142

Ferlingeti, Lorens (Ferlinghetti, Lawrence ) 99 Fraj, Nortrop (Frye, Northrop) 72 Frost, Robert (Frost, Robert Lee) 84

Hajne, Hajnrih (Heine, Hein rich) 46 Haksli, Oldos (Huxley, Aldous) 155 Hamovi}, Dragan 21 Haxi}, Ibrahim 159, 200 Hegel, Georg Vilhelm Fridrih (Hegel, Georg Wil helm Friedrich) 104, 121 Hini, [ejmus (Heaney, Seamus) 22 Homer (Homerus) 6, 82, 103

Celan, Pol (Celan, Paul) 63 Crwanski, Milo{ 95, 103

^apek, Karel (^apek, Karel) 46

Xojs, Xems (Joyce, James) 46 Xubran, Halil (Gibran, Kahlil) 151

[ekspir, Vilijem (Shake speare, Wil liam) 46 [iler, Fridrih (Schiller, Friedrich) 46 [irai{i, Kazuko (Shiraishi, Kazuko) 57 [klovski, Viktor Borisovi~ ([klovskiy, Viktor Bori sovi~) 138, 155 [kreb, Zdenko 45 [op, Qiqana 7, 15, 16, 60, 62, 69, 195 SADR@AJ

5 Da vid Novakovi} ^EMU SLU@I MOJ OTAC 7 Qiqana [op TRIDESETPETOGODI[WI TRANZICIOCEN PESNIKA DU[KA NOVAKOVI]A 17 Sa{a Radoj~i} MUZE NE ]UTE: RATNE PESME DU[KA NOVAKOVI]A 29 Vojislav Karanovi} TRUNKA I NIKO Zapis na margini, pri samom dnu pesme „Cediqka“ Du{ka Novakovi}a 37 Tomislav Marinkovi} TRI KRATKA POGLEDA NA POEZIJU DU[KA NOVAKOVI]A 43 Aleksandar B. Lakovi} IRONIJA I PARADOKS KAO POKRETA^I U PESNI[TVU DU[KA NOVAKOVI]A Uslovi (ne)bivstvovawa kao bitan pokreta~ li~nog i kolektivnog otpora preto~eni u osobeno pesni{tvo, ironijom i groteskom oboga}eni 67 Bogdan A. Popovi} PESNIKOVA SE]AWA NA PRVE QUDE 81 Nenad Milo{evi} O DVE PESNI^KE KWIGE DU[KA NOVAKOVI]A 91 Branislav @ivanovi} TRAGOVI BIT POETIKE I MODERNOG EPA U POEZIJI DU[KA NOVAKOVI]A 109 Vasilije Radiki} SIGNUM STVARALA^KE AUTENTI^NOSTI Du{ko Novakovi}, Zabava za utu~ene : izabrane pesme 2002 –2010, Beograd, 2012. 208

119 Sanda Risti} Stojanovi} SE]AWE NA PRVE QUDE – IZABRANE PESME (1976-2000) 125 Radomir Mi}unovi} NAD PESMAMA DU[KA NOVAKOVI]A „GRAFIT I SEDEF“ i „RETKA ZRNCA NE@NOSTI“ 131 Stevan Tonti} POEZIJA PATOLO[KE STVARNOSTI 137 Zorica Zec BEZ SLOBODNE UMETNOSTI POJEDINIH BI]A NEMA SITNIH VEZOVA U ]ILIMSKOM TKAWU 147 Danica Andrejevi} POETSKI PORTRET MATERIJE

159 Ibrahim Haxi} „KI[NO JUTRO“ 163 Vela Nikoli} KWIGE IZ EDICIJE NAGRADA „DESANKA MAKSIMOVI]“ U BIBLIOTEKAMA U ZEMQI I SVETU 169 Irena Buzi} Mirjana Stani{i} SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA DU[KA NOVAKOVI]A (sa indeksom imena) 195 BELE[KE O AUTORIMA 203 INDEKS IMENA POEZIJA DU[KA NOVAKOVI]A Zbornik radova 2013.

Izdava~ Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“ Skerli}eva 1, Beograd

Za izdava~a Stani{a Tutwevi}

Prevod rezimea na ruski Violeta Jovi~inac Petrovi}

Prevod rezimea na engleski jezik Jelena Mitrovi}

UDK klasifikacija Irena Buzi}

Dizajn korica Ivica Stevi}

Lektura Violeta Jovi~inac Petrovi}

Tehni~ki urednik Branko Hristov

[tampa Draslar part ner, Beograd

Tira`: 300 primeraka

ISBN 978-86-82377-39-9

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821. 163.41.09-1 Novakovi} D. (082)

DESANKINI majski razgovori (2012 ; Beograd) Poezija Du{ka Novakovi}a : zbornik radova / Desan - kini majski razgovori, Beograd, 21. maj 2012. ; priredila Mirjana Stani{i}. – Beograd : Zadu`bina „Desanka Mak - simovi}“, 2013 (Beograd : Draslar partner) . – 208 str. ; 21. cm. – (Desankini majski razgovori ; kw. 30)

Tira` 300. – Napomene i bibliografske ref er ence uz tekst. – Sum ma ries ; Rezõme. – Registar.

ISBN 978-86-82377-39-9 a) Novakovi}, Du{ko (1948–) – Poezija – Zbornici

COBISS.SR-ID 197433612