О АУТОРИМА / NOTES ON AUTHORS

Родољуб Кубат рођен је 1969. године у Босанском Грахову. Богословски факултет СПЦ уписао школске 1991/92. године, а на истом дипломирао 1996. Период 1996–2000. провео на римокатоличком Теолошком факултету Вилхелм универзитета у Минстеру (Немачка), где се стручно усавршавао из области библијских наука. Магистрирао на Богословском факулетету СПЦ 2000. године. Докторску тезу, под насловом Анђео Господњи у Старом Савезу, одбранио на Православном богословском факулетету Универзитета у Београду 2005. године. На ПБФ постао асистент на катедри Свето Писмо Старог Завета 2001, а на истом факултету изабран у звање доцента 2005. године. На ПБФ предаје Старозаветну историју и егзегезу и Старозаветну теологију, као и изборни предмет Библија пред савременим изазовима; на докторским студијама држи курсеве из предметâ: Старозаветни монотеизам и Принципи тумачења Светог Писма у доба патристике. Област истраживања: старозаветна егзегеза и теологија, библијска и светоотачка херменеутика. Објавио је књиге: Основи старосавезне антропологије (2008) и Синопсис – Упоредни преглед еванђеља (2008). Rodoljub Kubat was born in Bosansko Grahovo in 1969. He enrolled in the Faculty of Theology of the in the academic 1991/92, where he graduated in 1996. He spent the period 1996-2000 at the Roman Catholic Faculty of Theology of Wilhelm University in Minster (Germany) where he received additional academic education in the domain of Biblical sciences. He defended his master’s thesis at the Faculty of Theology in 2000. He defended his doctoral thesis, entitled The Lord’s Angel in the Old Covenant, at the Faculty of Orthodox Theology of Belgrade University in 2005. In 2001, he was appointed teaching assistant at the Faculty of Orthodox Theology at the Department of the Old Testament. In 2005, he was appointed assistant professor at the same institution, where he teaches The History and Exegesis of the Old Testament, The Theology of the Old Testament, and the elective course The Bible before Contemporary Challenges; he teaches the following courses in the doctoral program: The Monotheism of the Old Testament and Principles for the Interpretation of the Scriptures in the Patristic Period. Research area: the theology and exegesis of the Old Testament, the hermeneutics of the Bible and the Holy Fathers. He has published the books: The Foundations of Anthropology of the Old Testament (2008) and The Synopsys – a Comparative Overview of the Gospels (2008).

Дарко Крстић рођен je 1974. године у Чачку. Богословски факултет завршио je у Београду 1997, а постдипломске студије на Академији Светог Владимира у Њујорку 2002. године. Докторирао је на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну радом Теолошки карактер хијастичке структуре Пролога Јовановог јеванђеља. Бави се истраживањем односа посланица Светог апостола Павла и дела старогрчке књижевности. Darko Krstić, born in Čačak, 1974. He received a university degree from the Faculty of Theology in Belgrade in 1997, and then completed postgraduate studies at St. Vladimir Academy in New York in 2002. He received his Ph.D. at the Faculty of Theology of Aristotle University in Thessaloniki, having defended his thesis entitled Theological

471 Character of the Chiastic Structure of the Prologue in St John’s Gospel. His principal interest is the relationship between St Paul’s Epistles and ancient Greek literature.

Зоран Деврња – рођен у Београду 1971. године. Дипломирао на Право- славном богословском факултету Универзитета у Београду 2003. године. Маги- стрирао је на истом факултету маја 2009. године одбранивши рад на тему Савремена проблематика брака у светлости брачних правила Светог Василија Великог. У оквиру пројекта Српска теологија у двадесетом веку (евиденциони бр. 149037А) објавио је рад под насловом Личност и дело протојереја проф. др Благоте Гарда- шевића, у којем анализира и вреднује допринос угледног професора Православног богословског факултета развоју канонскоправне науке и високошколске установе у којој је провео цео свој радни век. Од 2005. ради као асистент за Канонско право на ПБФ Универзитета у Београду. Zoran Devrnja was born in Belgrade in 1971. He graduated from the Faculty of Orthodox Theology of Belgrade University in 2003. He defended his master’s thesis entitled Contemporary Problem of Marriage in Light of Marriage Rules of St. Basil the Great, at the same institution in 2009. Within the project Serbian Theology in the Twentieth Century (ref. no. 149037A), he published a paper entitled The Personality and Work of Archpriest Prof. Blagota Gardasevic, Ph.D., in which he analyzes and evaluates the contribution of this reputable professor of the Faculty of Orthodox Theology to the development of science of canon law and the institution of higher education in which he spent his entire lifetime. Since 2005, he has been a teaching assistant in Canon Law at the Faculty of Orthodox Theology of Belgrade University.

Жан-Клод Ларше рођен je 1949. године у Бадонвилеру, на североистоку Француске. Спада у најзначајније и најпревођеније православне теологе у свету. Докторску тезу из филозофије одбранио је 1987. године на Универзитету у Нансију: Лечење духовних болести. Увод у аскетско предање Православне цркве. На Универзитету у Стразбуру, 1994. године, одбранио је докторску тезу из теологије: Обожење човека по светом Максиму Исповеднику. Објавио је 16 књига, као и велики број студија, чланака и превода. Књиге су му превођене на више страних језика. Уредник је у издавачким кућама Cerf у Паризу и L’age d’Homme у Лозани. Jean-Claude Larchet was born in Badonviller, northeast France, in 1949. He is one of the most significant and most widely translated Orthodox theologians in the world. He defended a doctoral dissertation in philosophy at the University of Nancy (1987), entitled Treating Spiritual Illnesses. An Introduction into the Ascetic Legacy of the Orthodox Church. In 1994, he defended a doctoral dissertation in theology at the University of Strasbourg: Man's Deification according to St. Maximus the Confessor. He has published 16 books, numerous studies, articles, and translations. His books have been translated into a number of foreign languages. He is an editor in the publishing houses Cerf in Paris and L'age d'Homme in Lausanne.

Игор Ст. Коцић рођен је у Врању. Богословски факултет СПЦ уписао је академске 1999/2000, на коме је апсолвирао 2003. године. Академске 2004/2005. наставља студије на Богословском факултету Софијског универзитета Св. Климент Охридски, на коме је дипломирао 2006. године са степеном „Мастер теологије“. Од

472 2006. је на докторским студијама на Богословским факултетима Софијског универзитета Св. Климент Охридски и Великотрновског универзитета Св. Кирило и Методије. На Богословском факултету Великотрновског универзитета Св. Кирило и Методије завршава 2008. године специјалистичке студије из Библијске и светоотачке антропологије са степеном „Магистра теологије“. Тема магистарске тезе: Човек и творевина у светлости Халкидонске христологије. Тренутно је докторант Богосло- вског факултета у Софији. Тема докторске дисертације у процедури: Евхаристијска еклисиологија и њен егзистенцијални значај за човека и творевину. Члан је Центра за црквене студије у Нишу од 2008. године. Igor St. Kocić was born in Vranje. He enrolled in the Faculty of Orthodox Theology of the Serbian Orthodox Church in the academic 1999/2000, and attended all courses by 2003. In the academic 2004/20005 he continued his studies at the Faculty of Theology of St. Clement of Ohrid University in Sofia, where he received the title of “master of theology” in 2006. Since 2006 he has been a doctoral student at the Faculties of Theology of the University St. Clement of Ohrid in Sofia and St. Cyril and Methodius in Veliko Turnovo. In 2008, he completed specialist studies in the Biblical and patristic anthropology, receiving the degree of the “magister of theology” in 2008. Master’s thesis title: Man and Creation in the Light of Chalcedonian Christology. He is currently a Ph.D. student of the Faculty of Theology in Sofia. Doctoral dissertation pending: Eucharistic Ecclesiology and Its Existential Importance for Man and Creation. He has been a member of Center for Church Studies, Niš, since 2008.

Василије Вранић је српски православни свештеник у Чикагу и директор за верско образовање Митрополије либертивилско-чикашке. По завршеном школовању у Атониади Црквеној Академији (Кареја – Света Гора), учио је немачки језик на Букурештанском Гете Институту (Сибиу огранак). Основне богословске студије завршио је на Богословском факултету Св. Саве у Либертивилу. Пост-дипломске студије завршио је у Кембриџу: Master of Arts са Института за Православне студије и Master of Philosophy са Универзитета у Кембриџу. Тренутно завршава докторске студије из Историје Цркве на Marquette Универзитету под менторством проф. Александра Голицина. Од новембра 2008. год. асистент је на катедри за Канонско право на Богословском факултету Св. Саве у Либертивилу. Области његовог академског интересовања су: Христолошки спорови V века, Тринитарно богословље IV века, Теодорит Кирски, Несторије/Несторијанство, Павле Самосатски, Јевсевије Дорилејски, Евтихије, Кирило Александријски и Канонско право Православне Цркве. Vasilije Vranić is a Serbian Orthodox Priest in Chicago and the Director of Religious Education of the Metropolitanate of Libertyville-Chicago. After completing his education at Athonias Ecclesiastical Academy (Karyes – ), he studied German at the Goethe Institut of Bucharest (Sibiu branch). He holds a Bachelor of Divinity from St. Sava School of Theology in Libertyville. He also holds the degrees of Master of Arts from Institute for Orthodox Christian Studies – Cambridge, and Master of Philosophy from University of Cambridge. Currently, he is completing his PhD in Church History at Marquette University, studying with Prof. Alexander Golitzin. Since November 2008, he has been an Assistant Lecturer in Canon Law at St. Sava School of Theology. His area of academic interest includes Christological controversies of the 5th century, Trinitarian Theology of the 4th century, Theodoret of Cyrrhus, Nestorius /

473 Nestorianism, Paul of Samosata, Eusebius of Dorylaeum, Eutyches, Cyril of Alexandria, and the Canon Law of the .

Коста Симић дипломирао је на Богословском факултету СПЦ 2001. године. Године 2005. магистрирао је на Богословском факултету Универзитета у Атини. Тема магистарског рада: Тумачење литургије у поствизантијском периоду на грчком говорном подручју. Године 2008. магистрирао је на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду на тему: Литургијска поезија песникиње Касије и њен словенски превод. Тренутно је докторски кандидат Универзитета у Атини. Тема докторске дисертације: Литургијска херменеутика у ареопагитским списима. Kosta Simić graduated from the Faculty of Theology of the Serbian Orthodox Church in 2001. In 2005 he received a master’s degree at the Faculty of Theology of the University of Athens. Master’s thesis: Interpretation of Liturgy in the Post-Byzantine Period in the Area in which Greek Is Spoken. In 2008, he received his master’s degree at the Department of Classical Sciences of the Faculty of Philosophy in Belgrade. He is currently a doctoral candidate at the University of Athens. Dissertation title: Liturgical Hermeneutics in Areopagitic Writings.

Слађана Ристић Горгиев рођена је у Врању 1963. год. Ради као професор античке и средњовековне филозофије на Департману за филозофију Филозофског факултета у Нишу. Основне, магистарске и докторске студије завршила је на Филозофском факултету у Скопљу на Институту за филозофију. Објавила је велики број радова и имала велики број саопштења из античке и средњовековне филозофије. Већи део тих радова посвећен је византијској филозофији. Slađana Ristić Gorgiev was born in Vranje in 1963. She is a professor of ancient and medieval philosophy at the Department of Philosophy of the Faculty of Philosophy in Niš. She completed her bachelor’s, master’s and doctoral studies at the Faculty of Philosophy in Skopje at the Institute of Philosophy. She has published numerous papers and had numerous conference presentations in the fields of ancient and medieval philosophy. Most of them are dedicated to Byzantine philosophy.

Епископ Јован Пурић – завршио је богословију Светог Саве у Београду. Студирао теологију у Београду и Петрограду, где је дипломирао и завршио аспи- ратуру (магистратура му је призната) и ради у том звању као доцент на Академији СПЦ за уметност и консервацију. Игуман је манастира Острога, и у звању диоклијског епископа пет година. Члан је комисије за просвету при Светом Архијерејском Синоду СПЦ, као докторант на хуманитарним наукама. Професор је по позиву на Мегатренд универзитету (Београд) на факултету за Културу и Медије. У том својству ради на пројекту филма, серије и књиге на Култури Хришћанства. Такође је сарадник на пројекту црквене педагогије на Учитељском факултету Универзитета у Београду, где му је рецензент митрополит Амфилохије (Радовић). Објавио је шест књига и преко 200 радова. Bishop Jovan Purić was educated at St. Sava’s Seminary in Belgrade. He studied theology in Belgrade and St. Petersburg, where he received a B.A. degree and completed

474 aspirantura (nostrified as a master’s thesis). He now works as an assistant professor at the Serbian Orthodox Church’s Academy for the Arts and Conservation. He is the hegoumenos of Ostrog Monastery, allowed the rank of the diocesan bishop for the term of five years. He is a member of the educational committee of the Holy Episcopal Synod of the Serbian Orthodox Church, as a doctoral candidate in humanitarian sciences. He is an invited lecturer at the Faculty of Culture and the Media of Megatrend University (Belgrade), where he also works on the project of the film, series and book on The Culture of Christianity. He also collaborates on the project of church pedagogy at the Teacher Training Faculty of Belgrade University, where his consulting reviewer is Metropolitan Amfilohije (Radović). He has published six books and over 200 papers.

Владимир Вукашиновић (1967) предаје на ПБФ БУ и духовник је у Капели Свете Петке на Калемегдану у Београду. Објавио је више књига (Лек бесмртности, 1994; Литургијска обнова у XX веку 2001; Литургија и култура: дванаест огледа, 2003; Литургическое возрождение в XX веке, Москва 2005; Теолошки бакрорези Захарије Орфелина, 2006; Живљење на небесима: Црква, наука, политика, 2007; Дионисије Новаковић: Епитом, 2007; Литургија и култура: друго, допуњено и исправљено издање, 2007; Српско барокно богословље, 2008), студија и превода. Vladimir Vukašinović (1967) teaches at the Faculty of Orthodox Theology of Belgrade University and is a spiritual father in the Chapel of St. Petka in Kalemegdan, Belgrade. He has published a number of books (The Immortality Cure, 1994; Liturgical Renewal in the 20th Century, 2001; Liturgy and Culture: Twelve Essays, 2003; Литургическое возрождение в XX веке, Moscow, 2005; Theological Etching of Zaharije Orfelin, 2006; Living in the Heavens: Church, Science, Politics, 2007; Dionisije Novaković: an Epitome, 2007; Liturgy and Culture: second edition, 2007: Serbian Baroque Theology, 2008), studies, and translations.

Давид Перовић – рођен 1953. године у Ђураковцу (Метохија). Теолошке студије окончао 1983. године у Београду. Монашки постриг примио у Лаври Високи Дечани (1983). Био предавач у богословијама (Крка, Призрен – 1983–1989) и на Духовној Академији у Србињу (1995–1997). Докторски рад Пневматологија светог Василија Великог одбранио 2002. године. Континуирано предаје Хришћанску етику и Аскетско богословље на ПБФ УБ (1995–2009). David Perović, born 1953 in Djurakovac, Metohija (Ras-Prizren diocese). He studied theology at the Faculty of Theology of the Serbian Orthodox Church in Belgrade (1977-1983). He entered the monastic order in the imperial Lavra of Visoki Decani (1983). He taught as a supplent in the seminaries of St. Three Hierarchs in Krka and St. Brothers Cyril and Methodius in Prizren (1983-1989). He taught at the Spiritual Academy of St. in Srbinje. He defended the doctoral dissertation in dogmatic patristics entitled Pneumatology of St. Basil the Great at the Faculty of Theology of Belgrade University in 2002. He has taught Christian Ethics ( with Ascetics) and Ascetic Theology at the Faculty of Theology of Belgrade University (1995-2009).

475 Радослава Станкова је завршила бугарску и српску филологију на софијском Универзитету „Св. Климент Охридски“ 1989. године. Докторирала је на тему Српска литература 12-13. века у контексту старобугарске књижевности 2001. Ради у Институту за књижевност Бугарске академије наука, Секција за старобугарску књижевност. Усавршавала се на Филолошком факултету у Београду, код професора Ђорђа Трифуновића (1998), и на Славистичком институту у Бечу, код професора Хајнца Микласа (2001). Од 2003. ради и као професор старе бугарске књижевности на Катедри за словенску књижевност на софијском Универзитету. Аутор је монографије Српска књижевност у 13. веку – контекст и текст (2007), као и 20 научних радова, објављених у Бугарској и Србији. Показује интересовање за узајамне везе и утицај између средњовековне бугарске и српске књижевности – култови, манастирска средишта, поетика и жанрови: хагиографија и химнографија. Radoslava Stankova received her B.A. in Bulgarian and Serbo-Croatian philology at Sofia University (1989). She defended a PhD thesis entitled “Сръбската литература ХІІ–ХІІІ в. в контекста на старобългарската книжнина” in 2001. She works as a research fellow in the Department of Old Bulgarian Literature at the Institute of Literature, BAS (2002). Professional study at Philological Faculty of Philology in Belgrade (1998) and Institute of Slavonic Studies in Vienna (2001). Lecturer on Old Serbian Literature at Faculty of Slavic Studies in Sofia University (since 2003). Monograph: Сръбската книжнина през ХІІІ век (контекст и текст) (2007). Fields of interests: Bulgarian and Serbian literary contacts, cults, monastery centers, poetry and genres: hagiography and hymnography.

Марија Јовчева je ванредни професор на Катедри за стару бугарску књижевност на институту за књижевност Бугарске академије наука. Бави се истраживањем у следећим пољима: историја средњовековних словенских текстова, литургијске књиге православних цркава, химнографија, словенски преводи са грчког током средњег врека, библијска текстологија, историја бугарског језика. Издавачка активност: коаутор каталога рукописа и едиција средњовековних рукописа; аутор 100 научних студија и чланака штампаних у Бугарској, Аустрији, Русији, Словенији, Чешкој, Немачкој, Србији, Македонији, Италији. Mariya Yovcheva is Associate Professor at the Department of Old Bulgarian Literature in the Institute of literature, Bulgarian Academy of Sciences. Research areas include: history of the mediaeval Slavonic texts; liturgical books of the Orthodox Eastern Church, hymnography, Slavic translations from Greek in the Middle Ages, Biblical textology; history of Bulgarian Language. Publishing activity: coauthor of a catalogue of maniscripts and editions of Medieval manuscripts; author of 100 scientific studies and articles published in Bulgaria, Austria, Russian, Slovenia, Czech Republic, Germany, , Macedonia, Italy.

Лора Тасева је завршила бугарску филологију на софијском Универзитету 1984. и одбранила докторску дисертацију 1997. Хабилитирала је у Кирило- методијевском научном центру при Бугарској академији наука 1999. године, где ради до данас као виши научни сарадник. Специјализирала је на Институту за славистику на бечком Универзитету 1955-56. Области научног интересовања су: историја бугарског језика, старобугарски библијски текстови, византијско-словенски

476 књижевни контакти, јужнословенски преводи у средњем веку. Аутор је неколико књига и око 70 научних радова. Lora Taseva received a B.A. in Bulgarian philology at the University of Sofia in 1984 and defended a doctoral dissertation in 1997. She habilitated at the research center of Cyril and Methodius of the Bulgarian Academy of Sciences in 1999, where she has worked until the present day as a senior research associate. She did specialization at the Institute of Slavistics of Vienna University. Her research interests include: the history of the Bulgarian language, old Bulgarian Biblical texts, Byzantine-Slavonic literary contacts, south Slavic translations in the Middle Ages. She has authored several books and about 70 research papers.

Eлена Владимировна Белјакова, проф. др., виши научни сарадник Центра за религијску и црквену историју при Институту за руску историју (Руске академије наука). Од 2007. професор на катедри за црквену историју Московског државног универзитета Ломоносов. Др. Белјакова је аутор више од 90 радова о историји Руске православне цркве и историји канонског права и његових извора о положају жене у православној цркви. Уредник је часописа Jus Antiquum, члан Међународне комисије за компаративно истраживање црквене историје. Предмет овог истраживања је eпархијски устав сурожскаје епархије (Руске православне цркве у Великој Британији и Ирској), којом је руководио митрополит Ентони (Блум). Устав је израђен у периоду 1979-1985, био је разматран и усвојен на епархијском сабору 1995, под јединственим условима, потпуно независно од државног утиацја. Основна идеја састављача устава била је да паства на одговарајући начин разуме Цркву. У њему се истиче да дијаспора није случајна појава, већ потребан феномен у историји хришћанства. Будући да основу устава чини литургијски живот, веза са таквим животом одређује облике свештенодејства и организације. Овде се истиче посебна улога епископа, кога бира сама епархија и његово припремање чланова епархије за свештенички позив. У раду се даје преглед специфичности устава сурожскаје епархије у односу на парохијске уставе створене на Московском сабору 1917-1918, са статутима Руске православне цркве ван Русије и Руске православне цркве. Elena Vladimirovna Belyakova, Dr. Prof. Research assistant of the Centre of the Religious and Church History in the Institute of Russian History (Russian Academy of Science). Since 2007 Professor of the Chair of Church History in the Lomonosov Moscow State University. Dr. Belyakova is the author of more than 90 researches in History of Russian Orthodox Church and in History of Cannon Law and its sources, about the Place of Women in the Orthodox Church, the redactor of the magazine "Jus antiquum", the member of International Commission in the Comparative Research of the Church History. The subject of the research are Diocesan Statutes of the Diocese of Sourozh (Russian Orthodox Patriarchal Church in Great Britain and Ireland) which was headed by Metropolitan Anthony (Bloom). The Statutes was worked out during the period of 1979 - 1985, it was discussed and adopted by the Diocesan Assembly in 1995 by unique conditions of the absolute independency from state's influence. The main idea of the Statutes' drafters was to express adequate comprehension of the Church. It is reflected here understanding of Diaspora not as an accidental phenomenon, but as an appropriate event in the history of Christianity. As a basis of the Statutes is made the liturgical life, the connection with it determines the forms of ministering and the ways of organizing. Here is remarked the particular role of bishop, which is elected by the Diocese itself and his work by preparing the priests in accordance with the Diocese's members. In the article the review of the

477 peculiarities of the Statutes of the Diocese of Sourozh is represented in comparison with the parochial Statutes which was worked out by the Moscow Council of 1917 - 1918, with the Statutes of Russian Orthodox Church Outside of Russia and the Statutes of Russian Orthodox Church.

Марија Владимировна Корогодина - кандидат историјских наука, научни сарадник Научно-издавачког одељења библиотеке Руске академије наука (Санкт Петербург). Аутор је моногафије Исповед у Русији у периоду 14-19. века: истраживање и текстови. Бави се проучавањем словенских номоканона, канонских зборника и крмчија. Maria Vladimirovna Korogodina – a candidate in historical science, research assistant of the Publishing Section of the Library of the Russian Academy of Sciences (St. Petersburg). She has authored the monograph Confession in Russia in 14-19 Centuries: Research and Texts. She studies Slavic nomocanons, canonic volumes and constitutions.

Ксенија Кончаревић – доктор филолошких наука, редовни професор, управник Катедре за филологију Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Бави се проблематиком лингводидактике, лингвокултурологије, социолингвистике, теолингвистике, конфронтационе анализе руског и српског језика, црквенословенским језиком. Аутор је следећих научних монографија: Настава страног језика на филолошким студијама: теорија и пракса. Филолошки факултет, Београд, 1996, 284 стр.; Савремени уџбеник страног - руског језика: структура и садржај. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002, 199 стр.; Савремена настава руског језика: садржаји, организација, облици. Изд. Славистичко друштво Србије, Београд, 2004, 440 стр.; Језик и православна духовност. Студије из лингвистике и теологије језика. „Каленић“, Крагујевац, 2006, 463 стр. (друго издање 2008), више од 160 научних радова, објављених у часописима од међународног и националног значаја, зборницима са научних скупова и тематским зборницима. Бави се и превођењем богословске и духовне литературе. Ksenija Končarević – doctor of philology, full professor, head of Department of Philology of the Faculty of Orthodox Theology at Belgrade University. Her interests include linguodidactics, linguoculturology, sociolinguistics, theolinguistics, contrastive analysis of Russian and Serbian, Church Slavonic. She has authored the monographs: Foreign Language Teaching in Philological Studies: Theory and Practice, Faculty of Philology, Belgrade, 1996, p. 284; A Modern Foreign Language Textbook – Russian: Structure and Substance. Institute for Textbooks and Teaching Aids, Belgrade, 2002, p. 199; Modern Russian Language Teaching: Contents, Organization, Forms, Serbian Slavistic Association, Belgrade, 2004, p. 440; Language and Orthodox Spirituality. Studies in Linguistics and Theology of Language. “Kalenić“, Kragujevac, 2006, p. 463 (second edition 2008). She has published more than 160 papers in national and international journals, conference proceedings and thematic volumes. She translates theological and spiritual literature.

Ружица Бајић – магистар филолошких наука, истраживач-сарадник Инсти- тута за српски језик Српске академије наука и уметности у Београду. Бави се проблематиком односа језика и православне духовности у најширем смислу. Аутор научне монографије: Богослужбени језик у Српској православној цркви (прошлост,

478 савремено стање, перспективе). Манастир Бањска, Институт за Српски језик САНУ, Београд, 2007, 413 стр. и више од 20 научних радова објављених у часописима од међународног и националног значаја, зборницима са научних скупова и тематским зборницима. Тренутно израђује докторску дисертацију Лексика из области православне духовности и њена лексикографска обрада. Ružica Bajić – MPhil, research associate of the Institute for of the Serbian Academy of Sciences and Arts. She pursues the relationship of language and Orthodox spirituality in the broadest sense. She has authored the monograph: Language of Service in the Serbian Orthodox Church (Past, Present, Perspectives), Banjska Monastery, Institute for Serbian Language of the Serbian Academy, Belgrade, 2007, pp. 413, and over twenty papers published in national and international journals, conference proceedings, and thematic volumes. She is currently completing her doctoral dissertation entitled Orthodox Spirituality Lexicon and Its Lexicographic Coverage.

Наташа Вуловић рођена је 1.3.1973. године у Ужицу. Природно- математичку гимназију завршила је у Ивањици. Дипломирала је на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду фебруара 1997. године. На истој Катедри, одбранила је 2004. године магистарску тезу под називом Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића. Од фебруара 1999. године запослена је у Институту за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског језика и израда Речника САНУ. Докторску тезу пријавила је из области лексикологије, тј. фразеологије српског језика, под називом Фразеолошке јединице с компонентама религијског садржаја у српском језику. Nataša Vulović was born on 1 March 1973 in Užice. She completed secondary education majoring in natural sciences and mathematics in Ivanjica. She graduated from the Department of Serbian Language of the Faculty of Philology in Belgrade in February 1997. At the same department, she defended a master’s thesis entitled The Lexicon in the Short Stories of Laza K. Lazarević in 2004. Since February 1999 she has worked at the Institute of the Serbian Language of the Serbian Academy of Sciences and Arts, on the project Linguistic Study of the Contemporary Serbian Language and the Compilation of the Dictionary of the Serbian Academy. Her forthcoming doctoral dissertation will be in the domain of lexicology, i.e. the phraseology of the Serbian language, entitled Phraseological Units with Religious Components in the Serbian Language.

Венцислав Георгиев Каравлчев је рођен 1967. године у Бургасу, у Бугарској. 1992. завршава Богословски факултет на софијском Универзитету „Св. Климент Охридски“. У периоду 1992-1993. специјализира у Швајцарској, на Екуменистичком институту у Боси. У току 1994. и 1995. специјализира у Великој Британији, у Центру за ислам и муслиманско-хришћанске односе, у Бирмингему. 1999. године започиње докторске студије на Богословском факултету у Атини код професора Д. Гониса. Током 2000. и 2001. године спрецијализира у Енглеској – на Богословском факултету у Бирмингему. У периоду 2001-2002. специјализира у Великој Британији, у мисионарском центру за Црквено мисионарско друштво. У периоду од 2003. до 2006. године ради као професор у Духовној богословској школи у граду Батуми, Грузији. Од 2008. године је сарадник Центра за богословска истраживања у Кијеву, у Украјини, као и предавач на новооснованом Богословском институту Св. Андреј Првозвани у Кијеву, у Украјини.

479 Vencislav Georgiev Karavlchev was born in Burgas, Bulgaria, in 1967. In 1992 he received a B.A. from the Faculty of Theology of the University St. Clement of Ohrid in Sofia. In 1992-1993 he attended specialist studies in Switzerland, at the Ecumenical Institute of Bossey. In 1994 and 1995 he completed specialist studies in Great Britain, at the Centre for the Study of Islam and Christian-Muslim Relations. In 1999 he enrolled in doctoral studies at the Faculty of Theology in Athens, supervised by professor D. Gonis. In 2000 and 2001 he received a specialist degree in England – at the Faculty of Theology in Birmingham. In 2001 and 2002 he specialized in Great Britain, at the missionary centre of Church Mission Society. From 2003 to 2006 he worked as a professor in the Spiritual School of Theology in Batumi, Georgia. Since 2008 he has worked as the head of the Centre for Theological Studies in Kiev, Ukraine, and also a lecturer at the newly-founded Theological Institute St. Andrew in Kiev, Ukraine.

Манолис Г. Варвунис је рођен 1966. године у Самосу. Студирао је на Филолошком и Теолошком факултету Универзитета у Атини, као и на Католичком универзитету у Лувену (Лувен-ла-Нев) у Белгији. У Атини је 1991. године дипломирао етнологију, коју данас предаје на Демокритовом универзитету у Тракији, на Одсеку за историју и етнологију. Члан је већег броја научних друштава, учествовао је на великом броју међународних конференција и објавио велики број студија. Његови су радови преведени на више језика: на француски, немачки, италијански, шпански, српски, бугарски, руски, турски, арапски и румунски. Manolis G. Varvounis was born in Samos in 1966. He studied at the Faculty of Philology and Faculty of Theology of the University of Athens, and also at the Catholic University in Leuven (Louvain-la-Neuve), Belgium. In 1991 in Athens he graduated in ethnology, which he teaches today at the Democritus University of Thrace, Department of History and Ethnology. He is a member of several academic societies, he has taken part in a number of international conferences and published numerous studies. His papers have been translated into numerous languages: French, German, Italian, Spanish, Serbian, Bulgarian, Russian, Turkish, Arabic, Romanian.

Владислав Пузовић рођен је 1978. године у Београду. Асистент на Катедри за Општу историју Цркве Православног богословског факултета у Београду. У фебруару 2008. године одбранио је магистарски рад под насловом Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године. Магистарски рад је објављен 2008. године. Објавио је и више радова из области црквене историје. Управо је почео припреме за израду докторске дисертације из руске црквене историје XX века. Vladislav Puzović was born in Belgrade in 1978. He is a teaching assistant at the Department of General History of the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade. In February 2008 he defended his master’s thesis entitled Clerical and Political Circumstances at the Time of the Great Schism of 1054. The master’s thesis was published in 2008. He has published several articles on church history. He has just started work on his doctoral dissertation in 20th century Russian church history.

Ефстатиос Пелагидис је професор друштвених наука на Педагошком факултету Универзитета западне Македоније у Флорини, Грчка. У свом истраживању бави се питањима везаним за Малу Азију, грчко избеглиштво и емиграцију, а

480 информације сакупља из следећих извора: Архива Велике Британије, Архива Комитета нација у Женеви, Швајцарска, Архива Генералног секретаријата за грчку емиграцију, Архиви Већа за грчку емиграцију, Архивa Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, Центра за прихват избеглица и Архива Васељенске патријаршије у Константинопољу. Из ових истраживања проистекло је више од двадесет (20) научних радова. Efstathios Pelagidis is Professor of Social Sciences at the School of Education, University of Western Macedonia at Florina, Greece. His researches focus on issues about Asia Minor, Refugee and Emigrant Hellenism, while the sources he drafts information from, are: the British Archives, the Comity of Nations Archives at Geneva, Switzerland the History Archives of the Greek Ministry for Foreign Affairs, the General Secretariat of Emigrant Hellenism Archives, the Emigrant Hellenism Council Archives and publications, the UNO High Residency Archives and publications for Refugees, the Émigré Reception Centres and the Archives of the Ecumenical Patriarchate in Constantinople. More than twenty (20) of his scientific papers are outcome of the above researches.

Синиша Мишић (1961), редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. На поменутом факултету прошао сва звања од асистента приправника (1987) до редовног професора (2008). Предаје Историјску географију и групу предмета из научне области Историја српског народа у средњем веку од основних до докторских студија. Као гостујући професор предаје на основним и докторским студијама и на Филозофском факултету у Нишу. Област истраживања: историјска географија, историјска демографија и историја српског народа у средњем веку. Посебно истражује однос природе и човека у свим сферама живота, као и историју насеља и становништва. Један је од оснивача студија из историјске демографије. До сада је објавио пет монографија и више од 50 чланака и расправа. Аутор је већег броја лексикографских прилога и историјских карата. Члан је већег броја стручних редакција и уредник часописа Браничевски гласник. Уредник неколико посебних зборника. Siniša Mišić (1961), full professor of the Faculty of Philosophy of Belgrade University. He has worked in all positions at this faculty, from junior teaching assistant (1987) to full professor (2008). He teaches Historical Geography and a group of courses from the domain of the History of Serbian Nation in the Middle Ages (from undergraduate to doctoral studies). He teaches in the undergraduate and doctoral program of the Faculty of Philosophy in Niš as a visiting professor. Research interests: historical geography, historical demography, and the history of the Serbian people in the Middle Ages. In particular, he studies the relationship between nature and man in all domains of life, and also the history of settlements and populations. he is one of the founders of studies in historical demography. So far, he has published 5 monographs and over 50 articles and treatises. He has authored a number of lexicographic contributions and historical maps. He is a member of editorial boards of several journals and the editor of the journal Braničevski glasnik. He has also edited several paper proceedings.

Ема Миљковић рођена је 1967. године у Београду. Дипломирала 1989. године на Филолошком факултету у Београду, Група за оријенталну филологију.

481 Постдипломске студије на Групи за турски језик завршила је марта 1993. године, одбраном магистарског рада Особености турског језика кануна и дефтера за смедеревску и суседне области у XV веку. У Историјском институту, у Секцији за историју српског народа под туђинском влашћу XV–XVIII века, ради од 1990. године, где се бави проучавањем историје српског народа под турском влашћу у другој половини XV и првој половини XVI века. Докторирала је на Филозофском факултету у Београду 2002. са тезом Смедеревски санџак у другој половини XV и првој половини XVI века. Учествовала је научним скуповима и симпозијумима у земљи и иностранству. Од 2004. запослена је на Филозофском факултету у Нишу као доцент за предмет Национална историја XVI-XVIII векa. У периоду 2002–2005. руководила je пројектом „Друштво у Србији под туђинском влашћу XVI-XVIII векa“, чији је носилац био Историјски институт. Од 2006. ангажована je на пројекту „Градови и тргови у српским земљама средњег века и суседни утицаји на њихов развој“ (руководилац проф. др Синиша Мишић), чији је носилац Филозофски факултет у Београду. Члан је Одбора за друштвене науке САНУ, као и редакција више стручних и научних публикација у земљи. Објавила је књигу Смедеревски санџак 1476–1560: земља – насеља – становништво (Београд, 2004). Ema Miljković, born in Belgrade in 1967. She graduated from the Faculty of Philology in Belgrade, Department of Oriental Philology, in 1989. In March 1993 she defended her master’s thesis at the Department of Turkish Language entitled “Peculiarities of the Turkish Language of Kanun and Defter in Smederevo and Nearby Areas in 15th Century”. She has been employed at the Institute for History, Section for the History of the Serbian People Under Foreign Rule 15–18th Century, since 1990. She has studied the Serbian people under Ottoman reign in late 15th and early 16th centuries. She received her Ph.D. from the Faculty of Philosophy in Belgrade in 2002. The title of her thesis was “Smederevo Sanjak in Late 15th and Early 16th Centuries”. She has attended conferences and symposia in the country and abroad. Since 2004 she has worked as an assistant professor in National History (16–18th Century) at the Faculty of Philosophy in Niš. In the period 2002–2005 she headed the research project “Serbian Society under Foreign Rule – 16-18 Century”, coordinated by the Institute for History. Since 2006, she has participated in the project “Cities and Squares in Medieval Serbian Lands and Neighboring Influences on their Development” (headed by Prof. Siniša Mišić, Ph.D.), coordinated by the Faculty of Philosophy in Belgrade. She is a member of Serbian Academy’s Social Science Board and also a member of the editorials of a few national research journals. She has published a book – Smederevo Sanjak 1476–1560: Land – Settlements – Population (Belgrade, 2004).

Предраг Пузовић рођен је 6. маја 1950. године у Пријепољу. Богословију Св. Саве и Богословски факултет завршио је у Београду. Године 1975. постављен је за професора Богословије Св. Саве у Београду. Докторску тезу Карловачки митрополит Павле Ненадовић и његово доба одбранио је 15. јануара 1990. године на Богословском факултету у Београду. Исте године изабран је за доцента за предмет Историја српске цркве на поменутом факултету. Академску 1990/91. годину провео је у Немачкој на студијском усавршавању. У звање ванредног професора изабран је 1995. а у звање редовног 2000. године. Члан је Вардарског одбора САНУ, Друштва Светог Саве и Комисије Светог архијерејског сабора за разговоре са Македонском Православном Црквом. Одликован је 2005. године златним Орденом Светог Петра

482 митрополита дабро-босанског а 2007. Орденом Светог Саве другог степена. Учестовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Као представник Српске цркве учествовао је на међународним конференцијама: Копенхаген 1991, Грац 1993, Фрајзинг код Минхена 1995, Праг 1996, Влото код Хановера 1997, Берегфирдо (Мађарска) 1998, Загреб 1999. године. Објавио је велики број студија, чланака и енциклопедијских текстова историјске садржине. Енциклопедијски текстови објављени су у: Српском биографском речнику издање Матице српске, Енциклопедија православља и Енциклопедија Српског народа - издање Завода за уџбенике у Београду. Књиге: Прилози за историју СПЦ, Ниш 1997, 462; Раскол у Српској Православној цркви - Македонско црквено питање, Београд 1997, 183; Прилози за историју СПЦ - 2, Београд 2000, 387; Кратка историја Српске Православне Цркве, Крагујевац 2000, 125; Сарајевска богословија 1882-2002, Србиње 2003, 93; Саборни храм Светог Ђорђа у Крушевцу, Београд 2004; 198; Српска православна епархија дабробосанска - шематизам, Србиње (Фоча) 2004, 528; Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995-2005), Фоча 2006, 237; Прилози за историју СПЦ - 3, Фоча 2006, 271; Kurze Geschichte der Serbischen orthodoxen Kirche, Српска православна епархија Средњоевропска од 1991. до 2006. године шематизам, Химелстир 2007, 29-103. Predrag Puzović was born on 6 May 1950 in Prijepolje. He graduated from St. Sava Seminary and the Faculty of Theology in Belgrade. In 1975 he became a lecturer in St. Sava Seminary. On 15 January 1990 he defended a doctoral thesis entitled The Metropolitan of Karlovci Pavle Nenadović and His Times. Also in 1990 he was appointed assistant professor in the course The History of the Serbian Church at this Faculty. He spent the academic 1990/1991 receiving additional professional training in Germany. In 1995 he became an associate professor, and since 2000 he has been a full professor. He is a member of Serbian Academy’s Vardar Committee, the Society of St. Sava, and the Commission of the Holy Archbishopric Synod for negotiations with the Macedonian Orthodox Church. In 2005 he was decorated with an Order of St. Peter, Dabro-Bosnian Metropolitan, and in 2007 he was decorated with an Order of St. Sava 2nd Class. He has participated in numerous conferences in the country and abroad. As a representative of the Serbian Church, he took part in the following international conferences: Copenhagen 1991, Graz 1993, Freising near Munich 1995, Prague 1996, Vloto near Hanover 1997, Berekfurdo (Hungary) 1998, Zagreb 1999. He has published many historical studies, papers, and encyclopedic articles. The encyclopedic articles have been published in: the Serbian Biographical Dictionary of Matica Srpska, Encyclopedia of Orthodoxy, and Encyclopedia of the Serbian People – Belgrade. Books: Contributions to the History of the Serbian Orthodox Church 1997, 462; Schism in the Serbian Orthodox Church – the Issue of the Macedonian Church, Belgrade 1997, 183; Contributions to the History of the Serbian Orthodox Church 2 Belgrade 2000, 387; A Short History of the Serbian Orthodox Church, Kragujevac 2000, 125; Sarajevo Seminary 1882-2002, Srbinje, 2003, 93; The Cathedral Church of St. George in Kruševac, Belgrade 2004, 198; The Serbian Orthodox Eparchy of Dabro-Bosnia – Schematism, Srbinje (Foča) 2004, 528; and Metohija in Church Press in the Last Ten Years (1995-2005), Foča 2006, 237; Contributions to the History of the Serbian Orthodox Church – 3, Foča 2006, 271; Kurze Geschichte der Serbischen orthodoxen Kirche, The Serbian Orthodox Central European Eparchy 1991-2006 Schematism, Himmelstier 2007, 29-103.

483 Драган Новаковић рођен је 27. јануара 1951. године. Основну школу и гимназију завршио је у Ужицу. Студије социологије завршио је на Филозофском факултету у Београду. Последипломске студије похађао је на Правном факултету у Београду, на коме је одбранио и магистарску тезу. Докторску дисертацију одбранио је на Факултету политичких наука у Београду. Одлуком Комисије за стицања научних звања Министарства за науку Републике Србије стекао је звање виши научни сарадник. Аутор је књиге Верске заједнице на размеђу векова, чији је издавач Институт за политичке студије у Београду. Почетком 2004. године објавио је књигу Школство Исламске заједнице, у издању Југословенског удружења за научно истраживање религије из Ниша. Објавио је више научних радова из области социологије и политикологије религије, црквене историје и историје државног права о црквама и верским заједни- цама. Главна тема тих радова је међународно организовање верских заједница, историја појединих конфесија и положај религије у Србији и на просторима социјалистичке Југославије. Радове је публиковао у Србији, Русији, Хрватској, Словенији, Белорусији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Извршни је уредник часописа Политикологија религије, који заузима високо место не референтној листи Министарства науке Србије. Професионално је ангажован у Министарству вера Владе Републике Србије као помоћник министра. Dragan Novaković was born on 27 January 1951. He completed his elementary and secondary education in Užice. He graduated from the department of Sociology at the Faculty of Philosophy in Belgrade. He attended his postgraduate studies at the Faculty of Law, where he defended a master’s thesis. He defended his doctoral dissertation at the Faculty of Political Sciences in Belgrade. According to the decision of the Ministry of Science of the Republic of Serbia Committee for acquiring scientific titles, he acquired the title Senior Research Associate. He is the author of the book “Verske zajednice na razmeđu vekova“ (Religious Communities at the Turn of the Centuries), published by the Institute of Political Studies from Belgrade. In early 2004 he published the book “Školstvo Islamske zajednice“ (the Islamic Community School System), an issue of the Yugoslav Association for the Study of Religion (JUNIR) from Niš. He published a number of research papers from the fields of sociology and politology of religion, church history and the history of the state law on churches and religious communities. The main topics of the papers were international organization of religious communities, history of certain confessions and the position of religion in Serbia and Socialist Yugoslavia. He published his papers in Serbia, Russia, , Slovenia, Belarus, Bosnia and and . He is the executive editor of the magazine Politikologija religije (Politology of Religion), which is highly rated in the reference list of the Ministry of Science of the Republic of Serbia. He is professionally engaged at the Ministry of Religious Affairs of the Republic of Serbia as Assistant Minister.

484 Владимир Цветковић је истраживач на Богословском факултету Универзитета у Архусу (Данска) и стипендиста Данског истраживачког савета за хуманистичке науке. Магистарске студије из теологије завршио је на Универзитету у Дарму (Енглеска), док је докторирао филозофију на Универзитету у Београду тезом о времену код Светог Григорија Ниског и Светог Максима Исповедника. Претходно је радио на Универзитетима у Нишу, Ослу и Св. Андреју (Шкотска). Тренутно ради на истраживачком пројекту „Време и вечност у теологији иконе“, и држи курс Модерно православно богословље на Мастер студијама Универзитета у Архусу. Vladimir Cvetković is a researcher at the Faculty of Theology, University of Aarhus, (Denmark) and the fellow of the Danish Research Council of Humanities. He obtained his MA in theology from Durham University (England) and а PhD in philosophy from the University of Belgrade (Serbia) with the thesis on time in St Gregory of Nyssa and St Maximus the Confessor. He previously worked at the Universities of Nis (Serbia), University of Oslo (Norway) and University of St Andrews (Scotland). He is currently working on the research project ‘Time and eternity in the theology of icons’ and teaching a Master course on modern Orthodox theology at the University of Aarhus.

Мирко Станимировић рођен је 1977. године у Београду. Дипломирао је на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу на одсеку Архитектура. На истом факултету похађа докторске студије где је и сарадник у настави на предметима Разрада пројекта, Пројектовање стамбених зграда и Студио стамбене зграде. Објавио је више радова. Аутор је неколико самосталних изложби. Члан је Центра за црквене студије. Mirko Stanimirović was born in Belgrade in 1977. He graduated from the Faculty of Civil Engineering and Architecture in Niš, in the Department of Architecture. He is currently a doctoral student and teaching assistant at this institution (courses Project Development, Residential Building Design, and Residential Building Studio). He has published a number of papers and had presentations at several individual exhibitions. He is a member of the Center for Church Studies.

Елени Г. Гавра рођена је у Сересу – Грчка. Дипломирала је на Архитектонском факултету, Одсеку за грађевинарство, Аристотеловог универзитета у Солуну. На истој катедри добила је диплому доктора архитектуре и урбанизма. Учествовала је у бројним истраживачким пројектима, пројектима из области урбанизма, архитектуре и регионалног развоја у којима је нагласак био на управљању културним и урбаним наслеђем југоисточне Европе. Резултати њених истраживања објављени су као књиге, чланци и радови у Грчкој и иностранству. Данас је предавач на Катедри за балканске студије Универзитета западне Македоније у Флорини, Грчка (област: културно и урбано наслеђе Балкана и области Црног Мора). Eleni G. Gavra was born in Serres-Greece. Graduated from the Faculty of Architecture, School of Engineering, Aristotle University of Thessaloniki. She holds a Ph.D. degree in Architecture and Urban Planning from the same school. Participated in many research programmes, architectural, urban design and regional development projects with emphasis on the management of cultural and urban heritage in the area of Southeast Europe. Results of those scientific researches were published in books, articles and papers in Greece and abroad. Today she is a Lecturer (topic: Cultural and Urban heritage in the Balkan and Black Sea area), University of Western Macedonia“Greece, Department of Balkan Studies“Florina.

485 Ана Рочкомановић рођена је 1971. године у Нишу. Дипломирала је 1998. године на Студијској групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности Филозофског факултета у Нишу. Стручно усавршавање наставила је на Филолошком факултету у Београду, најпре на последипломским – магистарским студијама (смер Наука о књижевности), а данас на последипломским – докторским студијама (модул Књижевност). Од 2000. године, у оквиру последипломских студија, похађа Старословенистички семинар који на Филолошком факултету у Београду води професор Ђорђе Трифуновић, стичући знања из области кодикологије, ћирилске палеографије и текстологије у најширем смислу, неопходна за проучавање и објављивање српских ћирилских споменика насталих у периоду од XII до XVIII века. Докторска дисертација из области текстолошких и поетичких истраживања старе српске књижевности тренутно је у изради. Од 2002. године ради на Филозофском факултету у Нишу (на Департману за српску и компаративну књижевност) у звању асистента – приправника за ужу научну област Српска и компаративна књижевност (Стара српска књижевност и Српска књижевност од ренесансе до рационализма). Ana Ročkomanović was born in Niš in 1971. She graduated from the Department of the Serbo-Croatian Language and South Slavic Literature of the Faculty of Philosophy in Niš in 1998. She continued her education at the Faculty of Philology in Belgrade, first as a postgraduate student (department: Literary Theory), and today as a doctoral student (the Literature module). As part of her postgraduate education, since the year 2000 she attended the Old Slavonic seminar, given by Prof. Djordje Trifunović at the Faculty of Philology in Belgrade. Here she has gained new knowledge in codicology, Cyrillic paleography, and textology in the broadest sense, needed for the study and publishing of textological and poetic texts originating from the period 12th – 18th century. She is currently completing her doctoral dissertation on the textological and poetic research of old Serbian literature. Since 2002 she has been employed in the Department of Serbian and Comparative Literature of Niš University as a junior teaching assistant in Serbian and Comparative Literature (Old Serbian Literature and Serbian Literature from the Renaissance to the Age of Reason).

Весна Црногорац рођена је 1961. године у Нишу. Завршила Правни факултет Универзитета у Нишу. Последњих дванаест година ради у библиотекарству од чега седам година била директор Народне библиотеке у Гаџином Хану. Од 2004. је секретар Библиотекарског друштва Србије, а од 2006. на професионалном раду. Аутор је бројних пројеката из области библиотекарства; коаутор и предавач акредитованих семинара за стручно усавршавање школских библиотекара; члан је неколико радних група и комисија у БДС-у; учесник и члан организационих одбора међународних и домаћих научних конференција и стручних скупова.Објавила преко 30 стручних радова из области библиотекарстава и библиотечке информатике.Члан уређивачког одбора часописа за теорију и праксу Библиотекар. Добитник Повеље за допринос проучавању и развоју библиотекарства БДС, 2007. Члан Центра за Црквене студије у Нишу од 2004. (у периоду од 2006 – 2008 била члан Управе Центра). Vesna Crnogorac was born in Niš in 1961. She received her B.A. at the Faculty of Law of Niš University. For the last twelve years she has worked as a librarian, of which for seven years she was the director of Gadžin Han Central Library. Since 2004 she has been the Secretary of the Serbian Library Association (professionally since 2006). She has authored numerous projects in library science; worked as a coauthor and lecturer in accredited seminars for the professional advancement of school librarians; acted as a member of several workgroups and committees in the Serbian Library Association; been a

486 participant and member of organizing committees of national and international conferences. She has published over 30 papers in library and information science. She is a member of the editorial in the journal Librarian. She was awarded a Letter of Thanks for the Contribution to the Study and Development of Library Science, SLA, 2007. She has been a member of Niš Center for Church Studies since 2004 (a member of the Center Management 2006- 2008).

Снежана Бојовић рођена је 1966. године у Приштини, где је на Филозофском факултету завршила студије југословенске књижевности и српскохрватског језика. Као библиотекар ради од 1990. године (Народна и универзитетска библиотека у Приштини, Виша школа за васпитаче у Алексинцу и Универзитетска библиотека ''Никола Тесла'' у Нишу). У УБ „Никола Тесла“ ради као руководилац Одељења серијских публикација. У звање вишег библиотекара изабрана је 2007. године. Председник је Подружнице високошколских библиотека Ниша Библиотекарског друштва Србије. Члан је и један од оснивача Центра за црквене студије. Добитник је награде Најбољи библиотекар у високошколској библиотеци за 2007. годину, коју додељује Библиотекарско друштво Србије. Објавила је књиге: Библиографија часописа ''Свети кнез Лазар'' (Призрен, Ниш, 2003) и Библиографија Владете Јеротића (са Весном Ристић и Иреном Арсић), Београд, Ниш, 2008. Snežana Bojović was born in Priština in 1966 where she graduated from the Department of Yugoslav Literature and the Serbo-Croatian Language. She has worked as a librarian since 1990 (National and University Library in Priština, Teacher Training College in Aleksinac, and “Nikola Tesla” University Library in Niš). In the University Library “Nikola Tesla” in Niš she is head of the serial publications sector. She is President of the Higher Education Libraries in Niš section of the Serbian Library Association. She is a member and one of the founders of the Center for Church Studies. She was awarded the 2007 Best Librarian of a Higher Education Library prize by the Serbian Library Association. She has published the books: The Bibliography of the Journal “St. Prince Lazar” (Prizren, Niš, 2003) and The Bibliography of Vladeta Jerotić (with Vesna Ristić and Irena Arsić), Belgrade, Niš, 2008.

487

488