Laponija - Odelu Sedi Pored Pleksiglasa, Dok De- Ca Svoje `Elje {Apu}U S Druge Strane Stakla, Umesto Deda Mrazu Na Uvo

petak 25. DECEMBAR 2020.

z z z z PRAZNI^NI DANAS z z z z

GDE @IVI NAJVOLJENIJI BRADATI DEKA? Deda Mraz i kovid Da je kovid promenio svet, pokazuje ovih dana i slika iz Deda Mrazovog sela u kojoj bradati deka u crvenom Laponija - odelu sedi pored pleksiglasa, dok deca svoje èlje {apu}u s druge strane stakla, umesto Deda Mrazu na uvo. Patuljci na bezbednoj distanci sa ma- skama na licima do~ekuju posetioce ~iji je broj znatno smanjen u odnosu dom na prethodne godine. Pandemija ipak nije zatvorila ovu omiljenu zim- sku destinaciju, iako je zabeleèn pad posete za 80 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Iako Finska ne Deda beleì znatan skok u broju zaraènih virusom kovid 19 (na 5,5 miliona sta- novnika, Finska ima oko 300.000 za- beleènih slu~ajeva, od koga je oko 350 sa smrtnim ishodom), turisti iz Mraza velikog broja zemalja ne mogu da u|u u ovu zemlju. Za one koje bi ipak èleli da vide „pravog“ Deda Mraza iz Laponije, ru- kovodstvo Deda Mrazovog sela osmi- slilo je virtuelni sastanak. „Deda Mraz je odu{evljen ovom stvar~icom koju su napravili njegovi patuljci i zbog koje on sad moè da ostane u kontaktu sa ljudima. Video-pozivi done}e boì}nu magiju iz Laponije {i- rom sveta“, saop{tili su iz kan- celarije Deda Mraza.

eda Mraz postoji i ìvi u Laponiji. Ta~- na finskom radiju novinar Markus Rautio po- ke, kuhinja u kojoj se prave poslasti- mogu da vide i Deda Mrazovu kance- nije prava lokacija njegovog doma je i znatiji kao ujka Markus prvi put je objavio da De- ce za Deda Mrazove pomo}nike, a lariju koja se nalazi u pe}ini, 12 meta- dalje dobro ~uvana tajna, poznata sada Mraz stanuje na brdu koje je dobilo naziv po za potpun doìvljaj posetioci mogu ra ispod zemlje. mo nekolicini, ali zvani~na kancelari- svom obliku u kome podse}a na uho. Ovu sli~- i da prespavaju u igluu. Haskiji i ir- Magiju ovom nesvakida{njem ja iz koje najvoljeniji bradati deka oba- nost novinar je povezao sa oslu{kivanjem de~jih vasi omiljeni su prevozno sredstvo De- mestu daje i njegova okolina i pejzaì. La- vlja sve svoje zadatke sme{tena je u èlja, pa kada ~uje sve èlje, Deda Mraz uz pomo} da Mraza a turisti mogu da poloè i vo- poniju prekriva sneg veliki deo godine. Prve Rovanijemi,D gradu na severu Finske. Upravo tu patuljaka pravi poklone koje mali{ani èle. U La- za~ki ispit za vo`nju zaprege i dobiju pahulje padaju ve} krajem avgusta, a hlad- - na samom Arkti~kom polarnom krugu i na sa- poniji se i danas veruje da se vredni deka, kada se dozvolu na pet godina. Ko pre|e crtu na zima traje dugih sedam meseci, sa najde- mo dve hiljade kilometara od Severnog pola, na- bljim belim pokriva~em u aprilu. Ni leto ne lazi se Deda Mrazovo selo. donosi posebnu toplotu, budu}i da je u tom Deda Mraz je izabrao ba{ ovo mesto da sme- periodu prose~na temperatura deset stepeni. sti svoje irvase i zajedno sa patuljcima otvori fa- Od meseca ne zavisi samo da li }e biti briku igra~aka, jer svi oni ne vole preterano vru- snega ili ne, ve} da li }e u Rovinijemiju biti }inu. Barem tako pri~a turistima koji dolaze sa dan ili no}. U vreme letnje dugodnevice sve- svih strana sveta da posete Rovanijemu, jo{ od tlost uop{te ne zalazi, a zahvaljuju}i pono}nom kada je uveden prvi ~arter-let iz Velike Britanije suncu, posetioci mogu da obi|u brojne prirod- davne 1985. godine. Ljubitelji zimskih ~arolija ne atrakcije bilo kad u toku 24 sata. S druge stizali su u to mesto i mnogo ranije, a sve je zva- strane, zima nosi kratkodnevicu, bez sumraka ni~no po~elo kad se na ovaj put spremila Eleo- Foto: pixabay_Sturrax i svitanja. Sre}ni posetioci mogu videti i polar- nora Ruzvelt, supruga nekada{njeg ameri~kog nu svetlost (Aurora Borealis) i njenu {arenu predsednika Frenklina Ruzvelta. Rovanijemi je umori od velikog posla, vra}a u Korvatuntariju, Arkti~kog kruga, za to }e dobiti sertifikat: dokaz igru na nebu. gotovo u potpunosti sru{en tokom Drugog svet- gde ìvi skriven u brdu, ali niko ne zna gde ta~no. na kom pi{e da je pre{ao sa kraja sveta na njegov Zanimljivo je da iako se {irom sveta u boì}- skog rata, a kada je 1950. godine nekada{nja pr- Kada se to ta~no doga|a, ni to niko ne zna, bu- po~etak. noj ili novogodi{njoj no}i za Deda Mraza osta- va dama SAD do{la da obi|e radove na obnovi du}i da je selo, koje je dizajniralo poznato finsko Jedno od najzanimljivijih mesta za obilazak vljaju kola~i}i i mleko, poseta Laponiji otkriva grada, poèlela je da vidi i Arkti~ki polarni krug. udruènje arhitekata Arak grup, otvoreno tokom je po{ta. Od pomenute 1985. godine, kada je zva- druga~ije lokalne specijalitete, uglavnom spre- Na samo osam kilometara severno od glavnog cele godine, a u periodu od novembra do marta ni~no i otvoreno Deda Mrazovo selo, na ovu mljene od ribe. grada finske oblasti Laponije, gradske vlasti su najve}i je broj posetilaca (ovu finsku oblast u pro- adresu stiglo je 18 miliona pisama iz 199 zema- Selo koje je projektovano tako da sa neba iz- samo za suprugu tada ve} pokojnog ameri~kog seku godi{nje poseti pola miliona turista). U me- lja {irom sveta. Poslednjih godina Deda Mraz i gleda poput irvasa, nije namenjeno samo deci, predsednika izgradile ku}icu. Ta zgrada je ozna- stu gde Deda Mraza pravi i pakuje sve igra~ke za njegovi patuljci pro~itaju i odgovore na vi{e od ~ije èlje i ljubav i ~ine ove mesto ~arobnim. Ma- ~ila po~etak nastanka Deda Mrazovog sela i po- dobru decu, nalaze se i crkva koja moè da primi 700.000 pisama tokom sezone praznika, a kako gi~ne ku}e i neobi~na priroda, kao i svi drugi stoji i dan-danas, odmah pored ~uvene po{te. do hiljadu ljudi, istorijski muzej i Boì}na ku}a u radi po{ta mogu da vide i svi turisti. Oni sa istog prazni~ni prostori gde se voljeni deka sre}e sa Pre nego {to se 1950-ih preselio u Rovanije- kojoj se mogu videti razli~iti obi~aji iz svih delova mesta mogu da po{alju i razglednice ili ~estitke de~jim èljama iz celog sveta, natera}e i one naj- mu, Deda Mraz je ìveo u obli`njem Korvatun- sveta. Tu su i radnje suvenira, restorani, kafi}i, le- sa posebnom markicom sa Arkti~kim krugom skepti~nije da se ponovo zapitaju da li Deda tariju, bregu visokom 483 metra. Godine 1927. dene skulpture, hoteli, {kola za vilenjake i patulj- koju ne mogu na}i nigde na svetu. Svi posetioci Mraz ipak postoji. M. Krtini} II I petak 25. DECEMBAR 2020. I

List Danas predla`e [ta pokloniti za Novu godinu? Budite originalni i prakti~ni

ako }e vam mnogi iz okruènja re}i da ne èle ti~nom poklonu i sigurno prona}i neko mesto za nju u poklon za Novu godinu ili „nije trebalo“, svako ku}i ili stanu, pa makar i privremeno dok se ova pande- Jedan od predloga je zeleni ljiljan, biljka za koju se neupitno obraduje kada vidi da ga se neko se- mija na pribliì kraju. se smatra da ~isti vazduh, {to je u dana{nje vreme tio. S druge strane, mnogim ljudima je ve}a ra- zaga|enosti vazduha u virusa i te kako korisno. dost da poklanjaju nego da primaju poklone. 7. Vitaminski paket IAko ste i ove godine re{ili da obradujete svoje volje- Osim {to vlada korona, svake zime je i sezona gripa i 12. Pokloni za decu ne ljude iz okoline za novogodi{nje i boì}ne praznike, a prehlada. Mnogi su upla{eni, pogotovo sada, i preventiv- Ako imate decu u porodici ili me|u prijateljima, jo{ niste odlu~ili {ta biste im darovali, savet Danasa je no piju mnoge suplemente kako bi oja~ali svoj imunitet. kod njih ne moète mnogo da pogre{ite. Deca su za- da budete originalni i prakti~ni. Napravite svoji prijateljima paketi}e sa vitaminima C, Ukoliko nemate jo{ ideju, preoptere}eni ste poslom ili D, cinkom, magnezijumom, propolisom, nekim ~ajem... korona virusom, ekipa Danasa je napravila 15 prepo- Linkovati neku re~ nekim pet {opom koji èli da Ili poklonite korpu sa prirodnim izvorima vitamina ruka za ovu godinu. Nadamo se da }e vam biti korisni. sponzori{e ili dodati re~enicu o konkretnoj akciji kli- - vo}em, pa sami iskombinujte „paketi}“ od jabuka, jenta pa nju linkovati. mandarina, pomorandì, limuna, |umbira... 1. Rukotvorine osoba sa smetnjama u razvoju 3. Knjiga 8. Naru~i ru~ak ili ve~eru Knjiga je uvek lep poklon, pogotovo ako znate ko kakva interesovanja ima ili {ta voli da ~ita. Ne}ete hvalna jer se ona obraduju svakom poklonu, pogo- pogre{iti. tovo ako je re~ o kombinaciji igra~aka i slatki{a. Potrebno je samo da jo{ napi{ete i originalnu po- Postoje mnoge radnje specijalizovane za decu. svetu, koja moè biti vrednija od same knjige. Ako znate èlje deteta iz va{e okoline, odli~no, a ako Linkovati neku re~ nekom izdava~kom ku}om i ne znate, opet ne moète omanuti, pogotovo {to koja èli da sponzori{e ili dodati re~enicu o konkret- mnoge radnje za decu ve} imaju i gotove paketi}e noj akciji klijenta pa nju linkovati. koji su kreativno smi{ljeni. Podse}amo da i izdava~ dnevnog lista Danas Ukoliko ste iz Beograda, prva preporuka je da pose- „Dan Graf“ daje veliki popust na svoja izdanja koji Hrana nas opu{ta, raduje i spaja - ~ak i kada smo 13. Koraks kalendar tite kafi} i radionicu „Zvuci srca“ na Vra~aru, u ûbur- je vaè}i sve do kraja decembra. razdvojeni. U samo par klikova kupi dragoj osobi Wolt Ako znate da neko po{tuje i ceni skoj 12. Re~ je o projektu Humanitarne organizacije za poklon vau~er ili joj po{alji klopu preko Wolt aplikacije. rad karikaturiste Predraga Ko- pomo} osobama sa smetnjama u razvoju „De~je srce“. 4. Za{titne maske Na Woltu moè{ da poru~i{ restoransku hranu, raksi}a Koraksa, njegov ka- [ti}enici ovog programa na Vra~aru imaju radioni- Najmanje {to moèmo u~initi da budemo odgo- vino, premijum pi}a, kafu, cve}e, ~okoladu i druge lendar za 2021. godinu kao cu u kojoj ru~no izra|uju razne suvenire poput majica, vorni prema sebi i drugima tokom pandemije koro- slatki{e. Ne zaboravi da je mali znak pa`nje i ne- poklon nikako ne moè biti cegera, {olji, lutkica, nakita, a koje moète na istom me- na virusa jeste da nosimo za{titne maske. Osim {to `nosti svima potreban u ovim vremenima. proma{aj. stu i kupiti u njihovoj prodavnici. je odgovorno, na svim mestima u Srbiji je i obave- Ove godine u opciji posto- Osim {to }ete obradovati voljenu osobu originalnim zno no{enje maski. 9. Aparat za kafu je zidni, stoni, stoni i zidni u poklonom, ujedno }ete u~initi i jedan human gest. Jedna maska u dèpu danas nikome nije dovolj- Osim {to ne moèmo u restorane, nije poèljno sede- paketu po specijalnoj ceni, ali i na, tako da imati {to vi{e maski nije naodmet. Da- ti ni po kafi}ima. Mnogi, pak, ne mogu da zamisle dan paketi sa kalendarima, knjigom, {o- 2. Akvarijum sa dve zlatne ribice nas mnogi prave i prodaju maske u raznim dezeni- bez neke espreso kafe, za koju nemaju mogu}nost da ljom Danasa i kodom za besplatnu prvu mese~nu Drànje akvarijuma u domu je jedna od preporuka ma, sa originalnim porukama, a mnogi ve} imaju i spremaju kod ku}e. ~lanarinu u Klubu ~italaca Danasa. feng {uija. Ukoliko nekog èlite da obradujete, idealan po vi{e maski u zavisnosti od odevne kombinacije. Idealan poklon takvima upravo moè biti neki od Sve je dostupno na ovom linku. poklon bi bio mali akvarijum, sa dve „zlatne ribice“ - ja- Maske nisu veliki tro{ak, a ukoliko izaberete aparata za ku}no spremanje ovakvih kafa. Izbor na tr- panke i jednom biljkom, koji vas ne mora mnogo ko{ta- prave, moè biti idealna sitnica koju moète poklo- ì{tu je veliki. 14. Klub ~italaca Danasa ti, a nekog od va{ih moè prijatno iznenaditi. niti nekome za Novu godinu. Ako va{i prijatelji ~itaju Ribice, ina~e, nisu skupe za dalje odràvanje, a ja- 10. Putovanje po Srbiji Danas u print ili onlajn panke su jedna od vrsta akvarijumskih ribica koje su i 5. Budi human izdanju, ne}ete pogre- najjednostavnije za odràvanje. Sve vi{e dece u Srbiji se le~i putem donacija i {iti ako njihov mejl SMS poruka. Obavesti svoje prijatelje i porodicu da prijavite za ~lanarinu si ove godine odlu~io/la da novac predvi|en za nji- u na{em Klubu ~itala- hove poklone da{ u humanitarne svrhe za le~enje ca. Oni }e tako svako bolesne dece i preporu~i njima da i oni to urade uko- ve~e dobijati PDF sutra- liko su ve} planirali da ti kupe poklon. {njih novina na mejl, a vi mo- Na taj na~in svi }ete darovati nekome kome je ète izabrati na koliko meseci }ete ih obradovati, a zaista potrebno, a tvoji prijatelji }e biti ponosni na Situacija sa korona virusom mo`da nam ne}e do- da posle nastave da pla}aju sami. tebe ako im kaè{ da si to u~inio kao novogodi{nji zvoliti jo{ neko vreme da putujemo i istraùjemo druge Vi{e na klub.danas.rs. poklon njima. zemlje. Ove godine ste mo`da letovali negde u Srbiji, ali Postoje razne organizacije za pomo} bolesnima sigurno niste ni deli} toga obi{li. 15. Nisu za sve potrebne pare za le~enje, me|u kojima su Budi human, Podrì ìvot Prvo ili novo putovanje po Srbiji moète rezervisati Ukoliko niste u mogu}nosti finansijski, obraduj- ... tvoje je samo da odlu~i{ gde i kako }e{ to u~initi. putem agencije Travel to Balkan i tako obradovati svo- te svoje voljene originalnom porukom, ~estitkom, je voljene osobe za Novu godinu. mejlom, fotografijom, gestom ili poku{ajte da im sa- 6. Kancelarijska stolica mi napravite neki poklon. Na internetu moète na- Ve}ina ljudi od po~et- 11. Saksijska biljka }i mnogo opcija kako ne{to da napravite sami, neo- ka izbijanja epidemije phodno je da smo budete kreativni. korona virusa radi od I zapamtite - pa`nja je bitnija od vrednosti sva- ku}e i, po svemu su- kog poklona! de}i, takva }e nam Napomena za pakovanje sudbina biti jo{ sigur- Mislite o ìvotnoj sredini i uklju~ite se u borbu no nekoliko meseci. protiv upotrebe jednokratne plastike. Da li svi imaju uslove U Beogradu su zabranjena plasti~ne kese u pro- za rad od ku}e? Sedenje po ceo davnicama, tako da umesto ukrasne kese ili papi- dan, pogotovo na neadekvatnim (trpezarijskim) sto- ra, poklon moète uru~iti partneru ili partnerki u licama, foteljama ili garniturama moè trajno da ekolo{kom, biorazgradivom cegeru sa nekim origi- o{teti ne~iju ki~mu i zdravlje. Buket cve}a ili jedan cvet za vazu iz cve}are je klasi- nalnim natpisom. Budite prakti~ni pa poklonite nekome od volje- ka, ali za neke manje povode i kao iznena|enje koje mo- Ne samo da }e pakovanje tako biti originalno, nih, za koga znate da dosta radi od ku}e, kancela- è biti i bez povoda. Lep je znak pa`nje, ali brzo uvene. ve} }e ceger mo}i da posluì dugoro~nije, a vi }ete rijsku stolicu. One se mogu na}i povoljno i na akci- Za Novu godinu zato odlu~ite se za neku saksijsku bilj- tako dati doprinos o~uvanju ìvotne sredine. jama, a svako }e biti zahvalan na ovakvom prak- ku i to najbolje za neku koja ima odre|enu simboliku, ko- Sre}na vam Nova godina i budite odgovorni! ju }ete obavezno preneti onome kome je poklanjate. I petak 25. DECEMBAR 2020. I III

Svedo~e o ljubavima, bogatstvu i legendama Dvorci Vojvodine: Neki postali {kole i muzeji, druge uni{tava vreme njima se okupljala srpska i evropska Iako je dvorac ostavljen u nasle|e Matici gospoda dok su im svirali List i [tra- srpskoj, nacionalizovan je i dodeljen kombina- Dvorac Fantast

us. Zapu{teni ili sa novim namenama, tu „Pik Be~ej“, u ~ijem je i danas vlasni{tvu. Foto: Vikipedija-manedj jo{ uvek podse}aju na legende, ljuba- Tokom posleratnih godina rasko{ni name- vi i bogatstvo. {taj, tepisi, lusteri, nakit odneseni su u nepo- zapalila, tako da od nje nije ostalo ni{ta sem ri{e zgrada na sprat sa pravougaonom osno- U znatom pravcu, tako da su danas autenti~ni jednog pramena plave kose. vom. Dvorac „Lazar“ poznatiji samo vrata i zidovi. Me{tani ga zbog toga smatraju ukletim. U vlasni{tvu grofovske porodice Kotek bio kao „Ka{tel“ u E~ki U kompleksu dvorca nalazi se jo{ ergela, je- Podse}a na srednjovekovnu, neogoti~ku je od 1805. do 1922. godine. dan mali ka{tel, park, a Fantast je pretvoren u gradnju iako je sazidan po~etkom 20. veka. Prema nekim navodima, u ovom dvorcu je Podigao ga je Lazar Ago{ton, vlastelin u E~- hotel. Dvorac je na licitaciji kupio trgovac Franc Johan [traus Mla|i 1867. godine komponovao koj 1820. godine. Otvaranju je prisustvovalo Maj kao miraz svom budu}em zetu Milanu valcer „Na lepom plavom Dunavu“. oko 300 uglednih zvanica, a me|u njima je bio Dvorac „Kapetanovo“ Kapetanovu, ~ije ime i nosi. U njemu je nekoliko dana pre atentata u Sa- i grof Esterhazi, tada{nji najuticajniji vlastelin u Starom Lecu Trenutno je u privatnom vlasni{tvu i nije rajevu boravio austrougarki prestolonaslednik u Ugarskoj. otvoren za posetioce. Ferdinand sa suprugom Sofijom. Interesantno je da je gostima svirao Franc Izgradio ga je ùpan Botka Bela 1904. godi- Tako|e, u podrumu se nalazi zatvor ~iji je List, tada{nje ~udo od deteta, a kasnije pozna- ne. Ipak, Bela je dvorac prokockao 1938. godi- Dvorac „Dun|erski“ u Kulpinu najpoznatiji zatvorenik bio komandant au- ti kompozitor i pijanista. ne, a kada je to njegova èna ~ula, prema le- strijske vojske u Prvom svetskom ratu August Grof Feliks Ornonkur otkupi}e ga 1870. go- gendi popela se na krov Zapravo, objekat je krajem 18. i po~etkom fon Mekenzen. dine kada dvorac dobija dana{nji izgled pri- dvorca, polila benzinom i 19. veka gra|en za porodicu Stratimirovi} na Od 1948. u ovoj zgradi se nalazi srednja po- zemne gra|evine u obliku slova L. ljoprivredna {kola „Dr Sini{a Stankovi}“. U okviru dvorskog kompleksa se nalaze ka- toli~ka crkva, vodotoranj i stara konju{nica. Dvorac Dun|erskih u êlarevu Ka{tel je 2001. progla{en za spomenik kul- (poznat i kao Bezeredi) ture, a od 2004. godine je u privatnom vlasni- {tvu kompanije „Univerzal“ iz Beograda. Podignut je izme|u 1834. i 1837. go- Ve}i deo dvorca je restauriran i pretvoren u dine. Ugarski plemi} Nikola Bezeredi ko- hotel. ristio ga je kao letnjikovac sve dok kompleks nije prodao Lazaru Dun|erskom 1882. go- Dvorac „Fantast“ blizu Be~eja dine. U ovoj prizemnoj gra|evini pravougane Zavr{en je 1925. godine po nalogu velepo- osnove okupljali su se zna~ajne li~nosti poput sednika Bogdana Dun|erskog. Bogdan je obo- Nikole Tesle, Paje Jovanovi}a, Aleksandra Ka- àvao konje, a na imanju se nalazila konju{ni- ra|or|evi}a. ca sa oko 1.400 rasnih grla. Smatra se da je upravo u ovom dvorcu Laza Dvorac je upravo dobio ime po omiljenom Kosti} upoznao Lenku Dun|erski. Bogdanovom takmi~arskom konju. Nakon Drugog svetskog rata zgrada je pri- Iako se nije ènio, u njemu je ìveo sa Ma- pala Predsedni{tvu Vlade FNRJ, a 1968. godi- rom Dinja{ki. Ona je bila èna njegovog kova- ne predat je u ruke Muzeju Vojvodine, dok je ~a, kome je gubitak supruge Bogdan nadokna- za park oko dvorca nadle`na kompanija „Cals- dio novcem i plodnom zemljom. berg“ Srbija. U blizini dvorca nalazi se Crkva Svetog \or- |a, ~iji je ikonostas oslikao slikar Uro{ Predi}. Jodna banja u Novom Sadu Dvorac „Ilion“ Bogdan je nakon smrti 1943. tu sahranjen. Foto: Vikipedija-Pucarevic u Sremskim Karlovcima zemlji koju im je poklonila Marija Te- Baron Raja~i} otkupljuje palatu od porodi- rezija zbog ratnih zasluga. ce Miokovi}-Hadì i renovira je 1856. godine, Imanje je nakratko otkupio Matej dok dana{nji izgled dobija 1920. Semzo, da bi ono 1889. godine pre{lo Osnova zgrade je u obliku slova T, a iznad u ruke Lazara Dun|erskog. srednjeg prozora na spratu pi{e „Ilion“, dok se Manji dvorac sa~uvan je u izvornom ob- iznad kapije koja predstavlja poseban objekat liku, dok je porodica Dun|erski renovirala ve- nalazi grb Raja~i}a. liki dvorac ne naru{avaju}i klasicisti~ki stil iz- U dvori{tu dvorca nalazi se ~esma Patrijar- gradnje u kom su podignuta oba dvorca. hovac posve}ena Bogojavljenju. U okviru kompleksa nalaze se i kova~nica, Danas je zgrada pretvorena u Zavi~ajni mu- konju{nica, ìtni magacin, a preko puta dvor- zej Sremskih Karlovaca. ca sagra|ena je Crkva Vaznesenja Hristovog. U njemu se nalazi etnolo{ka zbirka pred- Nakon nacionalizacije 1945. na imanju je meta, sa originalnom sobom i kuhinjom s kra- osnovana poljoprivredna zadruga, a devedese- ja 19. veka. tih je ono ustupljeno Poljoprivrednom muzeju Vojvodine. Jodna banja u Novom Sadu

Dvorac „Hadik“ poznatiji Nastala je krajem 19. veka kod Futo{ke {u- kao Kotekov dvorac u Futogu me pri bu{enju bunara sa pija}om vodom za potrebe snabdevanja grada. Tada je prona- Podigao je grof Andreas Hadik 1777. godi- |ena mineralna, lekovita voda temperature Dvorac Ka{tel E~ka ne na zemlji{tu koje je otkupio od porodice 24,6 °C. ^arnojevi}. Iako spada u najstarije, u ovom

Foto: Vikipedija Bojan Kojicic Vikipedija Foto: dvorcu nije bilo bitnijih izmena pa ga karakte- Nastavak na strani VI petak 25. DECEMBAR 2020. I IV I Strazbur I V

U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM Pri~a o novogodi{njem drvetu Kolmar i Strazbur Ritual koji se - magija brzo {irio vaj ritual se brzo {irio Evropom, pa je tako prvu jelku u Engleskoj okitio srednjeg veka O princ Albert 1841. godine. Ona je bila ukra{ena poklon~i}ima, ma{nama, papirnim cve}em i bombonama. Ovaj skladu sa krilaticom: „hedonizam (i tektura je, ka`u poznavaoci graditeljstva, „sre}- eskapizam, dodala bi autorka ovog ni spoj“ germanskog i francuskog stila, koji je obi~aj je u po~etku karakterisao samo vi- teksta) ja~a organizam“, hajde da No- prilago|en lokalnim obi~ajima, uklju~uju}i ko- soku klasu dru{tva, ali se vrlo brzo {irio i vu godinu do~ekamo virtuelnim puto- ri{}enje materijala poput drveta i kamena. U na obi~an narod. U po~etku su se stavlja-

vanjem u Strazbur i Kolmar, u dva starom delu grada nabasa}ete na fine primere SEEGER PATRICK Foto: EPA-EFE le jabuke, kola~i}i, orasi, suve {ljive i ur- „dragulja“ francuske pokrajine Alzas, srednjovekovn egotike, poput Crkve Svetog me, razne ma{ne... Postoji i jedna pri~a o ~uvene pre svega po dobrim vinima. Fotografije Martina i Dominikanske crkve, dok kvart pod Renoara, Pikasa... U Kolmaru se tako|e nalazi grad na reci Rajni je prepun gra|evina iz sred- U nema~kom prodavcu stakla koji je bio tu- i video-snimci na kojima su prikazane znameni- ve} pominjanim nazivom „Mala Venecija“ obi- Muzej Bartoldi, posve}en se}anju na lik i delo Fre- njeg veka, poput katedrale Notr Dam, koja je svo- tosti ovih gradova pokazuju da i u „mra~nom“ luje starim ribarskim kolibicama i vrbama koje derika Bartoldija, tvorca ~uvenog „Kipa slobode“, jevremeno bila najvi{a zgrada na svetu. Danas je àn jer nije mogao da kupi jelku svojoj srednjem veku moèmo prona}i odre|enu „do- okruùju kanal. Gurmani tvrde da se upravo tu koji krasi Njujork. To nije nikakva slu~ajnost - na- to {esta po veli~ini crkva u svetu i smatra se re- deci. Tako je re{io da napravi staklene zu {meka“ i vanvremenske lepote. mogu konzumirati mnogi specijaliteti francu- vedeni umetnik ro|en je upravo u ovom gradu. Za mek-delom goti~ke arhitekture. Zvonik je visok kugle. Njegovi ukrasi su izazvali odu{e- Kolmar se nalazi u neposrednoj blizini Ne- ske kuhinje. decu i one koji „odbijaju da odrastu“ posebno uì- 142 metra, pa je vidljiv i iz udaljenih delova rav- vljenje kod prolaznika pa se vremenom i ma~ke i Francuske, a ima „laskavu“ titulu dru- Za ljubitelje umetnosti nezaobilazna je poseta vanje je obilazak Muzeja igra~aka, uz eksponate nice Alzasa. Dokaz o razvijenosti intelektualnog gog grada sa najmanjim godi{njim koli~inama Muzeju Unterlinden, sme{tenom u staroj goti~koj poput Pepeljugine ko~ije, lokomotive „Britanija“, ìvota, ve} od 15. veka, predstavlja i pojava {tam- obogatio prave}i ukrase za jelke. M. B. padavina u Francuskoj. Veruje se da ga upravo zgradi nekada{njeg dominikan- kolekcija lutaka... parije ~uvenog Johana Gutenberga. Procenjuje se takav „bo`ji dar“ ~ini pogodnim za proizvodnju skog manastira iz 13. veka. Naj- Da je Pariz „grad svetlosti“, do- da je na kraju srednjeg veka u Strazburu posto- nadaleko ~uvenog vina. I tu nije kraj „~udima“ poznatiji eksponat je Isenhajm- bro je poznato svima, ali Kolmar jalo pedesetak {tamparija, {to je izme|u ostalog - zbog svojih „simpati~nih“ trgova, fontana i ka- ski oltar iz 16. veka, ali se mo- je tako|e mesto sa jedinstve- omogu}ilo nastanak humanizma. VELIKE LJUBAVI KROZ VEKOVE nala, dobio je nadimak „Mala Venecija“. Arhi- gu videti i remek-dela Monea, nim osvetljenjem - zahvaljuju- Strazbur krasi i palata Ruan, neformalno nazva- }i postavljanju oko 900 izvora na „mali barokni Versaj“. U njoj se nalaze tri mu- svetlosti, koji rade na kompju- zeja, sa velikim brojem umetni~kih dela koja dati- „Isidorinoj svetskoj slavi Kolmar terski pogon. Svetlosna magija po- raju od srednjeg veka pa do kraja 19. stole}a. Najve- ~inje u sumrak petkom i subo- }i i najstariji park u ovom {armantnom gradu je divio se mnogo pre nego {to tom tokom cele godine. Svaka Park de l’Orangerie, gde je sme{ten i paviljon @oze- Isidora Dankan i Sergej ju je i upoznao. Kada se to boja ima svoju simboliku - pla- fina, podignut u ~ast Napoleonove supruge, carice va predstavlja vazduh i nebo, @ozefine. Ugostiteljstvo je tako|e veoma razvijeno, dogodilo, drhtao je nem i zelena nagla{ava odraz gra|evina i drve- naro~ito u centru grada, gde se mogu prona}i i nemo}an da pokaè {ta mu }a u vodi, a zlatne nijanse do~aravaju zemlju Al- brojne vinarije i pivnice. Jesenjin u raljama boemije je u du{i. Uz {ampanjac, zasa - tranziciju i razmenu. @elimo vam da u 2021. „bulevari sveta (pono- Mada su institucije poput Evropskog parla- vo) pamte muziku va{ih koraka“, kako je to pre o da je moj ìvot osu|en na strada- i poznanstvo sa filozofom Fridrihom Ni~eom, jer je Sergej Jesenjin je ro|en 3. oktobra 1895. godine konjak i votku zapo~ela je menta, Evropskog suda za ljudska prava i Saveta dve decenije napisao kantautor \or|e Bala{evi}. nja. Zlo zajedno s ~amom mene ve~- do{la na ideju da zapo~ne svoj filozofski pravac u u selu Konstantinovo. Njegovi biografi tvrde da je njihova zajedni~ka tragedija“, Evrope mnogima prva asocijacija na Strazbur, taj M. Stojanovi} no ku{a; Ko da mi je ìvot li{en svih plesu - po~inje da ple{e uz klasi~nu muziku, a ume- poeziju po~eo da pi{e sa devet godina. Po zavr{etku navodi se u romanu „Vatra nadanja, Od tuge i rana skapava mi sto stroge tehnike baleta, prednost je davala prirod- crkvene u~iteljske {kole, u jesen 1912. seli se u Mo- du{a“, poru~ivao je znameniti ruski nom kretanju tela, {to joj donosi veliku popular- skvu, gde je radio najpre u mesari, a zatim kao lek- i cvet“ autorke Ivane Hadì- pesnik i bonvivan Sergej Jesenjin u nost. Otvorila je plesnu {kolu u Grenvaldu u Ne- tor u {tampariji. Naredne godine paralelno sa po- Popovi} „proro~koj“„K pesmi „Moj ìvot“, desetak godina pre ma~koj, a potom i u Francuskoj, koju zatvara zbog slom po~eo je da poha|a studije na Moskovskom nego {to }e upoznati balerinu slobodnog duha Isi- izbijanja Prvog svetskog rata. U rodnu Ameriku od- gradskom narodnom univerzitetu [anjavskog, na doru Dankan, koja }e mu postati supruga i inspira- lazila je nekoliko puta, na turneje, ali joj ta zemlja vi- Odseku za istoriju i filozofiju. Po~etkom dvadesetih gana“. Njeno ime inspirisalo ga je da stvori stihove: cija, i ~ija }e sudbina biti tako|e mra~na. Iako je ve- {e nikada nije postala „adresa stanovanja“. godina 20. veka aktivno se bavio knjièvno-izdava~- „{to mi tako ime tvoje zvoni, kao avgustovska sve- tropirasti Jesenjin imao jo{ mnogo ljuba- kim radom. Prvi put se oènio 1917, ìna“. Avgusta je mnogo godina kasnije tvrdila da vi, kratkotrajna romansa sa Isidorom po- glumicom Zinaidom Rajh. U tom je romansa sa Jesenjinom bila samo platonska, bez

Foto: Pixabay SilberfuchsFoto: Pixabay Foto: pixabay_Silberfuchs Foto: pixabaykatalin1981 stala je sinonim za njega, podjednako braku rodili su mu se k}erka Tatjana ijednog poljupca. Naredne godine dobio je sina kao svevremenska poetska dela, poput i sin Konstantin. Zinaida, koju je Je- Aleksandra Volpina iz romanse sa pesnikinjom „Ispovesti mangupa“, „Kafanske Mo- senjin napustio dok je jo{ bila trud- Nade`dom Volpin. Poslednja pesnikova supruga skve“, „Do vi|enja, druè, do vi|enja“. na, kasnije se udala za reìsera Vse- bila je Sofija Tolstoj, {efica biblioteke Saveza pisaca Isidora Dankan ro|ena je kao Andè- voloda Mejerholda. Nakon razvoda i unuka znamenitog knjièvnika Lava Nikolajevi~a la Izadora Dankan u San Francisku 27. pesnik je jedno vreme ìveo kod Tolstoja. Ni u tom braku nije na{ao dugotrajniju maja 1877. godine. Mnogi je smatraju svoje sekretarice Galine Benilsval- sre}u, pa su se razveli. za~etnicom modernog plesa. „Devoj~i- ske. Jesenjin je prona|en mrtav poznog decembra cu-balerinu su ku}e njujor{kih magnata Tvrdi se da su se Isidora Dankan 1925. u hotelu „Angleter“, u tada{njem Lenjingra- pozivale da s majkom koja ju je na klavi- i Sergej Jesenjin prvi put sreli u jesen du, a sada{njem Sankt Peterburgu. Prema zvani~- ru pratila ulep{ava doma}e prijeme i se- 1921, u ateljeu slikara Georgija Jaku- noj verziji, izvr{io je „trostruko samoubistvo - ve{a- deljke uz muziku Betovena, [umana, [u- lova. „Isidorinoj svetskoj slavi divio njem, se~enjem vena i gorenjem uz cev za grejanje“. berta, Mocarta, [opena... Na koncertima se mnogo pre nego {to ju je i upo- Sahranjen je 31. decembra 1925. u Moskvi na po- koje je ubrzo po~ela da prire|uje, igrala znao. Kada se to dogodilo, drhtao je znatom Vaganjkovskom groblju. Mnogi veruju da je u providnom hitonu i bosih nogu. nem i nemo}an da pokaè {ta mu je je samoubistvo bilo inscenirano, i za njegovu smrt Mlada revolucinarka ùdela je za na~eli- u du{i. Uz {ampanjac, konjak i vot- krive tada{nje sovjetske vlasti, navode}i kao argu- ma demokratije i velike pro{losti i oko seku zapo~ela je njihova zajedni~ka ment prvu fotografiju mrtvog pesnika, bez tragova be dizala veliku pra{inu... Lepu, talento- tragedija“, navodi se u romanu „Va- stezanja om~e oko vrata. vanu i bogatu Isidoru ~eka}e desetak go- tra i cvet“. Posle ven~anja, koje se I Isidorin ìvot je tragi~no okon~an. Po rastanku dina ogromne slave i pred njom }e se zbilo samo {est meseci nakon po- sa Jesenjinom, doìvela je krah svoje plesne {kole, a otvoriti ~itav svet... Svuda i pred svima èlela je sa- Dankan je bila feministkinja, biseksualka i komu- znanstva, putovali su na turneje po Evropi i u SAD tvrdi se, tako|e da se odala alkoholu. Septembra mo jedno: da njena igra postane izraz slobodnih nistkinja. Imala je dvoje dece - k}erku sa Gordonom - ona je plesala, on je recitovao svoju poeziju. Neiz- 1927, uzbrzo nakon {to je objavljena njena autobi- ideja“, napisala je knjièvnica Ivana Hadì-Popovi} Kregom, koga upoznaje u Berlinu 1905, „posle uspe- beàn detalj u svim njihovim biografijama glasi: Je- ografija („Moj ìvot“), ugu{ila se {alom koji se up- u izvanrednom romanu „Vatra i cvet“, u kojem se log koncerta“, a kasnije dobija i sina, sa jednim fran- senjin nije govorio strane jezike, a Dankan je znala leo u to~kove automobila u kojem se vozila u Nici. opisuje i zla kob supru`nika Dankan-Jesenjin. cuskim Jevrejinom. Odnos Isidore i Krega, „visokog, samo nekoliko desetina re~i ruskog. Kao glavni Ljubavna i ìvotna pripovest Jesenjina i Isidore Va`na ta~ka na „mapi“ Isidorinog ìvota bio je divnog i vrlo naprasitog tvorca modernog teatra“, uzrok njihovog rastanka navode se Jesenjinova asocira na stihove pesnika Miroslava Anti}a: „Sad Pariz, u koji se preselila sa majkom i bratom 1900. Ivana Hadì-Popovi} opisuje u svom knjièvnom de- sklonost ka alkoholu i ~esta du{evna rastrojstva. Po- shvatam: nismo do{li zadovoljni ko trave, {to rastu Naredne godine upoznaje umetnicu Loi Fuler, kolu na slede}i na~in: „Oboàvala ga je, htela je s njim sle razvoda, 1923, on se vratio u Moskvu. Ubrzo da se zgaze kroz cvrkutave zore. Mi smo zvezde {to ja joj je kasnije sponzorisala koncerte na Starom da bude neprestano, njegovu samo}u nije po{tovala, upoznaje glumicu Avgustu Mikla{evsku, kojoj je ludo u mrak se strmoglave i zbog jednog bleska ne kontinentu. Snaàn uticaj i utisak na nju ostavilo je niti trenutke kada je pripadao samo umetnosti...“ posvetio nekoliko pesama iz ciklusa „Ljubav huli- àle da izgore.“ Marija Stojanovi} VI I petak 25. DECEMBAR 2020. I

Dvorac Dun|erskih Kulpin Foto: arhiva Turisticke organizacije Vojvodine- autor Damir RajtenbahVojvodine- autor Damir organizacije Turisticke Foto: arhiva

Nastavak sa strane III

Zgrada je sagra|ena na inicijativu doktora U dvoru se nalazi velika zbirka ikona, bibli- Vilhema Wilta, a banja je bila u funkciji grad- oteka i portreti najzna~ajnijih vladika vr{a~ke skog kupatila sa velikim brojem kada i bazena eparhije. sa toplom i hladnom vodom. Zgrada je spomenik kulture od izuzetnog zna- Danas se u njoj nalazi Specijalna bolnica za ~aja u kojoj se nalazi sedi{te banatskog episkopa. reumatske bolesti, jedina ovog tipa u Vojvo- dini.

Foto: shutterstock Dvorac „Ka{tel“ u Panoniji

Vladi~anski dvor u Vr{cu Izgra|en je 1846. godine za plemi}ku porodicu Falcione. Nova online igrica Ovo je najstariji vladi~anski dvor u Srbiji i Gra|evina je prizemna, oslonjena na ~etiri jedini je iz perioda baroka. masivna stuba, sagra|ena u stilu klasicizma. Izgra|en je izme|u 1750. i 1757. godine dok [titnici na prozorima od kovanog gvo`|a su je vladika bio Jovan Georgijevi}. autenti~ni, dok je u unutra{njosti dvorca sa~u- Kako izgleda U prizemlju dvora nalazi se kapela posve}e- vani pe}, stolarija, biblioteka i podovi. na Sv. arhangelima Mihajlu i Gavrilu sa ikono- Danas se u zgradi nalazi muzej sa original- stasom koji je jedan od retkih koji su sa~uvani nim stvarima iz dvorca. online bankarstvo iz ovog perioda. Dragana Jovanovi} – iz va{eg ugla

„Odmah }u, samo da skoknem do banke!“ {ni broker sa Njujor{ke berze ili filmska diva „Super, moram u banku!“ koja raspore|uje svoj novi honorar. A moè- Kad ste ~uli da je neko ovo rekao? Vero- te da budete i vi, rastere}eni vi, mo`da je to vatno nikad, po{to je pre bilo nemogu}e zapravo i najbolja uloga. skoknuti do banke. Odlazak u banku je mogao da potraje i po nekoliko sati – dok sa~e- [ta sve moète sa svojim kate prevoz ili na|ete parking, dok do~ekate novcem, a da ne probudite svoj broj u redu ispred {altera, pa dok na|e- ma~ku koja vam leì u krilu? te zajedni~ki jezik sa bankarskim slu`beni- kom. Sve to vas je ko{talo prazne baterije na Za po~etak moète da otvorite Total ra- mobilnom (jer {ta drugo raditi nego skrolo- ~un u ProCredit banci putem Video identi- vati dok ~ekate) i beskona~no mnogo ìvaca fikacije. (oni se dokazano najbrè tro{e u ovakvim si- Ako ve} imate otvoren ra~un, onda uplo- tuacijama). vite u svet interneta i mobilnog bankarstva i upravljajte svojim novcem kako vam volja. Proverite prethodne transakcije, platite ra- Ne{to dobro {to je Vladi~anski dvor u Vr{cu donela 2020. godina ~une, prebacite novac na ra~un nekog vama

dragog, kome ne moète da predate poklon Boldorac autor Zoran za zastitu spomenika kulture u Pancevu- Zavoda Foto: arhiva Ova godina zasigurno nije donela mnogo uìvo za praznike i iznenadite ga. toga lepog, ali barem je ubrzala online pri- Budite dobri i prema sebi, pa prebacite stup svemu i sva~emu. Sre}om po sva~ije malo sredstava na {tednju. Nemate {tedni vreme i ìvce, u to spada i online bankarstvo. ra~un? Nikakav problem, sad moète da Za{titimo drve}e i {ume Ono postoji ve} skoro deceniju, ali ova godi- otvorite Flex {tednju online i isto tako pre- Doskoro su jelke koje su se prodavale pred praznike sekle u {umama. Ve} u pr- na je znatno ubrzala njegovu evoluciju i ne- bacujete novac sa teku}eg ra~una na {tedni ke banke, poput ProCredit, pretvorila u 100 kad god to poèlite. A sve to moète i u su- voj polovini 20. veka broj pose~enih stabala je toliko desetkovao {ume pa je {i- odsto online banke. [ta to zna~i? Vizuelno i protnom smeru – sa {tednog na teku}i, bez rom sveta pokrenuta inicijativa kako bi se ovakva praksa spre~ila. Danas je pro- empirijski, najvi{e li~i na slike koje vam isko- prekida oro~enja. izvodnja ve{ta~kih jelki ili jelki sa busenom postala veoma unosna delatnost. Na ~e kad guglate „udobno“, „u{u{kano“, „kom- Da li vam bankarstvo sad deluje kao ne- primer, u Severnoj Americi se svake godine proda oko 35 miliona jelki sa buse- forno“. A zapravo zna~i da banka dolazi kod ka online igrica? I nije uop{te te{ka, a pritom nom, dok se u Evropi proizvede i do 60 miliona stabala. vas, u va{ dom. Zavalite se u fotelju, stavite je najbezbedniji na~in upravljanja sopstve- Rasadni~ka proizvodnja kod nas se razvila po~etkom ovog veka, a rezultat to- ma~ku u krilo, grickalice, uzmite telefon ili nim finansijama. Kad kaèmo najbezbedni- ga je bilo smanjena se~a {uma. Postoji ~ak i zakon o {umama prema kojem je laptop i otvorite vrata va{e virtuelne banke. ja, to se odnosi i na va{e zdravlje, u koje spa- zabranjena se~a ~etinarskih stabala tokom novogodi{njih i boì}nih praznika. A moète malo i da se ubacite u neku ulogu, daju i oni ìvci koje ste pre gubili. A povrh M. B. jer scenario zaista li~i na reklamu ili ~ak film- svega, ovakav „odlazak“ u banku zavole}e i sku scenu. Tih par minuta, dok obavljate sve va{a ma~ka, jer to za nju zna~i vi{e vremena {to vam je potrebno sa bankom, budite uspe- za dremanje u va{em krilu. S PECIJALNI DODATAK DNEVNOG LISTA DANAS

Impresum: urednik Vesna La}arak novinari: Marija Stojanovi}, Marija Krtini}, Bojan Cveji}, Dragana Jovanovi} lektura Ana Ron~evi} prelom Slobodan Srem~evi}. I petak 25. DECEMBAR 2020. I VII

Panj torta „Buche Kako sluìti de Noel“ kamember imsku kratkodnevicu ili zimski solsticij rancuzi ga tradicionalno jedu u kori smo ovih dana ostavili za nama. I danas od bele plesni sa toplim bagetom. vaì tradicija da se u ku}u na dan kratko- F Kao preporuku za malo sve~aniji deo dnevice unose zimzelene grane sa belom menija predlaèmo pe~eni ili otopljeni ka- ili crvenom imelom i da ih upletemo u member u pe}nici. Veoma ukusno i origi- venac. Ovim malim uvodom nastavi}e- nalno jelo. Ina~e ovaj sir se moè pe}i na Zmo pri~u o panj torti koja se vezuje za Francusku razli~ite na~ine. Neko }e sir umotati u lisna- i predstavlja simbol boì}nih praznika. Pri~a oko to testo, sa dodacima poput pr{ute, drugih nastanka ovog tradicionalnog kola~a vodi nas do vrsta sireva, ukrasiti i u ovom obliku pe}i. Ili keltske tradicije obeleàvanja zimske kratkodne- se moè uzeti manji rusti~ni hleb, noèm vice, kada je dan najkra}i u godini. U to vreme udubiti sredina pa na to mesto staviti kolut Kelti bi tog dana uzeli veliki panj ili deblo drveta kamembera, kolut sira zase}i i ubaciti neko- koje bi spalili i plamenom koji gori I simbolizuje liko ~ena belog luka i sveèg ruzmarina, is- svetlo pomagali ra|anju novog sunca, za koje su to pe}i. Neko pak odse~e vrh sira pre pe~e- Tako su se kroz dugi niz godina svi ti obi~aji spo- nja, ali se odgore dodaje za~insko bilje, beli jili u dana{nji oblik, a to je izrada kola~a „Buche Na~in pripreme: luk. Gotovo toplo jelo moèmo posluìti sa Sastojci za biskvit: de Noel“ ili panj torta. Prema nekim podacima, Belanca umutiti sa {e}erom. Potom dodati bra- sosom od brusnica, malina, drenjina. Uma- 6 belanaca, 125 g {e}era, recept za panj tortu poti~e iz 19. veka i da od tada {no, kakao i lagano sve ume{ati. Moète dodati i kati komadi}e hleba u otopljeni kamember 125 g bra{na, 60 g kakao praha ima boì}nu tradiciju. [ta je panj torta? To je rolat mlevene orahe (2 ka{ike). U kalup za pe~enje ko- uz dodatke kao {to je vo}e, orasi, sos i za~in- od biskvita premazan kremom u obliku panja ili ga smo malo premazali uljem staviti papir za pe- sko bilje. I ne zaboraviti da sve to treba po- Sastojci za krem: grane iz koje izlazi jo{ neka grana. Povr{ina torte ~enje. Sipati smesu za biskvit i pe}i 15 minuta na sluìti uz ~a{u mladog vina. V. L. 6 ùmanaca, 125 g {e}era, je tamna i vilju{kom se pravi tekstura koja podse- 180 ¦C u prethodno zagrejanoj rerni. Kada je ko- 250 g putera, 100 g {e}era u prahu, }a na koru drveta. Ukra{avanje se prepu{ta ono- ra gotova, izvaditi je i odmah uviti, urolati u mo- 150 g crne ~okolade, ekstrakt vanile me ko pravi tortu, ali u obzir dolazi sve ono {to nas kru krpu i ostaviti da se hladi. Umutiti ùmanca vezuje za {umu, zelena mahovina, zelene gran~i- sa {e}erom pa ih kuvati na pari. Skloniti sa vatre, ce, crvene bobice, {e}er u prahu koji podse}a na dodati ~okoladu i me{ati dok se ne otopi, staviti smatrali da je nestalo. U isto vreme pokazuju}i za- napadao sneg. Panj torta je jedan od najpoznatijih da se hladi. Penasto umutiti puter sa {e}erom u hvalnost {to nam se sunce ponovo i iznova vra}a. boì}nih kola~a, poznat je i popularan u celom prahu i dodati u ~okoladni krem, sjediniti sastoj- Vekovima je ova lepa tradicija opstajala ali se i svetu, pravi se u raznim varijantama, od potpuno ke. Krem je spreman. Koru razmotati nafilovati menjala, {to je sasvim normalno. Vremenom je ~okoladnih do kombinacije ukusa i ukrasa. Ipak, sa 2/3 fila, uviti u rolat ponovo, neka kola~ od- panj ili deblo zamenjeno ve}im i manjim gran~i- najbitniji deo izrade kola~a koji moramo da postoji dva sata u friìderu. Ostavljenim delom fila cama koje su sada simboli~no uno{ene u ku}u i {tujemo je ukra{avanje kako bi izgledom podse- premazati rolat. Vilju{kom praviti {are. Dekori- postavljane na sredinu stola zajedno sa slatki{ima. }alo na pravi panj ili komad drveta. sati po èlji, zelene gran~ice pe~urke... V. L. VIII I petak 25. DECEMBAR 2020. I