Универзитет у Београду Биолошки Факултет Студентски Трг 16 11000 Београд

НАСТАВНО - НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

У складу са Законом о о науци и истраживањима („Сл. гласник РС“ бр. 49/2019), Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Сл. гласник РС“ бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017) и на основу одлуке Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, донетој на V редовној седници одржаној 13.03.2020. године, именовани смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада др Јелене Јовић, вишег научног сарадника Института за заштиту биља и животну средину, Београд, и утврђивањe испуњености услова за њен избор у звање научни саветник. На основу увида у достављену документацију обавили смо анализу рада кандидата, те Наставно- научном већу подносимо следећи

И З В Е Ш Т А Ј

1. Биографски подаци

Јелена Јовић је рођена 26.08.1979. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Екологија и заштита животне средине, уписала је школске 1998/99. године, а дипломирала 2004. године са просечном оценом током студија 9.11. Дипломски рад под насловом „Одрживо управљање земљиштем“ одбранила је са оценом 10. Последипломске магистарске студије, смер Екологија животиња, уписала је школске 2005/06. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Школске 2006/07. године прелази на докторске академске студије на истом факултету, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија животиња са биогеографијом. Докторску дисертацију под насловом „Диверзитет цикада (Hemiptera: Auchenorrhyncha) у усевима кукуруза Србије и њихова улога у преношењу фитоплазми“ одбранила је 11.12.2009. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду и стекла научни назив доктор наука - еколошке науке. Од јуна 2005. године запослена је у Институту за заштиту биља и животну средину (ИЗБИС), Одсек за штеточине биља у Земуну. У звање истраживач-сарадник изабрана је одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину 17.03.2008. године. Одлуком Комисије за стицање научних звања Министарства

1 надлежног за науку Републике Србије изабрана је у звање научни сарадник 09.06.2010. године, а у звање виши научни сарадник 30.09.2015. године. Током петнаест година научноистраживачког рада у Институту учествовала је у реализацији пет националних пројекта Министарства надлежног за науку Републике Србије, четири пројекта Министарства надлежног за пољопривреду Републике Србије и девет међународних пројеката. Руководила је извођењем три међународна пројекта (билатерални пројекти са Немачком, Црном Гором и Хрватском) и једним пројектом Министарства пољопривреде. Од почетка истраживачке каријере бави се применом и развијањем метода молекуларне идентификације, карактеризације и популационе генетике економски значајних организама у пољопривреди и заштити животне средине. Посебна истраживачка интересовања др Јелене Јовић су: а) цикаде као вектори болести узрокованих фитоплазмама, б) молекуларна епидемиологија биљних болести које преносе инсекти вектори, в) молекуларна и интегративна таксономија инсеката, г) молекуларна систематика и криптична специјација и д) биологија, екологија и филогенија економски значајних инсеката. Бави се применом молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији штетних или корисних инсеката и патогена, а посебно молекуларном детекцијом и карактеризацијом биљних патогена из групе фитоплазми и инсеката који су потенцијални агенси за биолошку контролу инвазивних корова. Од 2007. године као спољни сарадник учествује у реализацији пројеката биолошке контроле при CABI Europe-Switzerland радећи на проблематици молекуларне идентификације и популационе генетике инсеката који се тестирају као агенси за биолошко сузбијање инвазивних биљних врста евроазијског порекла, као и идентификацији и карактеризацији патогена из групе фитоплазми у потенцијалним биолошким агенсима. До сада је учествовала у реализацији три пројекта биолошке контроле: Biological control of Dalmatian and yellow toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris (2007-2019); Biological control of common tansy, Tanacetum vulgare (2010-2012); Biological control of common buckthorn, Rhamnus cathartica (2010-2012). Од 2010. године активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу као асистент на предмету "Молекуларна систематика" на докторском студијском програму Биологија Биолошког Факултета Универзитета у Београду. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује, као гостујући предавач, у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету "Примењена ентомологија". Др Јелена Јовић је била ментор једног специјалистичког рада и две докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Учествовала је као члан организационог одбора у организацији међународног симпозијума „Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics – PEG“, Београд 09-12.05.2012. године, и националног симпозијума „Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља“, Вршац 21-24.09.2010. године. Др Јелена Јовић је овлашћени истраживач од стране Управе за заштиту биља Министарства надлежног за пољопривреду РС за надзор карантинских и економски штетних инсеката и фитоплазми. Ангажована је у надзору инсеката и фитоплазми биљака и садног материјала у унутрашњем и међународном промету. Била је ангажована у едукацији фитосанитарних инспектора, изради упутства, дијаностичких протокола и регулативе у области заштите биља и унутрашњег и граничног фитокарантина. У периоду 2007–2008. година била је руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој

2 лози” Министарства пољопривреде РС. Решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водоппривреде - Управа за заштиту биља, 2019. године је именована за члана Радне групе за припрему стручног основа за израду Наредбе о мерама за сузбијање и спречавање ширења карантинског штетног организма Grapevine Flavescence doree phytoplasma, узрочника златастог жутила винове лозе и њеног вектора, цикаде Scaphoideus titanus. Решењима Високог Службеничког Савета РС, именована је у више предмета као члан из реда стручњака за област заштита животне средине и пољопривреда у Конкурсне комисије за спровођење конкурса попуњавања положаја високих службеника Владе Републике Србије (помоћници министра у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Министарству заштите животне средине). Др Јелена Јовић је рецензент научних радова по позиву за 15 међународних научних часописа, од којих је већина рецензија за радове поднете у врхунске међународне часописе и међународне часописе изузетних вредности. Била је рецензент за предлоге пројеката Националног центра ѕа науку Пољске, као и за пројекте између Републике Србије и Републике Аустрије (2018–2019) Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС. Публикације др Јелене Јовић су до сада цитиране (без самоцитата) 469 пута према WoS цитатној бази, односно 477 према SCOPUS цитатној бази. Хиршов индекс др Јелене Јовић према SCOPUS и WoS цитатној бази је 13, односно 12 без самоцитата (SCOPUS). Самостално или у сарадњи са другим ауторима у досадашњој научној каријери je објавила укупно 132 библиографске референце, а од избора у звање виши научни сарадник 43 библиографске јединице.

Напоменe: Научно веће Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду је донело одлуку број 230/2.3 од 11.03.2015. године о испуњавању услова за избор др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник. Комисија за стицање научних звања Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС je 30.09.2015. донeлa одлуку бр. 660-01-00011146 о избору др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник у области природно-математичких наука-биологија. Саопштења из 2006. године реализована су под презименом Милићевић. Као руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози” наводи се под презименом Милићевић.

2. Библиографија

Категоризација радова из међународних часописа извршена је према KoBSON-у (www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs), а радова и саопштења публикованих у земљи и иностранству према листи верификованој на Матичном научном одбору за биологију, а према категоријама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (“Сл. Гласник РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017). Категоризација радова који представљају опис случаја (Case report, New disease repot, News item) извршена је на основу одлуке Матичног научног одбора за биологију да се радови категорије Case Report третирају као научни радови у часопису одговарајућег ранга, а да ће се бодовати са половином вредности бодова које носи часопис (дошис Матичног научног одбора од 23.02.2017. године достављен Научном већу Института за заштиту биља и животну средину у ком је кандидаткиња запослена).

3 2.1. Списак научних публикација до покретања поступка избора у звање Виши научни сарадник (03.02.2015. године)

Рад у међународном часопису изузетних вредности (M21а) 1. Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernández-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2015): Host-associated divergence and taxonomy in the Rhinusa pilosa Gyllenhal species complex: an integrative approach. Systematic Entomology 40, 268-287. JCR Science Edition: Entomology 4/94, IF 3.343 Број хетероцитата = 2 2. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2014): Experimental and molecular evidence of Reptalus panzeri as a natural vector of bois noir. Plant Pathology 63(1), 42-53. JCR Science Edition: Agronomy 7/79, IF 2.969 Број хетероцитата = 44 3. Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Baviera C., Hernández-Vera G., Gassmann A., Emerson B.C. (2014): Revision of Mecinus heydenii species complex (Curculionidae): integrative taxonomy reveals multiple species exhibiting host specialization. Zoologica Scripta 43(1), 34-51. JCR Science Edition: Zoology 6/154, IF 3.224 Број хетероцитата = 4 4. Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernańdez-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2011): Morphological, molecular and biological evidence reveal two cryptic species in Mecinus janthinus Germar (Coleoptera, Curculionidae), a successful biological control agent of Dalmatian toadflax, Linaria dalmatica (Lamiales, Plantaginaceae). Systematic Entomology 36(4): 741–753. JCR Science Edition: Entomology 3/86, IF 2.943 Број хетероцитата = 23 5. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Multigene sequence data and genetic diversity among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ strains infecting Ulmus spp. in Serbia. Plant Pathology 60, 356–368. JCR Science Edition: Agronomy 6/61, IF 2.368 Број хетероцитата = 9 6. Hernańdez-Vera G., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Caldara R., Gassmann A., Emerson B.C. (2010): Host-associated genetic differentiation in a seed parasitic weevil Rhinusa antirrhini (Coleptera: Curculionidae) revealed by mitochondrial and nuclear sequence data. Molecular Ecology 19(11), 2286-2300. JCR Science Edition: Ecology 5/130, IF 6.457 Број хетероцитата = 18 7. Filippin L., JOVIĆ J., Cvrković T., Forte V., Clair D., Toševski I., Boudon-Padieu E., Borgo M. and Angelini E. (2009): Molecular Peculiarities of Phytoplasmas Associated with Flavescence dorée in Clematis and Grapevine and Preliminary Results on the Role of Dictyophara europaea (L.) as a Vector. Plant Pathology 58(5), 826–837. JCR Science Edition: Agronomy 6/61, IF 2.368 Број хетероцитата = 58

Рад у врхунском међународном часопису (M21) 8. Toševski I., JOVIĆ J., Krstić O., Gassmann A. (2013): PCR-RFLP-based method for reliable discrimination of cryptic species within Mecinus janthinus species complex (Mecinini, Curculionidae) introduced in North America for biological control of invasive toadflaxes. BioControl 58, 563-573. JCR Science Edition: Entomology 10/90, IF 2.253 Број хетероцитата = 9

4 9. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2013): Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticola in Serbia using PCR-based detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin gene. European Journal of Plant Pathology 135, 889-902. JCR Science Edition: Agronomy 20/79, IF 1.707 Број хетероцитата = 11 10. Mitrović M., JOVIĆ J., Cvrković T., Krstić O., Trkulja N., Toševski I. (2012): Characterisation of a 16SrII phytoplasma strain associated with bushy stunt of hawkweed oxtongue (Picris hieracioides) in south-eastern Serbia and the role of the leafhopper Neoaliturus fenestratus (Deltocephalinae) as a natural vector. European Journal of Plant Pathology 134, 647–660. JCR Science Edition: Agronomy 21/78, IF 1.610 Број хетероцитата = 15 11. Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krstić B. (2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia and partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of Plant Pathology 133, 935–947. JCR Science Edition: Agronomy 21/78, IF 1.610 Број хетероцитата = 11 12. Bulajić A., Djekić I., JOVIĆ J., Krnjajić S., Vučurović A., Krstić B. (2010): Phytophthora ramorum Occurrence in Ornamentals in Serbia. Plant Disease 94(6), 703-708. JCR Science Edition: Plant Sciences 44/188, IF 2.387 Број хетероцитата = 4 13. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A. and Toševski I. (2009): Stolbur phytoplasma transmission to maize by Reptalus panzeri and the disease cycle of maize redness in Serbia. Phytopathology 99, 1053- 1061. JCR Science Edition: Plant Sciences 44/173, IF 2.223 Број хетероцитата = 26 14. Bulajić A., Djekić I., JOVIĆ J., Krnjajić S., Vučurović A. and Krstić B. (2009): Incidence and Distribution of Iris yellow spot virus on Onion in Serbia. Plant Disease 93, 976-982. JCR Science Edition: Plant Sciences 48/173, IF 2.121 Број хетероцитата = 13 15. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European Journal of Plant Pathology 118, 85-89. JCR Science Edition: Agronomy 11/49, IF 1.482 Број хетероцитата = 35

Рад у врхунском међународном часопису (M21/2) – News Item 16. Atanasova B., Spasov D., Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T. (2014): First report of alder yellows phytoplasma associated with common alder (Alnus glutinosa) in the Republic of Macedonia. Plant Disease 98(9), 1268-1268. JCR Science Edition: Plant Sciences 40/204, IF 3.020 Број хетероцитата = 6 17. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014): First report of Cercospora apii causal agent of Cercospora early blight of celery in Serbia. Plant Disease 98(8), 1157-1157. JCR Science Edition: Plant Sciences 40/204, IF 3.020

5 18. Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014): First report of Cercospora carotae, causal agent of Cercospora leaf spot of carrot, in Serbia. Plant Disease 98(8), 1153-1153. JCR Science Edition: Plant Sciences 40/204, IF 3.020 Број хетероцитата = 1 19. Kovačević M., Đurić Z., JOVIĆ J., Perković G., Lolić B., Hrnčić S., Toševski I., Delić D. (2014): First report of stolbur phytoplasma associated with Maize redness disease of maize in Bosnia and Herzegovina. Plant Disease 98(3), 418-418. JCR Science Edition: Plant Sciences 40/204, IF 3.020 Број хетероцитата = 4 20. Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2013): First report of alder yellows phytoplasma infecting common and grey alder (Alnus glutinosa and A. incana) in Montenegro. Plant Disease 97(5), 686-686. JCR Science Edition: Plant Sciences 45/199, IF 2.742 Број хетероцитата = 4 21. Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krstić B. (2011): First Report of the Occurrence of Cucurbit aphid-borne yellow virus on Oilseed Pumpkin in Serbia. Plant Disease 95(8), 1035-1035. JCR Science Edition: Plant Sciences 53/190, IF 2.449 Број хетероцитата = 1 22. Bulajić A., Vučurović A., Stanković I., Ristić D., JOVIĆ J., Stojković B., Krstić B. (2011): First report of Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Serbia. Plant Disease 95(4), 491-491. JCR Science Edition: Plant Sciences 53/190, IF 2.449 Број хетероцитата = 9 23. Stanković I., Bulajić A., Vučurović A., Ristić D., JOVIĆ J., Krstić B. (2011): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gerbera hybrida in Serbia. Plant Disease 95(2), 226-226. JCR Science Edition: Plant Sciences 53/190, IF 2.449 Број хетероцитата = 4 24. Bulajić A., JOVIĆ J., Krnjajić S., Djekić I., Krstić B. (2009): First report of Phytophthora ramorum on Rhododendron sp. in Serbia. Plant Pathology 58(4), 804-804. JCR Science Edition: Agronomy 5/49, IF 2.152 Број хетероцитата = 1 25. Bulajić A., JOVIĆ J., Krnjajić S., Petrov M., Djekić I. and Krstić B. (2008): First report of Iris yellow spot virus on Onion (Allium cepa) in Serbia. Plant Disease 92(8), 1247-1247. JCR Science Edition: Plant Sciences 38/147, IF 1.795 Број хетероцитата = 8 26. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S. and Toševski I. (2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus glutinosa) in Serbia. Plant Pathology 57(4), 773-773. JCR Science Edition: Agronomy 5/49, IF 2.152 Број хетероцитата = 4 27. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A, Krnjajić S. and Toševski. I. (2008): New strain of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in Serbia. Plant Pathology 57(6), 1174-1174. JCR Science Edition: Agronomy 5/49, IF 2.152 Број хетероцитата = 6

Рад у истакнутом међународном часопису (M22) 28. Lalević B., Raicević V., Kiković D., Jovanović L., Šurlan-Momirović G., JOVIĆ J., Talaie A.R., Morina F. (2012): Biodegradation of MTBE by bacteria isolated from oil

6 hydrocarbons-contaminated environments. International Journal of Environmental Research 6(1), 81-86. JCR Science Edition: Environmental Sciences 102/210, IF 1.818 Број хетероцитата = 8 29. Radonjić, S., Hrnčić, S., JOVIĆ J., Cvrković, T., Krstić, O., Krnjajić, S., Toševski, I. (2009): Occurrence and Distribution of Grapevine Yellows Caused by Stolbur Phytoplasma in Montenegro. Journal of Phytopatholology 157, 682-685. JCR Science Edition: Plant Sciences 98/173, IF 0.983 Број хетероцитата = 6

Рад у међународном часопису (M23) 30. Lalević B., JOVIĆ J., Raičević V., Kljujev I., Kiković D., Hamidović S. (2012): Biodegradation of methyl tert-butyl ether by Kocuria sp. Hemijska Industrija 66(5), 717-722. JCR Science Edition: Engineering, Chemical 104/133, IF 0.463

31. JOVIĆ J., Ember I., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Acs Z., Kolber M., Toševski I. (2011): Molecular detection of potato stolbur phytoplasma in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S83-S84. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 4 32. Acs Z., JOVIĆ J., Ember I., Cvrković T., Nagy Z., Talaber C., Gergely L., Toševski I., Kolber M. (2011): First report of Maize redness disease in Hungary. Bulletin of Insectology 64, S229-S230. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 5 33. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Krstić O., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Toševski I. (2011): Hosts of stolbur phytoplasma in Maize redness affected fields. Bulletin of Insectology 64, S155-S156. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 4 34. Mitrović M., Toševski I., Krstić O., Cvrković T., Krnjajić S., JOVIĆ J. (2011): A strain of phytoplasma related to 16SrII group in Picris hieracioides L. (Asteraceae) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S241-S242. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 2 35. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Potential new Hemipteran vectors of stolbur phytoplasma in Serbian vineyards. Bulletin of Insectology 64, S129-S130. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 11 36. JOVIĆ J., Krstić O., Toševski I., Gassmann A. (2011): The occurrence of ‘Candidatus phytoplasma rhamni’ in Rhamnus cathartica L. without symptoms. Bulletin of Insectology 64, S227-S228. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 4

37. Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., JOVIĆ J., Mitrović M. (2011): Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var. gemmifera L.) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S81-S82. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 2

7

38. Ivanović Ž., Trkulja N., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., JOVIĆ J., Mitrović M. (2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S239-S240. JCR Science Edition: Entomology 56/86, IF 0.592 Број хетероцитата = 7 39. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60(2), 397-398. JCR Science Edition: Entomology 62/73, IF 0.381 Број хетероцитата = 4 40. Filippin L., JOVIĆ J., Forte V., Cvrković T., Toševski I., Borgo M., Angelini E. (2007): Occurrence and diversity of phytoplasmas detected in clematis (Clematis vitalba L.) and their relationships with grapevine Flavescence dorée phytoplasmas. Bulletin of Insectology 60(2), 327-328. JCR Science Edition: Entomology 62/73, IF 0.381 Број хетероцитата = 1 41. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Petrović A., Forte V., Angelini E., Toševski I. (2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple outbreaks of Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60(2), 197-198. JCR Science Edition: Entomology 62/73, IF 0.381 Број хетероцитата = 8

Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33) 42. Mitrović M., Trivellone V., JOVIĆ J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O., Toševski I. (2015): Potential Hemipteran vectors of “stolbur” phytoplasma in potato fields in Serbia. The 3rd meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2015, Mauritius, January 14-17, 2015, Phytopathogenic Mollicutes 5(1), 49-50. Број хетероцитата = 1 43. Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Maixner M., Toševski I., JOVIĆ J. (2013): Microsatellite and mtDNA evidence for genetic differentiation of Hyalesthes obsoletus populations associated with a new major host, stinking hawk’s-beard (Crepis foetida), in Southeast Europe. Proceedings of the 3rd European Bois Noir Workshop, pp.18-19. Број хетероцитата = 3 44. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2013): The role of Reptalus panzeri in transmission of bois noir disease in Serbian vineyards. Proceedings of the 3rd European Bois Noir Workshop, pp.16-17.

45. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2013): Searching for vectors: molecular epidemiology of bois noir in southern Banat viticultural region of Serbia. Proceedings of the 3rd European Bois Noir Workshop, pp.29-30.

46. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2012): Genetic variability in Thrips tabaci (Insecta: Thysanoptera) living on vegetables in Serbia. International Symposium: Current Trends in Plant Protection Proceedings, 25 –28th Septembеr 2012, pp. 477-482. UDK: 632.731:575.22 (497.11).

47. JOVIĆ J., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Toševski I. (2012): Occurrence and molecular identification of western flower thrips, Frankliniella occidentalis (Pergande), in Serbia. International Symposium: Current Trends in Plant Protection Proceedings, 25 – 28th Septembar 2012, pp. 520-525. UDK: 632.731:577.2 (497.11).

8 48. Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., JOVIĆ J. (2012): Presence and distribution of Scaphoideus titanus Ball (Hemiptera: Cicadellidae) in the vineyards of Montenegro. International Symposium: Current Trends in Plant Protection Proceedings, 25 – 28th Septembar 2012, pp. 506-510. UDK: 643.8-275(497.16). Број хетероцитата = 1

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34) 49. Mitrović M., JOVIĆ J., Krstić O., Toševski I. (2012): How does a life strategy affect genetic differentiation in Rhinusa neta group? The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics - PEG2012, Belgrade, Serbia, 9-12 May 2012, Book of Abstracts, pp. 76.

50. Krstić O., Cvrković T., Toševski I., JOVIĆ J. (2012): Population genetics of a planthopper Dictyophara europaea and its interaction with Flavescence dorée phytoplasma. The Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics - PEG2012, Belgrade, Serbia, 9-12 May 2012, Book of Abstracts, pp. 77.

51. Stojković B., Đorđević M., JOVIĆ J. (2011): Evolution of molecular markers under age-specific selection in the seed beetle. 13th Congress of the European Society for Evolutionary Biology - ESEB, Tuebingen, Germany, 20-25 August 2011.

52. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjanjić S., Toševski I. (2010): Diversity of Auchenorrhyncha species and potential “bois noir“ vectors in Serbian vineyards. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E (ed.), Current status and perspectives of phytoplasma disease research and management, Abstract book of the combined meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807, Sitges, Spain, pp. 46-46.

53. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjanjić S., Toševski I. (2010): Genetic variability among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ strains infecting elms in Serbia and survey of potential vectors. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E (ed.), Current status and perspectives of phytoplasma disease research and management, Abstract book of the combined meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807, Sitges, Spain, pp. 18-18. Број хетероцитата = 4 54. Malembic-Maher S., Mercier M., Desque D., Carle P., Maixner M., JOVIĆ J., Krnjajić S., Filipin L., Angelini E., Ember I., Kolber M., Foissac X. (2010): Use of vmpA gene for fine typing of 16 SrV group phytoplasmas. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E (ed.), Current status and perspectives of phytoplasma disease research and management, Abstract book of the combined meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807, Sitges, Spain, pp. 22-22.

55. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.С., Toševski I. (2010): Maize redness disease – a host shift by Reptalus panzeri? IX European Congress of Entomology, 22.-27. August 2010., Programme and Book of Abstracts, pp. 113.

56. Malembic-Maher S., Cvrković T., Salar P., JOVIĆ J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I., Foissac X. (2008): Looking for genotypes related to the grapevine Flavescence dorée phytoplasma among phytoplasmas infecting alders in France and Serbia. XVII IOM Congress, Tianjin, China 07-11 July 2008.

57. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Gingery RE., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of Stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. 49th Annual Maize Genetics Conference, St. Charles, Illinois, 22 - 25 March 2007, p 136.

9 Рад у водећем часопису националног значаја (M51) 58. Ristić D., Vučurović A., Stanković I., JOVIĆ J., Milojević K., Bulajić A., Krstić B. (2011): Plasmopara obducens – a new threat to the production of Impatiens walleriana in Serbia. Pesticides and Phytomedicine 26(1), 43-53. (časopis međunarodnog značaja verifikovan posebnom odlukom Мatičnog naučnog odbora za biotehnologiju i poljoprivredu, M24)

59. Toševski I., JOVIĆ J., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S. (2011): Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae): a New Pest on Tomato in Serbia. Pesticides and Phytomedicine 26(3), 197-204. (časopis međunarodnog značaja verifikovan posebnom odlukom Мatičnog naučnog odbora za biotehnologiju i poljoprivredu, M24) Број хетероцитата = 14

Рад у часопису националног значаја (M52) 60. Toševski I., Milenković S., Krstić O., Kosovac A., Jakovljević M., Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J. (2014): Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae), a new invasive pest in Serbia. Plant Protection 65(3), 99-104. Број хетероцитата = 9 61. Kosovac A., Jakovljević M., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2014): Crepis foetida L. – nova biljka domaćin cikade Hyalesthes obsoletus Signoret 1865 (Hemiptera: Cixiidae), vektora stolbur fitoplazme. Zaštita Bilja 65(1), 7-14.

62. Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Cvrković T. (2013): Diverzitet faune cikada podfamilije Deltocephalinae u agroekosistemima Srbije i potencijalni vektori fitoplazmi. Zaštita Bilja 64(3), 134-143.

63. Krstić O., Radonjić S., Hrnčić S., Cvrković T., Mitrović M., Kosovac A., Toševski I., JOVIĆ J. (2012): Diverzitet faune Auchenorrhyncha u vinogradima Crne Gore. Zaštita Bilja 63(2), 107-112. Број хетероцитата = 1

Рад у научном часопису (M53) 64. JOVIĆ J. (2012): Crvenilo kukuruza: epidemiologija, detekcija i kontrola. Biljni Lekar 6, 479-489.

65. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2011): Distribution of alder yellows phytoplasma on common and gray alder (Alnus glutinosa and Alnus incana) in Serbia. Zaštita Bilja 62(3), 185-196.

66. Krnjajić S., Cvrković T., JOVIĆ J., Toševski I., Petrović A., Krstić O., Mitrović M. (2010): Rasprostranjenost cikade Scaphoideus titanus Ball. u vinogradima Srbije. Zaštita Bilja 61(4), 267-282.

67. Cvrković T., Mitrović M., JOVIĆ J., Krnjajić S., Krstić O., Toševski I. (2010): Diverzitet cikada (Hemiptera: Auchenorrhyncha) u vinogradima Srbije. Zaštita Bilja 61(3), 217-232.

68. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2010): Sastav i struktura zajednica cikada u usevima kukuruza u Južnom Banatu. Zaštita Bilja 61(3), 233- 247.

10 69. Đekić, I., Bulajić, A., JOVIĆ, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Berenji, J., Krstić, B. (2008): Zastupljenost i molekularna detekcija virusa mozaika krastavca u usevu duvana. Bilten za Hmelj, Sirak i Lekovito Bilje 40(81), 70-82.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63) 70. Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Cikade vektori biljnih bolesti prouzrokovanih fitoplazmama. Simpozijum entomologa Srbije 2011, Gornji Milanovac, str. 1-5.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (M64) 71. Vukašinović D., Petrović-Obradović O., Vučetić A., JOVIĆ J. (2010): Prisustvo Aphis spiraecola Patch u zasadima jabuke u Srbiji: morfološka i molekularna identifikacija vrste. X Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, zbornik rezimea, 20-21.

72. Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krstić B. (2010): Zastupljenost, molekularna detekcija i identifikacija virusa mozaika krastavca u usevima tikava u Srbiji. X Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 29.11-03.12.2010., zbornik rezimea, 58-59.

73. Vučurović A., Bulajić A., Đekić I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krnjajić S., Krstić B. (2009): Watermelon mosaic virus – destruktivni pathogen uljane tikve u Srbiji. VI Kongres o zaštiti bilja sa simpozijumom o biološkom suzbijanju invazivnih organizama, Zlatibor 23.11-27.11.2009, zbornik rezimea.

74. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Toševski. I. (2008): Rasprostranjenje bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora cikade Reptalus panzeri (Auchenorryncha, Cixiinae) u Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 58-59.

75. JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Petrović A., Toševski. I. (2008): Inficiranost brestova u Srbiji novim sojem fitoplazme ’Candidatus Phytoplasma ulmi’. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 110-111.

76. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Petrović A., Toševski I. (2008): Suzbijanje cikade Scaphoideus titanus vektora zlatastog žutila vinove loze (Flavescence dorée). IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 147-148.

77. Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Petrović A., Krnjajić S., Toševski I. (2008): Fauna Auchenorryncha (Hemiptera) u vinogradima u Srbiji – diverzitet i identifikacija potencijalnih vektora fitoplazmi. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 146-147.

78. Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S., Toševski I. (2008): Prvi nalaz Alder yellows fitoplazme u crnoj jovi (Alnus glutinosa) u Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 109-110.

79. Bulajić, A., JOVIĆ, J., Krnjajić, S., Petrov, M., Đekić, I., Krstić, B. (2008): Identifikacija i molekularna karakterizacija izolata Iris yellow spot virus detektovanog u Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 88-89.

11 80. Bulajić, A., JOVIĆ, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Đekić, I., Krstić, B. (2008): Prvi nalaz Phitophtora ramorum u Srbiji. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 106-107.

81. Đekić, I., Bulajić, A., JOVIĆ, J., Krnjajić, S., Vučurović, A., Berenji, J., Krstić, B. (2008): Molekularna proučavanja Cucumber mosaic virus-a iz duvana. IX Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 24.11-28.11.2008., zbornik rezimea, 72-73.

82. Radonjić S., Hrnčić S., JOVIĆ J., Cvrković T., Krnjajić S., Toševski I. (2008): Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha, Cicadellidae) nova štetočina u vinogradima Crne Gore. V Simpozijum o zaštiti bilja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 16-18.12.2008., zbornik rezimea.

83. Krnjajić S., Filippin L., JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Forte V, Angelini E, Toševski I. (2007): Inficiranost Clematis vitalba L. fitoplazmom Flavescence dorée. XIII Simpozijum sa savetovanjem o zaštiti bilja sa međunarodnim učešćem , Zlatibor 26-30.11.2007., zbornik rezimea

84. Cvrković T., Krnjajić S., Mitrović M., JOVIĆ J., Angelini E., Borgo M., Forte V., Toševski I. (2007): Fitosanitarna situacija u vinogradima Srbije: Ekspanzija fitoplazme Flavescence dorée i njenog vektora Scaphoideus titanus. Savetovanje: Inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu, Beograd: Poljoprivredni fakultet, Institut za voćarstvo i vinogradarstvo, Beograd 8.-9.02.2007., zbornik rezimea.

85. MILIĆEVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redingaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2006): Crvenilo kukuruza: Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) vektor Stolbur fitoplazme na kukuruzu u Srbiji. VIII Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 27.11.-01.12.2006., zbornik rezimea, 39-40.

86. Mitrović M., MILIĆEVIĆ J., Cvrković T., Krnjajić S., Borgo M., Angelini E., Toševski I. (2006): Detekcija fitoplazme zlatastog žutila vinove loze Flavescence dorée u populacijama pavitine Clematis vitalba (Vitaceae) u Srbiji. VIII Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 27.11.- 01.12.2006., zbornik rezimea, 106-107.

87. Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., MILIĆEVIĆ J., Toševski I. (2006): Rasprostranjenje Scaphoideus titanus Ball (Auchenorrhyncha, Cicadellidae) vektora fitoplazme vinove loze Flavescence dorée. VIII Savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, 27.11.-01.12.2006., zbornik rezimea, 116-117.

Остале публикације

Поглавље у уџбенику за основне академске студије 88. JOVIĆ J. (2012): Molekularne metode u biološkoj kontroli, 103-116; poglavlje u knjizi: Primenjena Entomologija, urednik Prof. dr Željko Tomanović. Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, ISBN 978-86-7078-088-0, 269 str.

Практикум за извођење практичне наставе на докторским академским студијама 89. JOVIĆ J., Marić S. (2012): Molekularna Sistematika Praktikum. Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, ISBN 978-86-7078-085-9, 49 str.

12 2.2. Списак научних публикација од одлуке Научног већа о предлогу за стицање научног звања Виши научни сарадник (бр. 230/2.3. од 11.03.2015):

Рад у врхунском међународном часопису (M21) 90. Atanasova B., Jakovljević M., Spasov D., JOVIĆ J., Mitrović M., Toševski I., Cvrković T. (2015): The molecular epidemiology of bois noir grapevine yellows caused by 'Candidatus Phytoplasma solani' in the Republic of Macedonia. European Journal of Plant Pathology 142(4), 759-770. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Horticulture 9/34, IF 1.494 Број хетероцитата = 13 91. Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Bošković J. (2015): Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to benzimidazoles and demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on disease management. Crop Protection 75, 80-87. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Agronomy 20/83, IF 1.652 Број хетероцитата = 9

Рад у врхунском међународном часопису (M21/2 – News Item) 92. Milosavljević A., Trkulja N., Popović T., Ivanović Ž., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2015): First report of Thielaviopsis thielavioides, a causal agent of postharvest blackening on Daucus carota in Serbia. Plant Disease 99(9), 1274-1274. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 33/209, IF 3.192

93. Trkulja N., Milosavljević A., Živković S., Popović T., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2015): First report of Cercospora violae infecting the garden violet Viola odorata in Serbia. Plant Disease 99(7), 1035-1035. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 33/209, IF 3.192

94. Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Krstić O., Jakovljević M., Kosovac A., Toševski I. (2015): First report of 'Candidatus Phytoplasma solani' infecting garden bean Phaseolus vulgaris L. in Serbia. Plant Disease 99(4), 551-551. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 33/209, IF 3.192

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64) 95. Kosovac A., Toševski I., Krstić O., Jakovljević M., Cvrković T., Mitrović M., JOVIĆ J. (2015): Utvrđivanje asocijacija ciksina (Hemiptera: Auchenorrhzncha) sa biljkama domaćinima molekularnom identifikacijom larvi. Simpozijum entomologa Srbije, Kladovo, 23-27.09.2015. Zbornik rezimea, 12-13. M64 = 0.2

13 2.3. Списак научних публикација после стицања научног звања Виши научни сарадник (бр. 660-01-00011146 од 30.09.2015. године):

Поглавље у истакнутој монографији међународног значаја (M13) 96. JOVIĆ J., Riedle-Bauer M., Chuche J. (2019): Vector Role of Cixiids and Other Planthopper Species. In: Bertaccini A., Weintraub P.G., Rao G.P., Mori N., Eds. Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II: Transmission and Management of Phytoplasma Associated Diseases. Springer Singapore, 79-113. https://doi.org/10.1007/978-981-13-2832-9_4 M13 = 7 Број хетероцитата = 1 97. de Oliveira E., Valiūnas D., JOVIĆ J., Bedendo I.P. Urbanavičienė L., de Oliveira C.M. (2018): Occurrence and Epidemiological Aspects of Phytoplasmas in Cereals. In: Rao G.P., Bertaccini A., Fiore N., Liefting L.W., Eds. Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma-Associated Diseases. Springer Singapore, 67-89. https://doi.org/10.1007/978-981-13-0119-3_3 M13 = K/(1+0,2(n-3)), n>3, 7/(1+0.6) = 4.375 Број хетероцитата = 1

Рад у међународном часопису изузетних вредности (M21а): 98. Malembic-Maher S., Desqué D., Khalil D., Salar P., Bergey B., Danet J. L., Duret S., Dubrana-Ourabah M. P., Beven L., Ember I., Acs Z., Della Bartola M., Materazzi A., Filippin L., Krnjajic S., Krstić O., Toševski I., Lang F., Jarausch B., Kölber M., JOVIĆ J., Angelini E., Arricau-Bouvery N., Maixner M., Foissac X. (2020): When a Palearctic bacterium meets a Nearctic insect vector: Genetic and ecological insights into the emergence of the grapevine Flavescence dorée epidemics in Europe. PLoS Pathogens, 16(3): e1007967. M21a = K/(1+0,2(n-7)), n>7, 10/(1+0,2(25-7)), 10/(1+3.6) = 2.174 JCR Science Edition: Parasitology 3/37, IF 6.463

99. Stepanović S., Kosovac A., Krstić O., JOVIĆ J., Toševski I. (2016): Morphology versus DNA barcoding: two sides of the same coin. A case study of Ceutorhynchus erysimi and C. contractus identification. Insect Science 23, 638-648. М21a = 10.0 JCR Science Edition: Entomology 9/94, IF 2.551 Број хетероцитата = 5 100. Jakovljević M., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., Cvrković T. (2015): Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae), a natural vector of 16SrIII-B phytoplasma causing multiple inflorescence disease of Cirsium arvense. Annals of Applied Biology 167, 406-419. М21a = 10.0 JCR Science Edition: Agriculture, Multidisciplinary 5/57, IF 2.103 Број хетероцитата = 5

14 Рад у врхунском међународном часопису (M21) 101. Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Mitrović M., Marinković S., Toševski I., Cvrković T. (2020): Diversity of phytoplasmas identified in the polyphagous leafhopper Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae) in Serbia: pathogen inventory, epidemiological significance and vectoring potential. European Journal of Plant Pathology 156(1), 201- 221. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Horticulture 9/36, IF 1.744 Број хетероцитата = 1 102. Sedlarević A., Morina F., Toševski I., Tosti T., JOVIĆ J., Krstić O., Veljović-Jovanović S. (2019): Resource allocation in response to herbivory and gall formation in Linaria vulgaris. Plant Physiology and Biochemistry 135, 224-232. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Plant Sciences 38/228, IF 3.404 Број хетероцитата = 1 103. Kosovac A., Jakovljević M., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2019): Role of plant-specialized Hyalesthes obsoletus associated with Convolvulus arvensis and Crepis foetida in the transmission of 'Candidatus Phytoplasma solani'- inflicted Bois noir disease of grapevine in Serbia. European Journal of Plant Pathology 153(1), 183-195. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Horticulture 9/36, IF 1.744 Број хетероцитата = 4 104. Toševski I., Sing S.E., De Clerck-Floate R., McClay A., Weaver D.K., Schwarzländer M., Krstić O., JOVIĆ J., Gassmann A. (2018): Twenty-five years after: post- introduction association of Mecinus janthinus s.l. with invasive host toadflaxes Linaria vulgaris and L. dalmatica in North America. Annals of Applied Biology 173(1), 16-34. M21 = K/(1+0,2(n-7)), n>7, 8/(1+0,2(9-7)), 8/1+0.4 = 5.714 JCR Science Edition: Agriculture, Multidisciplinary 13/57, IF 1.611 Број хетероцитата = 2 105. Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., JOVIĆ J. (2018): Widespread plant specialization in the polyphagous planthopper Hyalesthes obsoletus (Cixiidae), a major vector of stolbur phytoplasma: evidence of cryptic speciation. PLoS ONE 13(5): e0196969. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Multidisciplinary Sciences 15/64, IF 2.766 Број хетероцитата = 1 106. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Radonjić S., Hrnčić S., Toševski I., JOVIĆ J. (2018): Wolbachia infection in natural populations of Dictyophara europaea, an alternative vector of grapevine Flavescence dorée phytoplasma: effects and interactions. Annals of Applied Biology 172(1), 47-64. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Agriculture, Multidisciplinary 13/57, IF 1.611 Број хетероцитата = 2 107. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. Khan M.F.R., Secor G.A. (2017): Molecular and experimental evidence of multi-resistance of Cercospora beticola field populations to MBC, DMI and QoI fungicides. European Journal of Plant Pathology 149(4), 895-910. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Horticulture 10/36, IF 1.466

15 Број хетероцитата = 3 108. Stojković B., Sayadi A., Đorđević M., JOVIĆ J., Savković U., Arnqvist G. (2017): Divergent evolution of lifespan associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution 71(1), 160-166. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Ecology 34/160, IF 3.818 Број хетероцитата = 4 109. Kosovac A., Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Molecular tracing of the transmission routes of bois noir in Mediterranean vineyards of Montenegro and experimental evidence for the epidemiological role of Vitex agnus-castus (Lamiaceae) and associated Hyalesthes obsoletus (Cixiidae). Plant Pathology 65(2), 285- 298. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Agronomy 16/83, IF 2.425 Број хетероцитата = 28 110. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Dictyophara europaea (Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae): description of immatures, biology and host plant associations. Bulletin of Entomological Research 106, 395-405. М21 = 8.0 JCR Science Edition: Entomology 22/93, IF 1.758 Број хетероцитата = 5 111. Mitrović M., Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Jermini M., Toševski I., Cvrković T. (2016): 'Candidatus Phytoplasma solani' genotypes associated with potato stolbur in Serbia and the role of Hyalesthes obsoletus and Reptalus panzeri (Hemiptera, Cixiidae) as natural vector. European Journal of Plant Pathology 144(3), 619-630. M21 = K/(1+0,2(n-7)), n>7, 8/(1+0,2(9-7)), 8/1+0.4 = 5.714 JCR Science Edition: Horticulture 10/36, IF 1.478 Број хетероцитата = 3

Рад у врхунском међународном часопису (M21/2 – News Item) 112. Radonjić S., Hrnčić S., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2016): First Report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ Associated With Potato Stolbur Disease in Montenegro. Plant Disease 100(8), 1775-1775. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 35/212, IF 3.173 Број хетероцитата = 3 113. Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Milosavljević A., Bošković J., JOVIĆ J., Toševski I., Mitrović M. (2016): First report of QoI resistance in Botrytis cinerea isolates causing gray mold in strawberry fields in Serbia. Plant Disease 100(1), 221-221. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 35/212, IF 3.173 Број хетероцитата = 1 114. Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2015): First report of Cercospora armoraciae, causal agent of Cercospora leaf spot, on horseradish in Serbia. Plant Disease 99(11), 1645-1645. M21/2 = 4 JCR Science Edition: Plant Sciences 33/209, IF 3.192

16

Рад у истакнутом међународном часопису (M22) 115. Sedlarević A., Morina F., Toševski I., Gašić U., Natić M., JOVIĆ J., Krstić O., Veljović-Jovanović S. (2016): Comparative analysis of phenolic profiles of ovipositional fluid of Rhinusa pilosa (Mecinini, Curculionidae) and its host plant Linaria vulgaris (Plantaginaceae). Arthropod-Plant Interactions 10, 311-322. M22 = K/(1+0,2(n-7)), n>7 = 5/(1+0,2(8-7)), 5/1+0.2 = 4.166 JCR Science Edition: Entomology 34/93, IF 1.441

Рад у међународном часопису (M23) 116. Hamidović S., Teodorović S., Lalević B., Jovičić-Petrović J., JOVIĆ J., Kiković D., Raicević V. (2016): Bioremediation potential assessment of plant growth-promoting autochthonous bacteria: a lignite mine case study. Polish Journal of Environmental Studies 25(1), 113-119. M23 = 3 JCR Science Edition: Environmental Sciences 201/229, IF 0.793 Број хетероцитата = 1

Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M33) 117. JOVIĆ J., Toševski I., Krstić O., Jakovljević M., Kosovac A., Cvrković T., Mitrović M. (2019): High genetic diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ infecting pepper in Serbia. Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 37-38. M33 = 1

118. JOVIĆ J. (2019): Use of mitochondrial divergence in plant-specialized populations of Hyalesthes obsoletus for identification of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ epidemiology. Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 91-92. M33 = 1

119. Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Mitrović M., Marinković S., Toševski I., Cvrković T. (2019): Can polyphagous insect vectors contribute to phytoplasma inventory in diverse ecosystems? Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 103-104. M33 = 1

120. Mitrović M., Trivellone V., Cvrković T., Jakovljević M., Krstić O., JOVIĆ J., Toševski I. (2019): Experimental and molecular evidence of Neoaliturus fenestratus role in the transmission of “stolbur” phytoplasma to lettuce and carrot plants. Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 109-110. M33 = 1

17 121. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Radonjić S., Hrnčić S., Toševski I., JOVIĆ J. (2019): Clematis vitalba-sourced ‘’flavescence dorée’’ phytoplasmas and Wolbachia in naturally infected populations of Dictyophara europaea. Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 113-114. M33 = 1

122. Malembic-Maher S., Desqué D., Khalil D., Salar P., Danet J. L., Dubrana-Ourabah M. P., Duret S., Ember I., Acs Z., Della Bartola M., Materazzi A., Filippin L., Krnjajic S., Toševski I., Lang F., Jarausch B., Kölber M., JOVIĆ J., Angelini E., Arricau-Bouvery N., Maixner M., Foissac X. (2019): New insights into the emergence of the grapevine" flavescence dorée" epidemics in Europe. Proceedings of the 4th meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2019, Valencia, Spain, September 8-12, 2019, Phytopathogenic Mollicutes 9(1), 205-206. M33 = K/(1+0,2(n-7)), n>7 = 1/(1+0,2(22-7)), 1/1+3 = 0.25

123. Kosovac A., Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): The role of Vitex agnus-castus and associated Hyalesthes obsoletus in the epidemiology of Bois noir in Mediterranean vineyards. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016, Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 1-3. Proceedings Paper (Horticulture 36/36, IF=0.140) M33 = 1

124. Кosovac A., Krstić O., Jakovljević M., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Elucidation of 'Candidatus Phytoplasma solani' epidemiology through trac(k)ing transmission pathways using field, experimental and molecular data. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016, Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 9-11. Proceedings Paper (Horticulture 36/36, IF=0.140) M33 = 1

125. Mitrović M., Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Toševski I., Cvrković, T. (2016): Epidemiology of 'Candidatus Phytoplasma solani' associated with potato stolbur disease in Serbia. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016, Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 17-18. Proceedings Paper (Horticulture 36/36, IF=0.140) M33 = K/(1+0,2(n-7)), n>7 = 1/(1+0,2(8-7)), 1/1+0,2 = 0.833

126. Trivellone V., Jermini, JOVIĆ J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O., Toševski I., Mitrović M. (2016): Prevalence of stolbur phytoplasma in leafhoppers and planthoppers collected in vineyard, corn and potato fields and their surroundings in Switzerland. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016, Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 22-23. Proceedings Paper (Horticulture 36/36, IF=0.140) M33 = K/(1+0,2(n-7)), n>7 = 1/(1+0,2(9-7)), 1/1+0,4 = 0.714

127. Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Is Hyalesthes obsoletus a species complex undergoing cryptic speciation? More evidence of host-associated genetic differentiation in Southeast Europe. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016,

18 Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 24-25. Proceedings Paper (Horticulture 36/36, IF=0.140) M33 = 1 Број хетероцитата = 1

Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M34) 128. Toševski I., Krstić O. , JOVIĆ J., Sing S., Turner S., De Clerck‐ Floate R. (2018): Rhinusa pilosa: a case study of environmental bottleneck. Book of Abstracts, Session 5‐O9 ‐ Making classical biological control more predictive: moving from ecological to evolutionary processes. XV International Symposium on Biological Control of Weeds, Engelberg, Switzerland, 26‐31 August 2018. M34 = 0.5

129. Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., JOVIĆ J. (2015): Empoasca decipiens Paoli (Hemiptera: Cicadellidae) potential phytoplasma vector in Montenegro. VI International Scientific Agricultural Symposium "AgroSym 2015", Jahorina 15-18 October 2015, Bosnia and Herzegovina. Book of Abstracts, pp. 441. M34 = 0.5

Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63) 130. Toševski I., Krstić O., JOVIĆ J., Vidović B., Petanović R. (2018): Insekti i grinje u fauni Srbije od značaja za klasičnu biološku kontrolu korova. Zbornik radova sa naučnog skupa "Ekološki i ekonomski značaj faune Srbije" održanog 17. novembra 2016, urednik Radmila Petanović. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Naučni skupovi, Knjiga CLXXI, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Knjiga 12, 341-362. M63 = 1

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64) 131. Jakovljević M., Toševski I., Krstić O., Mitrović M., JOVIĆ J., Kosovac A., Cvrković T. (2017): Gajenje laboratorijske populacije vrste Euscelis incisus. XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč, 17-21. IX 2017. Zbornik rezimea, str. 91-92. M64 = 0.2

132. Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2017): Biologija, asocijacije sa biljakama domaćinima i sezonska dinamika populacija Dictyophara europaea (Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae), prirodnog vektora fitoplazme Flavescence dorée, XI Simpozijum entomologa Srbije, Goč, 17-21. IX 2017. Zbornik rezimea, str. 92- 93. M64 = 0.2

19 3. Анализа радова

На основу анализе приложених радова након избора у звање виши научни сарадник, јасно се уочава да истраживања која реализује др Јелена Јовић имају континуитет. У овом периоду објавила је укупно 43 библиографске јединице из којих се види да су истраживања биологије, екологије, генетике и векторске улоге цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha) и њихове интеракције са фитоплазмама остала главна област њених истраживања (укупно 29 публикација). Значајан научни допринос, у протеклом периоду, кандидаткиња је остварила и у области примене молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији организама од значаја за пољопривредну производњу, као и у области молекуларне систематике, интегративне таксономије и филогеније инсеката и фитоплазми. Област којом се др Јелена Јовић значајно бавила у протеклом периоду је и апликација метода молекуларне биологије у класичној биолошкој контроли инвазивних корова. Најзначајнији резултати научноистраживачког рада др Јелене Јовић, могу се сврстати у следеће целине:

3.1. Векторска улога цикада (Hemiptera, Auchenorrhyncha) и њихове интеракције са фитоплазмама Векторска улога цикада и значај ових инсеката у пронoшењу фитоплазми је сигурно централна тема истраживања др Јелене Јовић, где је за петнаест година научног рада остварила завидну међународну репутацију. Ово се односи пре свега на сагледавање до сада за науку непознатих интеракција и епидемиолошких путева преношења између цикада-вектора и њихових биљака домаћина (98, 100, 101, 103, 109, 111, 119-127). На веома оригиналан начин, кандидаткиња успешно користи и комбинује молекуларне и био-еколошке методе у сагледавању потенцијално значајних интеракција између вектора, биљака домаћина и патогена (90, 101, 105, 106, 109). Болести које изазивају фитоплазме су од изузетног економског значаја. Штете на појединим пољопривредним културама су значајне, а понекад, код епифитотичних појава могу бити и потпуне, односно потпуни изостанак приноса. Др Јелена Јовић је у оквиру своје докторске дисертације открила и описала етиологију, епидемиологију и патогенезу болести црвенила кукуруза (maize redness) класичним и молекуларним методама. Захваљујући својим даљим истраживањима на овом проблему, кандидаткиња је сигурно водећи светски експерт по питању епидемиологије болести црвенила на кукурузу. Треба нагласити, да је услед значаја њених истраживања на међународном нивоу, препозната као водећи стручњак за епидемиологију болести црвенила кукуруза и да је на позив међународног тима уредника монографије о карактеризацији и епидемиологији болести узрокованих фитоплазмама (97) написала поглавље у сарадњи са коауторима, а коме у су размотрена питања присуства и епидемиолошких специфичности болести узрокованих фитоплазмама на житарицама. Имајући у виду да су болести биља изазване фитоплазмама углавном непознате етиологије и епидемилогије, др Јелена Јовић је развила изузетно ефикасан приступ њиховом праћењу и детерминисању помоћу молекуларне епидемиологије. Овај метод, који је базиран на интердисциплинарном приступу, сагледава проблем ширења патогена из групе фитоплазми унутар различитих екосистема, подједнако апликацијом таксономских, еколошких и молекуларних параметара. Због тога су истраживања кандидаткиње делом базирана на молекуларној карактеризацији патогена (90, 94, 112, 117), делом на популационо-генетичим, филогенетским и био-еколошким карактеристикама вектора (95, 96, 105, 106, 110, 118, 129, 131, 132), а делом на

20 интегративном приступу у решавању епидемиологије болести и векторске улоге инсеката (98, 101, 103, 106, 109).

3.2. Молекуларна систематика, популациона генетика и еволуција инсеката Из прегледа листе објављених радова др Јелене Јовић, јасно се види, да је интердисциплинарност главна особеност овог истраживача. Од објављених радова из ове тематске групе истраживања већина је публикована у врхунским међународним часописим (99, 104, 108, 128). Ово јасно указује да се поново ради о радовима од изузетног значаја за међународну научну јавност који својим садржајем представљају важна открића. Радови су по садржају фокусирани на испитивање примене молекуларних метода у сврху утврђивања поузданости методе ДНК баркодирања у идентификацији инсеката, праваца еволуције и селекције митохондријске ДНК у условима лабораторијске еволуције, као и праваца адаптације и селекције популација инсеката у новим условима средине у интродукованом ареалу. Значајан део својих истраживања, др Јелена Јовић посвећује популационој генетици, асоцијацијама са биљкама домаћинима и еколошкој специјацији код инсеката. Од посебног значаја је примена резултата ових истраживања за дефинисање апликативних метода од значаја у пракси биолошке контроле за брзу и прецизну молекуларну идентфиикацију криптичних вреста сурлаша које се користе као биолошки агенси за сузбијање корова (104). Поред наведеног, кандидаткиња се бави истраживањима молекуларних маркера који могу указати на еволуционе процесе селекције и адаптације код инсеката (108).

3.3. Молекуларна идентификација и карактеризација организама од значаја за пољопривредну производњу и заштиту животне средине Молекуларна идентификација и карактеризација биљних патогена је од посебне важности за заштиту пољопривредних култура и спречавање економских штета које њиховим присуством могу настати. Овде треба напоменути прву идентификацију важних патогена на територији Србије као што су врсте рода Cercospora (C. violae и C. armoraciae) (93, 114) и Thielaviopsis thielavioides узрочник болести шаргарепе (92). Посебно истичемо допринос развоју и примени метода молекуларне карактеризације генетичке основе и идентификације резистентности фитопатогених гљива Cercospora beticola (шећерна репа) и Botrytis cinerea (јагода) на фунгициде који се примењују у њиховом сузбијању (91, 107, 113). Апликацијом молекуларних метода, др Јелена Јовић, такође даје значајан допринос у истраживањима биодеградације контаминираног земљишта употребом земљишних бактерија (116).

3.4. Изучавања интеракција инсект-биљка домаћин у класичној биолошкој контроли инвазивних корова У анализи радова др Јелене Јовић који се односе на истраживања из ове тематске групе публикација, јасно се уочава методолошка интердисциплинарност у функцији интерпретације постигнутих резултата. Резултати у овој области довели су до значајних открића о специфичној асоцијацији према биљкама домаћинима потенцијалних биолошких агенаса, сурлаша из рода Rhinusa (Curculionidae), према биљкама домаћинима из рода Linaria (Plantaginaceae) са елементима криптичке специјације. Посебна пажња је посвећена истраживањима биологије врсте сурлаша Rhinusa pilosa и физиолошко-биохемјских интеракција са биљком домаћином Linaria vulgaris (102, 115). Утврђене су физиолошке специфичности овог односа, у виду реакције биљке на овипозицију инсекта и преусмеравање ресурса биљке у корист

21 паразита који се у њеном ткиву развија. Ови налази имају посебан значај услед текуће интродукције и активне употребе популација Rhinusa pilosa за класичну биолошку контролу Linaria vulgaris у северној Америци. Посебан прегледан осврт на специфичности интеракција инсеката који се користе у класичној биолошкој контроли са биљкама домаћинима приказан је у публикацији Инсекти и гриње у фауни Србије од значааја за класичну биолошку контролу корова у оквиру зборника радова Еколошки и економски значај фауне Србије (130).

3.5. Анализа пет најзначајнијих научних остварења у којима је доминантан допринос кандидата у периоду од последњег избора у научно звање

Најзначајнија научна остварења др Јелене Јовић у задњих пет година представљају јединствену научну целину која је и главна област истраживања кандидаткиње: екологија, генетика и векторска улога цикада у епидемиологији биљних болести узрокованих фитоплазмама. У овим научним публикацијама је видљиво доминантан допринос кандидаткиње као задњег и коресподентног аутора у радовима публикованим у врхунским међународним часописима, односно првог и коресподентног аутора за поглавље у истакнутој монографији међународног значаја. Радови под насловом Dictyophara europaea (Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae): description of immatures, biology and host plant associations (Bull Entomol Res, 2016) и Wolbachia infection in natural populations of Dictyophara europaea, an alternative vector of grapevine Flavescence dorée phytoplasma: effects and interactions (Ann Appl Biol, 2018) проистекли су из научних истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације др Оливера Крстића које је као ментор осмислила и којима је руководила др Јелена Јовић. Резултат ових истраживања је опис непознате биологије цикаде Dictyophara europaea, алтернативног вектора Flavescence dorée фитоплазме у виноградима Балкана као и опис аспеката генетике и еволуционих интеракција ендосимбионта Wolbachia, Flavescence dorée фитоплазме и цикаде D. europaea и утицај ових интеракција на векторску способност инсекта и епидемиологију болести. Радови под насловом Molecular tracing of the transmission routes of bois noir in Mediterranean vineyards of Montenegro and experimental evidence for the epidemiological role of Vitex agnus-castus (Lamiaceae) and associated Hyalesthes obsoletus (Cixiidae) (Plant Pathol, 2016) и Widespread plant specialization in the polyphagous planthopper Hyalesthes obsoletus (Cixiidae), a major vector of stolbur phytoplasma: Еvidence of cryptic speciation (PLoS One, 2018) проистекли су из научних истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације др Андрее Косовац које је као ментор осмислила и којима је руководила др Јелена Јовић. Резултат ових истраживања је опис новог епидемиолошког циклуса, односно биљке резервоара (Vitex agnus-castus) столбур фитоплазме, проузроковача широко распрострањене болести винове лозе у Европи, Bois Noir. Истовремено је приказано да је ова биљка и преферентни домаћин главном инсекту вектору столбур фитоплазме у Медитерану, врсти Hyalesthes obsoletus. Додатним изучавањем генетичке диференцијације популација вектора фитоплазме H. obsoletus кроз фокус утицаја биљака домаћина на еколошку специјализацију и криптичну специјацију са импликацијама на путеве дисеминације патогена и епидемиолошке циклусе болести утврђена је криптична генетичка и еколошка сегрегација на засебне врсте и епидемиолошке путеве преношења. Популационо-генетичким анализама утврђена је криптична диференцијација Hyalesthes obsoletus популација на три генетичке линије условљене

22 биљком домаћином и засебне епидемиолошке путеве преношења што даје значајан допринос расветљавању епидемиологије болести и основу за разијање ефикасних метода интегралне заштите и контроле. Поглавље под насловом Vector Role of Cixiids and Other Planthopper Species публиковано у истакнутој монографији међународног значаја Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II: Transmission and Management of Phytoplasma Associated Diseases, издавача Springer, представља ревијалну публикацију која сажима вишегодишња истраживања кандидаткиње и коаутора, опсервације и анализе таксономије, биологије, екологије, филогеније и векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha, а посебно фамилије Cixiidae. У поглављу су систематски приказани прегледи неких од најзначајнијих научних налаза др Јелене Јовић, а посебно векторске улога цикада у епидемиолошким циклусима столбур фитоплазме које је у истраживањима са тимом коаутора описала као нове за науку: Reptalus panzeri, Reptalus quiquecostatus, Dictyophara europaea, криптичне врсте у оквиру комплекса Hyalesthes obsoletus у асоцијасији са различитим биљкама домаћинима и епидемиолошким циклусима. Чињеница да је др Јелена Јовић, на позив међународног тима уредника ове публикације, препозната као водећи стручњак за област векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha јасно указује на значај њеног целокупног научног опуса на међународном нивоу.

4. Квантитативна оцена резултата научноистраживачког рада

Др Јелена Јовић се врло успешно бави научним радом који се огледа у значајном броју публикација објављених у високо рангираним међународним часописима. Уочава се континуитет у квалитету и квантитету научне продукције кандидаткиње. Истичемо да је др Јелена Јовић у прво и друго научно звање изабрана са вишеструко већим бројем научних публикација од минималних квантитативних захтева. У звање научни сарадник изабрана је са 65 поена остварених вредности научних резултата (Табела 1), а у звање виши научни сарадник са 175.9 поена (Табела 2). Од избора у звање виши научни сарадник, у квантитативном погледу, кандидаткиња је наставила тренд високе научне продукције и остварила висок број М коефицијената који знатно превазилазе минималне захтеве прописане за звање научни саветник (табела 3 и 4). Посебно треба нагласити, да је у протеклом периоду (2015- 2020), од избора у звање виши научни сарадник, кандидаткиња објавила 24 рада у међународним часописима, два поглавља у истакнутој монографији међународног значаја и 17 конгресних саопштења на међународним и домаћим научним скуповима. Др Јелена Јовић је за период од избора у звање виши научни сарадник објавила 24 рада са SCI листе (3 рада из категорије М21а, 13 радова из категорије М21, 6 радова форме News Item из категорије М21, 1 рад из категорије М22 и 1рад из категорије М23) са укупно 152 М20 коефицијената и збиром импакт фактора од 59,436. У својој досадашњој истраживачкој каријери, др Јелена Јовић је објавила укупно 65 радова са SCI листе са укупним збиром 365 М20 коефицијената остварених вредности научних резултата. Наглашавамо да је др Јелена Јовић за период од пет година од избора у предходно звање, поред осталих публикација, публиковала 3 рада категорије М21а и 13 радова из категорије М21 чији је укупни збир поена више од 120, чиме минималне квантитативне услове за избор у звање научни саветник у потпуности остварује публикацијама у врхунским међународним часописима и међународним часописима изузетних вредности.

23 Табела 1. Резиме библиографије др Јелене Јовић до избора у звање научни сарадник М Број Вредност Категорије научних публикација радова резултата Рад у врхунском међународном часопису М21 4 32 Рад у врхунском међународном часопису (News Item) М21/2 4 16 Рад у међународном часопису М23 4 12 Рад у научном часопису М53 1 1.0 Саопшетње са међународног скупа штампано у изводу М34 2 1.0 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 15 3.0 УКУПНО 30 65.0

Табела 2. Преглед научних публикација др Јелене Јовић после избора у звање научни сарадник по категоријама и вредности резултата. М Број Вредност Категорије научних публикација радова резултата Рад у врхунском међународном часопису М21 11 88 Рад у врхунском међународном часопису (News Item) М21/2 8 32 Рад у истакнутом међународном часопису М22 1 5 Рад у међународном часопису М23 9 27 Рад у водећем часопису националног значаја М51 2 4 Рад у часопису националног значаја M52 3 4,5 Рад у научном часопису М53 5 5 Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33 6 6 Саопшетње са међународног скупа штампано у изводу М34 7 3,5 Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини М63 1 0,5 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 2 0,4 Поглавље у уџбенику за основне академске студије - 1 0 Практикум за докторске академске студије - 1 0 УКУПНО после избора у звање научни сарадник 57 175,9

Табела 3. Преглед научних публикација др Јелене Јовић после избора у звање виши научни сарадник по категоријама и вредности резултата. М Број Вредност Категорије научних публикација радова резултата Поглавље у истакнутој монографији међународног значаја M13 2 11.375 Рад у међународном часопису изузетних вредности M21a 3 22.174 Рад у врхунском међународном часопису М21 13 99.428 Рад у врхунском међународном часопису (News Item) М21/2 6 24.0 Рад у истакнутом међународном часопису М22 1 4.166 Рад у међународном часопису М23 1 3.0 Саопштење са међународног скупа штампано у целини M33 11 9.797 Саопшетње са међународног скупа штампано у изводу М34 2 1.0 Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини М63 1 0.5 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу М64 3 0.6 УКУПНО после избора у звање виши научни сарадник 43 176.04

24 Табела 4. Укупне вредности М коефицијента др Јелене Јовић после избора у звање виши научни сарадник према категоријама прописаним у Правилнику за област природно-математичих и медицинских наука. Виши Научни Научни Категоријe публикација научни Остварено сарадник саветник сарадник УКУПНО 16 50 70 176.04

Обавезни (1) 10 40 50 173.94 M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M90≥ Обавезни (2) 6 30 35 152.768 M11+M12+M21+M22+M23 ≥

5. Квалитативни показатељи научноистраживачког рада

Према елементима за квалитативну оцену научног доприноса кандидата (Прилог 1 Правилника) Комисија је констатовала да је др Јелена Јовић у досадашњем научноистраживачком раду постигла допринос у следећим сегментима:

5.1. Показатељи успеха у научном раду

Др Јелена Јовић је истакнути и међународно признати истраживач у области векторске улоге цикада у преношењу фитоплазми и експерт по питању епидемиологије болести црвенила на кукурузу. На основу овог статуса добила је позив од стране Dr Michael R. Wilson (Head of Entomology Section Department of Biodiversity & Systematic Biology National Museum of Wales) организатора Симпозијума о векторима фитоплазми на IX Европском конгресу ентомолога (Phytoplasma Vectors symposium, IX European Congress of Entomology, Budapest, Hungary, 22-27 August 2010) да одржи предавање о епидемиологиуји болести црвенила кукуруза под називом „Maize redness disease – a host shift by Reptalus panzeri?“. На основу истих квалификација, у оквиру сарадње на COST програму FA0807 "Integrated Management of Phytoplasma Epidemics in Different Crop Systems", била је ментор у истраживањима гостујуће колегинице Зорице Ђурић са Универзитета у Бањалуци, у периоду од 12-23.11.2012. године, у оквиру STSM (Short term scientific mission) теме Identification of potential phytoplasma cixiid vectors in maize and grapevine (COST STSM Reference Number: COST-STSM-FA0807-12033). На позив међународног тима уредника две истакнуте монографије међународног значаја које обрађују тематику биљних болести узрокованих фитоплазмама (Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma-Associated Diseases и Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II: Transmission and Management of Phytoplasma Associated Diseases), учествовала је као коаутор два поглавља за област епидемиологије болести црвенила на кукурузу и векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha (публикације под бројем 96 и 97). Др Јелена Јовић је рецензент за 15 међународних часописа, од којих је већина урађених рецензија за радове поднете у врхунске међународне часописе и међународне часописе изузетних вредности. Од 2012. године до данас је обавила 56. верификоване рецензије научних радова, о чему су подаци доступни на Publons страници званично потврђених рецензија (https://publons.com/author/711507/jelena-jovic#profile).

25 Др Јелена Јовић је рецензент за следеће међународне научне часописе, са наведеним бројем урађених рецензија и категоризацијом часописа: 1. Annals of Applied Biology, 14 рецензија (IF 2018=1.611; Agriculture,Multidisciplinary 13/57; M21); 2. Plant Disease, 11 рецензија (IF 2018=3.583; Plant Sciences 33/228; M21); 3. European Journal of Plant Pathology, 12 рецензија (IF 2018=1.744; Horticulture 9/36; M21); 4. PLoS One, 3 рецензије (IF 2017=2.766; Multidisciplinary Sciences 15/64; M21); 5. Journal of Pest Science, 2 рецензије (IF 2018=5.133; Entomology 2/98; M21a); 6. Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=2.493; Agronomy 16/89; M21); 7. International Journal of Pest Management, 2 рецензије (IF 2017=1.090; Entomology 43/96; M22); 8. Bulletin of Insectology, 2 рецензије (IF 2018=1.062; Entomology 52/98; M22); 9. Physiology and Molecular Biology of Plants, 2 рецензијe (IF2018=1.539; Plant Sciences 107/228; M22); 10. Entomologia Experimentalis et Applicata, 1 рецензија (IF 2018=1.623; Entomology 35/98; M22); 11. Vitis, 1 рецензија (IF 2018=1.367; Horticulture 13/36; M22); 12. Gene, 2 рецензијe (IF 2018=2.638; Genetics & Heredity 823/174; M22); 13. Phytoparasitica, 1 рецензија (IF 2018=1.022; Plant Sciences 160/228; M23); 14. Australasian Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=1.106; Plant Sciences 148/228; M23); 15. Journal of Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=0.818; Plant Sciences 184/228; M23).

Др Јелена Јовић је у протеклом периоду била рецензент за следеће предлоге пројеката: 1. Националног центра ѕа науку Пољске (National Science Center Poland - NCN: Funding scheme SONATA, grant proposal "Evolution of symbiotic systems of Fulgoromorpha", dr Anna Magdalena Michalik, Jagiellonian University in Cracow, proposal No. 383285, Panel NZ8 - Evolutionary and environmental biology), https://ncn.gov.pl/konkursy/wyniki/2018-02-15- maestro9-harmonia9-sonatabis8-sonata13?language=en; 2. Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, билатералне пројекте између Републике Србије и Републике Аустрије 2018 – 2019.

5.2. Организација научног рада

5.2.1. Руковођење научним пројектима, подпројектима и задацима

Др Јелена Јовић је у досадашњој научноистраживачког каријери учествовала у реализацији пет националних пројекта Министарства надлежног за науку Републике Србије, четири пројекта Министарства надлежног за пољопривреду Републике Србије и девет међународних пројеката. Руководила је извођењем три међународна пројекта (билатерални пројекти са Немачком, Црном Гором и Хрватском) и једним пројектом Министарства пољопривреде.

ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА НАДЛЕЖНОГ ЗА НАУКУ РС 1. 2011–2019 ИИИ-43001: Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена; подпројекат: Диверзитет и динамика биљних патогена и њихових инсекатских вектора у агроекосистемима Србије. Позиција: члан пројекта; 2. 2008–2010 ТР-20051: Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова; Позиција: члан пројекта; 3. 2008–2010 ОИ-143006: Биљне ваши, паразитске осе и ериофидне гриње: диверзитет и филогенетски односи; Позиција: члан пројекта; 4. 2008 451-03-00723/2008-02: Програм едукације младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу; Позиција: члан пројекта;

26 5. 2005–2007 ТР-6817: Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијању нових недовољно познатих штетних организама у биљној производњи” - пројекат Министарства науке и заштите животне средине; Позиција: члан пројекта;

ПРОЈЕКТИ МИНИСТАРСТВА НАДЛЕЖНОГ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ РС 1. 2007–2009 401-00-16422/2007-11/36-4: Истраживања етиологије, епидемиологије и мера сузбијања црвенила кукуруза - нове болести на кукурузу у Србији. Позиција: члан пројекта; 2. 2007–2008 401-00-16422/2007-11/15-4: Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози; Позиција: руководилац пројекта; 3. 2006–2008 401-00-7839/2006-11/9: Посебан надзор епидемије златастог жутила винове лозе Flavescence dorée у виноградима у Србији; Позиција: члан пројекта; 4. 2005–2007 401-00-4148/05-11: Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми у виноградима у Србији; Позиција: члан пројекта.

2019–2021: Руководилац билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске, број 337-00-205/2019-09/38; 2016–2018: Руководилац билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе, број 451-03-01414/2016-09/8; 2013–2014: Руководилац билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке, број 451-03-03159/2012-09/10; 2007–2008: Руководилац стручног пројекта Министарства пољопривреде РС, број 401-00- 16422/2007-11/15-4.

5.2.2. Примењеност у пракси кандидатових технолошких пројеката, патената, иновација и других резултата

У оквиру пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози” Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, којим је руководила др Јелена Јовић, израђен је документ „Стандардна оперативна процедура за фитоплазме на виновој лози”. Израда овог документа је обухватала валидацију метода идентификације фитоплазми винове лозе у лабораторији у сврху провере њихове осетљивости, поновљивости и сигурности, односно увођење метода у примену према међународним стандардима. Ова стандардна оперативна процедура и методе које она обухвата, примењује се као дијагностички протокол у регионалним фитосанитарним лабораторијама Републике Србије, које су део мреже Дирекције за националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Примењивост ове процедуре је верификована Мишљењем о примењивости број 321- 01-1207/1/10 од 04.06.2010. године, које је издала Дирекција за националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

5.2.3. Руковођење научним институцијама

Др Јелена Јовић је од 2010. до 2018. године вршила улогу председника Научног већа Института за заштиту биља и животну средину у Београду. У три сазива Научног већа је изабрана на ову функцију од стране истраживача Института. У периоду од 2015. до 2019. године је вршила функцију руководиоца Одсека за штеточине биља Института за заштиту биља и животну средину, а од 2019. до данас је заменик руководиоца Одсека за штеточине биља.

27 Од 2018. године до данас је прeдседник Комисије за праћење научне компетентности истраживача Института за заштиту биља и животну средину. Од 2006. године др Јелена Јовић руководи радом Лабораторије за молекуларну дијагностику, Одсека за штеточине биља у Земуну, Института за заштиту биља и животну средину у Београду, која је формирана у оквиру пројекта Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде бр. 401-00-4148/05-11 “Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми у виноградима у Србији”.

5.3. Развој услова за научни рад, образовање и формирање научних кадрова

5.3.1. Менторство при изради докторских радова, руковођење специјалистичким радовима

Др Јелена Јовић је била ментор у изради једног специјалистичког рада и две докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду:

 Специјалистички рад дипл. биол. Јелене Савић под називом „Молекуларна епидемиологија болести Bois noir (црно дрво) изазване столбур фитоплазмом у виноградима Србије”, одбрањен 23.12.2011. године;  За менторе именоване: др Бранка Вуковић-Гачић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 15/478 од 14.10.2011. године);

 Докторска дисертација др Оливера Крстића, модул: Еволуциона биологија, под називом "Улога еволуционих интеракција између интрацелуларног ендосимбионта (Wolbachia) и фитоплазме (Flavescence dorée) у променама компоненти адаптивне вредности и правцима еволуције митохондријске ДНК у природним популацијама Dictyophara europaea", одбрањена 25.09.2017. године;  За менторе именоване: др Биљана Стојковић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 15/337 од 13.06.2014. године);  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 106 и 110 у библиографији.

 Докторска дисертација др Андрее Косовац, модул: Ентомологија, под називом "Утицај биљке домаћинa на криптичну диференцијацију популација вектора Hyalesthes obsoletus Signoret, 1865 (Hemiptera: Cixiidae) и епидемиолошке путеве преношења 'Candidatus Phytoplasma solani'", одбрањена 21.09.2018. године;  За менторе именовани: др Жељко Томановић, редовни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 33/132 од 12.06.2015. године);  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 103, 105 и 109 у библиографији.

Руководила је израдом дела докторске дисертације одбрањене на Универзитету Мегатренд, Факултет за биофарминг:

 Докторска дисертација др Ненада Тркуље под називом "Резистентност Cercospora beticola Sacc. на фунгициде из групе бензимидазола и триазола са молекуларном карактеризацијом генетичке основе резистентности" одбрањена 22.02.2013. године.  У комисију за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата именовани су: др Јелена Бошковић, редовни професор, ментор, др Слободан Миленковић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 1452-12 од 26.11.2012. године).

28  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 9, 91 и 107 у библиографији.

Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду др Јелена Јовић је именована у Комисију за преглед, оцену и одбрану мастер рада Немање Мишића под називом: "Генетичка диференцијација популација поточне пастрмке (Salmo trutta) Републике Татарстан - Руска Федерација" (бр. 15/509 од 13.07.2012; рад одбрањен 04.02.2013. године). Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду која је донета на IV редовној седници 01.02.2013. године именована је у Комисију за оцену испуњености услова и научне заснованости предложене теме за израду докторске дисертације Анђелке Поповић, под насловом: "Интегративно-таксономска анализа одабраних група бумбара (Hymenoptera: Apidae: Bombus subgen. div.) централног дела Балканског полуострва".

Др Јелена Јовић је до сада у више предмета била председник комисија за избор кандидата у научно звање:  научни сарадник, пет кандидата - др Жарко Ивановић, др Виолета Оро, др Ненад Тркуља, др Оливер Крстић и др Андреа Косовац; и  виши научни сарадник, два кандидата - др Жарко Ивановић и др Ненад Тркуља.

5.3.2. Педагошки рад

Др Јелена Јовић од 2010. године активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу као асистент на предмету "Молекуларна систематика" на докторском студијском програму Биологија Биолошког Факултета Универзитета у Београду. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује, као гостујући предавач, у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету "Примењена ентомологија". Од школске 2011/12. године је предавач на докторском студијском програму Биологија, модул Морфологија, систематика и филогенија животиња (Ентомологија) из предмета: "Молекуларна систематика инсеката" и "Векторска улога инсеката". У следећем акредитационом циклусу докторских студијских програма на Биолошком Факултету Универзитета у Београду (2013-2019) била је ангажована као предавач на програму Биологија, на предмету "Молекуларна систематика" и модулу Ентомологија, из изборних предмета "Молекуларна систематика инсеката" и "Векторска улога инсеката". У новом акредитационом циклусу је пријављена као предавач на предметима "Молекуларна систематика", "Ентомологија - виши курс" и "Методе у ентомологији". На основу истраживачког искуства стеченог у раду на примени и развијању метода молекуларне идентификације и карактеризације економски значајних организама написала је поглавље под насловом „Молекуларне методе у биолошкој контроли“ у уџбенику за основне академске студије „Примењена ентомологија“ и практикум за докторске студије „Молекуларна систематика“, обе публикације у издању Биолошког факултета Универзитета у Београду.

5.3.3. Међународна сарадња Др Јелена Јовић је у досадашњој научноистраживачког каријери учествовала у реализацији девет међународних пројеката подржаних од стране Министарства надлежног за науку Републике Србије:

29

1. 2019–2021 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске, број 337-00-205/2019-09/38: Epidemiology, genetic peculiarities and insect vectors of phytoplasma Flavescence dorée in vineyards of Croatia and Serbia. Позиција: руководилац пројекта; 2. 2016–2018 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе, број 451-03-01414/2016-09/8: Distribution, host plants and genetic characteristics of Drosophila suzukii Matsumura – a new invasive pests in fruit orchards of Montenegro and Serbia. Позиција: руководилац пројекта; 3. 2014–2016 SCOPES Joint research projects, пројекат финансиран од стране Swiss National Science Foundation, број IZ73Z0_152414: Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems; Позиција: члан пројекта; 4. 2013–2015 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Италије, број 680-00-566/2013-09/03: Epidemiology of Flavescence dorée, an European quarantine grapevine disease: the role of wild reservoir plants and potential insect vectors; Позиција: члан пројекта; 5. 2013–2014 Билатерални пројекат за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке, број 451-03-03159/2012-09/10: Morphology, population genetics and acoustic communication signals in taxonomy of Hyalesthes obsoletus species group – vectors of stolbur phytoplasma; Позиција: руководилац пројекта; 6. 2010–2011 Билатерални програм заједничког унапређења размене учесника на пројектима између Републике Србије и Републике Мађарске: Study of potential vectors of Stolbur phytoplasma in potato and corn; Позиција: члан пројекта; 7. 2010–2011 Mеђувладин програм билатералне научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Француске „Павле Савић“: Grapevine phytoplasma diseases. Evaluation of the risk of the wild reservoir and study of the co-adaptation phytoplasma/insect vector; Позиција: члан пројекта; 8. 2007–2008 Пројекат Европске Уније: SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 10724: Global epidemiology of phytoplasma diseases of economic importance in Southeast Europe; Позиција: члан пројекта; 9. 2007–2008 Пројекат Европске Уније: SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 9608: Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in Southeastern Europe: a pilot survey of selected hemipteran pests, their parasitoids and predators, and bee pollinator diversity; Позиција: члан пројекта.

Посебно наглашавамо да је др Јелена Јовић била руководилац билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке, број 451-03-03159/2012-09/10 (2013-2014), билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе, број 451-03- 01414/2016-09/8 (2016–2018) и да је тренутно руководилац билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске, број 337-00-205/2019-09/38 (2019–2021).

Кроз интензивну међународну сарадњу остварила је контакте са истраживачима из водећих светских научних институција које се баве примењеним биолошким истраживањима у пољопривреди, молекуларном генетиком и геномиком, епидемиолошким истраживањима фитопатогених болести које преносе инсекти вектори, и таксономијом и систематиком инсеката вектора из групе Auchenorrhyncha

30 што је укупно резултирало већим бројем студијских боравака остварених у оквиру мултилатералних и билатералних међународних пројеката: 2013. (АПРИЛ), 2014. (ОКТОБАР) - Museum fur Naturkunde, Leibniz-Institut fur Evolutions und Biodiversitatsforschung, Berlin, Germany. У оквиру билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке. 2013 - усавршавање у раду са музејским примерцима цикада, преглед колекције типског материјала. 2014 - молекуларне анализе музејског материјала типских примерака врста рода Hyalesthes у циљу примене генетичких података у ревизији рода и решавању номенклатурних недоумица. 2011. (ДЕЦЕМБАР) - Анотација генома столбур фитоплазме и поређење различитих генома коришћењем iANT платформе за анотацију развијене од стране INRA у лабораторији Dr. Xavier Foissac - UMR Genomique, Centre de Bordeaux, INRA, Bordeaux, France. 2010. (ОКТОБАР) - Гостујући истраживач у лабораторији Dr. Margaret Redingbaugh OSU/ORDAC (The Ohio State University/Ohio Agriculture Research and Development Center), Wooster, Ohio. Истраживање генома столбур фитоплазме и обука у коришћењу технологија нове генерације секвенцирања ДНК (Next Generation Sequencing technologies) - Solexa и употреба биоинформатичких програма у слагању и анотацији генома столбур фитоплазме. 2008. (МАЈ) - Едукација из употребе метода молекуларног клонирања у идентификацији и карактеризацији фитоплазми у лабораторији Dr. Sylvie Malembic-Maher u UMR Genomique, Centre de Bordeaux, INRA (Institut National de la Recherche Agronomique), Bordeaux, France. 2005. (ДЕЦЕМБАР) - Обука за примену молекуларних техника у идентификацији фитоплазми у лабораторији Dr. Elisa Angelini u CRA – Centro di ricerca per la viticoltura, Conegliano, Italy.

Др Јелена Јовић од 2007. године сарађује са колегама из међународног Института CABI Europe-Switzerland са којима учествује, као спољни сарадник, у реализацији пројеката биолошке контроле. У оквиру ове сарадње, др Јелена Јовић је дала значајан допринос научним истраживањима у оквиру биолошке контроле радећи на проблематици молекуларне идентификације и популационе генетике инсеката који се тестирају као агенси за биолошко сузбијање инвазивних биљних врста евроазијског порекла, као и идентификацији и карактеризацији патогена из групе фитоплазми у потенцијалним биолошким агенсима. До сада је учествовала у реализацији три пројекта биолошке контроле: Biological control of Dalmatian and yellow toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris (2007-2019), Biological control of common tansy, Tanacetum vulgare (2010-2012), Biological control of common buckthorn, Rhamnus cathartica (2010-2012).

5.3.4. Организација научних скупова

Др Јелена Јовић је учествовала као члан организационог одбора међународног симпозијума „Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics – PEG“ који је одржан у Београд од 09. до 12. маја 2012. године, и националног симпозијума „Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља“ који је одржан у Вршцу од 21. до 24. септембра 2010. године.

5.4. Квалитет научних резултата

5.4.1. Утицајност кандитатових научних радова

Према подацима добијеним из базе података ISI Web of Science (http://www.webofknowledge.com/) и SCOPUS за радове који су цитирани у међународним часописима, као и на основу личне евиденције кандидата (научне

31 књиге, зборници, научни часописи), цитираност радова кандидата у виду хетероцитата, приказана је за сваки рад појединачно. Радови кандидаткиње др Јелене Јовић цитирани су укупно 523 пута, без аутоцитата и коцитата. Комисија је имала увид у електронски доказ у виду сакупљених сепарата цитираних радова. Преглед остварених цитата др Јелене Јовић према индексним базама: Број цитата (без самоцитата) према WoS цитатној бази = 469 Број цитата (без самоцитата) према SCOPUS цитатној бази = 477 Број хетероцитата према SCOPUS, WoS и Google Scholar цитатној бази = 523 Хиршов индекс др Јелене Јовић према SCOPUS и WoS цитатној бази: h-index =13

5.4.1.1. Списак радова и остварених хетероцитата

Рад под бројем 1: Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernández-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2015): Host-associated divergence and taxonomy in the Rhinusa pilosa Gyllenhal species complex: an integrative approach. Systematic Entomology 40, 268-287.

Цитиран 2 путa у виду хетероцитата: 1. Hinz, H. L., Winston, R. L., & Schwarzländer, M. (2019). How safe is weed biological control? A global review of direct nontarget attack. The Quarterly Review of Biology, 94(1), 1-27. 2. Kajtoch, Ł., & Kotásková, N. (2018). Current state of knowledge on Wolbachia infection among Coleoptera: a systematic review. PeerJ, 6, e4471.

Рад под бројем 2: Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Toševski I. (2014): Experimental and molecular evidence of Reptalus panzeri as a natural vector of bois noir. Plant Pathology 63(1), 42-53.

Цитиран 44 пута у виду хетероцитата: 1. Pierro, R., Panattoni, A., Passera, A., Materazzi, A., Luvisi, A., Loni, A., Ginanni, M., Lucchi, A., Bianco, P.A. & Quaglino, F., (2020). Proposal of A New Bois Noir Epidemiological Pattern Related to ‘Candidatus Phytoplasma Solani’ Strains Characterized by A Possible Moderate Virulence in Tuscany. Pathogens, 9(4), 268. 2. Shimomoto, Y., Ikeda, K., Asahina, Y., Yano, K., Oka, M., Oki, T., Yamasaki, J., Takeuchi, S. & Morita, Y., (2020). First report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ associated with pepper chlorosis of sweet pepper, Capsicum annuum L., in Japan. Journal of General Plant Pathology, 86(1), 76-79. 3. da Silva, F. G., dos Passos, E. M., Diniz, L. E., Fernandes, M. F., Bartlett, C. R., Dollet, M., & Teodoro, A. V. (2019). Relative contribution of rainfall and coconut hybrids to the abundance and composition of the Auchenorrhyncha community as potential vectors of phytoplasmas in the state of Sergipe, Brazil. Agricultural and Forest Entomology, 21(2), 190-198. 4. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N., (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 5. García-Cámara, I., Tapia-Tussell, R., Magaña-Álvarez, A., Cortés Velázquez, A., Martín-Mex, R., Moreno-Valenzuela, O., & Pérez-Brito, D. (2019). Empoasca papayae (Hemiptera: Cicadellidae)- Mediated Transmission of Papaya Meleira Virus-Mexican Variant in Mexico. Plant Disease, 103(8), 2015-2023. 6. Moussa, A., Mori, N., Faccincani, M., Pavan, F., Bianco, P. A., & Quaglino, F. (2019). Vitex agnus‐castus cannot be used as trap plant for the vector Hyalesthes obsoletus to prevent infections by ‘Candidatus Phytoplasma solani’in northern Italian vineyards: Experimental evidence. Annals of Applied Biology, 175(3), 302-312. 7. Pierro, R., Materazzi, A., Luvisi, A., Quaglino, F., Loni, A., Lucchi, A., & Panattoni, A. (2019). New insights on “bois noir” epidemiology in the Chianti Classico area, Tuscany. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 39-40. 8. Jamshidi, E., Murolo, S., Ravari, S. B., Salehi, M., & Romanazzi, G. (2019). Molecular Typing of ‘Candidatus Phytoplasma solani’in Iranian Vineyards. Plant Disease, 103(9), 2412-2416.

32 9. Music, M. S., Samarzija, I., Hogenhout, S. A., Haryono, M., Cho, S. T., & Kuo, C. H. (2019). The genome of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ strain SA-1 is highly dynamic and prone to adopting foreign sequences. Systematic and Applied Microbiology, 42(2), 117-127. 10. Choueiri, E., Salar, P., Jreijiri, F., Wakim, S., Danet, J. L., & Foissac, X. (2019). Looking for wild plant reservoirs and potential insect vectors for ‘Candidatus Phytoplasma solani’ in “bois noir”-affected vineyards in Bekaa valley-Lebanon. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 43-44. 11. Foissac, X., Jreijiri, F., Salar, P., Wakim, S., Danet, J. L., & Choueiri, E. (2019). A ‘Candidatus Phytoplasma omanense’-related strain detected in yellowing grapevine, stunted bindweed and Cixiidae planthoppers in Lebanon. European Journal of Plant Pathology, 153(1), 265-272. 12. Landi, L., Murolo, S., & Romanazzi, G. (2019). Detection of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ in roots from Bois noir symptomatic and recovered grapevines. Scientific Reports, 9(1), 1-12. 13. Tessitori, M., La Rosa, R., & Marzachì, C. (2018). Flavescence dorée and bois noir diseases of grapevine are evolving pathosystems. Plant Health Progress, 19(2), 136-138. 14. Rotter, A., Nikolić, P., Turnšek, N., Kogovšek, P., Blejec, A., Gruden, K., & Dermastia, M. (2018). Statistical modeling of long-term grapevine response to ‘Candidatus Phytoplasma solani’ infection in the field. European Journal of Plant Pathology, 150(3), 653-668. 15. Ember, I., Bodor, P., Zsófi, Z., Pálfi, Z., Ladányi, M., Pásti, G., Deák, T., Nyitrainé, D.S., Bálo, B., Szekeres, A. & Bencsik, O., (2018). Bois noir affects the yield and wine quality of Vitis vinifera L. cv.‘Chardonnay’. European Journal of Plant Pathology, 152(1), 185-197. 16. Balakishiyeva, G., Bayramova, J., Mammadov, A., Salar, P., Danet, J.L., Ember, I., Verdin, E., Foissac, X. & Huseynova, I., (2018). Important genetic diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ related strains associated with bois noir grapevine yellows and planthoppers in Azerbaijan. European Journal of Plant Pathology, 151(4), 937-946. 17. Silva, F. G., Passos, E. M., Diniz, L. E., Farias, A. P., Teodoro, A. V., Fernandes, M. F., & Dollet, M. (2018). Rainfall and coconut accession explain the composition and abundance of the community of potential Auchenorrhyncha phytoplasma vectors in Brazil. Environmental Entomology, 47(2), 318-324. 18. Sémétey, O., Gaudin, J., Danet, J.L., Salar, P., Theil, S., Fontaine, M., Krausz, M., Chaisse, E., Eveillard, S., Verdin, E. & Foissac, X., (2018). Lavender Decline in France Is Associated with Chronic Infection by Lavender-Specific Strains of “Candidatus Phytoplasma solani”. Applied and Environmental Microbiology, 84(24), e01507-18. 19. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Rizzo, D., Stefani, L., Bartolini, L., Casati, P., Luvisi, A., Quaglino, F. & Materazzi, A., (2018). Prevalence of a ‘Candidatus Phytoplasma solani’ strain, so far associated only with other hosts, in Bois Noir‐affected grapevines within Tuscan vineyards. Annals of Applied Biology, 173(3), 202-212. 20. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Casati, P., Luvisi, A., Rizzo, D., Bianco, P.A., Quaglino, F. & Materazzi, A., 2018. Molecular Typing of Bois Noir Phytoplasma Strains in the Chianti Classico Area (Tuscany, Central Italy) and Their Association with Symptom Severity in Vitis vinifera ‘Sangiovese’. Phytopathology, 108(3), pp.362-373. 21. Chuche, J., Danet, J. L., Salar, P., Foissac, X., & Thiéry, D. (2016). Transmission of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology, 169(2), 214-223. 22. Delić, D., Balech, B., Radulović, M., Lolić, B., Karačić, A., Vukosavljević, V., Đurić, G. & Cvetković, T.J., (2016). Vmp1 and stamp genes variability of ‘Candidatus phytoplasma solani’ in Bosnian and Herzegovinian grapevine. European Journal of Plant Pathology, 145(1), pp.221-225. 23. Ember, I., Bodor, P., Zsofi, Z., Palfi, X., Villango, S., Palfi, Z., Ladanyi, M., Pasti, G., Szekeres, A., Bencsik, O. & Deak, T., (2016). Impact of Bois noir disease on grapevine performance and wine quality of Vitis vinifera L. cv.'Chardonnay'in Hungary. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), 79- 83. 24. Ember, I., Desque, D., Danet, J.L., Dubrana, M.P., Duret, S., Beven, L., Palkovics, L., Bisztray, G.D. & Foissac, X., (2016). Heterologous expression and antigenicity of STAMP antigenic membrane proteins from different'Candidatus Phytoplasma solani'genetic clusters. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), pp.40-45. 25. Quaglino, F., Maghradze, D., Casati, P., Chkhaidze, N., Lobjanidze, M., Ravasio, A., Passera, A., Venturini, G., Failla, O. & Bianco, P.A., (2016). Identification and characterization of new ‘Candidatus Phytoplasma solani’strains associated with bois noir disease in Vitis vinifera L. cultivars showing a range of symptom severity in Georgia, the Caucasus region. Plant Disease, 100(5), pp.904-915. 26. Lang FR, Kölber MA, Elek RI, Kappel YV, Kroehner D, Johannesen J, Maixner MI. (2016). Potential role of Reptalus panzeri as a vector of Bois noir in Germany. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.):26-7.

33 27. Sanna, F., Quaglino, F., Filisetti, S., Casati, P., Faccincani, M., Bianco, P. A., & Mori, N. (2016). Preliminary results on putative vectors of'Candidatus Phytoplasma solani'in Bois noir-affected vineyards in Franciacorta (Lombardy region, North Italy). Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), 28-31. 28. Trivellone, V., Filippin, L., Narduzzi-Wicht, B., & Angelini, E. (2016). A regional-scale survey to define the known and potential vectors of grapevine yellow phytoplasmas in vineyards South of Swiss Alps. European Journal of Plant Pathology, 145(4), 915-927. 29. Landi, L., Riolo, P., Murolo, S., Romanazzi, G., Nardi, S., & Isidoro, N. (2015). Genetic variability of stolbur phytoplasma in Hyalesthes obsoletus (Hemiptera: Cixiidae) and its main host plants in vineyard agroecosystems. Journal of Economic Entomology, 108(4), 1506-1515. 30. Alma, A., Tedeschi, R., Lessio, F., Picciau, L., Gonella, E., & Ferracini, C. (2015). Insect vectors of plant pathogenic Mollicutes in the Euro-Mediterranean region. Phytopathogenic Mollicutes, 5(2), 53- 73. 31. Plavec, J., Križanac, I., Budinšćak, Ž., Škorić, D., & Musić, M. Š. (2015). A case study of FD and BN phytoplasma variability in Croatia: multigene sequence analysis approach. European Journal of Plant Pathology, 142(3), 591-601. 32. Marchi, G., Cinelli, T., Rizzo, D., Stefani, L., Goti, E., Della Bartola, M., Luvisi, A., Panattoni, A. & Materazzi, A. (2015). Occurrence of different phytoplasma infections in wild herbaceous dicots growing in vineyards affected by bois noir in Tuscany (Italy). Phytopathologia Mediterranea, 504-515. 33. Oliveri, C., Pacifico, D., La Rosa, R., Marzachì, C., & Tessitori, M. (2015). Bois noir phytoplasma variability in a Mediterranean vineyard system: new plant host and putative vectors. Australasian Plant Pathology, 44(2), 235-244. 34. Panassiti, B., Hartig, F., Breuer, M., & Biedermann, R. (2015). Bayesian inference of environmental and biotic factors determining the occurrence of the grapevine disease ‘bois noir'. Ecosphere, 6(8), 1- 13. 35. Kostadinovska, E., Mitrev, S., Karov, I., & Dimovska, V. (2015). Presence of Stolbur Phytoplasma on local variety Stanusina. Journal of Agriculture and Plant Sciences, 12(1), 19-36. 36. Mori, N., Quaglino, F., Tessari, F., Pozzebon, A., Bulgari, D., Casati, P., & Bianco, P. A. (2015). Investigation on ‘bois noir’epidemiology in north‐eastern Italian vineyards through a multidisciplinary approach. Annals of Applied Biology, 166(1), 75-89. 37. Murolo, S., & Romanazzi, G. (2015). In-vineyard population structure of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ using multilocus sequence typing analysis. Infection, Genetics and Evolution, 31, 221-230. 38. Sharon, R., Harari, A.R., Zahavi, T., Raz, R., Dafny‐Yelin, M., Tomer, M., Sofer‐Arad, C., Weintraub, P.G. & Naor, V. (2015). A yellows disease system with differing principal host plants for the obligatory pathogen and its vector. Plant Pathology, 64(4), 785-791. 39. Ertunc, F., Orel, D. C., Bayram, S., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., Topkaya, S., & Soylemezoglu, G. (2015). Occurrence and identification of grapevine phytoplasmas in main viticultural regions of Turkey. Phytoparasitica, 43(3), 303-310. 40. Aryan, A., Brader, G., Mörtel, J., Pastar, M., & Riedle-Bauer, M. (2014). An abundant ‘Candidatus Phytoplasma solani’tuf b strain is associated with grapevine, stinging nettle and Hyalesthes obsoletus. European Journal of Plant Pathology, 140(2), 213-227. 41. Kostadinovska, E., Quaglino, F., Mitrev, S., Casati, P., Bulgari, D., & Bianco, P. A. (2014). Multiple gene analyses identify distinct" bois noir" phytoplasma genotypes in the Republic of Macedonia. Phytopathologia Mediterranea, 491-501. 42. Sabaté, J., Laviña, A., & Batlle, A. (2014). Incidence of Bois Noir phytoplasma in different viticulture regions of Spain and Stolbur isolates distribution in plants and vectors. European Journal of Plant Pathology, 139(1), 185-193. 43. Abou‐Jawdah, Y., Abdel Sater, A., Jawhari, M., Sobh, H., Abdul‐Nour, H., Bianco, P.A., Molino Lova, M. & Alma, A., (2014). Asymmetrasca decedens (Cicadellidae, Typhlocybinae), a natural vector of ‘Candidatus Phytoplasma phoenicium’. Annals of Applied Biology, 165(3), 395-403. 44. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250.

Рад под бројем 3: Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Baviera C., Hernández-Vera G., Gassmann A., Emerson B.C. (2014): Revision of Mecinus heydenii species complex (Curculionidae): integrative taxonomy reveals multiple species exhibiting host specialization. Zoologica Scripta 43(1), 34-51.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата:

34 1. Hinz, H. L., Winston, R. L., & Schwarzländer, M. (2019). How safe is weed biological control? A global review of direct nontarget attack. The Quarterly Review of Biology, 94(1), 1-27. 2. Kajtoch, Ł., Montagna, M., & Wanat, M. (2018). Species delimitation within the Bothryorrhynchapion weevils: multiple evidence from genetics, morphology and ecological associations. Molecular Phylogenetics and Evolution, 120, 354-363. 3. Martínez-Domínguez, L., Nicolalde-Morejón, F., Vergara-Silva, F., Stevenson, D. W., & del Callejo, E. (2017). Cryptic diversity, sympatry, and other integrative taxonomy scenarios in the Mexican Ceratozamia miqueliana complex (Zamiaceae). Organisms Diversity & Evolution, 17(4), 727-752. 4. Popović, A., Mitrović, M., Petrović, M., Petrović, A., Bursić, V., Marinković, D., & Gvozdenac, S. (2016). Molecular Identification of Ground Beetles on Arable Land. Romanian Biotechnological Letters, 21(2), 11357-11364.

Рад под бројем 4: Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernańdez-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2011): Morphological, molecular and biological evidence reveal two cryptic species in Mecinus janthinus Germar (Coleoptera, Curculionidae), a successful biological control agent of Dalmatian toadflax, Linaria dalmatica (Lamiales, Plantaginaceae). Systematic Entomology 36(4): 741–753.

Цитиран 23 пута у виду хетероцитата: 1. Andreas, P., Kisiala, A., Emery, R.J., Clerck-Floate, D., Tooker, J.F., Price, P.W., Miller III, D.G., Chen, M.S. & Connor, E.F. (2020). Cytokinins Are Abundant and Widespread Among Insect Species. Plants, 9(2), 208. 2. Jones, E., Williams, D. A., & Wheeler, G. S. (2020). Life history and host range determination of Paectes n. sp.–a potential classical biological control agent of Brazilian peppertree in the United States. Biocontrol Science and Technology, 30(1), 1-18. 3. Yunakov, N., Nazarenko, V., Filimonov, R., & Volovnik, S. (2018). A survey of the weevils of Ukraine (Coleoptera: Curculionoidea). Zootaxa, 4404(1), 1-494. 4. Goulet, E. J., Ditommaso, A., & Shields, E. J. (2018). Comparative Study of Mecinus janthiniformis (Coleoptera: Curculionidae) Attack and Simulated Mowing for Control of Linaria dalmatica spp. dalmatica (Plantaginaceae). The Great Lakes Entomologist, 47(1 & 2), 2. 5. Weed, A. S., Milan, J., & Schwarzlaender, M. (2018). Analyses of nine years of citizen-based biological control monitoring of Dalmatian toadflax, Linaria dalmatica (Plantaginaceae) in Idaho, USA. BioControl, 63(3), 449-460. 6. Smith, L., Cristofaro, M., Bon, M. C., De Biase, A., Petanović, R., & Vidović, B. (2018). The importance of cryptic species and subspecific populations in classic biological control of weeds: a North American perspective. BioControl, 63(3), 417-425. 7. Willden, S. A., & Evans, E. W. (2018). Phenology of the Dalmatian toadflax biological control agent Mecinus janthiniformis (Coleoptera: Curculionidae) in Utah. Environmental Entomology, 47(1), 1-7. 8. Wheeler, G. S., Dyer, K., Broggi, E., Ding, J., Purcell, M., & Madeira, P. (2018). Molecular comparisons of native range collections of Gadirtha fusca, a potential biological control agent of Chinese tallowtree. Biocontrol Science and Technology, 28(8), 796-804. 9. Dhileepan, K., Neser, S., Rumiz, D., Raman, A., & Sharma, A. (2017). Host associations of gall- inducing Prodiplosis longifila (Diptera: Cecidomyiidae) from Bolivia: implications for its use as a biological control agent for Jatropha gossypiifolia (Euphorbiaceae). Florida Entomologist, 100(4), 777- 786. 10. Han, T., Lee, W., Lee, S., Park, I. G., & Park, H. (2016). Reassessment of species diversity of the subfamily Denticollinae (Coleoptera: Elateridae) through DNA barcoding. PLoS One, 11(2). 11. Ashfaq, M., & Hebert, P. D. (2016). DNA barcodes for bio-surveillance: regulated and economically important arthropod plant pests. Genome, 59(11), 933-945. 12. Boswell, A., Sing, S. E., & Ward, S. M. (2016). Plastid DNA analysis reveals cryptic hybridization in invasive Dalmatian toadflax (Linaria dalmatica) populations. Invasive Plant Science and Management, 9(2), 112-120. 13. Mitrović, M., Tomanović, Ž., Jakovljević, M., Radović, D., Havelka, J., & Stary, P. (2016). Genetic differentiation of Liparus glabrirostris (Curculionidae: Molytinae) populations from the fragmented habitats of the Alps and Carpathian Mountains. Bulletin of Entomological Research, 106(5), 651-662. 14. Wanat, M., Mazur, M.A., Celadyn, R., Jałoszyński, P., Ruta, R., Kaźmierczak, M., Mocarski, Z., Szypuła, J. and Sienkiewicz, P. (2016). Nowe dane o rozmieszczeniu 50 gatunków ryjkowców (Coleoptera: Curculionoidea) w Polsce. Acta Entomologica Silesiana, 24, 1-20.

35 15. Doddala, P. R., Minor, M. A., Rogers, D. J., & Trewick, S. A. (2015). Fifteen into three does go: morphology, genetics and genitalia confirm taxonomic inflation of New Zealand beetles (Chrysomelidae: Eucolaspis). PLoS One, 10(11). 16. Weed, A. S., & Schwarzländer, M. (2014). Density dependence, precipitation and biological control agent herbivory influence landscape‐scale dynamics of the invasive E urasian plant L inaria dalmatica. Journal of Applied Ecology, 51(3), 825-834. 17. Culos, G. J., & Tyson, R. C. (2014). Response of poikilotherms to thermal aspects of climate change. Ecological Complexity, 20, 293-306. 18. Cariveau, D. P., & Norton, A. P. (2014). Direct effects of a biocontrol agent are greater than indirect effects through flower visitors for the alien plant Dalmatian toadflax (Linaria dalmatica: Scrophulariaceae). Biological Invasions, 16(9), 1951-1960. 19. Moffat, C. E., Lalonde, R. G., Ensing, D. J., De Clerck-Floate, R. A., Grosskopf-Lachat, G., & Pither, J. (2013). Frequency-dependent host species use by a candidate biological control insect within its native European range. Biological Control, 67(3), 498-508. 20. Krosch, M.N., Schutze, M.K., Armstrong, K.F., Boontop, Y., Boykin, L.M., Chapman, T.A., Englezou, A., Cameron, S.L. & Clarke, A.R. (2013). Piecing together an integrative taxonomic puzzle: microsatellite, wing shape and aedeagus length analyses of Bactrocera dorsalis sl (Diptera: Tephritidae) find no evidence of multiple lineages in a proposed contact zone along the Thai/Malay Peninsula. Systematic Entomology, 38(1), 2-13. 21. Henry, C. S., Brooks, S. J., Duelli, P., Johnson, J. B., Wells, M. M., & Mochizuki, A. (2013). Obligatory duetting behaviour in the Chrysoperla carnea‐group of cryptic species (N europtera: C hrysopidae): its role in shaping evolutionary history. Biological Reviews, 88(4), 787-808. 22. De Clerck-Floate, R. A., & Turner, S. C. (2013). Linaria dalmatica (L.) Miller, Dalmatia n Toadflax (Plantaginaceae). Biological Control Programmes in Canada 2001–2012, 342. 23. Clerck-Floate, R. A., & McClay, A. S. (2013). Linaria vulgaris Mill., Yellow Toadflax (Plantaginaceae). Biological Control Programmes in Canada 2001–2012, 354.

Рад под бројем 5: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Multigene sequence data and genetic diversity among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ strains infecting Ulmus spp. in Serbia. Plant Pathology 60, 356–368.

Цитиран 9 пута у виду хетероцитата: 1. Schneider, B., Kätzel, R., & Kube, M. (2020). Widespread occurrence of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’in elm species in Germany. BMC Microbiology, 20(1), 1-12. 2. Maizatul-Suriza, M., Dickinson, M., & Idris, A.S. (2019). Molecular characterization of Phytophthora palmivora responsible for bud rot disease of oil palm in Colombia. World Journal of Microbiology and Biotechnology, 35(3), 44. 3. Marcone, C. (2017). Elm yellows: A phytoplasma disease of concern in forest and landscape ecosystems. Forest Pathology, 47(1), e12324. 4. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., & Kube, M. (2016). Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46(1), 11-21. 5. Katanić, Z., Krstin, L., Ježić, M., Zebec, M., & Ćurković‐Perica, M. (2016). Molecular characterization of elm yellows phytoplasmas in Croatia and their impact on Ulmus spp. Plant Pathology, 65(9), 1430- 1440. 6. Marcone, C. (2015). Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs. Journal of Plant Pathology, 9-36. 7. Li, Y., Piao, C. G., Tian, G. Z., Liu, Z. X., Guo, M. W., Lin, C. L., & Wang, X. Z. (2014). Multilocus sequences confirm the close genetic relationship of four phytoplasmas of peanut witches'‐broom group 16SrII‐A. Journal of Basic Microbiology, 54(8), 818-827. 8. Martini, M., Marcone, C., Lee, I. M., & Firrao, G. (2014). The family Acholeplasmataceae (including phytoplasmas). The Prokaryotes, 469-504. 9. Durante, G., Casati, P., Clair, D., Quaglino, F., Bulgari, D., Boudon‐Padieu, E., & Bianco, P. A. (2012). Sequence analyses of S10‐spc operon among 16SrV group phytoplasmas: phylogenetic relationships and identification of discriminating single nucleotide polymorphisms. Annals of Applied Biology, 161(3), 234-246.

36 Рад под бројем 6: Hernańdez-Vera G., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Caldara R., Gassmann A., Emerson B.C. (2010): Host-associated genetic differentiation in a seed parasitic weevil Rhinusa antirrhini (Coleptera: Curculionidae) revealed by mitochondrial and nuclear sequence data. Molecular Ecology 19(11), 2286-2300.

Цитиран 18 пута у виду хетероцитата: 1. Poveda-Martinez, D., Aguirre, M.B., Logarzo, G., Calderon, L., de la Colina, A., Hight, S., Triapitsyn, S., Diaz-Soltero, H. & Hasson, E. (2019). Untangling the Hypogeococcus pungens species complex (Hemiptera: Pseudococcidae) for Argentina, Australia, and Puerto Rico based on host plant associations and genetic evidence. PLoS One, 14(7). 2. Rattanawannee, A., Wongsa, K., & Duangphakdee, O. (2019). Analysis of Genetic Variation Among Cowpea Aphid (Hemiptera: Aphididae) Populations Evidenced from Mitochondrial and Nuclear DNA Sequences. Annals of the Entomological Society of America, https://doi.org/10.1093/aesa/saz055. 3. De Biase, A., Smith, L., Brunetti, M., Belvedere, S., Primerano, S., Antonini, G., La Marca, A., Audisio, P., Biondi, M. & Cristofaro, M. (2019). Three prospective agents instead of one? Cryptic diversity of the biological control agent Psylliodes chalcomera. Biological Control, 136, p.103998. 4. De-la-Mora, M., Piñero, D., Oyama, K., Farrell, B., Magallón, S., & Núñez-Farfán, J. (2018). Evolution of Trichobaris (Curculionidae) in relation to host plants: Geometric morphometrics, phylogeny and phylogeography. Molecular Phylogenetics and Evolution, 124, 37-49. 5. Tseng, H. Y., Huang, W. S., Jeng, M. L., Villanueva, R. J. T., Nuñeza, O. M., & Lin, C. P. (2018). Complex inter‐island colonization and peripatric founder speciation promote diversification of flightless Pachyrhynchus weevils in the Taiwan–Luzon volcanic belt. Journal of Biogeography, 45(1), 89-100. 6. Wang, Y.Z., Li, B.Y., Hoffmann, A.A., Cao, L.J., Gong, Y.J., Song, W., Zhu, J.Y. & Wei, S.J., (2017). Patterns of genetic variation among geographic and host-plant associated populations of the peach fruit moth Carposina sasakii (Lepidoptera: Carposinidae). BMC Evolutionary Biology, 17(1), 265. 7. De Biase, A., Colonnelli, E., Belvedere, S., La Marca, A., Cristofaro, M., & Smith, L. (2016). Genetic and morphological studies of Trichosirocalus species introduced to North America, Australia and New Zealand for the biological control of thistles. Bulletin of Entomological Research, 106(1), 99-113. 8. Popović, A., Mitrović, M., Petrović, M., Petrović, A., Bursić, V., Marinković, D., & Gvozdenac, S. (2016). Molecular Identification of Ground Beetles on Arable Land. Romanian Biotechnological Letters, 21(2), 11357-11364. 9. Mitrović, M., Tomanović, Ž., Jakovljević, M., Radović, D., Havelka, J., & Stary, P. (2016). Genetic differentiation of Liparus glabrirostris (Curculionidae: Molytinae) populations from the fragmented habitats of the Alps and Carpathian Mountains. Bulletin of Entomological Research, 106(5), 651-662. 10. Hernández‐Roldán, J.L., Dapporto, L., Dincă, V., Vicente, J.C., Hornett, E.A., Šíchová, J., Lukhtanov, V.A., Talavera, G. & Vila, R. (2016). Integrative analyses unveil speciation linked to host plant shift in Spialia butterflies. Molecular Ecology, 25(17), 4267-4284. 11. Van Der Mescht, L., Matthee, S., & Matthee, C. A. (2015). A genetic perspective on the taxonomy and evolution of the medically important flea, Dinopsyllus ellobius (Siphonaptera: Dinopsyllinae), and the resurrection of Dinopsyllus abaris. Biological Journal of the Linnean Society, 116(3), 541-557. 12. Antwi, J. B., Sword, G. A., & Medina, R. F. (2015). Host‐associated differentiation in a highly polyphagous, sexually reproducing insect herbivore. Ecology and Evolution, 5(13), 2533-2543. 13. Leppänen, S. A., Malm, T., Värri, K., & Nyman, T. (2014). A comparative analysis of genetic differentiation across six shared willow host species in leaf-and bud-galling sawflies. PLoS One, 9(12). 14. Kitson, J. J., Warren, B. H., Vincent Florens, F. B., Baider, C., Strasberg, D., & Emerson, B. C. (2013). Molecular characterization of trophic ecology within an island radiation of insect herbivores (Curculionidae: Entiminae: Cratopus). Molecular Ecology, 22(21), 5441-5455. 15. Dickey, A. M., & Medina, R. F. (2012). Host‐associated genetic differentiation in pecan leaf phylloxera. Entomologia Experimentalis et Applicata, 143(2), 127-137. 16. Miao, M., Yang, Z., Patch, H., Huang, Y., Escalante, A. A., & Cui, L. (2012). Plasmodium vivax populations revisited: mitochondrial genomes of temperate strains in Asia suggest ancient population expansion. BMC Evolutionary Biology, 12(1), 22. 17. Gaskin, J.F., Bon, M.C., Cock, M.J., Cristofaro, M., De Biase, A., De Clerck-Floate, R., Ellison, C.A., Hinz, H.L., Hufbauer, R.A., Julien, M.H. & Sforza, R. (2011). Applying molecular-based approaches to classical biological control of weeds. Biological Control, 58(1), 1-21. 18. Kessler, S., Schaerer, S., Delabays, N., Turlings, T. C., Trivellone, V., & Kehrli, P. (2011). Host plant preferences of Hyalesthes obsoletus, the vector of the grapevine yellows disease ‘bois noir’, in Switzerland. Entomologia Experimentalis et Applicata, 139(1), 60-67.

37

Рад под бројем 7: Filippin L., JOVIĆ J., Cvrković T., Forte V., Clair D., Toševski I., Boudon- Padieu E., Borgo M. and Angelini E. (2009): Molecular Peculiarities of Phytoplasmas Associated with Flavescence dorée in Clematis and Grapevine and Preliminary Results on the Role of Dictyophara europaea (L.) as a Vector. Plant Pathology 58(5), 826–837.

Цитиран 58 пута у виду хетероцитата: 1. Oliveira, M.J., Castro, S., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., Sottomayor, M., Santos, C.S., Vasconcelos, M.W. and Carvalho, S.M. (2020). “Flavescence dorée” impacts growth, productivity and ultrastructure of Vitis vinifera plants in Portuguese “Vinhos Verdes” region. Scientia Horticulturae, 261, 108742. 2. Oliveira, M. J. R. A., Roriz, M., Vasconcelos, M. W., Bertaccini, A., & Carvalho, S. M. (2019). Conventional and novel approaches for managing “flavescence dorée” in grapevine: knowledge gaps and future prospects. Plant Pathology, 68(1), 3-17. 3. Plavec, J., Budinšćak, Ž., Križanac, I., Škorić, D., Foissac, X., & Šeruga Musić, M. (2019). Multilocus sequence typing reveals the presence of three distinct flavescence dorée phytoplasma genetic clusters in Croatian vineyards. Plant Pathology, 68(1), 18-30. 4. Alma, A., Lessio, F., & Nickel, H. (2019). Insects as phytoplasma vectors: ecological and epidemiological aspects. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 1-25). Springer, Singapore. 5. Zwolińska, A., Krawczyk, K., Borodynko-Filas, N., & Pospieszny, H. (2019). Non-crop sources of Rapeseed Phyllody phytoplasma (‘Candidatus Phytoplasma asteris’: 16SrI-B and 16SrI-(B/L) L), and closely related strains. Crop Protection, 119, 59-68. 6. Rossi, M., Pegoraro, M., Ripamonti, M., Abbà, S., Beal, D., Giraudo, A., Veratti, F., Malembic-Maher, S., Salar, P., Bosco, D. & Marzachì, C. (2019). Genetic diversity of flavescence dorée phytoplasmas at the vineyard scale. Applied and Environmental Microbiology, 85(10), e03123-18. 7. Galetto, L., Pegoraro, M., Marzachì, C., Rossi, E., Lucchi, A., & Bosco, D. (2019). Potential role of the alien planthopper Ricania speculum as vector of Flavescence dorée phytoplasma. European Journal of Plant Pathology, 154(4), 1103-1110. 8. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N. (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 9. Malembic-Maher, S., Desqué, D., Khalil, D., Salar, P., Danet, J.L., Dubrana-Ourabah, M.P., Duret, S., Ember, I., Acs, Z., Bartola, M.D. & Materazzi, A. (2019). New insights into the emergence of the grapevine" flavescence dorée" epidemics in Europe. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 205-206. 10. Bianco, P. A., Romanazzi, G., Mori, N., Myrie, W., & Bertaccini, A. (2019). Integrated Management of Phytoplasma Diseases. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 237-258). Springer, Singapore. 11. Mehle, N., Jakoš, N., Mešl, M., Miklavc, J., Matko, B., Rot, M., Rus, A.F., Brus, R. & Dermastia, M. (2019). Phytoplasmas associated with declining of hazelnut (Corylus avellana) in Slovenia. European Journal of Plant Pathology, 155(4), 1117-1132. 12. Knezovic, I., Plavec, J., Foissac, X., & Music, M. Š. (2019). Polymorphism of rplF and tufB genes: expanding the MLST scheme for “flavescence dorée” phytoplasma typing in Croatia. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 65-66. 13. Marjanovic, M., Stepanovic, J., Rekanovic, E., Kube, M., & Duduk, B. (2019). Alder yellows phytoplasmas in Alnus species in Serbia. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 57-58. 14. Lessio, F., Bocca, F., & Alma, A. (2019). Development, Spatial Distribution, and Presence on Grapevine of Nymphs of Orientus ishidae (Hemiptera: Cicadellidae), a New Vector of Flavescence Dorée Phytoplasmas. Journal of Economic Entomology, 112(6), 2558-2564. 15. Tessitori, M., La Rosa, R., & Marzachì, C. (2018). Flavescence dorée and bois noir diseases of grapevine are evolving pathosystems. Plant Health Progress, 19(2), 136-138. 16. Mozaffarian, F. (2018). An Identification key to the species of Auchenorrhyncha of Iranian fauna recorded as pests in orchards and a review on the pest status of the species. Zootaxa, 4420(4), 475-501. 17. Alma, A., Lessio, F., Gonella, E., Picciau, L., Mandrioli, M., & Tota, F. (2018). New insights in phytoplasma‐vector interaction: acquisition and inoculation of flavescence dorée phytoplasma by Scaphoideus titanus adults in a short window of time. Annals of Applied Biology, 173(1), 55-62. 18. Zambon, Y., Canel, A., Bertaccini, A., & Contaldo, N. (2018). Molecular diversity of phytoplasmas associated with grapevine yellows disease in north-eastern Italy. Phytopathology, 108(2), 206-214. 19. Constable, F., & Bertaccini, A. (2017). Worldwide distribution and identification of grapevine yellows diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma Agents (pp. 17-46). Springer, Cham.

38 20. Casati, P., Jermini, M., Quaglino, F., Corbani, G., Schaerer, S., Passera, A., Bianco, P.A. & Rigamonti, I.E. (2017). New insights on Flavescence dorée phytoplasma ecology in the vineyard agro‐ecosystem in southern Switzerland. Annals of Applied Biology, 171(1), pp.37-51 21. Jermini, M., & Schoenenberger, N. (2017). Neobiota nel sistema viticolo ticinese: stopria, diversità e impatti. Mem Soc tici Scienze nat e Museo cantstoria nat, 12, 125-140. 22. EFSA Panel on Plant Health (PLH), Jeger, M., Bragard, C., Caffier, D., Candresse, T., Chatzivassiliou, E., Dehnen‐Schmutz, K., Gilioli, G., Jaques Miret, J.A., MacLeod, A. and Navajas Navarro, M. (2016). Risk to plant health of Flavescence dorée for the EU territory. EFSA Journal, 14(12), e04603. 23. Chkhaidze, N. M., Lobjanidze, M. I., Dzmanashvili, I. I., Barjadze, S. Z., & Maghradze, D. N. (2016). Grapevine phytoplasma disease in Georgia. Annals of Agrarian Science, 14(3), 153-162. 24. Galetto, L., Miliordos, D. E., Pegoraro, M., Sacco, D., Veratti, F., Marzachì, C., & Bosco, D. (2016). Acquisition of Flavescence Dorée phytoplasma by Scaphoideus titanus Ball from different grapevine varieties. International journal of molecular sciences, 17(9), 1563. 25. Chuche, J., Boudon-Padieu, E., & Thiéry, D. (2016). Host preferences of the leafhopper Scaphoideus titanus, vector of “flavescence dorée” phytoplasma. Phytopathol Mollicutes, 6, 38-45. 26. Eveillard, S., Jollard, C., Labroussaa, F., Khalil, D., Perrin, M., Desqué, D., Salar, P., Razan, F., Hévin, C., Bordenave, L. & Foissac, X. (2016). Contrasting susceptibilities to Flavescence Dorée in Vitis vinifera, rootstocks and wild Vitis species. Frontiers in Plant Science, 7, 1762. 27. Casati, P., Quaglino, F., Abou-Jawdah, Y., Picciau, L., Cominetti, A., Tedeschi, R., Jawhari, M., Choueiri, E., Sobh, H., Lova, M.M. & Beyrouthy, M., (2016). Wild plants could play a role in the spread of diseases associated with phytoplasmas of pigeon pea witches'-broom group (16SrIX). Journal of Plant Pathology, 71-81. 28. Lessio, F., Picciau, L., Gonella, E., Tota, F., Mandrioli, M., & Alma, A. (2016). The mosaic leafhopper Orientus ishidae: host plants, spatial distribution, infectivity, and transmission of 16SrV phytoplasmas to vines. Bulletin of Insectology 69 (2): 277-289. 29. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70. 30. Marcone, C. (2015). Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs. Journal of Plant Pathology, 9-36. 31. Paris, K. J., Burgess, K., Wright, A. N., & Boyd, R. S. (2015). Impact of insecticide treatment on herbivory and reproductive success of the federally endangered plant Clematis morefieldii Kral. Castanea, 229-242. 32. Plavec, J., Križanac, I., Budinšćak, Ž., Škorić, D., & Musić, M. Š. (2015). A case study of FD and BN phytoplasma variability in Croatia: multigene sequence analysis approach. European Journal of Plant Pathology, 142(3), 591-601. 33. Alma, A., Tedeschi, R., Lessio, F., Picciau, L., Gonella, E., & Ferracini, C. (2015). Insect vectors of plant pathogenic Mollicutes in the Euro-Mediterranean region. Phytopathogenic Mollicutes, 5(2), 53- 73. 34. Trivellone, V., Filippin, L., Jermini, M., & Angelini, E. (2015). Molecular characterization of phytoplasma strains in leafhoppers inhabiting the vineyard agroecosystem in Southern Switzerland. Phytopathogenic Mollicutes, 5(1s), S45-S46. 35. Lessio, F., Portaluri, A., Paparella, F., & Alma, A. (2015). A mathematical model of flavescence dorée epidemiology. Ecological Modelling, 312, 41-53. 36. EFSA Panel on Plant Health (PLH). (2014). Scientific Opinion on pest categorisation of Grapevine Flavescence dorée. EFSA Journal, 12(10), 3851. 37. Chireceanu, C., Tudose, M., Petrescu, A., Mitrea, I., Comsa, M., Cazacu, S., Podosu, A. & Vizitiu, D. (2014). Symptom and insect vector presence associated with yellows diseases in some Romanian vineyards. Phytopathogenic Mollicutes, 4(2), pp.33-40. 38. Jarausch B, Weintraub PG, Sauvion N, Maixner M, & Foissac, X. (2014). Diseases and insect vectors. In: Bertaccini A, ed. Phytoplasma and Phytoplasma Disease Management: How to Reduce their Economic Impact. International Phytoplasmologist Working Group: Bologna, Italy, 111–121. 39. Roggia, C., Caciagli, P., Galetto, L., Pacifico, D., Veratti, F., Bosco, D., & Marzachì, C. (2014). Flavescence dorée phytoplasma titre in field‐infected Barbera and Nebbiolo grapevines. Plant Pathology, 63(1), 31-41. 40. Chuche, J., & Thiéry, D. (2014). Biology and ecology of the Flavescence dorée vector Scaphoideus titanus: a review. Agronomy for Sustainable Development, 34(2), 381-403. 41. Johannesen, J., Foissac, X., Kehrli, P., & Maixner, M. (2012). Impact of vector dispersal and host-plant fidelity on the dissemination of an emerging plant pathogen. PLoS One, 7(12). 42. Foissac, X., & Maixner, M. (2013). Spread of grapevine phytoplasma diseases in Europe. Phytopathogenic Mollicutes, 3(1), 47-50.

39 43. Žežlina, I., Škvarč, A., Bohinc, T., & Trdan, S. (2013). Testing the efficacy of single applications of five insecticides against Scaphoideus titanus on common grapevines. International Journal of Pest Management, 59(1), 1-9. 44. Bosco, D., & Mori, N. (2013). “Flavescence dorée” vector control in Italy. Phytopathogenic Mollicutes, 3(1), 40-43. 45. Koczor, S., Bagarus, A. K., Karap, A. K., Varga, A., & Orosz, A. (2013). A rapidly spreading potential pest, Orientus ishidae identified in Hungary. Bulletin of Insectology, 66(2), 221-224. 46. Durante, G., Casati, P., Clair, D., Quaglino, F., Bulgari, D., Boudon‐Padieu, E., & Bianco, P. A. (2012). Sequence analyses of S10‐spc operon among 16SrV group phytoplasmas: phylogenetic relationships and identification of discriminating single nucleotide polymorphisms. Annals of Applied Biology, 161(3), 234-246. 47. Olivier, C., Vincent, C., Saguez, J., Galka, B., Weintraub, P. G., & Maixner, M. (2012). Leafhoppers and planthoppers: their bionomics, pathogen transmission and management in vineyards. In Arthropod Management in Vineyards: (pp. 253-270). Springer, Dordrecht. 48. Ploaie, P. G., & Chireceanu, C. (2012). Experimental proofs regarding the association of cell wall deficient bacteria (mycoplasmalike organisms, phytoplasmas) with grapevine yellows disease in Romania. Romanian Biotechnological Letters, 17(3), 7261. 49. Mehle, N., Ravnikar, M., Seljak, G., Knapic, V., & Dermastia, M. (2011). The most widespread phytoplasmas, vectors and measures for disease control in Slovenia. Phytopathogenic Mollicutes, 1(2), 65-76. 50. Delić, D., Lolić, B., & Karacić, A. (2011). Screening for phytoplasma presence in West Herzegovina vineyards. Phytopathogenic Mollicutes, 1(2), 87-90. 51. Chireceanu, C., Ploaie, P., Gutue, M., Nicolae, I., Stan, C., & Comsa, M. (2011). Detection of the Auchenorrhyncha fauna associated with grapevine displaying yellows symptoms in Romania. Acta phytopathologica et entomologica hungarica, 46(2), 253-260. 52. Seruga Music, M., Skoric, D., Haluska, I., Krizanac, I., Plavec, J., & Mikec, I. (2011). First Report of Flavescence Dorée-Related Phytoplasma Affecting Grapevines in Croatia. Plant Disease, 95(3), 353. 53. Delić, D., Contaldo, N., Paltrinieri, S., Lolić, B., Đurić, Z., Hrnčić, S., & Bertaccini, A. (2011). Grapevine yellows in Bosnia and Herzegovina: surveys to identify phytoplasmas in grapevine, weeds and insect vectors. Bulletin of Insectology, 64(Supplement) S245-S246. 54. Mehle, N., Rupar, M., Seljak, G., Ravnikar, M., & Dermastia, M. (2011). Molecular diversity of ‘flavescence dorée’phytoplasma strains in Slovenia. Bulletin of Insectology, 64(Supplement), S29-S30. 55. Belli, G., Bianco, P. A., & Conti, M. (2010). Grapevine yellows in Italy: past, present and future. Journal of Plant Pathology, 303-326. 56. Mehle, N., Seljak, G., Rupar, M., Ravnikar, M., & Dermastia, M. (2010). The first detection of a phytoplasma from the 16SrV (Elm yellows) group in the mosaic leafhopper Orientus ishidae. New Disease Reports, 22(11), 2044-0588. 57. Belli, G., Bianco, P. A., & Conti, M. (2010). Invited review grapevine yellows in Italy: past, present and future. Journal of Plant Pathology, 92(2), 301-324. 58. EPPO Reporting Service, NO. 7 PARIS, 2010-07-01, Num. article: 2010/132: Flavescence dorée phytoplasma detected in Clematis vitalba and Dictyophara europaea

Рад под бројем 8: Toševski I., JOVIĆ J., Krstić O., Gassmann A. (2013): PCR-RFLP-based method for reliable discrimination of cryptic species within Mecinus janthinus species complex (Mecinini, Curculionidae) introduced in North America for biological control of invasive toadflaxes. BioControl 58, 563-573.

Цитиран 9 пута у виду хетероцитата: 1. Canavan, K., Canavan, S., Harms, N. E., Lambertini, C., Paterson, I. D., & Thum, R. (2020). The potential for biological control on cryptic plant invasions. Biological Control, 104243. 2. Smith, L., Cristofaro, M., Bon, M. C., De Biase, A., Petanović, R., & Vidović, B. (2018). The importance of cryptic species and subspecific populations in classic biological control of weeds: a North American perspective. BioControl, 63(3), 417-425. 3. Willden, S. A., & Evans, E. W. (2018). Phenology of the Dalmatian toadflax biological control agent Mecinus janthiniformis (Coleoptera: Curculionidae) in Utah. Environmental Entomology, 47(1), 1-7. 4. McCulloch, G. A., Makinson, J. R., Zonneveld, R., Purcell, M. F., Raghu, S., & Walter, G. H. (2018). Assessment of genetic structuring in the Lygodium fern moths Austromusotima camptozonale and Neomusotima conspurcatalis in their native range: Implications for biological control. Biological Control, 121, 8-13.

40 5. Dhileepan, K., Neser, S., Rumiz, D., Raman, A., & Sharma, A. (2017). Host associations of gall- inducing Prodiplosis longifila (Diptera: Cecidomyiidae) from Bolivia: implications for its use as a biological control agent for Jatropha gossypiifolia (Euphorbiaceae). Florida Entomologist, 100(4), 777- 786. 6. Paterson, I.D., Mangan, R., Downie, D.A., Coetzee, J.A., Hill, M.P., Burke, A.M., Downey, P.O., Henry, T.J. & Compton, S.G. (2016). Two in one: cryptic species discovered in biological control agent populations using molecular data and crossbreeding experiments. Ecology and Evolution, 6(17), 6139-6150. 7. Boswell, A., Sing, S. E., & Ward, S. M. (2016). Plastid DNA analysis reveals cryptic hybridization in invasive Dalmatian toadflax (Linaria dalmatica) populations. Invasive Plant Science and Management, 9(2), 112-120. 8. Pratt, P.D., Herdocia, K., Valentin, V., Makinson, J., Purcell, M.F., Mattison, E., Rayamajhi, M.B., Moran, P. & Raghu, S. (2016). Development rate, consumption, and host fidelity of Neostauropus alternus (Walker, 1855) (Lepidoptera: Notodontidae). The Pan-Pacific Entomologist, 92(4), 200-209. 9. Mitrović, M., Tomanović, Ž., Jakovljević, M., Radović, D., Havelka, J., & Stary, P. (2016). Genetic differentiation of Liparus glabrirostris (Curculionidae: Molytinae) populations from the fragmented habitats of the Alps and Carpathian Mountains. Bulletin of Entomological Research, 106(5), 651-662.

Рад под бројем 9: Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf-Dolovac E., Dolovac N., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2013): Characterisation of benzimidazole resistance of Cercospora beticola in Serbia using PCR-based detection of resistance-associated mutations of the β-tubulin gene. European Journal of Plant Pathology 135, 889-902.

Цитиран 11 пута у виду хетероцитата: 1. Duan, Y., Xin, W., Lu, F., Li, T., Li, M., Wu, J., Wang, J. & Zhou, M. (2019). Benzimidazole-and QoI- resistance in Corynespora cassiicola populations from greenhouse-cultivated cucumber: An emerging problem in China. Pesticide Biochemistry and Physiology, 153, 95-105. 2. Yang, Y., Di Zeng, G., Zhang, Y., Xue, R., & Hu, Y. J. (2019). Molecular and Biochemical Characterization of Carbendazim-Resistant Botryodiplodia theobromae Field Isolates. Plant Disease, 103(8), 2076-2082. 3. Kiniec, A., Piszczek, J., & Sitarski, A. (2019). Cercospora leaf spot of sugar beet (Cercospora beticola Sacc.) Part II. Prevention of occurrence, protection against cercospora leaf spot, resistance to fungicides. Progress in Plant Protection, 59(1). 4. Hu, J., Deng, S., Gao, T., Lamour, K., Liu, X., & Ren, H. (2018). Thiophanate-methyl resistance in Sclerotinia homoeocarpa from golf courses in China. Pesticide Biochemistry and Physiology, 152, 84- 89. 5. Hawkins, N. J., & Fraaije, B. A. (2018). Fitness penalties in the evolution of fungicide resistance. Annual Review of Phytopathology, 56, 339-360. 6. Leucker, M., Mahlein, A. K., Steiner, U., & Oerke, E. C. (2016). Improvement of lesion phenotyping in Cercospora beticola–sugar beet interaction by hyperspectral imaging. Phytopathology, 106(2), 177- 184. 7. Hawkins, N. J., & Fraaije, B. A. (2016). Predicting resistance by mutagenesis: lessons from 45 years of MBC resistance. Frontiers in Microbiology, 7, 1814. 8. Rosenzweig, N., Hanson, L.E., Clark, G., Franc, G.D., Stump, W.L., Jiang, Q.W., Stewart, J. & Kirk, W.W. (2015). Use of PCR-RFLP analysis to monitor fungicide resistance in Cercospora beticola populations from sugarbeet (Beta vulgaris) in Michigan, United States. Plant Disease, 99(3), 355-362. 9. Lucas, J. A., Hawkins, N. J., & Fraaije, B. A. (2015). The evolution of fungicide resistance. In Advances in Applied Microbiology (Vol. 90, pp. 29-92). Academic Press. 10. González-Domínguez, E., Rodríguez-Reina, J. M., García-Jiménez, J., & Armengol, J. (2014). Evaluation of fungicides to control loquat scab caused by Fusicladium eriobotryae. Plant Health Progress, 15(3), 88-91. 11. Budakov, D., Nagl, N., Stojšin, V., Bagi, F., Danojević, D., Neher, O.T. & Taški-Ajduković, K. (2014). Sensitivity of Cercospora beticola isolates from Serbia to carbendazim and flutriafol. Crop Protection, 66, 120-126.

41 Рад под бројем 10: Mitrović M., JOVIĆ J., Cvrković T., Krstić O., Trkulja N., Toševski I. (2012): Characterisation of a 16SrII phytoplasma strain associated with bushy stunt of hawkweed oxtongue (Picris hieracioides) in south-eastern Serbia and the role of the leafhopper Neoaliturus fenestratus (Deltocephalinae) as a natural vector. European Journal of Plant Pathology 134, 647–660.

Цитиран 15 пута у виду хетероцитата: 1. Weintraub, P. G., Trivellone, V., & Krüger, K. (2019). The Biology and Ecology of Leafhopper Transmission of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 27-51). Springer, Singapore. 2. Linck, H., & Reineke, A. (2019). Preliminary survey on putative insect vectors for Rubus stunt phytoplasmas. Journal of Applied Entomology, 143(4), 328-332. 3. Alma, A., Lessio, F., & Nickel, H. (2019). Insects as phytoplasma vectors: ecological and epidemiological aspects. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 1-25). Springer, Singapore. 4. ŠafářoVá, D., Lauterer, P., Starý, M., VáLoVá, P., & NaVrátiL, M. (2018). Insight into epidemiological importance of phytoplasma vectors in vineyards in South Moravia, Czech Republic. Plant Protection Science, 54(4), 234-239. 5. Akhtar, K. P., Saleem, M. Y., Yousaf, S., Ullah, N., Rasool, G., & Sarwar, N. (2018). Occurrence, identification and transmission of the phytoplasma associated with tomato big bud disease and identification of its vector and weed host in Pakistan. Archives of Phytopathology and Plant Protection, 51(7-8), 387-398. 6. Thiribhuvanamala, G., Parthasarathy, S., Renukadevi, P., & Rajamani, K. (2018). Incidence of a Candidatus Phytoplasma Associated with Phyllody Disease of Solanum trilobatum. Int. J. Pure App. Biosci, 6(6), 319-323. 7. Pérez-López, E., Luna-Rodríguez, M., Olivier, C. Y., & Dumonceaux, T. J. (2016). The underestimated diversity of phytoplasmas in Latin America. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 66(1), 492-513. 8. Marcone, C., Bellardi, M. G., & Bertaccini, A. (2016). Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic plants. Journal of Plant Pathology, 379-404. 9. Özdemir, Z., & Cagirgan, M. I. (2015). Identification and characterization of a phytoplasma disease of jute (Corchorus olitorius L.) from south-western Turkey. Crop Protection, 74, 1-8. 10. Alma, A., Tedeschi, R., Lessio, F., Picciau, L., Gonella, E., & Ferracini, C. (2015). Insect vectors of plant pathogenic Mollicutes in the Euro-Mediterranean region. Phytopathogenic Mollicutes, 5(2), 53- 73. 11. Ikten, C., Catal, M., Yol, E., Ustun, R., Furat, S., Toker, C., & Uzun, B. (2014). Molecular identification, characterization and transmission of phytoplasmas associated with sesame phyllody in Turkey. European Journal of Plant Pathology, 139(1), 217-229. 12. Landi, L., Isidoro, N., & Riolo, P. (2013). Natural phytoplasma infection of four phloem-feeding Auchenorrhyncha across vineyard agroecosystems in central–eastern Italy. Journal of Economic Entomology, 106(2), 604-613. 13. Akhtar, K. P., Dickinson, M., Shah, T. M., & Sarwar, N. (2013). Natural occurrence, identification and transmission of the phytoplasma associated with flax phyllody and stem fasciation in Pakistan. Phytoparasitica, 41(4), 383-389. 14. Minuz, R. L., Isidoro, N., Casavecchia, S., Burgio, G., & Riolo, P. (2013). Sex-dispersal differences of four phloem-feeding vectors and their relationship to wild-plant abundance in vineyard agroecosystems. Journal of Economic Entomology, 106(6), 2296-2309. 15. ElSayed, A. I., & Boulila, M. (2014). Molecular Identification and Phylogenetic Analysis of Sugarcane Yellow Leaf Phytoplasma (SCYLP) in E gypt. Journal of Phytopathology, 162(2), 89-97

Рад под бројем 11: Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krstić B. (2012): Non-persistently aphid-borne viruses infecting pumpkin and squash in Serbia and partial characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates. European Journal of Plant Pathology 133, 935–947.

Цитиран 11 пута у виду хетероцитата: 1. Pozzi, E., Perotto, M. C., Bertin, S., Manglli, A., Luciani, C., Conci, V. C., & Tomassoli, L. (2020). Molecular variability of watermelon mosaic virus isolates from Argentina. European Journal of Plant Pathology, https://doi.org/10.1007/s10658-020-01965-3.

42 2. Pozzi, E. A., Bruno, C., Luciani, C. E., Celli, M. G., Conci, V. C., & Perotto, M. C. (2020). Relative incidence of cucurbit viruses and relationship with bio-meteorological variables. Australasian Plant Pathology, 49(2), 167-174. 3. Yousaf, M., Anjum, R., Ahmed, N., Zeshan, M. A., Ali, S., & Ghani, M. U. (2020). AJAB. Asian J Agric & Biol, 8(1), 69-74. 4. Kohnić, A., Radulović, M., & Delić, D. (2019). First report of tomato spotted wilt virus on chrysanthemum in Bosnia and Herzegovina. Journal of Plant Pathology, 101(2), 421-421. 5. Sastry, K.S., Mandal, B., Hammond, J., Scott, S.W., Briddon, R.W., Sastry, S.K., Mandal, B., Sano, T. & Hammond, J. (2019). Cucurbita maxima (Pumpkin). Encyclopedia of Plant Viruses and Viroids, pp.731-740. 6. Delić, D., Balech, B., Radulović, M., Đurić, Z., Lolić, B., Santamaria, M., & Đurić, G. (2018). Molecular identification of Tomato spotted wilt virus on pepper and tobacco in Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina). European Journal of Plant Pathology, 150(3), 785-789. 7. Wang, D., & Li, G. (2017). Biological and molecular characterization of Zucchini yellow mosaic virus isolates infecting melon in Xinjiang, China. Canadian Journal of Plant Pathology, 39(1), 48-59. 8. Wang, D., Li, G., & Du, S. S. (2017). Occurrence of viruses infecting melon in Xinjiang of China and molecular characterization of Watermelon mosaic virus isolates. European Journal of Plant Pathology, 147(4), 919-931. 9. Mohsin, M. (2015). Integrated Fungicidal Management for Downy Mildew of Pumpkin (Pseudoperonospora cubensis). Bulletin of Advanced Scientific Research, 1, 02. 10. Lecoq, H., Wipf-Scheibel, C., Nozeran, K., Millot, P., & Desbiez, C. (2014). Comparative molecular epidemiology provides new insights into Zucchini yellow mosaic virus occurrence in France. Virus Research, 186, 135-143. 11. Ali, M., Hussain, M., Raza, M. M., Khan, R. M. M., Hussain, W., Saleem, D., & Abdussamee, H. (2014). Nutritional and chemotherapeutic management strategies of powdery mildew in pumpkin. International Journal of Bio-resource and Stress Management, 5(1), 132-137.

Рад под бројем 12: Bulajić A., Djekić I., JOVIĆ J., Krnjajić S., Vučurović A., Krstić B. (2010): Phytophthora ramorum Occurrence in Ornamentals in Serbia. Plant Disease 94(6), 703-708.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Barber, P.A., Paap, T., Burgess, T.I., Dunstan, W., & Hardy, G.S.J. (2013). A diverse range of Phytophthora species are associated with dying urban trees. Urban Forestry & Urban Greening, 12(4), 569-575. 2. Prospero, S., Vercauteren, A., Heungens, K., Belbahri, L., & Rigling, D. (2013). P hytophthora diversity and the population structure of P hytophthora ramorum in S wiss ornamental nurseries. Plant Pathology, 62(5), 1063-1071. 3. Pérez Sierra, A.M., Mora Sala, B., León Santana, M., García Jiménez, J., & Abad Campos, P. (2012). Enfermedades causadas por en viveros de plantas ornamentales. Boletin de Sanidad Vegetal: Plagas, 38(1), 143-156. 4. Tsopelas, P., Paplomatas, E.J., Tjamos, S.E., Soulioti, N., & Elena, K. (2011). First report of Phytophthora ramorum on Rhododendron in Greece. Plant Disease, 95(2), 223-223.

Рад под бројем 13: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A. and Toševski I. (2009): Stolbur phytoplasma transmission to maize by Reptalus panzeri and the disease cycle of maize redness in Serbia. Phytopathology 99, 1053-1061.

Цитиран 26 пута у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11. 2. Shimomoto, Y., Ikeda, K., Asahina, Y., Yano, K., Oka, M., Oki, T., Yamasaki, J., Takeuchi, S. & Morita, Y. (2020). First report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’associated with pepper chlorosis of sweet pepper, Capsicum annuum L., in Japan. Journal of General Plant Pathology, 86(1), 76-79. 3. Trivellone, V., Ripamonti, M., Angelini, E., Filippin, L., Rossi, M., Marzachí, C., & Galetto, L. (2019). Evidence suggesting interactions between immunodominant membrane protein Imp of Flavescence dorée phytoplasma and protein extracts from distantly related insect species. Journal of Applied Microbiology, 127(6), 1801-1813.

43 4. Alma, A., Lessio, F., & Nickel, H. (2019). Insects as phytoplasma vectors: ecological and epidemiological aspects. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 1-25). Springer, Singapore. 5. de Oliveira, E., Valiūnas, D., Jović, J., Bedendo, I. P., Urbanavičienė, L., & de Oliveira, C. M. (2018). Occurrence and epidemiological aspects of Phytoplasmas in cereals. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 67-89). Springer, Singapore. 6. Sémétey, O., Gaudin, J., Danet, J.L., Salar, P., Theil, S., Fontaine, M., Krausz, M., Chaisse, E., Eveillard, S., Verdin, E. & Foissac, X. (2018). Lavender Decline in France Is Associated with Chronic Infection by Lavender-Specific Strains of “Candidatus Phytoplasma solani”. Applied and Environmental Microbiology, 84(24), pp.e01507-18. 7. Silva, F. G., Passos, E. M., Diniz, L. E., Farias, A. P., Teodoro, A. V., Fernandes, M. F., & Dollet, M. (2018). Rainfall and coconut accession explain the composition and abundance of the community of potential Auchenorrhyncha phytoplasma vectors in Brazil. Environmental Entomology, 47(2), 318-324. 8. Kiprovski, B., Đalović, I., Adamović, D., Mitrović, P., Marjanović-Jeromela, A., Malenčić, Đ., & Popović, T. (2018). Biochemical changes in Oenothera biennis plants infected by ‘Candidatus Phytoplasma solani’. Journal of Plant Pathology, 100(2), 209-214. 9. Rao, G. P., Kumar, M., & Singh, A. K. (2017). First report of ‘Candidatus Phytoplasma asteris’(16SrI- B subgroup) associated with a maize leaf redness disease in India. Phytopathogenic Mollicutes, 7(1), 52-56. 10. Delić, D., Contaldo, N., Lolić, B., Moravčević, Ð., Milošević, D., & Bertaccini, A. (2016). Multigene characterization of'Candidatus Phytoplasma solani'strains infecting pepper, celery and maize in Bosnia and Herzegovina. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), 55-59. 11. Murolo, S., & Romanazzi, G. (2015). In-vineyard population structure of ‘Candidatus Phytoplasma solani’using multilocus sequence typing analysis. Infection, Genetics and Evolution, 31, 221-230. 12. Alma, A., Tedeschi, R., Lessio, F., Picciau, L., Gonella, E., & Ferracini, C. (2015). Insect vectors of plant pathogenic Mollicutes in the Euro-Mediterranean region. Phytopathogenic Mollicutes, 5(2), 53- 73. 13. Plavec, J., Križanac, I., Budinšćak, Ž., Škorić, D., & Musić, M. Š. (2015). A case study of FD and BN phytoplasma variability in Croatia: multigene sequence analysis approach. European Journal of Plant Pathology, 142(3), 591-601. 14. Siewert, C., Luge, T., Duduk, B., Seemüller, E., Büttner, C., Sauer, S., & Kube, M. (2014). Analysis of expressed genes of the bacterium ‘Candidatus Phytoplasma mali’ highlights key features of virulence and metabolism. PLoS One, 9(4). 15. Bertaccini, A., Duduk, B., Paltrinieri, S., & Contaldo, N. (2014). Phytoplasmas and phytoplasma diseases: a severe threat to agriculture. American Journal of Plant Sciences, 5, 1763-1788. 16. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250. 17. Starović, M., Kojic, S., Kuzmanovic, S. T., Stojanovic, S. D., Pavlovic, S., & Josic, D. (2013). First Report of Blueberry Reddening Disease in Serbia Associated with 16SrXII-A (Stolbur) Phytoplasma. Plant Disease, 97(12), 1653-1653. 18. Mitrovic, J., Pavlovic S., & Duduk B. (2013). Survey and multigene characterization of stolbur phytoplasmas on various plant species in Serbia. Phytopathologia Mediterranea 52, 3, 434-441. 19. EPPO official website, Alert list, EPPO RS 2012/035: Maize redness - a disease of maize associated with stolbur phytoplasma. Mini data sheet on Maize redness https://gd.eppo.int/taxon/PHYPSO/documents 20. Lőrinczi, G. (2012). A novel association between Aphaenogaster subterranea (Hymenoptera: Formicidae) and the nymphs of Reptalus panzeri (Hemiptera: Cixiidae). European Journal of Entomology, 109(4), 509-515. 21. Janse, J. D. (2012). Bacterial diseases that may or do emerge, with (possible) economic damage for Europe and the Mediterranean basin: Notes on epidemiology, risks, prevention and management on first occurrence. Journal of Plant Pathology, S5-S29. 22. MacLean, A.M., Sugio, A., Makarova, O.V., Findlay, K.C., Grieve, V.M., Tóth, R., Nicolaisen, M. & Hogenhout, S.A. (2011). Phytoplasma effector SAP54 induces indeterminate leaf-like flower development in Arabidopsis plants. Plant Physiology, 157(2), pp.831-841. 23. Alma, A., & Tedeschi, R. (2011). Emerging phytoplasma diseases: research of the insect vectors. Phytopathogenic Mollicutes, 1(2), 55-58. 24. Fabre, A., Danet, J. L., & Foissac, X. (2011). The stolbur phytoplasma antigenic membrane protein gene stamp is submitted to diversifying positive selection. Gene, 472(1-2), 37-41. 25. Maixner, M. (2011). Recent advances in Bois noir research. Petria, 21(2/3), 95-108.

44 26. Drobnjaković, T., Perić, P., Marčić, D., Picciau, L., Alma, A., Mitrović, J., Duduk, B. & Bertaccini, A. (2010). Leafhoppers and cixiids in phytoplasma-infected carrot fields: species composition and potential phytoplasma vectors. Pesticidi i Fitomedicina, 25(4), 311-318.

Рад под бројем 14: Bulajić A., Djekić I., JOVIĆ J., Krnjajić S., Vučurović A. and Krstić B. (2009): Incidence and Distribution of Iris yellow spot virus on Onion in Serbia. Plant Disease 93, 976-982.

Цитиран 13 пута у виду хетероцитата: 1. Manglli, A., Tomassoli, L., Tiberini, A., Agosteo, G. E., Fontana, A., Pappu, H. R., & Albanese, G. (2020). A survey on the infection of Onion yellow dwarf virus and Iris yellow spot tospovirus in seed and bulb productions systems of onion in Calabria, Italy. European Journal of Plant Pathology, 1-12. 2. Leach, A., Reiners, S., Fuchs, M., & Nault, B. (2017). Evaluating integrated pest management tactics for onion thrips and pathogens they transmit to onion. Agriculture, Ecosystems & Environment, 250, 89-101. 3. Karavina, C., & Gubba, A. (2017). Iris yellow spot virus in Zimbabwe: Incidence, severity and characterization of Allium-infecting isolates. Crop Protection, 94, 69-76. 4. Nekoduka, S., Kobayashi, K., Fuji, S. I., Okuda, M., & Sano, T. (2015). Molecular epidemiology of Impatiens necrotic spot virus on greenhouse ornamental plants in a local area of Japan. Journal of General Plant Pathology, 81(6), 429-438. 5. Smith, E. A., Fuchs, M., Shields, E. J., & Nault, B. A. (2015). Long-distance dispersal potential for onion thrips (Thysanoptera: Thripidae) and Iris yellow spot virus (Bunyaviridae: Tospovirus) in an onion ecosystem. Environmental Entomology, 44(4), 921-930. 6. Bag, S., Schwartz, H. F., Cramer, C. S., Havey, M. J., & Pappu, H. R. (2015). Iris yellow spot virus (T ospovirus: B unyaviridae): from obscurity to research priority. Molecular Plant Pathology, 16(3), 224- 237. 7. Gawande, S. J., Gurav, V. S., Ingle, A. A., & Gopal, J. (2014). First report of Iris yellow spot virus infecting Allium tuberosum in India. Plant Disease, 98(8), 1161-1161. 8. Krauthausen, H. J., Leinhos, G. M., Müller, J., Radtke, P. C., & Jehle, J. A. (2012). Identification and incidence of Iris yellow spot virus in Allium field crops in Southwest Germany. European Journal of Plant Pathology, 134(2), 345-356. 9. Bag, S., Schwartz, H. F., & Pappu, H. R. (2012). Identification and characterization of biologically distinct isolates of Iris yellow spot virus (genus Tospovirus, family Bunyaviridae), a serious pathogen of onion. European Journal of Plant Pathology, 134(1), 97-104. 10. Beikzadeh, N., Jafarpour, B., Rouhani, H., Peters, D., & Hassani-Mehraban, A. (2012). Molecular Diagnosis of Iris Yellow Spot Virus (IYSV) on Onion in Iran. Journal of Agricultural Science and Technology (JAST), 14(5), 1149-1158. 11. Nischwitz, C., Srinivasan, R., Sundaraj, S., Mullis, S. W., McInnes, B., & Gitaitis, R. D. (2012). Geographical Distribution and Survival of Iris yellow spot virus in Spiny Sowthistle, Sonchus asper, in Georgia. Plant disease, 96(8), 1165-1171. 12. Turina, M., Tavella, L., & Ciuffo, M. (2012). Tospoviruses in the Mediterranean area. In Advances in virus research (Vol. 84, pp. 403-437). Academic Press. 13. Gawande, S. J., Khar, A., & Lawande, K. E. (2010). First report of Iris yellow spot virus on garlic in India. Plant disease, 94(8), 1066-1066.

Рад под бројем 15: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Gingery R.E., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Roles of stolbur phytoplasma and Reptalus panzeri (Cixiinae, Auchenorrhyncha) in the epidemiology of Maize redness in Serbia. European Journal of Plant Pathology 118, 85-89.

Цитиран 35 пута у виду хетероцитата: 1. Wei, W., Davis, R. E., Bauchan, G. R., & Zhao, Y. (2019). New Symptoms Identified in Phytoplasma- Infected Plants Reveal Extra Stages of Pathogen-Induced Meristem Fate-Derailment. Molecular Plant- Microbe Interactions, 32(10), 1314-1323. 2. Buoso, S., Pagliari, L., Musetti, R., Martini, M., Marroni, F., Schmidt, W., & Santi, S. (2019). ‘Candidatus Phytoplasma solani’ interferes with the distribution and uptake of iron in tomato. BMC Genomics, 20(1), 703.

45 3. Sémétey O, Gaudin J, Danet JL, Salar P, Theil S, Fontaine M, Krausz M, Chaisse E, Eveillard S, Verdin E, Foissac X. (2018). Lavender Decline in France Is Associated with Chronic Infection by Lavender-Specific Strains of “Candidatus Phytoplasma solani”. Applied and Environmental Microbiology, 84(24), e01507-18. 4. Hossard, L., Guimier, S., Vinatier, F., Barbier, J. M., Delmotte, S., Fontaine, M., & Rivoal, J. B. (2018). Source of Hyalesthes obsoletus Signoret planthopper (Hemiptera: Cixiidae) in southern France and potential effects of landscape. Bulletin of Entomological Research, 108(2), 213-222. 5. Chuche, J., Danet, J. L., Salar, P., Foissac, X., & Thiéry, D. (2016). Transmission of ‘Candidatus Phytoplasma solani’by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology, 169(2), 214-223. 6. Picciau, L., Hoch, H., Asche, M., Tedeschi, R., & Alma, A. (2016). The genus Cixius Latreille, 1804 (Hemiptera, Fulgoromorpha, Cixiidae) in Lebanon with the description of two new species. Zootaxa, 4093(1), 85-102. 7. Ember I, Desque D, Danet JL, Dubrana MP, Duret S, Beven L, Palkovics L, Bisztray GD, Foissac X. (2016). Heterologous expression and antigenicity of STAMP antigenic membrane proteins from different'Candidatus Phytoplasma solani' genetic clusters. Mitteilungen Klosterneuburg, 66 (Suppl.):40-5. 8. Tedeschi R, Picciau L, Quaglino F, Abou‐Jawdah Y, Molino Lova M, Jawhari M, Casati P, Cominetti A, Choueiri E, Abdul‐Nour H, Bianco PA. (2015). A cixiid survey for natural potential vectors of ‘Candidatus Phytoplasma phoenicium’ in Lebanon and preliminary transmission trials. Annals of Applied Biology, 166(3):372-88. 9. Genov, N., Mitrović, J., Genov, M., & Duduk, B. (2014). First report of corn reddening caused by ‘Candidatus Phytoplasma solani’ in Bulgaria. Plant Disease, 98(7), 991-991. 10. Martini, M., Marcone, C., Lee, I. M., & Firrao, G. (2014). The family Acholeplasmataceae (including phytoplasmas). The Prokaryotes, 469-504. 11. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250. 12. Quaglino, F., Zhao, Y., Casati, P., Bulgari, D., Bianco, P. A., Wei, W., & Davis, R. E. (2013). ‘Candidatus Phytoplasma solani’, a novel taxon associated with stolbur-and bois noir-related diseases of plants. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 63(8), 2879-2894. 13. EPPO official website, Alert list, EPPO RS 2012/035: Maize redness - a disease of maize associated with stolbur phytoplasma. Mini data sheet on Maize redness https://gd.eppo.int/taxon/PHYPSO/documents 14. Lőrinczi, G. (2012). A novel association between Aphaenogaster subterranea (Hymenoptera: Formicidae) and the nymphs of Reptalus panzeri (Hemiptera: Cixiidae). European Journal of Entomology, 109(4), 509-515. 15. Bressan, A., Moral García, F. J., & Boudon-Padieu, E. (2011). The prevalence of ‘Candidatus Arsenophonus phytopathogenicus’ infecting the planthopper Pentastiridius leporinus (Hemiptera: Cixiidae) increase nonlinearly with the population abundance in sugar beet fields. Environmental Entomology, 40(6), 1345-1352. 16. Kessler, S., Schaerer, S., Delabays, N., Turlings, T. C., Trivellone, V., & Kehrli, P. (2011). Host plant preferences of Hyalesthes obsoletus, the vector of the grapevine yellows disease ‘bois noir’, in Switzerland. Entomologia Experimentalis et Applicata, 139(1), 60-67. 17. EPPO Reporting Service, NO. 9 PARIS, 2010-09-01, Num. article: 2010/156: Studies on the insect vectors of Stolbur phytoplasma. 18. Bertin, S., Picciau, L., Acs, Z., Alma, A., & Bosco, D. (2010). Molecular differentiation of four Reptalus species (Hemiptera: Cixiidae). Bulletin of Entomological Research, 100(5), 551-558. 19. Bressan, A., Moral García, F. J., Sémétey, O., & Boudon‐Padieu, E. (2010). Spatio‐temporal pattern of Pentastiridius leporinus migration in an ephemeral cropping system. Agricultural and Forest Entomology, 12(1), 59-68. 20. Bressan, A. (2009). Agronomic practices as potential sustainable options for the management of Pentastiridius leporinus (Hemiptera: Cixiidae) in sugar beet crops. Journal of Applied Entomology, 133(9‐10), 760-766. 21. Navrátil, M., Válová, P., Fialová, R., Lauterer, P., Šafářová, D., & Starý, M. (2009). The incidence of stolbur disease and associated yield losses in vegetable crops in South Moravia (Czech Republic). Crop Protection, 28(10), 898-904. 22. Olivier, C. Y., Lowery, D. T., & Stobbs, L. W. (2009). Phytoplasma diseases and their relationships with insect and plant hosts in Canadian horticultural and field crops. The Canadian Entomologist, 141(5), 425-462.

46 23. Pacifico, D., Alma, A., Bagnoli, B., Foissac, X., Pasquini, G., Tessitori, M., & Marzachi, C. (2009). Characterization of Bois noir isolates by restriction fragment length polymorphism of a stolbur-specific putative membrane protein gene. Phytopathology, 99(6), 711-715. 24. Cimerman, A., Pacifico, D., Salar, P., Marzachì, C., & Foissac, X. (2009). Striking diversity of vmp1, a variable gene encoding a putative membrane protein of the stolbur phytoplasma. Applied and Environmental Microbiology, 75(9), 2951-2957. 25. Purar, B., Bekavac, G., Jocković, Đ., Tóth, É. T., Kálmán, L., Raspudić, E., & Dimitrijević, M. (2009). Corn reddening: Occurrence, symptoms and field observations. Cereal Research Communications, 37(1), 121-129. 26. Navrátil, M., Válová, P., Fialová, R., Lauterer, P., Šafářová, D., & Starý, M. (2009). The incidence of stolbur disease and associated yield losses in vegetable crops in South Moravia (Czech Republic). Crop Protection, 28(10), 898-904. 27. Bressan, A., Holzinger, W. E., Nusillard, B., Semetey, O., Gatineau, F., Simonato, M., & Boudon- Padieu, E. (2009). Identification and biological traits of a planthopper from the genus Pentastiridius (Hemiptera: Cixiidae) adapted to an annual cropping rotation. European Journal of Entomology, 106(3), 405. 28. Maixner, M. (2009). Phytoplasma epidemiological systems with multiple plant hosts. Phytoplasmas: genomes, plant hosts and vectors. Eds Weintraub PG, Jones P, CABI United Kingdom, 213-232. 29. Foissac, X., & Wilson, M. R. (2009). Current and possible future distributions of phytoplasma diseases and their vectors. Phytoplasmas: Genomes, Plant Hosts and Vectors, eds PG Weintraub and P. Jones (Wallingford, CT: CABI), 309-324. 30. EPPO Reporting Service, 2008-01, Num. article: 2008/013: Maize redness in Serbia is associated with ‘Candidatus Phytoplasma solani’ and possibly transmitted by Reptalus panzeri. 31. Pinzauti, F., Trivellone, V., & Bagnoli, B. (2008). Ability of Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae) to inoculate stolbur phytoplasma to artificial feeding medium. Annals of Applied Biology, 153(3), 299-305. 32. Ceotto, P., Kergoat, G. J., Rasplus, J. Y., & Bourgoin, T. (2008). Molecular phylogenetics of cixiid planthoppers (Hemiptera: Fulgoromorpha): New insights from combined analyses of mitochondrial and nuclear genes. Molecular Phylogenetics and Evolution, 48(2), 667-678. 33. Bressan, A., Sémétey, O., Nusillard, B., Clair, D., & Boudon-Padieu, E. (2008). Insect vectors (Hemiptera: Cixiidae) and pathogens associated with the disease syndrome “basses richesses” of sugar beet in France. Plant Disease, 92(1), 113-119. 34. Weintraub, P. G. (2007). Insect vectors of phytoplasmas and their control-an update. Bulletin of Insectology, 60(2), 169. 35. Bekavac, G., Purar, B., & Jocković, Ð. (2007). Corn reddening: the disease and breeding for resistance. Journal of Plant Pathology, 397-404.

Рад под бројем 16: Atanasova B., Spasov D., Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T. (2014): First report of alder yellows phytoplasma associated with common alder (Alnus glutinosa) in the Republic of Macedonia. Plant Disease 98(9), 1268-1268.

Цитиран 6 пута у виду хетероцитата: 1. Mehle N, Jakoš N, Mešl M, Miklavc J, Matko B, Rot M, Rus AF, Brus R, Dermastia M. (2019). Phytoplasmas associated with declining of hazelnut (Corylus avellana) in Slovenia. European Journal of Plant Pathology. 1;155(4):1117-32. 2. Martini, M., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2019). Multilocus Genetic Characterization of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 161-200). Springer, Singapore. 3. Strauss, G., & Reisenzein, H. (2018). First detection of “flavescence dorée” phytoplasma in Phlogotettix cyclops (Hemiptera, Cicadellidae) and considerations on its possible role as vector in Austrian vineyards. IOBC-WPRS Bulletin, 139, 12-21. 4. Pietka, J., & Grzywacz, A. (2018). Macrofungi found on black alder Alnus glutinosa (L.) Gaertn. In alder stands showing signs of a dieback. Sylwan, 162(1), 22-31. 5. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., & Kube, M. (2016). Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46(1), 11-21. 6. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70.

47 Рад под бројем 18: Milosavljević A., Pfaf-Dolovac E., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Duduk N., Trkulja N. (2014): First report of Cercospora carotae, causal agent of Cercospora leaf spot of carrot, in Serbia. Plant Disease 98(8), 1153-1153.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Yuan, Y., Zhou, R., Xu, H., Fu, J., Hao, N., & Li, H. (2015). Occurrence of grey leaf spot of Sedum erythrostictum caused by Cercospora cf. pseudokalanchoes in China. Journal of Phytopathology, 163(11-12), 997-1001.

Рад под бројем 19: Kovačević M., Đurić Z., JOVIĆ J., Perković G., Lolić B., Hrnčić S., Toševski I., Delić D. (2014): First report of stolbur phytoplasma associated with Maize redness disease of maize in Bosnia and Herzegovina. Plant Disease 98(3), 418-418.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11. 2. Salehi, M., Esmailzadeh Hosseini, S. A., Salehi, E., & Bertaccini, A. (2018). Detection and characterisation of phytoplasma strains associated with field bindweed witches’ broom disease in Iran. Archives of Phytopathology and Plant Protection, 51(15-16), 803-813. 3. Rao, G. P., Kumar, M., & Singh, A. K. (2017). First report of ‘Candidatus Phytoplasma asteris’(16SrI- B subgroup) associated with a maize leaf redness disease in India. Phytopathogenic Mollicutes, 7(1), 52-56. 4. EPPO official website, Alert list, EPPO RS 2012/035: Maize redness - a disease of maize associated with stolbur phytoplasma. Mini data sheet on Maize redness https://gd.eppo.int/taxon/PHYPSO/documents

Рад под бројем 20: Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2013): First report of alder yellows phytoplasma infecting common and grey alder (Alnus glutinosa and A. incana) in Montenegro. Plant Disease 97(5), 686-686.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Mehle, N., Jakoš, N., Mešl, M., Miklavc, J., Matko, B., Rot, M., Rus, A.F., Brus, R. and Dermastia, M., 2019. Phytoplasmas associated with declining of hazelnut (Corylus avellana) in Slovenia. European Journal of Plant Pathology, 155(4), 1117-1132. 2. Constable, F., & Bertaccini, A. (2017). Worldwide distribution and identification of grapevine yellows diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma Agents (pp. 17-46). Springer, Cham. 3. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., & Kube, M. (2016). Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46(1), 11-21. 4. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70.

Рад под бројем 21: Vučurović A., Bulajić A., Stanković I., Ristić D., Berenji J., JOVIĆ J., Krstić B. (2011): First Report of the Occurrence of Cucurbit aphid-borne yellow virus on Oilseed Pumpkin in Serbia. Plant Disease 95(8), 1035-1035.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Cheewachaiwit, S., Warin, N., Phuangrat, B., Rukpratanporn, S., Gajanandana, O., Balatero, C. H., & Chatchawankanphanich, O. (2017). Incidence and molecular diversity of poleroviruses infecting cucurbit crops and weed plants in Thailand. Archives of Virology, 162(7), 2083-2090.

Рад под бројем 22: Bulajić A., Vučurović A., Stanković I., Ristić D., JOVIĆ J., Stojković B., Krstić B. (2011): First report of Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Serbia. Plant Disease 95(4), 491-491.

48 Цитиран 9 пута у виду хетероцитата: 1. Salgado-Salazar, C., LeBlanc, N., Ismaiel, A., Rivera, Y., Warfield, C. Y., & Crouch, J. A. (2018). Genetic Variation of the Pathogen Causing Impatiens Downy Mildew Predating and Including Twenty- first Century Epidemics on Impatiens walleriana. Plant Disease, 102(12), 2411-2420. 2. Salgado-Salazar, C., Bauchan, G. R., Wallace, E. C., & Crouch, J. A. (2018). Visualization of the impatiens downy mildew pathogen using fluorescence in situ hybridization (FISH). Plant Methods, 14(1), 1-9. 3. Bhattarai, K., Wang, W., Cao, Z., & Deng, Z. (2018). Comparative analysis of impatiens leaf transcriptomes reveal candidate genes for resistance to downy mildew caused by Plasmopara obducens. International Journal of Molecular Sciences, 19(7), 2057. 4. Görg, M., Ploch, S., Kruse, J., Kummer, V., Runge, F., Choi, Y. J., & Thines, M. (2017). Revision of Plasmopara (Oomycota, Peronosporales) parasitic to impatiens. Mycological Progress, 16(8), 791-799. 5. Derevnina, L., Petre, B., Kellner, R., Dagdas, Y.F., Sarowar, M.N., Giannakopoulou, A., De la Concepcion, J.C., Chaparro-Garcia, A., Pennington, H.G., Van West, P. and Kamoun, S., (2016). Emerging oomycete threats to plants and animals. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences, 371(1709), p.20150459. 6. Satou, M., Sugawara, K., Nagashima, S., Tsukamoto, T., & Matsushita, Y. (2013). Downy mildew of busy lizzie caused by Plasmopara obducens in Japan. Journal of General Plant Pathology, 79(3), 205- 208. 7. Palmateer, A. J., Lopez, P., Seijo, T. E., & Peres, N. A. R. (2013). Severe outbreak of downy mildew caused by Plasmopara obducens on Impatiens walleriana in Florida. Plant Disease, 97(5), 687-687. 8. Baysal-Gurel, F., Taylor, N. J., Chatfield, J., & Miller, S. A. (2012). First report of impatiens downy mildew caused by Plasmopara obducens in Ohio. Plant Disease, 96(11), 1699-1699. 9. Petróczy, M., Csejk, G., Pájtli, É., & Palkovics, L. (2012). Plasmopara obducens occurring on Impatiens walleriana hybrids and species in Hungary: Morphological and molecular characterization of the pathogen. Acta Alimentaria, 41(Supplement 1), 171-179.

Рад под бројем 23: Stanković I., Bulajić A., Vučurović A., Ristić D., JOVIĆ J., Krstić B. (2011): First Report of Tomato spotted wilt virus on Gerbera hybrida in Serbia. Plant Disease 95(2), 226.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. He, Z., Guo, J. F., Reitz, S. R., Lei, Z. R., & Wu, S. Y. (2019). A global invasion by the thrip, Frankliniella occidentalis: Current virus vector status and its management. Insect Science doi: 10.1111/1744-7917.12721. 2. Delić, D., Balech, B., Radulović, M., Đurić, Z., Lolić, B., Santamaria, M., & Đurić, G. (2018). Molecular identification of Tomato spotted wilt virus on pepper and tobacco in Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina). European journal of Plant Pathology, 150(3), 785-789. 3. Şafak, F., & Kamberoğlu, M. A. (2017). Detection of Tospoviruses in Ornamental Plants in Hobby Gardens and Landscaping Areas in Adalar District of Istanbul Province. Turkish Journal of Agriculture-Food Science and Technology, 5(9), 1119-1124. 4. Farhood, S., & Hadian, S. (2012). First report of Alternaria leaf spot on Gerbera (Gerbera Jamesonii L.) in North of Iran. Adv. Environ. Biol, 6(2), 621-624.

Рад под бројем 24: Bulajić A., JOVIĆ J., Krnjajić S., Djekić I., Krstić B. (2009): First report of Phytophthora ramorum on Rhododendron sp. in Serbia. Plant Pathology 58(4), 804-804.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Redlin, S. C., Werres, S., & Schröder, T. (2014). Invasive pathogens in plant biosecurity. Case study: Phytophthora ramorum Werres et al.: cause of Sudden Oak Death, ramorum leaf blight and ramorum dieback. In The handbook of Plant Biosecurity (pp. 593-611). Springer.

Рад под бројем 25: Bulajić A., JOVIĆ J., Krnjajić S., Petrov M., Djekić I. and Krstić B. (2008): First report of Iris yellow spot virus on Onion (Allium cepa) in Serbia. Plant Disease 92(8), 1247.

Цитиран 8 пута у виду хетероцитата:

49 1. Muvea, A. M., Subramanian, S., Maniania, N. K., Poehling, H. M., Ekesi, S., & Meyhöfer, R. (2018). Endophytic colonization of onions induces resistance against viruliferous thrips and virus replication. Frontiers in Plant Science, 9, 1785. 2. Bag, S., Rondon, S. I., Druffel, K. L., Riley, D. G., & Pappu, H. R. (2014). Seasonal dynamics of thrips (Thrips tabaci) (Thysanoptera: Thripidae) transmitters of Iris yellow spot virus: a serious viral pathogen of onion bulb and seed crops. Journal of Economic Entomology, 107(1), 75-82. 3. Krauthausen, H. J., Leinhos, G. M., Müller, J., Radtke, P. C., & Jehle, J. A. (2012). Identification and incidence of Iris yellow spot virus in Allium field crops in Southwest Germany. European Journal of Plant Pathology, 134(2), 345-356. 4. Bag, S., Schwartz, H. F., & Pappu, H. R. (2012). Identification and characterization of biologically distinct isolates of Iris yellow spot virus (genus Tospovirus, family Bunyaviridae), a serious pathogen of onion. European Journal of Plant Pathology, 134(1), 97-104. 5. Katis, N. I., Maliogka, V. I., & Dovas, C. I. (2012). Viruses of the genus Allium in the Mediterranean region. In Advances in Virus Research (Vol. 84, pp. 163-208). Academic Press. 6. Tomassoli, L., Tiberini, A., Masenga, V., Vicchi, V., & Turina, M. (2009). Characterization of Iris yellow spot virus isolates from onion crops in northern Italy. Journal of Plant Pathology, 733-739. 7. Pappu, H. R., Jones, R. A. C., & Jain, R. K. (2009). Global status of tospovirus epidemics in diverse cropping systems: successes achieved and challenges ahead. Virus Research, 141(2), 219-236. 8. Bag, S., Druffel, K. L., Salewsky, T., & Pappu, H. R. (2009). Nucleotide sequence and genome organization of the medium RNA of Iris yellow spot virus from the United States. Archives of Virology, 154(4), 715-718.

Рад под бројем 26: Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Petrović A., Krnjajić S., Malembic-Maher S. and Toševski I. (2008): First report of alder yellows phytoplasma on common alder (Alnus glutinosa) in Serbia. Plant Pathology 57(4), 773-773.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70. 2. Holz, S., Duduk, B., Büttner, C., & Kube, M. (2016). Genetic variability of Alder yellows phytoplasma in Alnus glutinosa in its natural Spreewald habitat. Forest Pathology, 46(1), 11-21. 3. Marcone, C. (2015). Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs. Journal of Plant Pathology, 9-36. 4. Griffiths, H. M. (2013). Forest diseases caused by prokaryotes: phytoplasmal and bacterial diseases. Infectious Forest Diseases, 76-96.

Рад под бројем 27: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A, Krnjajić S. and Toševski. I. (2008): New strain of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ infecting Ulmus minor and Ulmus laevis in Serbia. Plant Pathology 57(6), 1174-1174.

Цитиран 6 пута у виду хетероцитата: 1. Marcone, C. (2017). Elm yellows: A phytoplasma disease of concern in forest and landscape ecosystems. Forest Pathology, 47(1), e12324. 2. Katanić, Z., Krstin, L., Ježić, M., Zebec, M., & Ćurković‐Perica, M. (2016). Molecular characterization of elm yellows phytoplasmas in Croatia and their impact on Ulmus spp. Plant Pathology, 65(9), 1430- 1440. 3. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70. 4. Marcone, C. (2015). Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs. Journal of Plant Pathology, 9-36. 5. Eisold, A. M., Kube, M., Holz, S., & Büttner, C. (2015). First report of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ in Ulmus laevis in Germany. Communications in Agricultural and Applied Biological Sciences, 80(3), 575-578. 6. Gao, R., Wang, J., Shao, Y.H., Li, X.D., Yang, B.H., Chang, W.C., Zhao, W.J. and Zhu, S.F., 2011. Molecular identification of a phytoplasma associated with Elm witches’‐broom in China. Forest Pathology, 41(5), 355-360.

50

Рад под бројем 28: Lalević B., Raicević V., Kiković D., Jovanović L., Šurlan-Momirović G., JOVIĆ J., Talaie A.R., Morina F. (2012): Biodegradation of MTBE by bacteria isolated from oil hydrocarbons-contaminated environments. International Journal of Environmental Research 6(1), 81-86.

Цитиран 8 пута у виду хетероцитата: 1. Yousefi, Z., Tahernezhad, Z., Mousavinasab, S. N., Safari, R., & Bekhradnia, A. (2018). Bioremediation of methyl tertiary-butyl ether (MTBE) by three pure bacterial cultures. Environmental Health Engineering and Management Journal, 5(2), 123-128. 2. Sannino, F., Nuzzo, A., Ventorino, V., Pepe, O., & Piccolo, A. (2016). Effective degradation of organic pollutants in aqueous media by microbial strains isolated from soil of a contaminated industrial site. Chemical and Biological Technologies in Agriculture, 3(1), 2. 3. Rezania, S., Ponraj, M., Talaiekhozani, A., Mohamad, S.E., Din, M.F.M., Taib, S.M., Sabbagh, F. and Sairan, F.M. (2015). Perspectives of phytoremediation using water hyacinth for removal of heavy metals, organic and inorganic pollutants in wastewater. Journal of Environmental Management, 163, 125-133. 4. Ventorino, V., Sannino, F., Piccolo, A., Cafaro, V., Carotenuto, R., & Pepe, O. (2014). Methylobacterium populi VP2: plant growth-promoting bacterium isolated from a highly polluted environment for polycyclic aromatic hydrocarbon (PAH) biodegradation. The Scientific World Journal, ID 931793. 5. Amİrabedİn, E., & McIlveen-Wright, D. (2013). A feasibility study of co-firing biomass in the thermal power plant at Soma in order to reduce emissions: an exergy approach. International Journal of Environmental Research, 7(1), 139-154. 6. Moliterni, E., Gómez, R., Rodríguez, L., Fernández, F. J., & Villaseñor, J. (2012). Biosurfactants Production During Diesel Biodegranation by Mixed Microbial Consortia Selected From Polluted Spolls. International Journal of Environmental Research, 6(3), 751-760. 7. Mwinyihija, M. (2012). Application and relevance of biosensors in the tanning industry. International Journal of Environmental Research, 6(4), 969-984. 8. Brisolara, K. F., Reimers, R. S., Whitworth, R. E., & Hutcheson, M. J. (2012). Impact of Treatment Temperature Decline on Stability of Advanced Alkaline Biosolids. International Journal of Environmental Research, 6(4), 925-932.

Рад под бројем 29: Radonjić, S., Hrnčić, S., JOVIĆ J., Cvrković, T., Krstić, O., Krnjajić, S., Toševski, I. (2009): Occurrence and Distribution of Grapevine Yellows Caused by Stolbur Phytoplasma in Montenegro. Journal of Phytopatholology 157, 682-685.

Цитиран 6 пута у виду хетероцитата: 1. Martini, M., Marcone, C., Lee, I. M., & Firrao, G. (2014). The family Acholeplasmataceae (including phytoplasmas). The Prokaryotes, 469-504. 2. Quaglino, F., Zhao, Y., Casati, P., Bulgari, D., Bianco, P. A., Wei, W., & Davis, R. E. (2013). ‘Candidatus Phytoplasma solani’, a novel taxon associated with stolbur-and bois noir-related diseases of plants. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 63(8), 2879-2894. 3. Maixner, M. (2011). Recent advances in Bois noir research. Petria, 21(2/3), 95-108. 4. Ember, I., Acs, Z., Munyaneza, J. E., Crosslin, J. M., & Kolber, M. (2011). Survey and molecular detection of phytoplasmas associated with potato in Romania and southern Russia. European Journal of Plant Pathology, 130(3), 367-377. 5. Kuzmanović, S., Starović, M., Pavlović, S., Gavrilović, V., Aleksić, G., Stojanović, S., & Jošić, D. (2011). Detection of Stolbur phytoplasma on blackberry: A new natural host in Serbia. Genetika, 43(3), 559-568. 6. Delić, D., Contaldo, N., Paltrinieri, S., Lolić, B., Đurić, Z., Hrnčić, S., & Bertaccini, A. (2011). Grapevine yellows in Bosnia and Herzegovina: surveys to identify phytoplasmas in grapevine, weeds and insect vectors. Bulletin of Insectology, 64(Supplement) S245-S246.

Рад под бројем 31: JOVIĆ J., Ember I., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S., Acs Z., Kolber M., Toševski I. (2011): Molecular detection of potato stolbur phytoplasma in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S83-S84.

51

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Gholami, J., Bahar, M., & Talebi, M. (2020). Simultaneous Detection and Direct Identification of Phytoplasmas in the Aster Yellows (16SrI), Clover Proliferation (16SrVI) and Stolbur (16SrXII) Groups Using a Multiplex Nested PCR Assay in Potato Plants. Potato Research, 1-13. 2. Martini, M., Delić, D., Liefting, L., & Montano, H. (2018). Phytoplasmas infecting vegetable, pulse and oil crops. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 31-65). Springer, Singapore. 3. Rao, G. P., Mishra, A., Mishra, M. K., Rao, A., & Goel, S. (2018). Identification and characterization of Candidatus Phytoplasma trifolii (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India. Indian Phytopathology, 71(1), 75-81. 4. Holeva, M. C., Glynos, P. E., Karafla, C. D., Koutsioumari, E. M., Simoglou, K. B., & Eleftheriadis, E. (2014). First report of Candidatus Phytoplasma solani associated with potato Plants in Greece. Plant Disease, 98(12), 1739-1739.

Рад под бројем 32: Acs Z., JOVIĆ J., Ember I., Cvrković T., Nagy Z., Talaber C., Gergely L., Toševski I., Kolber M. (2011): First report of Maize redness disease in Hungary. Bulletin of Insectology 64, S229-S230.

Цитиран 5 пута у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11. 2. Zamorzaeva, I., Bahşiev, A., Belousova, G., Cuzneţova, I., Ignatova, Z., & Tumanova, L. (2018). Molecular diagnosis of phytoplasma in some agricultural crops in Moldova. In Aspecte ameliorative în ameliorarea plantelor (pp. 589-596). 3. Fránová, J., Přibylová, J., Navrátil, M., Šafářová, D., Ember, I., Kölber, M., Süle, S., Cieślińska, M. & Kamińska, M. (2014). Phytoplasma diseases and their vectors in Czech Republic, Hungary and Poland. Phytoplasmas and phytoplasma disease management: how to reduce their economic impact, p.29. 4. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250. 5. EPPO official website, Alert list, EPPO RS 2012/035: Maize redness - a disease of maize associated with stolbur phytoplasma. Mini data sheet on Maize redness https://gd.eppo.int/taxon/PHYPSO/documents

Рад под бројем 33: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjajić S., Krstić O., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Toševski I. (2011): Hosts of stolbur phytoplasma in Maize redness affected fields. Bulletin of Insectology 64, S155-S156.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11. 2. Lolić, B., Perković, G., & Delić, D. (2014). Maize redness disease: current situation in Bosnia and Herzegovina. Phytoplasmas and phytoplasma disease management: how to reduce their economic impact, 143. 3. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250. 4. EPPO official website, Alert list, EPPO RS 2012/035: Maize redness - a disease of maize associated with stolbur phytoplasma. Mini data sheet on Maize redness https://gd.eppo.int/taxon/PHYPSO/documents

Рад под бројем 34: Mitrović M., Toševski I., Krstić O., Cvrković T., Krnjajić S., JOVIĆ J. (2011): A strain of phytoplasma related to 16SrII group in Picris hieracioides L. (Asteraceae) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S241-S242.

Цитиран 2 пута у виду хетероцитата:

52 1. Salehi, M., Rasoulpour, R., & Izadpanah, K. (2016). Molecular characterization, vector identification and partial host range determination of phytoplasmas associated with faba bean phyllody in Iran. Crop Protection, 89, 12-20. 2. Çağlar, B. K., & Elbeaino, T. (2013). A novel phytoplasma associated with witches’ broom disease of Ligustrum ovalifolium in Turkey. European Journal of Plant Pathology, 137(1), 113-117.

Рад под бројем 35: Cvrković T., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Krnjajić S., Toševski I. (2011): Potential new Hemipteran vectors of stolbur phytoplasma in Serbian vineyards. Bulletin of Insectology 64, S129-S130.

Цитиран 11 пута у виду хетероцитата: 1. Rasoulpour, R., Salehi, M., & Bertaccini, A. (2019). Association of a ‘Candidatus Phytoplasma aurantifolia’-related strain with apricot showing European stone fruit yellows symptoms in Iran. 3 Biotech, 9(3), 65. 2. Avramov, Z., & Mihaylov, M. (2019). Spreading of diseases caused by phytoplasma on local and foreign grape varieties grown in Bulgaria from 2005 to 2018. Bulgarian Journal of Agricultural Science, 25(6), 1175-1190. 3. Šafářová, D., Lauterer, P., Starý, M., Válová, P., & NaVrátiL, M. (2018). Insight into epidemiological importance of phytoplasma vectors in vineyards in South Moravia, Czech Republic. Plant Protection Science, 54(4), 234-239. 4. Mozaffarian, F. (2018). An Identification key to the species of Auchenorrhyncha of Iranian fauna recorded as pests in orchards and a review on the pest status of the species. Zootaxa, 4420(4), 475-501. 5. Trivellone, V., Filippin, L., Narduzzi-Wicht, B., & Angelini, E. (2016). A regional-scale survey to define the known and potential vectors of grapevine yellow phytoplasmas in vineyards South of Swiss Alps. European Journal of Plant Pathology, 145(4), 915-927. 6. Chuche, J., Danet, J. L., Salar, P., Foissac, X., & Thiéry, D. (2016). Transmission of ‘Candidatus Phytoplasma solani’by Reptalus quinquecostatus (Hemiptera: Cixiidae). Annals of Applied Biology, 169(2), 214-223. 7. Mozaffarian, F., & Wilson, M. R. (2016). A checklist of the leafhoppers of Iran (Hemiptera: Auchenorrhyncha: Cicadellidae). Zootaxa, 4062(1), 1-63. 8. Taszakowski, A., Walczak, M., & Baran, B. (2015). Reptalus quinquecostatus (Dufour, 1833)(Hemiptera: Fulgoromorpha)–new species of cixiid in Poland. Acta Entomologica Silesiana, 23. 9. Chireceanu, C., Tudose, M., Petrescu, A., Mitrea, I., Comsa, M., Cazacu, S., Podosu, A. & Vizitiu, D. (2014). Symptom and insect vector presence associated with yellows diseases in some Romanian vineyards. Phytopathogenic Mollicutes, 4(2), 33-40. 10. Jarausch B, Weintraub PG, Sauvion N, Maixner M, & Foissac, X. (2014). Diseases and insect vectors. In: Bertaccini A, ed. Phytoplasma and Phytoplasma Disease Management: How to Reduce their Economic Impact. International Phytoplasmologist Working Group: Bologna, Italy, 111–121. 11. Foissac, X., & Maixner, M. (2013). Spread of grapevine phytoplasma diseases in Europe. Phytopathogenic Mollicutes, 3(1), 47-50.

Рад под бројем 36: JOVIĆ J., Krstić O., Toševski I., Gassmann A. (2011): The occurrence of ‘Candidatus phytoplasma rhamni’ in Rhamnus cathartica L. without symptoms. Bulletin of Insectology 64, S227-S228.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Madhupriya, Banyal, N., Dantuluri, VS, R., Manimekalai, R., Rao, G. P., & Khurana, S. P. (2017). Association of different groups of phytoplasma in flower malformation, phyllody, foliar yellowing, and little leaf disease of rose (Rosa sp.). The Journal of Horticultural Science and Biotechnology, 92(4), 424-431. 2. Marcone, C. (2015). Current status of phytoplasma diseases of forest and landscape trees and shrubs. Journal of Plant Pathology, 9-36. 3. Martini, M., Marcone, C., Lee, I. M., & Firrao, G. (2014). The family Acholeplasmataceae (including phytoplasmas). The Prokaryotes, 469-504. 4. Rao, G. P., & Khurana, S. M. P. (2013). ‘Candidatus Phytoplasma asteris’ association with leaf yellows and witches’ broom symptoms of Brachycome species in India. Phytopathogenic Mollicutes, 3(2), 91- 94.

53

Рад под бројем 37: Trkulja N., Ivanović Ž., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., JOVIĆ J., Mitrović M. (2011): Stolbur phytoplasma infection of kale crops (Brassica oleracea var. gemmifera L.) in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S81-S82.

Цитиран 2 путa у виду хетероцитата: 1. Marcone, C., Bellardi, M. G., & Bertaccini, A. (2016). Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic plants. Journal of Plant Pathology, 379-404. 2. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250.

Рад под бројем 38: Ivanović Ž., Trkulja N., Pfaf Dolovac E., Dolovac N., Živković S., JOVIĆ J., Mitrović M. (2011): First report of stolbur phytoplasma infecting celery in Serbia. Bulletin of Insectology 64, S239-S240.

Цитиран 7 пута у виду хетероцитата: 1. Martini, M., Delić, D., Liefting, L., & Montano, H. (2018). Phytoplasmas infecting vegetable, pulse and oil crops. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 31-65). Springer, Singapore. 2. Khasa, E., Rao, A., & Rao, G. P. (2018). Molecular characterization of ‘Clover proliferation’phytoplasma subgroup-D (16SrVI-D) associated with vegetables crops in India. Physiology and Molecular Biology of Plants, 24(2), 203-210. 3. Rao, G. P., Mishra, A., Mishra, M. K., Rao, A., & Goel, S. (2018). Identification and characterization of Candidatus Phytoplasma trifolii (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India. Indian Phytopathology, 71(1), 75-81. 4. Marcone, C., Bellardi, M. G., & Bertaccini, A. (2016). Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic plants. Journal of Plant Pathology, 379-404. 5. Fránová, J., & Špak, J. (2013). First Report of a 16SrI‐C Phytoplasma Infecting Celery (Apium graveolens) with Stunting, Bushy Top and Phyllody in the Czech Republic. Journal of Phytopathology, 161(9), 666-670. 6. Mori, N., Mitrović, J., Smiljković, M., Duduk, N., Paltrinieri, S., Bertaccini, A., & Duduk, B. (2013). Hyalesthes obsoletus in Serbia and its role in the epidemiology of corn reddening. Bulletin of Insectology, 66(2), 245-250. 7. Starović, M., Kuzmanović, S., Gavrilović, V., Aleksić, G., Popović, T., Stojanović, S., & Jošić, D. (2012). Detection and Identification of Two Phytoplasmas (16 S r III‐B and 16 S r XII‐A) From Alfalfa (M edicago sativa) in S erbia. Journal of Phytopathology, 160(11-12), 758-760.

Рад под бројем 39: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Krnjanjić S., Petrović A., Redinbaugh M.G., Pratt R.C., Hogenhout S.A., Toševski I. (2007): Maize Redness in Serbia caused by stolbur phytoplasma is transmitted by Reptalus panzeri. Bulletin of Insectology 60(2), 397-398.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11. 2. Trivellone, V., Filippin, L., Narduzzi-Wicht, B., & Angelini, E. (2016). A regional-scale survey to define the known and potential vectors of grapevine yellow phytoplasmas in vineyards South of Swiss Alps. European Journal of Plant Pathology, 145(4), 915-927. 3. Yang, R., Wang, G., Wang, S., Zhang, D., Wei, L., Chen, H., Li, O. and Hu, X., 2016. Molecular Identification and Diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’Associated with Red‐leaf Disease of Salvia miltiorrhiza in China. Journal of Phytopathology, 164(11-12), 882-889. 4. EPPO Reporting Service, 2008-01, Num. article: 2008/013: Maize redness in Serbia is associated with ‘Candidatus Phytoplasma solani’ and possibly transmitted by Reptalus panzeri

Рад под бројем 40: Filippin L., JOVIĆ J., Forte V., Cvrković T., Toševski I., Borgo M., Angelini E. (2007): Occurrence and diversity of phytoplasmas detected in clematis (Clematis vitalba L.) and their

54 relationships with grapevine Flavescence dorée phytoplasmas. Bulletin of Insectology 60(2), 327- 328.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Alma, A., Sacchi, L., Favia, G., Bandi, C., Daffonchio, D., Bourtzia, K., & Miller, T. A. (2008). Symbiotic microorganisms in leafhopper and planthopper vectors of phytoplasmas in grapevine. Insect Symbiosis, 3, 339-359.

Рад под бројем 41: Krnjajić S., Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J., Petrović A., Forte V., Angelini E., Toševski I. (2007): Occurrence and distribution of Scaphoideus titanus Ball - multiple outbreaks of Flavescence dorée in Serbia. Bulletin of Insectology 60(2), 197-198.

Цитиран 8 пута у виду хетероцитата: 1. Chuche, J., & Thiéry, D. (2014). Biology and ecology of the Flavescence dorée vector Scaphoideus titanus: a review. Agronomy for Sustainable Development, 34(2), 381-403. 2. Papura, D., Burban, C., Van Helden, M., Giresse, X., Nusillard, B., Guillemaud, T., & Kerdelhue, C. (2012). Microsatellite and mitochondrial data provide evidence for a single major introduction for the Neartic leafhopper Scaphoideus titanus in Europe. PLoS One, 7(5). 3. Žežlina, I., Škvarč, A., Bohinc, T., & Trdan, S. (2013). Testing the efficacy of single applications of five insecticides against Scaphoideus titanus on common grapevines. International Journal of Pest Management, 59(1), 1-9. 4. Kuzmanovic, S., Josic, D., Starovic, M., Ivanovic, Z., Popovic, T., Trkulja, N., Bajic-Raymond, S. and Stojanovic, S., 2011. Detection of flavescence Doree phytoplasma strain c on Different grapevine cultivars in serbian vineyarDs. Bulgarian Journal of Agricultural Science, 17(3), pp.325-332. 5. Tancik, J., & Seljak, G. (2017). Occurrence of Scaphoideus titanus Ball and some other Auchenorrhyncha in the Vineyards of Western Slovakia. Plant Protection Science, 53(2), 96-100. 6. Ottati, S., Chiapello, M., Galetto, L., Bosco, D., Marzachì, C., & Abbà, S. (2020). New Viral Sequences Identified in the Flavescence Dorée Phytoplasma Vector Scaphoideus titanus. Viruses, 12(3), 287. 7. Laznik, Žiga, and Stanislav Trdan. "Possibilities of environmentally acceptable control methods of American grapevine leafhopper (Scaphoideus titanus Ball, 1932)." Acta Agriculturae Slovenica 105.2 (2015): 329-335. 8. Benedek, P. (2014). A szőlő veszedelmes, új betegségét okozó Flavescence dorée (FD) fitoplazma és vektor rovarának (Scaphoideus titanus Ball) elterjedési veszélye Magyarországon. Acta Agronomica Óváriensis, 56(1), 75-96.

Рад под бројем 42: Mitrović M., Trivellone V., JOVIĆ J., Cvrković T., Jakovljević M., Kosovac A., Krstić O., Toševski I. (2015): Potential Hemipteran vectors of “stolbur” phytoplasma in potato fields in Serbia. The 3rd meeting of the International Phytoplasmologist Working Group - IPWG 2015, Mauritius, January 14-17, 2015, Phytopathogenic Mollicutes 5(1), 49-50.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Ciancio, A. (2016). Travelling Bacteria: Vectors. In Invertebrate Bacteriology (pp. 145-183). Springer, Dordrecht.

Рад под бројем 43: Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Maixner M., Toševski I., JOVIĆ J. (2013): Microsatellite and mtDNA evidence for genetic differentiation of Hyalesthes obsoletus populations associated with a new major host, stinking hawk’s-beard (Crepis foetida), in Southeast Europe. Proceedings of the 3rd European Bois Noir Workshop, pp.18-19.

Цитиран 3 пута у виду хетероцитата: 1. Moussa, A., Mori, N., Faccincani, M., Pavan, F., Bianco, P. A., & Quaglino, F. (2019). Vitex agnus‐castus cannot be used as trap plant for the vector Hyalesthes obsoletus to prevent infections by ‘Candidatus Phytoplasma solani’in northern Italian vineyards: Experimental evidence. Annals of Applied Biology, 175(3), 302-312.

55 2. Sharon, R., Harari, A.R., Zahavi, T., Raz, R., Dafny‐Yelin, M., Tomer, M., Sofer‐Arad, C., Weintraub, P.G. and Naor, V. (2015). A yellows disease system with differing principal host plants for the obligatory pathogen and its vector. Plant pathology, 64(4), 785-791. 3. Yelin, M.D., Orbach, D., Zahavi, T., Sharon, R., Brudoley, R., Barkai, R.S., Tomer, M., Sofer-Arad, C., Weintraub, P., Mawassi, M. and Naor, V. (2015). The source plant for phytoplasmas in the Israeli vineyards is still a mystery. Phytopathogenic Mollicutes, 5(1s), S73-S74.

Рад под бројем 48: Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., JOVIĆ J. (2012): Presence and distribution of Scaphoideus titanus Ball (Hemiptera: Cicadellidae) in the vineyards of Montenegro. International Symposium: Current Trends in Plant Protection Proceedings, 25 – 28th Septembar 2012, pp. 506-510. UDK: 643.8-275(497.16).

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Riolo, P., Minuz, R. L., Landi, L., Nardi, S., Ricci, E., Righi, M., & Isidoro, N. (2014). Population dynamics and dispersal of Scaphoideus titanus from recently recorded infested areas in central-eastern Italy. Bulletin of Insectology, 67(1), 99-107.

Рад под бројем 53: JOVIĆ J., Cvrković T., Mitrović M., Petrović A., Krstić O., Krnjanjić S., Toševski I. (2010): Genetic variability among ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’ strains infecting elms in Serbia and survey of potential vectors. In: Bertaccini A., Laviña A, Torres E (ed.), Current status and perspectives of phytoplasma disease research and management, Abstract book of the combined meeting of Work Groups 1-4, COST Action FA0807, Sitges, Spain, pp. 18-18.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Schneider, B., Kätzel, R., & Kube, M. (2020). Widespread occurrence of ‘Candidatus Phytoplasma ulmi’in elm species in Germany. BMC Microbiology, 20(1), 1-12. 2. Marcone, C. (2017). Elm yellows: A phytoplasma disease of concern in forest and landscape ecosystems. Forest Pathology, 47(1), e12324. 3. Katanić, Z., Krstin, L., Ježić, M., Zebec, M., & Ćurković‐Perica, M. (2016). Molecular characterization of elm yellows phytoplasmas in Croatia and their impact on Ulmus spp. Plant Pathology, 65(9), 1430- 1440. 4. Marcone, C., & Rao, G. P. (2016). Elm and alder yellows: etiology, symptomatology and epidemiology. Phytopathogenic Mollicutes, 6(2), 63-70.

Рад под бројем 59: Toševski I., JOVIĆ J., Mitrović M., Cvrković T., Krstić O., Krnjajić S. (2011): Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae): a New Pest on Tomato in Serbia. Pesticides and Phytomedicine 26(3), 197-204.

Цитиран 14 пута у виду хетероцитата: 1. Illakwahhi, D., & Srivastava, B. B. (2019). Improving the Efficacy of Abamectin Using Neem Oil in Controlling Tomato Leafminers, Tuta absoluta (Meyrick). Advanced Journal of Chemistry, Section A: Theoretical, Engineering and Applied Chemistry, 2(3) 184, 216-224. 2. Cvetkovska-Gjorgievska, A., Dedov, I., Hristovski, S., Langourov, M., Lazarevska, S., Prelik, D., & Simov, N. (2019). New records of allochtonous, invasive and pest invertebrate species from the Republic of Macedonia. Ecologica Montenegrina, 20, 56-70. 3. Shinthiya, S. C., & Natarajan, N. (2019). Genetic diversity of Tutaabsoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) populations in three districts of Tamil Nadu. Journal of Pharmacognosy and Phytochemistry, 8(3), 894-897. 4. Araya, A., Gebretsadkan, A., Fitiwiy, I., & Yohannes, T. (2018). Effectiveness of phyto-pesticidal extracts against the emerging tomato leaf miner in Northern Ethiopia. Journal of Hill Agriculture, 9(1), 94-100. 5. Balaji, D. R., Jeyarani, R. S., Mohan, S., & Shanmugam, P. S. (2018). Occurrence of South American tomato pinworm, Tuta absoluta (Meyrick)(Lepidoptera: Gelechiidae): An invasive pest in Tamil Nadu, India. Journal of Entomology and Zoology Studies, 6(2), 657-662.

56 6. Machekano, H., Mutamiswa, R., & Nyamukondiwa, C. (2018). Evidence of rapid spread and establishment of Tuta absoluta (Meyrick)(Lepidoptera: Gelechiidae) in semi-arid Botswana. Agriculture & Food Security, 7(1), 48. 7. Retta, A. N., & Berhe, D. H. (2015). Tomato leaf miner–Tuta absoluta (Meyrick), a devastating pest of tomatoes in the highlands of Northern Ethiopia: A call for attention and action. Research Journal of Agriculture and Environmental Management, 4(6), 264-269. 8. Baetan, R., Oltean, I., Rocco, A., & Francesco, P. (2015). Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera Gelechiidae) adult feeding on tomato leaves. notes on the behaviour and the morphology of the parts related. Bulletin of University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine Cluj-Napoca. Agriculture, 72(1), 6-8. 9. Goftishu, M., Seid, A., & Dechassa, N. (2014). Occurrence and population dynamics of tomato leaf miner [Tuta absoluta (Meyrick), Lepidoptera: Gelechiidae] in Eastern Ethiopia. East African Journal of Sciences, 8(1), 59-64. 10. Baetan, R., Oltean, I., Macavei, L. I., Addante, R., & Porcelli, F. (2014). Host plants preferred by Tuta absoluta (Meyrick, 1917) larvae for pupation. Lucrări Științifice, Universitatea de Stiinte Agricole Și Medicină Veterinară" Ion Ionescu de la Brad" Iași, Seria Agronomie, 57(1), 281-282. 11. Đurić, Z., Delić, D., Hrnčić, S., & Radonjić, S. (2014). Distribution and molecular identification of Tuta absoluta (Meyrick, 1917) (Lepidoptera, Gelechiidae) populations in Bosnia and Herzegovina and Montenegro. Polish journal of Entomology, 83(2), 121-129. 12. Radwan, E. M., & Taha, H. S. (2012). Toxic and biochemical effects of different insecticides on the tomato leafminer, Tuta absoluta (Meyrick) (Lepidoptera: Gelechiidae). Egyptian Academic Journal of Biological Sciences, F. Toxicology & Pest Control, 4(1), 1-10. 13. Farid, A., Amine, H. M., Ismail, O., Lamari, N., & Fatma, D. (2012). Suivi de l’évolution de la population de Tuta absoluta Meyrick (Gelichiidae), un nouveau ravageur de la tomate sous serre à Biskra (sud-est d’Algérie). Entomologie faunistique-Faunistic Entomology. 14. Nawrot, J., & Lipa, J. J. (2012). Significance of invasive alien species in plant protection. Progress in Plant Protection, 52(2), 449-452.

Рад под бројем 60: Toševski I., Milenković S., Krstić O., Kosovac A., Jakovljević M., Mitrović M., Cvrković T., JOVIĆ J. (2014): Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) (Diptera: Drosophilidae), a new invasive pest in Serbia. Plant Protection 65(3), 99-104.

Цитиран 9 пута у виду хетероцитата: 1. Willbrand, B. N., & Pfeiffer, D. G. (2019). Brown rice vinegar as an olfactory field attractant for Drosophila suzukii (Matsumura) and Zaprionus indianus Gupta (Diptera: Drosophilidae) in cherimoya in Maui, Hawaii, with implications for attractant specificity between species and estimation of relative abundance. Insects, 10(3), 80. 2. Marjanović, M., & Tanasković, S. (2019). Efficiency of different types of traps in mass trapping Drosophila suzukii (Diptera, Drosophilidae) in raspberry plantings. Acta Agriculturae Serbica, 24(47), 71-81. 3. Lavrinienko, A., Kesäniemi, J., Watts, P. C., Serga, S., Pascual, M., Mestres, F., & Kozeretska, I. (2017). First record of the invasive pest Drosophila suzukii in Ukraine indicates multiple sources of invasion. Journal of Pest Science, 90(2), 421-429. 4. Firlej, A., & Vanoosthuyse, F. (2017). La Drosophile à Ailes Tachetées, un Ravageur des Petits Fruits au Québec. Institut de Recherche et de Développement en Agroenvironnement (IRDA) et Partenaires. 5. Orhan, A., Aslantaș, R., Önder, B. Ș., & Tozlu, G. (2016). First record of the invasive vinegar fly Drosophila suzukii (Matsumura)(Diptera: Drosophilidae) from eastern Turkey. Turkish Journal of Zoology, 40(2), 290-293. 6. Asplen, M.K., Anfora, G., Biondi, A., Choi, D.S., Chu, D., Daane, K.M., Gibert, P., Gutierrez, A.P., Hoelmer, K.A., Hutchison, W.D. & Isaacs, R. (2015). Invasion biology of spotted wing Drosophila (Drosophila suzukii): a global perspective and future priorities. Journal of Pest Science, 88(3), 469- 494. 7. Kim, M. J., Kim, J. S., Park, J. S., Choi, D. S., Park, J., & Kim, I. (2015). Oviposition and development potential of the spotted‐wing drosophila, D rosophila suzukii (D iptera: D rosophilidae), on uninjured C ampbell E arly grape. Entomological Research, 45(6), 354-359. 8. Łabanowska, B. H., & Piotrowski, W. (2015). The spotted wing drosophila Drosophila suzukii (Matsumura, 1931)–Monitoring and first records in Poland. Journal of Horticultural Research, 23(2), 49-57.

57 9. Radonjic, S., & Hrncic, S. (2015). First record of spotted wing drosophila Drosophila suzukii (Diptera: Drosophilidae) in Montenegro. Pestic. Phytomed., 30(1), 35–40.

Рад под бројем 63: Krstić O., Radonjić S., Hrnčić S., Cvrković T., Mitrović M., Kosovac A., Toševski I., JOVIĆ J. (2012): Diverzitet faune Auchenorrhyncha u vinogradima Crne Gore. Zaštita Bilja 63(2), 107-112.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Nickel, H., (2016) Die nearktische Bläulingszikade Metcalfa pruinosa (Say, 1830) nun auch in Deutschland und der Nordschweiz. Entomo Helvetica, 9:129-136.

Рад под бројем 90: Atanasova B., Jakovljević M., Spasov D., JOVIĆ J., Mitrović M., Toševski I., Cvrković T. (2015): The molecular epidemiology of bois noir grapevine yellows caused by 'Candidatus Phytoplasma solani' in the Republic of Macedonia. European Journal of Plant Pathology 142(4), 759-770.

Цитиран 13 пута у виду хетероцитата: 1. Shimomoto, Y., Ikeda, K., Asahina, Y., Yano, K., Oka, M., Oki, T., Yamasaki, J., Takeuchi, S. & Morita, Y. (2020). First report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’associated with pepper chlorosis of sweet pepper, Capsicum annuum L., in Japan. Journal of General Plant Pathology, 86(1), 76-79. 2. Rossi, M., Samarzija, I., Šeruga-Musić, M., & Galetto, L. (2019). Diversity and Functional Importance of Phytoplasma Membrane Proteins. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 69-88). Springer, Singapore. 3. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N. (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 4. Martini, M., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2019). Multilocus Genetic Characterization of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 161-200). Springer, Singapore. 5. Balakishiyeva, G., Bayramova, J., Mammadov, A., Salar, P., Danet, J.L., Ember, I., Verdin, E., Foissac, X. & Huseynova, I. (2018). Important genetic diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ related strains associated with bois noir grapevine yellows and planthoppers in Azerbaijan. European Journal of Plant Pathology, 151(4), 937-946. 6. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Rizzo, D., Stefani, L., Bartolini, L., Casati, P., Luvisi, A., Quaglino, F. & Materazzi, A. (2018). Prevalence of a ‘Candidatus Phytoplasma solani’strain, so far associated only with other hosts, in Bois Noir‐affected grapevines within Tuscan vineyards. Annals of Applied Biology, 173(3), 202-212. 7. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Casati, P., Luvisi, A., Rizzo, D., Bianco, P.A., Quaglino, F. & Materazzi, A. (2018). Molecular Typing of Bois Noir Phytoplasma Strains in the Chianti Classico Area (Tuscany, Central Italy) and Their Association with Symptom Severity in Vitis vinifera ‘Sangiovese’. Phytopathology, 108(3), 362-373. 8. Šafářová, D., Lauterer, P., Starý, M., Válová, P., & NaVrátiL, M. (2018). Insight into epidemiological importance of phytoplasma vectors in vineyards in South Moravia, Czech Republic. Plant Protection Science, 54(4), 234-239. 9. Delic, D., Balech, B., Radulovic, M., Lolic, B., Karacic, A., Vukosavljevic, V., Uric, G. & Cvetkovic, T.J. (2016). Vmp1 and stamp genes variability of'Candidatus phytoplasma solani'in Bosnian and Herzegovinian grapevine. European Journal of Plant Pathology, 145(1), 221-225. 10. Riedle-Bauer, M., Brader, G., & Hack, R. (2016). Analysis of Bois noir epidemiology in Austrian vineyards by molecular characterization of'Candidatus Phytoplasma solani'strains. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), 12-16. 11. Trivellone, V., Filippin, L., Narduzzi-Wicht, B., & Angelini, E. (2016). A regional-scale survey to define the known and potential vectors of grapevine yellow phytoplasmas in vineyards South of Swiss Alps. European Journal of Plant Pathology, 145(4), 915-927. 12. Quaglino, F., Maghradze, D., Casati, P., Chkhaidze, N., Lobjanidze, M., Ravasio, A., Passera, A., Venturini, G., Failla, O. & Bianco, P.A. (2016). Identification and characterization of new ‘Candidatus Phytoplasma solani’strains associated with bois noir disease in Vitis vinifera L. cultivars showing a range of symptom severity in Georgia, the Caucasus region. Plant Disease, 100(5), 904-915.

58 13. Marchi, G., Cinelli, T., Rizzo, D., Stefani, L., Goti, E., Della Bartola, M., Luvisi, A., Panattoni, A. & Materazzi, A. (2015). Occurrence of different phytoplasma infections in wild herbaceous dicots growing in vineyards affected by bois noir in Tuscany (Italy). Phytopathologia Mediterranea, 504-515.

Рад под бројем 91: Trkulja N., Milosavljević A., Stanisavljević R., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I., Bošković J. (2015): Occurrence of Cercospora beticola populations resistant to benzimidazoles and demethylation-inhibiting fungicides in Serbia and their impact on disease management. Crop Protection 75, 80-87.

Цитиран 9 пута у виду хетероцитата: 1. Tedford, S. L., Burlakoti, R. R., Schaafsma, A. W., & Trueman, C. L. (2019). Optimizing management of cercospora leaf spot (Cercospora beticola) of sugarbeet in the wake of fungicide resistance. Canadian Journal of Plant Pathology, 41(1), 35-46. 2. Liu, Y. H., Yuan, S. K., Hu, X. R., & Zhang, C. Q. (2019). Shift of Sensitivity in Botrytis cinerea to Benzimidazole Fungicides in Strawberry Greenhouse Ascribing to the Rising-lowering of E198A Subpopulation and its Visual, On-site Monitoring by Loop-mediated Isothermal Amplification. Scientific Reports, 9(1), 1-7. 3. Bošković, J., & Žuža, M. (2019). Impact of genetically modified plants in environment. Journal of Agronomy, 19. 4. Wang, H. C., & Zhang, C. Q. (2018). Multi-resistance to thiophanate-methyl, diethofencarb, and procymidone among Alternaria alternata populations from tobacco plants, and the management of tobacco brown spot with azoxystrobin. Phytoparasitica, 46(5), 677-687. 5. El Housni, Z., Ezrari, S., Tahiri, A., Ouijja, A., & Lahlali, R. (2018). First report of benzimidazole, DMI and QoI-insensitive Cercospora beticola in sugar beet in Morocco. New Disease Reports, 38, 17- 17. 6. Trueman, C. L., Hanson, L. E., Somohano, P., & Rosenzweig, N. (2017). First report of DMI- insensitive Cercospora beticola on sugar beet in Ontario, Canada. New Disease Reports, 36(20), 2044- 0588. 7. Zhang, Y., Di Wang, H., & Zhang, C. Q. (2016). Management of benzimidazole fungicide resistance in eggplant brown rot (Phomopsis vexans) with pyraclostrobin. Phytoparasitica, 44(3), 313-324. 8. Avižienytė, D., Brazienė, Z., Romaneckas, K., & Marcinkevičius, A. (2016). Efficacy of fungicides in sugar beet crops. Zemdirbyste-Agriculture, 103(2). 9. Bošković, J., Hojka, Z., Zečević, V., Prodanović, R., & Vukić, M. (2016). Significant resources of sustainable agriculture and organic food production system in Serbia. Acta Agriculturae Serbica, 21(41), 65-83.

Рад под бројем 96: JOVIĆ J., Riedle-Bauer M., Chuche J. (2019): Vector Role of Cixiids and Other Planthopper Species. In: Bertaccini A., Weintraub P.G., Rao G.P., Mori N., Eds. Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II: Transmission and Management of Phytoplasma Associated Diseases. Springer Singapore, 79-113. https://doi.org/10.1007/978-981-13-2832-9_4

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Loecker, B., & Holzinger, W. E. (2019). Revision of the Australian planthopper genus Chidaea Emeljanov with a redescription of Cixius sidnicus Stål, 1859 (Hemiptera: Auchenorrhyncha: Fulgoromorpha: Cixiidae). Zootaxa, 4691(5).

Рад под бројем 97: de Oliveira E., Valiūnas D., JOVIĆ J., Bedendo I.P. Urbanavičienė L., de Oliveira C.M. (2018): Occurrence and Epidemiological Aspects of Phytoplasmas in Cereals. In: Rao G.P., Bertaccini A., Fiore N., Liefting L.W., Eds. Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma-Associated Diseases. Springer Singapore, 67- 89. https://doi.org/10.1007/978-981-13-0119-3_3

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Jurga, M., & Zwolińska, A. (2020). Phytoplasmas in Poaceae species: a threat to the most important cereal crops in Europe. Journal of Plant Pathology, 1-11.

59

Рад под бројем 99: Stepanović S., Kosovac A., Krstić O., JOVIĆ J., Toševski I. (2016): Morphology versus DNA barcoding: two sides of the same coin. A case study of Ceutorhynchus erysimi and C. contractus identification. Insect Science 23, 638-648.

Цитиран 5 пута у виду хетероцитата: 1. Hu, Y., Gao, M.Z., Huang, P., Zhou, H.L., Ma, Y.B., Zhou, M.Y., Cheng, S.Y., Xie, H.G. & Lv, Z.Y. (2019). Taxonomic integrative and phylogenetic identification of the first recorded Triatoma rubrofasciata in Zhangzhou, Fujian Province and Maoming, Guangdong Province, China. Infectious Diseases of Poverty, 8(1), pp.1-11. 2. Lesieur, V., Martin, J. F., Hinz, H. L., Fumanal, B., Sobhian, R., & Bon, M. C. (2018). Implications of a phylogeographic approach for the selection of Ceutorhynchus assimilis as a potential biological control agent for Lepidium draba. Biological Control, 123, 43-52. 3. Smith, L., Cristofaro, M., Bon, M.C., De Biase, A., Petanović, R. and Vidović, B. (2018). The importance of cryptic species and subspecific populations in classic biological control of weeds: a North American perspective. BioControl, 63(3), 417-425. 4. Zhao, W. Q., Zhao, Q., Li, M., Wei, J., Zhang, X. X., & Zhang, H. F. (2017). DNA barcoding of Chinese species of the genus Eurydema Laporte, 1833 (Hemiptera: Pentatomidae). Zootaxa, 4286(2), 151-175. 5. Mitrović, M., Tomanović, Ž., Jakovljević, M., Radović, D., Havelka, J., & Stary, P. (2016). Genetic differentiation of Liparus glabrirostris (Curculionidae: Molytinae) populations from the fragmented habitats of the Alps and Carpathian Mountains. Bulletin of entomological research, 106(5), 651-662.

Рад под бројем 100: Jakovljević M., JOVIĆ J., Mitrović M., Krstić O., Kosovac A., Toševski I., Cvrković T. (2015): Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae), a natural vector of 16SrIII-B phytoplasma causing multiple inflorescence disease of Cirsium arvense. Annals of Applied Biology 167, 406-419.

Цитиран 5 пута у виду хетероцитата: 1. Pérez-Mejía, F. A., Ortega-Arenas, L. D., Bautista-Martínez, N., Blanco-Rodríguez, E., & López- Buenfil, J. A. (2020). Cicadélidos1 Asociados a Arándano2 en Jalisco, México. Southwestern Entomologist, 45(1), 275-288. 2. Alma, A., Lessio, F., & Nickel, H. (2019). Insects as phytoplasma vectors: ecological and epidemiological aspects. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 1-25). Springer, Singapore. 3. Girsova, N. V., Bottner-Parker, K. D., Bogoutdinov, D. Z., Meshkov, Y. I., Mozhaeva, K. A., Kastalyeva, T. B., & Lee, M. (2016). Diverse phytoplasmas associated with potato stolbur and other related potato diseases in Russia. European Journal of Plant Pathology, 145(1), 139-153. 4. Šafárová, D., Zemánek, T., Válová, P., & Navrátil, M. (2016). ‘Candidatus Phytoplasma cirsii’, a novel taxon from creeping thistle [Cirsium arvense (L.) Scop.]. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 66(4), 1745-1753. 5. Marcone, C., Bellardi, M. G., & Bertaccini, A. (2016). Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic plants. Journal of Plant Pathology, 379-404.

Рад под бројем 101: Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Mitrović M., Marinković S., Toševski I., Cvrković T. (2020): Diversity of phytoplasmas identified in the polyphagous leafhopper Euscelis incisus (Cicadellidae, Deltocephalinae) in Serbia: pathogen inventory, epidemiological significance and vectoring potential. European Journal of Plant Pathology 156(1), 201-221.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Pierro, R., Panattoni, A., Passera, A., Materazzi, A., Luvisi, A., Loni, A., Ginanni, M., Lucchi, A., Bianco, P.A. and Quaglino, F., (2020). Proposal of A New Bois Noir Epidemiological Pattern Related to ‘Candidatus Phytoplasma Solani’ Strains Characterized by A Possible Moderate Virulence in Tuscany. Pathogens, 9(4), 268.

60 Рад под бројем 102: Sedlarević A., Morina F., Toševski I., Tosti T., JOVIĆ J., Krstić O., Veljović- Jovanović S. (2019): Resource allocation in response to herbivory and gall formation in Linaria vulgaris. Plant Physiology and Biochemistry 135, 224-232.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Moghaddam, G. A., Rezayatmand, Z., Esfahani, M. N., & Khozaei, M. (2019). Genetic defense analysis of tomatoes in response to early blight disease, Alternaria alternata. Plant Physiology and Biochemistry, 142, 500-509.

Рад под бројем 103: Kosovac A., Jakovljević M., Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2019): Role of plant-specialized Hyalesthes obsoletus associated with Convolvulus arvensis and Crepis foetida in the transmission of 'Candidatus Phytoplasma solani'-inflicted Bois noir disease of grapevine in Serbia. European Journal of Plant Pathology 153(1), 183-195.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Pierro, R., Panattoni, A., Passera, A., Materazzi, A., Luvisi, A., Loni, A., Ginanni, M., Lucchi, A., Bianco, P.A. & Quaglino, F. (2020). Proposal of A New Bois Noir Epidemiological Pattern Related to ‘Candidatus Phytoplasma Solani’ Strains Characterized by A Possible Moderate Virulence in Tuscany. Pathogens, 9(4), 268. 2. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N., (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 3. Moussa, A., Mori, N., Faccincani, M., Pavan, F., Bianco, P. A., & Quaglino, F. (2019). Vitex agnus‐castus cannot be used as trap plant for the vector Hyalesthes obsoletus to prevent infections by ‘Candidatus Phytoplasma solani’in northern Italian vineyards: Experimental evidence. Annals of Applied Biology, 175(3), 302-312. 4. Pierro, R., Materazzi, A., Luvisi, A., Quaglino, F., Loni, A., Lucchi, A., & Panattoni, A. (2019). New insights on “bois noir” epidemiology in the Chianti Classico area, Tuscany. Phytopathogenic Mollicutes, 9(1), 39-40.

Рад под бројем 104: Toševski I., Sing S.E., De Clerck-Floate R., McClay A., Weaver D.K., Schwarzländer M., Krstić O., JOVIĆ J., Gassmann A. (2018): Twenty-five years after: post- introduction association of Mecinus janthinus s.l. with invasive host toadflaxes Linaria vulgaris and L. dalmatica in North America. Annals of Applied Biology 173(1), 16-34.

Цитиран 2 пута у виду хетероцитата: 1. De Biase, A., Smith, L., Brunetti, M., Belvedere, S., Primerano, S., Antonini, G., La Marca, A., Audisio, P., Biondi, M. and Cristofaro, M. (2019). Three prospective agents instead of one? Cryptic diversity of the biological control agent Psylliodes chalcomera. Biological Control, 136, p.103998. 2. Willden, S. A., & Evans, E. W. (2019). Summer Development and Survivorship of the Weed Biocontrol Agent, Mecinus janthiniformis (Coleoptera: Curculionidae), Within Stems of Its Host, Dalmatian Toadflax (Lamiales: Plantaginaceae), in Utah. Environmental Entomology, 48(3), 533-539.

Рад под бројем 105: Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., JOVIĆ J. (2018): Widespread plant specialization in the polyphagous planthopper Hyalesthes obsoletus (Cixiidae), a major vector of stolbur phytoplasma: evidence of cryptic speciation. PLoS ONE 13(5): e0196969.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Sémétey, O., Gaudin, J., Danet, J.L., Salar, P., Theil, S., Fontaine, M., Krausz, M., Chaisse, E., Eveillard, S., Verdin, E. and Foissac, X. (2018). Lavender Decline in France Is Associated with Chronic Infection by Lavender-Specific Strains of “Candidatus Phytoplasma solani”. Applied and Environmental Microbioloy, 84(24), pp.e01507-18.

61 Рад под бројем 106: Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Radonjić S., Hrnčić S., Toševski I., JOVIĆ J. (2018): Wolbachia infection in natural populations of Dictyophara europaea, an alternative vector of grapevine Flavescence dorée phytoplasma: effects and interactions. Annals of Applied Biology 172(1), 47-64.

Цитиран 2 пута у виду хетероцитата: 1. Plavec, J., Budinšćak, Ž., Križanac, I., Škorić, D., Foissac, X., & Šeruga Musić, M. (2019). Multilocus sequence typing reveals the presence of three distinct flavescence dorée phytoplasma genetic clusters in Croatian vineyards. Plant Pathology, 68(1), 18-30. 2. Gonella, E., Tedeschi, R., Crotti, E., & Alma, A. (2019). Multiple guests in a single host: interactions across symbiotic and phytopathogenic bacteria in phloem‐feeding vectors–a review. Entomologia Experimentalis et Applicata, 167(3), 171-185.

Рад под бројем 107: Trkulja N., Milosavljević A., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. Khan M.F.R., Secor G.A. (2017): Molecular and experimental evidence of multi-resistance of Cercospora beticola field populations to MBC, DMI and QoI fungicides. European Journal of Plant Pathology 149(4), 895-910.

Цитиран 3 пута у виду хетероцитата: 1. Imbusch, F., Erven, T., & Varrelmann, M. Catch me if you can–Auf der Spur der Cercospora-Sporen. 14. Göttinger Zuckerrübentagung, 5. September 2019, 36. 2. Козарь, Е. Г., Ветрова, С. А., Енгалычева, И. А., & Федорова, М. И. (2019). Оценка устойчивости селекционного материала свеклы столовой к церкоспорозу на фоне эпифитотии в условиях защищенного грунта Московской области. Овощи России, (6), 124-132. 3. Mahmoudi, S. B., Saffarian Abbaszadeh, M., Abbasi, S., & Farrokhinejad, R. (2018). Genetic diversity and pathogenic variability among Cercospora beticola Sacc. isolates causing leaf spot of sugar beet in Iran. Journal of Crop Protection, 7(2), 207-217.

Рад под бројем 108: Stojković B., Sayadi A., Đorđević M., JOVIĆ J., Savković U., Arnqvist G. (2017): Divergent evolution of lifespan associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution 71(1), 160-166.

Цитиран 4 пута у виду хетероцитата: 1. Kramer, P., & Bressan, P. (2019). Mitochondria inspire a lifestyle. Cellular and Molecular Basis of Mitochondrial Inheritance: Mitochondrial Disease and Fitness, 105-126. 2. Lajbner, Z., Pnini, R., Camus, M. F., Miller, J., & Dowling, D. K. (2018). Experimental evidence that thermal selection shapes mitochondrial genome evolution. Scientific reports, 8(1), 1-12. 3. Láruson, Á. J. (2017). Rates and relations of mitochondrial genome evolution across the Echinoidea, with special focus on the superfamily Odontophora. Ecology and evolution, 7(13), 4543-4551. 4. McAssey, E. (2017). Digest: Selection on life histories drives the formation of functional mitonuclear associations. Evolution, 71(2), 491-492.

Рад под бројем 109: Kosovac A., Radonjić S., Hrnčić S., Krstić O., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Molecular tracing of the transmission routes of bois noir in Mediterranean vineyards of Montenegro and experimental evidence for the epidemiological role of Vitex agnus-castus (Lamiaceae) and associated Hyalesthes obsoletus (Cixiidae). Plant Pathology 65(2), 285-298.

Цитиран 28 пута у виду хетероцитата: 1. Véronique, M. J., François, B., Gaël, T., Peccoud, J., Gérard, L., & Nicolas, S. (2020). Multi-scale spatial genetic structure of the vector-borne pathogen ‘Candidatus Phytoplasma prunorum’ in orchards and in wild habitats. Scientific Reports, 10(1). 2. Pierro, R., Panattoni, A., Passera, A., Materazzi, A., Luvisi, A., Loni, A., Ginanni, M., Lucchi, A., Bianco, P.A. and Quaglino, F., 2020. Proposal of A New Bois Noir Epidemiological Pattern Related to ‘Candidatus Phytoplasma Solani’Strains Characterized by A Possible Moderate Virulence in Tuscany. Pathogens, 9(4), p.268.

62 3. Marie-Jeanne, V., Bonnot, F., Thébaud, G., Peccoud, J., Labonne, G., & Sauvion, N. (2020). Multi- scale spatial genetic structure of the vector-borne pathogen ‘Candidatus Phytoplasma prunorum’in orchards and in wild habitats. Scientific Reports, 10(1), 1-13. 4. Landi, L., Murolo, S., & Romanazzi, G. (2019). Detection of ‘Candidatus Phytoplasma solani’in roots from Bois noir symptomatic and recovered grapevines. Scientific Reports, 9(1), 1-12. 5. Martini, M., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2019). Multilocus Genetic Characterization of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 161-200). Springer, Singapore. 6. Afzali, M., Mostafavi, A., & Shamspur, T. (2019). Designing an Au/reduced graphene oxide modified carbon paste electrode for the electrochemical quantification of agnuside. Sensors and Actuators B: Chemical, 290, 188-194. 7. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N. (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 8. Bianco, P. A., Romanazzi, G., Mori, N., Myrie, W., & Bertaccini, A. (2019). Integrated Management of Phytoplasma Diseases. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 237-258). Springer, Singapore. 9. Haghighi, T. M., Saharkhiz, M. J., & Naddaf, F. (2019). Ontogenetic variability of Vitex pseudo- negundo essential oil and its phytotoxic activity. Scientia Horticulturae, 257, 108735. 10. Sémétey, O., Gaudin, J., Danet, J.L., Salar, P., Theil, S., Fontaine, M., Krausz, M., Chaisse, E., Eveillard, S., Verdin, E. & Foissac, X. (2018). Lavender Decline in France Is Associated with Chronic Infection by Lavender-Specific Strains of “Candidatus Phytoplasma solani”. Applied and Environmental Microbiology, 84(24), e01507-18. 11. Plavec, J., Budinšćak, Ž., Križanac, I., Ivančan, G., Samaržija, I., Škorić, D., Foissac, X. and Musić, M.Š. (2018) Genetic Diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’Strains Associated with “Bois Noir” Disease in Croatian Vineyards. In 5th European Bois Noir Workshop. 12. de Oliveira, E., Valiūnas, D., Jović, J., Bedendo, I. P., Urbanavičienė, L., & de Oliveira, C. M. (2018). Occurrence and epidemiological aspects of Phytoplasmas in cereals. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 67-89). Springer, Singapore. 13. Tessitori, M., La Rosa, R., & Marzachì, C. (2018). Flavescence dorée and bois noir diseases of grapevine are evolving pathosystems. Plant Health Progress, 19(2), 136-138. 14. Chuche, J., Danet, J. L., Rivoal, J. B., Arricau-Bouvery, N., & Thiéry, D. (2018). Minor cultures as hosts for vectors of extensive crop diseases: Does Salvia sclarea act as a pathogen and vector reservoir for lavender decline?. Journal of Pest Science, 91(1), 145-155. 15. Balakishiyeva, G., Bayramova, J., Mammadov, A., Salar, P., Danet, J.L., Ember, I., Verdin, E., Foissac, X. & Huseynova, I. (2018). Important genetic diversity of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ related strains associated with bois noir grapevine yellows and planthoppers in Azerbaijan. European Journal of Plant Pathology, 151(4), 937-946. 16. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Rizzo, D., Stefani, L., Bartolini, L., Casati, P., Luvisi, A., Quaglino, F. & Materazzi, A. (2018). Prevalence of a ‘Candidatus Phytoplasma solani’strain, so far associated only with other hosts, in Bois Noir‐affected grapevines within Tuscan vineyards. Annals of Applied Biology, 173(3), 202-212. 17. Angelini, E., Constable, F., Duduk, B., Fiore, N., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2018). Grapevine phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 123-151). Springer, Singapore. 18. Lidor, O., Dror, O., Hamershlak, D., Shoshana, N., Belausov, E., Zahavi, T., Mozes‐Daube, N., Naor, V., Zchori‐Fein, E., Iasur‐Kruh, L. & Bahar, O. (2018). Introduction of a putative biocontrol agent into a range of phytoplasma‐and liberibacter‐susceptible crop plants. Pest Management Science, 74(4), 811- 819. 19. Pierro, R., Passera, A., Panattoni, A., Casati, P., Luvisi, A., Rizzo, D., Bianco, P.A., Quaglino, F. & Materazzi, A. (2018). Molecular Typing of Bois Noir Phytoplasma Strains in the Chianti Classico Area (Tuscany, Central Italy) and Their Association with Symptom Severity in Vitis vinifera ‘Sangiovese’. Phytopathology, 108(3), 362-373. 20. Casati, P., Jermini, M., Quaglino, F., Corbani, G., Schaerer, S., Passera, A., Bianco, P.A. & Rigamonti, I.E. (2017). New insights on Flavescence dorée phytoplasma ecology in the vineyard agro‐ecosystem in southern Switzerland. Annals of Applied Biology, 171(1), 37-51. 21. Riolo, P., Minuz, R. L., Peri, E., & Isidoro, N. (2017). Behavioral responses of Hyalesthes obsoletus to host-plant volatiles cues. Arthropod-Plant Interactions, 11(1), 71-78. 22. Constable, F., & Bertaccini, A. (2017). Worldwide distribution and identification of grapevine yellows diseases. In Grapevine Yellows Diseases and Their Phytoplasma Agents (pp. 17-46). Springer, Cham.

63 23. Haghighi, T. M., Saharkhiz, M. J., Khosravi, A. R., Fard, F. R., & Moein, M. (2017). Essential oil content and composition of Vitex pseudo-negundo in Iran varies with ecotype and plant organ. Industrial crops and products, 109, 53-59. 24. Marcone, C., Bellardi, M. G., & Bertaccini, A. (2016). Phytoplasma diseases of medicinal and aromatic plants. Journal of Plant Pathology, 379-404. 25. Quaglino, F., Maghradze, D., Casati, P., Chkhaidze, N., Lobjanidze, M., Ravasio, A., Passera, A., Venturini, G., Failla, O. & Bianco, P.A. (2016). Identification and characterization of new ‘Candidatus Phytoplasma solani’strains associated with bois noir disease in Vitis vinifera L. cultivars showing a range of symptom severity in Georgia, the Caucasus region. Plant Disease, 100(5), 904-915. 26. Delić, D., Balech, B., Radulović, M., Lolić, B., Karačić, A., Vukosavljević, V., Đurić, G. and Cvetković, T.J., 2016. Vmp1 and stamp genes variability of ‘Candidatus phytoplasma solani’in Bosnian and Herzegovinian grapevine. European Journal of Plant Pathology, 145(1), 221-225. 27. Brader, G., Aryan, A., Wischnitzki, E., & Riedle-Bauer, M. (2016). Strain dependent symptoms and expression of stolbur phytoplasma genes in the experimental host Catharanthus roseus. Mitteilungen Klosterneuburg, 66(Suppl.), 84-88. 28. Marchi, G., Cinelli, T., Rizzo, D., Stefani, L., Goti, E., Della Bartola, M., Luvisi, A., Panattoni, A. & Materazzi, A. (2015). Occurrence of different phytoplasma infections in wild herbaceous dicots growing in vineyards affected by bois noir in Tuscany (Italy). Phytopathologia Mediterranea, 504-515.

Рад под бројем 110: Krstić O., Cvrković T., Mitrović M., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Dictyophara europaea (Hemiptera: Fulgoromorpha: Dictyopharidae): description of immatures, biology and host plant associations. Bulletin of Entomological Research 106, 395-405.

Цитиран 5 пута у виду хетероцитата: 1. Lenicov, A. M. M. D. R., Hernádez, M. C., Sosa, A. J., & Oleiro, M. I. (2020). The genus Cuernavaca (Hemiptera: Dictyopharidae), associated with Pontederiaceae in South America, with redescription and new records of C. inexacta (Walker). Papéis Avulsos de Zoologia, 60. 2. Alma, A., Lessio, F., & Nickel, H. (2019). Insects as phytoplasma vectors: ecological and epidemiological aspects. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II (pp. 1-25). Springer, Singapore. 3. Quaglino, F., Sanna, F., Moussa, A., Faccincani, M., Passera, A., Casati, P., Bianco, P.A. & Mori, N., (2019). Identification and ecology of alternative insect vectors of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ to grapevine. Scientific Reports, 9(1), 1-11. 4. Song, Z. S., Bartlett, C. R., O'Brien, L. B., Liang, A. P., & Bourgoin, T. (2018). Morphological phylogeny of Dictyopharidae (Hemiptera: Fulgoromorpha). Systematic Entomology, 43(4), 637-658. 5. Song, Z. S., Malenovský, I., Chen, J. Q., Deckert, J., & Liang, A. P. (2018). Taxonomic review of the planthopper genus Orthopagus (Hemiptera, Fulgoromorpha, Dictyopharidae), with descriptions of two new species. Zoosystematics and Evolution, 94, 369.

Рад под бројем 111: Mitrović M., Jakovljević M., JOVIĆ J., Krstić O., Kosovac A., Trivellone V., Jermini M., Toševski I., Cvrković T. (2016): 'Candidatus Phytoplasma solani' genotypes associated with potato stolbur in Serbia and the role of Hyalesthes obsoletus and Reptalus panzeri (Hemiptera, Cixiidae) as natural vector. European Journal of Plant Pathology 144(3), 619-630.

Цитиран 3 пута у виду хетероцитата: 1. Martini, M., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2019). Multilocus Genetic Characterization of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 161-200). Springer, Singapore. 2. Chuche, J., Danet, J. L., Rivoal, J. B., Arricau-Bouvery, N., & Thiéry, D. (2018). Minor cultures as hosts for vectors of extensive crop diseases: Does Salvia sclarea act as a pathogen and vector reservoir for lavender decline?. Journal of pest science, 91(1), 145-155. 3. Martini, M., Delić, D., Liefting, L., & Montano, H. (2018). Phytoplasmas infecting vegetable, pulse and oil crops. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 31-65). Springer, Singapore.

Рад под бројем 112: Radonjić S., Hrnčić S., Kosovac A., Krstić O., Mitrović M., JOVIĆ J., Toševski I. (2016): First Report of ‘Candidatus Phytoplasma solani’ Associated With Potato Stolbur Disease in Montenegro. Plant Disease 100(8), 1775-1775.

64

Цитиран 3 пута у виду хетероцитата: 1. Martini, M., Quaglino, F., & Bertaccini, A. (2019). Multilocus Genetic Characterization of Phytoplasmas. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-III (pp. 161-200). Springer, Singapore. 2. Martini, M., Delić, D., Liefting, L., & Montano, H. (2018). Phytoplasmas infecting vegetable, pulse and oil crops. In Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I (pp. 31-65). Springer, Singapore. 3. Rao, G. P., Mishra, A., Mishra, M. K., Rao, A., & Goel, S. (2018). Identification and characterization of Candidatus Phytoplasma trifolii (16SrVI-D) inducing shoot proliferation disease of potato in India. Indian Phytopathology, 71(1), 75-81.

Рад под бројем 113: Trkulja N., Pfaf-Dolovac E., Milosavljević A., Bošković J., JOVIĆ J., Toševski I., Mitrović M. (2016): First report of QoI resistance in Botrytis cinerea isolates causing gray mold in strawberry fields in Serbia. Plant Disease 100(1), 221-221.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Li, Y., Cai, Y., Liang, Y., Ji, P., & Xu, L. (2020). Assessment of antifungal activities of a biocontrol bacterium BA17 for managing postharvest gray mold of green bean caused by Botrytis cinerea. Postharvest Biology and Technology, 161, 111086.

Рад под бројем 116: Hamidović S., Teodorović S., Lalević B., Jovičić-Petrović J., JOVIĆ J., Kiković D., Raicević V. (2016): Bioremediation potential assessment of plant growth-promoting autochthonous bacteria: a lignite mine case study. Polish Journal of Environmental Studies 25(1), 113-119.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Radulović, O., Petrić, M., Raspor, M., Tadić, V., Jovanović, P., & Zečević, V. (2019). Assessment of in vitro Multiplication of Lemna minor in the Presence of Phenol: Plant/Bacteria System for Potential Bioremediation-Part I. Polish Journal of Environmental Studies, 28(2).

Рад под бројем 127: Kosovac A., Johannesen J., Krstić O., Mitrović M., Cvrković T., Toševski I., JOVIĆ J. (2016): Is Hyalesthes obsoletus a species complex undergoing cryptic speciation? More evidence of host-associated genetic differentiation in Southeast Europe. Proceedings of the 4th European Bois Noir Workshop, Klosterneuburg, Austria, March 9-11, 2016, Mitteilungen Klosterneuburg 66(1), 24-25.

Цитиран 1 пут у виду хетероцитата: 1. Ember, I., Bodor, P., Zsófi, Z., Pálfi, Z., Ladányi, M., Pásti, G., Deák, T., Nyitrainé, D.S., Bálo, B., Szekeres, A. and Bencsik, O. (2018). Bois noir affects the yield and wine quality of Vitis vinifera L. cv.‘Chardonnay’. European Journal of Plant Pathology, 152(1), 185-197.

5.4.2. Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Сви публиковани радови кандидата припадају типу експерименталних радова у области биолошких наука. Просечан број аутора по раду, за период после избора у звање виши научни сарадник износи 7,34. Од публикованих радова са SCI листе (24), шест имају више од 7 коаутора, и то два рада са 8 коаутора (радови 115 и 125), три рада са 9 коаутора (радови 104, 111 и 126) и један рад са 25 коаутора (98). Научна област истраживања и радови кандидата подразумевају међународну сарадњу и ангажовање већег броја истраживача у циљу сагледавања и решавања научне проблематике на ширем географском подручју југоисточне Европе или Европе у целини. Истраживања економски значајних инсеката, епидемиологије биљних болести које преносе инсекти, као и истраживања у области биолошке контроле подразумевају теренски рад на

65 широком географском подручју, експерименталан рад и лабораторијски рад на молекуларној идентификацији и карактеризацији циљних организама, па је јасно да се таква интердисциплинарна истраживања могу обавити само ангажовањем већег броја истраживача. Међутим, у свим истраживањима др Јелена Јовић је имала значајну улогу у осмишљавању, реализацији и координацији истраживања.

5.4.3. Степен самосталности у научноистраживачком раду и улога у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству

У осмишљавању и реализацији радова који се односе на области које кандидат истражује, др Јелена Јовић је дала суштински истраживачки допринос. Ово се посебно односи на осмишљавање и развијање истраживања у области изучавања молекуларне епидемиологије биљних болести узрокованих фитоплазмама и векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha. Истраживања која се односе на молекуларну идентификацију и карактеризацију организама, као и филогенетске и филогеографске анализе, методолошки су осмишљена и лабораторијски реализована од стране др Јелене Јовић. Кандидаткиња је активно учествовала у теренским истраживањима и у осмишљавању експеримената утврђивања епидемиологије биљних болести и биологије инсеката вектора, као и у теренским истраживањима и експерименталним тестирањима агенаса за биолошку контролу инвазивних корова. Значајан број научних публикација, остварених после избора у звање виши научни сарадник, проистекле су из истраживања спроведених под директним руководством др Јелене Јовић у оквиру докторских дисертација кандидата којима је била ментор. Јасно се види из библиографије др Јелена Јовић да је фокус њених истраживања усмерен ка новим правцима и приступима у изучавању биологије, екологије, филогеније и популационе генетике инсеката, епидемиологије биљних болести и молекуларне карактеризације организама од значаја за пољопривредну производњу. Поред тога, на основу стеченог искуства и развијања нових знања, др Јелена Јовић је значајно допринела имплементацији метода молекуларне биологије у класичној биолошкој контроли на глобалном нивоу. Др Јелена Јовић је остварила значајну међународну сарадњу, која се огледа кроз бројне публикације са иностраним коауторима током сарадње у реализацији међународних пројеката. Треба посебно нагласити, да је кандидат сва публикована истраживања реализовала у оквиру Института за заштиту биља и животну средину у ком је запослена. Током студијских боравака у научним центрима у иностранству др Јелена Јовић је усвојила лабораторијске и биоинформатичке методе и вештине које је затим увела у рутинску употребу у својој лабораторији у оквиру Института за заштиту биља и животну средину и стечено знање пренела сарадницима Института. Др Јелена Јовић је у области примењене ентомологије, карактеризације организама од значаја за пољопривредну производњу и област биолошке контроле, увела у употребу бројне методе молекуларне биологије које данас активно користи већина сарадника Института и други истраживачи са којима сарађује.

5.4.4. Значај радова

Досадашњим научноистраживачким радом и бројем научних публикација остварених у врхунским међународним часописима, др Јелена Јовић је дала значајан научни

66 допринос у области примењене ентомологије, епидемиологије биљних болести које преносе инсекти-вектори и еколошке специјације фитофагних инсеката, а што најбоље илуструје висока цитираност њених радова. Поред неоспорног научног доприноса кандидатових истраживања, изузетан је и практичан допринос у решавању актуелних проблема у пољопривредној производњи. Практичан значај истраживања др Јелене Јовић се најбоље огледа у цитираности њених истраживања у Билтенима међународних организација за праћење економски значајних карантинских штеточина и биљних патогена (EPPO Reporting Service, Bulletin OEPP/EPPO Bulletin и European Food Safety Authority, EFSA). Посебно истичемо да је један од научних радова који је реализован као резултат истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације којом је руководила др Јелена Јовић (рад под бројем 109 у библиографији), а који је публикован 2016. године у часопису Plant Pathology, наведен у индексној бази Web of Science као Highly Cited in Field односно рад у првих 1% најутицајнијих радова у области Plant & Animal Science за 2016. годину.

5.4.5. Допринос кандидата реализацији коауторских радова

Др Јелена Јовић је дала суштински допринос осмишљавању, руковођењу и реализацији коауторских радова. Активно је учествовала у осмишљавању експеримената, дефинисању приоритета и реализацији теренског рада, одабиру лабораторијских процедура и реализацији анализа, сарадњи са иностраним истраживачима, координацији истраживања и писању научних публикација. Важно је напоменути да у библиографији кандидата, не постоје радови који су ван области њених истраживања.

6. Закључак и предлог

Др Јелена Јовић је изузетно продуктиван истраживач и научник од међународног угледа. Своја истраживања објављује у најугледнијим међународним часописима из области епидемиологије болести биљака, ентомологије, екологије, еволуције и агрономије (укупан импакт фактор за целу каријеру 131,6 а од избора у звање виши научни сарадник 59,436). Научне публикације кандидаткиње цитиране су 523 пута у виду хетероцитата, углавном у међународним часописима са SCI листе што потврђује вредност њених научних резултата на међународном нивоу. Истраживања која реализује др Јелена Јовић су наглашено интердисциплинарна, суштински фундаментална, док су по карактеру изузетно значајна и примењива. Њена истраживања из области молекуларне епидемиологије биљних болести узрокованих фитоплазмама, векторске улоге цикада, молекуларне карактеризације инсеката и других организама од значаја за пољопривредну производњу и класичну биолошку контролу допринела су расветљавању епидемиологија економски значајних болести биља које преносе инсекти-вектори, прецизној идентификацији криптичних врста и бољем познавању сложених интеракција инсеката са биљкама домаћинима. Поред објављених публикација, вредност научног доприноса је посебно видљива у великом броју рецензија од стране кандидата у врхунским међународним часописима који се баве наведеним темама. Од посебног значаја је ангажовање др Јелене Јовић у вођењу лабораторије за молекуларну дијагностику Одсека за штеточине биљака, Института за заштиту биља и животну средину, Београд као и менторски рад са младим

67 истраживачима из свог матичног Института, укључујући и трансфер стечених знања и метода према другим научним институцијама у земљи. На основу претходно изложеног, Комисија сматра да на основу критеријума дефинисаних Законом о науци и истраживањима и Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача др Јелена Јовић испуњава све услове за избор у највише научно звање. Из тих разлога Комисија предлаже Наставно-научном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да за кандидата др Јелену Јовић, вишег научног сарадника, донесе предлог одлуке о стицању научног звања научни саветник.

Београд, 10.04.2020. године

КОМИСИЈА:

1...... др Иво Тошевски, научни саветник, Институт за заштиту биља и животну средину у Београду (председник Комисије)

2...... др Жељко Томановић, редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду

3...... др Радмила Петановић, редовни професор у пензији Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, академик САНУ

68

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске струке

Диференцијални услов- потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, Од првог избора у претходно звање до који треба да припадају следећим категоријама: избора у звање Неопходно Остварено XX= Научни сарадник Укупно 16 Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+ M33+M41+M42 ≥ 10 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 6

Виши научни сарадник Укупно 50 Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 ≥ 40 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 30

Научни саветник Укупно 70 176.04

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 173.94 М41+М42+М90 ≥ 50 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 35 152.768

69 Прилог 5. Назив института – факултета који подноси захтев:

Универзитет у Београду, Биолошки факултет Студентски трг 16, 11000 Београд

РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА

I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Јелена Јовић Година рођења: 1979 ЈМБГ: 2608979715078 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Институт за заштиту биља и животну средину, Београд Дипломирала: 03.11. година: 2004. факултет: Биолошки факултет, Универзитет у Београду Магистрирала: - година: - факултет: - Докторирала: 11.12. година: 2009. факултет: Биолошки факултет, Универзитет у Београду Постојеће научно звање: виши научни сарадник Научно звање које се тражи: научни саветник Област науке у којој се тражи звање: Природно-математичка Грана науке у којој се тражи звање: Биологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: Ентомологија Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за биологију

II Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: 09.06.2010. Виши научни сарадник: 30.09.2015.

III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника):

1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10):

број вредност укупно

М11 = / М12 = / М13 = 2 7.0 11.375 М14 = / М15 = / М16 = / 2

М17 = / М18 = / 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна критика; уређивање часописа (М20):

број вредност укупно М21a = 3 10.0 22.174 М21 = 13 8.0 99.428 М21/2 = 6 4.0 24.0 М22 = 1 5.0 4.166 М23 = 1 3.0 3.0 М24 = / М25 = / М26 = / М27 = / М28а = / М28б = / М29а = / М29б = / М29в = /

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):

број вредност укупно М31 = / М32 = / М33 = 11 1.0 9.797 М34 = 2 0.5 1.0 М35 = / М36 = / 4. Монографије националног значаја (М40):

број вредност укупно М41 = / М42 = / М43 = / М44 = / М45 = / М46 = / М47 = / М48 = / М49 = / 5. Радови у часописима националног значаја (М50):

број вредност укупно М51 = / 3

М52 = / М53 = / М54 = / М55 = / М56 = /

6. Зборници скупова националног значаја (М60):

број вредност укупно М61 = / М62 = / М63 = 1 0.5 0.5 М64 = 3 0.2 0.6 М65 = / М66 = /

7. Одбрањена докторска дисертација (М70): број вредност укупно М70 = /

8. Техничка решења (М80) број вредност укупно М81 = / М82 = / М83 = / М84 = / М85 = / М86 = / М87 = /

9. Патенти (М90): број вредност укупно М91 = / М92 = / М93 = / М94 = / М95 = / М96 = / М97 = / М98 = / М99 = /

10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног значаја (M100): број вредност укупно 4

М101 = / М102 = / М103 = / М104 = / М105 = / М106 = / М107 = /

11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (M100): број вредност укупно М108 = / М109 = / М110 = / М111 = / М112 = /

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120):

број вредност укупно М121 = / М122 = / М123 = / М124 = /

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА НАУЧНИ САВЕТНИК

За природно-математичке и медицинске струке

Категоријe публикација Неопходно Остварено Обавезни (1) 50 173.94 M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M90≥ Обавезни (2) 35 152.768 M11+M12+M21+M22+M23 ≥ УКУПНО 70 176.04

5

IV Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1 Правилника):

1. Показатељи успеха у научном раду:

Др Јелена Јовић је истакнути и међународно признати истраживач у области векторске улоге цикада у преношењу фитоплазми и експерт по питању епидемиологије болести црвенила на кукурузу. На основу овог статуса добила је позив од стране Dr Michael R. Wilson (Head of Entomology Section Department of Biodiversity & Systematic Biology National Museum of Wales) организатора Симпозијума о векторима фитоплазми на IX Европском конгресу ентомолога (Phytoplasma Vectors symposium, IX European Congress of Entomology, Budapest, Hungary, 22-27 August 2010) да одржи предавање о епидемиологиуји болести црвенила кукуруза под називом „Maize redness disease – a host shift by Reptalus panzeri?“. На основу истих квалификација, у оквиру сарадње на COST програму FA0807 "Integrated Management of Phytoplasma Epidemics in Different Crop Systems", била је ментор у истраживањима гостујуће колегинице Зорице Ђурић са Универзитета у Бањалуци, у периоду од 12-23.11.2012. године, у оквиру STSM (Short term scientific mission) теме Identification of potential phytoplasma cixiid vectors in maize and grapevine (COST STSM Reference Number: COST-STSM-FA0807-12033). На позив међународног тима уредника две истакнуте монографије међународног значаја које обрађују тематику биљних болести узрокованих фитоплазмама (Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-I: Characterisation and Epidemiology of Phytoplasma-Associated Diseases и Phytoplasmas: Plant Pathogenic Bacteria-II: Transmission and Management of Phytoplasma Associated Diseases), учествовала је као коаутор два поглавља за област епидемиологије болести црвенила на кукурузу и векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha (публикације под бројем 96 и 97). Др Јелена Јовић је рецензент за 15 међународних часописа, од којих је већина урађених рецензија за радове поднете у врхунске међународне часописе и међународне часописе изузетних вредности. Од 2012. године до данас је обавила 56. верификоване рецензије научних радова, о чему су подаци доступни на Publons страници званично потврђених рецензија (https://publons.com/author/711507/jelena- jovic#profile). Др Јелена Јовић је рецензент за следеће међународне научне часописе, са наведеним бројем урађених рецензија и категоризацијом часописа: 1. Annals of Applied Biology, 14 рецензија (IF 2018=1.611; Agriculture,Multidisciplinary 13/57; M21); 2. Plant Disease, 11 рецензија (IF 2018=3.583; Plant Sciences 33/228; M21); 3. European Journal of Plant Pathology, 12 рецензија (IF 2018=1.744; Horticulture 9/36; M21); 4. PLoS One, 3 рецензије (IF 2017=2.766; Multidisciplinary Sciences 15/64; M21); 5. Journal of Pest Science, 2 рецензије (IF 2018=5.133; Entomology 2/98; M21a); 6. Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=2.493; Agronomy 16/89; M21); 7. International Journal of Pest Management, 2 рецензије (IF 2017=1.090; Entomology 43/96; M22); 8. Bulletin of Insectology, 2 рецензије (IF 2018=1.062; Entomology 52/98; M22); 9. Physiology and Molecular Biology of Plants, 2 рецензијe (IF2018=1.539; Plant Sciences 107/228; M22); 6

10. Entomologia Experimentalis et Applicata, 1 рецензија (IF 2018=1.623; Entomology 35/98; M22); 11. Vitis, 1 рецензија (IF 2018=1.367; Horticulture 13/36; M22); 12. Gene, 2 рецензијe (IF 2018=2.638; Genetics & Heredity 823/174; M22); 13. Phytoparasitica, 1 рецензија (IF 2018=1.022; Plant Sciences 160/228; M23); 14. Australasian Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=1.106; Plant Sciences 148/228; M23); 15. Journal of Plant Pathology, 1 рецензија (IF 2018=0.818; Plant Sciences 184/228; M23).

Др Јелена Јовић је у протеклом периоду била рецензент за следеће предлоге пројеката: 1. Националног центра ѕа науку Пољске (National Science Center Poland - NCN: Funding scheme SONATA, grant proposal "Evolution of symbiotic systems of Fulgoromorpha", dr Anna Magdalena Michalik, Jagiellonian University in Cracow, proposal No. 383285, Panel NZ8 - Evolutionary and environmental biology), https://ncn.gov.pl/konkursy/wyniki/2018-02-15- maestro9-harmonia9-sonatabis8-sonata13?language=en; 2. Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС, билатералне пројекте између Републике Србије и Републике Аустрије 2018 – 2019.

2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова:

Др Јелена Јовић је била ментор у изради једног специјалистичког рада и две докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду:

 Специјалистички рад дипл. биол. Јелене Савић под називом „Молекуларна епидемиологија болести Bois noir (црно дрво) изазване столбур фитоплазмом у виноградима Србије”, одбрањен 23.12.2011. године;  За менторе именоване: др Бранка Вуковић-Гачић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 15/478 од 14.10.2011. године);  Докторска дисертација др Оливера Крстића, модул: Еволуциона биологија, под називом "Улога еволуционих интеракција између интрацелуларног ендосимбионта (Wolbachia) и фитоплазме (Flavescence dorée) у променама компоненти адаптивне вредности и правцима еволуције митохондријске ДНК у природним популацијама Dictyophara europaea", одбрањена 25.09.2017. године;  За менторе именоване: др Биљана Стојковић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 15/337 од 13.06.2014. године);  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 106 и 110 у библиографији.  Докторска дисертација др Андрее Косовац, модул: Ентомологија, под називом "Утицај биљке домаћинa на криптичну диференцијацију популација вектора Hyalesthes obsoletus Signoret, 1865 (Hemiptera: Cixiidae) и епидемиолошке путеве преношења 'Candidatus Phytoplasma solani'", одбрањена 21.09.2018. године;  За менторе именовани: др Жељко Томановић, редовни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 33/132 од 12.06.2015. године);  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 103, 105 и 109 у библиографији.

7

Руководила је израдом дела докторске дисертације одбрањене на Универзитету Мегатренд, Факултет за биофарминг:  Докторска дисертација др Ненада Тркуље под називом "Резистентност Cercospora beticola Sacc. на фунгициде из групе бензимидазола и триазола са молекуларном карактеризацијом генетичке основе резистентности" одбрањена 22.02.2013. године.  У комисију за оцену и одбрану докторске дисертације кандидата именовани су: др Јелена Бошковић, редовни професор, ментор, др Слободан Миленковић, ванредни професор и др Јелена Јовић, научни сарадник (бр. одлуке 1452-12 од 26.11.2012. године).  Из дисертације су проистекли заједнички радови кандидата и ментора наведени под редним бројевима 9, 91 и 107 у библиографији.

Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду др Јелена Јовић је именована у Комисију за преглед, оцену и одбрану мастер рада Немање Мишића под називом: "Генетичка диференцијација популација поточне пастрмке (Salmo trutta) Републике Татарстан - Руска Федерација" (бр. 15/509 од 13.07.2012; рад одбрањен 04.02.2013. године). Одлуком Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду која је донета на IV редовној седници 01.02.2013. године именована је у Комисију за оцену испуњености услова и научне заснованости предложене теме за израду докторске дисертације Анђелке Поповић, под насловом: "Интегративно-таксономска анализа одабраних група бумбара (Hymenoptera: Apidae: Bombus subgen. div.) централног дела Балканског полуострва".

Др Јелена Јовић је до сада у више предмета била председник комисија за избор кандидата у научно звање:  научни сарадник, пет кандидата - др Жарко Ивановић, др Виолета Оро, др Ненад Тркуља, др Оливер Крстић и др Андреа Косовац; и  виши научни сарадник, два кандидата - др Жарко Ивановић и др Ненад Тркуља.

Др Јелена Јовић од 2010. године активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу као асистент на предмету "Молекуларна систематика" на докторском студијском програму Биологија Биолошког Факултета Универзитета у Београду. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује, као гостујући предавач, у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету "Примењена ентомологија". Од школске 2011/12. године је предавач на докторском студијском програму Биологија, модул Морфологија, систематика и филогенија животиња (Ентомологија) из предмета: "Молекуларна систематика инсеката" и "Векторска улога инсеката". У следећем акредитационом циклусу докторских студијских програма на Биолошком Факултету Универзитета у Београду (2013-2019) била је ангажована као предавач на програму Биологија, на предмету "Молекуларна систематика" и модулу Ентомологија, из изборних предмета "Молекуларна систематика инсеката" и "Векторска улога инсеката". У новом акредитационом циклусу је пријављена као предавач на предметима "Молекуларна систематика", "Ентомологија - виши курс" и "Методе у ентомологији". 8

На основу истраживачког искуства стеченог у раду на примени и развијању метода молекуларне идентификације и карактеризације економски значајних организама написала је поглавље под насловом „Молекуларне методе у биолошкој контроли“ у уџбенику за основне академске студије „Примењена ентомологија“ и практикум за докторске студије „Молекуларна систематика“, обе публикације у издању Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Др Јелена Јовић је у досадашњој научноистраживачког каријери учествовала у реализацији девет међународних пројеката подржаних од стране Министарства надлежног за науку Републике Србије: 1. 2019–2021 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске, број 337-00-205/2019-09/38: Epidemiology, genetic peculiarities and insect vectors of phytoplasma Flavescence dorée in vineyards of Croatia and Serbia. Позиција: руководилац пројекта; 2. 2016–2018 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе, број 451-03-01414/2016-09/8: Distribution, host plants and genetic characteristics of Drosophila suzukii Matsumura – a new invasive pests in fruit orchards of Montenegro and Serbia. Позиција: руководилац пројекта; 3. 2014–2016 SCOPES Joint research projects, пројекат финансиран од стране Swiss National Science Foundation, број IZ73Z0_152414: Epidemiology and management strategy of stolbur phytoplasma in agroecosystems; Позиција: члан пројекта; 4. 2013–2015 Билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Италије, број 680-00-566/2013-09/03: Epidemiology of Flavescence dorée, an European quarantine grapevine disease: the role of wild reservoir plants and potential insect vectors; Позиција: члан пројекта; 5. 2013–2014 Билатерални пројекат за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке, број 451-03-03159/2012-09/10: Morphology, population genetics and acoustic communication signals in taxonomy of Hyalesthes obsoletus species group – vectors of stolbur phytoplasma; Позиција: руководилац пројекта; 6. 2010–2011 Билатерални програм заједничког унапређења размене учесника на пројектима између Републике Србије и Републике Мађарске: Study of potential vectors of Stolbur phytoplasma in potato and corn; Позиција: члан пројекта; 7. 2010–2011 Mеђувладин програм билатералне научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Француске „Павле Савић“: Grapevine phytoplasma diseases. Evaluation of the risk of the wild reservoir and study of the co-adaptation phytoplasma/insect vector; Позиција: члан пројекта; 8. 2007–2008 Пројекат Европске Уније: SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 10724: Global epidemiology of phytoplasma diseases of economic importance in Southeast Europe; Позиција: члан пројекта; 9. 2007–2008 Пројекат Европске Уније: SEE-ERA.NET Pilot Joint Call No. 9608: Landscape and regional context of insect agrobiodiversity in Southeastern Europe: a pilot survey of selected hemipteran pests, their parasitoids and predators, and bee pollinator diversity; Позиција: члан пројекта.

9

Посебно наглашавамо да је др Јелена Јовић била руководилац билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке, број 451-03-03159/2012-09/10 (2013-2014), билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Црне Горе, број 451-03- 01414/2016-09/8 (2016–2018) и да је тренутно руководилац билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске, број 337-00-205/2019-09/38 (2019–2021).

Кроз интензивну међународну сарадњу остварила је контакте са истраживачима из водећих светских научних институција које се баве примењеним биолошким истраживањима у пољопривреди, молекуларном генетиком и геномиком, епидемиолошким истраживањима фитопатогених болести које преносе инсекти вектори, и таксономијом и систематиком инсеката вектора из групе Auchenorrhyncha што је укупно резултирало већим бројем студијских боравака остварених у оквиру мултилатералних и билатералних међународних пројеката: 2013. (АПРИЛ), 2014. (ОКТОБАР) - Museum fur Naturkunde, Leibniz-Institut fur Evolutions und Biodiversitatsforschung, Berlin, Germany. У оквиру билатералног пројекта за размену учесника на пројектима између Републике Србије и Савезне Републике Немачке. 2013 - усавршавање у раду са музејским примерцима цикада, преглед колекције типског материјала. 2014 - молекуларне анализе музејског материјала типских примерака врста рода Hyalesthes у циљу примене генетичких података у ревизији рода и решавању номенклатурних недоумица. 2011. (ДЕЦЕМБАР) - Анотација генома столбур фитоплазме и поређење различитих генома коришћењем iANT платформе за анотацију развијене од стране INRA у лабораторији Dr. Xavier Foissac - UMR Genomique, Centre de Bordeaux, INRA, Bordeaux, France. 2010. (ОКТОБАР) - Гостујући истраживач у лабораторији Dr. Margaret Redingbaugh OSU/ORDAC (The Ohio State University/Ohio Agriculture Research and Development Center), Wooster, Ohio. Истраживање генома столбур фитоплазме и обука у коришћењу технологија нове генерације секвенцирања ДНК (Next Generation Sequencing technologies) - Solexa и употреба биоинформатичких програма у слагању и анотацији генома столбур фитоплазме. 2008. (МАЈ) - Едукација из употребе метода молекуларног клонирања у идентификацији и карактеризацији фитоплазми у лабораторији Dr. Sylvie Malembic-Maher u UMR Genomique, Centre de Bordeaux, INRA (Institut National de la Recherche Agronomique), Bordeaux, France. 2005. (ДЕЦЕМБАР) - Обука за примену молекуларних техника у идентификацији фитоплазми у лабораторији Dr. Elisa Angelini u CRA – Centro di ricerca per la viticoltura, Conegliano, Italy.

Др Јелена Јовић од 2007. године сарађује са колегама из међународног Института CABI Europe-Switzerland са којима учествује, као спољни сарадник, у реализацији пројеката биолошке контроле. У оквиру ове сарадње, др Јелена Јовић је дала значајан допринос научним истраживањима у оквиру биолошке контроле радећи на проблематици молекуларне идентификације и популационе генетике инсеката који се тестирају као агенси за биолошко сузбијање инвазивних биљних врста евроазијског порекла, као и идентификацији и карактеризацији патогена из групе фитоплазми у потенцијалним биолошким агенсима. До сада је учествовала у реализацији три пројекта биолошке контроле: Biological control of Dalmatian and 10 yellow toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris (2007-2019), Biological control of common tansy, Tanacetum vulgare (2010-2012), Biological control of common buckthorn, Rhamnus cathartica (2010-2012).

Др Јелена Јовић је учествовала као члан организационог одбора међународног симпозијума „Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics – PEG“ који је одржан у Београд од 09. до 12. маја 2012. године, и националног симпозијума „Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља“ који је одржан у Вршцу од 21. до 24. септембра 2010. године.

3. Организација научног рада:

Др Јелена Јовић је од 2010. до 2018. године вршила улогу председника Научног већа Института за заштиту биља и животну средину у Београду. У три сазива Научног већа је изабрана на ову функцију од стране истраживача Института. У периоду од 2015. до 2019. године је вршила функцију руководиоца Одсека за штеточине биља Института за заштиту биља и животну средину, а од 2019. до данас је заменик руководиоца Одсека за штеточине биља. Од 2018. године до данас је прeдседник Комисије за праћење научне компетентности истраживача Института за заштиту биља и животну средину. Од 2006. године др Јелена Јовић руководи радом Лабораторије за молекуларну дијагностику, Одсека за штеточине биља у Земуну, Института за заштиту биља и животну средину у Београду, која је формирана у оквиру пројекта Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде бр. 401-00-4148/05-11 “Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми у виноградима у Србији”.

Др Јелена Јовић је у досадашњој научноистраживачког каријери учествовала у реализацији пет националних пројеката Министарства надлежног за науку и четири пројекта Министарства надлежног за пољопривреду Републике Србије:

Пројекати Министарства надлежног за науку РС 1. ИИИ-43001 (2011-2014): Агробиодиверзитет и коришћење земљишта у Србији: интегрисана процена биодиверзитета кључних група артропода и биљних патогена; подпројекат: Диверзитет и динамика биљних патогена и њихових инсекатских вектора у агроекосистемима Србије. 2. 451-03-00723/2008-02 (2008): Програм едукације младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу; 3. ТР-20051 (2008-2010): Оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља повећањем ефикасности дијагностичких метода и процене ризика појаве болести, штеточина и корова; 4. ОИ-143006 (2008-2010): Биљне ваши, паразитске осе и ериофидне гриње: диверзитет и филогенетски односи; 5. МНТР-6817 (2005-2007): Разрада и увођење нових технологија у производњи висококвалитетне хране и сузбијању нових недовољно познатих штетних 11

организама у биљној производњи” -пројекат Министарства науке и заштите животне средине;

Пројекти Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 1. 401-00-16422/2007-11/36-4 (2007-2009): Истраживања етиологије, епидемиологије и мера сузбијања црвенила кукуруза - нове болести на кукурузу у Србији. 2. 401-00-16422/2007-11/15-4 (2007-2008): Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози; 3. 401-00-7839/2006-11/9 (2006-2008): Посебан надзор епидемије златастог жутила винове лозе Flavescence dorée у виноградима у Србији; 4. 401-00-4148/05-11 (2005-2007): Фауна Auchenorrhyncha (Hemiptera) и њихова улога у епидемиологији ширења фитоплазми у виноградима у Србији;

У периоду 2007-2008. година била је руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози” Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. У оквиру пројекта је израђен документ „Стандардна оперативна процедура за фитоплазме на виновој лози”. Израда овог документа је обухватала валидацију метода идентификације фитоплазми винове лозе у лабораторији у сврху провере њихове осетљивости, поновљивости и сигурности, односно увођење метода у примену према међународним стандардима. Ова стандардна оперативна процедура и методе које она обухвата примењује се као дијагностички протокол у регионалним фитосанитарним лабораторијама Републике Србије, које су део мреже Дирекције за националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Примењивост ове процедуре је верификована Мишљењем о примењивости број 321-01-1207/1/10 од 04.06.2010. године, које је издала Дирекција за националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

4. Квалитет научних резултата:

Досадашњим научноистраживачким радом и бројем научних публикација остварених у врхунским међународним часописима, др Јелена Јовић је дала значајан научни допринос у области примењене ентомологије, епидемиологије биљних болести које преносе инсекти-вектори и еколошке специјације фитофагних инсеката, а што најбоље илуструје висока цитираност њених радова. Радови кандидаткиње др Јелене Јовић цитирани су укупно 523 пута, без аутоцитата и коцитата. Преглед остварених цитата др Јелене Јовић према индексним базама: Број цитата (без самоцитата) према WoS цитатној бази = 469 Број цитата (без самоцитата) према SCOPUS цитатној бази = 477 Број хетероцитата према SCOPUS, WoS и Google Scholar цитатној бази = 523 Хиршов индекс др Јелене Јовић према SCOPUS и WoS цитатној бази: h-index =13 Поред неоспорног научног доприноса кандидатових истраживања, изузетан је и практичан допринос у решавању актуелних проблема у пољопривредној производњи. Практичан значај истраживања др Јелене Јовић се најбоље огледа у цитираности њених истраживања у Билтенима међународних организација за 12

праћење економски значајних карантинских штеточина и биљних патогена (EPPO Reporting Service, Bulletin OEPP/EPPO Bulletin и European Food Safety Authority, EFSA). Посебно истичемо да је један од научних радова који је реализован као резултат истраживања спроведених у оквиру докторске дисертације којом је руководила др Јелена Јовић (рад под бројем 109 у библиографији), а који је публикован 2016. године у часопису Plant Pathology, наведен у индексној бази Web of Science као Highly Cited in Field односно рад у првих 1% најутицајнијих радова у области Plant & Animal Science за 2016. годину. Др Јелена Јовић је дала суштински допринос реализацији коауторских радова. Ово се посебно односи на осмишљавање и развијање истраживања у области изучавања молекуларне епидемиологије биљних болести узрокованих фитоплазмама и векторске улоге цикада из групе Fulgoromorpha. Значајан број научних публикација, остварених после избора у звање виши научни сарадник, проистекле су из истраживања спроведених под директним руководством др Јелене Јовић у оквиру докторских дисертација кандидата којима је била ментор. Јасно се види из библиографије др Јелена Јовић да је фокус њених истраживања усмерен ка новим правцима и приступима у изучавању биологије, екологије, филогеније и популационе генетике инсеката, епидемиологије биљних болести и молекуларне карактеризације организама од значаја за пољопривредну производњу. Поред тога, на основу стеченог искуства и развијања нових знања, др Јелена Јовић је значајно допринела имплементацији метода молекуларне биологије у класичној биолошкој контроли на глобалном нивоу. Сви публиковани радови кандидата припадају типу експерименталних радова у области биолошких наука. Просечан број аутора по раду, за период после избора у звање виши научни сарадник, износи 7,34. Од публикованих радова са SCI листе (24), шест имају више од 7 коаутора, и то два рада са 8 коаутора (радови 115 и 125), три рада са 9 коаутора (радови 104, 111 и 126) и један рад са 25 коаутора (98). Научна област истраживања и радови кандидата подразумевају међународну сарадњу и ангажовање већег броја истраживача у циљу сагледавања и решавања научне проблематике на ширем географском подручју југоисточне Европе или Европе у целини. Истраживања економски значајних инсеката, епидемиологије биљних болести које преносе инсекти, као и истраживања у области биолошке контроле подразумевају теренски рад на широком географском подручју, експерименталан рад и лабораторијски рад на молекуларној идентификацији и карактеризацији циљних организама, па је јасно да се таква интердисциплинарна истраживања могу обавити само ангажовањем већег броја истраживача. Међутим, у свим истраживањима др Јелена Јовић је имала значајну улогу у осмишљавању, реализацији и координацији истраживања. Др Јелена Јовић је остварила значајну међународну сарадњу, која се огледа кроз бројне публикације са иностраним коауторима током сарадње у реализацији међународних пројеката. Треба посебно нагласити, да је кандидат сва публикована истраживања реализовала у оквиру Института за заштиту биља и животну средину у ком је запослена. Током студијских боравака у научним центрима у иностранству др Јелена Јовић је савладала лабораторијске и биоинформатичке методе и вештине које је затим увела у рутинску употребу у својој лабораторији у оквиру Института за 13

заштиту биља и животну средину и стечено знање пренела сарадницима Института. Др Јелена Јовић је у области примењене ентомологије, карактеризације организама од значаја за пољопривредну производњу и област биолошке контроле, увела у употребу бројне методе молекуларне биологије које данас активно користи већина сарадника Института и други истраживачи са којима сарађује.

V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем:

Др Јелена Јовић је изузетно продуктиван истраживач и научник од међународног угледа. Своја истраживања објављује у најугледнијим међународним часописима из области епидемиологије болести биљака, ентомологије, екологије, еволуције и агрономије (укупан импакт фактор за целу каријеру 131,6 а од избора у звање виши научни сарадник 59,436). Научне публикације кандидаткиње цитиране су 523 пута у виду хетероцитата, углавном у међународним часописима са SCI листе што потврђује вредност њених научних резултата на међународном нивоу. Истраживања која реализује др Јелена Јовић су наглашено интердисциплинарна, суштински фундаментална, док су по карактеру изузетно значајна и примењива. Њена истраживања из области молекуларне епидемиологије биљних болести узрокованих фитоплазмама, векторске улоге цикада, молекуларне карактеризације инсеката и других организама од значаја за пољопривредну производњу и класичну биолошку контролу допринела су расветљавању епидемиологија економски значајних болести биља које преносе инсекти-вектори, прецизној идентификацији криптичних врста и бољем познавању сложених интеракција инсеката са биљкама домаћинима. Поред објављених публикација, вредност научног доприноса је посебно видљива у великом броју рецензија од стране кандидата у врхунским међународним часописима који се баве наведеним темама. Од посебног значаја је ангажовање др Јелене Јовић у вођењу лабораторије за молекуларну дијагностику Одсека за штеточине биљака, Института за заштиту биља и животну средину, Београд као и менторски рад са младим истраживачима из свог матичног Института, укључујући и трансфер стечених знања и метода према другим научним институцијама у земљи. На основу претходно изложеног, Комисија сматра да на основу критеријума дефинисаних Законом о науци и истраживањима и Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача др Јелена Јовић испуњава све услове за избор у највише научно звање. Из тих разлога Комисија предлаже Наставно-научном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да за кандидата др Јелену Јовић, вишег научног сарадника, донесе предлог одлуке о стицању научног звања научни саветник.

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ

др Иво Тошевски, научни саветник Институт за заштиту биља и животну средину, Београд 14

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА

За природно-математичке и медицинске струке

Диференцијални услов- потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, Од првог избора у претходно звање до који треба да припадају следећим категоријама: избора у звање Неопходно Остварено XX= 176.04 Научни саветник Укупно 70

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 173.94 М41+М42+М90 ≥ 50 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 ≥ 35 152.768