Jelena-Jovic-Naucni-Savetnik-Bf.Pdf
Total Page:16
File Type:pdf, Size:1020Kb
Универзитет у Београду Биолошки Факултет Студентски Трг 16 11000 Београд НАСТАВНО - НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ У складу са Законом о о науци и истраживањима („Сл. гласник РС“ бр. 49/2019), Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Сл. гласник РС“ бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017) и на основу одлуке Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, донетој на V редовној седници одржаној 13.03.2020. године, именовани смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада др Јелене Јовић, вишег научног сарадника Института за заштиту биља и животну средину, Београд, и утврђивањe испуњености услова за њен избор у звање научни саветник. На основу увида у достављену документацију обавили смо анализу рада кандидата, те Наставно- научном већу подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. Биографски подаци Јелена Јовић је рођена 26.08.1979. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Екологија и заштита животне средине, уписала је школске 1998/99. године, а дипломирала 2004. године са просечном оценом током студија 9.11. Дипломски рад под насловом „Одрживо управљање земљиштем“ одбранила је са оценом 10. Последипломске магистарске студије, смер Екологија животиња, уписала је школске 2005/06. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Школске 2006/07. године прелази на докторске академске студије на истом факултету, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија животиња са биогеографијом. Докторску дисертацију под насловом „Диверзитет цикада (Hemiptera: Auchenorrhyncha) у усевима кукуруза Србије и њихова улога у преношењу фитоплазми“ одбранила је 11.12.2009. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду и стекла научни назив доктор наука - еколошке науке. Од јуна 2005. године запослена је у Институту за заштиту биља и животну средину (ИЗБИС), Одсек за штеточине биља у Земуну. У звање истраживач-сарадник изабрана је одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину 17.03.2008. године. Одлуком Комисије за стицање научних звања Министарства 1 надлежног за науку Републике Србије изабрана је у звање научни сарадник 09.06.2010. године, а у звање виши научни сарадник 30.09.2015. године. Током петнаест година научноистраживачког рада у Институту учествовала је у реализацији пет националних пројекта Министарства надлежног за науку Републике Србије, четири пројекта Министарства надлежног за пољопривреду Републике Србије и девет међународних пројеката. Руководила је извођењем три међународна пројекта (билатерални пројекти са Немачком, Црном Гором и Хрватском) и једним пројектом Министарства пољопривреде. Од почетка истраживачке каријере бави се применом и развијањем метода молекуларне идентификације, карактеризације и популационе генетике економски значајних организама у пољопривреди и заштити животне средине. Посебна истраживачка интересовања др Јелене Јовић су: а) цикаде као вектори болести узрокованих фитоплазмама, б) молекуларна епидемиологија биљних болести које преносе инсекти вектори, в) молекуларна и интегративна таксономија инсеката, г) молекуларна систематика и криптична специјација и д) биологија, екологија и филогенија економски значајних инсеката. Бави се применом молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији штетних или корисних инсеката и патогена, а посебно молекуларном детекцијом и карактеризацијом биљних патогена из групе фитоплазми и инсеката који су потенцијални агенси за биолошку контролу инвазивних корова. Од 2007. године као спољни сарадник учествује у реализацији пројеката биолошке контроле при CABI Europe-Switzerland радећи на проблематици молекуларне идентификације и популационе генетике инсеката који се тестирају као агенси за биолошко сузбијање инвазивних биљних врста евроазијског порекла, као и идентификацији и карактеризацији патогена из групе фитоплазми у потенцијалним биолошким агенсима. До сада је учествовала у реализацији три пројекта биолошке контроле: Biological control of Dalmatian and yellow toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris (2007-2019); Biological control of common tansy, Tanacetum vulgare (2010-2012); Biological control of common buckthorn, Rhamnus cathartica (2010-2012). Од 2010. године активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу као асистент на предмету "Молекуларна систематика" на докторском студијском програму Биологија Биолошког Факултета Универзитета у Београду. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује, као гостујући предавач, у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету "Примењена ентомологија". Др Јелена Јовић је била ментор једног специјалистичког рада и две докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Учествовала је као члан организационог одбора у организацији међународног симпозијума „Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics – PEG“, Београд 09-12.05.2012. године, и националног симпозијума „Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља“, Вршац 21-24.09.2010. године. Др Јелена Јовић је овлашћени истраживач од стране Управе за заштиту биља Министарства надлежног за пољопривреду РС за надзор карантинских и економски штетних инсеката и фитоплазми. Ангажована је у надзору инсеката и фитоплазми биљака и садног материјала у унутрашњем и међународном промету. Била је ангажована у едукацији фитосанитарних инспектора, изради упутства, дијаностичких протокола и регулативе у области заштите биља и унутрашњег и граничног фитокарантина. У периоду 2007–2008. година била је руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој 2 лози” Министарства пољопривреде РС. Решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водоппривреде - Управа за заштиту биља, 2019. године је именована за члана Радне групе за припрему стручног основа за израду Наредбе о мерама за сузбијање и спречавање ширења карантинског штетног организма Grapevine Flavescence doree phytoplasma, узрочника златастог жутила винове лозе и њеног вектора, цикаде Scaphoideus titanus. Решењима Високог Службеничког Савета РС, именована је у више предмета као члан из реда стручњака за област заштита животне средине и пољопривреда у Конкурсне комисије за спровођење конкурса попуњавања положаја високих службеника Владе Републике Србије (помоћници министра у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Министарству заштите животне средине). Др Јелена Јовић је рецензент научних радова по позиву за 15 међународних научних часописа, од којих је већина рецензија за радове поднете у врхунске међународне часописе и међународне часописе изузетних вредности. Била је рецензент за предлоге пројеката Националног центра ѕа науку Пољске, као и за пројекте између Републике Србије и Републике Аустрије (2018–2019) Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС. Публикације др Јелене Јовић су до сада цитиране (без самоцитата) 469 пута према WoS цитатној бази, односно 477 према SCOPUS цитатној бази. Хиршов индекс др Јелене Јовић према SCOPUS и WoS цитатној бази је 13, односно 12 без самоцитата (SCOPUS). Самостално или у сарадњи са другим ауторима у досадашњој научној каријери je објавила укупно 132 библиографске референце, а од избора у звање виши научни сарадник 43 библиографске јединице. Напоменe: Научно веће Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду је донело одлуку број 230/2.3 од 11.03.2015. године о испуњавању услова за избор др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник. Комисија за стицање научних звања Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС je 30.09.2015. донeлa одлуку бр. 660-01-00011146 о избору др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник у области природно-математичких наука-биологија. Саопштења из 2006. године реализована су под презименом Милићевић. Као руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози” наводи се под презименом Милићевић. 2. Библиографија Категоризација радова из међународних часописа извршена је према KoBSON-у (www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs), а радова и саопштења публикованих у земљи и иностранству према листи верификованој на Матичном научном одбору за биологију, а према категоријама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (“Сл. Гласник РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017). Категоризација радова који представљају опис случаја (Case report, New disease repot, News item) извршена је на основу одлуке Матичног научног одбора за биологију да се радови категорије Case Report третирају као научни радови у часопису одговарајућег ранга, а да ће се бодовати са половином вредности бодова које носи часопис (дошис Матичног научног одбора од 23.02.2017. године достављен Научном већу Института за заштиту биља и животну средину у ком је кандидаткиња запослена). 3 2.1. Списак научних публикација до покретања поступка избора у звање Виши научни сарадник (03.02.2015. године) Рад у међународном часопису изузетних вредности (M21а) 1. Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernández-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2015): Host-associated divergence and taxonomy in the Rhinusa pilosa Gyllenhal species complex: an integrative approach. Systematic Entomology 40, 268-287. JCR Science Edition: Entomology 4/94, IF 3.343 Број хетероцитата