DOCSLIB.ORG

Jelena-Jovic-Naucni-Savetnik-Bf.Pdf

Total Page：16

File Type：pdf, Size：1020Kb

Download full-text PDF Read full-text
Jelena-Jovic-Naucni-Savetnik-Bf.Pdf Универзитет у Београду Биолошки Факултет Студентски Трг 16 11000 Београд НАСТАВНО - НАУЧНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ У складу са Законом о о науци и истраживањима („Сл. гласник РС“ бр. 49/2019), Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Сл. гласник РС“ бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017) и на основу одлуке Наставно-научног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, донетој на V редовној седници одржаној 13.03.2020. године, именовани смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада др Јелене Јовић, вишег научног сарадника Института за заштиту биља и животну средину, Београд, и утврђивањe испуњености услова за њен избор у звање научни саветник. На основу увида у достављену документацију обавили смо анализу рада кандидата, те Наставно- научном већу подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. Биографски подаци Јелена Јовић је рођена 26.08.1979. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Екологија и заштита животне средине, уписала је школске 1998/99. године, а дипломирала 2004. године са просечном оценом током студија 9.11. Дипломски рад под насловом „Одрживо управљање земљиштем“ одбранила је са оценом 10. Последипломске магистарске студије, смер Екологија животиња, уписала је школске 2005/06. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Школске 2006/07. године прелази на докторске академске студије на истом факултету, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија животиња са биогеографијом. Докторску дисертацију под насловом „Диверзитет цикада (Hemiptera: Auchenorrhyncha) у усевима кукуруза Србије и њихова улога у преношењу фитоплазми“ одбранила је 11.12.2009. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду и стекла научни назив доктор наука - еколошке науке. Од јуна 2005. године запослена је у Институту за заштиту биља и животну средину (ИЗБИС), Одсек за штеточине биља у Земуну. У звање истраживач-сарадник изабрана је одлуком Научног већа Института за заштиту биља и животну средину 17.03.2008. године. Одлуком Комисије за стицање научних звања Министарства 1 надлежног за науку Републике Србије изабрана је у звање научни сарадник 09.06.2010. године, а у звање виши научни сарадник 30.09.2015. године. Током петнаест година научноистраживачког рада у Институту учествовала је у реализацији пет националних пројекта Министарства надлежног за науку Републике Србије, четири пројекта Министарства надлежног за пољопривреду Републике Србије и девет међународних пројеката. Руководила је извођењем три међународна пројекта (билатерални пројекти са Немачком, Црном Гором и Хрватском) и једним пројектом Министарства пољопривреде. Од почетка истраживачке каријере бави се применом и развијањем метода молекуларне идентификације, карактеризације и популационе генетике економски значајних организама у пољопривреди и заштити животне средине. Посебна истраживачка интересовања др Јелене Јовић су: а) цикаде као вектори болести узрокованих фитоплазмама, б) молекуларна епидемиологија биљних болести које преносе инсекти вектори, в) молекуларна и интегративна таксономија инсеката, г) молекуларна систематика и криптична специјација и д) биологија, екологија и филогенија економски значајних инсеката. Бави се применом молекуларних метода у идентификацији и карактеризацији штетних или корисних инсеката и патогена, а посебно молекуларном детекцијом и карактеризацијом биљних патогена из групе фитоплазми и инсеката који су потенцијални агенси за биолошку контролу инвазивних корова. Од 2007. године као спољни сарадник учествује у реализацији пројеката биолошке контроле при CABI Europe-Switzerland радећи на проблематици молекуларне идентификације и популационе генетике инсеката који се тестирају као агенси за биолошко сузбијање инвазивних биљних врста евроазијског порекла, као и идентификацији и карактеризацији патогена из групе фитоплазми у потенцијалним биолошким агенсима. До сада је учествовала у реализацији три пројекта биолошке контроле: Biological control of Dalmatian and yellow toadflaxes, Linaria dalmatica and L. vulgaris (2007-2019); Biological control of common tansy, Tanacetum vulgare (2010-2012); Biological control of common buckthorn, Rhamnus cathartica (2010-2012). Од 2010. године активно учествује у едукацији младих истраживача у примени молекуларних метода у научноистраживачком процесу као асистент на предмету "Молекуларна систематика" на докторском студијском програму Биологија Биолошког Факултета Универзитета у Београду. На истом факултету од школске 2010/11. године учествује, као гостујући предавач, у извођењу наставе у оквиру основних академских студија на предмету "Примењена ентомологија". Др Јелена Јовић је била ментор једног специјалистичког рада и две докторске дисертације одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Учествовала је као члан организационог одбора у организацији међународног симпозијума „Second Symposium of Population and Evolutionary Genetics – PEG“, Београд 09-12.05.2012. године, и националног симпозијума „Актуелни проблеми у сузбијању корова и оптимизација примене хемијских средстава у заштити биља“, Вршац 21-24.09.2010. године. Др Јелена Јовић је овлашћени истраживач од стране Управе за заштиту биља Министарства надлежног за пољопривреду РС за надзор карантинских и економски штетних инсеката и фитоплазми. Ангажована је у надзору инсеката и фитоплазми биљака и садног материјала у унутрашњем и међународном промету. Била је ангажована у едукацији фитосанитарних инспектора, изради упутства, дијаностичких протокола и регулативе у области заштите биља и унутрашњег и граничног фитокарантина. У периоду 2007–2008. година била је руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој 2 лози” Министарства пољопривреде РС. Решењем Министарства пољопривреде, шумарства и водоппривреде - Управа за заштиту биља, 2019. године је именована за члана Радне групе за припрему стручног основа за израду Наредбе о мерама за сузбијање и спречавање ширења карантинског штетног организма Grapevine Flavescence doree phytoplasma, узрочника златастог жутила винове лозе и њеног вектора, цикаде Scaphoideus titanus. Решењима Високог Службеничког Савета РС, именована је у више предмета као члан из реда стручњака за област заштита животне средине и пољопривреда у Конкурсне комисије за спровођење конкурса попуњавања положаја високих службеника Владе Републике Србије (помоћници министра у Министарству пољопривреде и заштите животне средине и Министарству заштите животне средине). Др Јелена Јовић је рецензент научних радова по позиву за 15 међународних научних часописа, од којих је већина рецензија за радове поднете у врхунске међународне часописе и међународне часописе изузетних вредности. Била је рецензент за предлоге пројеката Националног центра ѕа науку Пољске, као и за пројекте између Републике Србије и Републике Аустрије (2018–2019) Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС. Публикације др Јелене Јовић су до сада цитиране (без самоцитата) 469 пута према WoS цитатној бази, односно 477 према SCOPUS цитатној бази. Хиршов индекс др Јелене Јовић према SCOPUS и WoS цитатној бази је 13, односно 12 без самоцитата (SCOPUS). Самостално или у сарадњи са другим ауторима у досадашњој научној каријери je објавила укупно 132 библиографске референце, а од избора у звање виши научни сарадник 43 библиографске јединице. Напоменe: Научно веће Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду је донело одлуку број 230/2.3 од 11.03.2015. године о испуњавању услова за избор др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник. Комисија за стицање научних звања Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС je 30.09.2015. донeлa одлуку бр. 660-01-00011146 о избору др Јелене Јовић у звање виши научни сарадник у области природно-математичких наука-биологија. Саопштења из 2006. године реализована су под презименом Милићевић. Као руководилац пројекта “Успостављање и верификација стандардне оперативне процедуре за карантинске фитоплазме на виновој лози” наводи се под презименом Милићевић. 2. Библиографија Категоризација радова из међународних часописа извршена је према KoBSON-у (www.kobson.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs), а радова и саопштења публикованих у земљи и иностранству према листи верификованој на Матичном научном одбору за биологију, а према категоријама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (“Сл. Гласник РС” бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017). Категоризација радова који представљају опис случаја (Case report, New disease repot, News item) извршена је на основу одлуке Матичног научног одбора за биологију да се радови категорије Case Report третирају као научни радови у часопису одговарајућег ранга, а да ће се бодовати са половином вредности бодова које носи часопис (дошис Матичног научног одбора од 23.02.2017. године достављен Научном већу Института за заштиту биља и животну средину у ком је кандидаткиња запослена). 3 2.1. Списак научних публикација до покретања поступка избора у звање Виши научни сарадник (03.02.2015. године) Рад у међународном часопису изузетних вредности (M21а) 1. Toševski I., Caldara R., JOVIĆ J., Hernández-Vera G., Baviera C., Gassmann A., Emerson B.C. (2015): Host-associated divergence and taxonomy in the Rhinusa pilosa Gyllenhal species complex: an integrative approach. Systematic Entomology 40, 268-287. JCR Science Edition: Entomology 4/94, IF 3.343 Број хетероцитата
Load more

Recommended publications
  • Notices Federal Register Vol
    6289 Notices Federal Register Vol. 86, No. 12 Thursday, January 21, 2021 This section of the FEDERAL REGISTER www.regulations.gov/ comment. We will consider all contains documents other than rules or #!docketDetail;D=APHIS-2020-0035 or comments that we receive on or before proposed rules that are applicable to the in our reading room, which is located in the date listed under the heading DATES public. Notices of hearings and investigations, room 1620 of the USDA South Building, at the beginning of this notice. committee meetings, agency decisions and 14th Street and Independence Avenue The EA may be viewed on the rulings, delegations of authority, filing of petitions and applications and agency SW, Washington, DC. Normal reading Regulations.gov website or in our statements of organization and functions are room hours are 8 a.m. to 4:30 p.m., reading room (see ADDRESSES above for examples of documents appearing in this Monday through Friday, except a link to Regulations.gov and section. holidays. To be sure someone is there to information on the location and hours of help you, please call (202) 799–7039 the reading room). You may also request before coming. paper copies of the EA by calling or DEPARTMENT OF AGRICULTURE FOR FURTHER INFORMATION CONTACT: Dr. writing to the person listed under FOR Colin D. Stewart, Assistant Director, FURTHER INFORMATION CONTACT. Please Animal and Plant Health Inspection Pests, Pathogens, and Biocontrol refer to the title of the EA when Service Permits, Permitting and Compliance requesting copies. [Docket No. APHIS–2020–0035] Coordination, PPQ, APHIS, 4700 River The EA has been prepared in Road Unit 133, Riverdale, MD 20737; accordance with: (1) The National Notice of Availability of an (301) 851–2327; email: Colin.Stewart@ Environmental Policy Act of 1969 Environmental Assessment for usda.gov.
    [Show full text]
  • Potential Role of the Alien Planthopper Ricania Speculum As Vector of Flavescence Dorée Phytoplasma
    Eur J Plant Pathol (2019) 154:1103–1110 https://doi.org/10.1007/s10658-019-01731-0 Potential role of the alien planthopper Ricania speculum as vector of Flavescence dorée phytoplasma Luciana Galetto & Mattia Pegoraro & Cristina Marzachì & Elisabetta Rossi & Andrea Lucchi & Domenico Bosco Accepted: 25 March 2019 /Published online: 9 April 2019 # Koninklijke Nederlandse Planteziektenkundige Vereniging 2019 Abstract Ricania speculum is an Asian planthopper that is polyphagous and has been observed on wild and culti- was accidentally imported into Europe from the Far East. vated plants that are herbaceous or woody. This phloem The planthopper was first observed in Italy in 2009 (Genoa feeder frequently feeds on Vitis spp. (cultivated and wild province, Liguria) and is now considered established. The grapevines) and Clematis vitalba plants that are hosts of current range of R. speculum in Italy includes Liguria, Flavescence dorée phytoplasma (FDp), a quarantine Tuscany, Veneto, Piedmont and Latium. Ricania speculum phloem-limited bacterial pathogen and a major threat to viticulture of several European regions. The aim of this work was to assess if R. speculum could act as a vector of L. Galetto (*) : M. Pegoraro : C. Marzachì : D. Bosco FDp, thereby affecting disease epidemiology. To explore Istituto per la Protezione Sostenibile delle Piante, IPSP-CNR, theroleofR. speculum in FDp transmission, nymphs were Strada delle Cacce 73, 10135 Torino, Italy allowed to feed on FDp-infected Vicia faba plants to e-mail: [email protected] estimate acquisition efficiency and successively transferred onto Vitis vinifera, V. faba and C. vitalba test plants to M. Pegoraro determine transmission ability. Ricania speculum was un- e-mail: [email protected] able to transmit FDp; some individuals acquired the phy- toplasma but supported a very low level of pathogen C.
    [Show full text]
  • Belowground Herbivore Interactions
    ARTICLE Received 20 Apr 2014 | Accepted 30 Jul 2014 | Published 22 Sep 2014 DOI: 10.1038/ncomms5851 OPEN Species-specific defence responses facilitate conspecifics and inhibit heterospecifics in above–belowground herbivore interactions Wei Huang1, Evan Siemann2, Li Xiao1,3, Xuefang Yang1,3 & Jianqing Ding1 Conspecific and heterospecific aboveground and belowground herbivores often occur together in nature and their interactions may determine community structure. Here we show how aboveground adults and belowground larvae of the tallow tree specialist beetle Bikasha collaris and multiple heterospecific aboveground species interact to determine herbivore performance. Conspecific aboveground adults facilitate belowground larvae, but other aboveground damage inhibits larvae or has no effect. Belowground larvae increase con- specific adult feeding, but decrease heterospecific aboveground insect feeding and abun- dance. Chemical analyses and experiments with plant populations varying in phenolics show that all these positive and negative effects on insects are closely related to root and shoot tannin concentrations. Our results show that specific plant herbivore responses allow her- bivore facilitation and inhibition to co-occur, likely shaping diverse aboveground and below- ground communities. Considering species-specific responses of plants is critical for teasing apart inter- and intraspecific interactions in aboveground and belowground compartments. 1 Key Laboratory of Aquatic Botany and Watershed Ecology, Wuhan Botanical Garden, Chinese Academy of Sciences, Wuhan 430074, China. 2 Department of Ecology and Evolutionary Biology, Rice University, Houston, Texas 77005, USA. 3 University of Chinese Academy of Sciences, Beijing 100049, China. Correspondence and requests for materials should be addressed to J.D. (email: [email protected]). NATURE COMMUNICATIONS | 5:4851 | DOI: 10.1038/ncomms5851 | www.nature.com/naturecommunications 1 & 2014 Macmillan Publishers Limited.
    [Show full text]
  • EU Project Number 613678
    EU project number 613678 Strategies to develop effective, innovative and practical approaches to protect major European fruit crops from pests and pathogens Work package 1. Pathways of introduction of fruit pests and pathogens Deliverable 1.3. PART 7 - REPORT on Oranges and Mandarins – Fruit pathway and Alert List Partners involved: EPPO (Grousset F, Petter F, Suffert M) and JKI (Steffen K, Wilstermann A, Schrader G). This document should be cited as ‘Grousset F, Wistermann A, Steffen K, Petter F, Schrader G, Suffert M (2016) DROPSA Deliverable 1.3 Report for Oranges and Mandarins – Fruit pathway and Alert List’. An Excel file containing supporting information is available at https://upload.eppo.int/download/112o3f5b0c014 DROPSA is funded by the European Union’s Seventh Framework Programme for research, technological development and demonstration (grant agreement no. 613678). www.dropsaproject.eu [email protected] DROPSA DELIVERABLE REPORT on ORANGES AND MANDARINS – Fruit pathway and Alert List 1. Introduction ............................................................................................................................................... 2 1.1 Background on oranges and mandarins ..................................................................................................... 2 1.2 Data on production and trade of orange and mandarin fruit ........................................................................ 5 1.3 Characteristics of the pathway ‘orange and mandarin fruit’ .......................................................................
    [Show full text]
  • Quarantine Host Range and Natural History of Gadirtha Fusca, a Potential Biological Control Agent of Chinese Tallowtree (Triadica Sebifera) in North America
    DOI: 10.1111/eea.12737 Quarantine host range and natural history of Gadirtha fusca, a potential biological control agent of Chinese tallowtree (Triadica sebifera) in North America Gregory S. Wheeler1* , Emily Jones1, Kirsten Dyer1, Nick Silverson1 & Susan A. Wright2 1USDA/ARS Invasive Plant Research Laboratory, 3225 College Ave., Ft Lauderdale, FL 33314, USA, and 2USDA/ARS Invasive Plant Research Laboratory, Gainesville, FL 32608, USA Accepted: 23 August 2018 Key words: biocontrol, classical biological control, weed control, Euphorbiaceae, defoliating caterpillar, host range tests, invasive weeds, Sapium, Lepidoptera, Nolidae, integrated pest management, IPM Abstract Classical biological control can provide an ecologically sound, cost-effective, and sustainable manage- ment solution to protect diverse habitats. These natural and managed ecosystems are being invaded and transformed by invasive species. Chinese tallowtree, Triadica sebifera (L.) Small (Euphorbiaceae), is one of the most damaging invasive weeds in the southeastern USA, impacting wetlands, forests, and natural areas. A defoliating moth, Gadirtha fusca Pogue (Lepidoptera: Nolidae), was discovered feeding on Chinese tallowtree leaves in the weed’s native range and has been tested for its suitability as a biological control agent. Natural history studies of G. fusca indicated that the neonates have five instars and require 15.4 days to reach pupation. Complete development from egg hatch to adult emergence required 25.8 days. No differences were found between males and females in terms of life history and nutritional indices measured. Testing of the host range of G. fusca larvae was conducted with no-choice, dual-choice, and multigeneration tests and the results indicated that this species has a very narrow host range.
    [Show full text]
  • Lepidoptera: Gracillariidae): an Adventive Herbivore of Chinese Tallowtree (Malpighiales: Euphorbiaceae) J
    Host range of Caloptilia triadicae (Lepidoptera: Gracillariidae): an adventive herbivore of Chinese tallowtree (Malpighiales: Euphorbiaceae) J. G. Duncan1, M. S. Steininger1, S. A. Wright1, G. S. Wheeler2,* Chinese tallowtree, Triadica sebifera (L.) Small (Malpighiales: Eu- and the defoliating mothGadirtha fusca Pogue (Lepidoptera: Nolidae), phorbiaceae), native to China, is one of the most aggressive and wide- both being tested in quarantine to determine suitability for biological spread invasive weeds in temperate forests and marshlands of the control (Huang et al. 2011; Wang et al. 2012b; Pogue 2014). The com- southeastern USA (Bruce et al. 1997). Chinese tallowtree (hereafter patibility of these potential agents with one another and other herbi- “tallow”) was estimated to cover nearly 185,000 ha of southern for- vores like C. triadicae is being examined. The goal of this study was to ests (Invasive.org 2015). Since its introduction, the weed has been re- determine if C. triadicae posed a threat to other native or ornamental ported primarily in 10 states including North Carolina, South Carolina, plants of the southeastern USA. Georgia, Florida, Alabama, Mississippi, Louisiana, Arkansas, Texas, and Plants. Tallow plant material was field collected as seeds, seed- California (EddMapS 2015). Tallow is now a prohibited noxious weed lings, or small plants in Alachua County, Florida, and cultured as pot- in Florida, Louisiana, Mississippi, and Texas (USDA/NRCS 2015). As the ted plants and maintained in a secure area at the Florida Department existing range of tallow is expected to increase, the projected timber of Agriculture and Consumer Services, Division of Plant Industry. Ad- loss, survey, and control costs will also increase.
    [Show full text]
  • Sapium Sebiferum Triadica Sebifera Chinese Tallow Tree
    Sapium sebiferum Triadica sebifera Chinese tallow tree Introduction The genus Sapium consists of approximately 120 species worldwide. Members of the genus occur primarily in tropical regions, especially in South America. Nine species occur in the low hills of southeastern and southwestern China[16]. Taxonomy Order: Geraniales Suborder: Euphorbiineae Species of Sapium in China Family: Euphorbiaceae Scientific Name Scientific Name Subfamily: Euphorbioideae S. sebiferum (L.) Roxb. S. insigne (Royle) Benth. ex Hook. f. Tribe: Hippomaneae Reichb. Genus: Sapium P. Br. S. atrobadiomaculatum Metcalf S. japonicum (Sieb. et Zucc.) Pax et Section: Triadica (Lour.) Muell. S. baccatum Roxb. Hoffm.(Sieb.) Arg S. chihsinianum S. K. Lee S. pleiocarpum Y. C. Tseng Species: Sapium sebiferum (L.) Roxb. S. discolor (Champ. ex Benth.) (=Triadica sebifera (L.) Small) S. rotundifolium Hemsl. Muell. Arg. Description Sapium sebiferum is a deciduous tree The petiole is slender, 2.5-6 cm long, the inflorescence. The female flower is that can reach 15 m in height. Most bearing 2 glands in the terminal. The borne on the pedicel, which is 2-4 mm parts of the plant are glabrous. The bark stem contains a milky, poisonous sap. long with 2 kidney-shaped glands in is gray to whitish-gray with vertical Flowers are monoecious, without petals the base. The flowers appear from April cracks. The alternate leaves are broad or flower discs, arranged as terminal through August. Fruits are pear-shaped rhombic to ovate 3-8 cm long and 3-8 spikes. The slender male flowers have globular capsules 1-1.5 cm in diameter. cm wide, entire margin, and a cordate- a 3-lobed cuplike calyx and 2 stamens Each fruit contains 3 black seeds that acuminate apex and a rounded base.
    [Show full text]
  • Mitogenome and Phylogenetic Analysis of Typhlocybine Leafoppers (Hemiptera: Cicadellidae) Jia Jiang1,2, Xiaoxiao Chen1,2, Can Li2 & Yuehua Song1*
    www.nature.com/scientificreports OPEN Mitogenome and phylogenetic analysis of typhlocybine leafoppers (Hemiptera: Cicadellidae) Jia Jiang1,2, Xiaoxiao Chen1,2, Can Li2 & Yuehua Song1* Mitogenomes have been widely used to estimate phylogenetic relationships among insects and provide data useful for augmenting traditional morphological characters in delimiting species. Here, complete mitogenome sequences of two closely related typhlocybine leafoppers, Cassianeura cassiae (Ahmed, 1970) and C. bimaculata Dworakowska, 1984, were obtained and found to be 15,423 bp and 14,597 bp in length, respectively. The gene order was found to be similar to other published leafopper mitogenomes, but the control region of C. bimaculata is the shortest among known leafoppers and lacks tandem repeats. Phylogenetic analysis of 13 protein-coding genes (PCGs), the frst and second codons of 13 PCGs, 13 PCGs and two rRNAs formed three well-supported tree topologies. The topologies of phylogenetic trees inferred from three datasets were almost identical, which was consistent with previous molecular phylogenies of this group. Comparative morphological study of the ovipositors revealed several characters potentially useful for diagnosing genera and resolving their phylogenetic relationships. Phylogenetic analysis of these and other morphological characters yielded a tree that is mostly consistent with the tree obtained from analysis of mitogenome sequences. In both molecular and morphological phylogenenies, Typhlocybini and Zyginellini clustered into one clade, but neither was recovered as monophyletic. Typhlocybinae (Hemiptera, Auchenorrhyncha, Cicadellidae) is the second-largest leafopper subfamily afer Deltocephalinae, and comprises 510 genera, and 4929 species, widely distributed in the six major zoogeographic regions of the world 1. Unlike most other Cicadellidae, members of this subfamily feed directly from plant cells and a strong host specifcity2,3.
    [Show full text]
  • Evolutionary Patterns of Host Plant Use by Delphacid Planthoppers
    population dynamics. Plant de­ specificity are considered with 1 crop varieties resistant to del- plant architecture on the abun­ n Chapter 3 (Denno). Species­ Evolutionary Patterns of Host Plant ' geographic and plant patch Use by Delphacid Planthoppers and density and plant diversity on l. The causal mechanisms for Their Relatives 1 and persistence are discussed its such as dispersal ability and ization and persistence. Stephen W. Wilson, Charles Mitter, Robert F. Denno and Michael R. Wilson Introduction Planthoppers (Homoptera: Fulgoroidea) are found on every continent ex­ cept Antarctica and in all major biomes, including tropical rainforests, deserts, grasslands, and the arctic tundra (O'Brien and Wilson 1985). The more than 9000 described species are divided into 19 families (O'Brien and Wilson 1985; Wheeler and Wilson 1987). All species of Fulgoroidea are phytophagous, sucking fluids from leaves, stems, roots, or fungal hyphae. There are species which feed on woody plants (both angiosperms and gymnosperms), herbs, ferns, and even fungi (O'Brien and Wilson 1985). The largest and most studied family of planthoppers is the Delphacidae which includes more than 2000 species in approximately 300 genera and 6 subfamilies (Asche 1985, 1990). Most continental delphacids are associated with monocots, particularly grasses and sedges (Wilson and O'Brien 1987; Denno and Roderick 1990 ), whereas some species, especially those on oceanic archipelagos, have radiated on dicots as well (Giffard 1922; Zim­ merman 1948). Their predilection for monocots, phloem-feeding habit, oviposition behavior and ability to transmit pathogens have contributed to the severe pest status of several delphacid species on rice, corn, sugarcane, and several cereal crops (Wilson and O'Brien 1987).
    [Show full text]
  • And Belowground Damage on an Invasive Tree
    Ecological Applications, 0(0), 2016, pp. 1–12 © 2016 by the Ecological Society of America A native plant competitor mediates the impact of above- and belowground damage on an invasive tree JULI CARRILLO1,3 AND EVAN SIEMANN2 1Department of Entomology, Purdue University, West Lafayette, Indiana 47907 USA 2Department of Biosciences, Rice University, Houston, Texas 77005 USA Abstract. Plant competition may mediate the impacts of herbivory on invasive plant species through effects on plant growth and defense. This may predictably depend on whether herbivory occurs above or below ground and on relative plant competitive ability. We simulated the potential impact of above- or belowground damage by biocontrol agents on the growth of a woody invader (Chinese tallow tree, Triadica sebifera) through artificial herbivory, with or without competition with a native grass, little bluestem (Schizachyrium scoparium). We measured two defense responses of Triadica through quantifying constitu- tive and induced extrafloral nectar production and tolerance of above- and belowground damage (root and shoot biomass regrowth). We examined genetic variation in plant growth and defense across native (China) and invasive (United States) Triadica populations. With- out competition, aboveground damage had a greater impact than belowground damage on Triadica performance, whereas with competition and above- and belowground damage impacted Triadica similarly. Whole plant tolerance to damage below ground was negatively associated with tolerance to grass competitors indicating
    [Show full text]
  • Euteliidae & Nolidae
    Cornell University Insect Collection Euteliidae Curated by Kyhl A. Austin Determined species and subspecies: 85 Updated: May 2020 Cornell University Insect Collection Euteliidae: Euteliinae, Stictopterinae Curated by Kyhl A. Austin Determined species and subspecies: 85 Updated: May 2020 CUIC Euteliidae May 2020 Euteliidae Family Subfamily Genus species subspecies (Author Date) Zoogeographic Region Euteliidae Euteliinae Anuga constricta Guenée 1852 ORI Anuga multiplicans Walker 1858 ORI Aplotelia tripartita (Semper 1900) ORI Atacira grabczewskii (Püngeler 1904) PAL Chlumetia transversa (Walker 1863) ORI Eutelia abscondens Walker 1858 NEO Eutelia ablatrix (Guenée 1852) NEO Eutelia adulatrix (Hübner [1813]) PAL Eutelia auratrix (Walker 1858) NEO Eutelia blandiatrix Guenée 1852 PAL/ORI Eutelia discitriga Walker 1865 ETH Eutelia furcata (Walker 1865) NEA Eutelia geyeri (Felder & Rogenhofer 1874) PAL Eutelia haxairei Barbut & Lalanne-Cassou 2005 NEO Eutelia leighi Hampson 1905 ETH Eutelia leucodelta Hampson 1905 ETH Eutelia piratica (Schaus 1940) NEO Eutelia porphyrina (Warren 1914) AUS Eutelia pulcherrimus (Grote 1865) NEA Eutelia pyrastis Hampson 1905 NEO Eutelia snelleni (Saalmüller 1881) ETH Marathyssa basalis Walker 1865 NEA Marathyssa cuneata (Saalmüller 1891) ETH Marathyssa inficita (Walker 1865) NEA Marathyssa minus Dyar 1921 NEA Paectes abrostolella (Walker 1866) NEA Paectes abrostoloides (Guenée 1852) NEA Paectes acutangula Hampson 1912 NEA Paectes albescens Hampson 1912 NEO Paectes arcigera (Guenée 1852) NEO Paectes areusa (Walker
    [Show full text]
  • Formosan Entomologist Journal Homepage: Entsocjournal.Yabee.Com.Tw
    DOI:10.6662/TESFE.202002_40(1).002 台灣昆蟲 Formosan Entomol. 40: 10-83 (2020) 研究報告 Formosan Entomologist Journal Homepage: entsocjournal.yabee.com.tw An Annotated Checklist of Macro Moths in Mid- to High-Mountain Ranges of Taiwan (Lepidoptera: Macroheterocera) Shipher Wu1*, Chien-Ming Fu2, Han-Rong Tzuoo3, Li-Cheng Shih4, Wei-Chun Chang5, Hsu-Hong Lin4 1 Biodiversity Research Center, Academia Sinica, Taipei 2 No. 8, Tayuan 7th St., Taiping, Taichung 3 No. 9, Ln. 133, Chung Hsiao 3rd Rd., Puli, Nantou 4 Endemic Species Research Institute, Nantou 5 Taipei City Youth Development Office, Taipei * Corresponding email: [email protected] Received: 21 February 2020 Accepted: 14 May 2020 Available online: 26 June 2020 ABSTRACT The aim of the present study was to provide an annotated checklist of Macroheterocera (macro moths) in mid- to high-elevation regions (>2000 m above sea level) of Taiwan. Although such faunistic studies were conducted extensively in the region during the first decade of the early 20th century, there are a few new taxa, taxonomic revisions, misidentifications, and misspellings, which should be documented. We examined 1,276 species in 652 genera, 59 subfamilies, and 15 families. We propose 4 new combinations, namely Arichanna refracta Inoue, 1978 stat. nov.; Psyra matsumurai Bastelberger, 1909 stat. nov.; Olene baibarana (Matsumura, 1927) comb. nov.; and Cerynia usuguronis (Matsumura, 1927) comb. nov.. The noctuid Blepharita alpestris Chang, 1991 is regarded as a junior synonym of Mamestra brassicae (Linnaeus, 1758) (syn. nov.). The geometrids Palaseomystis falcataria (Moore, 1867 [1868]), Venusia megaspilata (Warren, 1895), and Gandaritis whitelyi (Butler, 1878) and the erebid Ericeia elongata Prout, 1929 are newly recorded in the fauna of Taiwan.
    [Show full text]