IZVEŠTAJ IZ BOSNE I HERCEGOVINE SUSEDI NA BH EKRANIMA Analiza tretmana susednih država u centralnim informativnim emisijama javne i komercijalne televizije u Bosni i Hercegovini Davor Marko Media plan institut, Sarajevo 1. DRUŠTVENO POLITIČKI KONTEKST MEDIJSKOG SEKTORA U BIH Bosna i Hercegovina je zemlja puna medijskih paradoksa, što je rezultat njenog nakaradnog uređenja. U skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, čiji Aneks IV predstavlja državni ustav, Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta: Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku, kao i zasebno i specifično uređeno Brčko koje ima status distrikta. I dok je Republika Srpska uređena unitarno, dotle je Federacija BiH podeljena na deset kantona što unutrašnju strukturu entiteta, ali i države u celini, čini još kompleksnijom. U skladu sa Aneksom IV, konstitutivni narodi u BiH su Bošnjaci, Srbi i Hrvati, dok Zakon o zaštiti pripadnika nacionalnih manjina iz 2003. godine prepoznaje 17 različitih nacionalnih i etničkih grupa koje ispunjavaju uslove za status nacionalne manjine, i to su Albanci, Crnogorci, Česi, Italijani, Jevreji, Mađari, Makedonci, Nemci, Poljaci, Romi, Rumuni, Rusi, Rusini, Slovaci, Slovenci, Turci i Ukrajinci. Svojevremeno, BiH je imala najzasićeniji medijski prostor u Evropi (drugi na svetu, iza Urugvaja). 1 Još uvek je vidljiv raskorak između broja stanovnika (3,8 miliona) i broja medija, kako štampanih, tako i elektronskih. Prema podacima Regulatorne agencije za komunikacije (RAK), dozvolu za emitiranje ima 40 televizijskih stanica (od toga 15 privatnih), i 142 radio stanice. Sistem javnog servisa čine tri televizije – BHT 1, Federalna televizija i Televizija Republike Srpske, kao i tri javna radija – BH Radio 1, Radio Federacije BiH (sa dodatnim zabavnim programom, Radio 202)2, i Radio Republike Srpske. 3 U Bosni i Hercegovini izlazi devet dnevnih novina – sarajevski «Dnevni avaz»4, «Oslobođenje», «SAN», «AS», banjalučke «Nezavisne», «Glas Srpske» i «Fokus», mostarski «Dnevni list» i «Tuzlanske novine». Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu u kojoj ne postoji romski medij, dok su na nezavidnom nivou i mediji ostalih manjinskih zajednica. BiH karakteriše naglašena fragmentacija medijskog tržišta koja je, također, posledica fragmentacije države i društva po etničkim crtama. Na primer, mediji koji izlaze u Banja Luci, odnosno u Republici Srpskoj, favorizuju teme koje se tiču delimično («Nezavisne») ili potpuno 1 Udovičić, Zoran i Dušan Babić. Medijska slika Jugoistočne Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. 2 Radio 202 je program javnog Radija Federacije BiH koji ima zasebnu frekvenciju, i za ciljnu grupu ima mlađu i urbanu populaciju 3 Regulatorna agencija za komunikacije (RAK), svi podaci su dostupni na web stranici www.cra.ba i poslednji put su ažurirani 27. februara 2007. godine 4 Dnevni avaz su jedine novine koje javno objavljuju svoj tiraž, i prema tim podacima, on tokom radnih dana iznosi 42,000, dok se petkom novina štampa u dvostruko većem broju, oko 90,000 primeraka, i tada ovaj tiraž premašuje zbir tiraža svih ostalih dnevnih novina u BiH BOSNA I HERCEGOVINA («Glas Srpske») srpskog konstitutivnog naroda, nudeći jednostranu sliku problema o kojima izveštavaju. Ista je suština izveštavanja mostarskog «Dnevnog lista», samo što je nacionalni predznak drugačiji, ovoga puta hrvatski. Takozvane pro-bošnjačke novine, poput tiražnog «Dnevnog avaza», nude nešto uravnoteženiju i objektivniju sliku situacije u BiH, i time se svrstavaju uz rame građanski orijentisanim «Oslobođenju» i «SAN»-u. Zanimljivost je da i bh izdanja dnevnih listova iz Hrvatske («Večernji list») i Srbije («Euro Blic», «Večernje novosti») imaju veći tiraž nego većina domicilnih dnevnih novina. Uređivačka pozicija nedeljnih listova nešto je drugačija, i to se posebno odnosi na «Dane» i «Slobodnu Bosnu», koji nastoje sačuvati pan-bosansko-hercegovačku orijentaciju, oštro kritikujući nacionalni koncept vlasti i njegove eskponente – partije sa nacionalnim predznakom. 5 Terestrijalni i satelitski program omogućava nesmetano gledanje TV programa iz susednih zemalja, što direktno ugrožava domaće kanale, uključujući i značajan odliv sredstava po osnovu oglašavanja. Inače, status kablovskih operatera/distributera nije jasno definisan, posebno u materiji autorskih prava, i tu RAK još uvek luta. Tek nedavno su izrečene kazne TV stanicama iz susedstva radi kršenja autorskih prava, odnosno emitovanja za BiH nelicenciranog inostranog programa. 6 Bosna i Hercegovina ima možda i najkonzistentniji zakonski okvir u regionu, kada su mediji u pitanju, a zasluga za savremenu medijsku legislativu pripada isključivo međunarodnoj zajednici koja je te zakone inicirala, finansirala, a neke i nametnula. Bosna i Hercegovina je prva u regionu dekriminizovala akte uvrede i klevete, prebacujući ih u građansku parnicu. I pored dobrog zakonskog okvira, suštinski su stvari daleko od idealnog. Zakon o slobodnom pristupu informacijama, mada je na snazi već šestu godinu, pokazuje vrlo slabe efekte, naročito u kontekstu negovanja istraživačkog novinarstva. BiH je prva u regionu uvela instituciju poput Saveta za štampu, samoregulativnog tela, čiji su efekti, također, slabi. 7 2. MEDIJSKA SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI: ELEKTRONSKI MEDIJI Javni servis Bosne i Hercegovine karakteriše specifična i složena struktura: čine ga tri javna emitera koji djeluju u skladu sa dvoentiteskom podjelom države. Pored krovnog, odnosno državnog emitera, Radio-televizije Bosne i Hercegovine (BHRT), deo sistema su i dva entitetska – Radio-televizija Federacije BiH i Radio-televizija Republike Srpske. U situaciji etničke i političke podeljenosti, odnosno slabe centralne države koja još deli značajan broj važnih funkcija sa entitetskim vlastima, slab je i krovni emiter, BHT, čija je gledanost daleko manja od gledanosti TV FBiH ili komercijalne TV Pink BH. Uz brojne finansijske i kadrovske probleme, i česte indirektne političke pritiske na uređivačku politiku, krovna bh. televizija hrabro pokušava održati svoj proklamovani primarni cilj – a to je profesionalno, pravovremeno, ujednačeno, 5 Udovičić, Zoran i Dušan Babić. Medijska slika Jugoistočne Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. 6 Udovičić, Zoran i Dušan Babić. Medijska slika Jugoistočne Evrope. Media plan institut: Sarajevo, avgust 2006. 7 Indikativan je primer sukoba na relaciji «Dnevni avaz» vs Savet za štampu, od pre neku godinu. Iako su dnevne novine u BiH postigle konsenzus i dogovorile da neće izveštavati i pisati o kidnapovanju deteta jedne javne bh. ličnosti, zbog eventualnih posledica za detetov život, «Dnevni avaz» se oglušio o dogovor i tekst objavio. Savet za štampu je odreagovao, kritikujući «Dnevni avaz» na šta su ovi uzvratili pretnjom da su dovoljno moćni i da mogu, ukoliko žele, formirati svoj, paralelni Savet za štampu. 2 BOSNA I HERCEGOVINA politički korektno izveštavanje o temama od javnog interesa za sve građane Bosne i Hercegovine. Zakon o Javnom RTV sistemu/servisu predstavlja zasebno poglavlje bh. medijske rašomonijade. Svojevremno donet uz međunarodno sponzorstvo i pomoć konsultantskog tima BBC-a, te ocenjen kao model-zakon, koji uvažava sve evropske standarde o javnom RTV servisu, naprasno je podvrgnut izmenama, uz obrazloženje kako treba poboljšati mehanizme naplate RTV takse. Međutim, kad su se amandmani pažljivije iščitali, bilo je jasno kako su pobude i motivi drugačiji. Namera je bila da se javni RTV servis stavi pod izraženiji politički uticaj, kroz način imenovanja članova upravnih odbora, rukovodnih struktura javnih emitera, podnošenja izveštaja u parlamentu... Indikativno je kako su novim zakonskim predlogom osnažene ingerencije RAK-a. U međuvremenu su oživljeni glasovi za zasebnim hrvatskim kanalom, pa je nedavna ideja o tri detaširana produkciona centra (Sarajevo, Mostar, Banja Luka), također, odbačena od hrvatskih predstavnika koji sada insistiraju na zasebnom hrvatskom kanalu, kao minimumu u zaštiti njihovog nacionalnog, jezičkog i kulturnog identiteta. 8 Nakon 1995. godine dolazi do naglog razvoja privatnih radio i televizijskih stanica i ta ekspanzija nastavlja se sve do 1999. godine. Većina ovih stanica koncentrirana je u urbanim sredinama, gde je bio i najveći interes za korištenje frekventnih resursa. Predstavnici međunarodne zajednice pomagali su osnivanje nezavisnih medija, a delimično je to i rezultat ekonomskog rasta koji omogućava njihovu koncentraciju na tržištu. Neke od tih komercijalnih stanica rezultat su interesa medijskih i ekonomskih tajkuna iz susjedstva, a dobar primer toga je formiranje TV Pink BH, koja je nastala prvobitnom kupovinom, a kasnije spajanjem pet malih privatnih TV stanica u BiH od strane vlasnika najjače komercijalne televizije u Srbiji. Danas se među komercijalne stanice sa najvećom gledanošću u BiH ubrajaju TV Pink BiH, OBN, NTV Hayat, ATV Banja Luka, BN Bijeljina. 3. GENERALNI TRENDOVI U IZVEŠTAVANJU O SUSEDIMA Ranija istraživanja koja su sprovedena sa sličnim ili potpuno istim ciljevima 9 pokazuju da se susedstvo, kao objekat medijskog izveštavanja, tretira kao marginalna, čak i nepoželjna, činjenica, kao deo «loše prošlosti» prema kojoj se iskazuje negativan odnos, ili najblaže – ignorancija. 10 Utisak je da medijsko tretiranje susednih država vrlo sporo izlazi iz takozvanog «negativnog konfliktnog polja», što je vidno kroz odabir tema i njihovu sadržajnu orijentaciju. Uzrok tome su još uvek nerešeni politički sporovi, demokratski neizgrađena društva, aktuelna suđenja za ratne zločine, kao i uporna poricanja istih tih zločina. Utisak je da mediji još uvek