BEZBEDNOST Z APADNOG B ALKANA SRBIJA 2007 - ILIBERALNA TRANSFORMACIJA ILI PRODUŽENA TRANZICIJA Prilagođavanje demokratiji: Misli o "tranziciji" u Srbiji i na Zapadnom Balkanu BROJ 7-8 • OKTOBAR 2007. – MART 2008. Beograd BEZBEDNOST ZAPADNOG Sadržaj BALKANA REČ UREDNICE. 3 Dijana Gaćeša Časopis Beogradske FUNDAMENTALISTIČKE škole za studije SRBIJA 2007 – ILIBERALNA SKLONOSTI SRPSKOG bezbednosti TRANSFORMACIJA ILI PRAVOSLAVLJA . 94 PRODUŽENA TRANZICIJA BROJ 7-8 Cvete Koneska FAKTOR KOJI NEDOSTAJE Timoti Edmunds OKTOBAR 2007 – MART 2008. U SARADNJI U OBLASTI PRILAGOĐAVANJE DEMOKRATIJI: BEZBEDNOSTI NA Izdavač: MISLI O „TRANZICIJI“ U SRBIJI I ZAPADNOM BALKANU . 111 Centar za NA ZAPADNOM BALKANU . 4 civilno-vojne odnose Denisa Kostovicova PRIKAZ PRAKTIČNE Glavni i odgovorni SLABOST DRŽAVE NA POLITIKE urednik: ZAPADNOM BALKANU KAO Đorđe Popović Miroslav Hadžić PRETNJA BEZBEDNOSTI: KOMENTAR NACRTA Izvršni urednici: PRISTUP EVROPSKE UNIJE ZAKONA O ODBRANI Sonja Stojanović I GLOBALA PERSPEKTIVA. 10 I VOJSCI . 120 Filip Ejdus Đorđe Pavićević Bogoljub Milosavljević Uređivački odbor POLITIČKA SCENA U SRBIJI: OSVRT NA PREDLOG Nadége Ragaru STABILNOST I IZAZOVI . 16 ZAKONA O OSNOVAMA Dragan Simić UREĐENJA SLUŽBI Miroslav Hadžić Kenneth Morrison BEZBEDNOSTI MERENJE DOMETA Ivan Vejvoda REPUBLIKE SRBIJE . 132 Bogoljub Milosavljević REFORME SEKTORA Timoti Edmunds BEZBEDNOSTI U SRBIJI Predrag Petrović Marjan Malešič – PROBLEMSKI OKVIR . 22 NEPOTPUN ISKORAK KA (PRE)UREĐENJU Friesendorf Cornelius Sonja Stojanović Barry Ryan BEZBEDNOSNO-OBAVEŠTAJNOG REFORMA POLICIJE SISTEMA U SRBIJI – KRITIČKI Svetlana Đurđević-Lukić U NEKONSOLIDOVANOJ OSVRT NA PREDLOG ZAKONA Ilustracije: DEMOKRATIJI U SRBIJI . 29 O OSNOVAMA UREĐENJA Marko Milošević SLUŽBI BEZBEDNOSTI Vil Bartlet REPUBLIKE SRBIJE . 137 Lektura i korektura: PRIVREDNA TRANZICIJA U Tatjana Hadžić SRBIJI OD 2000. GODINE: PRIKAZ Dizajn: TRENDOVI I MOGUĆNOSTI . 56 Saša Janjić Marko Savković Kompjuterska priprema: BEZBEDNOST I IDENTITET INTERNET PREZENTACIJA WWW.BEZBEDNOST.ORG Časlav Bjelica Filip Ejdus KAO IZRAZ „BEZBEDNOSTI Štampa: BEZBEDNOST, KULTURA PO MERI GRAĐANA GORAGRAF, Beograd I IDENTITET U SRBIJI . 65 I GRAĐANKI . 144 Tiraž: 250 primeraka Beogradska škola za studije bezbednosti otvorena je zahvalju- jući podršci Kraljevine Ovaj časopis finansira NATO Norveške. Rad škole podržava Balkanski Fond za fond za demokratiju. otvoreno društvo Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom i odgovornom učestvovanju civilnog društva u povećanju bezbednosti građana i države na principi- ma modernog demokratskog društva, kao i unapređenju bezbednosne saradnje sa susedima i uključenju Srbije u evroatlantsku zajednicu. Beogradska škola za studije bezbednosti predstavlja posebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnose osnovano radi toga da, sistematskim istraživanjima i akademskim usavršavanjem mladih istraživača, doprinese razvoju studija bezbednosti u Srbiji. Kontakt Centar za civilno-vojne odnose Gunduli}ev venac 48 11000 Beograd tel/fax 381(0)11-32 87 226 381(0)11-32 87 334 www.ccmr-bg.org [email protected] Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštam- pavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izričite saglasnosti Uređivačkog odbora. Ocene izrečene u člancima lični su stavovi autora i ne izražavaju nužno mišljenje Uređivačkog odbora ili Centra za civilno-vojne odnose. Reč urednice Ljudsku bezbednost je nemoguće realizo- upotrebiti za objašnjavanje toga zašto u vati bez konsolidovane demokratije. Na- Srbiji još uvek nije konsolidovana demo- predak Srbije u uspostavljanju demokrat- kratija: teorije tranzicije i slabe države, skih standarda vladavine usporen je dra- globalizacije, političke ekonomije i teorije matičnim događajima na lokalnom planu elita i identiteta. (kao što je to bio atentat na premijera Drugi deo ovog broja sadrži tri članka Đinđića 2003. godine), kao i spoljnim u kojima se trenutne političke podele u faktorima (na primer, međunarodno pri- Srbiji i regionu objašnjavaju argumenti- znavanje nezavisnosti Kosova koje se ma baziranim na pojmu identiteta. Prvi desilo 2008. godine). Potencijal Srbije da članak analizira različite procese sekuriti- istovremeno „otežava“ i „pokreće“ re- zacije kako bi mapirao oštre podele koje forme i saradnju među zemljama Zapad- postoje unutar srpskih političkih elita i nog Balkana čini njenu političku transfor- društva po pitanju prioriteta spoljne i maciju relevantnim predmetom istraživa- bezbednosne politike. Drugi članak istra- nja u oblasti regionalne bezbednosti. žuje značaj pozitivnog regionalnog identi- To je ujedno i razlog zbog koga je Cen- teta za unapređenje regionalne saradnje tar za civilno-vojne odnose, u saradnji sa na Zapadnom Balkanu. Poslednji članak Univerzitetom u Bristolu, organizovao u ovom delu bavi se tabu temom srpske akademsku raspravu na temu budućnosti politike – mogućnošću razmatranja Srp- srpske tranzicije u kojoj su učestvovali ske pravoslavne crkve u okviru koncepta strani istraživači i naučnici iz Srbije. Na religijskog fundamentalizma. konferenciji koja je održana u Bristolu ju- Nakon ovih teorijskih tekstova pred- na 2007. nastojali smo da pronađemo stavljamo aktuelne analize praktične poli- odgovor na sledeće pitanje: da li je proces tike. U ovom broju časopisa to su analize demokratizacije Srbije bolje okarakterisa- tri nacrta zakona najznačajnijih za insti- ti kao produženu tranziciju ili kao ilibera- tucionalizaciju bezbednosnog sistema Sr- nu transformaciju? Drugim rečima, da li bije: Zakona o odbrani, Zakona o vojsci je Srbiji, iz mnogobrojnih razloga potreb- i Zakona o osnovnom uređenju službi no više vremena da uspostavi funkcional- bezbednosti Republike Srbije. Nacrti za- nu demokratiju nego, na primer, ostalim kona su detaljno razmotreni iz ugla de- zemljama Centralne Evrope, ili, da li je, mokratske-civilne kontrole. Dva istraži- možda, ukoliko problem nije u samom vača Beogradske škole za studije bezbed- trajanju procesa demokratizacije, u pita- nosti i jedan od vodećih pravnih ekspera- nju kvalitet inicijalne promene? Zastupni- ta za oblast srpskog sistema bezbednosti ci opcije iliberalne transformacije obja- izneli su predloge o tome kako ovi zako- šnjavaju petooktobarske promene kao ni mogu biti unapređeni u cilju odgovor- uspostavljanje formalne izborne demo- nog pružanja bezbednosti. Za vreme pri- kratije, u kojoj novoizabrani lideri i rele- preme ovog izdanja, sva tri zakona su vantne interesne grupe, u praksi, koče us- usvojena. Centar će zajedno sa drugim postavljanje sisatema odgovornosti i vla- organizacijama civilnog društva sa koji- davine prava, ili pak ograničavaju ljudska ma je povezan u mrežu nadgledati imple- prava kako bi ostali na vlasti. U ovom iz- mentaciju ovih zakona. danju časopisa Bezbednost Zapadnog Konačno, ali ne i najmanje bitno, Balkana predstavljeni su neki od radova završavamo ovo izdanje Bezbednosti Za- sa ove konferencije s ciljem unapređiva- padnog Balkana pozivom za prijavljiva- nja kvaliteta domaćih akademskih ras- nje novih radova za izdanja predviđena u prava, ali i inostranog razumevanja pro- 2008. godini i nadamo se da ćemo i ubu- cesa promena kroz koji Srbija trenutno duće privlačiti spoljne saradnike s inova- prolazi. Autori u ovom odeljku ispituju tivnim tekstovima. da li je sledeće koncepte moguće Sonja Stojanović 3 BZB SRBIJA 2007 – ILIBERALNA TRANSFORMACIJA ILI PRODUŽENA TRANZICIJA Prilagođavanje demokratiji: Misli o „tranziciji“ u Srbiji i na Zapadnom Balkanu Timoti Edmunds UDK: 321.7 (497); 316.4 (497) Sažetak ALKANA B U ovom članku razmotrićemo to na koji način možemo razumeti političke, privredne i društvene promene u Srbiji i u velikom delu Zapadnog Balkana. Dominantna paradigma bi- APADNOG la je ona o demokratskoj tranziciji iako je reč o tranziciji ko- Z ja je predstavljala težak i dugotrajan proces. Smatramo da ovakvom pristupu demokratizaciji, iako on omogućava va- žne uvide u dešavanja u Srbiji, treba prići s izvesnim oprezom. Postoji opasnost da, prihvatanjem „tranzicije“ kao okvira za EZBEDNOST objašnjavanje i razumevanje promene, pokažemo ozbiljno ne- B razumevanje činilaca koji domaće aktere zaista ometaju i ograničavaju i koji motivišu preobražavanje samih društava. Ključne reči: demokratizacija, neliberalna otpornost, Za- padni Balkan Demokratija i demokratizacija Možda najvažniju, premda ponekad implicitnu, pretpo- stavku, koju možemo naći u literaturi o demokratizaciji, predstavlja to da se u društvima, onda kada svrgnu stare autoritarne režime, proces političkih promena odvija u smeru uspostavljanja liberalne demokratije. Široko uzev, taj proces bi trebalo da sadrži uspostavljanje slobodnih i poštenih izbo- ra, kao i „konsolidovanje“ demokratske prakse u nizu obla- sti. Demokratska praksa obuhvata pitanja podele vlasti izme- đu vlade i skupštine, stavljanja bezbednosnih snaga pod civil- nu kontrolu, postojanja slobode štampe i aktivnog građan- Autor je docent na Odeljenju za političke nauke Univerziteta u Bristolu 4 SRBIJA 2007 – ILIBERALNA TRANSFORMACIJA ILI PRODUŽENA TRANZICIJA skog društva itd. Ova „tranziciona paradigma“ je u literatu- ri o tranziciji opisana na različite načine.1 Delatnosti koje me- đunarodni činioci preduzimaju ka ko bi promovisali mir i de- mokratiju na Zapadnom Balkanu uglavnom su zasnovane na ovoj paradigmi. Koncept „demokratske tranzicije“ poslednjih godina bio je ozbiljno kritikovan zbog toga što previše pojednostavljuje i što predstavlja teleološki koncept, kao i zbog toga što nije uspeo da objasni ili bar da na odgovarajući način opiše pro- mene u većem delu bivšeg komunističkog regiona.2 Ne smemo,