INSTITUT ARCHÉOLOGIQUE BEOGRAD ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD UDK 902/904 (050) YU ISSN 0350–0241 STARINAR LII, 1–224, BEOGRAD 2002. Institut Archéologique Beograd STARINAR NOUVELLE SÉRIE VOLUME LII/2002 Rédacteur MILOJE R.VASI] Comité de rédaction Rastko VASI], Slobodan DU[ANI], Noël DUVAL (Paris), Maja PAROVI]-PE[IKAN, Ivana POPOVI], Marko POPOVI], Nikola TASI], Olivera ILI] (secrétaire de la rédaction) BEOGRAD 2003 Arheolo{ki institut Beograd STARINAR NOVA SERIJA KWIGA LII/2002 Urednik MILOJE R.VASI] Redakcioni odbor Rastko VASI], Slobodan DU[ANI], Noel DIVAL (Pariz), Maja PAROVI]-PE[IKAN, Ivana POPOVI], Marko POPOVI], Nikola TASI], Olivera ILI] (sekretar redakcije) BEOGRAD 2003. Izdaje: ARHEOLO[KI INSTITUT Beograd, Knez Mihailova 35 Tehni~ki urednik: Danijela PARACKI [tampa: »TIPOGRAFIC«, Beograd Tira`: 1000 primeraka Kwiga je objavqena uz finansijsku pomo} Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije SADR@AJ – SOMMAIRE Nikola Tasi} Milutin Gara{anin (1920–2002) . 9 RASPRAVE – ETUDES Josip [ari} Stone as material for production of chipped artifacts in Early and Middle Neolithic of Serbia . 11 Josip [ari} Stene kao materijal za izradu okresanih artefakata u ranom i sredwem neolitu Srbije . 24 Dragana Antonovi} Copper processing in Vin~a: new contributions to the thesis about metallurgical character of Vin~a culture . 27 Dragana Antonovi} Prerada bakra u Vin~i: novi prilozi tezi o metalur{kom karakteru Vin~anske kulture . 44 Vesna Dimitrijevi}, Boban Trpkovi} New Spondylus Findings at Vin~a-Belo Brdo: 1998–2001 Campaigns and Regional Approach to Problem . 47 Vesna Dimitrijevi}, Boban Trpkovi} Novi nalazi od spondilusa u Vin~i: kampawe 1998–2001 i regionalni pristup problemu . 61 Miodrag Tomovi} A head from Karata{ attributed to Emperor Clodius Albinus . 63 Miodrag Tomovi} Glava sa Karata{a koja se pripisuje caru Klodiju Albinu . 77 Ida Sinkevi} Western Chapels in Middle Byzantine Churches: Meaning and Significance . 79 Ida Sinkevi} Namena i zna~ewe kapela na zapadnoj strani crkava iz sredwovizantijskog perioda . 92 Marko Popovi} Sredwovekovni Dobrun . 93 Marko Popovi} Medieval Dobrun . 114 PRILOZI – APERÇUS Sabine Schade-Linding Vorbericht zur bandkeramischen Siedlung in Bad Nauheim-Nieder-Mörlen »Hempler« (Wetteraukreis/Hessen) . 117 Sabine [ade-Linding Preliminarni izve{taj o bandkerami~kom nasequ u Bad Nauhajmu-Nider Merlen »Hempler« (okrug Veterau/Hesen) . 137 Aleksandar Bulatovi} Kameni kalup iz Klinovca. 139 Aleksandar Bulatovi} A stone mould from Klinovac . 144 Petar Popovi} Le site laténien de Dautovac – Kori}ani et les fibules ornées de «boucles» ou de «huit» («à brandebourgs») . 145 Petar Popovi} Latenski lokalitet Dautovac–Kori}ani i fibule u vidu »petqi« ili »osmica« («à brandebourgs») . 152 Ivana Popovi}, Greek inscription on golden finger ring Aleksandar V. Popovi} from National museum in Belgrade . 157 Ivana Popovi}, Gr~ki natpis sa zlatnog prstena Aleksandar V. Popovi} iz Narodnog muzeja u Beogradu . 161 Milena Milin Novootkriveni rimski epigrafski spomenici iz So~anice (Kosovo) . 163 Milena Milin The newly-discovered epigraphic monuments from So~anica (Kosovo) . 171 Branislav Cvetkovi} Dve kamene ikonice iz zbirke Zavi~ajnog muzeja u Jagodini . 175 Branislav Cvetkovi} Two stone Icons from the Home Museum Collection in Jagodina . 180 Aleksandar Medovi} Archäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung @idovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht . 181 Aleksandar Medovi} Arheobotani~ka istra`ivawa metalodobnog naseqa @idovar, Vojvodina/Jugoslavija (preliminarni izve{taj) . 190 Ksenija Borojevi} Analiza biqnih ostataka sa tvr|ave Ras (12. vek i po~etak 13. veka) . 191 Ksenija Borojevi} The analysis of plant remains from the fortress Ras (the 12th and the beginning of the 13th century) . 205 KRITIKE I PRIKAZI – COMPTES RENDUS Borislav Jovanovi} Henrieta Todorova, Ivan Vajsov, Der kupferzeitliche Schmuck Bulgariens, Prähistorische Bronzefunde, Abteilung XX, 6. Band (A. Jockenhövel, W. Kubach, hrg.), Stuttgart, 2001. 207 Borislav Jovanovi} Stojan Dimitrijevi}, Tihomila Te`ak-Gregl, Nives Majnari}-Pand`i}, Prapovijest, Povijest umijetnosti u Hrvatskoj, knjiga prva, naklada Naprijed d.d., Zagreb 1998. 209 Borislav Jovanovi} Zoia Maxim, Neo-Eneoliticul din Transilvania, Date arheologice si matematico-statistice, Bibliotheka Musei Napocensis XIX, Cluj-Napoca, 1999. 211 Rastko Vasi} Maria Novotna, Die Fibeln in der Slowakei, Prähistorische Bronzefunde (PBF) XIV, 11, Franz Steiner Verlag Stuttgart 2001. 212 Slavica Arsenijevi} Gerhard Tomedi, Italische Panzerplatten und Panzerscheiben, PBF III, 3, Stuttgart 2000. 213 Borislav Jovanovi}, Venceslas Kruta, Les Celtes, Histoire et Dictionnaire, Petar Popovi} Des Origines à la romanisation et au christianisme, Edition R Laffont, Paris 2000. 216 Olga Pelcer N. Lewis, The Documents from the Bar-Kokhba Period in the Cave of Letters. Greek Papyri, Jerusalem 1989; H. M. Cotton, A. Yardeni, Aramaic, Hebrew and Greek Documentary Texts from Nahal Hever and Other Sites, Oxford, 1997; Y. Yadin, J. C. Greenfield, A. Yardeni, B. A. Levine, The Documents from the Bar-Kokhba Period in the Cave of Letters. Hebrew, Aramaic and Nabatean-Aramaic Papyri, Jerusalem 2002. 218 Miroslava Mirkovi} B. Lörincz, Die römischen Hilfstruppen in Pannonien während der Prinzipatszeit, Teil I: Die Inschriften, Wiener Archäologische Studien, Bd.3, Wien 2001. 220 Olga Pelcer Singidunum, 1 (1997), 2 (2000), 3 (2002), izdawe Arheolo{kog instituta Beograd, urednik dr Marko Popovi} . 221 Radmila Zotovi} Bjernar Olsen, Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheolo{kih istra`ivanja, Geopoetika, Beograd 2002. 223 IN MEMORIAM MILUTIN GARA[ANIN (11. 09. 1920 – 04. 04. 2002) etvrtog aprila 2002. godine srpska i ju- goslovenska arheologija izgubila je jed- ^ nu od najzna~ajnijih li~nosti koja je obele`ila svojim istra`ivawima drugu polo- vinu XIX veka – Milutina Gara{anina. Iza wega su ostale brojne monografije, studije, ras- prave, istra`ivana nalazi{ta i generacije ar- heologa koje je on formirao kao univerzitetski profesor. Wegovo mesto nalazi se u samom vrhu evropske praistorijske arheologije. Kao nezao- bilazni reper osta}e wegovi rezultati u pro- u~avawu gotovo svih praistorijskih kultura ju- goisto~ne Evrope, posebno vin~anske, zatim bubawsko-humske, para}inske i mnogih drugih kultura koje su zahvaquju}i wemu dobile svoje mesto u istoriji praistorijskog perioda. Put arheologa istra`iva~a zapo~eo je u Muzeju grada Beograda (1945–1946), odakle prelazi u Na- rodni muzej gde je proveo ~etiri godine da bi zatim pre{ao u Arheolo{ki institut SAN (1950- –1957), a zatim je bio postavqen za vanrednog i daqe za redovnog profesora Filozofskog fakulteta. Za Arheolo{ki institut ostao je vezan do kraja svoga `ivota, bilo da je vodio zna~ajne arheolo{ke projekte, da je delao kao ~lan Nau~nog saveta, Upravnog odbora, koordinator ili kao ~lan Redakci- je ~asopisa u kome objavqujemo i ovaj nekrolog. Vi{e od pola veka Milutin Gara{anin je prisutan u arheolo{koj nauci ostavqaju}i dubok trag i li~ni uticaj na brojne generacije arheologa u Srbi- ji, Bosni, Crnoj Gori ili Makedoniji. Mnogi studenti su diplomirali kod wega, neki su branili svoje magistarske radove ili doktorske disertacije, a mnogi mladi arheolozi su sticali svoja prva znawa na wegovim brojnim iskopavawima. Tokom svog dugog nau~nog i istra`iva~kog rada Milutin Gara{anin je pokazivao interesovawe gotovo za sve periode praistorijske arheologije: od star~eva~ke i vin~anske kulture do etnokultur- nih problema paleobalkanskih naroda. Svoj rad zapo~iwe studijom, doktorskom disertacijom »Hro- nologija vin~anske kulture« koja je objavqena 1950. godine kao jedan od poku{aja da zajedno sa V. Miloj~i}em i A. Bencem demistifikuje teoriju o »Jonskoj koloniji Vin~i«. Posle we re|aju se stu- dije, rasprave, samostalne ili kolektivne monografije, ~lanci i izve{taji. Iako se u {tampi na- laze jo{ neki wegovi radovi, mo`e se re}i da wihov ukupni broj prelazi cifru od 500. Impozantan obim koji je u ovom trenutku i ovom prilikom te{ko potpunije prikazati. Zadovoqi}emo se da pome- nemo samo neke wegove fundamentalne doprinose boqem poznavawu arheologije jugoisto~ne Evrope. Me|u prvim obimnim studijama koje zajedno sa sli~nim radovima V. Miloj~i}a i A. Benca obja- vqenih u Bericht der Römisch-germanischen Kommision predstavqaju svojevrsnu »trilogiju« o neolitu i bronzanom dobu Balkana nalazi se i wegov rad »Neolithikum und Bronzezeit im Serbien und Makedonien« 10 IN MEMORIAM (BRGK, 1959). Drugu po redu sintezu u kojoj je sumirao svoja nau~na istra`ivawa ~ini wegova dvo- tomna monografija »Praistorija na tlu SR Srbije« (1973). Zajedno sa «Praistorijom Vojvodine« (B. Brukner, B. Jovanovi}, N. Tasi}, 1974), ona predstavqa prvu regionalnu sintezu svega onoga {to je na ovim prostorima ura|eno na prou~avawu materijalne i duhovne kulture praistorijskog vremena. Slede}i grani~nik u velikom nau~nom opusu M. Gara{anina predstavqa drugi tom »Praistorije jugoslovenskih zemaqa« ~iji je on urednik i autor velikog broja tekstova kao wegove studije koje se nalaze u IV tomu ovog izuzetno zna~ajnog nau~nog poduhvata za ~itavu teritoriju biv{e Jugoslavije. Na kraju, kao slede}i me|a{ u wegovom radu mogli bi da pomenemo Zbornik »Iliri i Albanci« koji je on osmislio, uredio i napisao jednu sveobuhvatnu studiju pod naslovom »Nastanak i poreklo Ili- ra« (1988. god). Zajedno sa jo{ ~etiri ugledna nau~nika (F. Papazoglu, V. Popovi}, B. Ferjan~i}, i S. ]irkovi}) M. Gara{anin se trudi da nau~no i objektivno, li{en tada aktuelnih politi~kih sta- vova, dâ odgovor na mnoga pitawa