Prvenstveni cilj ovog projekta Jedna od istina koja se nameće i muškom čitaocu ove knjige: Nema slobode i 1 Intelektualna snaga, istrajnost i ži­ Di jane Subotički je da problem emancipacije, ni za muškarce ni za žene, ukolilo ne shvate da su manipulisani votne pobede ovih žena zas lu žu ju druš tvenog položaja žene u okvi­ od poretka, od vlastodržaca kojima su vazda potrebni hijerarhija i autoritar­ da budu zabeležene i predstav lje­ ru globalnog društvenog siste ma, nost, odnosno, patrijarhalni modeli kao posredovanje. Reč je, pre svega, o ne javnosti i tako postanu inspi­ posreduje i prati kroz dva druš­ autori tarnoj porodici koja socijalizuje ljude u tradiciji podele na muške i ženske racija za one koji se na putu do tve na podsistema, politika i po­ poslo ve, ko ja ih privikava na hijerarhiju i neprikosnovene autoritete, na društve­ us peha suočavaju sa istim pre pre­ ro dica. U toj optici ona teži da po­ nu pode lu ra da i koja, u krajnjoj liniji, ispostavlja podanike državi – idealne kama, teškoćama, predrasu da ma... ka že postojanje jednog drugog šrafove koji se bez trvenja i otpora uklapaju u mehanizam poretka. Posebnu vrednost donose ispo­ i dru gačijeg lica Srbije; da raz ob­ Objavljivanje ovih razgovora je skromni prilog odgovornosti za javnu reč, pola­ vesti Gordane Rajkov, prve žene u li či sterotipe o odnosu polova u ganje računa za javno delanje. Njima se nastoji reaktuelizovati starogrčko poi­ indvalidskim kolicima koja je pos­ smi s lu duboko ukorenjenih, ne­ manje razgovora (dijaloga) kao pravog oblika političkog opštenja. U tom smislu tala poslanica u Skupštini Sr bi je i pisanih zakona po kojima su žene, ova knjiga nije samo lični dokument, nego slika vremena u kojem je nastala. Sofke Vasiljković, zamenice pred­ pa i žene političarke, uvek „dru ge“ sednika Nacionalnog saveta Roma u senci, uvek prigušeni glaso vi Izvod iz recenzije prof. dr Jovice Trkulje u Srbiji. koji pripadaju nejasnim likovi­ ma, uvek prve koje zaborav prek­ rije. Ona je sebi postavila zada tak U novoj knjizi „Tiha većina: životne priče političarki iz Srbije” Dijana Subotički Olgica Batić da na neposredan način, u formi ponudila nam je 14 raznolikih, ponekad neočekivano iskrenih, potresnih i uz­ Marijana Četojević spontanog razgovora, prikaže sa­ bud ljivih ispovesti onih žena koje svakodnevno gledamo u prenosima skup­ mosvojno javno delovanje žena štin skih zasedanja i žustrim polemikama u kojima zastupaju stavove političkih Zlata Đerić Srbije, da osvetli onu drugu, seno­ par tija, poslaničkih grupa ili Vlade... Ispovesti u kojima otkrivaju do sada nepo­ Slavica Đukić- Dejanović vitu i skrivenu tradiciju žena kao znate, ali važne (određujuće) detalje iz ličnog i porodičnog života, profesionalne autonomnih javnih delatnika. i poli ti čke karijere. Aleksandra Jerkov Dominiraju one koje su 2012. godine izabrane za poslanice u Skupštini Repub­ Elvira Kovač Izvod iz recenzije like Srbije, a dragoceno je da su među intervjuisanim ženama ovoga puta i one prof. dr Jovice Trkulje koje su se tokom svoje političke karijere našle na najvišim državnim funkcija­ Aleksandra Majkić ma: aktuelne i bivše ministarke, predsednice i potpredsednice parlamenata Gordana Pop Lazić (lokalnog, pokrajinskog i republičkog), ambasadorke, kao i one političarke koje danas zauzimaju najviše funkcije u svojim političkim partijama (predsedsnice i Milica Radović potpredsednice). Gordana Rajkov Izvod iz recenzije Marije Srdić Sanda Rašković- Ivić Maja Sedlarević Snežana Stojanović- Plavšić Sofka Vasiljković Dijana Subotički Tiha VEĆINA Životne priče političarki iz Srbije Kikinda, 2013. godine Izdavači Nikasso–NM – BANATSKI KULTURNI CENTAR ЈNA 35, Novo Miloševo, 023/783–155 е–mail: [email protected] www.banatskikulturnicentar.blogspot.com UG „POSTPESIMISTI KIKINDE” Kikinda Urednik Radovan Vlahović Recenzenti prof. dr Jovica Trkulja Marija Srdić Lektura MA Aleksandra Ćazić- Kiurski Transkripcija Tamara Balaš Prelom teksta i dizajn Senka Vlahović- Filipov Prevod sa srpskog na engleski jezik Jasmina Ljubović Štampa Glasnik, Beograd Tiraž 300 ISBN 978-86-6029-158-7 CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 32-055.2:929(497.11)(047.53) TIHA većina : životne priče političarki iz Srbije / Dijana Subotički. - Novo Miloševo : Banatski kulturni centar ; Kikinda : UG [Udruženje građana] “Postpesimisti Kikinde”, 2013 (Beograd : Glasnik). - 352 str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 300. - O autorki: str. 351-352. - Summary. ISBN 978-86-6029-158-7 (BKC) COBISS.SR-ID 282128391 SADRŽAJ ZAHVALNICA / 5 UVODNA reč O ZASTUPLJENOSTI žeNA U POLITICI / 7 OLGICA BATIĆ / 13 MARIJANA čETOJEVIĆ / 36 ZLATA ĐerIĆ / 57 SLAVICA ĐuKIĆ- DEJANOVIĆ / 77 ALEKSANDRA JERKOV / 88 ELVIRA KOVAč / 111 ALEKSANDRA MAJKIĆ / 145 GORDANA POP LAZIĆ / 158 MILICA RADOVIĆ / 186 GORDANA RAJKOV / 204 SANDA RAŠKOVIĆ-IVIĆ / 232 MAJA SEDLAREVIĆ / 247 SNežaNA STOJANOVIĆ- PLAVŠIĆ / 280 SOFKA VASILJKOVIĆ / 301 SUMMARY / 337 prof. dr Jovica Trkulja GLASOVI IZ SENKE / 339 Marija Srdić MENJA SE POLITIKA... NA BOLJE / 346 O AUTORKI / 351 Objavljivanje ove publikacije podržao je EIž - Ekumenska inicijativa žena iz Omiša, Hrvatska. Pisani tekstovi objavljeni u publikaciji odražavaju isključivo stavove njihovih autora/ica i ne predstavljaju nužno i službene stavove EIž-a. ZAHvaLNICA Rukopis pod radnim naslovom „životne priče poličarki iz Srbije” koji je sada podnaslov naslovu „Tiha većina” ne bi nastao da nije bilo spremnosti 14 političarki da sarađuju sa mnom. Neke od njih su se prethodnih godina susretale sa mnom, neke su me „primile po preporuci”, a neke potpuno otvoreno prihvatile poziv upućen mejlom ili telefonom bez zahteva za ve- likim objašnjavanjem. Većina sagovornica me je ugostila u svom domu, pros torijama partije ili institucije u kojoj je na funkciji i spremno odgovarala na niz pripremljenih pitanja, čije odgovore sam snimala malom kamerom za potrebe transkricpcije, a potom redigovala i sačekala autorizaciju. Šemu intervjua dosledno sam primenjivala po uzoru na onu prethodno utvrđenu pod mentorstvom prof. emeritus Svenke Savić sa Univerziteta u Novom Sa­­du, koja je rezultirala knjigom „životne priče političarki iz Vojvodine”. Za nastanak ove knjige veliku zahvalnost dugujem saradnici Tamari Badrljici koja je neumorno transkribovala sve snimljene intervjue za potre- be rada, dizajnerki Senki Vlahović- Filipov koja je strpljivo obrađivala sve materijale koje sam joj danima dostavljala kao „dodatak”, kao i izdavaču Radovanu Vlahoviću i lektorki Aleksandri Ćazić- Kiurski. Da bi knjiga dobila konačan izgled veoma su doprineli recenzenti svo- jim zapažanjima prof. dr Jovica Trkulja sa Pravnog fakulteta Univerzite ta u Beogradu i direktorka Centra za podršku ženama Marija Srdić. Tokom svih pripremnih meseci rada podršku su mi pružali Zoran Mile- šević, Jasmina Ljubović, Jasmina Radivojša, Borijana Bosančić, Jelena Ter- zin, Jelena Injac, Jelena Radosavčev i Vesna Bojić. Zahvaljujem i na tehničkoj podršci JP „Autoprevoz” iz Kikinde. Konačno publikacija ne bi bila štampana da Ekumenska inicijativa že- na iz Omiša nije donirala projekat UG „PostPesimisti Kikinde” pod nazivom „Povećanje svesti građana/ki Vojvodine o rodnoj ravnopravnosti- ll faza”. Dijana Subotički UVODNA REč O zastuPLJENOSTI ŽENA U POLITICI žene (i vojnici) prvi put su dobili pravo glasa na izborima u Srbiji posle Drugog svetskog rata na izborima za Ustavotvornu skupštinu NRS. Biračko pravo imali su svi državljani Jugoslavije na teritoriji NR Srbije koji su navr- šili 18 godina.1 Glasanje je sprovođeno kuglicama do novembarskih izbora 1953, kada se po prvi put uvode glasački listići. Prva žena koja je predsedavala jednom skupštinskom sednicom bi- la je Milka Minić (na zasedanju Velike antifašističke narodno-oslobodilačke skupštine, 12. novembra 1944. godine). Mr Boro Majdanac, arhivski savetnik Arhiva Srbije u tekstu o istorija- tu Skupštine Srbije od Drugog svetskog rata do 2000. godine, beleži da je u Ustavotvornoj skupštini NR Srbije 1946. godine bilo devet žena narod nih poslanika. Na skupštinskim izborima 1963. godine, za narodne poslanike izabrana je 71 žena, na višestranačkim izborima 1990. godine samo tri, a na izborima decembra 2000. godine, 28. Dr Zorica Mršević u knjizi „Ka demokratskom društvu- sistem izbor- nih kvota“ (Institut društvenih nauka, 2007. Beograd) piše da je na prvim višepartijskim izborima koji su se odigrali 1990. izabrano 1,7% žena. To je bio najmanji rezultat u Evropi. žene nisu znatno uvećale svoje prisustvo ni na narednim izborima 1992. kada ih je bilo 4,4%, a naredne 1993. godine izabrano je njih 6%. Posle izbora 1997. procenat žena u Skupštini i dalje je bio svega 6.4%. Posle demokratskih promena 2000-te u Narodnoj skupštini bilo je neš- to više od 11% žena dok ih je u opštinskim skupštinama bilo još manje 6-7% što je jednako nivou prisustva žena u parlamentima arapskih zemalja. Prva žena potpredsednik Narodne skupštine bila je Zlatija Đukić-Veljo- vić (1982-1984), a prva žena predsednik jednog skupštinskog veća bila je Perka Vitorović (Socijalno-zdravstveno veće, 1963-1965. godine). Prvi višestranački izbori za narodnu skupštinu Srbije posle Drugog svet skog rata održani su 9. i 23. decembra 1990. godine na osnovu odluke 1 Izvor: sajt Skupštine Republike Srbije: http://www.parlament.gov.rs 8 TIHA VEĆINA: Životne priče političarki iz Srbije Narodne skupštine Srbije o raspisivanju izbora i prethodno donetih zakona o izboru narodnih poslanika i o izbornim jedinicama. U periodu od 2000. godine do danas Srbija je u dva navrata imala predsednicu u v.d. stanju: 1) Nakon pobede Demokratske opozicije Srbije