1 ISTORIJSKI INSTITUT GRAĐA Knj. 12 Redakcioni odbor BRANKO PAVIĆEVIĆ, VLADIMIR STOJANČEVIĆ, DANICA MILIĆ, RELJA NOVAKOVIĆ, TOMA POPOVIĆ Odgovorni urednik RELJA NOVAKOVIĆ Direktor Istorijskog instituta HISTORISCHES INSTITUT URKUNDENSERIE Bd. 12 2 ÖSTERREICH-UNGARN UND SERBIEN 1903—1918 DOKUMENTE AUS WIENER ARCHIVEN I 1903 Gesammelt und geordnet von ANDRIJA RADENIĆ Redaktionsausschuss BRANKO PAVIĆEVIĆ, VLADIMIR STOJANČEVIĆ DANICA MILIĆ, RELJA NOVAKOVIĆ, TOMA POPOVIĆ Verantwortlicher Redakteur RELJA NOVAKOVIĆ Direktor des Historischen Instituts Beograd 1973 3 AUSTRO-UGARSKA I SRBIJA 1903—1918 DOKUMENTI IZ BEČKIH ARHIVA I 1903 SABRAO I UREDIO ANDRIJA RADENIĆ Beograd 1973 Referenti Akademik JORJO TADIĆ Akademik VASA ČUBRILOVIĆ 4 PREDGOVOR 5 Zbirka dokumenata iz bečkih arhiva o odnosima između Austro-Ugarske i Srbije, koja istovremeno govori o političkim i ekonomskim prilikama u Srbiji, kao i o njenim vezama sa nacionalno-oslobodilačkim pokretima jugoslovenskih naroda pod Turskom i Austro-Ugarskom, u periodu od 1903. do 1918, obuhvatiće više knjiga. Prva počinje sa prevratom od 11. juna 1903 (29. maja po st. k.), datumom koji predstavlja početak novog, poslednjeg razdoblja Srbije, do stvaranja države jugoslovenskih naroda.1 Ovo razdoblje završiće se sa 1918. godinom, tj. sa dokumentacijom o raspadu Austro-Ugarske Monarhije i obrazovanju državne zajednice Jugoslovena. Dokumenti iz Beča spadaju među najvažnije jer je prestonica Austro-Ugarske igrala naročito veliku ulogu u istoriji Srbije i srpskog naroda uopšte, ulogu najznačajnijeg spoljnog faktora. Tokom XIX veka Habsburška carevina je uporedo sa smanjivanjem moći Turske povećavala svoj uticaj u Srbiji. Dejstvo njenog uticaja postaje sudbonosno od vremena kada je u ratu sa Pruskom, 1866. godine, izgubila područja nemačke imperijalne politike i kada se, tražeći nove puteve za buduće ekspanzije, okrenula prema područjima Balkana. Od 70-tih godina XIX veka do 1903. godine pozicije Austro-Ugarske u ekonomici, a osim nekoliko godina i u politici Srbije bile su dominantne. Predstavnicima Habsburške Monarhije u Srbiji, koja se posle sticanja nezavisnosti, kao mala, zaostala država, jedva mogla razvijati bez tuđe pomoći, nije bilo teško da prvom nezavisnom srpskom vladaru Milanu Obrenoviću, i njegovim konzervativnim pomoćnicima na ministarskim položajima nametnu obavezu da potrebe i interese Srbije mere prvenstveno merilima potreba i interesa moćnog suseda. Tek 1903, posle prevratom izvršene dinastijske promene i njenih političkih posledica počinje efikasno dejstvo opozicionih stranačkih i narodnih snaga u otporu prema ekspanzivnim snagama Monarhije. Ovo se dejstvo osećalo doduše već i za vreme Aleksandra Obrenovića, ali samo povremeno, dok je kralj savlađivao otpor protivnika braka sa Dragom pomoću „narodnih” stranaka i Rusije. Pošto prevrat u 1903. označava prekretnicu i u spoljnoj a ne samo u unutrašnjoj politici, ova zbirka dokumenata o spoljnopolitičkim odnosima na relaciji unutrašnjepolitičkih odnosa počinje sa prevratom. Kod ocenjivanja značaja ovde objavljenih dokumenata treba znati da se izvesne pojedinosti koje se u njima nalaze ne mogu naći na drugom mestu. Kompleksna sadržina tih dokumenata, o mnogim događajima i ličnostima, procesima i stanjima, sačinjava bogati izvor materijala za diplomatsku, političku i ekonomsku istoriju. Dokumenti ove knjige crpljeni su iz svih važnijih fondova bečkih arhiva sa građom o Srbiji. Iz Političkog odeljenja Ministarstva inostranih poslova na Balplatz-u, čija se akta čuvaju u Haus-Hof und Staatsarchiv-u uzeti su: izveštaji diplomatskih predstavnika iz Beograda, Cetinja, Sofije, Bukurešta, Atine, Petrograda, Carigrada, Pariza, Rima, Berlina, Londona, kao i uputstva predstavnika Ministarstva inostranih poslova za stavove i akcije prema Srbiji (Politisches Archiv, Berichte und Weisungen) i izveštaji iz prepiske upravnih organa (Interna, Innere Behörden) i zbirke tajnih akata (Geheime Akten); odnosna akta 1 Prva knjiga je prilikom pisanja ovog predgovora bila sastavljena od dokumenata iz 1903. i 4. godine. Tek u fazi štampanja, kada je postalo jasno da u jednoj knjizi nema mesta za akta iz dve godine, izdvojeni su dokumenti iz 1904. u drugu knjigu. Zato se i deo predgovora koji se odnosi na dokumente iz 1904. nalazi ovde a ne u drugoj knjizi. 6 administrativno-upravne sekcije (Administrative Registratur), kabineta ministra (Kabinet des Ministers), trgovinske sekcije (Handelspolitische Sektion), obaveštajnog biroa (Informationsbüro), presbiroa (Literarischesbüro). Tu su i akta iz carske kancelarije (Kabinetskanzlei). Iz Arhiva državne uprave (Allgemeines Verwaltungsarchiv) uzeli smo odnosna akta Predsedništva vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova: izveštaje iz Ljubljane, Zadra, Sarajeva. Iz Arhiva Ministarstva finansija (Finanz und Hofkammerarchiv): odnosna prezidijalna akta i akta Odeljenja za Bosnu i Hercegovinu. Iz Arhiva Ministarstva rata (Kriegsarchiv): odnosna akta upravnog odeljenja (Präsidialakten), vojne careve kancelarije (Militärkanzlei Seiner Majestät), obaveštajnog biroa (Evidenzbüro des Generalstabes). U ovu zbirku uvrstili smo nekoliko dokumenata i iz arhiva u Zadru, Ljubljani i Sarajevu, u kojima se nalaze restituisana akta iz austrijskih arhiva, koji se odnose na naše zemlje a sačinjavaju deo prepiske pokrajinskih, zemaljskih vlada sa centralnim nadleštvima u Beču. Da bismo se lakše orijentisali u aktima Ministarstva inostranih poslova, koji sačinjavaju veći deo ove zbirke, ukazujemo ovde u predgovoru i na administrativni i politički raspored njegovih odeljenja i odseka. Prema osnovnim odredbama iz 1886. godine i kasnijim izmenama i dopunama, administrativnim departmanima Ministarstva, — najpre deset, od 1890. jedanaest — grupisanih u dve sekcije rukovodila su dva sekcijska šefa. Prvom sekcijskom šefu (Erster Sektions-Chef) bili su potčinjeni departmani: 1. (Angelegenheiten des kaiser- lichen Hauses), 2. (Kanzleidirektion, Geheimfonds), 4. (Staatspolizei, od 1892. i Militärien, Informations Büro), 8. (Innere Präsidialangelegenheiten) i 10. (Konsularangelegenheiten). Drugom sekcijskom šefu (Zweiter Sektionschef) potpadali su departmani: 3. (Budget und Rechnungswesen), 5. (Presse), 6. (Kirchliche Agenda), 7. (Rechtsangelegenheiten) VI, od 1890. godine, 11. (Militaria (do 1892), Donau und Prut Komission, Statistik, Sanitätsfragen, Kongresse etc.). Politička akta obrađivana su po referatima. Bilo je ukupno četiri referata. Prema promenama izvršenim 1901. godine, I referat je obuhvatio azijske i balkanske države. Tu su bile Rusija, Turska, Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Grčka itd. Od velikih sila, o kojima u vezi sa Srbijom govori i ova zbirka, Engleska i Nemačka pripadale su objedinjenom, 1901. godine, II i III referatu; a Francuska i Italija IV referatu. Izveštaji poslanika, odnosno otpravnika poslova, upućivani su, po stilu obraćanja, direktno ministru inostranih poslova. Samo se u pojedinim slučajevima, uglavnom odsutnosti ministra, izveštaji upućuju u bezličnoj formulaciji na adresu Ministarstva; ili direktno rukovodiocima odnosnih sekcija, departmana i referata, kada se radi o nekim određenim informacijama i pitanjima sa jednog užeg područja (štampe, obaveštajne službe, poslovne intervencije i sl.). Prema aktima iz ove zbirke videćemo da su se poslanik i njegov zamenik, otpravnik poslova, svojim izveštajima, pitanjima i odgovorima obraćali, po pravilu, ministru Goluhovskom, a u pojedinim slučajevima, većinom sekcijskom šefu Mereju, šefu odeljenja štampe Jetelu i šefu trgovinske sekcije Principu. Uputstva Ministarstva inostranih poslova potpisivao je sam Goluhovski, ili u njegovo ime ovlašćeni odeljni rukovodioci: sekcijski šef, Merej, šef Literarnog biroa, Jetel, šef Informacionog biroa, Miler, rukovodilac I političkog referata, Zviedinek, šef trgovinske sekcije, Princip. U vezi sa klasifikacijom dokumenata za ovu zbirku ističemo da je izbor akata izvršen prema važnosti. S obzirom da akta Austrougarskog poslanstva u Beogradu isključivo govore o Srbiji, mi ih objavljujemo u velikoj većini. Poslanik, odnosno otpravnik poslova slao je izveštaje nekoliko puta u sedmici, u izvesnim vremenima gotovo svaki dan, ponekad, u vreme dinamičkih zbivanja i po više puta na dan. Pored zvaničnih dopisa u vidu izveštaja i šifrovanih telegrama koriste se i pisma privatnog karaktera, koja imaju ličnu notu, u kojima se iznose mišljenja i sugestije otvorenije, bez diplomatske suzdržljivosti. Tu se otkrivaju i tajanstveniji izvori zbivanja i drastičnija reagovanja na „neprijatne” događaje. Zvanični izveštaji nalaze se mahom u kutijama Berichte und Weisungen, a privatna pisma u kutijama pod naslovom Varia. Manji broj dopisa nalazi se razvrstan u drugim „kartonima”, grupisanim po predmetima, odnosno problemima. Možemo reći da smo pronašli gotovo sve izveštaje i veliki deo privatnih pisama. Od poslaničkih i otpravničkih izveštaja 1903. godine, počev od prevrata, objavljujemo u celini — 84. Pošto njihov ukupni broj u tom vremenskom razmaku iznosi preko 130, procentualno štampa se preko 60%. U približnim relacijama se objavljuju i izveštaji iz 1904. Od izveštaja vojnog atašea objavljujemo manji procenat. S obzirom da se i u njima često govori o političkim i ekonomskim problemima i zbivanjima o kojima prvenstveno 7 izveštava poslanik, odabrali smo, pored vojno-obaveštajnih dopisa, one izveštaje u kojima se razlikuju pogledi vojnog predstavnika od diplomatskog, i jače naglašavaju izvesni drugi elementi, u skladu sa shvatanjima i potrebama vojnih krugova. Uopšte nastojali smo da od izveštaja poslanika, otpravnika poslova i vojnog atašea uđe