**L LA MONTENEGRINA, kolonija u Argentini, u severnoj provinciji Čako, u koju su Crnogorci i Srbi počeli da se doseljavaju 1904. Posle 1918. i 1945. pristižu ratne izbeglice i politički emigranti iz Crne Gore i Jugoslavije. Sredinom XX v. bilo ih je oko 2.500. Živeli su od poljoprivrede. Da bi sačuvali svoju kulturu, osnovali su dom „Durmitor“ i Crkvu Sv. Nikole u susednom selu Mačagaj. Poznate ličnosti su Mitar Mićunović, Lazar Kosanović, Mitar Milović i Eduardo Vuletić. LADIČORBIĆ, Zoran (Beograd, 1947), modni kreator. Diplomirao je arhitekturu na BU. Preselio se 1972. u SAD. Radio je različite poslove dok nije počeo da se bavi modnim dizajnom kod kreatorke Bari Skot. Od 1976. kreirao je za mnoge poznate ličnosti: Gloriju Vanderbilt, Kendis Bergen, Izabelu Roselini, Dženifer Hartli, Loren Haton, Tiper Gor i Žaklinu Kenedi Onazis i dr. Vlasnik je modnog studija FMD. Njegove kreacije, koje se obično nazivaju „zoranijans“ ili „zoranke“, prodaju se u SAD i u 30 zemalja Evrope i Azije. U januaru 2015. njegovi modeli su prikazani u časopisima Bazar i Mia. Živi u Njujorku. LAJFSON, Aleks (Ferni, 1953), muzičar, producent. Rođen je u srpskoj porodici kao Aleksandar Živojinović. Odrastao je i školovao se u Torontu. Završio je muzičku školu, Odsek za violu i gitaru. Osnivač je kanadske rok grupe „Rush“ (1968). Svira električne i akustične instrumente (gitaru, mandolinu, buzuki, pijano) i peva kao prateći vokal u živim nastupima. Snimio je 11 albuma i sa grupom održao 790 koncerata. Komponuje i slika. Autor je solo albuma Viktor (1996) i muzike za film Andromeda. Osnovao je grupu „Big Dirty Bend“ za potrebe snimanja video-filma Trailer Park Boys: The Movie. Nastupao je i kao glumac u filmu I Love You, Man (2009). Suvlasnik je bara i restorana „Soba“ u Torontu. Dobitnik je priznanja Najbolji gitarista Kanade (1982–1986), odlikovanja Red Kanade (1996). Zajedno sa bendom uvršćen je 2013. u Kuću slavnih Kanađana. Živi u Torontu. LAJTNING RIDŽ, rudnik opala u crvenoj pustinji (NJV, Australija), u kojem radi i pedesetak Srba. Ljubomir Trifunović, koji tu živi od 1991, glumac i kaskader u filmovima Dugi brodovi, Džingis-kan, San, Roz i u nemačkim kaubojskim filmovima, došao je 1965. iz SFRJ u Australiju. U ovom rudarskom mestu žive i Novak Novaković (nekada kafedžija, tesar i poslovođa u fabrici, danas kopač opala), Milovan Gavrić (rodom iz Crne Bare), Bogdan Cvetičanin, Đuro Zelić, Jovan Rajić, Dušan i Vlajko Malinović, Mirko Mudrinić, Milivoje Filipović i Milan Popović. Drvena anglikanska Crkva Sv. Đorđa pretvorena je u pravoslavni hram i 1998. preneta u ovo mesto. Ovu malu koloniju predvode Veljko Vlainić, Nikola Ivančić i Milan Šnjegota. LAKIĆ, Jovan Džon (Vršac, 1925), profesor. Školovao se u Njujorku, gde je i doktorirao 1964. Bio je profesor francuske književnosti na Državnom univerzitetu Njujorka. Od 1955. član je Američkog akademskog društva „Phi Beta Kappa“. Živi u Njujorku. LAKIĆ, Lili (Vašington, 1944), umetnik. Potomak je Srba iz Ljubovije. Rođena je kao Ljiljana Dajana Lakić. Diplomirala je na Art institutu u Merilendu. Izradila je velike skulpture od metala i neonskih svetiljki za Renesansni centar u Detroitu. Radovi od neonskog stakla izlagani su u Muzeju umetnosti u Los Anđelesu (1973), u brojnim galerijama u SAD, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. Njena izložba 1 neonske umetnosti u Tokiju 1979. proglašena je za jednu od deset najboljih na svetu. Od 1981. vlasnik je umetničkog biroa „Studio Lakich“. Osnovala je Muzej neonske umetnosti u Kaliforniji. Autor je izložbe „Sirens and Other Neon Seductions“ 2001. u Los Anđelesu, neonske rasvete za Dečju bolnicu „Miler“ u Long Biču 2004. i knjige For Light. For Love. For Life (2009) sa 250 ilustracija njenih dela. Uvršćena je 2011. na listu urbanih legendi Amerike. Živi u Los Anđelesu (Kalifornija). LAKIĆ, Ljiljana Dajana v. LAKIĆ, Lili LAKIĆ, Ognjen (SAD, ???), oficir. Potomak je srpskih doseljenika u Kaliforniju. Vratio se u Srbiju da služi vojsku. Bio je pitomac 66. klase Vojne akademije i oficir Kraljeve garde (1939). Početkom II svet. rata, vraćajući se u Ameriku preko Turske, vojna obaveštajna služba OSS mobilisala ga je da radi kao vazduhoplovni obaveštajac SAD. Posle obaranja njegovog aviona iznad Bugarske (1944) zarobljen je, ali je kao ratni zarobljenik razmenjen i poslat u Ameriku. Zapošljava se 1950. kao predavač srpskohrvatskog jezika u Vojnoj školi za strane jezike u Montereju, gde se obučavaju vojni i diplomatski obaveštajci za atašee i konzule. Kasnije je bio direktor škole. Srpskim emigrantima je davao garancije za useljavanje. Živeo je u Montereju (Kalifornija). LALICKI, Aleksandar (Beograd, 1961), dizajner. Diplomirao je 1990. organizaciju scenskih delatnosti na FDU, završio kurs izvođačke umetnosti na Amsterdamskom univerzitetu 1991, a 1993. kurs audio-koncepta u Bedfordu (Indijana). Diplomirao je 2007. arhitekturu rasvete na Nacionalnom univerzitetu Meksika. Bio je organizator pozorišta Bitef festival i Bitef teatar u Beogradu 1987–1991. Od 1991. radi u firmi „Teletek“ u Meksiku. Kao stručnjak za dizajn scenskih sistema, radi svetlo, zvuk i pozorišnu mehaniku, akustiku i završno arhitektonsko opremanje scenskog prostora. Radio je i dizajn svetla u meksičkom parlamentu i Pozorištu La Paz (u San Luis Potosi), u zabavnom parku Ulica Sezam u Montereju (SAD), u Pozorištu umetnosti u San Hozeu (Kostarika) i dizajn Meksičkog paviljona na EXPO ’98. u Lisabonu. Član je Američkog instituta za pozorišnu tehnologiju i jedan od osnivača Meksičkog instituta za tehnologiju spektakla (1998). Dobitnik je brojnih umetničkih nagrada. Živi u Meksiko Sitiju. LALICKI, Vladislav (Šabac, 1935 – Beograd, 2008), scenograf, slikar. Odrastao je i školovao se u rodnom gradu. Slikarstvo i scenografiju je diplomirao u privatnim školama. Karijeru je započeo u Šabačkom pozorištu 1956, a od 1958. bio je glavni scenograf i kostimograf u Ateljeu 212. Radio je za Jugoslovensko dramsko pozorište, kao i u teatrima SAD, SSSR-a, Poljske i SFRJ. Scenografska rešenja i slike izlagao je u Evropi i Americi. Bio je scenograf i kostimograf za preko 500 pozorišnih predstava, 200 filmova i serija i ilustrator više od 500 knjiga. Od 1984. do 2002. živeo je u Johanesburgu (JAR). Mnoge njegove slike izložene su u Johanesburškom muzeju i umetničkoj galeriji „Everard Read“. Dobitnik je Nagrade za životno delo „Petar Pašić“ (2004), nagrade na Pariskom bijenalu (1961), Sterijine nagrade (1981), Zlatnog lovorovog venca u Sarajevu (1963. i 1968), Prve nagrade Oktobarskog salona za slikarstvo i mnogih drugih. LALIĆ, Elizabet Betsi (Čikago, ???), medicinska sestra. Školovala se za medicinsku sestru na Univerzitetu u Ilinoisu. Radila je u Gradskoj bolnici u Čikagu. Od 1999. predsednik je Društva jevrejsko-srpskog prijateljstva za Srednju Ameriku. Autor je velikog broja napisa o Srbima upućenih javnosti, jevrejskim organizacijama i Stejt departmentu. Tekstove o ustaškim i albanskim zločinima nad Srbima objavljivala je u časopisima Jewish World Review i Chicago Reader. Angažovana je u organizovanju 2 humanitarne pomoći za Srbe. Dobitnik je priznanja Srpski vitez, koje joj je 1995. dodelila Svetska srpska zajednica. Živi u Čikagu (Ilinois). LALIĆ, Gojko (Beograd, 1974), hemičar, univerzitetski profesor. Diplomirao je 1998. hemiju na BU, doktorirao 2004. na Harvardu. Od 2008. radi kao doktor organske hemije i profesor na Univerzitetu u Vašingtonu. Objavio je nekoliko revolucionarnih naučnih radova. Sarađuje sa nobelovcem Derekom Bartonom, Robertom Bergmanom i Ilajom Korijem. Živi u Vašingtonu. LALIĆ, Nik (Lorejn, 1916 – Baltimor, 2001), obaveštajni oficir. Odrastao je u Klivlendu. Diplomirao je 1938. industrijski dizajn na Univerzitetu u Ohaju i magistrirao trgovinu na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Radio je kao profesor u Industrijskoj školi u Klivlendu. Bio je pripadnik američke vojne obaveštajne službe (OSS) sa sedištem u Bariju (1943) i predstavnik Vojske SAD u štabu generala Dragoljuba Draže Mihailovića u Pranjanima. Tokom II svet. rata učestvovao je 1944. u operaciji „Halijard“ (akcija spasavanja američkih pilota koji su oboreni nad Srbijom), a na 50-godišnjici obeležavanja tog događaja (1994) u Čikagu je govorio o tom događaju. Otpušten je iz armije kao kapetan. Od 1952. Do 1957. radio je za CIA u Grčkoj; od 1960. je bio funkcioner Stejt departmenta za spoljnu trgovinu. Bio je član SNS, SNO i KSU i zagovornik ideje da se generalu Draži Mihailoviću podigne spomenik u Vašingtonu. Živeo je u Baltimoru (Merilend). LALIĆ, Nikola (Egipat 1945), gradonačelnik. Potomak je Srba iz Skradina u Dalmaciji koji su zbog ustaškog pokolja izbegli preko Egipta u Australiju. Doselili su se u predgrađe Sidneja 1948. Po završetku srednje elektrotehničke škole zaposlio se u fabrici. Aktivno se bavio atletikom. Učlanio se u Radničku partiju 1969, a 1987. postao je poslanik u opštini Kabramata. Dobijao je glasove Srba i za kandidaturu za Savet opštine Ferfild 1994. Bio je gradonačelnik Ferfilda (2001–2012) i član Parlamenta države NJV (2012). Unapredio je gradski život, posebno organizaciju srpske kolonije u ovoj sidnejskoj opštini. Aktivista je Srpskog centra Bonirig. Živi u Ferfildu (NJV). LALIĆ, Stevan Stiv (Ajrondejl, 1923 – Čikago, 1976), bokser, humanitarac. Sin Ličana koji su početkom XX v. došli u Ameriku, odrastao je i školovao se u Čikagu, gde je kao mladić trenirao boks. Bio je prvak šampionata katoličke omladinske organizacije. Predstavljao je Čikago na prestižnom bokserskom takmičenju „Zlatne rukavice“ na Havajima. Osvojio je nacionalni šampionat Amaterske atletske unije 1941. Kao američki vojnik u II svet. ratu osvajao