УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Филип А. Јовановић ТАКСОНОМИЈА И ЕКОЛОГИЈА ВРСТА РОДА GALANTHUS L. (AMARYLLIDACEAE) У СРБИЈИ докторска дисертација Београд, 2019. UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF FORESTRY Filip A. Jovanović TAXONOMY AND ECOLOGY OF THE GENUS GALANTHUS L. (AMARYLLIDACEAE) IN SERBIA Doctoral Dissertation Belgrade, 2019 Ментор: Др Драгица Обратов-Петковић, редовни професор Универзитет у Београду – Шумарски факултет Комисија: Др Ивана Бједов, доцент Универзитет у Београду – Шумарски факултет Др Јелена M. Алексић, виши научни сарадник Универзитет у Београду – Институт за молекуларну генетику и генетичкo инжењерство Др Гордана Томовић, ванредни професор Универзитет у Београду – Биолошки факултет Др Марина Мачукановић-Јоцић, редовни професор Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Датум одбране: Теренска истраживања представљена у докторској дисертацији су изведена у складу са дозволама које су дали Министарство животне средине, рударства и просторног планирања (355-01- 833/2012-03), Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине (353-01- 423/2013-08), као и Министарство пољопривреде и заштите животне средине (353-01- 535/2014-08 и 353-01-838/2015-17). Поједина истраживања су изведена у оквиру научно- истраживачких пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја (46009, 43007, 173030, 31070). Најпре, желим да изразим захвалност својој менторки, др Драгици Обратов-Петковић, редовном професору на Шумарском факултету – Универзитета у Београду, на стрпљењу, разумевању, предусретљивости, поверењу и корисним саветима у свим сегментима истраживања. Посебну захвалност дугујем коменторки, др Јелени М. Алексић, вишем научном сараднику на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство – Универзитета у Београду, која је водила молекуларно-генетички део истраживања, дизајнирала прајмер за амплификацију једног региона, оспособила ме за рад у лабораторији и тумачење резултата и пружила велику стручну подршку од готово самог почетка истраживања. Захваљујем се такође др Гордани Томовић, ванредном професору на Биолошком факултету – Универзитета у Београду, на пруженој помоћи током морфометријских истраживања и сугестија које су допринеле квалитету докторске дисертације. Др Марини Мачукановић-Јоцић, редовном професору на Пољопривредном факултету – Универзитета у Београду, захвалан сам на помоћи и стручним саветима које ми је пружила током истраживања медоносности и палиноморфологије. Др Ивани Бједов, доценту на Шумарском факултету – Универзитета у Београду, захваљујем се на корисним саветима и подршци током истраживања и рада на дисертацији. Такође се захваљујем др Снежани Вукојичић, руководиоцу Хербаријума Института за ботанику – Универзитета у Београду (BEOU) и др Марјану Никетићу, музејском саветнику у Хербаријуму Природњачког музеја у Београду (BEO), што су ми омогућили приступ хербарским збиркама, као и проф. др Божи Палу на литератури и приступу збирци Хербаријума Департмана за биологију и екологију, Природно-математичког факултета – Универзитета у Новом Саду (BUNS). Захвалност желим да изразим и свим колегама и осталим особама, које су ми пружиле драгоцену помоћ у сакупљању материјала за анализу и податке о распрострањењу истраживаних врста – Слободану Стевчићу, Предрагу Петровићу, Миодрагу Петровићу, Михаилу Вујићу, Миодрагу Ћирковићу, Злати Лазаревић, Браниславу Вјергу, др Снежани Вукојичић, проф. др Владимиру Стевановићу, проф. др Бојану Златковићу, Зорану Пешићу, др Марјану Никетићу, дипл. инж. Марку Драгојловићу, дипл. инж. Слободану Врљановићу, Бобану Матићу, дипл. инж. Александру Живановићу, Секули Опанчићу, Горану Стаменковићу, дипл. инж. Александру Влаинићу, дипл. инж. Славку Јовановићу и дипл. инж. Николи Јовановићу. Захваљујем се др Петру Марину, редовном професору на Биолошком факултету – Универзитета у Београду, што ми је омогућио приступ и обуку у Лабораторији за молекуларна истраживања, као и колеги Урошу Бузуровићу што ме је упознао са правилима рада у лабораторији и практично демонстрирао изолацију ДНК. Захваљујем се проф. др Зори Дајић-Стевановић и проф. др Ивану Шоштарићу са Пољопривредног факултета – Универзитета у Београду, што су ми омогућили рад у Молекуларној лабораторији за таксономију биљака и резистентност на пестициде. Затим, захваљујем се Милошу Бокорову из Универзитетског центра за електронску микроскопију из Новог Сада, за обављен рад у Лабораторији за микробиологију. Такође, захваљујем се проф. др Мирјани Шијачић-Николић, руководиоцу Лабораторије за биотехнологију Шумарског факултета – Универзитета у Београду, за приступ и рад у овој лабораторији. Посебно се захваљујем др Бојану Златковићу, ванредном професору на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета – Универзитета у Нишу, што ми је омогућио приступ шешко доступној литератури и уступио фотографије са терена. Такође се захваљујем др Марији Нешић, доценту на Шумарском факултету – Универзитета у Београду, што ме је упутила у рад са софтвером за статистичку обраду података. Захваљујем се и колегиницама са Института за шумарство Београд, мастер инж. Наталији Момировић, др Сузани Митровић, мастер инж. Марији Милосављевић, дипл. инж. Ивани Живановић, на изради и обради појединих графичких прилога докторске дисертације. За техничку помоћ, стрпљење и предусретљивост приликом обликовања дисертације, захвалност дугујем колециници Др Соњи Брауновић, научном сараднику на Институту за шумарство Београд, без чије помоћи дисертација не би имала квалитет који данас има. Захваљујем се и осталим колегама са Института за шумарство Београд, на челу са директором др Љубинком Ракоњцем, научним саветником, за пружену подршку и разумевање у пресудним тренуцима. За лектуру текста на енглеском језику захваљујем се проф. Драгани Илић, наставнику страног језика на Шумарском факултету – Универзитета у Београду. За лектуру текста на српском језику завалност дугујем драгој пријатељици дипл. филологу Јелени Ћирић. Неизмерно сам захвалан мајци, оцу, брату, тета Нади, Милошу и другим драгим особама, чија је подршка у најтежим тренуцима допринела да истрајем на одабраном путу. Захвалност за највећу пожртвованост дугујем баби, која ми је пренела љубав према биљкама и без које би мој животни пут несумњиво био другачији, а ово дело не би угледало светлост дана. Стога ово дело њој посвећујем, са неисказивим жаљењем што она није дочекала овај дан. КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИОНА ИНФОРМАЦИЈА Редни број (РБ): Идентификациони број (ИБР): Тип документа (ТД): Монографска публикација Тип записа (ТЗ): Текстуални штампани документ Врста рада (ВР): Докторска дисертација Аутор (АУ): Филип Јовановић, дипл. инж. Ментор / Ко-ментор (МН): Др Драгица Обратов-Петковић, редовни професор Универзитета у Београду – Шумарског факултета Наслов рада (НР): Таксономија и екологија врста рода Galanthus L. (Amaryllidaceae) у Србији Језик публикације (ЈЗ): Српски / ћирилица Језик извода (ЈИ): Српски / енглески Земља публиковања (ЗП): Србија Географско подручје (УГП): Србија Година (ГО): 2019 Издавач (ИЗ): Ауторски репринт Место и адреса (МА): 11030 Београд, Кнеза Вишеслава 1 Физички опис рада (бр. погл./стр./ 7 поглавља, 230 страна, 421 лит. навода, лит.навода/таб./сл./граф./прил.): 20 табела, 17 слика Научна област (НО): Биотехничке науке Ужа научна област: Пејзажна архитектура и хортикултура Научна дисциплина (НД): Таксономија биљака УДК: Чува се (ЧУ): Библиотека Шумарског факултета, Кнеза Вишеслава 1, 11030 Београд, Србија Важна напомена (ВН): Нема ТАКСОНОМИЈА И ЕКОЛОГИЈА ВРСТА РОДА GALANTHUS L. (AMARYLLIDACEAE) У СРБИЈИ Резиме Врсте рода Galanthus су вишегодишње зељасте биљке са луковицом, распрострањене у Европи и Малој Азији. Због садржаја биоактивних састојака, привукле су велико интересовање у фармакологији, а због изгледа цвета и као ране пролећнице гаје се и у декоративне сврхе. Опстанак многих врста овога рода је у природи угрожен, услед уништавања њихових станишта и прекомерног сакупљања луковица за трговину у хортикултури. Због изразите варијабилности јединки и ограничених могућности у јасном дефинисању морфолошких карактера, многе припаднике рода Galanthus није могуће једноставно и поуздано идентификовати, што отежава примену трговинских и конзервационих стандарда. Бројна истраживања су спроведена ради расветљавања таксономских проблема присутних у оквиру овога рода, али је род остао недовољно истражен у Србији и централном делу Балканског полуострва. Истраживањем на терену установљено је да је род Galanthus у флори Србије представљен двема врстама. Galanthus nivalis L. је забележена у свим флористичким регионима земље у различитим шумским заједницама, на широком опсегу надморских висина (70 до изнад 2100 m), док је врста G. elwesii Hook. f. углавном заступљена у источној Србији, на падинама и вртачама планинских букових шума, изнад 1000 m н. в. На основу 13 анализираних морфометријских карактера, утврђена је диференцијација између проучаваних врста и диференцијација популација врсте G. nivalis. Популације врсте G. nivalis из долине реке Пчињe, Нишкe Бањe и са Озрена разликују се од популација ове врсте са других локалитета по уским листовима, који у младости често поседују воштану превлаку дуж средишњег нерва, док се популација са Радана може морфолошки одредити по стубићу тучка, који је у просеку краћи од прашника. Резултати фенолошких осматрања потврђују постојање значајних разлика између проучаваних популација. Популације показују релативну стабилност током три године осматрања у односу на почетак фенофазе цветања, те је издвојено осам група, које се у великој мери подударају са генетичким групама.