VIŠEDNEVNI PUT PO PLANINAMA SRBIJE, 19-28. 06. 2020. Ozren, Devica, Stara planina, Radan, Kopaonik, Mokra gora, Tara Napomena: S obzirom na neizvesnost oko završetka i trajanja epidemije, na ovoj akciji učesnici se obavezuju na poštovanje mera zaštite i preporuka prevencije od zaraze koronavirusom, koje će važiti u vreme putovanja i izvođenja akcije. ORJENTACIONI PLAN Petak, 19.06.2020. 1. dan SOKOBANJA 16.30 Okupljanje planinara za put. 17.00 Polazak autobusom iz Skerlićeve ulice, ispod Hrama Svetog Save. Putovanje autoputem, sa pauzom za kafu. 21.30 Očekivani dolazak u Sokobanju i smeštaj. Sokobanja je najstarija i najveća vazdušna banja u Srbiji, koja se organizovanim turizmom bavi skoro dva veka. Ova „kraljica turizma“, kako je zovu, smeštena je u sokobanjskoj kotlini, na 400 m nadmorske visine. Kroz Sokobanju protiče reka Moravica. Okružena je planinama - Rtanj, Ozren i Devica, koje su bogate šumom i lekovitim travama. Na lokalitetu Sokobanje nađene su iskopine iz doba neolita i rimske grobnice iz prvog i drugog veka. Na rimskim temeljima, Turci su podigli amam - prvi i najstariji objekat za lečenje u Sokobanji. Kao prirodno lečilište, poznata je još od doba Rimljana, a prvi pisani podaci o njenoj lekovitosti datiraju iz 15. veka. Prvo noćenje u Sokobanji. Sokobanja Subota, 20.06.2020. 2. dan DEVICA I OZREN 8.00 Polazak na pešačenje do Soko Grada, na Devici. Dužina staze je oko 5 km. 10.30 Odlazak autobusom na Ozren, do vodopada Ripaljka. Grupa B: ostaje u Sokobanji ili se vraća u Sokobanju, planinarskom stazom nizbrdo, dužine oko 4 km. 12.00 Nastavak puta autobusom do prevoja na Ozrenu. 12.30 Uspon na Leskovik (1187 m), najviši vrh Ozrena. Staza je duga 10 km, a visinska razlika je 350 m. 18.00 Povratak u Sokobanju. Na 2 km od Sokobanje nalazi se srednjovekovni grad Soko Grad, koji je postavljen na steni koja se uzdiže na oko sto metara iznad reke Moravice, a sa svih strana štite ga visoke strme stene. Na osnovu iskopina (pronađeni su rimski fenjer, deo oklopa, deo mača, itd.), a i prema arhitekturi, grad je najverovatnije podigao car Justinijan, kao tvrđavu za odbranu od najezde varvarskih plemena. Nastanak imena Soko Grada, koji se još naziva i Sokolac, vezuje se za zanimanje njegovih gospodara. Po legendi, oni su se bavili dresiranjem sokolova. Čak se i porez tada plaćao u dresiranim sokolovima i zvao se "sokolarina". Devica je planina smeštena južno od Sokobanje, sa najvišim vrhom Čapljinac (1187 m). Ozren, poznato klimatsko lečilište, bogato ozonom, jedna je od najšumovitijih planina u Srbiji. Na ovoj planini nalazi se i vodopad Ripaljka, visok 11 m. Drugo noćenje u Sokobanji. Soko Grad Leskovik, najviši vrh Ozrena Devica Ripaljka Nedelja, 21.06.2020. 3. dan SOKOBANJA I STARA PLANINA 8-13.00 Slobodno vreme za obilazak, odmor i kupanje u Sokobanji. 14.00 Pakovanje svih stvari i polazak autobusom iz Sokobanje. 14.30 Dolazak do vrela Moravice, na oko 11 km na putu ka Knjaževcu. Obilazak vrela. 16.15 Obilazak vodopada Bigar. 17.30-18.00 Odlazak u smeštaj u etno-selu “Srna”, u Inovu, na 2 km od Kalne. Večera po dogovoru. Izvor reke Moravice je prijatno mesto za odmor i piknik, nadomak kristalno bistrog jezerceta gde nastaje reka Moravica. Reka izvire na mestu zvanom Vrelo-Istoci, u podnožju planine Device, 12 km od Sokobanje, u pravcu Knjaževca. Sam izvor predstavlja prirodni fenomen, jer se na samom početku javlja u vidu razlivenog rečnog toka, koji nastaje od velikog broja podzemnih izvora. U blizini se nalazi i Hram Sv. Ilije, Markova pećina i pastrmski ribnjak. Markova pećina je, prema predanju, svojevremeno poslužila kao sklonište Kraljeviću Marku i njegovom konju Šarcu, koji je ostavio otisak kopita u kamenu ispred pećine, koji je vidljiv i danas. Vodopad Bigar se nalazi nedaleko od sela Stanjinac, u blizini Kalne, podno Stare planine. Mala krečnjačka jezera, neobične plavo-zelene boje vode, sakrivena su u gustom rastinju, nekoliko stotina metara iznad vodopada Bigar. Njihove prirodne lepote poznate su, uglavnom, samo lokalnom stanovništvu. Ova mala jezera su pravi dragulj prirode u knjaževačkoj opštini, a voda je u njima toliko čista da se slobodno može piti. Prvo noćenje u Inovu. Vrelo Moravice Vodopad Bigar (fotografija Irena Jerković) Ponedeljak, 22.06.2020. 4. dan STARA PLANINA, TOPLODOLSKI VODOPADI 7.00 Doručak. 8.00 Polazak autobusom do Toplog Dola. 9.30 Polazak na planinarsku turu i obilazak Toplodolskih vodopada. Dužina staze je oko 17 km, sa visinskom razlikom od oko 550 -750 m. Grupa B: za one sa manjom kondicijom, moguće je skraćivanje staze i uživanje pored usputnih vodopada i kaskada, jer se planinarska grupa vraća istim putem. 17.00 Završetak planinarenja i pauza za osveženje. 18.30 Povratak u smeštaj. Večera po dogovoru. Topli Do, selo na 33 km od Pirota, nalazi se u Parku prirode Stara planina. Samo selo je zadržalo svoj izgled u arhitekturi od pre 100 godina i, kao takvo, sigurno predstavlja jedno od najautentičnijih sela na Staroj planini. Kroz njega protiče Toplodolska reka. Ono po čemu se Topli Do i njegova okolina izdvajaju od ostalih staroplaninskih sela jeste bogatstvo vodopadima, po mnogo čemu jedinstvenim u Srbiji. Među Toplodolskim vodopadima, posebno se ističu Piljski vodopad (64 m), Kurtulski vodopad (27 m) i Čunguljski vodopad (45 m). Drugo noćenje u Inovu. Etno-selo “Srna” Piljski vodopad (fotografija Ivica Ivanov) Kurtulski vodopad Utorak, 23.06.2020. 5. dan PROLOM BANJA 7.00 Doručak. 8.00 Polazak sa Stare planine i nastavak puta. 12.00 Dolazak u Prolom Banju. Smeštaj. Upoznavanje sa okolinom, odmor i kupanje. Prolom Banja je smeštena na šumovitim obroncima planina Radan i Sokolovica i predstavlja pravi dragulj tog kraja. Poznata je po lekovitim svojstvima njene vode, kao i po prirodnim lepotama kojima je okružena. Nalazi se na 85 km od Niša i 23 km jugoistočno od Kuršumlije, na nadmorskoj visini od 550 - 670 m. Ime joj dolazi od naziva obližnjeg istoimenog živopisnog seoceta – Prolom. Prvo noćenje u Prolom Banji. Planina Radan i Prolom Banja Sreda, 24.06.2020. 6. dan RADAN I ĐAVOLJA VAROŠ 7.30 Doručak. 8.30 Polazak autobusom ka selu Đake. 9.30 Pešačenje i obilazak Đavolje varoši. Grupa B se vraća autobusom u Prolom Banju i ima slobodne aktivnosti. 9.30-15.00 Planinarenje po planini Radan. Staza ide od Đavolje varoši, pored Lazareve crkve, do Prolom Banje. Dužina staze je oko 12 km, a visinska razlika oko 470 m. Slobodno popodne. Ručak (večera) po dogovoru. Đavolja varoš (kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode) je spomenik prirode, koji se nalazi u selu neobičnog naziva - Đake (naziv ovog sela potiče od albanske reči “gjak” – krv). Ovo pravo čudo prirode obuhvata dva, veoma retka, prirodna fenomena. Prvi su zemljane figure, neobični oblici reljefa koji Đavoljoj varoši daju posebnu atraktivnost, a drugi - dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Đavolju varoš čine 202 zemljane kule (piramide ili kupe), različitih oblika, visine od 2 m – 25 m, a širine 0,5 m – 3 m, na čijim se vrhovima nalaze kamene kape. Kule su smeštene u dve jaruge (“Đavolju” i “Paklenu”), podeljene vododelnicom. Nastaju kao rezultat erozivnog procesa koji traje vekovima. Vremenom se figure menjaju, rastu, smanjuju, nestaju i ponovo se stvaraju pod uticajem klimatskih faktora. Drugo noćenje u Prolom Banji. Đavolja varoš Četvrtak, 25.06.2020. 7. dan KOPAONIK 7.30 Doručak. 8.30 Polazak autobusom ka Kopaoniku. 9.30 Obilazak Lukovske Banje. 12.30 Dolazak na Kopaonik i smeštaj. Popodnevno planinarenje na Pančićev vrh. Ručak (večera) po dogovoru. Kopaonik (poznat i kao Srebrna planina) je najveći planinski masiv u Srbiji koji se pruža od severozapada ka jugoistoku, dužinom od oko 75 km. Jedan njegov deo je zaštićena zona - Nacionalni park Kopaonik, u okviru koga postoji veći broj zaštićenih prirodnih celina, a na njemu se nalazi i najveći skijaški centar u Srbiji. Njegov najviši vrh je Pančićev vrh (2017 m), na kome se nalazi mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka po kome je dobio ime, a oko koga se nalazi baza vojske Srbije. Lukovska Banja se nalazi na istočnim padinama Kopaonika, na 681 m nadmorske visine, što je čini najvišom banjom u Srbiji. Banju karakterišu obilje izvora mineralnih voda, netaknuta priroda šumovitog Kopaonika, kristalno čist vazduh i umerena klima. Noćenje na Kopaoniku. Kopaonik Petak, 26.06.2020. 8. dan MOKRA GORA 7.00 Doručak. 7.30 Napuštamo Kopaonik i polazimo autobusom ka Mokroj Gori. 13.00 Dolazak u Mokru Goru. 13.30-16.00 Vožnja Šarganskom osmicom. (cena karte je 900,00 dinara, a za decu 450,00 dinara.) 16-18.30 Obilazak Mećavnika i pauza za ručak. 20-20.30 Dolazak na Predov krst. Mokra Gora je živopisno planinsko selo koje se prostire između planina Tare i Zlatibora. Popularna atrakcija u ovom mestu je stara pruga uskog koloseka, Šarganska osmica, koja ide 300 metara uzbrdo i formira savršenu osmicu. Na obližnjem brdu Mećavnik se nalazi etno-selo našeg proslavljenog filmskog režisera Emira Kustirice, koje je sagrađeno u lokalnom etno-stilu. Predov krst je prirodni lokalitet na Tari, na 1075 m, na njenom najudaljenijem delu, na krajnjem zapadu. Prvo noćenje na Tari. Šarganska osmica i “Ćira” Jedna od stanica Šarganske osmice Mećavnik Subota, 27.06. 2020. 9. dan TARA 7.00 Doručak. 8.00 Polazak na planinarenje od Čehove kuće na vrh Veliki kraj (1332 m). Dužina staze je oko 16 km, sa oko 700 metara visinske razlike. 16.00 Završetak planinarenja. Ručak (večera) po dogovoru. Tara, sa svojim Nacionalnim parkom, još jedna je od srpskih planinskih “lepotica”, poznata po netaknutoj prirodi, prelepim vidikovcima, planinskim jezerima, Pančićevoj omorici, tepih livadama… Najlepši delovi Tare nalaze se u njenom najzabačenijem delu, u predelu Zvijezda, tamo gde Drina svojim dubokim kanjonom pravi veliku ,,lakat“ krivinu. Veliki Kraj je jedan od najzapadnijih vrhova Tare, sa prelepim vidikovcima na reku Drinu.