Даглас Мериведер Долд АВАНТУРА НА БАЛКАНУ, 1915. Douglas Meriwether Dold ADVENTURE IN THE BALKANS, 1915 БИБЛИОТЕКА LIBRARY ПОСЕБНА ИЗДАЊА SPECIAL EDITIONS Главни и ооворни уреник Editor-in-Chief Др Небојша Кузмановић, директор Director Nebojša Kuzmanović, Ph.D. Уреник Editor Весна Башић Vesna Bašić Превела с енлеско језика Translated from English by Ивана Ђокић Саундерсон Ivana Đokić Saunderson Сручна реакура Professional editing енлеско екса in English Мср Драгана Катић Dragana Katić, MA Александар Бурсаћ Aleksandar Bursać Мср Александар Димитријевић Aleksandar Dimitrijević, МА © Copyright: 2018, Архив Војводине © Copyright: 2018, Archives of Vojvodina Даглас Мериведер Долд АВАНТУРА НА БАЛКАНУ 1915. Приреила Љиљана Дожић Превела с енлеско језика Ивана Ђокић Саундерсон Нови Сад, 2018. Садржај / Content Предговор (Кајл Ранолф Ска) ................................................ 7 Ратна сећања Дагласа Долда (мср Љиљана Дожић) .......................... 11 Авантура на Балкану, 1915. ..................................................... 27 Даглас Мериведер Долд (1888–1931) .......................................... 89 Сећање на америчке хероје из 1915. (р Неојша Кузмановић) ............ 91 Прилози / Addendum .............................................................. 97 Foreword (Kyle Randolph Scott) ................................................. 123 War Memories of Douglas Dold (Ljiljana Dožić, MA) ........................ 127 Adventure in the Balkans, 1915 .................................................... 143 Douglas Meriwether Dold (1888–1931) ........................................ 201 Remembering the American Heroes of 1915 (Nebojša Kuzmanović, Ph.D.) .... 203 Чланови Колумбија експедицијe пружања помоћи / Members of Columbia Relief Expedition ....................................... 208 5 ПРЕДГОВОР „За све под капом небеском постоји разлог и постоји време за све што се ради; време за рођење, време за умирање; време за сетву и време за жетву; време за убијање и време за оздрављење; време за рушење и време за изградњу […]“ Књиа роовеникова „Није ме срамота да признам да ми је доста рата. Слава која се у њему стиче је као месечина; чак и најсјајнији успеси су постигнути преко мртвих и осакаћених тела, у болу и жалости удаљених породица […] Рат је пакао.“ Генерал Виљем Текумсе Шерман, 21. мај 1865. ако су Сједињене Државе и Србија званично успоставиле дип- ломатске односе још 1881, заправо је Први светски рат био тај И котао у којем се калило пријатељство, што ево траје већ читав век. Више година пре но што је Америка званично ушла у рат 1917, а врло брзо након његовог избијања 1914, амерички народ је препознао херојство српске војске и стекао велико поштовање за тежњу српског народа ка слободи и миру, као и за његову спремност да се за то жртвује. Можда су моји земљаци видели одраз своје сопствене љубави пре- ма слободи и независности у херојској борби српског народа, тешко по- гођеног и ратним страдањем и пратећим епидемијама у којима је страда- ла трећина војске. Американци из свих сфера живота нису остали глуви на вапаје мушкараца, жена и деце Србије. Широм Сједињених Држава грађани су се без обзира на порекло и друштвени слој одазвали на по- зив „Србији је потребна ваша помоћ“ исписан на чувеном постеру вајарке Малвине Хофман из доба Великог рата. Мабел Грујић, Американка удата за српског дипломату Славка Грујића, мобилисала је добровољце и водеће политичаре широм Сједињених Држава да прикупљају помоћ за Србију. Чувен је гест Тедија Рузвелта који је део новца од своје Нобелове награде дао као помоћ српском народу. Но, помоћ у новцу није била довољна. Бројни Американци српског порекла јављали су се у добровољце и прешли преко океана да се боре заједно са својим рођацима у Србији, све до Солунског фронта. Немали број Американаца је и без униформе довео себе у опасност да би помогли народу Србије. 7 ПРЕДГОВОР Америчка лекарка др Розали Мортон постала је специјални комесар Црвеног крста и доносила потрепштине на Солунски фронт где је радила у пољским болницама. После рата, марта 1919, основала је Међународни српски комитет како би помогла српској омладини да похађа универзитет- ске студије у Америци. Један парк на београдском Дедињу, недалеко од Америчке амбасаде, носи њено име. Априла 1915, др Ричард Стронг, директор Харвардског факултета за тропске болести и један од најцењенијих светских епидемиолога, дошао је у Србију на челу мешовите медицинске мисије Рокфелерове фондације и Америчког црвеног крста која је одиграла пресудну улогу у обуздавању епидемије тифуса. Амерички филантроп Џон Фротингем пренео је једну целу добро опремљену болницу у Скопље 1915. године. Заједно са супругом Јеленом Лозанић, Српкињом по рођењу, посветио је деценије живота помагању Србији оснивањем домова за децу без родитеља у Врању, Београду и дру- гим местима. Мабел Грујић, након што је обишла Америку прикупљајући финан- сијску помоћ, наставила је са неуморном кампањом анимирања јавности у Великој Британији и на крају довела групу британских добровољаца у Крагујевац, где су радили у очајним условима. Славни научник Михајло Пупин, рођен у војвођанском Идвору, који је у време избијања Првог светског рата био почасни конзул Србије у Њујор- ку, био је главни организатор кампање за помоћ Србији широм Америке. (Касније, јула 1918, годину дана након уласка Сједињених Држава у рат, Пупин је утицао на свог пријатеља Вудроа Вилсона, америчког председ- ника, да истакне српску заставу на јарбол изнад Беле куће у знак солидар- ности са народом Србије.) Убрзо по избијању рата у Европи, Пупин, који је радио и као профе- сор на Универзитету Колумбија, основао је универзитетски хуманитар- ни тим „Columbia Relief Expedition“ како би се за Србију прикупљала, не само новчана помоћ, већ и хиљаде тона хуманитарне помоћи за сиротињу и расељене избеглице: помоћ у храни, пољопривредним алаткама и се- мену; лековима за борбу против тифуса и лечење других болести, као и двадесет пет возила за амбулантна кола и разношење прикупљене помоћи. Један од младих америчких идеалиста који су се одазвали на Пупи- нов позив и отиснули на Балкан био је др Даглас Мериведер Долд, који је 1915. дипломирао на Колеџу за лекаре и хирурге Колумбијског универ- зитета. (На том путешествију му се придружио и годину дана млађи брат Елиот, још увек студент.) Одважна браћа Долд и још педесетак младих Американаца – од којих је половина тек дипломирала на Колумбији, а друга половина су 8 Кајл Ранолф Ска били амерички Срби у својству преводилаца – кренули су на овај опа- сан пут. Мемоари Дагласа Долда, „Авантура на Балкану, 1915“, сада су по први пут преведени у Србији. На страницама ове књиге видимо да доктор Долд није био само посматрач догађаја, већ активни учесник и неко ко умешно описује сву хаотичност рата и патње невиних цивила. Долд је стигао на Балкан јула 1915. као део хуманитарног тима Уни- верзитета Колумбија. Пошто је задобио повреду ока док је радио у пољској болници у Добруну у Босни, премештен је у Ниш ради лечења. Десило се да је у октобру Бугарска објавила рат Србији док се он опорављао у ратној престоници Србије. Епископ Српске православне цркве Доситеј позвао је Долда да заједно дочекају командира надируће бугарске војске и да га моле да окупационе снаге поштеде недужне цивиле приликом уласка у град. Браћа Даглас и Елиот Долд су са још шесторицом младића из уни- верзитетског хуманитарног тима на крају остала у Нишу током читавог тог периода настављајући да пружају хуманитарну и другу помоћ избег- лицама и сиротињи. Остао је и добар број других Американаца, лекара и болничарки, да лече и негују народ Србије. Иако Долд то не спомиње у својим мемоарима, изгледа да се стање његовог ока погоршало током боравка у Нишу до те мере да је са својим братом морао да напусти Ниш и врати се у Њујорк децембра 1915. (У листи путника на броду „С.С. Ро- тердам“, којим су се вратили у Америку, стоји „др Даглас Долд – 27 година – слеп.“) Када су 1917. године Сједињене Државе напокон ушле у рат на страни Србије и њених савезника, Долд је одбијен од стране Америчке ре- грутне комисије због „оштећеног вида.“ Умро је у Шарлотсвилу, у држави Вирџинија 1931. у својој четрдесет првој години. Долдов идеализам и саосећање рефлектују осећања која су у Србију привлачила цивиле широм Сједињених Држава, у то време још увек неу- тралне земље. Долдов рукопис описује блиске везе између српског и аме- ричког народа које су се развиле током Првог светског рата и наставиле да се продубљују наредних година и деценија, укључујући и Други светски рат као следећи велики испит за човечанство. Ретко који народ је у Првом светском рату пропатио више од српског, а ни наредни рат није био ништа лакши јер су и у њему Срби платили стра- ховиту цену свог отпора нацистима. Упркос томе, много је Срба ставило живот на коцку како би помогли припадницима америчких и других са- везничких снага оборених изнад југословенске територије током изузетно важних бомбашких акција предузетих да онемогуће немачку производњу горива у Румунији. Иако су имали једва довољно да прехране и своје по- родице, ти обични људи Србије снабдевали су пилоте храном, склањали их и штитили од нациста све до операције спасавања зване Ваздушни мост (Halijard) 1944. године. Можда те сеоске породице нису ни знале за 9 ПРЕДГОВОР помоћ коју је Америка пружала Србији током Првог светског рата, али су свакако испољиле највиши степен храбрости и хуманости током Другог светског рата, упркос претње смрћу у рукама нацистичке Немачке и ње- них колаборациониста. После рата, након што су Совјетски Савез и његови савезници истера- ли Титов режим из Коминтерне и увели