Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA Niš - BIBLIOTEKA - Izdavač Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA Za izdavača Mladen Jovanović Lektor i korektor PROTECTA tim Prelom i oblikovanje Vladimir Minčev Tiraž 1200 primeraka Štampa Fleka, Niš Izdavanje ove knjige pomogao je NED – National Endowment for Democracy ISBN 86-909603-0-9 Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA Obrenovićeva bb, TPC Kalča BI/43, 18000 Niš Tel/Faks: 018/514 360, 514 361, 522 788 E-mail: [email protected] http://www.protecta.org.yu Dejan Vučetić Dejan Janićijević DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE Priručnik Niš, 2006. Copyright © Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA, 2006. Sva prava zadržana ISBN 86-909603-0-9 Ova knjiga se ne sme, ni u celini ni u delovima, umnožavati, preštampavati niti prenositi ni u jednom obliku niti ikakvim sredstvom bez jasnog navođenja naslova knjige, imena autora i izdavača. Sva prava na objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima. DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE SADRŽAJ Predgovor..................................................................................9 I. Šta je decentralizacija?.........................................................11 II. Prednosti i mane decentralizacije.........................................17 III. Lokalna samouprava kao najvažniji vid decentralizacije....27 1. Pojam..............................................................................27 2. Lokalna samouprava i lokalna demokratija......................33 3. Načelo supsidijarnosti......................................................34 4. Organi lokalne samouprave..............................................35 5. Sistem srpske lokalne samouprave...................................40 5.1. Organizacija vlasti jedinica lokalne samouprave.........43 5.2. Nove ustanove uvedene Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine..................................................................55 5.3. Neposredno učešće (participacija) građana u ostvarivanju lokalne samouprave.......................................60 5.4. Mesna samouprava.....................................................64 5.5. Odnos državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.......................................................................66 IV. Decentralizacija kroz regione.............................................72 1. Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske...74 2. Republika Italija..............................................................88 3. Kraljevina Španija............................................................96 V. Decentralizacija u kontekstu Evropske Unije....................101 1. Republika Francuska......................................................101 2. Savezna Republika Nemačka.........................................107 3. Kraljevina Švedska........................................................110 4. Republika Austrija.........................................................115 5. Republika Češka............................................................120 6. Republika Poljska..........................................................125 7. Republika Slovenija.......................................................132 VI. Sistem lokalne samouprave u susednim zemljama...........136 BIBLIOGRAFIJA.................................................................141 7 DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE 8 DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE Predgovor Priručnik koji je pred Vama nastao je kao deo projekta „Decentralizacija u Srbiji“ finansiranog od strane National Endowment for Democracy iz Sjedinjenih Američkih Država. Idejni tvorci ovog projekta (Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA iz Niša, Media Centar Niš i Odbor za ljudska prava Niš) su ujedno i pokretači Nacionalne koalicije za decentralizaciju koja je nastala krajem 2006. godine. Jezgro koalicije čini 5 regionalnih centara – Užice (Užički Centar za ljudska prava i demokratiju), Novi Pazar (Urban in), Negotin (Odbor za ljudska prava Negotin), Vranje (PROTECTA Vranje) i Niš – odakle se pokreću lokalne i regionalne akcije zagovaranja decentralizacije Srbije. Sve činjenice govore da je Srbija jedna od najcentralizovanijih zemalja Evrope - počev od organizacije vlasti gde je najveći deo ingerencija koncentrisan na nivou Republike Srbije, preko demografskih podataka koji ukazuju na realno nestajanje malih zajednica i višestruko uvećanje glavnog grada, pa sve do organizacije kulture i sporta. Ovakva kompleksnost pitanja centralizacije ukazuje da pristup ovom problemu mora biti obazriv jer nerealno sagledavanje okruženja, kapaciteta i potencijala za decentralizaciju može imati vrlo negativne posledice po celokupni razvoj Srbije. Zato Koalicija veruje da je neophodno prepoznati kapacitete i potencijale lokalnih zajednica i regiona za preuzimanje određenih ingerencija sa republičkog nivoa. Tek kroz njihovo realno sagledavanje moguće je razviti odgovarajuće modele organizacije vlasti i društvenog života koji će omogućiti efikasnu i efektivnu decentralizaciju i pritom zaista obezbediti približavanje funkcija vlasti građanima, kao i stvaranje odgovarajućeg ambijenta za aktivnije i neposrednije učešće građana u razvoju Srbije. Pri tom, 9 DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE ovaj priručnik ukazuje na modele koji su primenjeni u nekim evropskim zemljama i zemljama u regionu Balkana pokazujući širok dijapazon, više ili manje, primenjivih modela, njihove prednosti i nedostatke. Ukazujući na ozbiljan problem, Koalicija ne želi da stvori front protiv Beograda. Naprotiv! Duboko smo uvereni da decentralizacija ide u prilog i glavnom gradu Republike Srbije koji se već susreće sa negativnim ekonomskim, demografskim i infrastruskturnim posledicama preteranog i nerealnog uvećanja broja stanovnika, potrebama za novim radnim mestima i nedostatkom podsticajne konkurencije u gradovima u okruženju. Koalicija svojom delatnošću, dakle, ne želi da stvori konflikt, već da reši konflikt koji već dugo postoji i ukaže na potrebu stvaranja pretpostavki za novi, ravnomerniji razvoj Srbije. Ovaj priručnik doprinosi ostvarivanju ciljeva našeg zagovaranja pre svega u smislu edukacije usmerene ka: donosiocima odluka na republičkom i lokalnom nivou vlasti, zagovaračima demokratizacije, medijima, NVO-ima i svim drugim zainteresovanim stranama. Već letimičan pregled ovog Priručnika – pregled organizacije vlasti i podele ingerencija između državnog, regionalnog i lokalnog nivoa vlasti u evropskim zemljama i zemljama u regionu jasno ukazuje na nedostatke odgovarajućih rešenja u Srbiji. Donošenje novog Ustava Republike Srbije, koji nije u dovoljnoj meri otvoren za primenu modela organizacije vlasti koji će dovesti do prave decentralizacije Srbije, zahtevaće stvaranje novog zakonskog okvira. Zato smo uvereni da Priručnik nastaje pravovremeno i da može biti dobra podrška i polazna osnova budućem zakonodavcu. Nacionalna koalicija za decentralizaciju 10 DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE I. Šta je decentralizacija? Istorija razvoja organizovanih oblika ljudskog življenja predstavlja neprekidno ciklično smenjivanje centralizovanih i decentralizovanih vidova uređenja društvenih zajednica. Proistekla iz šireg društvenog procesa diferencijacije upravnih institucija i organizacija, decentralizacija je kompleksan pojam koji u sebi sjedinjuje statičke (kao stanje) i dinamičke (kao proces) karakteristike. Zbog toga, decentralizacija predstavlja dvosmislen pojam, čije granice, pritom, nisu zadovoljavajuće definisane. Zapravo, moguće je da upravo ta dvosmislenost doprinosi privlačnosti celog koncepta decentralizacije. U našoj sredini postoji konfuzija u pogledu poželjnog stepena decentralizacije, što može biti opasno. Cilj našeg priručnika jeste da razjasni sve nedoumice vezane za decentralizaciju, jer samo odgovarajuće planirana i sprovedena decentralizacija može povećati efikasnost javnog sektora i na taj način podstaći razvoj i društveni boljitak svih građana jedne države. Drugim rečima, decentralizacija je poput jakog leka – mora biti primenjena u pravom trenutku i pravoj dozi i, ukoliko je usmerena na rešavanje odgovarajućih problema, imaće isceljujuće dejstvo. Decentralizacija je antipod centralizaciji – drugom obliku organizovanja rada državnih organa odnosno organizacija. Ideal centralizovane države podrazumeva da se svi javni poslovi vrše iz jednog centra, čime se obezbeđuje jedinstvo u upravljanju. Ovaj vid organizacije najčešće je simbolički predstavljen u obliku piramide, na čijem su vrhu koncentrisane funkcije odlučivanja i upravljanja. Ova konstrukcija, međutim, ima samo teorijski 11 DECENTRALIZACIJA KAO POLAZIŠTE DALJEG RAZVOJA SRBIJE značaj, jer je praktično neostvarljiva i nigde ne postoji u apsolutnom obliku.1 Nasuprot centralizaciji, decentralizacija podrazumeva uvećanje nadležnosti nižih, perifernih državnih organa i nedržavnih institucija, pri čemu ti organi i institucije ostaju, u izvesnoj meri, i dalje podređeni višim upravnim instancama. Dakle centralizaciji i decentralizaciji su imanentni odnosi i stanja nadređenosti i podređenosti, jer samo ono što je ustrojeno kao hijerarhijski uređen poredak može biti održivo. „Podela poslova između hijerarhijski jednakih organa ili institucija, recimo ministarstava složene države i države u njenom sastavu ili između dveju opština, nema veze s decentralizacijom“.2 Apsolutno decentralizovana država, u kojoj se svi državni poslovi obavljaju na nivou samoupravnih