PLAN GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO LE[NICA (dokumentacija) Loznica, septembar 2011 godine Plan generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica_________________________________ I POLAZNE OSNOVE 1. IZVOD IZ KONCEPTA PLANA 1.1. ANALIZA POSTOJE}EG STAWA Grad Loznica se nalazi u zapadnom delu Republike Srbije, na samoj granici sa Republikom Srpskom, uz reku Drinu. Podru~je grada Loznica obuhvata povr{inu od 612 km 2 i administrativno je podeqena na 54 naseqa. Le{nica se nalazi u severnom delu teritorije grada Loznica i grani~i se sa atarom naseqa Novo Selo na severo-istoku, Jelavom, Stra`om i Dowim Dobri}em na jugu a na zapadu prirodna i administrativna granica je reka Drina. Teritorija naseqa je nepravilnog oblika, izdu`ena u pracu severozapad- jugoistok. Naseqe Le{nica nalazi na desnoj obali istoimene reke u podno`ju Vidojevice, ogranka planine Cer. Wene geografske kote su 44 0 30 / 09 // SG[ i 19 0 18 / 36 // IGD. Nalazi se na nadmorskoj visini od 106 m. Naseqe je zbijenog u{orenog, drumskog i krstastog tipa, i za razliku od ostalih naseqa ovog tipa koja su mawe vi{e naseqsku strukturu formirale spontano, Le{nica ima plansku orijentaciju osnovne mre`e ulica, kao posledicu planskih intervencija. Le{nica je staro naseqe nastalo na rimskom putu koji je vodio od Sirmijuma ka Saloni i vezivao podunavqe sa jadranskim primorjem. Kroz ceo sredwovekovni period ona je zadr`ala svoj strategijski polo`aj i bila trgova~ko sredi{te. Posle pada ovih krajeva u turske ruke, zadr`ala je svoj zna~aj i bila jedno od najve}ih naseqa u pti~arskoj kne`evini. Prvi put je ubele`ena u carske teftere 1528 godine kao selo sa 14 vla{kih doma}instava sa 20 zadruga. Tokom XVI veka Le{nica je stalno napredovala i pove}avali broj stanovnika. 1600 godine imala je 41 ku}u. Za vreme prvog srpskog ustanka po~etkom XIX veka Le{nica je imala 77 ku}a. Posle kona~nog oslobo|ewa od Turaka naseqe je brzo po~elo da napreduje i ve} sredinom pro{log veka Le{nica je od turske kasabe sa orijentalnom ~ar{ijom postala trgova~ki i zanatski centar ovog dela Jadra. Od 1833 godine po~eli su da se naglo naseqavaju doseqenici, iz Bosne, Crne Gore i Hercegovine. Varo{ica se formirala kao u{oreno naseqe pored drumske magistrale [abac-Loznica. Nagli razvoj je bio izme|u 1880-1910 godine. Tada su podignuti mnogi javni i privatni objekti od kojih su neki o~uvani do dana{wih dana (crkva, {kola, zdravstvena stanica, `elezni~ka stanica, op{tina). U posleratnom periodu razvoj Le{nice je nastavqen i ona danas predstavqa lepu, urbanisti~ku, skladnu aglomeraciju. Mnogi objekti s kraja XIX i po~etkom XX veka svojim istorijskim i arhitektonskim kvalitetima zaslu`uju veliku pa`wu i neophodno ih je o~uvati i revitalizovati. JP Direkcija za razvoj i urbanisti~ko planirawe Urboplan Loznica_________________ 1 Plan generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica_________________________________ Prostorno-funkcionalna analiza naseqa Le{nica se razvila na povoqnoj nadmorskoj visini, u ravni~arskom predelu, u dolinama Drine i Jadra, u podru~ju sa povoqnim uslovima za poqoprivrednu delatnost i sa va`nijim komunikacijama gde je omogu}eno formirawe ve}ih, u{orenih ili Zbijenijih naseqa {to podrazumeva i ve}e koncentracije stanovni{tva i aktivnosti prete`no vezanih za domen tercijalnih delatnosti. Za razliku od ve}ine naseqa u op{tini gde se formirawe naseqske strukture odvijalo mawe-vi{e spontano, u Le{nici je naseqska struktura posledica planskih intervencija. U hijerarhiji i organizaciji mre`e naseqa i centra, Le{nica je svrstana u seoski centar I reda. Le{nica ima karakter varo{ice i svojim istorijskim razvojem, stvorenim uslovima, prirodnim potencijalima i relativno visokim nivoom urbaniteta izdvaja se u naseqa sa osobinama bliskim gradskom nasequ. Ubrzani razvoj Le{nice posledica je dobre saobra}ajne povezanosti sa ostalim naseqima u okru`ewu (nalazi se na ukr{tawu dva magistralna pravca) ali i ~iwenice da po svom polo`aju potpada i pod gravitacioni uticaj ve}eg regionalnog centra od Loznice - [apca. Osnovna mre`a ulica je dobro razvijena i oslowena je na magistralni put M- 19. U Le{nici dominira stambena izgradwa, dok je mre`a javnih objekata solidno razvijena. Na krajwem severu nalazi se industrijski kompleks ,,1. maj,, pored kojeg prolazi `elezni~ka pruga Zvornik-[abac. Pored parka u centru Le{nice, naseqe ima malo zelenih povr{ina. Izvesnu kompezaciju predstavqa zelenilo pojedina~nih oku}nica. U planu treba razmotriti mogu}nost formirawa javnih zelenih povr{ina. Du` desne obale reke Drine mogu}e je formirati i urediti zelene povr{ine i sportsko- rekreativne sadr`aje (pla`a, pe{a~ke staze, sportski tereni). Uslu`ni objekti po kapacitetu ne smeju biti predimenzionirani, sa visokim nivoom komunalne ure|enosti i opremqenosti kao i skladnim spoqnim izgled om objekata. Svi objekti koji se funkcionalno ne uklapaju u ovaj prostor a koji ne mogu da se dislociraju ili da im se promeni namena, moraju biti zakloweni drvoredima ili zelenim pojasevima. 1.1.1. PLANSKI I PRAVNI OSNOV Pravni i planski osnov za izradu ovog urbanisti~kog plana ~ine: - Zakon o planirawu i izgradwi (Sl. Glasnik RS br. 72/09 i 81/09) - Zakon o Prostornom planu Republike Srbije (Sl. Glasnik RS br. 88/2010) - Prostorni plan Op{tine Loznica (Sl. List Loznica br. 7/05) - Prostorni plan podru~ja posebne namene infrastrukturnog koridora dr`avnog puta prvog reda M21 Novi Sad-Ruma-[abac i M19 [abac- loznica (rok 2010 godina) JP Direkcija za razvoj i urbanisti~ko planirawe Urboplan Loznica_________________ 2 Plan generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica_________________________________ - Prostorni plan podru~ja posebne namene za kori{}ewe hidropotencijala za proizvodwu elektri~ne energije Dowa Drina i Sredwa Drina (rok 2014 godina) - Pravilnik o sadr`ini, na~inu i postupku izrade planskih dokumenata (sl. Glasnik Rs. Br. 31/2010 i 69/2010) - Odluka o izradi Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica (Sl.list grada Loznice br. 4/2010 od 06.4.2010.god.) 1.1.2. PRIRODNI USLOVI I RESURSI 1.1.2.1. MORFOLO[KE KARAKTERISTIKE U reqefu Loznice isti~u se tri celine: - masiv Cera, na severu - basen Jadra sa aluvijalnom ravni Drine, u sredini - planinski venac Gu~eva, na jugu Podru~je Le{nice uglavnom pripada sredi{wem delu odnosno basenu Jadra i aluvijalnoj ravni Drine pri ~emu je basen Jadra izgra|en od jezerskih, uglavnom nevezanih sedimenata-gline, {qunka, pe{tara, glinaca, laporaca i peskovitih kre~waka. 1.1.2.2. HIPSOMETRIJA K.O. Le{nica - visinske karakteristike - 0-100 m (%)-------- 11 - ravni~arski teren 5,5 % - 100-200 m (%)---- 180 - niskobre`uqkasti teren 90 % - 200-300 m (%)------- 8 - sredwebre`uqkasti teren 4 % - 300-400 m (%)------- 1 - visokobre`uqkasti teren 0,5 % - 400-500 m (%)------ H - brdovitobre`uqkasti teren - preko 500 m (%)---H - brdoviti teren Najve}i deo K.O. Le{nice je u visinskom pojasu od 100-200 m (90%), zatim u ravni~arskom do 100 m (5,5%) i sredwebre`uqkastom, od 200-300 (4%). Najmawi deo pripada niskobre`uqkastim od 300-400 m (0,5%) JP Direkcija za razvoj i urbanisti~ko planirawe Urboplan Loznica_________________ 3 Plan generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica_________________________________ 1.1.2.3. NAGIB TERENA Teritorija K.O. Le{nica najve}im delom ima nagib terena do 0,5% i to su delovi aluvijalnih ravni na podru~ju reke Drine, doweg toka reke Le{nice. Jedan mawi deo na samom jugozapadu, prema obroncima Vidojevice, K.O. Le{nica ima nagib terena od 0,5 do 10%. Oni naj~e{}e predstavqaju vi{e terase. 1.1.2.4. EKSPOZICIJA TERENA Prema podeli boniteta ekspozicije na 5 kategorija, K.O. Le{nica ima ocenu 3 kao uslovno-povoqan teren. To su tereni u aluvijalnim ravnima vodotoka i na zaravwenim delovima razvo|a. Na krajwem jugozapadu K.O. Le{nice teren ima ocenu 2 kao nepovoqan, blago okrenut ka severu, severoistoku i severozapadu. 1.1.2.5. KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Za procenu klimatskih uslova podru~ja Le{nice mogu se orijentaciono koristiti podaci sa meteorolo{ke stanice Loznica, koja je po polo`aju dosta sli~na polo`aju Le{nice. Zaklowena planinama i wihovim ograncima od hladnih severnih i isto~nih vetrova, Loznica sa dolinom predstavqa svojevrsnu oazu `upnog klimata, po kojem se primetno razlikuje od podnebqa susednih predela. Leta su ne{to mawe topla a zime mawe hladne nego u ostalim op{tinama. Temperatura vazduha Temperatura vazduha je najva`niji klimatski element, a sredwa temperatura osnovna karakteristika toplotnog stawa nekog mesta. Sredwa godi{wa temperatura Loznice je 11 0 S, a u {iroj dolini je 1-2 0 S razlika. Razlike nastaju pod uticajem razli~itih zagrevawa i hla|ewa podloge, kao i zbog uticaja reqefa. Januar sa sredwom mese~nom temperaturom od -0,7 0 S je prose~no najhladniji mesec u godini sa negativnom vredno{}u. Letwi meseci su znatno postojaniji od zimskih. Odnosno, leta su mawe-vi{e svake godine podjednako topla. Tropskih dana je prose~no 27 u godini. U wima su maksimalne dnevne temperature preko 30 0 S i vi{e stepeni.Naj~e{}i su u julu i avgustu. Za poqoprivredu je vrlo zna~ajna pojava prvog i poznog prole}nog mraza. Du`ina perioda sa sredwim dnevnim temperaturama ve}im od 10 0S iznosi 202 dana (od 6 aprila do 25 oktobra). JP Direkcija za razvoj i urbanisti~ko planirawe Urboplan Loznica_________________ 4 Plan generalne regulacije za naseqeno mesto Le{nica_________________________________ Vla`nost vazduha Vla`nost vazduh je u tesnoj vezi sa temperaturom. Vla`nost vazduha je ve}a u zimskim nego u letwim mesecima. Sredwa godi{wa vrednost relativne vla`nosti vazduha je 76%.