ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК LII UDC - 008 YU ISSN 0459-1070 NATIONAL MUSEUM - LESKOVAC LESKOVAČKI ZBORNIK (the annual of the National Museum) LII Editor in chief SRDJAN STOJANOVIĆ Redaction comitee Srdjan Stojanović, prof. dr Momčilo Pavlović, prof. dr Aleksandar Kadijević, prof. dr Dušan Janjić, prof. dr Vujadin Ivanišević, dr Ivan Becić, Živojin Tasić (secretary) Redaction address: Stojana Ljubića 2 tel: 016/212-975 Leskovac 2012. УДК - 008 YU ISSN 0459-1070 НАРОДНИ МУЗЕЈ - ЛЕСКОВАЦ ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК (издање Народног музеја) LII Одговорни уредник СРЂАН СТОЈАНОВИЋ Редакциони одбор Срђан Стојановић, проф. др Момчило Павловић, проф. др Александар Кадијевић, проф. др Душан Јањић, проф. др Вујадин Иванишевић, др Иван Бецић, Живојин Тасић (секретар) Адреса редакције: Стојана Љубића 2 тел: 016/212-975 Лесковац 2012. У финансирању овог броја учествовали су: Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Град Лесковац САДРЖАЈ Вујадин Иванишевић, ПЕЧАТ КОНСТАНТИНА МИТРОПОЛИТА ДРАЧА ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЛЕСКОВЦУ......................................... 7 Славиша Недељковић, СРБИЈА И СРПСКЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ПРВИМ ГОДИНАМА ПОСЛЕ ПАРИСКОГ КОНГРЕСА .............................................................................................. 13 Милорад Филић, ПИСЦИ И КЊИГЕ У СТАРОЈ СРБИЈИ У XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА............................................................................................. 27 Хаџи-Радомир Петровић, СВЕДОЧЕЊА ИСТОРИЧАРА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА О МАНАСТИРУ ДЕВИЧУ КОД СРБИЦЕ НА КОСОВУ.......... 45 Зоран Ракић, МЕЂУКУЛТУРНО КОМУНИЦИРАЊЕ И МЕЂУИДЕНТИТЕТСКО СПОРАЗУМЕВАЊЕ У ТУРСКОМ ЛЕСКОВЦУ КАО КОМПОНЕНТА ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА............................ 57 Вукадин Ристић, ПОЧЕЦИ И РАЗВОЈ ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ У ЛЕСКОВАЧКОМ КРАЈУ .............................................................................................. 85 Добросав Туровић, ЗИМОВАЊЕ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ СРБА, КОЛОНИСТА, У ЛЕСКОВЦУ И РУДАРСКОМ ЦРКВЕНОМ КОНАКУ 1899. ГОДИНЕ............... 103 Љубодраг Поповић, ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА У ЛЕСКОВАЧКОМ КРАЈУ II ......................................................................................... 111 Часлав Динчић, ОДБРАНА ЦРНЕ ТРАВЕ И ВЛАСИНЕ 1913. ................................ 123 Сергије Димитријевић, УСЛОВИ ПОСТАНКА ЛЕСКОВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ И ЊЕНА БУДУЋНОСТ ...................................................................... 131 Душан А. Јањић, ВЕЛИЧКО ЖИВАНОВИЋ КАО КУЛТУРНИ ДЕЛАТНИК ........ 139 Владимир Стојанчевић, НЕИЗВРШЕНИ ПЛАНОВИ ОКО ИЗГРАДЊЕ ТРАНСВЕРЗАЛНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ МРЕЖЕ ОКО ЛЕСКОВЦА С ПОЧЕТКА 20. ВЕКА .............................................................................................. 149 Александар Кадијевић, СПОМЕН-КОСТУРНИЦА У СУРДУЛИЦИ (1922 - 2012) – ОД ЗАБОРАВА ДО ОБНОВЕ .......................................................... 155 Ивана Женарју, ЦРКВА СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ НА ШАПРАНАЧКОМ ГРОБЉУ У ВРАЊУ .................................................................................................... 165 Јелена Пјевац, ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СЕЛУ РАТАЈЕ ......... 185 Хранислав А. Ракић, ЛЕСКОВАЧКИ И ВРАЊСКИ КРАЈ У УСТАНКУ 1941. ГОДИНЕ ............................................................................................................. 201 Иван М. Бецић, УТИЦАЈ ЛИСТА „НАША РЕЧ” НА ОБЛИКОВАЊЕ ЈАВНОГ МЊЕЊА У ЛЕСКОВЦУ И ОКОЛИНИ 1944–1945. ................................. 221 Слађана Здравковић, ПОПУЛАРИСАЊЕ ИДЕЈЕ О БАЛКАНСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ У ЛИСТУ „НАША РЕЧ” ...................................... 243 Милан Ж. Трајковић, „НАШЕ СТВАРАЊЕ“ – КЊИЖЕВНО ОГЛЕДАЛО ЛЕСКОВЦА (1953 – 1963) ................................................................... 261 Слободан Стојиљковић, ОСНИВАЊЕ И ПРВЕ ГОДИНЕ РАДА ГРАДСКОГ ОДБОРА ДРУШТВА ЕКОНОМИСТА СРБИЈЕ У ЛЕСКОВЦУ ............................ 275 Иван Стојановић, КОНЗЕРВАТОРСКИ ПОСТУПАК ПРИЛИКОМ ТРАНСПОРТА ИСТОРИЈСКО-УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ......................................... 295 Срђан Стојановић, МАРКЕТИНГ И ПУБЛИКА У МУЗЕЈИМА ............................... 315 Данијела Стојановић, ПЕДАГОШКИ ЗНАЧАЈ МУЗЕЈА И ОБЛИЦИ САРАДЊЕ СА ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ................................................... 327 Мирољуб Васић, СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА - дезинтеграција, нестајање ................................. 339 Живан Стојковић, ИМПРЕСИЈЕ О ПОСТАВЦИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЛЕСКОВЦУ 1974-2011. ГОДИНЕ ........................................................................ 361 Александра Самокал-Јовановић, НАСТАНАК И РАЗВОЈ ТРИВИЈАЛНОГ РОМАНА У СРБИЈИ .................................................................................................. 375 Нина Костић, КРИВИЧНИ ПОСТУПАК ПРЕМА МАЛОЛЕТНИЦИМА ............ 387 ПРИКАЗИ Иван М. Бецић, НИКОЛА П. ИЛИЋ, ВРЕМЕ ОБРАЧУНА, РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-А СРБИЈЕ, ЛЕСКОВАЦ 2011, СТР. 172 ........................................ 395 Никола П. Илић, ГРЕШКЕ И НЕТАЧНОСТИ КОСТЕ НИКОЛИЋА О ЧЕТНИЦИМА ЈВУО .............................................................................................. 399 Мирослав Радивојевић, НЕООСМАНИЗАМ КАО ПРАВАЦ ТУРСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ ............................................................................................... 407 In memoriam ................................................................................................................. 411 Лесковачки зборник LII 2012 УДК 069.51:736.3(497.11) 736.3.033.2(497.11)”12” Вујадин Иванишевић ПЕЧАТ КОНСТАНТИНА, МИТРОПОЛИТА ДРАЧА, ИЗ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЛЕСКОВЦУ изантијски печати су ретки у збиркама музеја у Србији. Њима се не поклања довољна пажња, иако се ради о вредним налазима за Втумачење византијске управе на нашим просторима у раздобљима од 6. до 7. века и од 10. до 13. столећа. Сматрамо потребним да се музеји додатно ангажују у њиховом сакупљању и откупљивању, посебно оних при мерака са познатим местом налаза. Уколико им могућности то не до- з вољавају, налазе печате би требало забележити уз њихов детаљан опис и квалитетне фотографије. Овим би био учињен значајан напредак у про- учавању сигилографске грађе у Србији. До сада су објављени налази пе- чата у српском Подунављу,1 Царичином граду2 и Расу,3 као и низ поје ди- начних примерака.4 1 Lj. Maksimović, M. Popović, Les sceaux byzantins de la région danubienne en Ser- bie, Studies in Byzantine Sigillography 2 (1990), 213-234; Lj. Maksimović, M. Popović, Les sceaux byzantins de la région danubienne en Serbie, Studies in Byzantine Sigillogra- phy 3 (1993), 113-142. 2 В. Кондић, В. Поповић, Царичин Град, утврђени град у византијском Илирику, Београд 1977, 205-207; C. Morrisson, Les sceaux en plomb, in: Caričin Grad III, L’acro- pole et ses monuments (cathédrale, baptistère et bâtiments annexes), Eds. N. Duval, V. Popović , Rome 2010, 408-411. 3 Lj. Maksimović, Olovni pečati vizantijskog porekla, u: M. Popović, Tvđava Ras, Beograd 1999, 437-438. 4 Ф. Баришић, Византијски оловни печат из Сирмјума, Зборник Филозофског факултета VIII-1, 1964, 183-190 ; С. Душанић, Прилог сфрагистици Охридске ар- хи епископије, Зборник Народног музеја у Београду 8, 1975, 315-325 ; Д. Гај-Поповић, Оловни печат цара Јустинијана, Нумизматичар 3, 1980, 165-168 ; S. Dušanić, Vizantijs- ki pečat iz Kostolca, Numizmatičke vijesti 34, 1980, 17-18 ; Ј. Калић, Византијски печат из Београда, Зборник радова Византолошког института 21, 1982, 33-37 ; Б. Ферјанчић, Византијски печат из Сирмиума, Зборник радова Византолошког института 21, 1982, 47-52 ; В. Иванишевић, Римски и византијски печати и медаљони из збирке Народног музеја у Пожаревцу, Нумизматичар 15, 1992, 47-52. Печат Константина митрополита Драча из збирке Народног музеја... 9 У збиркама Народног музеја у Лесковцу чувају се византијски печати који потичу са ископавања Царичиног града. Реч је о три рановизантијска печата од којих један представља булу цара Маврикија (582-602),5 а друга два печате јавних личности.6 Јавним личностима припадају и три буле са Царичиног града које се чувају у Народном музеју у Београду.7 Током ископавања Царичиног града 2011. године нађен је већи број нових пе- чата, међу којима се издвајају царске буле цара Јустинијана I (527-565) и архиепископа Јована. Ови печати биће објављени након конзервације и об раде у оквиру посебног рада. Засебно место у збирци Народног музеја у Лесковцу заузима печат Ко- нстантина, митрополита Драча, који је нађен 1954. године на локалитету Хисар. Печат је Музеју поклонио, међу другим предметима, Сергије Ди- митријевић, познати колекционар и нумизматичар.8 Овај налаз има по- се бну тежину, с обзиром на то да је место налаза познато. Була потиче са Хисара, узвишења које доминира Лесковачком котлином. Реч је о ви- шеслојном локалитету, утврђењу, са хоризонтима од праисторије, преко антике до средњег века и турског раздобља.9 На локалитету је забележен хоризонт 12-13. века, потврђен уломцима грнчарије, као и налазом једног трахеја, највероватније „Бугарске имитације“ тип C, који се датује, према М. Хендију, у период од око 1202. до оквирно 1215. године.10 Печат нађен на Хисару до сада је само поменут у литератури, а њего- во постојање је остало незапажено.11 Како је реч о најбоље очуваном при- мерку буле Константина, митрополита Драча, сматрали смо потребним да се објави са свим потребним подацима (Слика 1). Додајмо да је примерак с Хисара једина у целини сачувана була Константина, митрополита Драча. Константин, митрополит Драча Аверс: Стојећа фигура ђакона св. Исавра у туници, приказана спреда, који у десној руци држи кадионицу, а у левој дарохранилницу на тканини. 5 В. Кондић, В. Поповић, наведено дело, 205,