knjigeLagunine i Laguna Književnost, istorija, politika preporučuju Ruske teme i motivi Knjige o Rusiji, od istoriografskih i beletrističkih dela do špijunskih trilera izdavačkoj industriji postoji pravilo da kako Vodeći savremeni britanski pisac politič- Uneka zemlja iz (geo)političkih razloga uđe u kih trilera Robert Heris radnju romana Ar- žižu globalne javnosti, počnu da se množe knji- hangelsk smestio je u Jeljcinovu Rusiju. „Kao ge koje se iz različitih uglova njome bave. Danas da je ukrstio Momke iz Brazila s poznim Le je to Rusija. I u izdavačkoj ponudi „Lagune“ nala- Kareom, Heris vas tera da prevrćete strani- zi se znatan broj knjiga napisanih na ruske teme, ce, na kojima zapanjujuće vešto bilo da je reč o istoriografskim, beletrističkim ili slika stvarnost postkomunistič- žanrovskim ostvarenjima. Evo nekih od njih. ke Rusije“, rečeno je o Arhangel- Engleski pisac Edvard Raderfurd specijalizo- sku. Drugi britanski autor, Tom vao se za pisanje monumentalnih istorijskih saga Rob Smit, svoje trilere je sme- koje se opisuju kao „biografi je gradova i zema- stio u kontekst Hladnog rata. Ju- lja“. Nakon Njujorka i Londona, „Laguna“ je upravo nak romana Dete 44, Tajni govor i objavila i njegovu dvotomnu sagu o ruskoj istoriji Agent 6 jeste ofi cir Državne bez- i civilizaciji pod nazivom Ruska. Junaci ovog romana su članovi bednosti SSSR-a i ratni heroj Lav nekoliko ruskih porodica različitog porekla i socijalnog položa- Demidov. Kada dobije naređe- ja, čije međusobno povezane i isprepletene hronike Raderfurd nje da sprovede istragu o svojoj prati iz generacije u generaciju tokom hiljadu i osamsto godina ženi, on dovodi u pitanje svoje ruske istorije, pripovedajući paralelno i o istorijskim događaji- komunističke ideale i posledič- ma i okolnostima koje su njihove sudbine usmeravale. Radnja no ulazi u niz opasnih situacija. Zahvaljujući trilogiji o Demi- romana počinje u ruskim stepama 180. godine, među Skitima, dovu, Tom Rob Smit danas ima status jednog od najboljih sa- Alanima i Slovenima, a okončava se Oktobarskom revolucijom. vremenih pisaca špijunskih romana. Ruska je ambiciozno zamišljen i vešto napisan roman koji može U Staljinovu epohu vodi nas roman Ruska zima Dafni Ka- da posluži kao vodič kroz burnu prošlost ove velike zemlje. lotaj. U njemu je reč o sudbini Nine Revske, nekadašnje velike Za one koji o Rusiji žele da se upoznaju iz istoriografskog baletske zvezda Boljšog teatra, koja zajedno sa svojim prijate- štiva, tu je nagrađivana knjiga američkog istoričara Roberta ljima postaje žrtva staljinističkog terora, uspeva da pobegne K. Mesija Katarina Velika – Portret jedne žene, o jednoj od naj- iz Sovjetskog Saveza i otpočne novi život u SAD, gde je pola zanimljivijih ličnosti ruske istorije. O savremenoj istoriji, pak, u veka kasnije stižu demoni prošlosti. Uzbudljiva priča o Stalji- autobiografskoj knjizi Sam sa sobom svedoči jedan od njenih novoj Rusiji, ljubavi i umetnosti, izdaji i iskupljenju. ključnih protagonista, poslednji predsednik Sovjetskog Save- Urugvajsko-španska spisateljica Karmen Posedas u roma- za Mihail Gorbačov. U ovoj knjizi on ispisuje pitku povest o nu Nevidljivi svedok govori o poslednjim godinama carske Ru- svom životu, od dečačkih dana do uspona na vlast, govori o sije i Boljševičkoj revoluciji iz ugla jedinog preživelog svedo- okončanju Hladnog rata i raspadu sovjetske imperije, kao i o ka ubistva carske porodice Romanovih, tada petnaestogodiš- svojoj ulozi o svemu tome, onako kako je on vidi. njeg kuhinjskog pomoćnika Leonida Sednjeva. Na kraju XX Druga vrsta knjiga s ruskim temama odnosi se na žanrov- veka, on je starac na samrti, a davno obećanje dato Raspu- sku literaturu. Najaktuelniji u tom smislu je špijunski triler Iz- ćinu postalo je svrha njegovog života koju upravo ispunjava: daja, čiji je autor Džejson Metjuz, penzionisani agent CIA. Na ostaviti svedočanstvo o poslednjim godinama carske Rusije. temelju sopstvenog iskustva i znanja o špijunaži, kontrašpiju- I za kraj, knjiga jedne domaće autorke. Roman Gozba kne- naži, prismotri, vrbovanju agenata i sajber-ratovanju, napisao za Vladimira Dušice Milanović Marike govori o Kijevskoj Rusi- je ovaj lekareovski roman s radnjom smeštenom u Putinovu ji X veka, o životu velikog kneza Vladimira i o njegovoj sudbo- Rusiju o jednoj ruskoj obaveštajki čiji je zadatak da zavede i nosnoj odluci da se zbog ljubavi odrekne paganstva i primi nadzire mladog agenta CIA. hrišćanstvo. VREME 20. novembar 2014. Lagunine knjige 46 Triler DŽILIJEN FLIN: Mračna mesta životnog cilja i volje. „Nacrtajte moju dušu i dobićete žvr- Prevod: VESNA STOJKOVIĆ ljotinu s očnjacima“, priznaje to i sama. Živela je godina- ma od fonda osnovanog za njeno izdržavanje nakon ubi- „Dovitljiva, surova i neodoljiva“. Tako je Stiven King stva koje je potreslo naciju, a sada je novca ponestalo. Su- opisao Džilijen Flin, jednu od najzanimljivijih američ- očena s nemaštinom, ona pristaje da se za petsto dolara kih žanrovskih spisateljica, čiji je bestseler Iščezla nedav- sretne s grupom zaluđenika koji veruju da je njen brat ne- no uspešno ekranizovao holivudski reditelj Dejvid Finčer. Roman pravedno optužen za ubistvo i da ona poseduje ključ za rešavanje Mračna mesta još jedan je njen uznemirujući triler. Glavna junaki- misterije masakra na farmi. Nakon sastanka s njima i suočena s nji- nja je tridesetdvogodišnja Libi Dej. Imala je sedam godina kada je hovim dokazima, Libi počinje da sumnja u sve u šta je dotad vero- njena porodica masakrirana. Ubistvo opisano kao „satanističko pri- vala, slika njene porodice kakvu je imala raspada se, i ona se pita da nošenje žrtve na farmi“ preživeli su samo ona i njen stariji brat Ben. li je njen brat zaista bio neko sposoban da izvrši monstruozno više- Libi veruje da je upravo on odgovoran za ubistvo njenih sestara i struko ubistvo. On pokreće sopstvenu istragu koja će je odvesti do majke i zahvaljujući njenom svedočenju Ben je osuđen na doživot- neočekivanih i jezivih otkrića. Džilijen Flin ovim romanom još jed- nu zatvorsku kaznu. Četvrt veka kasnije Libi je mrzovoljna žena bez nom potvrđuje da je majstor hičkokovske napetosti. Srpska književnost BORISLAV PEKIĆ: podiže Novi Beograd. Iz svoje izmaštane stvarnosti, pro- Hodočašće Arsenija Njegovana jekcije svoje posedničko-trgovačke strasti i istorijskih tra- uma, ne znajući da mu je u novom sistemu sve oduzeto, Jedno od ključnih dela Borislava Pekića, roman Hodo- on stvara iskrivljenu sliku sveta i lični odnos prema isto- čašće Arsenija Njegovana, prvi je pravi, celovit, umetnič- riji, sve dok jednom ne odluči da konačno izađe iz kuće i ki zaokružen građanski roman u srpskoj književnosti i au- krene u hodočašće gradom. Ali, od 27. marta 1941. kao tentični spomenik Beogradu i srpskoj građanskoj klasi u da se ništa nije promenilo: Arsenije upada u studentske XX veku, i svojevrsna prolegomena za monumentalnu sagu o Nje- demonstracije 1968. kod novobeogradskog podvožnjaka... „Naši govanima-Turjačkim Zlatno runo. Glavni junak ovog romana, Ar- gradovi su ti dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da senije Njegovan, beogradski je kućevlasnik, rentijer i veleposed- se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvi- nik, opsednut posedništvom, zaljubljen u svoje kuće kojima nade- ma, pa zaštitni pojas građanskih domova, a onda radnički kvarto- va imena žena. Odlazeći na aukciju za jednu od kuća koju je iznad vi, ali i oni su opkoljeni gradskim letnjikovcima, iza kojih opet vre- svega želeo, dana 27. marta 1941. nabasaće na demonstracije pro- baju seljaci“, napisao je Borislav Pekić. „U tim koncentričnim krugo- tiv potpisivanja Trojnog pakta i stradaće, kao protivnik ili pristali- vima živi se jedan drugom iza leđa, red po red smenjuju se bogat- ca – ni sam nije mogao tačno da razluči dok su ga žandari prebi- stvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i jenog vadili iz slivnika. Godinama potom ne izlazi iz kuće. Gleda- unedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške... kriške zatrova- jući dvogledom s prozora, on prati kako se na drugoj obali reke nog voća.“ Muzika ALEKSANDAR ŽIKIĆ: njemu uvek bilo stalo. Želeo sam, pre svega, da napišem Mesto u mećavi knjigu koja bi mogla obradovati samog Milana i one koji – Priča o Milanu Mladenoviću su ga poznavali mnogo bolje od mene.“ Sklapajući mo- zaik od sećanja savremenika i Mladenovićevih ispovesti, „Okruženi banalnošću i nošeni izbezumljujućom bor- pesama i tragova koje je za sobom ostavio, Aleksandar Ži- bom za opstanak, najčešće nismo u stanju da prepozna- kić je načinio ovu reprezentativnu biografi ju frontmena mo i zaustavimo u vremenu stvari koje su zaista važne“, EKV-a. „Milanov značaj za srpsku i jugoslovensku rok sce- kaže na početku svoje knjige Mesto u mećavi Aleksandar Žikić. nu ne može se preceniti – baš kao što se ne može preceniti njegov „Karijera Milana Mladenovića i Ekatarine Velike usamljen je i jedin- udeo u životima svih koji su ga poznavali, kao ni uticaj koji je imao stven primer pravovremenog – mada ne baš u idealnom tajmin- na generacije poklonika. Stvarajući u turbulentnom i nesigurnom gu – otkrivanja istinske vrednosti. Iz zalihe tog pozitivnog ekscesa vremenu, nije pronašao zaklonjeno mesto u mećavi koja je besne- okruženje jugoslovenske rok scene moći će još dugo da crpi dra- la oko njega. Zajedno s jednom kompletnom postavom EKV otišao gocene deliće dostojanstva. Oblikujući ovu biografsku priču o Mi- je sa scene i iz fi zičkog života poražavajuće prerano, ostavljajući za lanu Mladenoviću, koga sam neobično voleo i cenio, želeo sam da sobom onu retku vrstu nasleđa koja