Finalna karta izoseista zemljotresa kod Kraljeva 03.11.2010 u 01:56 Zemljotresi su glavna prirodna opasnost, koja dovodi do gubitaka života i ekonomskih gubitaka usled ošteenja na objektima.Za ljude koji žive u podrujima pogoenim jakim zemljotresima, upravljanje rizikom i odluke koje treba da budu donesene po njihovom dogaanju su od životnog znaaja. Nizak kvalitet starih zidanih konstrukcija predstavlja izražen hazard u zonama visoke seizmike opasnosti na teritoriji Srbija a za izraunavanje rizika od zemljotresa neophodno je razvijanje korelacije izmeu intenziteta zemljotresa i obima šteta za graevine na nekom prostoru tj definisanje podložnost objekata na dejstvo zemljotresa i potrebnih sredstava za rekonstrukciju. Definisanje šteta od zemljotresa znaajno je u svim fazama dogaanja zemljotresa: 1. Pre zemljotresa: definisanje moguih ošteenja na objektima kao osnova za procenu ugroženosti odreenog podruja, a u cilju planiranja mera preventive; 2. Neposredno posle zemljotresa sa ciljem spašavanja i zbrinjavanja stanovništva; 3. Posle zemljotresa u cilju preduzimanja mera na otklanjanju, ublažavanju i saniranju šteta. Formalizacija postupaka za definisanje šteta od zemljotresa obezbeuje jedinstvene kriterijume, principe i metode za procenu direktnih šteta nastalih na objektima i tlu. Uz jedinstvenu klasifikacuju objekata i ošteenja mogue je korišenje rezultata makroseizmikih opservacija za procenu šteta i procenu moguih efekata buduih zemljotresa. Postupak ekstrapolacije ovih podataka ka buduim dogaajima u procesu izrade scenarija zemljotresa ima kljuni znaaj za smanjenje seizmikog rizika tj. šteta od zemljotresa. Razliitost obima i stepena ošteenja na objektima u funkciji tipa gradnje zabeležena je na našim prostorima prvi put posle Svilajnakog zemljotresa 1893. godine. Detaljni opisi tipa gradnje sa opisom, dimenzijama i položajem pukotina nisu imali samo svrhu dokazivanja obima šteta nastalih od zemljotresa, ve je intuitivno prepoznat njihov znaaj u definisanju jaine zemljotresa. TIPIZACIJA OBJEKATA Postojeim Uputstvom tipizacija objekata je predstvljena sa tri opisa konstrukcije zgrade i to: skeletna konstrukcija, tvrdi materijal i slabi materijal. Interesantno je napomenuti da su zgrade od dasaka, tj. drvene konstrukcije svrstane u objekte visoke povredljivosti/ugroženosti. Medvedev Sponhauer Karnik-64 (MSK-64) skala takoe obuhvata samo tri tipa objekata i to: A: Zgrade od neobraenog kamena, seoske zgrade, zgrade od nepeene cigle, kue od gline. B: Obine zgrade od opeka, zgrade od velikih blokova i zgrade od prefabrikovanih materijala. C: Armiranobetonske graevine i solidno graene drvene graevine. Rezultati seizmoloških istraživanja, naroito posle katastrofalnih zemljotresa u Evropi i svetu, ukazali su na potrebu detaljnije klasifikacije objekata a prema parametrima koji imaju najviše uticaja na oekivani tip i obim ošteenja. Evropska Makroseizmika Skala EMS-98 obuhvata 4 tipa struktura objekata (zidane, armiranobetonske, eline i drvene) i 6 klasa povredljivosti od A do F (Tabela 1), ime, na do sada jedinstven nain, daje mogunost razliitim strukturama da se ponašaju na isti nain (npr. masivan kamen i nearmirani zid od opeke sa meuspratnom konstrukcijom od armiranog betona). Tabela 1. EMS-98 podela objekata u klase povredljivosti Tip objekta Klasa povredljivosti A B C D E F Z Lomljeni kamen M1 i O d a Nepeena opeka (erpi) M2 xxxx n O e Obi an kamen M3 I--- k O o n Masivan kamen M4 xxxx O xxxx s t r Nearmirana opeka/betonski blokovi M5 I--- O ----I u k c Nearmirani zidovi sa armiranom M6 i xxxx xxxx j O e me uspratnom konstrukcijom Armirana ili vezana zidana konstrukcija M7 I---- O xxxx A ramovi bez aseizmike gradnje r RC1-W I--- ----- O xxxx m i r ramovi uz umeren stepen aseizmi ke RC1-L a n I---- ----- O xxxx o gradnje b e ramovi uz visok stepen aseizmi ke RC1-H t I---- ----- xxxx o gradnje O n s k zidovi bez aseizmike gradnje e RC2-W I---- O xxxx zidovi uz umeren stepen aseizmike RC2-L I---- xxxx gradnje O zidovi uz visok stepen aseizmike RC2-H I---- xxxx gradnje O elini objekti S I---- ----- O xxxx objekti od drvene grae W I---- ----- O xxxx O Najverovatnija klasa povredljivosti hhhh Verovatni raspon ----I Raspon manje verovatnih, izuzetnih sluajeva KLASIFIKACIJA OŠTEENJA Nain na koji se neki objekat deformiše pod seizmikim dejstvom zavisi od tipa objekta. U jednoj širokoj kategorizaciji mogue je obuhvatiti kako objekte sa zidanom konstrukcijom, tako i one izgraene od armiranog betona. Postojee Uputstvo za procenu šteta od elementarnih nepogoda opisuje šest kategorija ošteenja koja se ni po broju ni po opisu ne mogu jednoznano korelisati sa klasifikacijom ošteenja u makroseizmikoj skali. U kategorizaciji ošteenja date su odrednice za zastupljenost sa opisima: manje, znatno, vee, obimnije ali bez definisanja njihovih koliinskih ekvivalenata. Evropska Makroseizmika Skala definiše 5 stepena ošteenja i to na zidanim zgradama i na zgradama od armiranog betona. Klasifikacija ošteenja na zidanim zgradama: Stepen 1.(DG1) Laka ošteenja: Zanemarljivo malo do jedva osetno ošteenje (bez ošteenja nosee konstrukcije); «jedva vidljive prsline na vrlo malom broju zidova; opadanje maltera samo na malim po-vršinama. Padanje nevezanog kamena sa gornjih delova zgrada samo u vrlo malom broju sluajeva». Stepen 2.(DG2) Umereno ošteenje (malo ošteenje nosee, umereno ošteenje nenosee konstrukcije); «prsline na mnogim zidovima; opadanje maltera sa prilino velikih površina; odvaljivanje delova dimnjaka». Stepen 3.(DG3) Znatno do jako ošteenje (umereno ošteenje nosee, jako ošteenje nenosee konstru-kcije). «velike i dugake pukotine na veini zidova; orebreni crepovi i crepovi od škriljca pomeraju se i padaju. Dimnjaci se lome na nivou krova; dolazi do loma pojedinih elemenata nenosee konstrukcije». Stepen 4.(DG4) Vrlo jako ošteenje (teško ošteenje nosee, vrlo teško ošteenje nenosee konstrukcije); «ozbiljni lomovi na zidovima, delimino rušenje nosee konstrukcije»; Stepen 5.(DG5) Razaranje (vrlo jako ošteenje nosee konstrukcije) «potpuno ili skoro potpuno rušenje» Klasifikacija ošteenja na zgradama od armiranog betona: Stepen 1.(DG1) Zanemarljivo malo do jedva osetno ošteenje (bez ošteenja nosee konstrukcije); «tanke prsline u malteru na okvirnim elementima i pregradnim zidovima». Stepen 2. (DG2) Umereno ošteenje (neznatno ošteenje nosee konstrukcije, ume reno ošteenje nenosee konstrukcije); «jedva vidljive prsline na stubovima i gredama; opadanje maltera na spojevima viseih zidnih okvira; prsline na pregradnim zidovima; opadanje maltera i krtih obloga sa nekih delova zidova». Stepen 3.(DG3) Znatno do jako ošteenje (umereno ošteenje) nosee konstrukcije jako ošteenje neno-see konstrukcije); «pukotine na stubovima uz odvajanje komada betona; pukotine na gredama». Stepen 4. (DG4) Vrlo jako ošteenje (jako ošteenje nosee, vrlo jako ošteenje nenosee konstrukcije); «ozbiljno ošteenje na spojevima skeleta zgrade uz razaranje betona i ogoljevanje armature; delimino rušenje; iskošavanje stubova». Stepen 5. (DG5) Rušenje (vrlo jako ošteenje nosee konstrukcije); «potpuno ili skoro potpuno rušenje». U procesu definisanja šteta od zemljotresa može u urgentnoj fazi, neposredno po dogaanju zemljotresa da pruži generalnu sliku o obimu šteta i neophodnim merama zbrinjavanja. DEFINISANJE MAKROSEIZMIKOG INTENZITETA U cilju definisanja makroseizmikog intenziteta, obavljena su 13 jednodnevnih obilazaka terena ugroženog zemljotresom dvolanih i ekipa Republikog seizmološkog zavoda koje su posle zemljotresa u periodu 3-19. novembar upuene u šire epicentralno podruje i obišle su 192 naseljena mesta. U toku obilaska prikupljeni su podaci o: dejstvu zemljotresa • na ljude i njihovog ponašanja • efekata na predmetima i prirodi • ošteenjima na zgradama Prema opisu makroseizmike skale zemljotres intenziteta VII stepeni ima sledee posledice VII stepen - SILAN ZEMLJOTRES a) Veina stanovništva je uplašena i pokušava da beži iz kua. Mnogi teško zadržavaju ravnotežu u stojeem položaju, naro- ito na višim spratovima.Vibracije oseaju i lica u motornim vozilima u pokretu. Velika zvona na tornjevima zvone b) Nameštaj se pomera a ona vrsta kod koeg je gornji deo teži od donjeg može da se prevrne. Mnogi predmeti padaju sa polica Voda se preliva i pljuska iz posuda, rezervoara i bara. U posebnim sluajevima klize strmi blokovi na putevima. Menja se nivo vode u bunarima i izdašnost izvora. Presušeni izvori se ponegde obnavljaju ili aktivni izvori presušuju. U retkim sluajevima otkidaju se delovi pešanih ili šljunanih nasipa. s) Mnoge zgrade ija povredljivost spada u klasu B, i mnoge iz klase povredljivosti C trpe ošteenja 2. stepena: Mnogo zgrada iz klase A i dosta njih iz klase B trpe ošteenja 3. stepena; dosta zgrada klase A trpe ošteenja 4. stepena. Ošteenja su naroito primetna na višim delovima zgrada. Prikupljeni, sistematizovani i analizirani podaci o zestupljenosti ošteenja na razliitim tipovima objekata i utvreni su sledei makroseizmiki intenziteti prikazani su u tabeli i na karti njihova prostorna zastupljenost kao i izolinije koje ogranizavaju prostore sa istim makroseizmikim efektima zemljotresa.. Maksimalni makroseizmiki intenzitet od VII stepeni ima potporu u sledeim podacima: Na objektima je uoeno prisustvo ošteenja stepena 4 na malom broju klase A kao i u nekoliko sluajeva na zgradama klase B. Ošteenja stepena 3 uoena su veini zgrada klase A i na manjem broju klase B. Ošteenja stepena 2 uoena su na veini zgrada klase B. Ovaj makroseizmiki intenzitet je u saglasnosti sa procenjenim intenzitetom na osnovu magnitude zemljotresa od M=5.4 i dubine hipocentra od 12km a na osnovu