Џон Ленгфорд / Нешвил радио ЏО СТРАМЕР / JOE STRUMMER ручно дорађени принт каширан на даску hand-finished print mounted on plywood 33x27 cm, 2007. Џон Ленгфорд Нешвил радио Jon Langford Nashville Radio Продајна галерија "Београд" новембар 2014. Сања То�осијевић популаризација културе од педесетих година, омогућила је и да се чује глас већине, затим маргинализованих социјалних или етничких Нешвил радио Џона Ленгфорда група, уз инсистирање на хетерогеном карактеру и културолошким О херојима и жртвама дистинкцијама, посебно на подручју Сједињених Америчких Држава. Иако је равноправност грађана у социо-политичкој реалности Америке била само декларативна, уметност и култура били су подручја где су се могле чути, ако не и спроводити критички настројене и еманципаторске иницијативе које су заговарале неограничену коегзистенцију различитости. Активност Џона Ленгфорда (Jon Langford) у области ликовних Културолошка и жанровска фузија у Ленгфордовом музичком и и примeњених уметности могуће је тумачити једино у ширем уметничком репeртоару, деривира из два главна извора: с једне контексту, као визуелну манифестацију феномена популарне културе стране то је британска супкултура панк покрета, а с друге америчка који су обележили европску и америчку уметничку и музичку супкултура изворне фолк, кантри и других музичких оријентација сцену од седамдесетих година прошлог века до данас. Ленгфордов које су у коренима америчке савремене културе. Оригинални музички ангажман почиње 1977. када са групом колега, студената са уметнички израз он гради на коегзистенцији два наизглед Катедре за ликовну уметност Универзитета у Лидсу оснива панк бенд супротсатвљена жанра : панка који је по дефиницији омладински, Меконс. Иако у тим годинама музика постаје главна преокупација урбани, субверзивни, превратнички покрет, и кантри/фолк музике чланова бенда, критичка и контракултурна оријентација ове катедре као типичне и масовно распрострањене музичке форме руралног која је у то време доживљавала трансформацију у прогресивну и и националног етоса. Најдиректнија манифестација британске левичарски настројену институцију, као и укупна атмосфера бунта контракултуре оличена је у панк покрету 70-их чији су протагонисти и захтева за критичким проучавањем уметничке теорије и праксе, у својим шокантним, скандалозним, дисонантним текстовима и свакако је морала утицати и на уметничке и животне ставове јавним наступима оштро критиковали милитаризам, отворено његових чланова. Радикални политички ангажман Меконса у првим и прикривено насиље државног апарата, фашизам, расизам, годинама био је усмерен против идеолошке и милитантне репресије полицијску бруталност, елитизам у култури и социјалну неправду. владајућих структура. Иновативни и експериментални опус групе За разлику од деликвентног карактера панк покрета и отворених у измењеном саставу у 80-им годинама почиње инкорпорирањем напада на британски естаблишмент , кантри и фолк није био музичких тема кантри музике, која је према Лeнгфордовим речима, револуционаран у смислу критичког односа према друштву, али је својом једноставном структуром била истовремено и моћна и у својим извођењима често описивао свакодневицу и животне и разумљива за ширу публику. Идеолошка блискост може се пратити друштвене околности његових протагониста, који су често са самих на плану тематизације свакодневице и социјалних проблема маргина друштва и далеких јужњачких провинција готово преко и тешкоћа обичног човека у текстовима који су често носиоци ноћи постали гламурозне звезде. далекосежних порука. Друштвени неконформизам и бунтовништво Радови из циклуса Радио Нешвил (Nаshville Radio) евоцирају Меконса присутни су и у тој постпанк фази када настављају са време када се стварала оригинална култура америчког југа и када изражавањем опозиционих политичких ставова, док је даље град Нешвил постаје престоница кантри звука, а локална радио ширење и пласман ван граница Британије значило и могућност станица главни промотер текуће музичке продукције. Вртоглави изазивања одређених културолошких или политичких ефеката на успон аутора кантрија и раног рока у првим деценијама Хладног глобалном плану. Интеграција фолк и кантри музике у панк рок рата у политичком смислу била је демонстрација просперитета израз још је прогресивнија после Ленгфордовог доласка у Чикаго, од америчке нације и остварења америчког сна оличеног у култном када активно делује на музичкој сцени и наступа са саставом Вејко статусу његових представника. Међутим, убрзо се испоставило да Брадерс (Waco Brothers) и другим ауторима сличне оријентације. су ови истински талентовани и оригинални музичари били с једне Ленгфордов ангажман у области визуелних уметности, дакле, стране инструментализовани у сврху пропагирања супериорности непосредно је у релацији са музичком активношћу, и представља америчке нације, док су са друге и сами постали експлоатисани интегрални део његовог укупног опуса. Жанровски еклектицизам, и обманути производи музичке индустрије у рукама владајућих присутан у свим областима његовог деловања могуће је корпорација и свеопштог конзумеризма. Кључни моменат у интерпретирати у кључу постмодерне културе која према тумачењу Ленгфордовој портретској концепцији свакако је трагични епилог америчког теоретичара популарне културе Џона Сторија (Јohn каријера и личних судбина музичких легенди који се у појединим Storey) више не препознаје и свакако не признаје границе случајевима завршавао пре четрдесете (Hank Williams, Patsy Cline), између популарне и елитне културе, жанрова и медија, али ни некада у безнађу, депресији, зависности од алкохола и дроге разлику између аутентичног и комерцијалног. Демократизација и (Johnny Cash, Jerry Lee Lewis), а често у маргинализацији и најгорем од свега – потпуном забораву (Bob Wills). Као предлошци за ове портрете послужиле су пропагандне фотографије и плакати, моћна Култни статус портретисаних подвучен је формалним својствима, као средства комерцијализације и потрошње, тако да овде и формалне и техничким извођењем. Попут религиозних представа хришћанског карактеристике радова директно упућују на контрадикторност култа – молитвених икона оне су изведене на дасци малих и парадоксалну ситуацију у којој аутентично уметничко дело формата уз употребу сведене линеарне структуре и једноставне настаје по узору на репродуковано средство масовне прозводње. орнаментике. Аутор портретисане личности истовремено и Дакле, овај циклус радова представља апропријацију изворно глорификује и пародира, док њихов амбивалентни статус наглашава комерцијалних образаца у сврху личног исказа уметника који се супротстављањем традиционалних сликарских/графичких често и сам идентификује са представљеним личностима. Заједно поступака са употребом не-сликарских материјала, али и завршним са текстовима песама и аутобиографским белешкама ови радови патинирањем. Гестуална експлозија у форми интервенција су обједињени и објављени у форми књиге 2006. под називом гребањем по вишеслојној површини и дословно ударање о под Nаshwille Radio. Свој интегрални приступ Ленгфорд објашњава додатно наглашава деградацију и пропадање изворних вредности изјавом: ,,Песме су изразито визуелне и, у неким случајевима кантри и рок музике, и њених хероја. Инверзија статуса и долазе директно из сликарства”. Дакле и овде се релативизује непризнавање хијархије између уметничких дисцплина и занатске уобичајени, логични след по коме би наративна структура текста делатности у Ленгфордовој пракси се развија и у области графичког била тема око које се развија сликарски рад, а не обрнуто. и индустријског дизајна, па се ликови са његових портрета/икона поново појављују на омотима, амбалажи и публикацијама. Као што је случај са музичким жанровским (ко)мешањима Ленгфорд и у визуелним уметностима са неочекиваном лакоћом присваја Супротстављање мита и контра-мита можда је најексплицитније у и повезује елементе, форме , митове и вредности култура које случају рада под називом Inside the Whale (У утроби кита) где аутор на први поглед делују хронолошки, идејно и формално удаљене. експлоатише лингвистичку сличност термина - Whale (Кит) / Wales Овај истовремено оригинални и еклектички израз најшире (Велс) како би описао економску пропаст, масовну незапосленост и схваћен као својеврсни постмодернистички хибридни уметнички туробну атмосферу свог родног града Њупорта у Велсу. Старозаветна пројекат упућује пре свега на феномен тржишног пласмана прича о пророку Јони заробљеном у утроби кита, није оптимистична садржаја производа популарне културе и његову релативизацију у хришћанска прича о васкресењу и вери у спасење, већ метафора околностима где мултинационални капитал диктира и контролише безизлазног стања, неоставарених нада, технолошког прогреса све његове манифестације. Излазак из анонимности и опијеност који није донео бољу будућност, већ деградацију традиционалних богатством и славом постали су адут у рукама друштвене контроле индустријских делатности, заната и друштвеног живота локалних за даљу манипулацију и симулирање безбрижног, лагодног и заједница. Оваква, на први поглед безнадежно песимистична визија просперитетног живота америчке нације. ипак види излаз у неговању аутентичних уметничких вредности и активизму у сврху очувања основних људских права које, уз музички У формалном смислу радови рекреирају естетику стрипа, фанзина, ангажман постају Ленгфордова главна преокупација последњих омота албума и промотивних плаката који су били делотворно, година. а свима доступно средство популаризацаје underground сцене. Сведена палета и јаки контрасти сликарских радова у функцији је инкорпорирања текста и препознатљиве симболике