Izdavač Fakultet političkih nauka – Centar za demokratiju Za izdavača Prof. dr Ilija Vujačić Urednik Prof. dr Čedomir Čupić Priprema i štampa e-mail: [email protected] Tiraž 300 ISBN Izbori i formiranje Vlade u Srbiji 2012. Priredio Slaviša Orlović Beograd 2012 Sadržaj Predgovor .............................................................................................................5 amBIjeNt I INStItuCIONalNI kONtekSt IzBOrA Vukašin Pavlović CIVIlNO društVO, PartIje I IzBOrI ...........................................11 Milan Jovanović INStItuCIONalNI OkVIr IzBOrNOg SIStema – „mala“, „VelIka“ IlI „tehNIČka“ IzBOrNa reFOrma u SrBIjI 2008–2012. gOdINe .........................................23 Čedomir Čupić IzBOrI I POlItIČka zrelOSt .........................................................35 IzBOrNa kamPaNjA Zoran Đ. Slavujević OSNOVNe karakterIStIke IzBOrNe kamPaNje 2012. gOdINe ................................................47 Siniša Atlagić IzBOrNa kamPaNja u SrBIjI 2012: Od tematSke dO PerSONalIzOVaNe kamPaNje ..................63 Dušan Spasojević e-kamPaNje u SrBIjI 2012. ..............................................................73 Radivoje Jovović IzBOrI I IzBOrNa kamPaNja u VOjVOdINI ..............................83 PONašaNje akterA Slaviša Orlović PredIzBOrNe kOalICIje I FOrmIraNje Vlade u SrBIjI 2012. gOdINe .......................................................................99 Jelena Lončar uČešće POlItIČkIh StraNaka I kOalICIja NaCIONalNIh maNjINa Na IzBOrIma 2012. u SrBIjI ...........121 Despot Kovačević BelI lIStIćI – Na IzBOrIma 2012. ...............................................135 mONItOrINg IzBOrA Nemanja Nenadić mONItOrINg IzBOrNe kamPaNje .............................................143 Zoran Stojiljković FINaNSIraNje IzBOrNIh aktIVNOStI ......................................155 Jovanka Matić IzBOrNO IzVeštaVaNje 2012: OdSuStVO NOVINara ..........169 rezultati izbora u Srbiji 2012. .........................................................................177 Biografije autora ...............................................................................................181 UvoDna reČ Poštovani čitaoci, zbornik pred Вama rezultat je istraživačkog napora jedne grupe istraživača, pre svega politikologa, sa željom da se pruži naučni i teorijski doprinos istraživanju i analizi izbora u Srbiji. u 2012. godini u Srbiji su održa- ni predsednički, parlamentarni, pokrajinski, gradski i opštinski izbori. Okupila nas je želja i potreba da se blagovremeno pristupi istraživanju različitih aspekata izbora od socijalnog, političkog i institucionalnog konteksta u kojem se izbori održavaju, preko izborne kampanje, ponašanja aktera (partija, kandidata, birača, evaluatora) i monitoringa izbora, do formiranja Vlade. S obzirom na to da su izbori održani 6. maja a da je Vlada formirana 27. jula, krajem juna smo objavili prve verzije naših tekstova u petom broju časopisa Politički život. Nakon formi- ranja Vlade, autori su imali priliku da dopune svoje tekstove i uobliče ih u formu koja je primerena ovom tipu zbornika. Izbori su višestruko važni za demokratiju. za razliku od izbora u bivšim komunističkim državama kada nije bilo važno ko glasa, već ko broji glasove, da- nas je krađa izbora svedena na minimum, iako se o njoj govorilo i ovoga puta. Iz- bori su ključna veza između birača i njihovih predstavnika. demokratske države su one koje sprovode redovne izbore koji omogućavaju da se izaberu i uklone oni na vlasti. Po Pševorskom, demokratija je onaj sistem u kojem i oni koji su izgu- bili izbore prihvataju poraz. to znači da u demokratskim, poštenim i slobodnim izborima opozicione partije imaju mogućnost da pobede na izborima, odnosno da postoji nekakva neizvesnost ishoda izbora. to su pokazali i ovi izbori. Više teoretičara je ukazivalo na vezu izbora i demokratije. za morisa diveržea, demo- kratija je „vladavina putem poštenih i slobodnih izbora“. za Đovanija Sartorija, smisao izbora nije u tome da demokratiju učine više demokratskom, već da je učine mogućom, odnosno „da selekcionišu rukovodstvo a ne da maksimiziraju demokratiju“. za one koji ne pridaju demokratski značaj izborima oni su ritual, varka ili manipulacija. Sartori ukazuje da je izborni sistem „najkonkretniji ma- nipulativni instrument politike“. robert dal, jedan od rodonačelnika moderne demokratske teorije, naglašava da odgovornost vlade treba da bude u skladu sa preferencama građana. za Sartorija, kao i za šumpetera i daunsa, suština izbora je u izboru vođstva, birači biraju ko će o njima odlučivati. demokratiji su potre- bni aktivni građani uključeni u polje politike i informisani o političkim pitanjima. Izbori u velikoj meri reflektuju distribuciju političke moći. Oni su mehanizam 8 Slaviša Orlović transfera raznih vrsta društvene moći u legitimnu političku moć. Na građanima kao biračima – koji biraju vlast, i poreskim obveznicima – koji finansiraju vlast, je da prate kako se izborne ponude pretaču u javne politike i kako se ispunjavaju ili zapostavljaju izborna obećanja. Posle glasanja nema kajanja. Suština izbora je i u tome što oni koji vladaju „moraju da vode računa i kome moraju da polažu račune“. Novembar 2012. Prof. dr Slaviša Orlović AMBIJENT I INSTITUCIONALNI KonteKSt iZbora vukašin Pavlović univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka CIVILNO DRuštvo, parTIJE I IZBORI* Sažetak: u tekstu se najpre ukazuje na globalni kontekst ekonomsko- -finansijske krize i njen uticaj na ishode izbora u čitavoj evropi, pa i u Sr- biji. zatim se analiziraju političke podele i promene u političkom spektru Srbije u periodu između dvaju parlamentarnih izbora. treće pitanje o kome se raspravlja jeste protivurečno stanje civilnog društva u Srbiji, koje karak- teriše fragmentiranost i konfuznost. završni deo teksta posvećen je analizi protivurečnih procesa socijalnog i političkog sazrevanja izbornog tela u Sr- biji. autor zaključuje da su rezultati parlamentarnih i predsedničkih izbora u raskoraku i da je zbog toga neizvesno da li će se obezbediti ravnoteža vlasti i ubrzati put evrointegracija ili će nova konfiguracija vlasti omogućiti dodatni kiseonik i infuziju nacionalizmu. Ključne reči: globalna kriza, političke podele i promene, civilno dru- štvo, protivurečno izborno telo, neizvesni politički ishodi mada su glavni akteri izbornog procesa partije i građani kao birači, ne samo da ima smisla nego je i neophodno da se analiza izbora stavi u širi društveni kon- tekst. jasno je da izborni proces odslikava dinamiku političkog polja i trenutno stanje odnosa političkih snaga, ali dubinski odgovori na pitanje šta je suštinski uzrokovalo opredeljenja građana za pojedine političke opcije i kako tumačiti iz- borne rezultate, velikim delom nalaze se u društvenom polju. Ovim ne želim nimalo da umanjim značaj ponašanja političkih aktera, pre svega partija i nji- hovih lidera, u izbornoj kampanji, ali ni da prihvatim mišljenje da ishod izbora prvenstveno zavisi od uspeha izborne kampanje i političke veštine kandidata u komunikaciji sa izbornim telom. koje su karakteristike društvenog konteksta u kome su u maju 2012. održani parlamentarni, predsednički, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji? 1 ∗ ����������������������������������������������������������������������������������autor je redovni profesor Fakulteta političkih nauka univerziteta u Beogradu. Ovaj tekst je rezultat rada na projektu Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontek- stu, evidencioni broj 179076, koji se realizuje u okviru Fakulteta političkih nauka univerziteta u Beogradu, a finansira ga ministarstvo prosvete i nauke republike Srbije. 12 Vukašin Pavlović Kontekst globalne krize Prva i opšta karakteristika, koja se ne tiče samo Srbije nego i evrope i čitavog sveta, jeste globalna ekonomsko-finansijska kriza. Ona je započela ubrzo po zavr- šetku prethodnih izbora i traje, s manjom ili većom žestinom, gotovo pune četiri godine. Veliki socijalni i politički protesti zahvatili su mnoge zemlje. Po sistemu lančanog padanja domina, promenjeni su dugotrajni politički režimi u mnogim me- diteranskim zemljama (egipat, libija, tunis, dok se režim u Siriji još uvek opire). u mnogim evropskim zemljama na delu su krupne političke promene. u grčkoj, koju već duže vreme trese dužnička kriza, i koja ponovo potvrđuje onu poznatu i kod nas čestu uzrečicu „dužan kao grčka“, Papandreu je otišao s vlasti jer nije želeo da prihvati ultimatum evropske unije o restriktivnoj štednji, a da prethodno na referendumu ne dobije mišljenje naroda. Odmah posle njega pao je i Berluskoni, jer je kriza zakucala i na vrata Italije. u grčkoj su održani parlamentarni izbori na kojima su glasači kaznili dve vodeće stranke, Pasok i Novu demokratiju, i dali najveću podršku krajnje levoj, novoformiranoj političkoj opciji Siriza. Bezuspešni pokušaji predsednika Papuljasa da s liderima političkih partija uspe da formira vla- du imali su kao ishod jedinu preostalu opciju: raspisivanje novih izbora. I kada su već mnogi videli grčku izvan evrozone, događa se, kao u dobrom starom vestern filmu, pobeda socijaliste Olanda u Francuskoj. Njegova pobeda nad Sarkozijem na predsedničkim izborima ima dvostruki značaj. S jedne strane vrednosno-ideološki, jer prvi put posle miterana vraća levicu u jelisejsku palatu. S druge strane, dovodi u pitanje formulu rešavanja krize koju su čvrsto branili merkelova i Sarkozi, a koja počiva na konceptu restriktivne štednje. Olan zastupa stav da se izlaz iz krize može postići kombinacijom mera štednje i mera podsticanja razvoja. mada je so- cijalista, kao da bolje razume prirodu kapitalističke ekonomije