ýasopis Arhe Edicija filozofske literature Propaideia IzdavDþ Odsek za filozofiju Filozofski fakultet, Novi Sad Urednik Milenko A. PerRYLü Recenzenti Prof. dr Radomir VidenoYLü Prof. dr Branko Balj Lektura i korektura Milena StefaQRYLü Prelom i korice Vladimir VaWLü Štampa Sajnos, Novi Sad Tiraž 200 Ova knjiga nastala je kao rezultat rada na nauþno-istaživDþkom projektu „Nastava filozofije u srpskim gimnazijama Vojvodine u meÿXratnom periodu“, koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke. Broj Projekta: 179007. ISBN 978-86-6065-301-9 CIP- Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 37.916::1(497.113)(091)(082) TRADICIJA NASTAVE FILOZOFIJE VIII / [Urednik Milenko A. PerovLü]. – Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju, 2014 (Novi Sad : Sajnos). – 156 str. ; 24 cm. – (Edicija filozofske literature Propaideia / ýasopis Arhe) Tiraž 200. – Beleška o autorima: str. 153. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. – Rezimei ne engl. jeziku uz svaki rad. ISBN 978-86-6065-301-9 a) Ɏɢɥɨɡɨɮɢʁɚ – ɇɚɫɬɚɜɚ - ɂɫɬɨɪɢʁɚ - ȼɨʁɜɨɞɢɧɚ - Ɂɛɨɪɧɢɰɢ COBISS.SR-ID 236463111 Odlukom Nastavno-nauþnog veüa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu od 12.12.2008. godine data je saglasnost za štampanje knjiga u okviru ove Edicije. TRADICIJA NASTAVE FILOZOFIJE VIII NOVI SAD, 2014. SADRŽAJ Predgovor [7] * Nastava filozofije i kulturna politika Dragan Prole [9] Analiza zastupljenosti filozofskih predmeta i tema u „Izveštajima” KarlovaþNH gimnazije. Period od 1917-1941. godine Željko KaluÿerovLü [31] Didaktika u svetlu filozofije kontrasta. Prikaz didaNWLþNog kriticizma Miloša R. MiloševLüD Damir SmiljanLü [55] Metodika nastave filozofije u srednjim školama Kraljevine Jugoslavije Una PopovLü [77] KrLWLþko mišljenje kao filozofski vaspitni cilj Marica RajkovLü Mina ĈikanovLü Nevena JevWLü [93] „Sistematko-didaNWLþNL uvod u filozofiju“ Stjepana Cimermana Nikola TatalovLü [109] Zagorka 0LüLü o kulturnoj politici Maja Solar [123] Kultura panhumanizma. O meÿXratnoj filozofiji Miloša N. ĈurLüD Stanko Vlaški [135] CONTENTS The Foreword [7] * The Teaching of Philosophy and the Cultural Policy Dragan Prole [9] Analysis of Representation of Philosophy Subjects and Topics in the "Reports" of Karlovci Grammar School Željko KaluÿerovLü [31] Didactics in the Light of Philosophy of Contrasts. Presentation of Miloš R. MilošHYLü's Didactical Criticism Damir SmiljanLü [55] Methods of Teaching Philosophy in Secondary Schools of the Kingdom of Yugoslavia Una PopovLü [77] Critical Thinking as a Goal of Philosophical Upbringing Marica RajkovLü Mina ĈikanovLü Nevena JevWLü [93] „Systematic and Didactic Introduction to Philosophy“ by Stjepan Zimmermann Nikola TatalovLü [109] Zagorka 0LüLü on the Cultural Politics Maja Solar [123] The Culture of Panhumanism. On Miloš N. ĈurLü’s Interwar Philosophy Stanko Vlaški [135] PREDGOVOR Edicija filozofske literature PROPAIDEIA u sedmoj godini svog postojanja objavljivanjem osmog dela Tradicije nastave filozofije zaokružuje rad na nauþno-istraživDþkom projektu „Tradicija nastave filozofije u YRMYRÿanskim gimnazijama izmeÿX dva svetska rata“. Pred nauþnom i zainteresovanom javnošüu nalazi se osam tekstova kao rezultata prošlogodišnjeg istraživanja središnjih momenata domDüe obrazovne povesti meÿXratnog perioda od strane nastavnika i saradnika Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na taj nDþin održavamo kontinuitet istraživanja istorije gimnazijske filozofije na prostoru Vojvodine koje je zapoþHto radom na projektu „Tradicija nastave filozofije u prvim srpskim gimnazijama (Sremski Karlovci, Novi Sad)“. Knjiga Tradicija nastave filozofije VIII nastala je na temelju istraživanja koje su zaposleni na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu poduzeli u toku rada na nauþno- istraživDþkom projektu „Tradicija nastave filozofije u YRMYRÿanskim gimnazijama izmeÿX dva svetska rata“. Projekat je finansiralo Ministarstvo nauke i životne sredine Republike Srbije. Novi Sad, decembar 2014. godine 7 UDK: 1:371.3(497.1)”1918/1941:304.2 DRAGAN PROLE NASTAVA FILOZOFIJE I KULTURNA POLITIKA Sažetak: Prvi deo þODnka analizira pokušaje vojvRÿanskih gimnazijskih profesora da utiþu na kulturnu politiku koja je regulisala aktivnosti usmerene ka obnavljanoj i znatno ambicioznijoj ulozi nastave filozofije unutar obrazovnih reformi za vreme Kraljevine Jugoslavije. ZnDþDMLntelektualne borbe protiv ondašnje veštaþke suprotnosti izmeÿu zapadnih kultura s jedne, i slovenskih kulture s druge strane, prikazana je na osnovu nekoliko þODnaka koje je objavio Svetislav Banica. Njegova odluþnost prilikom opovrgavanja tvrdokornih konzervativaca, a naroþLWR svojih kojega koje su bile pune hvale za krizu i rat viÿene kao prilike za raÿanje potpuno nove, izvorne i jedinstvene srpske kulture, prikazana je kao dragoceni glas razuma u veoma nestabilnim meÿuratnim godinama. Jedan od najvažnijih priloga toga perioda bez sumnje je bio prvi srpski filozofski reþnik, prireÿen i napisan od strane Svetislava MarLüD novosadskog gimnazijskog profesora. U drugom delu þOanka autor ispituje rD]OLþLWH pristupe prikljuþLvanju etike i estetike srednjoškolskoj nastavi filozofije, koji su listom i danas saþuvali svoj znDþDj. KljXþQH UHþL Svetislav MarLü filozofski rHþnik, nastava filozofije, kulturna politika, etika, estetika FILOZOFSKA NADGRADNJA „SLOVENSKOG DUHA” Novosadski lekar i anatom Jovan AndrejeYLü Joles 1863. je u þDsopisu Danica priredio niz od þDk dvadeset þlanaka pod zajedniþkim nasovom Odlomci estetiþni. Za standarde onovremene þDsopisne produkcije to je bio krajnje nesvakidašnji kolaž prevedenih odlomaka odabranih estetiþkih tekstova. Vremenski dijapazon u kojem su nastajali pomenuti tekstovi bio je izuzetno širok. S jedne strane, istorijski poþeci bili su ukotvljeni u Aristotelovu Poetiku, dok poslednji þlanci obuhvataju najznDþDjnije estetiþke projekte Andrejeviüevih savremenika, poput Fridriha Teodora Fišera. Poseban znDþDj svog kompendijuma prireÿLYaþje obrazložio praktiþnim razlozima. Odlomke estetiþne AndrejeYLü MH priredio rXNRYRÿen idejom da srpskoj kulturi nedostaje prikladna filozofska podloga na koju bi mogao da se osloni njen buduüi razvoj. Štaviše, autor je izriþito naglasio da su se teške istorijske okolnosti i gubitak državne samostalnosti kod srpskog, kao i drugih slovenskih naroda, odrazile na oskudno stvaralaštvo onih formi duha, koje prema prirodi stvari prethode filozofskom mišljenju. Buduüi da se one nisu mogle osloniti na nasleÿene nacionalne poetike, niti na znDþDjnije iskustvo kritiþke recepcije dotadašnjih kulturnih 9 postignuüD, AndrejeYLüje bio uveren da bi prikladna teorijska podrška mogla da stigne upravo od onih estetiþkih teorija þiji karakter je naglašeno opšti, a samim tim i internacionalan, što znDþi izmešten izvan direktne vezanosti za bilo koju posebnu, razgovetno omeÿenu kulturu. Andrejeviüeve Odlomke ovde pominjemo pre svega zbog zanimljive argumentacije u prilog duboke opravdanosti zadatka koji je pred sebe postavio. Naime, urgentnu idejnu potporu za zrelije kulturno stvaralaštvo AndrejeYLüMH obrazložio imajuüi u vidu raskorak izmeÿX strpljivog, dugoroþnog rada na izgradnji filozofske infrastrukture i oskudnih kapaciteta koji su njegovoj kulturi stajali na raspolaganju. Ideju svog rada on je sažeo u tezi da izostanak filozofskog oslonca ipak ne upuüuje na njegovo hitno osiguravanje, nego na prisvajanje proverenih poetiþkih narativa i užurban rad na razvijanju produkata vlastitog narodnog duha. Andrejeviüeva ideja kulturne politike može da se sažme u jednostavan, ali i priliþno uverljivi stav: buduüi da je filozofija svojevrsna nadgradnja koja dolazi na red tek nakon što književni produkti dostignu zavidne visine, besmisleno je raditi na toj nadgradnji pre nego što se znDþDjnije ne razviju književne aktivnosti koje þine potporne stubove svake kulture: „slavenska filozofija je za sada posve nemoguüa, dok se duh slovenski u mnogovrstnim delima ne pojavi, delima, koja bi nas najpre uverila, da slovenski živalj ne živi samo od WXÿL oþinaka … Narod, koji je tek na pragu kulture, mislim, da üe uspešnije sile svoje na što drugo upotrebiti moüiinepoþinjuüi onde, gde su drugi svršivali”1. Smisao AndrejeviüHve poruke je jednoznDþDn. PoþHtak u filozofiji samo fiktivno kUHüe od nule, jer filozofsko mišljenje ne može biti u potpunosti imuno na vlastitu istoriju. Naprotiv, kada god se neka kultura uputi u pravcu institucionalne izgradnje filozofije, ona je neminovno upuüHna na postignuüa koja su veü nDþinjena. Bez obzira da li je reþ o pojedincu ili o celokupnoj kulturi, prvi koraci u filozofiji podrazumevaju prethodno prisvajanje onoga što je veü RVWYareno i dostignuto. Svestan da su ta dostignuüa u moderno doba najvHüim delom ostvarivale druge, neslovenske nacije, AndrejeYLü svim Slovenima preporuþuje da ne nastavljaju onim putevima koji su u dobroj meri veü prokUþHni i utabani zahvaljujuüi velikim zapadnoevropskim kulturama. Bez obzira na pagansku pozadinu Aristotelovog mišljenja kao i na Hegelov nenaklonjen stav prema Slovenima, univerzalnost Aristotelove ili Hegelove filozofije umetnosti prema Andrejeviüevom uverenju nudi nam sasvim dovoljnu SRPRüSrilikom uobliþDvanja onoga što on naziva slovenski duh. Napokon, on je ostao þvrsto uveren da tek artikulisani, prepoznatljivi 1 Jovan AndrejevLü „Odlomci estetiþni”, u: Danica br. 30, Novi Sad 1863, str. 476. 10 proizvodi toga duha u buduünosti imaju izgleda da omoguüe izgradnju prikladne filozofije. Kulturni trenutak srpske filozofije je prema AndrejeviüHvom mišljenju trebao strpljivo da sDþHka da GRÿH njegovo vreme. SVRHA