Asociación de Hispanistas (SERBIA) II AACCTTASAS DEDE LLAA ESCESCUELUELAA INTERNAINTERNACIONALCIONAL DEDE VVERANOERANO DEDE ESESTTUDIOSUDIOS LLAATINOTINOAMERICAMERICANOSANOS Abril de 2018 Belgrado Asociación de Hispanistas (SERBIA) I ACTAS DE LA ESCUELA INTERNACIONAL DE VERANO DE ESTUDIOS LATINOAMERICANOS Abril de 2018 Belgrado Edición: Asociación de Hispanistas de Serbia Comité para la selección de los trabajos: Óscar Barboza Lizano (Fundación Profesor Andrzej Dembicz), Silvia Monros Stojaković (YULATAM), Roman Balmanović (YULATAM) Traductoras: Milica Lilić, Anđela Gašić Lector: Guillermo Menéndez Puente Diseño: Ana Jovanović Trbović ISBN: 978-86-918397-1-0 Es un privilegio tener un amigo y mecenas como Don José Humberto Castro Villalobos. Si no hubiera sido por su fe en nuestro proyecto y su ayuda concreta, no habría nacido la Escuela de Verano de Estudios Latinoamericanos. Le dedicamos precisamente a él estas Actas, porque consideramos que es importante saber que el Sr. Castro Villalobos es nuestro modelo a seguir y la encarnación de todo lo que consideramos que vale en este momento cruel de nuestra historia. Parece que estamos viviendo el final de una época. Personas como él son los que nos dan esperanza y fuerza. Jelena Spasojević, Presidenta de la Asociación de Hispanistas; Coordinadora del proyecto Escuela Internacional de Verano de Estudios Latinoamericanos 18 de marzo de 2018 CONTENIDO Ka uvođenju latinoameričkih studija u formalno obrazovanje u Srbiji: Tijana Čupić 1 Hacia la introducción de los estudios latinoamericanos en la educación formal en Serbia:Tijana Čupić 3 Aportes de la academia internacional de estudios latinoamericanos celebrada del 20 al 24 de julio de 2017 y organizada por la Asociación de Hispanistas de Serbia: Silvia Monros Stojaković 6 Prologando. Desde el regreso a Ítaca, la identidad latinoamericana y la negación de la ciudadanía: Óscar Barboza Lizano 10 Regreso a Ítaca y La novela de la vida: Leonardo Padura entre el cine y la literatura: Ángel Esteban del Campo y Yannelys Aparicio 13 La insoportable desigualdad. Ciudadanía y lucha social en una política habitacional de la ciudad de Córdoba, Argentina: Juliana Hernández Bertone 21 Una concepción político-cultural de la identidad latinoamericana en la canción Latinoamérica: Lucas Costock Lara 34 ¿Qué es América Latina?: Roman Balmanović 50 Arte, violencia y política: la tríada principal en las novelas Estrella distante y Amuleto de Roberto Bolaño: Ana Huber 52 Decisiones de la Corte Interamericana de Derechos Humanos en torno a la libertad de expresión: Susana Borgarello 65 Resignificación del imaginario en Ajuar Funerario de Fernando Iwasaki: Weselina Gacinska y María Angélica Zevallos 93 Los miedos contemporáneos: Tijana Čupić 105 Miedos íntimos en la narrativa hispanoamericana del siglo XXI. una lectura: Bojana Kovačević Petrović 107 Hacia la Posglobalización: una visión desde el cono Sur americano: Carlos Juárez Centeno 120 Literatura como lucha social: Entrevista a a Ángel Esteban del Campo: Tijana Čupić 125 Regalo adicional a las Actas: Tijana Čupić 128 Ttraducción al serbio de los extractos del libro "Espejos" de Eduardo GALEANO: Silvia Monros Stojaković 129 1 KA UVOÐENJU LATINOAMERIČKIH STUDIJA U FORMALNO OBRAZOVANJE U SRBIJI Uvodna razmatranja Balkan predstavlja jedan specifičan deo ove naše Evrope. Nama, Balkancima, može delovati i da smo poseban kontinent, jedna drugačija stvarnost, zatvoreni mali magični realizam s komplikovanom prošlošću, još nejasnijom sadašnošću i nedokučivom budućnošću. Na takvoj teritoriji, mističnoj i nama samima, ponekad nejasnoj i zbunjujućoj, jedna vredna grupa iz Društva hispanista je rešila da ovom prostoru približi jedan podjednako, ili čak i više, zbunjujuć, magičan i neverovatan region, daleku Latinsku Ameriku. Želja za približavanjem dva kontinenta, a najpre Srbije i Latinske Amerike, proizilazi iz shvatanja da živimo u periodu globalizacije i da nam nauka dozvoljava da razumemo i izučavamo i one najudaljenije delove sveta. Međutim, ova potreba za dovođenjem Latinske Ameriku u Srbiju navire i iz činjenice da imati znanja i saradnju samo o svojim bliskim susedima ili najvećim ekonomskim gigantima više nije dovoljno, a ni najbolje rešenje za opstanak u post-kapitalističkom društvu. S tim u vezi, prvo izdanje projekta Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija, održanog 20-24.07.2017. godine u Beogradu i Novom Sadu predstavlja jedan veliki i inovativni poduhvat da se regionu, i naravno Srbiji, približi Latinska Amerika iz različitih perspektiva: ekonomske, političke, istorijske, antropološke, društvene, književne i filozofske. Uspeh Letnje škole pokazao je da se u Srbiji nalazi plodno tle za razvoj latinoameričkih studija, o čemu svedoče sledeći podaci: 12 predavača iz zemlje i inostranstva (Bosna i Hercegovina, Španija, Meksiko, Argentina, Australija, Poljska), 23 učesnika (12 iz Srbije i 11 iz inostranstva: Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Poljska, Rusija, Turska, Španija, Argentina, Brazil) uz medijsku propraćenost, koja uključuje: 3 televizijske emisije, 5 radijskih emisija, 6 objava u novinama i časopisima. Kao jedan od plodova prošlogodišnje Letnje škole je upravo Zbornik radova koji se nalazi pred Vama i koji zaokružuje inovativnu, uspešnu i inspirativnu 2017. godinu. Naime, Zbornik radova Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija je štivo specifičnog karaktera. Ta specifičnost se ogleda u spoju akademskog i aktivističkog, naučno-istraživačkog i esejističkog, u spoju balkanskog buntovnog i latinoameričkog magičnog. Iz tog razloga Zbornik koji se nalazi pred Vama se sastoji iz sledećih radova: tri naučna autorska rada i jedan koautorski od strane učesnika Škole, zatim četiri naučna rada napisana od strane predavača Škole, jedan intervju sa jednim od predavača, kao i prevodi Galeanovih ogleda jedne od članica komisije prilikom izrade ovog Zbornika. Ovakva raznovrsnost radova, o kojima će biti pobliže reči u narednim pasusima, dozvoljava nam da, u određenoj meri, prikažemo duh Škole, a to je da je namenjena ne samo 2 studentima i istraživačima, već isto tako i mladim aktivistima, predstavnicima nevladinog i vladinog sektora, kao i svim zaljubljenicima u Latinsku Ameriku. Cilj jednog ovakvog Zbornika jeste raznolikost tema (književnost, antropologija, identitet, međunarodno pravo, period postglobalizacije, društveno-politički odnosi), ali i sama raznovrsnost onoga što se naziva studije oblasti, kojima latinoameričke studije pripadaju, a koje predstavljaju raznolikost perspektiva, pristupa i tema koje se bave određenim regionom. Osim toga, ovaj Zbornik ima za cilj pospešivanje i razvog latinoameričkih studija u zemlji i regionu ističući napismeno šta možemo naučiti od Latinske Amerike. Zbornik je podeljen na četiri dela. Naime, svaki deo Zbornika započinje jednim uvodnim tekstom napisanim od strane jednog člana komisije za izbor radova. S tim u vezi, tekstovi su raspoređeni na sledeći način: prvi deo Zbornika je opštiji uvod koji je napisala Silvia Monros-Stojaković i koji se osvrće na rad Društva hispanista i Letnju školu 2017. godine. Potom sledi uvodni tekst Oskara Barbose Lisana za radove Anhela Estebana del Kampa, Lukasa Kostoka Lare i Hulijane Ernandes. Oskarov tekst je praćen kritičkim tekstom Romana Balmanovića koji se osvrće na radove Ester Susane Borgareljo, Veseline Gaćinske i Marije Anhelike Sevaljos, Ane Huber, kao i Estebana del Kampa. Završni deo Zbornika obuhvata radove Bojane Kovačević Petrović i Karlosa Huaresa Sentena, kao i intervju sa Anhelom del Kampom i prevode Galeanovih eseja. Takođe, želeli bismo da napomenemo da je autorima data sloboda navođenja bibliografskih podataka. Iako su autori pratili APA stil navođenja, sva bibliografija je navedena u skladu sa pravilima univerziteta sa kojih potiču. Na taj način smo želeli da ostavimo, pored samog teksta, lični pečat pravila koja dozvoljavaju određeni univerziteti u svetu. Letnja škola latinoameričkih studija i Zbornik predstavljaju jedan značajan korak ka uvođenju latinoameričkih studija u formalno obrazovanje na teritoriji Srbije. Objavljivanje gorepomenutih radova, razgovora i ogleda stručnjaka i polaznika Škole je važan korak u širenju naučnog korpusa o Latinskoj Americi. Međutim, u ovim završnim razmatranjima, bitno je istaći da objava radova stručnjaka na geopolitičke, književne i filozofske teme nije suštinski cilj sam po sebi, već da rad Društva hispanista, i Letnja škola kao njegov najveći poduhvat, nastavljaju sa idejom i projektom koji nastoji da oplemeni, obrazuje, podstakne na ideje i na delanje. Stoga nam 2018. godina donosi novo izdanje Letnje škole pod sloganom Gradimo mostove: Evropa i Latinska Amerika, na kojoj ćemo još vrednije raditi da bismo u XXI veku išli korak u korak sa susedima i ostalim zemljama Evrope i okrenuli se i onom delu sveta koji je iz naše balkanske peprspektive nedovoljno istražen, a nauka i globalizacija (ili postglobalizacija?) nam više ne dozvoljava da ijedan deo svet zanemarimo. Tijana Čupić Koordinatorka programa Međunarodne letnje škole latinoameričkih studija 09. mart 2018. 3 HACIA LA INTRODUCCIÓN DE LOS ESTUDIOS LATINOAMERICANOS EN LA EDUCACIÓN FORMAL EN SERBIA. Consideraciones introductorias Los Balcanes son una región muy particular de Europa. A nosotros, los balcánicos, incluso nos puede parecer un continente separado, una realidad diferente, un pequeño realismo mágico cerrado, con un pasado muy complicado, un presente más incierto todavía y un futuro insondable. Dentro de dicho territorio, místico incluso para nosotros mismos y, a veces ambiguo y confuso,