REGISTAR FIRMI I CÉGJEGYZÉK I. CÉGJEGYZÉK I. REGISTAR FIRMI I FIRMI I REGISTAR ISBN 978-86-89039-13-9 9 7 8 8 6 8 9 0 3 9 1 3 9 Registar fi rmi I Cégjegyzék I. 1 Projekat / Projekt Živi arhivi – Relikvije zajedničkog kulturnog nasleđa Élő archívumok – A közös kulturális örökség ereklyéi Projekt akronim / Rövidítés LIVES Ref. projekta / Projektazonosító HUSRB/1602/32/0218 Registar fi rmi I Registar kod subotičkog Kraljevskog sudbenog stola protokolisanih martonoških, kanjiških, senćanskih, ađanskih i molskih firmi u periodu između 1876. i 1920. Cégjegyzék I. A Szabadkai Királyi Törvényszéken bejegyzett martonosi, magyarkanizsai, zentai, adai és moholi cégek jegyzéke 1876 és 1920 között 3 Registar fi rmi I Registar kod subotičkog Kraljevskog sudbenog stola protokolisanih martonoških, kanjiških, senćanskih, ađanskih i molskih firmi u periodu između 1876. i 1920. Cégjegyzék I. A Szabadkai Királyi Törvényszéken bejegyzett martonosi, magyarkanizsai, zentai, adai és moholi cégek jegyzéke 1876 és 1920 között Izdavač / Kiadó Istorijski arhiv, Senta / Történelmi Levéltár, Zenta Nacionalni istorijski spomen-park, Opustaser /Ópusztaszeri Nemzeti Történeti Emlékpark Odgovorni izdavač / Felelős kiadó Direktor Istorijskog arhiva u Senti / A zentai Történelmi Levéltár igazgatója Uređivački odbor / Szerkesztőbizottság Molnár Tibor, ifj . Fodor István Lektor i korektor / Olvasószerkesztő és korrektor Kávai Mucsi Katalin, Predrag Popović Prevod / Fordító Apró Erzsébet, Predrag Popović, Zolna Matijević Tehnički urednik / Műszaki szerkesztő Beszédes István ISBN 978-86-89039-13-9 © Történelmi Levéltár, Zenta, 2019 © Ópusztaszeri Nemzeti Történeti Emlékpark, 2019 Készült a szabadkai Grafoprodukt Nyomdában 600 példányban Ügyvezető Özvegy Károly 4 SADRŽAJ/TARTALOM Industrija, trgovina, fi nansije i saobraćaj bačkog Potisja na prekretnici XIX i XX veka 7 A bácskai Tisza mente ipara, kereskedelme, hitel- és közlekedésügye a XIX–XX. század fordulóján 231 Registar fi rmi 13 Cégjegyzék 237 Objašnjenje uz reference 15 Magyarázat az adattárhoz 239 Privatne fi rme 17 Egyéni cégek 241 Ada (116 fi rmi) 17 Ada (116 cég) 241 Kanjiža (85 fi rmi) 45 Magyarkanizsa (85 cég) 268 Martonoš (15 fi rmi) 66 Martonos (15 cég) 289 Mol (40 fi rmi) 70 Mohol (40 cég) 292 Senta (246 fi rmi) 80 Zenta (246 cég) 302 Društvene fi rme 143 Társas cégek 363 Ada (36 fi rmi) 143 Ada (36 cég) 363 Kanjiža (30 fi rmi) 160 Magyarkanizsa (30 cég) 380 Martonoš (11 fi rmi) 178 Martonos (11 cég) 399 Mol (20 fi rmi) 183 Mohol (20 cég) 405 Senta 194 Zenta 415 5 6 INDUSTRIJA, TRGOVINA, FINANSIJE I SAOBRAĆAJ BAČKOG POTISJA NA PREKRETNICI XIX I XX VEKA Bačko-bodroška županija prvenstveno se smatrala poljoprivrednim područjem, a osnovicu proizvodnje je činila kvalitetna ziratna zemlja. Broj stanovnika županije je u drugoj polovini XIX veka počeo da raste: u 1880. u njoj je stanovalo 638.063, a 1910. pak već 812.385 osoba. Populacija bačkog Potisja u periodu između 1880. i 1921. godine: Naseobina Broj osoba Broj osoba Broj osoba u 1880. u 1910. u 1921. Opština Ada 9.636 12.500 13.106 Grad sa uređenim senatom Kanjiža 13.069 17.018 18.074 Opština Martonoš 5.126 6.311 6.801 Opština Mol 7.782 10.254 11.033 Grad sa uređenim senatom Senta 21.200 29.666 30.694 Sveukupno: 56.813 75.749 79.708 Gro osoba sposobnih za privređivanje radio je u poljoprivrednoj proizvodnji. Krajem XIX veka krenula je i industrijalizacija, koja je u osnovi predstavljala preradu poljoprivrenih proizvoda u gotove ili polugotove proizvode. U industrijske centre su se ubrajali Subotica i Novi Sad, a Potisje nije raspolagalo ozbiljnijom industrijom. U prvoj deceniji XX veka industrijskim centrom regije smatrana je Senta, gde je Senćansko-Roškanjsko akcionarsko društvo objedinjenih industrijskih preduzeća raspolagalo ozbiljnijim industrijskim kapacitetom, a u okviru kojeg su radili i električna centrala, parni mlin, ciglana i parna pilana. Na ovom području je postojala podesna sirovina za proizvodnju cigle i crepa, te su zbog toga gotovo u svim potiskim naseobinama postojali pogoni koji su se time bavili. U Adi je radila Horvatova i Helerova ciglana sa 60 radnika, kao i Fabrika opeke Gergelja Komloša, koja je upošljavala 10 radnika. Grad Kanjiža i njegova okolina raspolagali su značajnijim opekarskim kapaciteti- ma. Tu je delovalo Prvo kanjiško parno ciglarsko i creparsko fabričko akcionarsko društvo, u kojem je radilo 70 radnika. U Kanjiži je bila u pogonu i Ciglana Janoša Majoroša sa 9 uposlenika, no takođe i Fabrika opeke Janoša Fehera, koja se pored toga bavila i parnim piljenjem i presovanjem ulja. U susednom Martonošu funkcionisala je Fabrika crepa Šahnic i Šenfeld, u okviru koje je radio i parni mlin. 7 Drvna industrija – premda ovo područje nikada nije obilovalo kvalitetnim drvetom – predstavljala je jednu od najstarijih grana industrije. U Senti je delovala Fabrika nameštaja Kiš i Ortaci sa 15 radnika. U Adi je bila u pogonu Stolarija Ištvana Palića sa 4 uposlenika. U Kanjiži je Parna pilana Janoša Fehera zapošljvala 7, a Parna pilana Janoša Tertelja pak 10 radnika. U ovom sektoru ozbiljniju snagu predstavljali su Prvo kanjiško paromlinsko i paropilanarsko akcionarsko društvo, kao i Senćansko-Roš- kanjsko akcionarsko društvo objedinjenih industrijskih preduzeća. Među prehrambeno-industrijskim delatnostima veliki je obim u županiji poprimila naročito mlinska industrija, zahvaljujući obimnoj produkciji žitarica izvanrednog kvaliteta. Kapacitet već postojećih mlinova je kontinuirano proširivan, no neprekidno su osnivani i novi. U Senti je funkcionisao parni mlin Laslo Gereg i kompanjoni sa 4, parni mlin Antala Tota sa 6, kao i parni mlin znatno većeg kapaciteta Hesler i kompanjoni sa 64 radnika. U Kanjiži je radio parni mlin Mihalja Lekoa sa 4 radnika, u Molu je delovao parni mlin Đorđa Lolina sa 4 radnika, kao i parni mlin Adolfa Ofnera sa 8 radnika, dok je u susednoj Adi pak radio parni mlin Nenedovića i Đo- đarića sa 5, te parni mlin Adolfa Ofnera i sina sa 5 radnika. U Kanjiži je značajnijim mlinskim kapacitetima raspolagalo Prvo mađarsko pri- vredno paromlinarsko akcionarsko društvo, koje je imalo i uljaru, kao i parni mlin Janoša Tertelja sa 10, te Prvo kanjiško paromlinsko i paropilanarsko akcionarsko društvo koje je ukupno zapošljavalo 80 radnika. U Martonošu je pored proizvodnje crepa ozbiljnijim mlinskim kapacitetima raspolagao parni mlin Šahnic i Šenfeld, a u Senti pak Senćansko-Roškanjsko akcionarsko društvo objedinjenih industrijskih preduzeća. Pretežni deo mlinova bio je na parni pogon, no u Martonošu je još i u prvoj deceniji XX veka bila u pogonu vodenica Antala Fodora. Hemijska industrija nije bila naročito rasprostranjena u Potisju, pošto je ovu de- latnost obavljala samo kanjiška uljara Prvog mađarskog privredno paromlinarskog akcionarskog društva i takođe tamošnja uljna muljača Janoša Fehera. U županiji gotovo da nije bilo naseobine u kojoj nije bila u pogonu manja ili veća štamparija. Izuzetak nisu predstavljale ni naseobine bačkog Potisja. U Kanjiži je radila štamparija Pala P. Bruka. U Senti je pak funkcionisala štamparija Šandora Feketea, kao i štamparija Armina Kaboša, koja je upošljavala 2 radnika. Značajan izvor prihoda stanovništva županije bila je tzv. domaća radinost, koja je, između ostalog, obuhvatala preradu konoplje, pletarstvo i tkalaštvo, pletenje korpi, mrežarstvo, izradu drvenih klompi i tarane, kao i uzgoj svilene bube. U Senti su naročito bili popularni mrežarstvo i proizvodnja tarane. Segedinska trgovinska i zanatska komora – kojoj je pripadala i Bačko-bodroška županija – osnovana je 14. decembra 1890, a svoje je delovanje započela pak 1. januara 1891. Početkom prve decenije XX veka je među 32 spoljna člana komore bilo dvoje Senćana – Đula Herfert i Armin Kaboš. 8 Na osnovu Zakona br. XVII iz 1884. godine zanatska udruženja su osnovana i u Bačko-bodroškoj županiji. Godine 1892. bilo ih je 19, 1900. njih 26, a 1908. pak već 33 udruženja. U Adi je pored 217 članova bilo registrovano i 266 kalfi i 278 šegrta. Kanjiško udruženje zanatlija je pored 298 članova držalo u evidenciji 64 kalfe i 203 šegrta, dok je senćansko brojalo 502 člana, 439 kalfi i 120 šegrta. U Bačko-bodroškoj županiji nadzor nad industrijom je počev od 1. novembra 1905. obavljao subotički industrijski inspektorat, koji je 1908. podvrgao inspekciji 525 od 613 postojećih fabričkih industrijskih pogona. Trgovinsku ponudu Bačko-bodroške županije pretežno su činile sirove plodine – žito, konoplja, živa stoka, životinski proizvodi, dok je „uvoz” obuhvatao gotovu, polu go- tovu i kolonijalnu robu. Sa stanovišta trgovine žitom i brašnom, važnim centrima su – zbog mogućnosti vodenog transporta velikih količina robe – smatrani Kanjiža, kao i Senta, koja se ubrajala i među glavne postaje trgovine drvetom. „Osnovne jedinice” trgovine bile su u svakoj naseobini nalazive sitničarnice, koje su predstavljale trgovine mešovitom robom. U Bačko-bodroškoj županiji fi nansijske ustanove su oformljene uglavnom nakon nagodbe iz 1867. zarad zadovoljenja poletnog razvoja kreditiranja, kao i u cilju pružanja podrške štednji. Početkom prve decenije XX veka fi nansijske ustanove su postojale u svim potiskim naseobinama. Osnovni preduslov razvića trgovine i industrije predstavlja dobar saobraćajni po- tencijal. U bačkom Potisju Tisa je kao vodeni put predstavljala datost: mogućnost pristajanja postojala je i u Kanjiži i u Senti i u Adi. U razviću železničkog saobraćaja vododelnicu je predstavljala 1889. godina, pošto je 14. novembra otvorena vicinalna železnička linija Subotica – Senta – Bečej u dužini od 77 km, kao i 33 km duga linija Horgoš – Senta.