LIČNE ZABILJEŠKE GENERALA OSKARA POTIOREKA O UNUTRAŠNJOPOLITIČKOJ SITUACIJI U BOSNI I HERCEGOVINI MATERIALIEN Band XXX Zentrum für Balkanforschungen Band 1 PERSÖNLICHE VORMERKUNGEN VON GENERAL OSKAR POTIOREK ÜBER DIE INNERPOLITISCHE LAGE IN BOSNIEN UND DER HERZEGOWINA Herausgeber Dževad Juzbašić Zijad Šehić SARAJEVO, 2015 DOI: 10.5644/G2015-30 GRAĐA KNJIGA XXX Centar za balkanološka ispitivanja Knjiga 1 LIČNE ZABILJEŠKE GENERALA OSKARA POTIOREKA O UNUTRAŠNJOPOLITIČKOJ SITUACIJI U BOSNI I HERCEGOVINI Urednici Dževad Juzbašić Zijad Šehić SARAJEVO, 2015. LIČNE ZABILJEŠKE GENERALA OSKARA POTIOREKA O UNUTRAŠNJOPOLITIČKOJ SITUACIJI U BOSNI I HERCEGOVINI Izdavač Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine Za izdavača Miloš Trifković Urednici Dževad Juzbašić Zijad Šehić Recenzenti Arnold Suppan Imre Ress Lektor/korektor Zenaida Karavdić Sanela Efendić Prevod na njemački jezik Sanela Efendić DTP Amra Mekić Štampa Dobra knjiga, Sarajevo Tiraž 300 Sarajevo 2015. ------------------------------------------------- CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 323(497.6)“1911/1914“(092) LIČNE zabilješke generala Oskara Potioreka o unutrašnjopolitičkoj situaciji u Bosni i Hercegovini / urednici Dževad Juzbašić, Zijad Šehić ; [prevod na njemački jezik Sanela Efendić]. - Sarajevo : Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 2015. - XII, 602 str. ; 25 cm. - (Građa / Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine ; knj. 30. Centar za balkanološka ispitivanja ; knj. 1) Tekst na njem., bos., hrv. i srp. jeziku. – Na spor. nasl. str.: Persönliche Vormerkungen von General Oskar Potiorek über die innerpolitische Lage in Bosnien und der Herzegowina. - Bibliografija i bilješke uz tekst. - Registri. ISBN 978-9926-410-04-9 1. Potiorek, Oskar 2. Juzbašić, Dževad COBISS.BH-ID 22503942 ------------------------------------------------- Predgovor Oktroisanje Zemaljskog ustava 17. februara 1910, a zatim otvaranje Bosansko- -hercegovačkog sabora 15. juna 1910, koji je djelovao od sredine 1910. do sredine 1914, predstavljalo je novu etapu u političkom razvoju Bosne i Hercegovine.1 1 O političkom razvitku u Bosni i Hercegovini u doba saborske djelatnosti vidi: Todor K r u š e v a c , Sarajevo pod austrougarskom upravom, Sarajevo 1960, 363-377: Hamdija K a p i d ž i ć , Previranje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, Glasnik ADA BiH, I, Sarajevo 1961, 223-249; Isti, Ukidanje funkcije civilnog adlatusa (Diskusija i odluka zajedničke austrougarske vlade), Glasnik ADA Bd I, 1961, 333-338; Isti, Diskusije o državnopravnom položaju Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (Pokušaji aneksije), Glasnik ADA IV-V, Sarajevo, 1964-1965, 133-188; Isti, Ispisi iz bečkih arhiva. Prilozi političkoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik ADA BiH, Godina XII-XIII, Sarajevo 1972-1973, 275-310; Isti, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, GDI BIH , XIII, 1962, 5-51: Isti, Bosna i Hercegowina pod austrougarskom upravom (članci i rasprave), Sarajevo, 1968, 100-138, 155-197; Mirjana G r o s s , Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 1878–1914, Historijski zbornik XIX-XX/1968, 40-66; Milorad Ekmečić, Nacionalni pokreti u Bosni i Hercegovini, u: Istorija srpskog naroda, šesta knjiga, prvi tom, Beograd 1983, 555-649; Dževad Ju z b a š i ć , Jezičko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, 36-84; Isti, Bosanskohercegovački sabor i osnivanje poštanske štedionice, Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu (dalje Prilozi) 18/1981, 257-271; Isti, Radničko pitanje u programima građanske politike i djelatnosti Bosanskohercegovačkog sabora, Prilozi 22/1986, 25-61; Isti, Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Naučni skup posvećen 80. godišnjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Posebna izdanja, XCIV/29, Sarajevo 1991, 55-82; Isti, Nacionalno-politički odnosi u Bosanskohercegovačkom saboru i jezičko pitanje 1910–1914, ANUBiH, Djela, Knjiga LXXIII, Odjeljenje društvenih nauka, Knjiga 42, Sarajevo 1999, 32 i dalje; Isti, Politika i privreda BiH pod austrougarskom upravom, ANUBiH, Posebna izdanja, CXVI/35, Sarajevo, 2002, 205-475; Mustafa Im a m o v i ć , Pravni položaj i unutrašnji politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914, Sarajevo 1976, 228-258; Marta Čupić-Amrein, Der bosnisch-herzegovinische Landtag im Rahmen des dualistischen System der Donaumonarchie (1910– 1914), Lizentiatarbeit, Phil. Fak. Universität Zürich 1977. Maschinenschrift; Ista, Die Opposition gegen die österreichisch-ungarische Herrschaft in Bosnien-Herzegowina (1878–1914), Bern 1987, 245 i dalje; Karl K a s e r , Die serbischen politischen Gruppen, Organisationen und Parteien und ihre Programme in Bosnien und der Herzegowina 1903–1914, Phil. Diss. (rukopis), Universität Graz 1980; Isti, Die serbische bürgerliche Politik in Bosnien und der Herzegowina vom Ende der Annexionskrise bis zum Ende der ersten Saborsession (1909–1911), Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu, 22/1986, 63-90; Ferdinand Hauptmann, Die österreichisch-ungarische Herrschaft in Bosnien und der Herzegowina 1878–1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983; Isti, Privreda i društvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine 1878–1918, u: Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine, II, ANUBiH, Posebna izdanja, LXIX/18, Sarajevo 1987, 139-161; Srećko M. D ž a j a , Bosnien-Herzegowina in der österreichisch-ungarischen Epohe (1878–1918). Inteligenzia zwischen Tradition und Ideologie, Südosteuropäische Arbeiten, 93, München 1994, 218-225; Zoran G r i j a k , Politička djelatnost vrhbosanskog nadbiskupa Josipa Stadlera. Hrvatski identitet za povijest. Vrhbosanska nadbiskupija Sarajevo. Dom i svijet Zagreb 2001, 519-526. O ustavu i državno-pravnim odnosima vidi: Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Ősterreich-Ungarns, Leipzig 1914; Norbert Wu r m b r a n d , Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien, 1915. O nadležnosti Bosanskohercegovačkog sabora vidi: Karl L a m p , Die Verfassung von Bosnien und der • V • Uvođenje ustavnih institucija imalo je za cilj da se jedan dio ranijeg apsolutnog prava vladara, koje nije bilo nigdje kodificirano, prenese na izabrane predstavnike naroda u Bosanskohercegovačkom saboru. Premda su političke snage predstavljene u njemu u zavisnosti od nacionalne pripadnosti zastupale uglavnom divergentne nacionalno-političke programe, one su se znale privremeno ujediniti i, kada su bili u pitanju konkretni zajednički interesi prema Vladi, do izvjesnog stepena zajednički nastupiti, što se posebno odnosilo na pitanje proširenja kompetencije Sabora te finansijskog privrednog i političkog tretmana Bosne i Hercegovine u Monarhiji. S druge strane, međusobne suprotnosti te opći stav konzervativnih stranaka i grupa prema Vladi i Monarhiji usko su ograničavali takvu politiku i činili je u velikoj mjeri zavisnom od trenutnog taktiziranja. Sabor je bio politička pozornica koja se našla u centru pažnje javnosti, pa su se zbivanja i odnosi u njemu u znatnoj mjeri reflektirali na političku situaciju u zemlji. Posebnu važnost za sagledavanje tog perioda vrlo bogatog presudnim zbivanjima za Bosnu i Hercegovinu i balkanski prostor imaju lične zabilješke generala Oskara Potioreka, zemaljskog poglavara u Bosni i Hercegovini, koji je vodio detaljnu korespondenciju prvenstveno sa zajedničkim ministrom finansija Leonom von Bilinskim i drugim zajedničkim ministrima Monarhije, a održavao je i uske veze s domaćim političarima, kao i drugim javnim radnicima u Bosni i Hercegovini. Potiorek je šefu Careve vojne kancelarije Bolfrasu redovno slao svoje lične zabilješke o razvoju političkog stanja u Bosni i Hercegovini, koje je on stalno prosljeđivao monarhu Franji Josipu I, a osim toga i Vojnoj kancelariji prijestolonasljednika Franje Ferdinanda, kao i šefu Generalštaba i ministru rata. Pisao je često duža privatna pisma o svim značajnim stvarima.2 Donosio je prepise svojih pisama, kao i pisama koje je primao od raznih ličnosti i institucija. Na osnovu sadržaja njegovih ličnih zabilješki moguće je detaljno analizirati mehanizam i metode kojima se služio u provođenju svojih političkih ciljeva. Dio te građe iz različitih registratura koristili su autori koji su razmatrali tematiku toga perioda. Međutim, dio građe koja se odnosi na unutrašnjopolitičke odnose u zemlji ostao je neiskorišten.3 Građa sadržana u ovoj knjizi potiče iz Državnog arhiva Austrije, Odjeljenja Ratni arhiv u Beču, Vojne kancelarije vladara – MKSM SR FZM Potiorek 1911–1914, 71, osim ličnih zabilješki o razvoju unutrašnjopolitičke situacije označenih brojevima XIV i XV, izuzetih iz ostavštine generala Potioreka u Ratnom arhivu u Beču, označenih Herzegowina von 17. Februar 1910, u: Jahrbuch des öffentlichen Recht der Gegenwart, Bd. V, Tübingen 1911, 142 i dalje; Isti, Die Rechtnatur der Verfassung Bosnien und der Herzegowina, von 17. Februar 1910, u: Archiv des öffentlichen Rechts, Tübingen 1911, Bd. 27, Heft 2, 288-337. 2 Österreichisches Staatsarchiv, Abt. Kriegsarchiv, Nachlass Potiorek, B. 1503: 19, Potiorek Notizen. Verhältnis zu Bolfras. 3 O generalu Potioreku i njegovoj djelatnosti u Bosni i Hercegovini vidi: Franz We i n w u r m (FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken als Chef der Landesregierung für Bosnien und der Herzegowina in Sarajevo, Phil. Diss., (rukopis), Universität Wien, 1964. Autor donosi uglavnom nekritičke interpretacije; Rudolf J e ř â b e k , Potiorek: General