Jcvrcjski istorijski muzej - Beograd • Jevvish Historical Museum - Belgrade ZBORNIK, knj. 9, 2009. Milan Radanović DIDA DE MAJO (1906-1964) BIOGRAFIJA Apstrakt: Rad obrađuje biografske podatke o beogradskom slikaru - Jevreji- nu Davidu - Didi de Maju, pri čemu je težište stavljeno na njegovo političko angažovanje kao istaknutog levičara - komuniste. Kao takav de Majo je bio proganjan između dva svetska rata, za vreme rata učestvovao je u francu- skom pokretu otpora, da bi nakon rata takođe bio zatvaran od strane svojih nekadašnjih političkih istomišljenika i saboraca. Ključne reči: Glavnjača, Pijade, Đilas, Malro, Beograd, Pariz, Jugoslavija, Francuska. Uvod Kada potonji istraživači budu pokušali da rekonstruišu obim umet- ničkog rada beogradskog slikara Dide de Majo, da bi upotpunili i korigo- vali biografiju koja je pred čitaocima, suočiće se sa činjenicom da život nijednog beogradskog likovnog umetnika nije toliko obeležen paskom policijskog esnafa. Dida je u nekoliko višegodišnjih navrata živeo u inostranstvu; u dva navrata, nakon povratka u rodni grad - usledilo je hapšenje. Hapšen je i zatvaran, kako pre, tako i posle Drugog svetskog rata. Beogradski za- tvori, napose zloglasna Glavnjača - čvorište ili pupak „podzemne istori- je" Beograda, mesta su gde je Dida de Majo mučen i ponižavan (slikar kome su policajci lomili prste), gde je štrajkovao glađu i gde je pokušao samoubistvo. 0 njegovom robijanju u beogradskim zatvorima, kao i u žici i jednoj rupi na pustom, bezvodnom i golom jadranskom ostrvu, znamo tek po nešto. 403 MILAN RADANOVIĆ Rad na biografiji (pogled na jednu anonimnost), započeo je preka- sno - četrdeset godina nakon Didine smrti, i desetak godina nakon smrti osoba koje su dobro poznavale njegov život. Sem toga, Dida kao da se potrudio da o svom životu ostavi što manje podataka. (Ne znamo da li bi se on, da je doživeo ibeovsku plimu sećanja tokom osamdesetih, pri- hvatio „arheološkog istraživanja vlastitog Mrtvog doma"). Ma kolika bila dragocenost otkriča svakog novog podatka, uvek neočekivanog i iznena- đujućeg, tokom pisanja biografije stalno smo suočavani sa činjenicom da je nemoguće posve rekonstruisati ovaj „zatureni životopis", i da će nam zauvek ostati nepoznati mnogi bitni događaji njegovog života. Najveća mana ovog biografskog rada jeste nedovoljno osvetljen umetnički rad Dide de Majo. Vredi napomenuti da na našem jeziku o Didi kao umetniku nije gotovo ništa pisano. Njegovo ime nije prisutno na strani- cama Likovne enciklopedije Jugoslavije, niti u radovima istoričara moderne jugoslovenske umetnosti. Dida de Majo, učenik Andre Lota, prijatelj i savre- menik pariskih avangardista, odlično je poznavao kanon moderne umetno- sti, ali i pored toga on je ostao neostvaren umetnik, ostavši osujećen koliko istorijskim i političkim prilikama u kojima je živeo, toliko i vlastitom nestal- nošću. Ističemo da je ogromna većina njegovih likovnih radova (crteži, gra- fike, poneka slika na platnu) uništena ili zagubljena tokom vremena, kao i da je reprodukovano vrlo malo njegovih likovnih ostvarenja. Imaginarni katalog radova grafičara i slikara Dide de Majo sadržao bi i takve kuriozite- te kao što su: desetine besprekorno falsifikovanih pasoša namenjenih revo- lucionarnoj internacionali („tako da ih nije mogla otkriti ni jedna granična fašistička policija"); imaginarni Staljinovi brkovi („Staljinov nadrealistički portret", u policijskoj interpretaciji) navodno naslikani u logoru na Golom otoku; zoomorfhe figurine sačinjene od sažvakanog hleba u zatvorskoj sa- mici, viđene na„privatnoj izložbi" okom kažnjenika kroz jednu rupu na zidu susedne samice; Titov portret naslikan od boja načinjenih od trave i ciglene strugotine u logoru „Petrova rupa" na Golom otoku („Banda De Majo nije dostojan ni dapogleda Titovportret, a kamoli da ga skrnavi"). U krnjim sećanjima koje su u pisanom obliku ostavili neki Didini savremenici i prijatelji, sačuvano je ponešto podataka o „neuporedivoj ličnosti Dide de Majo". Izuzetno zanimljiva Didina ličnost, jedan izrazi- ti unikum, bila je privlačna i nezaboravna svima koji su imali priliku da ga bolje upoznaju. Mnoga od ovih poznanstava ostvarena su u najtežim uslovima, u logoru na Golom otoku. Upravo sećanja njegovih drugova iz logora svedoče ponajviše o veličini Didine Ijudskosti. 404 DIDA DE MAJO (1906-1964) BIOGRAFIJA Biografija koja je pred čitaocima napisana je, pored ostalog, i da na simboličan način komemoriše stogodišnjicu Didinog rođenja. Navešćemo jednu rečenicu Ljiljane Ševaljević, koja je kao sestra Didinog druga iz logora, uživala njegovu naklonost, rečenicu koja pred- stavlja odgovor na naivnu opservaciju autora biografije („Dida je naivno ušao u komunistički pokret..."): „Nije to bila naivnost, bio je to rulet." 1. „Porodica za njega nije znala nekoliko godina." David-Dida de Majo1 * rođen je u Beogradu 29. marta 1906. (16. marta 1906, po julijanskom kalendaru), kao četvrto, najmlađe dete, tr- govca Solomona de Majo i njegove supruge, učiteljice Jelene-Lenke de Majo, rođene Alkalaj. Solomon de Majo i njegova mlađa braća, Šemaja i Maks, rođeni su u beogradskoj sefardskoj mahali, na dunavskoj Jaliji, u kući Moše de Majo, trgovca i uglednog člana beogradske sefardske zajednice (predsednika jevrejskog komunitarnog pogrebnog društva Hevra kadiša, vekovima naj- značajnijeg udruženja među članovima jevrejske zajednice, koje se stara- lo o čuvanju specifičnih pogrebnih tradicija). Dom Moše de Majo (1837- 1893), krajem devetnaestog stoleća, kada njegovi sinovi napuštaju ma- halu španskih Jevreja, i poslom se sele u središnji deo beogradske varoši, nalazio se u jalijskoj ulici (zapravo sokaku) Đerdap, u neposrednoj blizini nekadašnje Stare sinagoge? Ovaj uski, bezimeni sokak je i nakon prve ur- banističke regulacije Beograda, sedamdesetih godina devetnaestog veka, ostao onakav kakav je bio u osamnaestom veku, pa su ga građani prozvali „Jevrejski Đerdap", ili „Jevrejski Dardaneli".3 Kuće u ovom sokaku, među 'Koristimo predratnu transkripciju prezimena ove beogradske sefardske poro- dice; prezime pišemo onako kako su ga najčešće pisali članovi porodice. Nakon Drugog svetskog rata koristi se najčešće sledeća transkripcija: „Demajo". Dida de Majo je najče- šće koristio dve transkripcije prezimena: ,,De Majo", ili ređe, „DeMajo". Napominjemo da smo prilikom navođenja izvora iz literature ili arhivskih dokumenata, ostavljali onu tran- skripciju prezimena kakva je u originalu. Takođe, ističemo da je Dida vrlo retko koristio svoje pravo ime (David), tako da u svim njegovim posleratnim službenim dokumentima čitamo nadimak umesto imena. Nadimak je Dida sam sebi nadenuo, u detinjstvu. ^Solomon L. Mošić, „Stanovnici jevrejske mahale u Beogradu u 19. veku"; rukopis nastao u međuratnom periodu, objavljen u knjizi Ženi Lebl, Do„konačnog rešenja". Jevreji uBeogradu 1521-1942, Beograd, 2001, str. 391-395. ^Divna Đurić-Zamolo, „Stara jevrejska četvrt i Jevrejska ulica u Beogradu", Jevrej- skialmanah za 1965-1967, Beograd, 1968. 405 MILAN RADANOVIĆ kojima i kuća Didinog dede Moše, kao i kuća u kojoj je rođen slikar Leon Koen, porušene su u prvoj deceniji dvadesetog veka. Kuća Moše de Majo nalazila se na današnjem uglu Jevrejske i Dušanove ulice. Na njenom me- stu, oko 1910, podignuta je današnja kuća.4 (Napominjemo da se krajem devetnaestog veka nekadašnji ugao Jevrejske i Dušanove ulice nalazio na sredini kolovoza današnje Dušanove ulice, tj. da je Jevrejska ulica bila ne- što duža nego danas). Deca Solomona de Majo pripadala su poslednjoj generaciji beo- gradskih Jevreja koja je upamtila folklornu jalijsku mahalu, iako su Dida, njegova starija braća i sestra odrasli, kazano u beogradskom ladino idi- omu, kao los de arriba (oni od gore, tj. oni koji žive u varoši, na bregu), jer je njihov otac zasnovavši porodicu preselio, kao i mnogobrojni jalijski Jevreji njegovog pokolenja, ,,uz Zerek", prema središtu varoši, započevši život na hrbatu beogradskog brega. Porodica Solomona de Majo živela je, najkasnije od kraja prve de- cenije dvadesetog veka, na Terazijama 9. Kuća u kojoj su živeli (reprezen- tativna trospratna zgrada, poslovno-stambene namene, sagrađena 1902. u stilu poznog akademizma) pripadala je trgovcu i rentijeru, Joci Jovano- viću Šapčaninu. U ovoj kući, u kojoj verujemo da je rođen Dida de Majo, nalazila se trgovačko-tekstilna radnja Solomona de Majo i advokatska kancelarija njegovog brata Šemaje, koji je živeo na istoj adresi.4 5 (Šemaja de Majo će pred Prvi svetski rat privremeno preseliti u Beč). Kuća na Te- razijama 9 srušena je u proleće 1944, prilikom američkog bombardova- nja Beograda. U porodici Didine sestre Vojke, zapravo u porodici njenog unuka Vojkana Maslačka, sačuvana je jedna fotografija porodice Solomona de Majo, nastala krajem prve decenije dvadesetog veka, verovatno 1908. Na slici vidimo Didinog oca i majku, kao i Didinu stariju braću, Samuila i Mošu, i sestru Vojku. Dida, dvogodišnji dečak duge kose, u rukama drži kolut, odeven kao devojčica u sestrinu haljinicu. 4Lokaciju kuće porodice De Majo, na Jaliji, potvrđuje porodično predanje koje nam je kazivala Vesna Demajo, kćerka Dide de Majo (Beograd, 12.11.2004). ^Aleksej Suvorin, Ceo Beograd- adresno informaciona knjiga, Beograd, 1922, str. 36. Suvorinova adresna knjiga daje podatke o vlasniku kuće na Terazijama 9, odn. na tadaš- njem Prestolonaslednikovom trgu, kako su zvanično nazivane Terazije od 1913. do 1940. Krajem dvadesetih godina došlo je do izvesne izmene u numeraciji ulice (koja važi do danas), tako da adresa porodice De Majo glasi: Prestolonaslednikov trg 7 (Terazije 7); videti: Milutin Stevanović, Potpun