POZORI[NE NOVINE BROJ 188 DECEMBAR 2012. GODINA XX CENA 100 DINARA POZORI[TE VS BIROKRATIJA TEMA BROJA: Novi pozori{ni modeli: teorija i praksa Ma{a Stoki}: Puste re~i Dr Aleksandar Dun|erovi}: Vi ste jo{ uvek u tranziciji!? Sonja [ulovi}: Uru{avanje umetnosti Nenad Kova~evi}: Pozori{te i kriza Jelica Stevanovi}: Nostalgi~no-roman- ti~na se}anja na bezgrani~nu ljubav Razgovori s povodom: Ljiljana \uri}, Branislav Nedi} CENTRALNI INTERVJU: Ma{a Mihailovi} AKTUELNOSTI: Birokratske zavrzlame: Knja`evsko- -srpski teatar Kragujevac, Narodno pozori{te Pri{tina Pozori{te u izgradnji: Vranje Premijere: Srpsko narodno pozori{te, Narodno pozori{te Kikinda, Narodno pozori{te Ni{, Jugoslovensko dramsko pozori{te Festivali: Limit i Stend-ap u DOB-u, Dezire u Subotici, Susreti profesional- nih lutkarskih pozori{ta, Nova Magija u Zagrebu, Zlatna magnolija u [angaju Pozori{ne razglednice: Zenica, Sara- jevo, SNP u Njujorku, Kazali{te Virovitica u Srbiji, [vedska: Fani i Aleksander u Dramatenu ZA LUDUS GOVORE: Ivana Dimi}, Iva Milo{evi}, Igor \or|evi}, Jovo Maksi}, Mirko Babi}, Toma Trifunovi}, Silvija Kri`an, Vera Obradovi}, Diego De Brea, Borut [eparovi}, Biljana Keskenovi}, Ivana Kukolj Solarov, Dragoslav Tanaskovi}... ZA LUDUS PI[U: Du{ka Radosavljevi}, Bo`idar Mandi}, Aleksandar Milosavljevi}, Filip Vujo{evi}, Igor Buri}, @eljko Huba~, Jovan ]irilov, Milan Mihailovi} Caci, Olivera Milo{evi}, Sonja ]iri}, Anita Pani}, Aleksandra Glovacki, Jelena Popadi} Sumi}, Sanja Tasi} Krsmanovi}, Sne`ana Mileti} DODATAK: DANI ZORANA RADMILOVI]A U ZAJE^ARU Uvodnik Maša Stokić PUSTEPUSTE REČIREČI oslednje vreme... Imam utisak da živimo i svakodnevicu i pozorište - u aforizmu: ako se ne desi propast sveta, propali smo načisto! Davno stečeni novinarski impuls zadaje muke iz dana u dan. Gorući teatarski problemi (bukval- no i preneseno) gomilaju se tokom priprema novog broja Ludusa. Do štampanja – već će biti ili rešeni ili gurnuti pod tepih. Ludus onlajn na veb sajtu UDUS-a (www.udus.org.rs/ludus_online), redovnim ažuriranjem, Pomogućava da se događaji „isprate“, a činjenica da je za samo 3 dana „virtuelnog života“ stigao na prvu stranu najpopularnijeg pretraživača tj. Gugla, pokazuje da postoji veliko interesovanje za elektronsko izdanje. Slično je i sa Fejsbuk stranicom. Generalno je mišljenje da postojeći model po kome teatri kod nas rade – više ne funkcioniše. Vreme ga je oda vno pregazilo, a uprkos nastojanjima i vapajima pozorištnika, poslednjih decenija nije ništa urađeno da se osa - vremeni, donese Zakon o pozorištu; da se ova oblast – kao i čitava kultura, uostalom, regulišu na valjan i moderan način. Da li su u pitanju nedostatak dobre volje, lenjost, nesposobnost da se uđe u klinč sa nagomilanim problemima ili korupcija (pošto nedostatak zakonske regulative omogućava obilje manipu lacije o čemu se nerado govori), iskreno, ne znam. Znam, međutim, pouzdano da je sintagma „poslednje vreme“ – kada je pozorište u pitanju, dovela do oživljavanja zamrle solidarnosti među pozorištnicima, tzv. „sabijanja redova“; glasovi se sve češće podižu dok ne dosegnu visoku frekvenciju – koju će, nadam se, čuti i javnost i nadležni: svaka umetnost, pa i pozorišna, zahteva specifična pravila, posebno mesto u društvu, autonomiju u planovima i radu u odnosu na političke promene, poštovanje praktičnih iskustava (pošto se slepo primenjivanje teorije najčešće svodi na „pustu priču“) da bi se dosegla sloboda stvaranja. Bez toga – ovako ustrojeni teatar u nas doživeće sudbinu svake skupe igračke – završiće na deponiji realnosti. URUŠAVANJE UMETNOSTI Sonja Šulović ada su reflektori u četiri teatra skoro skoro svi ukupni tekući troškovi i izdaci i oni politiku može pokazati i primer Festivala utihnuli, izgledalo je da će potpuni iznose godišnje u nekim ustanovama TIBA, koji organizuje „Buha“ – prošle Kmrak zavladati beogradskim scenama dvadeset, u nekim čak i do sto milona godine imao je tri miliona, ove budžetom u nastavku ionako teške godine, kao kulmi- dinara! U isto vreme, jedino za „Vuk“ iz nije predviđeno da postoji. „Moguće je naći nacija drame tranzicije, svetske ekonomske budžeta nema dovoljno para, jedino „ Vuk“ ljude dobre volje koji će prepoznati značaj i krize i kakvih sve zakulisnih radnji koje se godinama za svoje poslovanje dobija odreći se prihoda. S druge strane, svako odavno odvijaju na pozornicama preston- između tri i ove godine devet miliona sponzorstvo ima svoju cenu, a pitanje je da ice. U jednom se svi, ili bar većina, slažu: dinara. Naše plate nisu i ne tražimo da li se uklapate u granice od 10-15.000 evra, ma i razvojnih mogućnosti. „U ovom potrebu većeg stepena odgovornosti i jasno funkcionisanje pozorišnog sistema Beogra- budu finasirane iz budžeta, sami ćemo ih jer sve preko toga se ne isplati i za te pare trenutku mogu samo da kažem u kojim postavljenih prioriteta. da problem je uprave i odnosa prema zaraditi onoliko koliko smo motivisani, može se zakupiti i oblepiti ceo grad i uradi- pravcima se kreću razmišljanja: rešavanje Utisak je i da se u razgovorima o prob- kulturi i potrebno je podvući crtu i sposobni i vredni. Mi smo do sada iz ti TV spotovi“, dodaje Đorđević. tekućih problema, podizanje upravljačkih lemima teatra, nakon izjave gradonače - uspostaviti pravila koja će sprečiti dalje sopstvenih prihoda pokrivali sedamdeset kapaciteta, razvoj publike, veća iskorišće - lnika, došlo i do zamene teze da su glumci urušavanje umetnosti. odsto naših rashoda, ali to više nije realno nost proizvedenih predstava, povećanje najveći problem u kulturi Srbije. „Zato što Po mišljenju mnogih, ovo je najteži moguće i jednostavno nije pošteno da ne Savet za kulturu je do sada sopstvenih prihoda pozorišta, usklađivanje su glumci vidljivi. Jedan broj glumaca, trenutak otkako je JDP osnovan, rekla je dobijemo dovoljno novca makar za materi- razmatrao prioritete u situaciji kada procesa na nivou sistema kako bi se ostvar- trbuhom za kruhom, igra na filmu i u Tamara Vučković za „Politiku“ (30. mart) jalne troškove. Nаročito ne kаdа postoje su budžeti za kulturu mizerni i došao ile uštede u radu i povećala efikasnost, drugim pozorištima i možemo to razumeti i dva meseca pošto se našla na poziciji v. d. reаlni i jаsni pokаzаtelji zа vаlorizovаnje do zaključka - ojačati institucionalni motivacija svih zaposlenih, a posebno kao potrebu da se iskažu. Ali, teško je prav- direktora ove kuće. Koliko je finansijska uspehа i znаčаjа neke ustаnove kulture - sistem, prepoznati kapitalne tačke glumaca, podsticanje privatne inicijative u iti repertoar pozorišta na osnovu toga što situacija teška jasno je iz tada navedenog – „Vuk“ je u protekloj pozorišnoj sezoni na kojima stoji kultura grada, oblasti pozorišnog stvaralaštva, otvaranje glumac koji je u stalnom radnom odnosu već treću godinu zaredom Sekretarijat za osvojio sedamnaest nagrada, a o uspešnos- kadrovski ojačati njihov mena - novih scena u saradnji sa gradskim opština- donese spisak i kaže ovo su mi slobodni kulturu smanjuje sredstva svim ustanova- ti mogu govoriti i ostvarena gostovanja džment i podići kapacitete upravnih ma i razvoj školskog sistema za specifična termini. Potrebno je samo uvesti red, a ma kulture u istom procentu, JDP za ovu (39), broj posetilaca u salama (65.000 odbora, podići kulturne potrebe sta - pozorišna zanimanja“, navodi Sailović. smatram da glumci treba da igraju i u svojoj nema predviđen budžet za program, a godišnje) ili jedinstvena profesionalna let - novništva i uspostaviti strategije i Racionalizaciju troškova i drugačiju i u drugim kućama. S druge strane, imamo novac nije uskraćen samo za premijere, već nja praksa za studente pozorišnih akademi- dati podršku razvoju različitih oblika raspodelu novca, uvođenje kriterijuma za toliko škola koje obrazuju mlade glumce i i za pokrivanje repertoara i troškove održa- ja“, kaže Sanja Đurđević, direktorka „Vuka“. partnerstava. „Razmatrali smo uspo - evaluaciju rada, te preciznih normi i pravila ne misli se kolika je stvarna potreba, pa vanja zgrade. Uz smanjenje broja stalnih i spoljnih stavljanje čvršćih kriterijuma za po kojima bi trebalo da funkcionišu pozoriš- onda mnogi godinama čekaju svoju šansu“, Problem je imala i Ustanova kulture saradnika, manji broj premijera i izvođenja finansiranje projekata i institucija ta, postavljanje direktora na osnovu javnog kaže Donka Špiček, dugogodišnji operativni „Vuk Karadžić“ (napr. dug za struju: milion i predstava, a zahvaljujući donatorima, kojima bi se omogućilo da ono što je devedeset šest hiljada), čiji je osnivač opšti- konkursa, mnogi poznavaoci vide kao neke direktor pozorišta Boško Buha. „Neophod- sponzorima i prijateljima, mnogi ili većina najvrednije u kulturnom životu gra - od neophodnih promena. Profesor dr nost promene načina rada i života beograd- na Zvezdara. „Ustanovama kulture i pozorišta uspeva da i ovu godinu privede da dobije odgovarajuća sredstva za pozorištima čiji je osnivač grad Beograd ili Milena Dragićević Šešić, predsednica Saveta skih pozorišta jasnije se čuje, a o svemu kraju. „Pozorište je uvučeno u finansijske razvoj. Vidimo brojne mogućnosti za kulturu Beograda, kaže da će Savet dati dugo nije bilo reči i možda zato što sada gradske opštine iz budžeta se pokrivaju saradnje i povezanosti Sekretarijata makazice. Pre se radilo sa nultom dobiti – svoje mišljenje tek kada stručna grupa uradi postoje ideje kako da se problemi reše“, za obrazovanje i kulturu, kao i da za višak sredstava od sopstvenih prihoda reviziju pozorišnog sistema. Veruje već u dodaje Špiček. „A materijalne mogućnosti druge resore gradske uprave kultura Što se najave reforme tiče, sve mogao