INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE BEOGRAD Dr Nataša Kljajić EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE Monografija Beograd, 2014. INSTITUT ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE BEOGRAD Dr Nataša Kljajić EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE Monografija Urednik: Prof. Dr Drago Cvijanović, direktor Recenzenti: Prof. dr Dušan Milić Prof. dr Zorica Sredojević Prof. dr Drago Cvijanović Izdavač: Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd Volgina 15, Beograd, tel: (011) 59-72-858, fax: (011) 29-72-848 Za izdavača: Prof. Dr Drago Cvijanović, direktor Lektura Dragiša Stojanović Štampa: DIS PUBLIC D. О. О. Beograd Beograd, Braće Jerkovića 111-25, tel – fax (011) 39-79-789 Tiraž: ISBN 978-86-6269-029-6 Štampanje monografije je u celini finansirano od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE Sadržaj Strana: Predgovor 5 Uvod 7 1. Proizvodno-ekonomske karakteristike i značaj proizvodnje maline 17 1.1. Analiza proizvodnje maline u svetu 25 1.2. Analiza proizvodnje maline u Republici Srbiji 29 1.3. Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije u trgovini malinom 37 2. Značaj navodnjavanja za poljoprivrednu proizvodnju 41 2.1. Primena navodnjavanja u svetu 48 2.2. Primena navodnjavanja u Republici Srbiji 54 2.3. Načini i tehnike navodnjavanja 74 3. Ekonomski značaj proizvodnje maline u uslovima navodnjavanja 87 3.1. Ekološki uslovi gajenja maline . 87 3.1.1. Odnos maline prema klimi 87 3.1.2. Odnos maline prema zemljištu 91 3.2. Tehnologija uzgoja i proizvodnje maline 93 4. Specifičnosti investiranja u podizanje zasada maline 113 4.1. Pojam i definicija investicija 113 4.2. Podela investicija 119 4.3. Specifičnosti poljoprivredne proizvodnje 121 4.4. Teorijsko-metodološki postupak formulisanja investicionog modela podizanja i eksploatacije zasada maline 124 4.5. Postupak utvrđivanja troškova podizanja zasada maline – investiciona ulaganja 126 3 EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE 5. Efikasnost investicija u proizvodnji maline 137 5.1. Pokazatelji ekonomske efikasnosti investicija u različitim uslovima proizvodnje maline 142 5.1.1. Prinosna vrednost zasada maline 143 5.1.2. Kapitalna vrednost zasada maline 148 5.1.3. Odnos prosečnih godišnjih primanja od investicije i prosečnih godišnjih troškova pribavljanja i korišćenja investicije 155 5.1.4. Interna kamatna stopa zasada maline 157 5.1.5. Period povraćaja kapitala uloženog u podizanje zasada maline 160 5.2. Kritički osvrt procene rizika investiranja u podizanje zasada maline 163 5.3. Finansijska opravdanost investiranja u različitim uslovima proizvodnje maline 166 5.4. Komparativna analiza rentabilnosti investicija u različitim uslovima proizvodnje maline 169 6. Zaključak 171 7. Literatura 179 8. Prilozi 189 4 EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE Predgovor Sagledavajući aktuelno stanje u proizvodnji maline u Srbiji i na tome gradeći teorijski i praktični okvir za efektivnost investicija u ovu proizvodnju, rezultati ovog istraživanja predstavljeni su u skladu sa osnovama (agro)ekonomije, metodologijom naučno-istraživačkog rada. S obzirom da ulaganja u višegodišnje zasade predstavljaju značajan investicioni zahvat, kod ovog procesa investiranja osnovni cilj predstavlja procena visine i dinamika ulaganja u podizanje zasada, tok reprodukcije izvršenih ulaganja u utvrđivanje realne vrednosti zasada u određenim momentima perioda njegove eksploatacije. Monografija je struktuirana u 5 poglavlja. U uvodnom delu prikazan je opšti značaj i aktuelnost problema koji je predmet istraživanja. Ističe se da se planirani porast poljoprivredne proizvodnje bazira na sprovođenju niza mera efikasnijeg privređivanja, odnosno na racionalnijoj poljoprivrednoj proizvodnji na već postojećim površinama i na povećanju prinosa. Kroz ostala poglavlja govoreći o značaju proizvodnje maline za poljoprivredu naše zemlje i govoreći o značaju navodnjavanja kao hidromeliorativne mere, istaknuto je da navodnjavanje u proizvodnji maline doprinosi povećanju obima proizvodnje, poboljšanju kvaliteta plodova i poboljšanju ekonomskih efekata investicionih ulaganja. Realizacijom istraživanja vezanih za visinu i strukturu troškova proizvodnje, odnosno na ostvarene ekonomske rezultate, a samim tim na efekte uloženog kapitala u podizanje zasada maline i izgradnju sistema za navodnjavanje, došlo se do odgovora na neka važnija pitanja, kao što su: Kakve promene u visini prinosa se mogu očekivati pri prelasku proizvodnje maline bez navodnjavanja na proizvodnju u uslovima navodnjavanja? Kakve promene bi trebalo očekivati u tehnologiji proizvodnje prilikom prelaska na proizvodnju u uslovima navodnjavanja i kako bi one mogle da utiču na input- output odnose na dostignute ekonomske rezultate? Do kakvih promena bi došlo u korišćenju raspoloživih proizvodnih faktora, pre svega poljoprivrednog zemljišta, tehničkih sredstava za proizvodnju i radne snage pri prelasku na proizvodnju u uslovima navodnjavanja? Kakve promene se javljaju u visini investicionih ulaganja prelaskom na proizvodnju maline u uslovima navodnjavanja i kako one utiču na ekonomske efekte sa aspekta proizvođača? Da li je ekonomski opravdano investiranje u podizanje zasada maline, kao i u sistem za navodnjavanje i gde se postiže veći stepen efikasnosti investicija-bez ili sa navodnjavanjem? Da li i kakve mogućnosti postoje za veću i ekonomski celishodnu zastupljenost proizvodnje maline u uslovima navodnjavanja u Srbiji, s obzirom na dostignuti stepen razvoja, raspoložive prirodne 5 EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE resurse, kulturni nivo i stručnu osposobljenost poljoprivrednih proizvođača, kao i osećaj potrebe proizvođača za sistematsko preduzimanje mera za povećanje obima proizvodnje? Istraživanje je vršeno na sačinjenom ekonomskom modelu zasada maline, a koji na bazi svojih input-output parametara odslikava realnu proizvodnju u praksi. Na osnovu tehničko-tehnoloških i proizvodno-ekonomskih rezultata eksperimenta u području specifičnom po proizvodnji maline (Arilje) i na bazi investicionih projekata podizanja zasada u praksi, kao i nabavke i izgradnje sistema za navodnjavanje, sačinjen je realni ekonomski model podizanja zasada i proizvodnje maline u različitim uslovima i to: bez navodnjavanja – varijanta I i sa navodnjavanjem – varijanta II. Na bazi parametara investicione kalkulacije za pojedine varijante, utvrđena je ekonomska opravdanost investiranja u ovako organizovane oblike proizvodnje maline. Od pokazatelja, utvrđeni su: prinosna i kapitalna vrednost, interna kamatna stopa, period povraćaja uloženog kapitala i dr. Takođe, utvrđena je i finansijska opravdanost investiranja u različitim uslovima proizvodnje maline i urađen kritički osvrt procene rizika ovakvog investiranja. Rezultati prezentovani u ovoj Monografiji pokazuju ekonomsku opravdanost primene navodnjavanja, ekonomske efekte investiranja u sisteme za navodnjavanje, kao i davanje prioriteta za investiranja u proizvodnju maline u uslovima navodnjavanja. Utvrđeni rezultati su jasno interpretirani i mogu biti dobra osnova za donošenje važnijih odluka u investiranju u našoj praksi. Ova monografija je deo istraživanja na projektu III - 46006 „ODRŽIVA POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ U FUNKCIJI OSTVARIVANJA STRATEŠKIH CILJEVA REPUBLIKE SRBIJE U OKVIRU DUNAVSKOG REGIONA“, rukovodilac projekta prof. dr Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku polјoprivrede. Na kraju posebnu zahvalnost dugujem svojim recenzentiama, prof. dr Dušanu Miliću, prof. dr Zorici Sredojević i prof. dr Dragu Cvijanoviću, koji su korisnim sugestijama, primedbama i predlozima doprineli poboljšanu kvaliteta ove Monografije. Autor 6 EFIKASNOST INVESTICIJA U PROIZVODNJI MALINE UVOD Klima na Zemlji se oduvek menjala, ali do početka industrijske revolucije, menjala se kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, nastale kao rezultat, uglavnom, čovekovih aktivnosti. Neosporna činjenica je da je globalno zagrevanje rezultat antropogenog uticaja. Prosečna temperatura na Zemlji je za oko 0,8 °C viša nego pre masovne potrošnje fosilnih goriva i gomilanja ugljen-dioksida u atmosferu koji inače najviše utiče na globalno zagrevanje. Smatra se da povećanje temperature već iznad 2°C može dovesti do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice. Evropa se „zagrejala” više od globalnog proseka. Prosečna godišnja temperatura za evropsku kopnenu oblast do 2007. godine je bila za 1,2 °C viša od preindustrijskog perioda. Projekcije godišnje temperature, dobijene forsiranjem klimatskih modela po različitim scenarijima promene klime, su da će ovog veka temperatura porasti za 1,0 do 5,5 °C. Tokom zime se najveće zagrevanje očekuje u istočnoj i severnoj Evropi, a tokom leta u jugozapadnoj i mediteranskoj Evropi (http://wwf.panda.org/ sr/o_naoj_planeti/klimatske_promene/) Na području Republike Srbije je zastupljena umereno-kontinentalna klima sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Prostorna raspodela klimatskih parametara uslovljena je velikim brojem faktora od kojih su najizraženiji geografski položaj i reljef, kao i lokalnim uticajem, kao rezultatom kombinacije reljefa, raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom rečnih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Od geografskih odrednica koje karakterišu bitne sinoptičke situacije značajne za vreme i klimu Srbije treba spomenuti Alpe, Sredozemno more i Đenovski zaliv, Panonsku niziju i dolinu Morave, Karpate i Rodopske