GEOTERMALNE VODE U SRBIJI: NAJVEĆI A NEISKORIŠĆENI RESURS Februar 2018. EVROPSKE SVESKE br. 2/2018 Predgovor . 3 Dr Vladimir Pavićević NEKORIŠĆENJE HIDROLOŠKIH I GEOTERMALNIH MOGUĆNOSTI MAČVE − PRIMER DEKLARATIVNE PODRŠKE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI �������4 Uvod . 4 Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine . 5 Troškovi aproksimacije u sektoru voda . 6 Stanje vodnih resursa Mačve . 8 Perspektive korišćenja hidroloških i geotermalnih mogućnosti Mačve . 11 Dr Ivan Matić red. prof. u penziji GEOTERMALNE VODE U SRBIJI - NAJVEĆI NEISKORIŠĆENI RESURS . .13 Rezime . 13 1. Opšti prikaz . 13 2. Geotermalni resursi u Srbiji . 16 3. Mačva kao najveći geotermalni resurs u Srbiji . 18 4. Mogućnosti i održivi načini korišćenja subgeotermalne energije u Beogradu . .24 Literatura: . 31 Slobodan Jerotić, dipl. -Ing. GEOTERMALNE VODE U SRBIJI: NAJVEĆI, A NEISKORIŠĆENI RESURS . .32 2 Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs PREDGOVOR Geotermalne vode su obnovljiv i pouzdan izvor energije. U Srbiji, potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje. Veoma je isplativ i ekološki održiv i treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podzemne vode i stena, može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd. Izgradnja geotermalnih elektrana je finansijski vrlo zahtevna, tako da je na primer u Mačvi, mnogo realnija primena, pre svega, u poljoprivredi, zbog rastuće potražnje za organskom hranom. Debata održana u Šapcu pod nazivom „Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs“ bila je jedna u nizu od dvadeset debata koje jе Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizovaо u još sedamnaest gradova tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate su deo projekta „Evropa za mene“ koji finansijski podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i pruže proverene i korisne informacije o tom procesu. U Beogradu, februara 2018. 3 EVROPSKE SVESKE br. 2/2018 Dr Vladimir Pavićević1 NEKORIŠĆENJE HIDROLOŠKIH I GEOTERMALNIH MOGUĆNOSTI MAČVE − PRIMER DEKLARATIVNE PODRŠKE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI Uvod Nacionalna strategija održivog razvoja definiše održiv razvoj kao ciljno orijentisan, dugoročan (stalan), sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima.2 Održivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno odstranjuju, ili značajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse. Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji, osim ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Održivi razvoj podrazumeva optimalno upravljanje, očuvanje i unapređenje kvaliteta voda i njihovo racionalno korišćenje. Sektorski ciljevi održivog korišćenja vodnih resursa su: − usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti voda sa zakonodavstvom EU, a posebno primena Okvirne direktive o vodama EU 1 Katedra za inženjerstvo zaštite životne sredine Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2 „Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 57, Beograd, 2008. 4 Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs − povećanje dostupnosti kvalitetne vode kroz porast priključenosti stanovništva na javne sisteme za vodosnabdevanje − smanjenje gubitaka u vodovodnim sistemima − zaštita i unapređenje kvaliteta vode u akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje − poboljšanje stanja kvaliteta vode u vodotocima, pre svega izgradnjom i efikasnijim radom postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i kontrolisanim korišćenjem đubriva i sredstava za zaštitu bilja − sanacija i remedijacija zagađenih vodotokova − uspostavljanje ekonomskog vrednovanja vode i usluga primenom principa „zagađivač plaća” i „korisnik plaća” − odgovarajuća institucionalna i teritorijalna organizacija sektora voda − definisanje pravnog statusa i vlasnička transformacija vodoprivrednih preduzeća − rešavanje problema komunalnih voda, po modelu javno−privatnog partnerstva za veće gradove, a preko državnih investicionih aktivnosti za manja naselja − uvođenje regulatorne funkcije − obezbeđenje učešća javnosti i uključenje korisnika u svim fazama upravljanja vodama.3 Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine Tokom protekle dve decenije pokušano je da se poboljša stanje zaštite životne sredine u Srbiji, ali i dalje mnogo toga ostaje da se uradi. Visok nivo zaštite životne sredine predstavlja osnovne ciljeve utkane u Sporazum o EU, zajedno sa principima održivog razvoja i integracije zaštite životne sredine u sve politike. Poslednja proširenja EU (susedne zemlje i bivše jugoslovenske republike) pokazala su koliko je složeno stvaranje uslova za potpuno poštovanje propisa EU koji se odnose na životnu sredinu − posebno u situaciji u kojoj trenutno zaštita životne sredine znatno zaostaje u odnosu na EU. Kako bi se prevazišao ovaj izazov, neophodno je postojanje održivog napretka u tri posebne oblasti: prenos propisa EU u oblasti životne sredine u nacionalne propise, uspostavljanje administrativnih kapaciteta za kontrolu i primenu tih propisa, i izgradnja infrastrukture koja je neophodna da bi se poštovali ti propisi.4 3 isto 4 „Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 80, Beograd, 2011. 5 EVROPSKE SVESKE br. 2/2018 Ova tri međusobno povezana pitanja su obrađena u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, objedinjujući prethodne strategije za zaštitu životne sredine i pristupanje EU − Nacionalnu strategiju održivog razvoja, Nacionali program zaštite životne sredine i Nacionalni program za evropske integracije. Takav pristup je od izuzetnog značaja jer su troškovi pripreme i primene propisa EU iz ove oblasti prilično visoki. Upravo je zato važno da se na optimalan način isplaniraju aktivnosti kako bi se ograničeni resursi iskoristili na ekonomičan, efektivan i efikasan način, postižući tako najviše u odnosu na uloženo. Predložene su tri opšte politike kako bi se uspešno pregovaralo o Poglavlju 27 i kako bi se postigla potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU što je ranije moguće.5 Iako je njihov prenos u oblasti životne sredine znatno napredovao, pravni izazovi su i dalje značajni. Pravna praksa bi trebalo da se izmeni kako bi se razdvojilo kreiranje politike od pisanja nacrta pravnih propisa, i kako bi se uključile sve zainteresovane strane i civilno društvo u te procese, što bi dovelo do sveobuhvatnog seta zakona i podzakonskih akata u oblasti zaštite životne sredine koji treba da obezbede potpun prenos pravnih tekovina EU. Ekonomski izazovi aproksimacije u oblasti životne sredine izuzetno su veliki. Na osnovu stanja infrastrukture u životnoj sredini u Srbiji i iskustava zemalja koje su poslednje postale članice EU, procenjuje se da će ukupni troškovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine biti oko 10,6 milijardi evra (do 2030. godine), od čega su najzahtevniji sektor za vode (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) i sektor industrijskog zagađenja i buke (1,3 milijardi evra).6 Bitan deo troškova se odnosi na operativne troškove, koji se ne mogu podmiriti iz međunarodnih izvora finansiranja i koji se moraju finansirati iz budžeta, privatnog sektora ili kroz naknade. Institucionalni izazovi su takođe bitni. Optimalno, nadležnosti resornog ministarstva bi trebalo da obuhvate sve pravne tekovine EU, što, nažalost, nije bilo moguće do sada, jer u značajnom periodu od 2012. godine resor zaštite životne sredine nije bio samostalan, već u okviru velikih privrednih sektora energetike i poljoprivrede, što je predstavljalo stalan, ozbiljan institucionalni problem. Mnogobrojne stručne operativne aktivnosti bi trebalo da vrše izvršne, stručne agencije, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU, čime bi se resornom ministarstvu omogućio rad na izradi propisa i programske politike, što je i njegov osnovni zadatak. Troškovi aproksimacije u sektoru voda Vreme koje je potrebno Srbiji da postigne što veću usklađenost sa pravnim tekovinama EU je uslovljeno sa nekoliko značajno ograničavajućih faktora: − trenutno stanje infrastrukture i usluga u zaštiti životnoj sredini − pristupačnost cena na nivou korisnika (domaćinstava) koja određuje iznos troškova koji se može nadoknaditi od krajnjih korisnika 5 isto 6 isto 6 Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs − pristupačnost na nacionalnom nivou koja predstavlja procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji Srbija može da izdvoji za projekte u zaštiti životnoj sredini − kapacitet administracije da efikasno uokviri u zakone i zatim u finansijskom smislu isplanira