RUKOMET - Skripta Rukometna igra je popularna u našoj zemlji i sa njom se bavi veliki broj muške i ženske omladine. Usled relativno jednostavne tehnike, a ipak svestranog uticaja na organizam sportista ( sadrži sve prirodne vidove kretnih aktivnosti kao – trčanja, skokove, bacanja, elemente akrobatike...) naročito je pogodan kao nastavni sadržaj fizičkog vaspitanja. Rukomet je dinamična sportska igra u kojoj su prisutni brojni telesni kontakti igrača, velika brzina odvijanja akcija pri čemu se naizmenično smenjuju faze napada i faze odbrane. Svi učesnici igre naizmenično imaju uloge napadača i i igrača odbrane. Vremensko trajanje utakmice je regulisano na osnovu ukupnog trajanja igre, a ne na osnovu efektivnog vremena trajanja. Aktivnosti igrača se sastoje od raznovrsnih promenjljivih kretanja i različitih manipulacija sa loptom, u nameri da se bacanjem lopte na gol postigne pogodak. Jačina opterećenja nije ravnomerna tokom utakmice, već se smenjuju faze maksimalnih i lakših opterećenja ( talasasti karakter operećenja ), a u pravilima igre je dozvoljeno neogranično vršenje zamene igrača u svakom trenutku igre bez najave sudijama. Osim elementarnih kretnih aktivnosti (trčanja ,skakanja, bacanja...), igrači u fazi odbrane vrše kretanja u odbrambenom stavu. Ovo specifično odbrambeno kretanje se vrši velikom brzinom, a najčešće se prelaze rastojanja od dva , tri i jednog metra i nešto ređe od četiri metra. Igrači rukometa moraju da budu sposobni da vrlo brzo pretrčavaju deonice do dvadeset pet metara. Tokom cele utakmice dominiraju kretne aktivnosti koje se izvode brzim tempom, prema tome kao jedan od bitnih činioca uspeha pojavljuje se sposobnost da se učestalo izvode brza kretanja na kratkim rastojanjima, što je zavisno od anaerobnog kapaciteta igrača. Aktivnosti koje su sadržane u rukometnoj igri su takve da njihovom odgovarajućom primenom mogu da se razvijaju kod sportista pre svega brzina učestalosti pokreta brzina pojedinačnog pokreta , izdržljivost u brzini, eksplozivna snaga gornjih i donjih ekstremiteta i okretnost ( koja je povezana sa koordinacijom). Od moralno voljnih karakteristika koje se mogu razvijati rukometom najvažnije su – odvažnost, hrabrost, istrajnost i oštroumnost. Pravilnom primenom rukometa može se regulisati agresivnost učesnika, na taj način što će se ona ispoljiti kroz igru u pozitivnom smislu u okviru pravilima dozvoljenog ponašanja. TAKTIKA RUKOMETNE IGRE Reč taktika je grčkog porekla nastala iz ratne terminologije ( strategija, ratna veština, način vođenja rata, taktika metod borbe koji se primenjljuje za postizanje nekog cilja). Taktika je planski i promišljen pristup s predviđanjem protivnikovih poteza povlačenjem svojih najadekvatnijih koji najčešće utiče na ishod utakmice. Osnovna podela taktike je na Taktika igre u napadu i Taktika igre u odbrani Definicija napada je da je to onaj segment igre u kojoj igrač poseduje loptu, a period u kome protivnik poseduje loptu nazivamo odbranom. U odnosu na broj igrača koji učestvuju u planiranju i izvršenju nekog zadatka razlikujemo, Individualnu ili pojedinačnu taktiku u kojoj pojedinac samostalno vrši neku taktiču zamisao. Grupna taktika u kojoj dva ili više igrača planski deluje i Kolektivna taktika u kojoj su svi igrači odbrane ili napada uključeni u neku plansku ili uvežbanu akciju. NAPAD Osnovni principi napada su, Princip širine, koji govori da napadači budu pravilno raspoređeni kako bi što više raširili odbranu. Princip dubine napada, koji govori da spoljni igrači budu dovoljno udaljeni od odbrane ( 11 – 14 m), kako bi mogli što efikasnije delovati u smisli pravovremenog zabadanja, prolaza , šutiranja bez opasnosti po gubljenje lopte i maksimalno angažovanje odbrambenih igrača. Princip brzog protoka lopte, koji govori da loptu treba brzo dodati saigraču i nastojati ugrožavati protivnika. Princip promene ritma, koji govori da se određene aktivnosti vrše različitom brzinom izvođenja. Individualna taktika napada sastoji se od : - Hvatanja i dodavanja lopte - Šutiranja - Vođenja lopte - Utrčavanja i otkrivanja - Fintiranja ( varke) Grupna taktika napada sastoji se od : -zabadanja - povratne lopte - ukrštanja - odvlačenja - blokada - grupnog kontranapada - kombinacija Kolektivna taktika napada se sastoji od : - Kolektivni kontranapad - Sistem napada sa jednim kružnim napadačem - Sistem napada sa dva kružna napadača - Sistem napada sa jednim kružnim napadačem i postmenom - Sistem igre sa igračem više ili manje u napadu - Sistem igre sa sedam napadača. Napad na organizovanu odbranu U pozicionom napadu svaki igrač ima svoju zonu aktivnosti. Svojim postavljanjem i kretnjama igrač napada treba da angažuje odbrambenog igrača, da se njega oslobodi i postigne gol. Svi igrači moraju ovladati taktičkim specifičnostima za svoja mesta i samim time što su specifičnosti savršenije omogućiće uspešniju realizaciju napada. Napadači moraju biti svestrano pripremljeni da se snalaze na svim pozicijama u napadu jer moderan pristup podrazumeva brojna i brza ukrštanja, odvlačenja i izmene mesta. U toku same igre izmene mesta treba da se vrše po širini, dubini i po dijagonali. Takvom taktikom stvoriće se povoljni uslovi za postizanje gola. Prilikom izmene mesta svaki igrač treba da se pridržava osnovnih principa igre u napadu što znači da na jednu igračku poziciju u napadu ne mogu doći dva napadača, potrebno je izbeći kontakt sa odbrambenim igračem i izbeći prekid napadačke akcije. Igrači sa loptom izvode lažna kretanja, driblaju, izvode blokade, ukrštanja , odvlačenja, vrše dupli pas sa saigračem i sl. Da bi se zadovoljili ovi zahtevi potrebno je da svi igrači poseduju kompletnu tehničku, taktičku i fizičku pripremu. Uz sve prethodne zadatke treba obratiti pažnju na kvalitet protivničke ekipe i prema tome odrediti odgovarajuću strategiju i taktiku da bi se protivnik nadigrao i savladao. U rukometnoj igri postoji više vidova pozicionog napada, - Taktika napada protiv zonske odbrane - Takika napada protiv odbrane čovek na čoveka - Taktika napada na sistem odbrane – presing - Taktika napada u posebnim okolnostima. Napad na sistem odbrane 6 : 0 Kada se govori o odbrani 6 : 0 mora se naglasiti da je ovaj zonski sistem odbrane vrlo zbijen i da pokriva značajan prostor. Ovaj sistem se praksi naziva - plitka zona. Raspored odbrambenih igrača znatno otežava igru krilnih napadača, jer smanjuje prostor za manevar jer se za vreme akcije ispred svakog napadača nalazi odbrambeni igrač, zbog toga se igra napadača svodi na varke i prodore prema golu, i šuteve sa spoljnih pozicija. Napad mora da poseduje i širinu i dubinu. Zalet bekovske linije treba da bude prema golu. Svaki pojedinac treba da bude opasan po protivničku odbranu i težiti da na sebe privuče bar dva odbrambena igrača. Na taj način stvara se višak napadača i pozicija da se ugrozi protivnički gol. Prilikom napada na 6 : 0 , izraziti šuteri dolaze do izražaja. U saradnji sa ostalim napadačima dobijaju povoljne pozicije da da iz skok šuta postignu gol. Posle ukrštanja, odvlačenja, blokada i paravana kružnih napadača često dolazi do ovakvih situacija. Efikasan način nadigravanja ove zone je ugrožavanje gola sa jedne strane da bi se težište i završnica napada brzo prenela na suprotnu stranu. Često se kombinovalo na jednoj strani ( ukrštanja, odvlačenja, blokade ) da bi se privuklo više igrača odbrane na manjem prostoru. Kada se dobije veća gustina odbrane, brzim i preciznim dodavanjem napad se prebacuje na suprotnu stranu. Bek u zaletu prima loptu i napada na razredjeni deo odbrane. U saradnji sa kružnim i krilnim napadačem, lako se stvara pozicija za šut i realizaciju. Kada su drugi i peti igrač odbrane aktivniji i i izlaze na bekove u zaletu, tada bekovska linija treba više da se kreće bez lopte. U saradnji sa kružnim napadačem, u igri dva na dva, treba tražiti rešenja za ugrožavanje protivničkog gola. Napad na sistem odbrane 5 : 1 Zona 5 : 1 se dosta razlikuje od odbrane 6 : 0. U ovoj odbrani se pojavljuje prednji odbrambeni igrač koji ometa prednju bekovsku liniju napadača i ometa dinamičnost i ritam napada. Istovremeno na liniji 6 metara imamo pet igrača i smanjenu gustinu. Ekipa koja je u napadu teži da tog isturenog igrača izbaci iz igre a to se može izvršiti na više načina , - Brzom promenom pravca kretanja igrača koji poseduje loptu - Brzom promenom pravca kretanja igrača bez kopte i otvaranja linije dodavanja - Ukrštanjem dva igrača sa i bez blokade kružnog napadača Posle oslobadjanja od prednjeg igrača, odlučnim napadom na gol i brzim i pravovremenim prenosom lopte, nastavlja se akcija i lako dolazi do prilike za postizanje gola. Odvlačenjem prednjeg igrača na jednu stranu, odbrana na drugij strani gubi gustinu. Brzim dodavanjem težište igre se prebacuje na tu stranu i napada se usaradnji sa saigračima ili čak i individualno. Dobar prednji igrač može zadati velike probleme napadačkoj ekipi. On ne samo što teži da prekida protivničke napade nego preti presecanjem bekovskih dodavanja posle čega se otvara mogućnost kontranapada šansa za lako postizanje gola. Iz tog razloga igrači su oprezniji prilikom dodavanja i traže sigurne linije dodavanja koje su često znatno duže a samim tim mnogo rizičnije zbog mogućnosti osvajanja lopte od strane ekipe koja je u odbrani. Napad na sistem odbrane 3 : 2 : 1 Odbrana 3 : 2 : 1 se primenjuje protiv ekipa koje imaju izuzetne šutere na spoljnim pozicijama sa sposobnošću ugrožavanja gola sa daljine. Da bi ih udaljili što više tri halfa igraju izuzetno duboko. Prednji half igra do 10. Metara a bočni do 9 metara. Zbog ovakve formacije ostaju samo tri igrača na liniji od šest metara. Takva