Nadica Jovanović Simić Mirjana Petrović Lazić Snežana Babac SREDSTVA KOMUNIKACIJE Foča, 2018. Nadica Jovanoviü Simiü Mirjana Petroviü Laziü Snežana Babac SREDSTVA KOMUNIKACIJE Foþa, 2018. Autori: Nadica Jovanoviü Simiü Mirjana Petroviü Laziü Snežana Babac Recenzenti: Vesela Milankov Rade Kosanoviü Izdavaþ: Univerzitet u Istoþnom Sarajevu Medicinski fakultet Foþa Tiraž: 100 primeraka *Ova publikacija je dio Erasmus+ Projekta ABC – Assisting Better Communication 573610 – EPP – 1-2016-1-GE-EPPKA2-CBHE-JP „This project has been funded with support from the European Commission. This publication [communication – Speech and Voice] reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein“ SADRŽAJ PREDGOVOR SLUH .................................................................................................................... 1 UVOD ............................................................................................................. 1 BIOLOŠKE OSNOVE SLUHA ..................................................................... 3 ANATOMIJA ........................................................................................... 3 FIZIOLOGIJA SLUHA .......................................................................... 23 DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA NAGLUVOSTI ..................................... 26 PATOLOGIJA SLUHA ................................................................................ 27 UTICAJ SLUHA NA JEZIýKI RAZVOJ ................................................... 54 GLAS .................................................................................................................. 67 UVOD ........................................................................................................... 67 RAZVOJNE I POLNE KARAKTERISTIKE GLASA ............................... 68 ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA GLASA ..................................................... 71 POREMEûAJI GLASA ............................................................................... 80 GOVOR ............................................................................................................ 107 UVOD ......................................................................................................... 107 EVOLUCIJA GOVORA ............................................................................ 107 ODREĈENJE GOVORA ........................................................................... 108 GOVORNI ŽANROVI ............................................................................... 111 DIHOTOMIJA IZMEĈU GOVORA I JEZIKA ........................................ 112 BIOLOŠKA OSNOVA GOVORA ............................................................ 113 RAZVOJ GOVORA ............................................................................. 115 GOVORNI POREMEûAJI ........................................................................ 118 RAZVOJNI ARTIKULACIONI POREMEûAJI ................................ 118 KRANIOFACIJALNI GOVORNI POREMEûAJI ............................. 125 POREMEûAJI FLUENTNOSTI GOVORA ...................................... 132 JEZIK ............................................................................................................. 167 UVOD ....................................................................................................... 167 TIPIýAN JEZIýKI RAZVOJ ................................................................... 167 POREMEûAJI JEZIKA KOD DECE ...................................................... 173 SPECIFIýNI JEZIýKI POREMEûAJ ............................................... 173 RAZVOJNI FONOLOŠKI POREMEûAJ ......................................... 184 DEýJA AFAZIJA ............................................................................... 192 POREMEûAJI JEZIKA KOD ODRASLIH ............................................. 201 AFAZIJA ............................................................................................. 201 ýITANJE I PISANJE ................................................................................... 217 PROCES ýITANJA .................................................................................. 217 RAZVOJ SPOSOBNOSTI ýITANJA ...................................................... 218 PROCES PISANJA ................................................................................... 220 DISLEKSIJA ............................................................................................. 221 DISGRAFIJA ............................................................................................ 231 TRETMAN DISLEKSIJE I DISGRAFIJE ............................................... 236 LITERATURA .............................................................................................. 239 PREDGOVOR Uprkos þinjenice da postoje razliþite definicije i podele komunikacije, današnji teoretiþari i praktiþari koji se bave komunikacijom i poremeüajima komunikacije saglasni su da se verbalana komunikacija realizuje pomoüu sredstava komunikacije. Pod sredstvima verbalne komunikacije podrazumevaju se : govor, glas, jezik, sluh, þitanje i pisanje. Redosled prethodnog navoÿenja nema neku obavezujuüu loguku, u smislu da redosled nabrajanja oznaþava i hijrerarhijski znaþaj sredstava. Ako bismo insistirali na nekoj logici, onda bi eventualno mogli da kažemo da bi sluh mogao da bude na prvom mestu jer bez intaktnog sluha nema ni razvoja drugih sredstava komunikacije. Suštinski, sredstva komunikacije su dijalektiþki povezana i meÿuzavisna, pa tako bez razvoja sluha i glasa nema ni razvoja govora, bez razvoja govora i jezika nema ni njihovog pojedinaþnog razvoja, a bez razvoja govora i jezika nema ni razvoja pisanja i þitanja. Detaljnije razumevanje svakog sredstva komunikacije pojedinaþno, i njihove meÿusobne sinergije, odluþujuüe je za razumevanje razvoja kao i poremeüaja i patologije komunikacije, utvrÿivanja etiološkog faktora i dijagnostike, ali i za dizajniranje odgovarajuüeg individualnog pristupa u tretmanu kod dece sa smetnjama u razvoju. To je bila i osnovna zamisao prilikom odluke da napišemo ovu monografiju. Takoÿe, smatramo da ne postoji dovoljno literature koja se ne jednom mestu i sa multidisciplinarnog aspekta bavi ovom tematikom. Monografija je koncipirana tako da može da pruži dodatna znanja ne samo studentima razliþitih studijskih programa, nego i struþnjacima razliþitih profila i pomožuüih profesija koji rade neposredno sa ovom decom (specijalnim edukatorima i rehabilitatorima, vaspitaþima, uþiteljima, pedagozima, psiholozima, lekarima), kao i njihovim roditeljima. Verujemo da smo u našoj nameri i uspeli. Autori SLUH UVOD ýulo sluha predstavlja prirodni sistem senzora koji omoguüava percepciju zvuþnih pojava iz okoline. Kod ljudi se taj sistem sastoji od dva uva koja su prostorno odvojena i imaju najboþniji položaj na glavi. Dva uva (binauralni sluh), omoguüavaju: prostorno odreÿivanje izvora zvuka, odakle zvuk dolazi bolje izdvajanje važne informacije iz nepotrebnog šuma, odnosno bolje razumevanje govora u buci Za mnoge ljude jednostrani gubitak sluha ne predstavlja izrazito veliki nedostatak pošto i jedno uvo može zadovoljiti zahteve socijalne komunikacije. ýulo sluha spada u mehanoreceptore, pošto organ sluha reaguje na mehaniþke podražaje zvuþnih talasa. Mehaniþka draž- zvuk se u receptoru transformiše u nervne impulse, koji se sprovode nervnim putevima do kore velikog mozga. ýulo sluha je filogenetski najmlaÿe. Nastalo je od þula za ravnotežu u unutrašnjem uvu kada su kiþmenjaci (vodozemci, gmizavci, ptice i sisari) poþeli živeti u vazdušnoj sredini. Postepeno je þulo sluha dobijalo sve veüi znaþaj, sve do þoveka gde ima kljuþnu ulogu u prilagoÿavanju spoljašnjoj sredini, komunikaciji i formiranju liþnosti. Važnost sluha isticao je još oko 100. godine naše ere grþki filozof Epiktet kada je rekao da je priroda dala þoveku jedan jezik a dva uva, da bi mogao da þuje dva puta više nego što govori. Na znaþaj þula sluha ukazuje þinjenica da je uvo uvek paran organ a da sluh uvek funkcioniše, þak i u snu a vid samo danju i pri svetlosti. Nijedan organ nije tako brižljivo sakriven i zaštiüen u kosti kao uvo. Njegov perceptivni deo (unutrašnje uvo) smešten je duboko u delu slepooþne kosti koja se naziva piramida koja oko njega gradi labirintnu kapsulu (Simonoviü, 1997). Piramida slepooþne kosti je maksimalno približena mozgu, skraüujuüi na taj naþin osetne i nervne puteve što mnogo poveüava efikasnost celog sistema. Ne treba ispustiti iz vida da je þulo za ravnotežu smešteno zajedno sa organom sluha u unutrašnjem uvu. Ovo nije sluþajnost. Na osnovu najmanjeg šuma u prostoru, najneposrednije se odredi pravac i veliþina reakcije tela, bilo za napad, bilo za bekstvo. Veþita opreznost životinja i reakcije za koje je organ ravnoteže odgovoran, više su vezane za sluh nego za vid. 1 Kod ljudi je sluh izgubio mnogo od svoje provobitne oštrine koju nalazimo kod životinja, kod kojih je neophodno uoþavanje i najmanjih zvuþnih pojava u okolini. Kod þoveka je sluh dobio primarnu ulogu u komunikaciji i analizi govora sagovornika uz kontrolu sopstveng izgovora. To je dovoleo do niza promena u funkciji organa sluha. Kod þoveka je sluh manje osetljiv nego kod veüine životinja, ali je zato diskriminacija i najmanjih varijacija zvuka, naroþito u zoni govora veüa (Simonoviü, 1997). Kod ljudi u odnosu na ostala þula, þulo sluha ima veliki znaþaj zbog uloge u razvoju govora, mišljenja, saznajnih procesa, komunikativnih sposobnosti i psihosocijalnom razvoju.