urednik Vesna RADIVOJE PEŠIĆ Pešić redakcija, lektura i korektura Pešić i sinovi OPTUŽUJEM design, layout Dimitri Vladimir ĆUTANJE slog studio Hobit ZAVERA PORICANJA KAKO štampa POMOĆI EVROPI Atelje Sava print plasman i marketing Egy 064/1661754 Copyright All rights reserved Pešić i sinovi (ZAPISI l PREDAVANJA 1982 -l992) Beograd, Dušanova 25 tel/fax: 011/183-666 e- mail: [email protected] PEŠIĆ l SINOVI BEOGRAD 2001. PRODOR U TAMU PRAISTORIJE SISTEM VINČANSKOG PISMA RADIVOJA PEŠIĆA ILI NOVI ORGANON Problemi koje svojim istraživanjima postavlja i teorije koje iz tog otkriva Radivoje Pešić, zalaze u, za nas još nepoznate i delikatne, sfere. On nam je najpre otkrio. sistem "Vinčanskog pisma" (1980) posle osam hiljada godina od njegovog nastanka. Sledio je još jedan (1985), sistem pisma Lepenskog vira, posle deset hiljada godina od njegovog nastanka. Ovo je već bilo dovoljno za vrtoglavicu. Ali nam je profesor Pešić ponudio i univerzalnu genezu pisma. Po njemu, čovek je biološki pismen. On nije najpre crtao predmete radi komunikacije, jer crtež je po Pešiću gotova struktura. Praistorijski čovek je, neopterećene svesti, polazio od elementa. Otud Pešićeva formula: arhetipsko, kreativno, formativno, koje je sadržano u strukturi. Ali, kao što je indijski gramatičar Panini iz IV veka pre Hrista, tragao za nultom fonemom, tako je i profesor Radivoje Pešić obrazložio danas svoje traganje za nultom grafemom. To ga je i dovelo do zaključka da je "u početku bilo slovo", a ne crte (piktogram), hijeroglif ili ideogram. Poput kineskog filosofa Fo Hia koji je otkrio pre tri hiljade godina kinseko pismo na leđima dragona, Radivoje Pešić 5 otkriva pismo na krilima leptira Anomeris Janus iz nivoa na koje nismo navikli. Jer u ovom svetu bez Ekvadora, koje ćemo docnije prepoznati u sistemima nade, u ovom svetu gađenja i otuđenja, bez ljubavi i mnogih arhajskih pisama (vinčanskom, venetskom, verovanja kao da nas navodi na novu religiju. hetitskom, etrurskom, protoindijskom, kiparskom). Posle svega, obogaćenim slatkim zamorom, Otkrićem sistema Vinćanskog pisma Pešić nam zbunjeni, zatečeni u oskudnom znanju, ali utešeni i otkriva skrivene parametre unutrašnje strukture ohrabreni, pitamo se, nije li se to Prinstonska gnoza čestice. A otkrićem pisma Lepenskog vira, čiju ćemo preselila u Evropu, ako je ona uopšte tamo i zaživela morfologiju naći u skoro svim arhajskim sistemima makar i anonimno kako nas je obaveštavao Rejmon pisma, kao da preslikava one kosmičke refleksije Rije. U svakom slučaju, ako se Pešićeva istraživanja i oblika koje ne možemo prihvatiti nikako drukčije teorije mogu bar donekle povezati sa nego kao aksiome. neognosticizmom, onda je to njegova nova dimenzija. Prvi utisak koji ova istraživanja nameću sastoji Ili je to Pešićev novi organon kojim nas je zasuo do se u odvažnosti i visokoj kulturi istraživača. Ali dalja te mere da se još ne možemo pribrali kako bismo ga analiza otkriva čudesne prodore ovog istraživača u shvatili u celini. takozvanu tamu praistorije. On pomera ono istorijske Johana Vaiders-Mirolubof i civilizijsko u veoma duboku prošlost, on menja Aachen geografske , - prostore nastanka ranih tekovina civilizacije, puteve njihovog razvoja i ukrštanja, on nameće nove principe spekulacije i saznanja. I što je takođe značajno, on nam otkriva čudesnu slovensku civilizaciju daleke prošlosti. To je ona civilizacija koja je oduvek bila samo na korak od nas, a mi smo tragali za Vavilonom i Egiptom, Indijom i Kinom. Ono što mi nazivamo mistično u toj civilizaciji, a Pešić to definiše kao idealno jedinstvo, biva za nas danas očaravajuće saznanje suštinskih duhovnih struktura. U svom "Traktatu o pismu" koji je objavio 1986. godine Pešić nas približava svojoj filosofiji, ali samo periferno. Po svoj prilici on to čini svesno da bi pokrenuo sve naše duhovne mehanizme do onih 6 Možda ćeš jednoga dana odoleti vremenu koje nas razdvaja i zaustaviti sve u nekom lepenskom oblutku da pripoveda istoriju naših večeri između prvog slova u trouglu kosmičke moći i spiralnog bila naroda koji još traga za korenima. Devojčice draga pupoljku moje gordosti jedina preostala boginjo mudrosti boginjo ljubavi nebo je pocepano kontinenti se pomeraju svet gori i rađaju se nemoćni bogovi. Putujem ali te ne ostavljam posmatram sasušena stabla i usahle reke sumorno rađanje sunca u velikoj seobi i besmislenom bekstvu. Svet gori svet iščezava u neznanju u bolestima u sveopštom ludilu. A ti Možda ćeš ti jednoga dana ali možda ćeš jer te ne ostavljam jer si druga polovina moje reči kadre da povrati svetlost reči koja je ljubav ali koja je ljubav ali koja je ljubav jedino nasušno spasenje ovog sveta u raspadanju. ZAVERA PORICANJA I. GEOMETRIJA ILI EMPIRIJA Tradicija nas obaveštava da su oblici svuda oko nas. Platon ističe da se znanje o geometrijskim figurama nalazi u samom čoveku u završnom vidu. Stoga preostaje jedino prepoznavanje ili buđenje osećanja za suočavanje sa oblicima. Jer, kako to upozorava Galilej, priroda govori jezikom matematike, a slova tog jezika su krugovi, trouglovi i druge matematičke figure. Stara tradicija je smatrala da praoblike čine: harmonija, ritam, broj i slovo. Atinski akademičari su, takođe, posmatrajući svemir, utvrdili da ga čine četiri elementa: vatra, voda, zemlja, vazduh. Shodno njihovoj spekulaciji, bila su to počela ili slova. Da li je čovek daleke praistorije poznavao znakove geometrije? Tragovi, koje nam je ostavio, potvrđuju da je on bio suočen sa oblicima, da ih je prepoznavao i empirijski osmišljavao. Tragajući najpre za prostorom nastanjivanja, on je evocatio postizao pomoću životinja: one su mu pokazivale mesto pogodno da na njemu podigne svetilište ili stanište što je za njega takođe sveto mesto, ali se pri tom izvoru rukovodio i semantikom konfiguracije prostora. U njoj je nalazio privrženost koja ga je nadahnjivala entuzijazmom za stvaranje svog sveta koji je mogao da ga indentifikuje u svim kosmičkim sferama. 13 Odlučujući se za prostor, kako nam to pokazuje arheološka dokumentacija, praistorijski II. ČOVEK PRAISTORIJE čovek je svakako ucrtao prvu tačku iz koje je poteklo ucrtavanje kruga kako bi se dobile prve konture POZNAVAO JE SLOVO njegove geometrije. Strukture koje su proistekle iz daljeg procesa dobile su tako različite simetrične obrasce. Oni će dovesti do promene, odnosno Ako se suočimo sa najnovijim fundamentalnim preobražaja konfiguracije što ne predstavlja ništa otkrićem nauke da voda poseduje memoriju, sigurno drugo no primarni aspekt prirode. Ovo nalazimo u je da Dunav čuva u sećanju mnoga prohujala staroj kineskoj tradiciji ali i u savremenoj fizici. vremena i civilizacije koje su činile ta vremena. Jer, Tako je, najverovatnije, nastajalo i njegovo Dunav je kroz sva ta, istorijski poznata ili nama još ponavljanje nastanka sveta, njegov centar sveta. Bilo nedokučiva vremena, privlačnošću svoje energije kao je to, u stvari, još jedno njegovo otkriće i definisanje svetim osmišljavanjem opstojanja, ukazivao materin- oblika, odnosno njegove geometrije. sko utočište i domorocima i nametnicima. Ognjišta Ali ne samo izborom prostora i konstruisanjem mnogih civilizacija, nadahnuta tom svetom energijom staništa, već i unutrašnjom arhitekturom tog staništa trajala su na njegovim obalama i svojom duhovnom on je iskazivao svoj smisao i potrebu za simetrijom. snagom obasjavla potonja vremena i svetove. Taj smisao je dalje potvrđen u kreiranju sopstvenih Na njegovim obalama, nicale su i rascvetavale osećanja i doživljavanja sveta. Prirodno je stoga što najranije civilizacije starog kontinenta, te takozvane je u njemu bila probuđena i potreba za prepo- zemlje zalazećeg sunca, ali on je uvek hitao ka znavanjem oblika i njegovim empirijskim osmišlja- istoku, ka izvorištu svetlosti i istine, kao da je vanjem sopstvenim svojim pismom koje nije ništa svetovima jednako ukazivao na mogućnost tog puta. drugo do praoblik azbuke u svemu. Na veoma širokom prostranstvu između Crnog i Jadranskog mora, Karpata i Krita, u periodu neolita, od VI do IV milenijuma pre Hrista, imamo prvu pojavu pisma koje predhodi svim do danas poznatim sistemima pisma. Najbogatiju riznicu te prve pojave otkrivamo na srednjem Podunavlju, na monumentalnom arheološkom lokalitetu Vinca, nedaleko od Beograda, po kome je ovo pismo i dobilo svoj naziv. Ali, Vinča nije i jedini arheološki lokalitet na 14 15 Balkanu, koji današnju civilizaciju suočava sa tako na zaključak da ona nije bila privilegija samo bogatom riznicom pismenosti sveta, koga smo veoma odabranih, već duhovna potreba daleko širih krugova. često smatrali svetom primitivnog duhovnog života. Mnoge civilizacije, koje su se kretale preko Pismenost Vince širi se prostorno i vremenski u prostranstva Balkanskog poluostrva, nisu mogle da ne skoro nezamislivim dimenzijama i svim prirodama podlegnu uticaju ovog duhovnog izraza. One su svoje morfologije, piktografskom, ideogramskom i preuzimale svetost slova kao najdublju svetost oblika slovnom, ono vrši uticaj na razvoj pismenosti iz koga nastaje i u kome opstaje svet čiste svesti, potonjih civilizacija. prilagođavajući se njegovim principima, ili Panonska ravnica, čije južne obale zapljuskuju prilagođavajući njih, svojoj energiji duha. vode očaravajućih tokova. Dunava, predstavlja još Panonski silabarijum je bio dugo u upotrebi jednu riznicu te pismenosti. O tome nam pružaju kao jedini udžbenik pismenosti stare Evrope, ali i kao obilje svedočanstvo arheološki lokaliteti: Starčevo, jedini izvor za silabarijume potonjih evroazijskih Gomolava, Donja Banjevina, Vatin. civilizacija. On nas danas približava vremenima koja Od mlađeg kamenog doba koje