Fondacija Konrad Adenauer u saradnji sa Centrom za demokratiju Biblioteka: KAS POLITIKA (NE)DEMokRatsko redizajniranje politiČkih paRtiJA U SRbiJI BEOGRAD, 2013. Konrad-Adenauer-Stiftung izdaVaČ: Fondacija Konrad Adenauer za izdaVaČa: Henri Bohnet UREDNICI: Zoran Stojiljković Gordana Pilipović Dušan Spasojević LEKTURA I KOREKTURA: Jelena Nešić PRE-PRESS: Teovid, Beograd ŠTAMPA: Štamparija Topalović, Valjevo tiraŽ: 1000 © 2013 Fondacija Konrad Adenauer Beograd autorski tekst objavljen u ovoj knjizi izdavač objavljuje u obliku u kome ga je dostavio autor i ne snosi odgovornost za objavljeni sadržaj. Sva prava zadržana. Doštampavanje u celosti kao i u segmentima samo uz dozvolu izdavača. SADRŽAJ 5 | Teorijsko-metodološki okvir za izučavanje stranačkih programa i unutar-stranačke demokratije u Srbiji PARLAMENTARNE STRANKE 25 | Demokratska stranka [DS] 71 | Demokratska stranka Srbije [DSS] 107 | Jedinstvena Srbija [JS] 129 | Liberalno demokratska partija [LDP] 165 | Liga socijaldemokrata Vojvodine [LSV] 185 | Nova Srbija [NS] 199 | partija udruzenih penzionera Srbije [pUpS] 217 | Socijaldemokratska partija [SDP] 237 | Socijaldemokratska unija [SDU] 249 | Socijalisticka partija Srbije [SPS] 277 | Srpska napredna stranka [SNS] 311 | Srpski pokret obnove [SPO] 3 329 | Stranke nacionalnih manjina 359 | Ujedinjeni regioni Srbije [URS] VANPARLAMENTARNE STRANKE 395 | Nova stranka [NS] 409 | Pokret Dveri 419 | Srpska radikalna stranka [SRS] 441 | Programske pozicije i unutarstranački odnosi stranaka u Srbiji nakon izbora 2012. 463 | O autorima 4 zoran Stojiljković dušan Spasojević Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu TEORIJsko-MEtoDološKI OKVIR za izUČaVanje StranaČkih programa i UnUtarStranaČke DEMOKRatiJE U SRBIJI političke partije / stranke u Srbiji su, pre svega zahvaljujući svom presudnom uticaju i moći, predmet brojnih studija i analiza. te analize su, čak i kada su ozbiljno teorijski i empi- rijski utemeljene ili tek načelne i problemske ili pak parcijalne lišene jedinstvene metodologije i komparativnog okvira. Zbog toga smo, nakon izvršene analize izborne ponude na parla- mentarnim izborima u Srbiji 2012. (videti Stojiljković et al., Javne politike u izbornoj ponudi, 2012), odlučili da sprovedemo istraživanje koje će se baviti programskim i organizacionim do- kumentima koji određuju rad stranaka u Srbiji. kao i prilikom prethodnog istraživanja, i ovoga puta smo dobili neophodnu pomoć i podršku od Fondacije konrad adenauer. takođe, želeli smo da ovoga puta povećamo edukativni karak- ter projekta i da omogućimo studentima osnovnih i master stu- dija na Fakultetu političkih nauka da pod našim mentorstvom 5 napišu i objave svoje prve akademske tekstove. Poseban iza- zov predstavljalo je održavanje ravnoteže između potrebe da zadržimo zajedničku metodologiju i da omogućimo mlađim kolegama da u analizi iskažu svoje posebne preference, ideje i pristupe. kao što je običaj u ovakvim situacijama, sve zasluge pripadaju autorima, dok se greške beleže na račun mentora. TEORIJsko MEtoDološki okviR – PROGRAMski PRofili stRanaka kada je reč o programskim dokumentima, kao i u ranijim istra- živanjima oslonili smo se se na osnovnu matricu Comparative menifesto project-a koga godinama vode Klingeman (Klinge- mann), Volkens i Badž (Budge), a koja se zasniva na sedam osnovnih policy oblasti (spoljna politika, sloboda i demokra- tija, politički sistem, ekonomija, blagostanje i kvalitet života, struktura društva i društveno grupisanje).1 ipak, imajući u vidu dosadašnja znanja i nalaze o partijskoj sceni Srbije, ovaj me- todološki okvir je prilagođen i stavljen u tranzicioni kontekst. 1 Jedinice kodiranja i analize su bile: i država i politički sistem 1) političke institucije i odgovornost vlasti (organizacija i podela i kontrola vlasti); 2) vladavina prava i reforma pravosuđa; 3) regionalizacija, decen- tralizacija i lokalna vlast; 4) nacija, nacionalni (i konfesionalni) identiteti i međunacionalni odnosi; 5) bezbednosne strategije i reforma i civilna kontrola vojske i policije; 6) međunarodni odnosi, regionalna saradnja i eU integraci- je; 7) borba protiv korupcije i organizovanog kriminala; 8) partijski i izborni sistem i 9) civilno društvo i demokratija. II Ekonomski sistem i politika 1) interpretacija uzroka i načina prevazilaženja krize: eksterni i nacionalni okvir; 2) ekonomsko-socijalne funkcije države (indikator: prihodna i rashodna dimenzija budžeta); 3) država kao poslodavac i naručilac (javne nabavke, privatizacija); 4) globalna i sektorske razvojne strategije i politike; 5) održivi razvoj: ekonomija i ekologija i 6) socijalno preduzetništvo. III Socijalni sistemi i politike 1) socijalna politika i socijalne službe i osiguranje; 2) siromaštvo i socijalna kohezija; 3) rad, zapošljavanje i socijalni dijalog; 4) rodna ravnopravnost i antidiskriminativne politike; 5) mladi; 6) penzije i stara lica; 7) obrazovanje i nauka; 8) zdravstvo i 9) kultura i mediji (indikatori: tradicionalne – [post]mo- derne vrednosti, javni servis i interes – tržišna valorizacija 6 metodološka kontekstualizacija podrazumeva nekoliko osnovnih i međusobno povezanih napomena. prva se tiče stepena institu- cionalizacije partijskog sistema, a druga ideološke profilisanosti partija. treća napomena tiče se trendova koji su zajednički za stare i nove demokratije, a zasnovani su na ideji deideologi- zacije partija i sve većem uticaju tzv. sveobuhvatnih taktika. pod institucionalizacijom partijskih sistema mejnvoring podra- zumeva „da akteri imaju jasna i dugoročna očekivanja kada je reč o ponašanju drugih aktera, a stoga i o osnovnim okvirima i pravilima partijske kompeticije i ponašanja. U institucionalizo- vanim partijskim sistemima postoji trajnost najvažnijih partija i njihovog ponašanja.“ (mainwarring, 2001: 187). tabela 1: Idealtipske osobine snažno i slabo institucionalizovanih partijskih sistema Snažno Slabo institucionalizovani institucionalizovani sistemi sistemi Stabilnost oblika Veoma stabilno. Glavne Veliko prelivanje glasova. međupartijske partije ostaju na sceni neke partije doživljavaju kompeticije decenijama. Prelivanje iznenadne padove, dok glasova je retko. druge imaju iznenadna poboljšanja izbornih rezultata. Ukorenjenost partije su snažno Partije su slabo partija u društvu ukorenjene u društvu. ukorenjene u društvu. Većina građana dugoročno Samo jedan manji deo glasa za istu partiju građana stalno glasa i glasa zbog partije. za istu partiju. Umesto Organizovani interesi su toga, građani glasaju za povezani sa partijama. pojedinačne kandidate ili, ukoliko glasaju za partije, menjaju onu za koju glasaju. Legitimnost Partije i izbori imaju mnogo građana i partija i izbora neosporan legitimitet. grupa dovodi u pitanje partije su viđene kao legitimitet izbora i partija. neophodna i poželjna značajan procenat demokratska institucija. građana veruje da partije nisu poželjne ni neophodne. 7 Partijska partije imaju značajne Partije imaju malo organizacija materijalne i ljudske resursa. One su resurse. Partijski kreacija lidera i lideru procesi su veoma su i na raspolaganju. institucionalizovani. Lideri Unutarpartijski procesi partija, iako značajni, nisu institucionalizovani. ne zasenjuju partije. izvor: mainwaring, (2001: 186) pojednostavljeno govoreći, pod institucionalizacijom podra- zumevamo „ukorenjivanje“ partija u društvo, odnosno proces tokom kojeg se razvijaju interesno zasnovane veze između društva i političkih partija. Stojiljković (2008: 211) ukazuje da je institucionalizacija povezana sa partijskom identifikacijom i da se merenjem ove dimenzije može saznati stav birača o kredibilnosti partija i samog izbornog procesa, kao i da „veli- ke i brze oscilacije u podršci pojedinim partijama, nestajanje pojedinih i pojava novih partija, odnosno nestabilna i plitka partijska identifikacija upućuju jasnu poruku o nedovoljno uko- renjenom, stabilnom i institucionalizovanom partijskom siste- mu“. Već na osnovu uvida u kriterijume institucionalizacije je očigledno da se partijski sistem Srbije ne može smatrati uko- renjenim i stabilnim. I površan pogled na zbivanja pre i posla izbora 2012. pokazuju da se sistem i dalje nalazi u previranju i konsolidaciji, što i nije neočekivano imajući u vidu da rouz i Maki (prema Goati, 2004: 186) smatraju da se o instituciona- lizaciji može govoriti tek nakon četiri izborna ciklusa. Ukoliko izbore brojimo od uvođenja minimalne izborne demokratije tj. od parlamentarnih izbora 2001. onda bi o institucionalizaciji mogli da sudimo tek nakon narednih izbora. Slična situacija je kada govorimo o ideološkoj profilisanosti partija. komparativne studije razvoja partijskih sistema u istočnoj evropi ukazuju da se profilizacija partija dešava u re- lativno sličnom procesu koji obuhvata fazu grupisanja opozicije protiv autoritarne vlasti i formiranje velikih i širokih koalicija, a da zatim nastupa ideološka podela unutar opozicionih grupa nakon njihovog dolaska na vlast. tek nakon toga ulazimo u 8 proces institucionalizacije partijskog sistema i dolazimo do mogućnosti da se partije ideološki profilišu (detaljnije o ovome u Spasojević, 2009). ova profilizacija najčešće prati prelazak sa pitanja identiteta koji obeležavaju prve godine tranzicije ka interesnim i ekonomskim temama (elster, offe and preuss, 1998). U slučaju Srbije ovaj prelaz je dodatno otežan pitanjima jugoslovenskog nasleđa, pre svega budućim statusom kosova i metohije i pitanjem saradnje sa haškim tribunalom, što omo- gućava strankama starog režima da igraju značajniju ulogu bez prethodne minimalne unutrašnje i programske reforme. pored ovoga, postkomunističke