Музеји 5 (н. с.) 2017. MUSEUMS No. 5 (n. s.) Editor in chief: Drago Njegovan, Ph.D. Editorial board: Dušica Bojić, Ph.D., chair EB, Marina Vlaisavljević, Čedomir Janičić, Gordana Karović, M.A. Miloš Matić, Ph.D. Vuk Obradović Secretary: Aleksandra Momčilović Jovanović UDC 069 ISSN 1821-0694 = Музеји BELGRADE 2017 МУЗЕЈИ Бр. 5 (н. с.) Главни и ооворни уреник: др Драго Његован Уређивачки оор: др Душица Бојић, председница УО, Марина Влаисављевић, Чедомир Јаничић, мр Гордана Каровић, др Милош Матић, Вук Орадовић Секре ар Уређивачко оора: Александра Момчиловић Јовановић УДК 069 ISSN 1821-0694 = Музеји БЕОГРАД 2017. Изавач: МУЗЕЈСКО ДРУШТВО СРБИЈЕ Београд, Трг Репулике 1а [email protected] [email protected] www.mdsrbija.org За изавача: др Драго Његован, председник МДС-а Лек ор и корек ор: мр Лидија Мустеданагић Прево на енлески: мр Тијана Станковић-Пештерац Корице: Александар Козлица Ш ама: Magyar Szó KFT, Нови Сад Тираж: 300 примерака Припрема и ојављивање часописа финансирано средствима Министарства за културу и информисање Репулике Срије CIP - Каталогизација у пуликацији Народна илиотека Срије, Београд 069 МУЗЕЈИ = Museums / главни и одговорни уредник Драго Његован 1948, р. 1-1965, р. 18 ; н.с., 2008, р. 1- . - Београд : Музејско друштво Срије, 1948-1965; 2008- (Нови Сад : Magyar Szó KFT). - 24 cm Повремено ISSN 1821-0694 = Музеји COBISS.SR-ID 51173132 Садржај Уводна реч (Д. Његован) ................................................................................................ 7 АРХЕОЛОГИЈА Љуиша Васиљевић Ан ичка археолошка зирка Нароно музеја Крушевац и сазнања о ан ичкој рошлос и крушевачко краја ........................................................... 9 ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ Жана Гвозденовић Музејски с анари или с анари за музеје – уорочни нереализовани ројек ........................................................................ 23 Мила Ј. Гајић, Јелена П. Пераћ Преме и римењене уме нос и: римери с анаризације ..................... 31 Милена Врашки Заш о с анари? Сликарс во, ило с анар ......................................... 41 Драгана Ковачић Музеолошка ораа ш амане рафике ............................................................. 47 Чедомир Н. Јаничић Освр на законске реос авке у ос ављању с анара – криза кри еријума? ................................................................................................. 57 ЕТНОЛОГИЈА Гордана В. Пајић Презен ација е нолошке зирке Нароно музеја Ваљево у заш ићеним руралним целинама – У ицај иеолоије ............................... 71 Живка М. Ромелић Оевни реме и као симол јене енерације – Из е нолошке зирке Нароно музеја Крушевац ............................................. 83 5 Братислава Идвореан-Стефановић Преме и раиционалне кул уре и савременос и у музеолошком кон екс у – Иеја за ројека е нолошке раионице МДС ........................ 99 Ивана Љ. Јовановић-Гудурић Е норафска музеолоија р Миленка С. Филиовића .................................. 109 Весна С. Недељковић-Ангеловска Е нолошка музеолоија ак уелне сваконевице ............................................. 123 Ирена О. Молнар „Rave“ као нема еријално кул урно наслеђе Срије – Изазови за нову музеализацију ............................................................................ 133 Љиљана Л. Трифуновић Случај јено кус оса ............................................................................................ 149 МУЗЕОЛОГИЈА Милица Д. Карапанџић Пример оре раксе: ројека Вир уелни музеј ........................................... 163 Сања Миленковић-Пађен Музеји у Војвоини – с ање, моућнос и, ерсек иве на основу мул иисцилинарно ис раживања ............................................. 169 Klaudio Cetina Uloga kreativnog direktora u strateškom programiranju muzejskih projekata – Predavanje održano članovima Muzejskog društva Srbije u Etnografskom muzeju u Beogradu, 12. prosinac 2016. .................................... 193 ПРИКАЗ Мср Никола Миликић Изложа о Михајлу Пуину у Ис оријском музеју Срије ............................ 223 6 Уводна реч Музејско друштво Срије петим ројем нове серије часописа Музеји пред- ставља само део стручних прегнућа својих секција и чланова. То наравно, није потпуна слика, не само стручног рада чланова МДС, већ ни музеја у Срији. Њу је могуће сагледати када исмо имали преглед свих часописа у Срији, од којих су неки са дужом, а неки са краћом традицијом, од којих неки излазе ре- довно, а неки повремено. Ево теме и за следећи рој часописа Музеји. У овом роју доносимо један чланак из археологије. Реч је о прилогу др Љу- ише Б. Васиљевића о античкој археолошкој зирци Народног музеја у Кру- шевцу. Први лок у овом роју представљају реферати са стручног скупа Секције историчара уметности МДС под насловом Мера за меру, који је одржан у Гале- рији Матице српске у Новом Саду 29. 11. 2016. године. Иако је на скупу ило више излагања, пристигло нам је пет прилога. Реч је о прилозима Жане Гвозде- новић из Музеја савремене уметности у Београду, Миле Гајић и Јелене Перић из Музеја примењене уметности у Београду, Милене Врашки из Галерије Матице српске у Новом Саду, Драгане Ковачић из Народног музеја у Београду и Чедо- мира Јаничића из Градског музеја у Сомору. Други лок представљају прилози чланова Етнолошке секције МДС, која је свој стручни скуп под насловом Музејска е норафија и савремена кул ура одржала у Музеју на отвореном Старо село у Сирогојну, 5–7. 10. 2016. године. Поред шест прилога са тог скупа (Гордане Пајић из Народног музеја Ваљево, Живке Ромелић, музејске саветнице Народног музеја из Крушевца у пензији, Братиславе Идвореан-Стефановић, музејске савтенице Музеја Војводие у пен- зији, Иване Јовановић-Гудурић и Весне Недељковић-Ангеловске из Музеја гра- да Новог Сада, Ирене Молнар, приправнице Етнографског музеја у Београду), ојављујемо и прилог Љиљане Трифуновић из Музеја Војводине у Новом Саду, који нашом грешком није штампан у претходном роју часописа Музеји. Као посене прилоге ојављујемо краћи чланак Милице Карапанџић из На- родног музеја у Нишу у прекограничној сарадњи музеја из Срије и Бугарске, у Нишу и Пернику, на реализацији заједничког виртуелног музеја, као и прилог Сање Миленковић-Пађен, незапосленог кустоса из Новог Сада о стању музеја у Војводини. Овде доносимо и предавање познатог ријечког и италијанског музеолога Клаудија Цетине, које је одржано у Етнографском музеју у Београду, а у орга- низацији музеја домаћина и Музејског друштва Срије, 12. 12. 2016. године. 7 На крају је приказ изложе Историјског музеја Срије у Београду о Михајлу Пупину, која је поставила нове, више стандарде у коришћењу савремених тех- нологија у презентацији културног наслеђа за све музеје у Срији. Било је још поставки у Срији, које у разним аспектима музејске презен- тације могу да представљају примере доре праксе. Да ли ће то ити презен- товано и на странама часописа Музеји, зависи само од посвећених и струч- них сарадника. Схватите ову реченицу и као позив за сарадњу, јер, што се тиче МДС, нема разлога да часопис Музеји не излази редовно, за сада једанпут у две године, а у перспективи – једном годишње. Д. Њеован 8 UDC 069 (497.11 Kruševac):904 ”652” Др Љуиша Б. Васиљевић музејски саветник Народни музеј Крушевац [email protected] АНТИЧКА АРХЕОЛОШКА ЗБИРКА НАРОДНОГ МУЗЕЈА КРУШЕВАЦ И САЗНАЊА О АНТИЧКОЈ ПРОШЛОСТИ КРУШЕВАЧКОГ КРАЈА Апстракт: Проучавање античке прошлости крушевачког краја у великој мери је повезано са формирањем и развојем античке археолошке зирке Народног музеја Крушевац. У оквиру зирке налазе се вотивни споме- ници, ронзане фигурине, рељефи од камена, теракоте и олова, фиуле, накит, оруђе, оружје, керамика... Интерпретација доијених налаза, у коминацији са историјским изворимa и теренским истраживањима, от- крива основну слику о крушевачком крају током римске епохе. Кључне речи: археолошки налази, антика, античка археолошка зирка, Народни музеј Крушевац, експонати, интерпретација. Почев од свог оснивања, Народни музеј Крушевац авио се и чувањем и заштитом покретних археолошких налаза, међу којима су се налазили и арте- факти из античког периода. Од 1992. године античка археолошка зирка се у потпуности формира и посена пажња се посвећује проучавању прошлости крушевачког краја током римске епохе (Васиљевић 2007: 121 ̶ 137). Античку зирку до сада су дужили археолози Душан Рашковић (1992 ̶ 2013) и аутор овог текста (од 2013). Интерпретација археолошких налаза (покретних и непокретних) из римског доа, коминована са оскудним, али незаоилазним, историјским подацима, до- вела је до стварања основне слике о крушевачком крају у античком периоду. 9 Музеји 5, 2017. Бронзана фигурина Римљанина одевеног у тогу, локалитет Лазарев град, Крушевац (фото: Петар Ћеранић) О античкој прошлости крушевачког краја сведоче налази доијени при- ликом систематских истраживања, али и случајних открића. Констатовано је постојање насеља, могуће и утврђених, чије корене понекад налазимо и у рани- јим епохама. Од појединачних налаза из предримског периода посену пажњу привлаче ронзани ратнички шлем из Трстеника, датован на почетак V века пре нове ере (Garašanin 1957: 42; Popović Lj. et al. 1969: 69, kat. br. 69) и драхме Филипа I и Александра Великог, пронађене на више локалитета у ширем кру- шевачком окружју (Рашковић 2014: 31 ̶ 42) Поменути налази сведоче о везама простора Поморавља са грчко-егејским светом у време његовог највећег процвата. О војним активностима спровођеним током IV до I века пре нове ере сведочи и откриће четрнаест келтских коњанич- ких опрема пронађених у оквиру утврђења на Великом Ветрену, највишем врху 10 Љ. Васиљевић, Ан ичка археолошка зирка Нароно музеја Крушевац..