ŠTA STARIJE ŽENE STARIJE ŠTA (NE) Priredila Margareta Bašaragin Margareta Priredila MOGU U SRBIJI DANAS MOGU isbn 9788671881999 STAROST I ROD U VREMENU I PROSTORU Šta starije žene (ne) mogu u Srbiji danas Udruženje „Ženske studije i istraživanja” www.zenskestudije.org.rs Futura publikacije www.neusatz.rs [email protected] Šta starije žene (ne) mogu u Srbiji danas 1 Starost i rod u vremenu i prostoru: šta starije žene (ne) mogu u Srbiji danas? Uredila: Margareta Bašaragin Izdaju: Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije Za izdavače: Svenka Savić Recenzije: Vera Vasić, Smiljana Milinkov Lektura i korektura: Nataša Belić Prevod na engleski jezik: Vesna Gerić Prelom, dizajn i naslovna stranica: Relja Dražić Umetničke fotografi je u knjizi akademske slikarke Jelene Bulajić prema odbiru Sanje Kojić Mladenov, kustoskinje Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; ostale fotogra- fi je lična arhiva i dokumentacija ŽSI. Štampa: Futura. d.o.o. maj 2021. „Objavljivanje ove publikacije podržala je Ekumenska inicijativa žena iz Omiša, Hrvatska. Pisani tekstovi objavljeni u publikaciji odražavaju isključivo stavove njihovih autora/-ica i ne predstavljaju nužno i službene stavove Ekumenske inicijative žena.” „Ekumenska inicijativa žena (EIŽ) hrvatska je neprofi tna organizacija koja kroz svoj pro- gram dodjele fi nancijskih potpora podržava projekte i razvoj bazičnih organizacija kojima upravljaju žene, te teologinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji. EIŽ je posvećena osnaživanju uloge žene u jačanju civilnog i međureligij- skog dijaloga, te potencijala vjere kao pozitivnog faktora socijalne promjene kroz izgradnju mira i pomirenja. S obzirom na svoj regionalni profi l, EIŽ osigurava aktivisticama iz svoje mreže mogućnost susreta, te razmjenu iskustava s ciljem veće vidljivosti njihova rada i veće mogućnosti za pristup resursima.” CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 305-055.2-053.9(497.11)(082) COBISS.SR-ID 38856713 STAROST I ROD U VREMENU I PROSTORU Šta starije žene (ne) mogu u Srbiji danas? Uredila Margareta Bašaragin Novi Sad, 2021. ZAHVALNICA Zahvaljujem Ekumenskoj inicijativi žena iz Omiša na finansijskoj podršci za projekat Šta žene og 65+ (ne) mogu u Srbiji danas, realizovan tokom 2020. i 2021. godine u Udruženju „Ženske studije i istraživanja”; Organi- zaciji za podršku ženama s invaliditetom „…Iz Kruga – Vojvodina“, Novi Sad (posebno Svetlani Timotić) i Ženama u crnom, Beograd (posebno Sta- ši Zajović i Milošu Uroševiću); zatim Berenji Ester iz Gradske biblioteke Subotica i Milošu Pankovu iz Gradske biblioteke u Novom Sadu; svim že- nama koje su učestvovale u istraživanju putem onlajn upitnika i svim au- torkama tekstova u knjizi, posebno umetnici Jeleni Bulajić čije fotografije objavljujemo u ovoj knjizi. Margareta Bašaragin SADRŽAJ Predgovor // 11 Eva D. Bahovec: Bovoar, Drugi pol i Starost // 21 Svenka Savić: Jezik i starost u interakciji // 33 Margareta Bašaragin: „Ne brini, godine su smo broj” – ejdžizam i seksi- zam u medijskom diskursu: TV reklame i antiejdž novinski oglasi // 57 Sanja Kojić Mladenov: Prikazi starijih žena u vizuelnoj umetnosti // 83 Staša Zajović: Solidarnost u doba korone // 105 Tatjana Radojević: Šta žene od 65+ (ne) mogu u Srbiji danas? − istraživanje na osnovu upitnika //129 Margareta Bašaragin: Moja baka // 157 Komentarisana literatura o starosti i starenju // 200 Termini korišćeni u knjizi // Zaključak // 205 Citirana literatura // 207 Prilozi // 217 Summary // 248 Biografije autorki // 250 Prof. dr Slobodanki Markov u čast Slobodanka Markov (Gola Glava, Srbija, 1945) je, pored svoje uspešne akademske karijere na Univerzitetu u Novom Sadu, nalazila vremena za aktivizam u alternativnom interdisciplinarnom programu u Udruženju „Ženske studije i istraživanja”. Brojnim aktivnostima u Udruženju afirmi- sala je svoje znanje iz predmeta koji predaje (Sociologija), obogaćeno zna- njima iz ženskih i rodnih studija. Neobičan je razvojni put Slobodanke Markov. Nakon osnovnog i sred- njeg obrazovanja u Valjevu, studirala je na Katedri za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirala je 1969, magi- strirala 1977, a diplomu doktora nauka stekla je 1990. godine na Fakultetu političkih nauka, odbranivši doktorsku tezu pod naslovom „Kvalifikaciona struktura aktivnog stanovništva i društvena pokretljivost u Jugoslaviji“. Prvo radno iskustvo stiče u Valjevskoj gimnaziji gde predaje sociolo- giju srednjoškolcima, a nakon dve godine bogatog pedagoškog iskustva, prelazi u Novi Sad, u Stručnu službu Pokrajinske konferencije Socijalistič- kog saveza (1974). Na tom radnom mestu radi sve do prelaska u akadem- sku zajednicu − na Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu (predaje Sociologiju i Sociologiju obrazovanja). Nakon nekoliko de- cenija uspešnog pedagoškog i istraživačkog rada, odlazi u penziju u zvanju redovne profesorke 2012. godine. 7 Iako je volela pedagoški rad s mladima, njen osnovni dar je bio i jeste istraživanje. Odlučivala se za istraživanje aktuelnih tema u društvu i, ono što je važno za njen istraživački rad, uvek je birala da radi u istraživačkom timu sa mladima. Obrazovala je i motivisala mnoge mlade ljude da se pri- ključe istraživanju „njenih” tema iz obrazovanja, pitanja roda, socijalne kulture i dr. Bila je prva koja je skrenula pažnju na važnost sistematskog istraživanja staračke populacije i roda u našem društvu. Kao dugogodišnja članica Saveta Udruženja „Ženske studije i istraživanja” (od 1997) i jed- na od osnivačica (2003) i koordinatorki (2008−2010) Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja (ACIMSI), Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu imala je priliku da svoje znanje prenese polaznicima tokom nastavnog procesa − predavanja obaveznih predmeta: Metodologija rodnih istraživanja (kasnije Istraživač- ke metode u studijama roda) i Uvod u studije roda, zatim izbornih pred- meta: Politika i žene, Ekonomska uloga žene u modernom društvu i Rodne odrednice starenja: uvod u ejdžizam. Za podsticanje ravnopravnosti polova dobila je Priznanje Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Autonomne Pokrajine Vojvodine (2009). Iskustvo u nastavi i istraživanju dragoceno je i neotuđivo blago Slobo- danke Markov. Na pitanje − Šta Vam znači Priznanje?, Slobodanka Markov objašnjava: Najpre da kažem da sam se istinski obradovala ovoj nagradi, jer je to jedina nagrada za doprinos žena i muškaraca razvijanju rodne ravno- pravnosti u nas, koju dodeljuje državni organ. Nagradu doživljavam kao priznanje mom pedagoškom radu sa studentkinjama u Centru za rodne studije, ali i istraživanju raznih dimenzija društvene (ne)ravnopravnosti žena i društvenog položaja žena iz raznih društvenih grupa i sredina. Mo- dernim sociološkim rečnikom rečeno, i moja uloga i uloga mojih koleginica sa Univerziteta, bila je podrivajuća u odnosu na uvrežena shvatanja, ili kako bi profesorka Svenka Savić rekla, dekonstrukcija rodnih stereotipa. Ali, i konstrukcija, rad na razvijanju novih rodnih odnosa. Put da se po- kaže kakvi su stvarni muško–ženski odnosi nije bio lak, i sigurno ima još dosta na tom putu da se uradi. Kao što sam već naznačila, i u izgradnje veće rodne ravnopravnosti ima još uvek puno prepreka i izazova. Iako se ova nagrada dodeljuje za lični angažman, shvatam je i kao priznanje širem feminističkom krugu žena u Novom Sadu, kome i sama pripadam, koje su svojim akademskim postignućima, profesionalnim znanjima i aktivizmom učinile da Novi Sad i Vojvodina imaju jednu od vodećih uloga u oblastima organizovanja, osnaživanja i edukacije žena iz oblasti rodne ravnopravnosti. 8 Na kraju, smatram važnim da podsetim da ženski rad nije u dugom istorijskom periodu bio predmet društvenog vrednovanja, nije ulazio u krug poslova koji su smatrani značajnim za zajednicu i kao takvi su osta- jali u zatvorenom krugu porodice i domaćinstva. Pripadam generacijama žena koje su imale sreću da budu učesnice u procesima masovnog školova- nja i zapošljavanja žena, i po toj osnovi i nagrađivanja našeg rada. Zato ovu nagradu doživljavam i kao deo ostvarenja mojih mladalačkih ideala, među kojima, pored ideala socijalne pravde, rodna ravnopravnost zauzi- ma najviše mesto. (Iz intervjua objavljenog u knjizi S. Savić i dr. (2008), Profesorke univer- ziteta u Novom Sadu: životne priče, 315). Slobodanka Markov je prva, kao novinu, u program alternativan aka- demskom − ženskim studijama − uvela pitanja roda i starenja/starosti. Mogli bismo taj njen doprinos podeliti u četiri osnovne faze: 1. faza kada je sakupljala svoje znanje i određivala se teorijski, odabravši pristup iz učenja Simon de Bovoar1; 2. faza kada je to svoje znanje primenila u jed- nom istraživanju u Srbiji (2006)2, 3. faza kada je uvela u akademski master program na ACIMSI Centru za rodne studije izborni kurs Rodne odred- nice starenja: uvod u ejdžizam (Prilog 1.1)3 i 4. faza kada su studentkinje stekle diplomu upravo iz teme o starenju (Tatjana Radojević) na ACIMSI Centru. Na osnovu njenog iskustva i njenog upitnika nastavile smo ovo istraživanje o kojem u knjizi saopštavamo. Ono što još ostaje da se uradi jeste udžbenik za izborni kurs o ejdižmu koji je koncipirala profesorka S. Markov.4 Svenka Savić 1 Godine 2001. Slobodanka Markov boravi mesec dana na studijskom putovanju u Čikagu, kao gošća Centra za starije osobe IV Prezbiterijanske crkve, a u okviru saradnje ovog Cen- tra sa Udruženjem „Ženske studije i istraživanja” u Novom Sadu (Prilog 1.2). 2 Markov, Slobodanka