ZAVOD INSTITUTE ZA ZA[TITU FOR NATURE PRIRODE CONSERVATION SRBIJE OF SERBIA ZA[TITA PRIRODE 57/1–2 PROTECTION OF NATURE 57/1–2 YUISSN–0514–5899 UDK:502/504 Beograd/Belgrade 2007 ^ASOPIS ZAVODA ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE JOURNAL OF THE INSTITUTE FOR NATURE CONSERVATION OF SERBIA 11070 Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 91 21000 Novi Sad, Radni~ka 20 18000 Ni{, Vo`dova 14 E-mail: [email protected] Za izdava~a/For Publisher dr Lidija Amixi} Redakcioni odbor/Editorial board Akademik Stevan Karamata dr William Wimbledon, Velika Britanija dr Jan ^erovsky, ^e{ka prof. dr Milutin Qe{evi} prof. dr Vladimir Stevanovi} dr Milan Bursa} dr Lidija Amixi} dr Du{an Mijovi} dr Biqana Pawkovi} mr Sr|an Belij, sekretar Glavni urednik/Chif Editor dr Milan Bursa} Tehni~ki urednik/Technical editor Sne`ana Korolija Fotografija na koricama/Photo on cover Trojanella serbica Karaman, 2005 — endemi~ni kosac (Stara pl., selo Rsovci, jama Bela propast), foto I. Karaman Priprema za {tampu/Prepres Davor Pal~i} [email protected] [tampa/Print HELETA d.o.o. Ju`ni bulevar 5, Beograd Tira`/Press 800 SADR@AJ / CONTENTS IN MEMORIAM: Dr Neboj{a Proti} 1949–2004. .......................... 5 Slobodan Markovi}, Mla|en Jovanovi}, Eric Oches, Nikola Kosti}, Tivadar Gaudenyi, Tin Luki} LESNO-PALEOZEMQI[NE SEKVENCE POVR[INSKOG KOPA IGM œRUMAŒ U RUMI THE LOESS-PALEOSOL SEQUENCE AT RUMA BRICKYARD (VOJVODINA, SERBIA)............................................................................ 7 Sr|an Belij, Vladan Duci}, Milan Radovanovi}, Bo{ko Milovanovi} KLIMATSKO REJONIRAWE I POLO@AJ GORWE [UMSKE GRANICE NA STA- ROJ PLANINI CLIMATE ZONING AND POSITION OF THE UPPER FOREST LIMIT ON THE MT. STARA PLANINA ................................................................... 21 Du{an Gavrilovi}, Nedeqko Kova~ev GEOMORFOLO[KO-HIDROLO[KI SPOMENIK PRIRODE œBIGRENA AKU- MULACIJA BELI IZVORACŒ GEOMORPHOLOGICAL AND HIDROLOGICAL NATURAL MONUMENT “BELI IZVORAC TUFA DEPOSITS”....................................................... 35 Dragan Ne{i}, Dragan Pavi}evi}, Sr|an Belij REZULTATI KOMPLEKSNIH SPELEOLO[KIH ISTRA@IVAWA SEVE- RO-ZAPADNOG DELA SVRQI[KIH PLANINA RESULTS OF THE COMPLEX SPELEOLOGICAL RESEARCH OF NORTHWEST PART OF THE SVRLJI[KE MOUNTAINS ........................................... 47 Dragan Ne{i}, Dragan Pavi}evi}, Milica Mijatovi} REZULTATI NOVIH ISTRA@IVAWA PE]INSKOG SISTEMA SAMAR (ISTO^NA SRBIJA) THE RESULTS OF NEW STUDIES OF THE SAMAR CAVE SYSTEM (EASTERN SERBIA)............................................................................ 63 Dragan Ne{i}, Milica Mijatovi} MORFOLOGIJA I SEDIMENTI PE]INE CRNA DUBKA NA TUPI@NICI MORPHOLOGY AND SEDIMENTS OF THE CAVE CRNA DUBKA ON THE TUPI@NICA MOUNTAIN ........................................................... 78 4 Sadr`aj / Contents Milorad Kli~kovi}, Dragan Pavi}evi}, Dragan Ne{i}, Milica Mijatovi}, Sini{a Ogwenovi}, Bratislav Gruba~ KOVA^EVI]A PE]INA– ZA[TITA I REVIZIJA KOVA^EVI]A CAVE — CONSERVATION AND REVISION ....................... 89 Milorad Kli~kovi} ZA[TITA SPELEOLO[KIH OBJEKATA U SRBIJI CONSERVATION OF THE SPELEOLOGICAL OBJECTS IN SERBIA ................ 103 Bo{ko Milovanovi}, Milorad Kli~kovi} INTERMITENTNI IZVOR PROMUKLICA INTERMITTENT SPRING PROMUKLICA ........................................... 113 Aleksandra Dragin, Jadranka Deli} œPOSAVSKO LOVI[TE — KARAKU[AŒ I PRIMENA KONCEPTA ODR@IVOG RAZVOJA HUNTING AREA “POSAVSKO LOVI[TE — KARAKU[A” AND CONCEPT OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT .................................................. 123 Dragana Ostoji}, Biqana Jovanovi}, Dragan Roganovi} INTEGRALNA ZA[TITA PRIRODNOG NASLE\A NA SRPSKOM VOJNI^KOM GROBQU — ZEJTINLIK U SOLUNU INTEGRAL PROTECTION OF NATURAL HERITAGE AT THE SERBIAN MILITARY CEMETERY ZEYTINLIK IN THESSALONIKA ......................... 133 Milan Ple}a{, Dragan Pavi}evi} STRI@IBUBE AVALE (Col., Cerambycidae), faunisti~ki prilog LONGHORN BEETLES OF THE AVALA MT.(Col., Cerambycidae)-A faunistical contribution .......................................................................... 147 Zoran \or|evi} PRILOG ZA DEFINISAWE KRITERIJUMA ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA SUPPLEMENT FOR DEFINING LEGALIZATION CRITERIA FOR UNLICENCED CONSTRUCTION PROJECTS ...................................................... 169 Ivan Filipovi}, Divna Jovanovi}, Zoran \aji} MUZEJ GEONASLE\A JADARSKOG TERANA NA STOLICAMA KOD KRUPWA (Prethodna informacija) ........................................................... 175 IN MEMORIAM Dr NEBOJ[A PROTI] 1949–2004 Pri formirawu Nacionalnog saveta za geonasle|e Srbije 1995. godine, okupqeni su vrsni stru~waci i nau~nici koji su se bavili prou~avawem istorije Zemqe, osvetqavaju}i momente u razvoju zemqine kore, razvoju i promenama `ivog sveta kroz geolo{ku istoriju, morfolo{kim pojavama i procesima, i uticaju qudskih kultura na zemqu. Me|u wima je tada bio i dr Neboj{a Proti}, pedolog. Zadatak koga su se volonterski tada prihvatili, da formiraju Inventar objekata geo- nasle|a Srbije, kreiraju politiku geonasle|a i razviju ideju ovog vida prirodnog nasle|a u nas sa ciqem za{tite tih objekata, za svakoga ponaosob predstavqao je izazov. Za dr Neboj{u Proti}a, koji se upravo ovakvim istra`ivawima bavio i tokom izrade doktorske disertaci- je, pod nazivom Paleo-pojave u zemqi{tima Srbije bio je to put realizacije dugogodi{wih istra`ivawa. Sistemati~an i nenametqiv, sa puno truda pristupio je formirawu modela koji je trebao da poslu`i za izdvajawe i vrednovawe objekata pedonasle|a. I ve} u prvom radu iz ove tematike, Zna~aj zemqi{nog pokriva~a i wegova za{tita (1995), dr Proti} je napisao: œRadi toga, mora se predlo`iti (u pojednostavqenoj formi) nova taksonomska podela ze- mqi{ta, prilago|ena potrebama o~uvawa posebnih vrednosti pedonasle|aŒ. Shvataju}i da zna~aj zemqi{ta nije samo zasnovan na upotrebnim vrednostima zemqi- {nog pokriva~a, predlo`io je trostepenu klasifikaciju objekata pedonasle|a od kojih sva- ka defini{e karakteristi~ne vrednosti zemqi{nog stawa ili procesa: • œreliktne, fosilne i atipi~ne zemqi{ne tvorevine, • reprezentativne tvorevine in situ pedogeneze sa savremenom pedogenezom, • tresetna zemqi{ta.Œ Posmatraju}i danas pristup dr Proti}a, uo~ava se velika erudicija autora, potpuno shvatawe tematike i jednostavnost modela. Sklon nadgradwi, {to je uobi~ajeno kod istra`i- va~a, Proti} je zapo~eo da ustanovqava i razvija metodologiju i standarde merewa izdvojenih vrednosti pedona kako bi se moglo pristupiti izradi informacionog sistema pedonasle|a. Pored izlo`enog, dr Proti} se trudio da na|e saradnike za izradu ovako zami{qenog projekta, uprkos svim obavezama rukovodioca Instituta za zemqi{te i ~lana brojnih 6 Im memoriam stru~nih udru`ewa i komisija (predsednik Komisije za kartografiju Jugoslovenskog dru- {tva za prou~avwe zemqi{ta). Objavio je nekoliko radova na temu pedonasle|a i zapo~eo Inventar pedonasle|a. Tako|e je aktivno u~estvovao u radu Nacionalnog saveta za geonasle- |e Srbije, stru~nim ekskurzijama po geonasle|u (GEOtrip) i drugim aktivnostima. Ovaj skromni osvrt na zna~ajan doprinos dr Neboj{e Proti}a razvoju geonasle|a u Sr- biji, predstavqa `equ i dug da se osvetli i ovo wegovo interesovawe koje je verovatno ve}i- ni wegovih kolega malo poznato, s obzirom da je po svojoj prirodi bio tih, nenametqiv i bla- gorodan. Zbog ovih osobina koje su krasile dr Proti}a, a pre svega wegovog doprinosa razvoju ideje geonasle|a u Srbiji osta}e nam u trajnoj uspomeni. dr Du{an Mijovi} UDK ZA[TITA PRIRODE Br. 57/1–2 strana 7–20 Beograd, 2007 : 551.311.33: 551.791(497.113) PROTECTION OF NATURE & 57/1–2 page 7–20 Belgrade, 2007 Scientific paper SLOBODAN MARKOVI]1, MLA\EN JOVANOVI]2, ERIC OCHES3, NIKOLA KOSTI]4 TIVADAR GAUDENYI5, TIN LUKI]6 LESNO-PALEOZEMQI[NE SEKVENCE POVR[INSKOG KOPA IGM œRUMAŒ U RUMI U spomen Dr Neboj{i Proti}u, prijatequ i kolegi Izvod: Otkriveni profili povr{inskog kopa IGM œRumaŒ u Rumi sadr`e 5 fosilnih zemqi- {ta i 6 lesnih horizonata, koji su formirani u drugoj polovini sredweg i tokom gorweg pleistocena. Geohronolo{ka {ema zasnovana na metodi racemizacije aminokiselina potvrdila je korelaciju rum- skih lesno-paleozemqi{nih sekvenci SL-L1S1, SL-L2S2, SL-L3S3iSL-L4 u Rumi sa glacijalno-in- terglacijalnim ciklusima A, B, C, D i E. Profil u Rumi predstavqa jedan od najperspektivnijih lo- kaliteta u regionu za detaqno rekonstruisawe paleoklimatskih prilika i uslova sredine tokom po- sledwih pribli`no 350.000 godina. Rezultati sedimentolo{kih, magnetskih i malakolo{kih istra- `ivawa ukazuju da su na istra`ivanom podru~ju paleoklimatski uslovi bili znatno suvqi i topliji nego u ostalim delovima Panonskog basena tokom mla|eg dela sredweg i ~itavog gorweg pleistocena. Kqu~ne re~i: AAR geohronologija, granulometrijski sastav, kopneni pu`evi, lesno-paleoze- mqi{ne sekvence, pleistocen, Ruma, Srbija. Abstract: Six loess layers and five paleosols are preserved in the 20-meter thick exposure of Middle and Upper Pleistocene sediments at Ruma brickyard, Vojvodina, Serbia. Amino acid geochronology provides stratigraphic correlations between loess-paleosol units L1-S1, L2-S2, L3-S3, and L4 at Ruma with loess of gla- 1 Dr Slobodan B. Markovi}, vanredni profesor, Centar za kvartarna istra`ivawa, PMF, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovi}a 3, 21000 Novi Sad, [email protected] 2 Mp Mla|en Jovanovi}, Centar za kvartarna istra`ivawa, PMF, Univerzitet u Novom Sadu 3 Dr Eric Oches, Department of Geology, University South Florida, 4202 E. Fowler Ave-SCA528, Tampa, FL 33620, USA 4 Dr Nikola Kosti}, redovni profesor, Poqoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Nemawina 6, 11081 Zemun. 5 Tivadar Gaudenyi, Centar za