ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD INSTITUT ARCHÉOLOGIQUE BELGRADE UDK 902/904 (050) ISSN 0350-0241 ([tampano izd.) ISSN 2406-0739 (Online) STARINAR LXV/2015, 1–239, BEOGRAD 2015. INSTITUT ARCHÉOLOGIQUE BELGRADE STARINAR Nouvelle série volume LXV/2015 BELGRADE 2015 ARHEOLO[KI INSTITUT BEOGRAD STARINAR Nova serija kwiga LXV/2015 BEOGRAD 2015. STARINAR STARINAR Nova serija kwiga LXV/2015 Nouvelle série volume LXV/2015 IZDAVA^ EDITEUR Arheolo{ki institut Institut archéologique Kneza Mihaila 35/IV Kneza Mihaila 35/IV 11000 Beograd, Srbija 11000 Belgrade, Serbie e-mail: [email protected] e-mail: [email protected] Tel. 381 11 2637191 Tél. 381 11 2637191 UREDNIK RÉDACTEUR Miomir Kora}, direktor Arheolo{kog instituta Miomir Kora}, directeur de l’Institut archéologique REDAKCIONI ODBOR COMITÉ DE RÉDACTION Miloje Vasi}, Arheolo{ki institut, Beograd Miloje Vasi}, Institut archéologique, Belgrade Rastko Vasi}, Arheolo{ki institut, Beograd Rastko Vasi}, Institut archéologique, Belgrade Noel Dival, Univerzitet Sorbona, Pariz Noël Duval, Université Paris Sorbonne, Paris IV Bojan \uri}, Univerzitet u Qubqani, Bojan \uri}, Université de Ljubljana, Filozofski fakultet, Qubqana Faculté des Arts, Ljubljana Mirjana @ivojinovi}, Srpska akademija nauka Mirjana @ivojinovi}, Académie serbe des sciences i umetnosti, Beograd et des arts, Belgrade Vasil Nikolov, Nacionalni arheolo{ki institut Vasil Nikolov, Institut archéologique national et Musée, i muzej, Bugarska akademija nauka, Sofija Académie bulgare des sciences, Sofia @ivko Miki}, Univerzitet u Beogradu, @ivko Miki}, Université de Belgrade, Filozofski fakultet, Beograd Faculté des Arts, Belgrade Ivana Popovi}, Arheolo{ki institut, Beograd Ivana Popovi}, Institut archéologique, Belgrade Marko Popovi}, Arheolo{ki institut, Beograd Marko Popovi}, Institut archéologique, Belgrade Nikola Tasi}, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Nikola Tasi}, Académie serbe des sciences et des arts, Belgrade SEKRETAR REDAKCIJE SECRÉTAIRE DE RÉDACTION Jelena An|elkovi} Gra{ar, Arheolo{ki institut, Beograd Jelena An|elkovi} Gra{ar, Institut archéologique, Belgrade LEKTOR ZA SRPSKI JEZIK LE LECTEUR POUR LA LANGUE SERBE Mirjana Radovanovi} Mirjana Radovanovi} PREVODILAC I LEKTOR ZA ENGLESKI JEZIK TRADUCTEUR ET LECTEUR POUR LA LANGUE ANGLAIS Dejv Kalkat Dave Calcutt GRAFI^KA OBRADA RÉALISATION GRAPHIQUE Danijela Paracki Danijela Paracki D_SIGN, Beograd D_SIGN, Belgrade [TAMPA IMPRIMEUR ALTA NOVA, Beograd ALTA NOVA, Belgrade TIRA@ TIRAGE 400 primeraka 400 exemplaires SEKUNDARNA PUBLIKACIJA PUBLICATION SECONDAIRE COBISS COBISS ^asopis je objavqen uz finansijsku pomo} Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije Ce périodique est publié avec le soutien du Ministère de l’éducation, de la science et du développement technologique de la République Serbie SADR@AJ – SOMMAIRE RASPRAVE – ETUDES Aleksandar P. Bulatovi} Fenomen praistorijskih ritualnih jama – nekoliko primera sa centralnog Balkana . 7 Aleksandar P. Bulatovi} The Phenomenon of prehistoric ritual pits – Several examples from the central Balkans . 30 Miroslav Mari} Modelling obsidian trade routes during late Neolithic in the south-east Banat region of Vr{ac using GIS . 37 Miroslav Mari} Modelovawe putawa trgovine opsidijanom tokom kasnog neolita u regionu Vr{ca i ju`nog Banata pomo}u GIS-a . 52 Mirjana D. Vojvoda Perforated coins from graves at the Viminacium necropolis of Vi{e Grobalja . 53 Mirjana D. Vojvoda Perforirani novci iz grobnih celina sa viminacijumske nekropole Vi{e Grobaqa . 73 Sofija Petkovi}, Milica Tapavi~ki-Ili}, A portrait oil lamp from Pontes – Possible interpretations Jelena An|elkovi} Gra{ar and meanings within early Byzantine visual culture . 79 Sofija Petkovi}, Portretni `i`ak sa Pontesa (Pontes) – Milica Tapavi~ki-Ili}, mogu}e interpretacije i zna~ewa u okviru Jelena An|elkovi} Gra{ar ranovizantijske vizuelne kulture . 89 @eqka D. [ajin Rimska rudni~ka legislativa poznog Carstva . 91 @eljka D. [ajin The Roman mining legislation of the Late Empire . 105 Ilija Miki} Population of Viminacium during the Migration Period – Segment without artificially deformed skulls . 107 Ilija Miki} Stanovni{tvo Viminacijuma tokom Velike seobe naroda – deo bez ve{ta~ki deformisanih lobawa . 116 Ivana Popovi} Bronze flagon from Pontes with an inscription from the 29th Psalm of David . 121 Ivana Popovi} Bronzani kr~ag iz Pontesa (Pontes) sa natpisom iz 29. Psalma Davidovog . 130 Vesna Biki} Pottery manufacture in the Studenica Monastery: Preliminary considerations . 131 Vesna Biki} Izrada keramike u manastiru Studenica: prethodna razmatrawa . 143 PRILOZI – APERCUS Aleksandar Kapuran, Settlements and necropolises of the Early Iron Age Mirjana Blagojevi}, Dragica Bizjak along the middle course of the Ni{ava river . 145 Aleksandar Kapuran, Naseqa i nekropole starijeg gvozdenog doba Mirjana Blagojevi}, Dragica Bizjak u sredwem toku reke Ni{ave . 171 Nata{a Miladinovi}-Radmilovi}, The case of scurvy from Singidunum . 183 Dragana Vulovi} Nata{a Miladinovi}-Radmilovi}, Slu~aj skorbuta iz Singidunuma . 190 Dragana Vulovi} Nade`da Gavrilovi} Vitas, Kasnoanti~ki domus u Skelanima Bojan Popovi} (Municipium Malvesiatium). 197 Nade`da Gavrilovi} Vitas, Late Antique domus in Skelani Bojan Popovi} (Municipium Malvesiatium) . 220 Dejan M. Maslikovi}, Pristupa~nost arheolo{kih lokaliteta Bojan M. Tomi} osobama sa invaliditetom . 221 Dejan M. Maslikovi}, Bojan M. Tomi} Accessibility of archaeological sites to people with disabilities . 227 KRITI^KI OSVRTI – APERCUS CRITIQUES Du{ko [qivar Osvrt na nove podatke o lokalitetima Belovode i Plo~nik u Starinaru 64 . 229 Du{ko [ljivar Review of recent data in Starinar 64 regarding the sites of Belovode and Plo~nik . 234 KRITIKE I PRIKAZI – COMPTES RENDUS Josip [ari} John C. Whittaker, FLINTKNAPPING – MAKING & UNDERSTANDING STONE TOOLS, University of Texas Press, Austin 1994 . 235 Dragana Antonovi} Raiko Krau¼, OV^AROVO–GORATA: EINE FRÜHNEOLITHISCHE SIEDLUNG IN NORDOSTBULGARIEN Bonn, Habelt-Verlag: 2014 . 236 ALEKSANDAR P. BULATOVI] Arheolo{ki institut, Beograd FENOMEN PRAISTORIJSKIH RITUALNIH JAMA* – nekoliko primera sa centralnog Balkana UDK: 903.7"63"(497) e-mail: [email protected] DOI: 10.2298/STA1565007B Primqeno: 16. februara 2015. Originalni nau~ni rad Prihva}eno: 11. maja 2015. Apstrakt. – Na po~etku rada re~ je o ritualu uop{teno, a zatim o ritualnim jamama i o tome kako se one prepoznaju na terenu. Nakon toga je prezentovano nekoliko jama tog tipa sa centralnog Balkana iz perioda od eneolita do gvozdenog doba. Analizom distribucije, stratigrafije, sadr`aja ispune, kao i drugih elemenata kod ritualnih jama na centralnom Balkanu, ali i u susedstvu, pa i u daqoj okolini, do{lo se do zakqu~ka da jo{ uvek nije mogu}e definisati neki obrazac ili neku pravilnost u bilo kom smislu, te da se one ne mogu povezati ni sa jednim odre|enim regionom, kulturom ili periodom, ve} samo s nivoom stawa duhovne svesti ~oveka, odnosno stepenom wegove religioznosti. Kqu~ne re~i. – ritualne jame, praistorija, centralni Balkan, `rtvovawe, oblik drevne religioznosti. erovatno su malobrojni oni arheolozi koji ritualnim. Postavqa se, me|utim, pitawe – koji se prilikom terenskih istra`ivawa nisu su to sigurni parametri koji bi jame odredili kao V susreli sa problemom determinacije funk- sakralna mesta, odnosno kako se u takvim slu~aje- cije jama, razli~itih oblika i dimenzija, sa ispu- vima odre|uje granica izme|u profanog i sakral- nama razli~itih sadr`aja. Neke od jama je bilo lak- nog. Pitawe se uglavnom odnosi na jame, jer su dru- {e opredeliti zahvaquju}i wihovom sadr`aju ili ga sveta mesta zbog svojih specifi~nih osobina i polo`aju u odnosu na druge objekte u okviru lokali- izgleda mnogo lak{e prepoznatqivi kao sakralni, teta. Odre|en broj wih, me|utim, ostao bi neoprede- dok su, s druge strane, jame mogle slu`iti u razli- qen, ili bi se one ~esto okvalifikovale kao jame ~ite svrhe. koje su u razli~itim, ali vrlo bliskim, hronolo- {kim okvirima imale dve funkcije – primarnu, kao pozajmi{te zemqe, spremnica, ostava ili sli~no, O RITUALU I @RTVOVAWU i sekundarnu, kao otpadni depo. Neki autori bi ta- kve jame ipak definisali kao kultne ili ritual- Da bi se jasnije uo~ila i razumela razlika iz- ne, ali bi zbog toga ~esto bili izlo`eni kritici, me|u ritualne jame i jame kori{}ene u nereligij- osim u slu~ajevima kada su jame zaista imale sve ske svrhe, potrebno je definisati {ta ritual za- atribute koji su ih ~inili „specijalnim“, odnosno pravo podrazumeva, odnosno {ta je zna~io ~oveku iz * Tekst predstavqa rezultat rada na projektu Arheologija Srbije: kulturni identitet, integracioni faktori, tehnolo{ki pro- cesi i uloga centralnog Balkana u razvoju evropske praistorije (OI 177020), Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. 7 Aleksandar P. BULATOVI], Fenomen praistorijskih ritualnih jama (7–35) STARINAR LXV/2015 pro{losti. Ritual je, u prevodu sa latinskog, skup ^ini se da se kao jedan od najstarijih razloga obreda (radwi) koji se vr{e uz neki religiozni ~in `rtvovawa mo`e izdvojiti primarni, odnosno in- i predstavqaju wegovo spoqa{we oblikovawe.1 stinktivni strah. Strah od nepostojawa, odnosno Ritual je jedna od najstarijih, najslo`enijih i smrti primorao je na{e davne pretke da se, na neki najtrajnijih simboli~kih aktivnosti koje su u ve- na~in, „nagode“ sa silama oko sebe daruju}i im od- zi sa religijom, a ukqu~uje vizuelne i auditivne re|ene `rtve.9 @rtvovawe je jedan od rituala pra- simbole, intelektualne i ~ulne predstave, i ispo- istorijskih zajednica, koji se mogao obavqati na qava psihi~ki, dru{tveni i religiozni svet u~e- vi{e na~ina i u razli~itim okolnostima. Jedan od snika, upu}uju}i na razmi{qawa o kosmi~kom zna- na~ina je i `rtvovawe u jamama, kada se odre|eni ~aju qudskog postojawa.2 predmeti, hrana, pi}e ili `iva bi}a `rtvuju vi- Rituali su radwe koje imaju ciq da postignu {im silama uz odre|ene simboli~ke radwe, sa ci- efekte zadovoqavawa dru{tvene funkcije. Te rad- qem da se od wih dobije naklonost i pomo}. we mogu biti razli~ite i one nisu va`ne toliko Prilikom interpretacije jama treba tako|e koliko je va`na wihova poruka, odnosno smisao te imati na umu da osnovna su{tinska razlika izme- radwe.