ME[OVITA GRA\A Miscellanea NOVA SERIJA Kw. XXXIII ISSN 0350-5650 INSTITUTE OF HISTORY MISCELLANEA NEW EDITION Vol. XXXIII Editorial board BILJANA MARKOVIĆ, NEDELJKO V. RADOSAVLJEVIĆ, RADOMIR J. POPOVIĆ, VLADIMIR JOVANOVIĆ, BOJANA KATIĆ-MILJKOVIĆ, LUDMILA KUZMICHEVA, GABRIELLA SCHUBERT, LILIANA SIMEONOVA Editor-in-chief NEDELJKO V. RADOSAVLJEVIĆ Belgrade 2012 ISSN 0350-5650 ISTORIJSKI INSTITUT ME[OVITA GRA\A MISCELLANEA НОВА СЕРИЈА Kњ. XXXIII Редакциони одбор БИЉАНА МАРКОВИЋ, НЕДЕЉКО В. РАДОСАВЉЕВИЋ, РАДОМИР Ј. ПОПОВИЋ, ВЛАДИМИР ЈОВАНОВИЋ, БОЈАНА КАТИЋ-МИЉКОВИЋ, ЉУДМИЛА КУЗМИЧЕВА, ГАБРИЕЛА ШУБЕРТ, ЛИЛИАНА СИМЕОНОВА Одговорни уредник НЕДЕЉКО В. РАДОСАВЉЕВИЋ Beograd 2012 Ovaj broj Me{ovite gra|e - Miscellanea {tampan je uz finansijsku pomo} Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Vlade Republike Srbije САДРЖАЈ Марица Маловић Ђукић ПРИЛОГ ТИТУЛИ “DOMINUS” У КОТОРУ (14-15. ВЕК) 9 Александар Крстић БЕОГРАДСКО ПИСМО КРАЉА ЖИГМУНДА ГРАЂАНИМА ШОПРОНА (7. НОВЕМБАР 1427. ГОДИНЕ) 21 Дејан Булић, Милоје Николић НАДГРОБНИ ЕПИТАФИ ИЗ МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА КОД ВАЉЕВА 37 Невен Исаиловић, Александра Фостиков ПОВЕЉА ГОСПОДИНА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА КОЈОМ ПОТВРЂУЈЕ СЛОБОДЕ ГРАЂАНИМА ДЕБРЕЦИНА Биа, 1429, 5. мај 57 Александра Фостиков, Невен Исаиловић АКТА О ИСПЛАТИ ДЕЛА СВЕТОДМИТАРСКОГ ДОХОТКА ДЕСПОТИЦИ ЈЕЛЕНИ Дубровник, 1463, мај 11 – Дубровник, 1463, новембар 11 69 Станоје Бојанин ПАСХАЛИЈА ИЗ ТРЕБНИКА РУКОПИСНЕ ЗБИРКЕ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (ПЕЋ № 76) ИЗ XV ВЕКА 81 Татјана Катић, Гордана Гарић Петровић ОСМАНСКИ АЛТИН (АЛТУН-ИЛИ) 1477. ГОДИНЕ 93 Драгана Амедоски, Гордана Гарић Петровић ВЛАСИ НАХИЈЕ ПЕТРУШ У ПОПИСУ ВЛАХА СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА ИЗ 1528. ГОДИНЕ 113 Татјана Катић, Драгана Амедоски ПОПИС ЏЕЛЕПА ПИРОТСКОГ КАДИЛУКА ИЗ 1581. ГОДИНЕ 143 Владимир Абрамовић ПИСМО КОМАНДАНТА БЕОГРАДА ГЕНЕРАЛА ГРОФА ОДВИЈЕРА ДВОРСКОМ РАТНОМ САВЕТУ ИЗ 1719. ПОВОДОМ ДОЛАСКА ТУРСКОГ ГЛАСНИКА МУСТАФЕ АГЕ 171 Исидора Точанац Радовић ПАРОХИЈЕ И СВЕШТЕНСТВО ГОРЊОКАРЛОВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ 1772. ГОДИНЕ: I - Карловачки генералат 183 Јелена Илић УРБАР НАСЕЉА КОВИН (1771. ГОДИНА) 199 Бојана Миљковић-Катић, Јелена Илић ТЕСТАМЕНТИ И ИНВЕНТАРИ ОСТАВИНЕ ЗЕМУНСКИХ ТРГОВАЦА С ПОЧЕТКА 19. ВЕКА 231 Радомир Ј. Поповић БЕЛЕШКА СТЕФАНА РАДИЧЕВИЋА О ПРВОЈ ВЛАДАВИНИ КНЕЗА МИЛОША 267 Недељко В. Радосављевић, Мирјана О. Маринковић ДВА ПРИЛОГА ЗА ИСТОРИЈУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У БОСНИ 279 Петар В. Крестић ДВА ПРИВАТНА ПИСМА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА 293 Јована Блажић МОСКОВСКИ СЛОВЕНСКИ КОМИТЕТ И ШКОЛОВАЊЕ СРПСКИХ И БУГАРСКИХ ПИТОМИЦА (1876-1877) 301 Јасмина Милановић АЋИМ ЧУМИЋ О УЗРОЦИМА ПРОПАСТИ МАРИНОВИЋЕВОГ КАБИНЕТА 315 Биљана Вучетић ПИСМА ИЗ ЦАРИГРАДА МИХАИЛО Г. РИСТИЋ – СВЕТИСЛАВУ СИМИЋУ (1894) 337 Милош Јагодић МИЦКО КРСТЕВИЋ: ПИСМА ИЗ БИТОЉСКОГ ЗАТВОРА (1897-1899) 349 Весна Зарковић ИЗВЕШТАЈ БОГДАНА РАДЕНКОВИЋА О БОРАВКУ ВИКТОРА МАШКОВА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ИБАРСКОМ КОЛАШИНУ И НОВОМ ПАЗАРУ 1901. ГОДИНЕ (I) 365 Милан Кутлешић ДВА ПИСМА КОНЗУЛА ФОНБЛАНКА О “ИЛИРИМА” И СРБИМА 387 Славиша Недељковић ДЕНА ДЕБЕЉКОВИЋ О ОТВАРАЊУ ГРЧКЕ ШКОЛЕ У ЛИПЉАНУ 1907. ГОДИНЕ 395 Биљана Стојић, Александра Колаковић ГРГУР ЈАКШИЋ И ПРОПАГАНДНА АКТИВНОСТ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ (1912–1913) 413 УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ 433 INSTRUCTIONS FOR CONTRIBUTORS 435 МEШОВИТА ГРАЂА, књ. XXXIII стр. 9-20 MISCELLANEA, vol. XXXIII pp. 9-20 УДК : 929.75(497.16) “13/14” (093) Марица МАЛОВИЋ ЂУКИЋ Историјски институт Београд ПРИЛОГ ТИТУЛИ “DOMINUS” У КОТОРУ (14–15. ВЕК)* Апстракт: На основу которске и дубровачке необјављене архивске грађе, Грбаљског катастика (Роанског катастика, 1457) и Которског статута покушаћемо да прикажемо коме и када је припадала (односно додељивана) титула „dominus“ у Котору у 14. и 15. веку. Кључне речи: господин, госпођа, протовестијар, судија, катастик, Котор, Србија, Босна. О титули господина писано је у историографији. О њој се расправљало углавном као о владарском достојанству у српским земљама у средњем веку.1 Ђура Даничић је изједначио речи gospodarj, gospodinj и dominus, то јест ставио је знак једнакости.2 Тако су се ове речи преводиле у средњем веку. Очигледно да су у питању синоними.Термин господин и господар често се поистовећују. Међутим, речи истог корена ни у средњем веку нису задржале исто значење.Све је зависило од времена и простора.3 * Рад је настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Средњовековне српске земље (13–15. век): политички, привредни, друштвени и правни процеси (Ев. бр. 177029). 1 Р. Михаљчић, Владарска титула господин, Историјски часопис (=ИЧ) 1-2 (1994) 29-35; Исти, Владарске титуле обласних господара, Београд 2001, 104-113; Исти, Господин, Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 121. 2 Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских I, Београд 1863, 222-224; Rječnik ЈAZU III, Zagreb1887-1891, 308-310; Р. Михаљчић, Владарске титуле обласних господара,104. И у Речнику средњовековног латинског језика речи dominus, ser, senior изједначене су и превoде сe са господин, властелин и кнез (Lexikon latinitatis mediaevi Jugoslaviae fascikulus II i VI, Zagrabiae 1971, 1976, 392, 1076). 3 Р. Михаљчић, Владарске титуле обласних господара, 104. 9 Марица Маловић Ђукић У овом раду покушаћемо да прикажемо властелу, односно појединце из редова которског патрицијата који су уз своје име имали титулу “dominus”. Титула господина није била резервисана само за владаре, односно самосталне обласне господаре, већ је налазимо и уз нижа достојанстава. Она обавезно прати звања црквених великодостојника. Према томе намењена је угледним и моћним.4 Ми ћемо је овде пратити као једну од угледних титула. Сматра се да је скоро увек моћ подра - зумевала и углед у средњем веку. Навешћемо два примера из Котора који говоре о двојици Которана који су били протовестијари у 14. веку. Которанин Никола Бућа, добро познат, био је протовестијар на двору цара Душана средином 14. века, док је његов блиски рођак Трипе Бућа био протовестијар на двору босанског краља Твртка I Котроманића у другој половини 14. века. Обојица су како у Котору, Дубровнику тако и на српском односно босанском двору добијали све већа признања и њихов друштвени углед био је праћен и наглашаван разним спољним обележјима. О њиховом успону сликовито говори титула “dominus” која се у изворима често среће уз њихова имена. Према томе Никола Бућа и Трипе Бућа осим звања протовестијара и других носила су између осталих и титулу господина. Истина, Которани су називали свог сународника Николу Бућу “dominus” господином тек после његове смрти крајем 14. и у 15. веку. Међутим, которска грађа није сачувана у периоду када је он био протовестијар. Которске нотарске књиге нестале су у временском периоду од 1338-1394. године. Према которској архивској грађи из прве половине 14. века, када још Никола Бућа није био протовестијар уз његово име не помиње се ни титула “dominus”.5 За Трипа Бућу се зна да је носио титулу “dominus” тек након што је постао протовестијар босанског краља Твртка I Котроманића.6 Титула “dominus” 4 Р. Михаљчић, Владарска титула господин, 29. Раде Михаљчић наводи да титула господина постаје пратећи неизбежни део интитулације, исто као што је неизбежно у интитулацијама навођење државе, земље и народа. Исто тако додаје да се титула господина јавља уз владарске титуле: великог жупана, бана, краља, цара, кнеза, деспота, великог војводу, херцега. Титулу dominus имали су у Котору и црквени великодостојници али они нису предмет овог рада (уп: L. Blehova Čelebić, Hrišćanstvo u Boki 1200-1500, Podgorica 2006). 5 Prva knjiga kotorskih notara od god. 1326-1335 (=Kotorski spomenici I), ed. A. Mayer, Zagreb 1951, nr. 1178, 398, nr. 1151, 391, nr. 1137-1140, 386-387; Kotorski spomenici Druga knjiga kotorskih notara god. 1329, 1332-1337 (=Kotorski spomenici II), ed. A. Mayer, Zagreb 1981, nr. 1570, 391, nr. 1536, 384, nr. 1464, 369, nr. 947237. 6 М. Динић, Одлуке већа Дубровачке Републике II, Београд 1953, 265, 27. IV 1384; Ђ. Тошић, По други пут о Твртковом протовестијару Трипи Бући, ИЧ LV(2007) 87. 10 Прилог титули „Dominus“ у Котору (14-15. век) указује на значај звања протовестијара и на његов висок углед у друштву. И још један, трећи, пример на посредан начин употпуњује нашу констатацију. Наиме, трговац Жоре Бокшић постао је протовестијар на босанском двору крајем 14. века и имао је и титулу господина коју је непосредно пре тога добио.Титулу господина је носио све време док је био протовестијар на боснском двору.7 Према томе, из свега изложеног можемо претпоставити да су углавном истакнути трговци, цариници, дипломате пореклом из приморских градова када су постали прото - вестијари добили истовремено уз своја имена и титулу “dominus”. Морамо такође напоменути када се помиње Никола Бућа као протовестијар не наводи се истовремено и титула “dominus”. Помиње се једна или друга титула уз име Николе Буће у Котору средином и крајем 14. и у 15. веку.8 Которски извори с краја 14. и у 15. веку када помињу Николу Бућу као господина, он тада више није био протовестијар цара Душана нити је пак био у животу. То управо говори у прилог нашем мишљењу да је уз Николино име док је био протовестијар била и титула “dominus”. Кад Никола више није био протовестијар односно кад није био у животу онда је остала само титула “dominus” која је била знак поштовања и угледа. Титула “dominus” подразумевала се уз звање протовестијара у Котору те није увек доследно навођена у архивској грађи. Слично је било у Дубровнику и Србији. Тако се у једном дубровачком архивском документу из средине 14. века после Николиног имена помиње само звање протовестијара, али не и титула “dominus”.9 И српски извори помињу Николу Бућу као милосника,