BBIILLTTEENN PSSS NEGOTIN 15. januar, 2020. BROJ 1/20, NEGOTIN

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin je jedina organizacija u Okrugu Bor (opštine: Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek) koja je okružnog karaktera i čije su delatnosti: - praćenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i stručnih saveta - uvođenje novog sortimenta i rasnog sastava izvođenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stočarskoj proizvodnji - organizovanje i održavanje predavanja, seminara, zimskih školi, radionica i kurseva - izdavanje stručnih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovođenje mera agrarne politike - praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim radovima - izveštajno prognozna služba i registrovanje prometa pesticida

-Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i stručna služba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin -е-mail: [email protected], -web: http://sites.google.com/site/psnegotin Tiraž 300 kom. Sadržaj:

 Javni poziv Ministarstva poljoprivrede za nabavku novog traktora ...... 3 Vladimir Stanković

 Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ...... 4 Dejan Stefanović

 Direktna plaćanja - Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini ...... 5 Vladica Stefanović

 Zemljoradnička zadruga ...... 6 Zorica Petkanić

 Uzroci promena na biljci abiotske prirode ...... 7 Nenad Ilić

 Pripremimo plastenik ...... 8 Bojana Filidžanović

 Fosfor u zemljištu i uticaj na biljke ...... 9 Vladica Gavrilović

 Rasa ovaca-Il de frans (Ile de frans) ...... 10 Dragan Radosavljević

 Određivanje potrebne količine preparata ...... 11 Slavica Svetozarević

 AGROPONUDA ...... 12

 STIPS ...... 13

Uređivački odbor: Savetodavna služba PSSS Negotin ______Negotin, 2020.god. 2 Izrada i dizajn : Stefanović Dejan Javni poziv Ministarstva poljoprivrede za nabavku novog traktora

Obaveštavamo poljoprivredne proizvođače da je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo konkurs za nabavku novog traktora. Ovim javnim pozivom se propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaj, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku. Pravo na konkurs imaju lica koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstva u aktivnom statusu, i to: 1. Fiziko lice, nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; 2. Preduzetnik; 3. Privredno društvo;

4. Zemljoradnička zadruga koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u registar kao nosioci ili kao

članovi pet različitih komercijalnih poljoprivrednih gazdinstva koji se nalaze u aktivnom statusu;

Lice koje konkuriše za podsticaj potrebno je da u registru poljoprivrednih gazdinstva ima upisane površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura: - Do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća; - Do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru; - Do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja; - Do 3 ha povrća ( na otvorenom polju );

- Do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;

Do 0,1 do 50 ha cveća ( na otvorenom polju ); - - Do 2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u vinogradarski registar; - U zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje kojom se bavi ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta koji je potrebno da bude upisan u registar objekata i to do najviše 19 goveda, do najviše 149 ovaca i koza, do najviše 29 krmača, do najviše 99 tovnih svinja, do najviše 3.999 brolera, do najviše 399 ćurki;

Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova za nabavku novog traktora snage do 60 kW sa opremom uključujući i traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova, a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 % do vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos pdv – a, odnosno u iznosu od 65% u području sa otežanim uslovima rada.

Podnosilac zahteva mora u potpunosti da realizuje investiciju za koju podnosi zahtev u periodu od 1 januara 2020 godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na sam podsticaj. Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara. Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se u roku od 6. januara do 29. maja 2020. godine.

Sve ostale informacije vezano za neophodnu dokumentaciju i popunjavanje obrazaca, zaintesesovana lica mogu dobiti u PSSS Negotin ili na telefon 019/543-377 i 019/542-741.

3 Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi

Poštovani poljoprivredni proizvođači, s obzirom da pri dodeli podsticaja za mere ruralnog razvoja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi važe veće stope povraćaja. Ovim putem vam prenosimo izvod iz Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u poljoprivredi, a kako bi se blagovremeno informisani o statusu vašeg mesta i iznosu podsticaja na koji možete računati u narednom periodu. Status područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa ovim pravilnikom, ima naseljeno mesto na teritoriji opštine, odnosno grada ili cela teritorija opštine, odnosno sva naseljena mesta na teritoriji opštine koja ispunjavaju bar jedan od sledećih kriterijuma, i to: 1) nalaze se u planinskim područjima na prosečnoj nadmorskoj visini od 500 m i preko 500 m, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda; 2) nalaze se u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS", broj 84/15); 3) nalaze se u devastiranim područjima u skladu sa Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 104/14).

Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi koja ispunjavaju kriterijum iz ovog pravilnika u Borskom Okrugu su sledeća: - Bor: Bor, Bučje, Gornjane, Zlot, Krivelj, Luka, Tanda, Topla - Majdanpek: Vlaole, Debeli, Lug, Jasikovo, Leskovo - Negotin: Popovica - Kladovo: Tekija, Petrovo selo

Ovim pravilnikom određene su područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za period od tri godine, a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.

4

Direktna plaćanja - Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini

Poštovani poljoprivredni proizvođači, obaveštavamo vas da je objavljena Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini. U skladu sa pomenutom uredbom, između ostalog definišu se i sredstva namenjena direktnom plaćanju, te vas ovim putem obaveštavamo o predviđenim iznosima istih za 2020. godinu. Za ostale pojedinosti Uredbe možete kontaktirati savetodavce PSSS Negotin na telefone 019/542-741 i 543-377 ili direktnim kontaktom u službi.

Obim sredstava za direktna plaćanja iznosi 18.326.899.000 dinara. Sredstva se raspodeljuju u odgovarajućim ukupnim iznosima, i to za sledeće vrste podsticaja: 1) premiju za mleko u iznosu od 3.000.000.000 dinara; 2) osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 9.797.314.800 dinara; 3) podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne krmače i nerastove, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice ribe šarana i kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke, u iznosu od 3.008.084.200 dinara; 4) podsticaje za tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi i tov svinja u iznosu od 1.400.000.000 dinara; 5) podsticaje za krave dojilje u iznosu od 20.000.000 dinara; 6) podsticaje za košnice pčela u iznosu od 600.000.000 dinara; 7) podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od 1.000.000 dinara; 8) podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 500.000.000 dinara; 9) regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 500.000 dinara.

Direktna plaćanja, u zavisnosti od vrste podsticaja isplaćuju se u odgovarajućim maksimalnim iznosima, i to za: 1) premiju za mleko u iznosu od sedam dinara po litru mleka; 2) osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju u iznosu od 5.200 dinara po hektaru; 3) podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu; 4) podsticaje za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 40.000 dinara po grlu; 5) podsticaje za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 7.000 dinara po grlu; 6) podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove u iznosu od 15.000 dinara po grlu; 7) podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60 dinara po grlu; 8) podsticaje za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100 dinara po grlu; 9) podsticaje za roditeljske ćurke u iznosu od 300 dinara po grlu; 10) podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe šarana u iznosu od 500 dinara po grlu; 11) podsticaje za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke u iznosu od 300 dinara po grlu; 12) podsticaje za tov junadi u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu; 13) podsticaje za tov jagnjadi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu; 14) podsticaje za tov jaradi u iznosu od 2.000 dinara po grlu u tovu; 15) podsticaje za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu; 16) podsticaje za krave dojilje u iznosu od 40.000 dinara po grlu; 17) podsticaje za košnice pčela u iznosu od 720 dinara po košnici; 18) podsticaje za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe; 19) podsticaje za krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 20.000 dinara po grlu; 20) regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja.

5

Zemljoradnička zadruga

Osnivanje, rad i prestanak rada zadruga, regulisano je Zakonom o zadrugama. Zemljoradničku zadrugu može da osnuje najmanje 5 zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi. Zemljoradnička zaduga ima profitni karakter i može biti opšta ili specijalizovana (ratarska, voćarska, vinogradarska, povrtarska, stočarska, pčelarska..). Proizvodnja se organizuje na gazdinstvima zadrugara ,a može i u kooperaciji sa ostalima, sve zavisi na koji način je i kako zadruga registrovana. Delatnost zadruge je obično: proizvodnja, prerada,prodaja poljorivredno-prehrambenih i drugih proizvoda zadruge i zadrugara, snabdevanje zadrugara reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i dr., kao i promet roba zadrugara.Zadruge se mogu osnovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima. Stručne poslove u zadruzi mogu organizovati sami zadrugari ili stručna služba ili pravna/fizička lica sa strane. To znači da se u zadrugu mogu zaposliti i lica koja nisu zadrugari, što zavisi od potreba. Imovina zadruge može biti pokretna i nepokretna, zatim stvari, novac, hartije od vrednosti, kao i druga imovinska prava. 10 dobrih razloga za osnivanje novih, savremenih zadruga: 1. Zadruge su specifična preduzeća sa posebnom unutrašnjom organizacijom, koju čine njeni članovi. 2. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi, samo putem organizovanja u zadruge, može se preći na savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje. 3. Zadruge omogućavaju privredni razvoj i ekonomsku korist, kako lokalnim zajednicama, tako i društvu kao celini (zadovoljavanje potreba članstva kroz snabdevanje, preradu i prodaju proizvoda; aktiviranje pojedinih resursa privrednog razvoja i sl.). 4. Zadruge šire ekonomsku moć zadrugara i doprinose zaustavljanju migracije seoskog stanovništva u gradove. 5. Zadruge unapredjuju demokratiju (zadrugari su njeni vlasnici koji obezbedjuju osnovni kapital, biraju organe zadruge, odlučuju o raspodeli dobiti....). 6. Zadrugari ostvaruju korist od vlasništva nad zadrugom, pre svega kroz zadovoljavanje svojih ekonomskih i socijalnih potreba, a zatim I kroz raspodelu dobiti, ukoliko zadruga uspešno posluje. 7. Zadruge podstiču konkurenciju i otvaranje tržišta. 8. Zadruge su sistemi za razvoj. 9. One olakšavaju da proizvodi i usluge zadrugara izadju iz lokalnih okvira i uključe se u regionalnu ili nacionalnu mrežu. Na taj način se povećava obim poslovanja, poslovna efikasnost i povećava dobit. 10. Organizacija zadruga omogućava zadrugarima da se snabdevaju nekim proizvodima po diskontnim cenama.

6

Uzroci promena na biljci abiotske prirode

Fosfor (P) u biljnom tkivu

Fosfor (P) je makroelemenat koji učestvuje u građi ćelijske membrane , sastavni je deo nukleinskih kiselina i veoma je bitan za konverziju energije u biljci.Biljke ga usvajaju u obliku dvovalentnog HPO4 2- jona i monovalentnog H2PO4 – jona a sve u zavisnosti od pH zemljišta.Na zemljišta sa pH manjim od 7.2 biljke usvajaju monovalentni oblik fosfata dok na zemljištima kod kojih je pH veće od 7.2 usvajaju dvovalentni oblik fosfata.Kao elemenat slabo je pokretljiv u zemljištu dok se veoma lako kreće kroz biljku utičući pre svega na rast korenovog sistema i brzinu zrenja.Simptomi nedostatka fosfora se pre svega manifestuju pojavom crvene boje na listu što je najuočljivije na kukuruzu u proleće,pogotovu pri hladnom vremenu i na strnim žitima u jesen.Fosfor se u poljskim uslovima retko nalazi u višku a kao posledica njegove povećane prisutnosti može doći do deficita pristupačnog Fe,Mn,i Zn jer fosfor vezuje ove elemente a i stvara alkalnu sredinu tako da dolazi do težeg usvajanja bora i simptoma venjenja vrhova lista kod deteline i širenja ka osnovi liske.

Azot (N) u biljnom tkivu

Azot (N) je makroelement koji učestvuje u građi proteina i utiče na rast biljke.On je sastavni deo hlorofila a isto tako ulazi i u sastav ćelijske membrane.U ranijim fazama životnog ciklusa biljka ga usvaja u amonijačnom (NH4+) obliku dok se u kasnijim fazama on apsorbuje u nitratnom (NO3-)obliku.Postoji tačno utvrđen odnos usvajanja ovih jonova od strane biljke.U samoj biljci učestvuje u građi aminokiselina koje su sastavni deo proteina a takođe je zastupljen u strukturi nukleinskih kiselina.Proteini se stalno sintetišu i razgrađuju u biljnom tkivu tako da se i sam azot lako premešta iz starog lišća u mlado lišće tako da se simptomi nedostatka azota pre svega manifestuju na starim listovima u vidu žutila i hloroze.Suprotno tome,višak azota dovodi do tamno zelene boje listova sa manje ili više hloroze pa čak i nekroze na vršnim listovima i marginama.Ne retko dolazi i do stvaranja naboranih tvorevina na listu i izduženja mladara.Osim toksičnog delovanja višak azota deluje antagonistički na kalijum i bor a delimično i na bakar.

7

Pripremimo plastenik

U plasteničkoj proizvodnji najvažnija mera pre počeka novog proizvodnog ciklusa je dezinfekcija zemljišta. Ovom merom štitimo proizvodnju od štetnih organizama i korova koji se u zemljištu nagomilavaju usled višegodišnje proizvodnje na istom mestu.Takođe i smanjujemo primenu pesticida čime se sve više teži.

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS4nCooNik13tjzzXYu1JOMHgrSoRhFzAN5GMQztb90BbDXQ2Ao&s

Postoje više načina dezinfekcije.Termičkom dezinfekcijom se u zemljište ubrizgava vodena para uz pomoć uređaja i održava temperatura od 70 do 80 stepeni sat vremena,posle 15 dana može se pristupiti setvi ili sadnji.

Solarizacija je dezinfekcija zemljišta iskorišćavanjem sunčeve energije.Najčešće od juna do avgusta.

Dezinfekcija zemljišta primenom insekticida i fungicida je najčešća kod nas. Nakon aplikacije preparata na zemljište ,unese se u plitki sloj(10-15 cm) i tako štiti biljku od infekcije i štetočina.

Fumigacija je najefikasnija dezinfekcija zemljišta. Fumigacijom se mogu suzbijati i korovi i nematode. Od fumiganata u primeni je preparat na bazi a.m. dazomet koja se koristi za dezinfekciju zemljišta u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom polju. Količina primene preparata je od 30 do 60 g/m2.Za fumigaciju je potrebno dobro pripremiti zemljište ,dobro ga usitniti. Poželjno je da temperatura na dubini 10-20 cm bude oko 10°C. Ako je niža ne oslobađa se dovoljna količina gasa. Ukoliko je zemljište suvo treba ga navlažiti do 60-70% vodnog kapaciteta. Potom se po zemljištu ravnomerno nanese fumigant, isfrezira, zalije vodom, i sve zajedno prekrije plastičnom folijom. Fumiganti su jaki otrovi i treba biti obazriv sa njima. U plasteniku ako se radi fumigacija najbolje je u jesen i on mora biti prazan.

Biofumigacija podrazumeva setvu određenih biljaka(najčešće iz roda Brassica) koje nakon zaoravanja u vlažnoj sredini oslobađaju izotiocijanate koje smanjuju brojnost nekih patogenih gljiva prouzrokovača bolesti i umanjuju nicanje korova. Za biološku dezinfekciju zemljišta u zaštićenom prostoru koriste se kadifica i neven. Setvom kao predhodni usev zemljište čiste od nematoda i nekih štetnih gljiva.

8

Fosfor u zemljištu i uticaj na biljke

Fosfora u zemljišnoj kori ima u proseku oko 0.15 %. Najveći deo se u zemljištu nalazi u obliku neorganskih jedinjenja, a ostatak je u organskim jedinjenjima. Tu spadaju nukleinske kiseline, fosfolipidi, i dr. Njegova pristupačnost za biljke najvećim delom zavisi od pH vrednosti koju ima zemljište. Najveći deo fosfora u zemljistu potiče iz stena i minerala matične stene od kojih je zemljište nastalo, kao i iz organskih jedinjenja. Obzirom da se fosfor u zemljištu nalazi u obliku različite rastvorljivosti veoma je bitan koeficijent njegove pristupačnosti za biljke, kao i njegovo vraćanje u zemljište preko organske materije.

Optimalni nivo fosfora u obliku P2O5 u zemljištu iznosi oko 10 – 20 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta.

Fosfor je lako pokretan u biljkama,a jako slabo pokretan u zemljištu. Zbog njegove slabe pokretljivosti u zemlji, a i zbog toga što se lako vezuje u jedinjenja, fosfor treba uneti u zemljište bar 3 meseca pre nego što gajena biljka iskaže potrebu za fosforom tokom vegetacije. Zato je preporuka da se 2/3 planiranih količina fosfora unese u jesen ( pod oranje) a 1/3 u proleće, kako bi bio dostupan biljkama onda kada je biljkama najpotrebniji. U biljkama utiče na mikrobiološke i fiziološke procese i jedan je od tri neophodna elementa za razvoj biljaka.Fosforizacija predstavlja meru popravke strukture zemljišta unošenjem sirovih fosfornih đubriva.Fosfor najčešće potiče iz mineralnih đubriva,koštanog brašna i superfosfata. Fosfor smanjuje negativan uticaj viška azota.Važan je za razvoj korenovog sistema, cvetova, u cvetanju i oplodnji, a bez razvijenih cvetova nema kvalitetnog cvetanja i oplodnje, a time ni semena. Nedostatak fosfora ogleda se u tamnozelenoj (purpurnoj) boji listova koji su izrazito sitni, u lošem prinosu zrna i semenki ploda uopšte.

9 Rasa ovaca-Il de frans (Ile de frans)

Ova rasa ovaca potiče iz Francuske. Masa tela ovaca je oko 65-70 kg, a ovnova 100-120 kg, pa i više. Oba pola su dobro obrasla vunom. Runo je zatvoreno a vuna ujednačena. Il de frans rasa ima veoma izraženu plodnost, pri čemu se estrus javlja tokom cele godine. Oplodnja i jagnjenje su mogući tokom cele godine. Na 100 ovaca dobija se od 130 do 150 jagnjadi, dok je u boljim zapatima plodnost preko 170 jagnjadi. Jagnjad se rađa sa telesnom masom od 4 do 5 kg, sa šest meseci uzrasta postižu oko 50 kg a sa godinu dana preko 60 kg. Ukrštanjem sa drugim rasama dobija se značajno poboljšanje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti u meleza, zbog čega je il de frans mnogo izvožen u mnoge zemlje sveta. Il de frans rasa ovaca je u našu zemlju uvezena posle Drugog svetskog rata i uglavnom je korišćena za ukrštanje radi proizvodnje jagnjadi za tov i proizvodnju mesa. Posebno je bila značajna za genetsko poboljšanje naših pramenki u područjima razvijenije poljoprivredne proizvodnje.

Korišćen tekst:”Ovca-meso-mleko-vuna”, autora: Nurgin Memiši, Frida Bauman

10

Određivanje potrebne količine preparata

Kako bi primena pesticida u usevima i zasadima bila efikasna potrebno je pre primene pročitati deklaraciju i pridržavati se uputstva za primenu pesticida. Takođe veoma je važno kalibrirati prskalicu kako bi pesticid ravnomerno i u istoj količini pokrio tretiranu površinu. Preparati koji se koriste za prskanje mogu se primeniti u dozi ili koncetraciji. Ukoliko je primena preparata naznačena u koncetraciji uvek treba poći od toga da se ona odnosi na 100 l vode. Tako na primer kada je propisano da se preparat upotrebljava u koncetraciji od 0,3%, to znači da na sto litara vode treba 300 ml, a ako je zapremina praklaice 400l potrebno je 1,2 l preparata (1200ml).

Zapremina prskalice (litar) Koncentrcija 10 15 20 60 100 200 400 Potrebna količina sredstva (g,ml) 0,05 5 7,5 10 30 50 100 200 0,10 10 15 20 60 100 200 400 0,15 15 22,5 30 90 150 300 600 0,30 30 45 60 180 300 600 1200 0,50 50 75 100 300 500 1000 2000 0,80 80 120 160 480 800 1600 3200 1,00 100 150 200 600 1000 2000 4000

Ukoliko je primena preparata naznačena u dozi potrebno je izračunati koliko treba tog preparata za rezervoar prskalice. Zato je neophodno odrediti koliko litara vode je potrebno za tretiranje jednog hektara kako bi se pripremio preparat u propisanoj dozi. To se određuje na sledeći način: Rezervoar prskalice se napuni vodom do obeležene granice (do 100 l), a onda se pod određenim pritiskom i brzinom kretanja pusti u rad i njome prođe 100m. Zatim se rezervoar dopuni vodom do obeležene granice i na taj način dobijamo koliko je utrošeno vode za oprskanu površinu, na primer utrošeno je 30l. Da bi smo izračunali koliku smo površinu oprskali potrebno je pomnožiti dužinu pređenog puta (100m), sa dužinom radnog zahvata (8m) i dobija se da je oprskano 800m². Nakon prikupljanja potrebnih podataka izračunava se koliko je vode potrebno za tretiranje 1ha po formuli:

= 375l vode utroši se za prskanje 1ha V- utrošena količina vode P- oprskana površina

Ukoliko proizvođač treba da primeni preparat čija je propisana doza 4,5l/ha, zapremina prskalice je 400l, a zna da prskalica troši 375l vode po hektaru, tada se potrebna količina preparata za rezervoar prskalice izračunava po formuli:

= 4,8 l preparata potrebno je sipati u prskalicu zapremine 400l i tom količinom može se oprskati 1,06 ha

D- propisana doza preparata po hektaru B- zapremina rezervoara prskalice U- Količina vode koja je potrebna za tretiranje 1 ha

Prilikom pripreme tečnosti za prskanje i tokom aplikacije potrebno je koristiti zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku, naočare.Za vreme rada nesme se jesti, piti i pušiti.

11

Poštovani poljoprivredni proizvođači,

u cilju poboljšanja plasmana poljoprivrednih proizvoda, prodaju svojih proizvoda možete besplatno oglasiti na sajt www.agroponuda.com (Berza poljoprivrednih proizvoda i proizvođača Republike Srbije). Unos ponuda u sistem vrše savetodavci.

Za detaljne informacije obratite se savetodavnoj službi PSSS Negotin na telefone 019/542-741 i 543-377

Na osnovu povratne informacije od proizvođača, od objavljenih 133 ponuda u IV kvartalu 2019.godine, realizovana je 81 ponuda.

12 30.12.2019.–05.01.2020. godine 30.12.2019.–05.01.2020. Cene žive stoke - stočne pijace u Srbiji u za- stoke periodžive pijace stočne Cene

www.stips.minpolj.gov.rs Strana 13 riod 30.12.2019. – godine 05.01.2020. 30.12.2019. riod

Klanične cene živeceneSrbiji u postoke okruzima Klanične za pe

www.stips.minpolj.gov.rs Cene žive stoke – stočne pijace u Crnoj Gori za period od 26.12.2019. – 01.01.2020. godine

1 Euro = 117,85 RSD Izvor: AMIS

www.stips.minpolj.gov.rs Cene voća i povrća - kvantaške pijace u Srbiji za period 30.12.2019.– 05.01.2020. godine

www.stips.minpolj.gov.rs 2019.–05.01.2020. godine Cene voća - zelene pijace uza voćapijace Srbiji zelene Cene - 30.12. period

www.stips.minpolj.gov.rs .2019.–05.01.2020. godine Cene povrća - zelene pijaceSrbiji u povrća Cene zazelene - period 30.12

www.stips.minpolj.gov.rs

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin

19