Radan Dar Prirode

Radan - putevi i priceˇ o

Izdavač: Centar za razvoj Jablaničkog i životu na planini Pčinjskog okruga Vlajkova 199, 16000 Leskovac, RS www.centerzarazvoj.org Srbija Ova brošura predstaviće vam stanovnike regiona Radana i njihove lične priče. Saznajte više, o gradonačelniku Djavolje varoši, o pešačenju Radanom sa dr Redakcija: Ljubićem i Sašom, o domaćinu koji Blagoje Jovanović, peče rakiju i upoznajte region oko Slobodanka Pavlović Radan planine.

Grafička priprema: Radan se nalazi na jugu Danijel Ljubenović Srbije i predstavlja istorijski gledano važnu oblast, ali malo zabačenu poznatog pod imenom Caričin Fotografije: u odnosu na uobičajene turističke grad, simbol ovog regiona čine i Blagoje Jovanović, Dragan Bosnić, rute. Mnogim ljudima naziv Radan jedinstveni kameni stubovi Djavolje Vojislav Grujić, Dragan Kostić, Žoska, zvuči poznato, ali retko ko zna gde varoši kod Prolom banje; oba ova Angelika Temper, Zlata Golubović, se ova planina zaista i nalazi. Ovom mesta ostavljaju najupečatljiviji Igor Markov brošurom upravo to želimo da utisak na posetioce u zoru ili pred promenimo. smiraj dana. Naslovna strana: „Radan, dar prirode“ Opštine Bojnik, Kuršumlija, Austrijska agencija za razvojnu model: Karolina Simat Lebane, Medveđa i Prokuplje saradnju je proteklih godina foto: Zlata Golubović „dele“ planinu Radan, koja spada podržala rad regionalnog Centra u planine srednje nadmorske za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog Prevod: visine i bogata je šumom, okruga. Posebna želja nam je bila Ružica Šmelcerović a na njenim obroncima da ukažemo na mogućnost razvoja prostiru se livade, voćnjaci održivog turizma. Regionalni Centar Štampa: i idilična sela. Pre oko za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog „Plutos“ Vranje 1600 godina ova okruga je zato kao pilot projekat oblast je bio važan odabrao region Radana i time Autor: Lokalna akciona grupa administrativni centar bitno doprineo laganom otkrivanju „Održivi razvoj Radana“ Vizantijskog carstva – iako jednog sasvim posebnog prirodnog angažovana od strane Centra samo na kratko. O tome svedoče dobra. Uz finansijsku pomoć za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog ostaci grada „Justiniana Prima“. Austrijske razvojne agencije okruga u okviru projekta I kroz naredne vekove su ovaj markirane su pešačke staze na „Prodržka održivom razvoju opština region presecali trgovački, ratni Radanu i odštampana je karta Jablaničkog i Pčinjskog okruga“ i putevi hodočasnika, u više pešačkih staza. koji finansira navrata. Ova višeslojna prošlost Austrijska agencija za razvoj i netaknuta priroda Radana Stoga i moja želja da se www.ada.gv.at podarile su stanovnicima ove o ovom tako raznolikom regionu planine njihov identitet. Ljudi sa brinete sa posebnom pažnjom. Radana su duhoviti, otvoreni i puni Uživajte u pričama i u predivnom života. Ovdašnji život karakteriše doživljaju Radana, dok ga obilazite tradicionalna gostoprimljivost, a pešice ili biciklom. topla i spontana dobrodošlica očekuju posetioce i u najudaljenijim Concept/Konsultacija: selima. Dr. Clemens Koja ambasador Austrije u Srbiji Angelika Temper, 3etravel d.o.o. Pored ostataka grada www.3etravel.me „Justininana Prima“, danas Prvi odlazak na Radan Blagoje Jovanović

Kada krenete u šetnju pravo mesto da se okrepite kraj Poseta Caričinom gradu vas na zalaske sunca sa njegovih vrhova... Ono što sigurno neću Radanom, gde god da poželite jedne male crkve. Na Kamenjaru, trenutak vraća u vreme Vizantije, Ja ću biti na Radanu, a Vi uspeti je da vam recimaˇ proći, skoro uveć će se otvoriti put. vrhu pored Petrovog vrha pruža se a Djavolja varoš na mesto između kada odlučite da dođete slobodno docaramˇ osećaj kada stojim Samo je vaš izbor da li ćete ići pogled okolnih kotlina i planina kao legende i stvarnosti. se javite. Dogovorićemo i za Vas na vrhu, dok pogled puca na dobro utabanom stazom ili šumom. na dlanu. Ako vam se učini da ste foto-turu Radana sa mnom, šetnju suncem obasjanu kotlinu; I u jednom, i u drugom slučaju videli sve što vrhovi Radana mogu sa Sašom i dr Ljubićem ili možda osećaj tišine u kući na Radanu možete stići gde ste krenuli. To je ponuditi, tada treba otići do To je moj Radan. Uvek me vožnju bicikla sa Ružicom. koju narušava samo simfonija ono što Radan čini posebnim – taj Sokolovog visa koji kao kruna stoji je dobro docekivao.ˇ Možda se kiše i na kraju osećaj osećaj slobode. Na vama je da nad Gajtanom i pleni svojim mi tako dobro slažemo, jer sam smirenosti i zadovoljstva kada odredite šta vam je cilj i svakako, uz izgledom. To je vrh na kome ja našao Radan u sebi. Blagoje Jovanović, vozeći bicikl pogledam obronke malo ili nešto više napora možete intenzivnost zelene trave i zlatna diplomirani menadžer u turizmu stići do svog cilja. boja sunčevih zraka uspešno beže fotograf Radana iza koga Sunce već u hedonistički biciklista Sećam se prvog odlaska suton pada. U toku te vaše šetnje, vožnje fotoaparatima koji bi da tu lepotu Volim da šetam njegovim zaljubljenik u Radan na Radan, kao da je juče bilo. bicikla ili jahanja konja, uvek ćete ponesu na neko drugo mesto. U livadama, da vozim bicikl šumskim Stigosmo ispred vikendice mojih nailaziti na neke delove koji će vas šumi iznad planinarskog doma stazama koje se prožimaju odličnim komšija i drugova iz detinjstva. dotaći... Na Petrovom vrhu je nalaze se slapovi zvani Ripivoda. vidikovcima i da fotografišem Prohladan, ali svež vazduh mi napuni pluća. Mesec je obasjavao okolnu prirodu, a ujedno i objekat koji će biti baza naših budućih istraživanja. Dok smo se raspakivali stekao sam prvi utisak o mestu gde ćemo boraviti narednih nekoliko dana. Već je na prvi pogled zadovoljilo kriterijume za jedan prijatan boravak. To veče smo proveli pored logorske vatre uz priču. Iako je priča bila o tome šta ćemo sutra videti i kuda ćemo se uputiti nisam pokušavao da zamišljam predele, ne znam da li zbog toga što nisam ništa posebno očekivao ili što uvek postoji mogućnost da se vaša slika ne poklopi sa slikom stvarnosti. Bilo kako bilo, svanu jutro i krenusmo u moju prvu šetnju Radanom do vrha Sveti Petar. Tada načinih prve istraživačke korake po ovoj planini... To putovanje ovom planinom i dalje traje jer svaki put kad se na nju vratim čini mi se kao da sa nje nikad nisam ni odlazio. Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i neukroćenu kroz koju je nemoguće Pogled na Gajtan i vrh Sveti Petar, proći, već tajanstvenu i pitomu. B. Jovanović © Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i Pogled na Ivan kulu, neukroćenu kroz koju je nemoguće B. Jovanović © proći, već tajanstvenu i pitomu. Darovi prirode

Med Rakija Hleb

Ima jedno selo na obroncima Rakija ovde ima puniji ukus. Od vajkada se hleb Radan kraj Caričinog grada. Selo Ne znam, da li je to zbog ovdašnjih pripremao ovako ili onako, od ovog se zove Prekopčelica, samo ime divljih krušaka ili zato što predstavlja ili onog brašna, ali se do danas na govori da je oduvek u svom ataru ponos domaćina. Kako je bilo prostoru Radan planine koristi jedan gajilo savršeni svet pčela i danas drago dekici iz sela Ivan kula kada stari način pripremanja hleba, hleb ima visokokvalitetnog meda u nas je dočekao i s ponosom ispod sača u crepulji. izobilju. ponudio svojom rakijom. Ona je Svakog dana majka Mike Divna i Vlada žive u ovom već stajala na stolu i čekala putnike raspiruje vatru u svojoj staroj odžakliji selu i pakuju med na razne načine, namernike. Možda je ona bila u podradanskom selu Svinjarici u kao i mnogi drugi pčelari na razlog lepih priča koje je pratila i blizini Caricinog grada. Zagreva Radanu, za svačiji ukus i potrebu. neka pošalica. crepulju i sač, bocka površinu testa

Suvo i koštunjavo voće sa Na zapadnoj strani Radana strukom bosiljka i peče hleba za Radana prelivaju medom, pakuju postoji običaj „Rukatka“. Rukatkom, svoju mnogobrojnu familiju. Jer, med sa saćem, prave propolis i čašom punom meke rakije, kako kaže, njena deca i unoci ne vade matični mleč. Sve ove nazdravljaš nekome koga ceniš vole hleb iz gradskih pekara, niti poslastice i lek nude putniku i tu pred svima kažeš šta miliš o obično ispečenog u relni šporeta. namerniku koji je na svom pohodu njemu, šta ceniš kod njega ili šta je Hleb iz crepulje je jela ona planini odlučio da prođe kroz dobro uradio. Zatim onaj kome je od kada pamti za sebe, a sada ga njihovo selo. Med sa lešnicima je nazdravljeno ustaje i nazdravlja predano priprema svojoj porodici, i odlično osveženje u toku pohoda nekom drugom. Smisao ovog tako će dok je zdravlje služi, a onda ka vrhovima Radana. običaja je da se ljudi raspričaju i da će svoj zanat predati snaji. se zapodenu priče. Priprema hleba na tradicionalan nacin - pod sacemˇ B. Jovanović © Radanska trpeza, D. Bosnić © Stazama zdravlja Saša Dajević

Odlazak na Radan planinu za mene i moju porodicu znači novi početak avanture, novo punjenje baterija koje je preko potrebno u ova luda vremena. Drago mi je kada i moj prijatelj doktor Ljubić krene sa mnom, pa nam šetnja bude obogaćena razgovorom. Naše druženje na planini traje godinama i nije nam dosadilo, jer nam Radan pruža uvek nove inspiracije za nove teme. Mir i tišina koju pruža Radan planina uvek nas opušta i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno čuva u svojim dubokim šumama i iza zagonetnih prevoja.

Stara vodenica, Izvori Radana su njegov A. Temper © ukras i kao da se medjusobno šuškaju kao snovi zaljubljenih. prirode i svež vazduh su čest povod nadigravaju u svojoj lepoti. Mistične i lekovite vode ove doktor Ljubiću nam daje dodatna Njihove vode su zdrave, pitke, planine su naša fascinacija. Bile su objašnjenja o pozitivnim uticajima hladne, lekovite. izazov i najvećem vizantijskom caru prirode na čoveka. dr Milomir Ljubić Justinijanu Prvom, koji ih je akva- Na „Stazi zdravlja“ koja počinje duktom doveo do Caričinog grada. kod Doma na Radan planini, mogu Volimo stazu pokraj starih Dar prirode su nam i šumski se oprobati svi, deca, stariji, svi oni vodenica, volimo staze uz planinske plodovi Radana: divlje trešnje, koji se žele zabaviti i svoju šetnju Adaptacija na klimu je potoke na kojima slapovi „Ripivode“ kupine, borovnice, maline i divlje upotpuniti novim sadržajem. gotovo trenutna. Visine od 600 i „Borinski skok“ prave vragolaste jagode. Šumsko voće koje svojim Mi smo ponosni na Radan. do 1000 metara smiruju me i vratolomije. ukusom i bojama hrani duh i telo. On nam daje zdravlje, radost i opuštaju napete nerve. Najveća radost je kada svi Divlji beli luk, glog, hajduška trava, spokoj koji nam je potreban. Istovremeno veće visine preko skupa krenemo kroz Ivanjske livade dren, majčina dušica, odoljen, slez, 1000 metara izoštravaju misli i gde lahor odiše svežinom, a otkosi beladona samo su deo bogate Saša Dajević, podsticuˇ maštu. Šetnja Radanom sa pogledom na Petrov vrh dr Milomir Ljubić mirisnih trava ispod naših nogu Radanske „apoteke“, Ovi darovi ljubitelj prirode foto Žoška © Mir i tišina koju pruža Radan uvek nas opušta i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno cuvaˇ Jesenja šetnja, u svojim dubokim šumama i iza B. Jovanović © zagonetnih prevoja. Biciklizam Ružica Šmelcerović

Gradska vreva, svako- I tek što sam krenula iz dnevnica na asfaltu, zvonjava Leskovca, već sam tu. Preda mnom telefona, nedostatak slobodnog se otvaraju kapije nekog novog, vremena. drugačijeg sveta. Ono iskonsko. Ali ne i danas. U glavi se Uranjam bez mnogo razmišljanja. vrti misao, misao na dva točka. Kakav mir i tišina. Divan cvrkut ptica. Krećem u susret planinskim Oštrina planinskog vazduha. Žubor vrhovima i piramidi koja se tako vode. Čula se opuštaju i prepuštaju upadljivo ističe na horizontu i spoljnim impulsima. odavno me mami. Danas joj Montiram svoj bike i krećem punog srca hrlim u susret. Već dugo u avanturu, u susret prirodi. sazreva u meni želja da upoznam Obožavam škripu guma i kočnica. putevi se migolje i vijugaju na sve ovu vekovnu planinu. Koliko često Osećaj brzine. Otkrivam divne strane i to na ovoj nadmorskoj sam posmatrala kako sunce iza nje puteve za pedaliranje. Kao da vode visini, kakva privilegija!!! Nema zalazi, da bi opet izašlo donoseći u beskraj. Koliko mogućnosti. Levo ili saobraćaja, niti automobilske buke. neka nova jutra. ipak desno. Široki makadamski Bezbrižno osvajam kilometar po kilometar puta, uzbrdo, nizbrdo, potpuno se prepuštajući magiji trenutka. Volela bih da ovaj dan traje večno. I trajaće, nosim ga sa sobom. Znam da će energija koju ću poneti odavde biti zarazna i preneće se na mnoge ljude oko mene. Već razmišljam o dogovorima narednih biciklističkih i pešačkih tura, do Djavolje varoši ili Caričinog grada, Prolom banje, Sokolovog visa ili Gajtanskih vrata. Na kom vidikovcu narednog puta uživati u prelepoj panorami? Na kojoj livadi udahnuti opojne mirise planinskog bilja? U kom hladu smišljati planove za neka nova sutra? Nisam ni primetila da dan odmiče, da satima nisam stala, da je već sumrak. U punom naboju emocija zahvaljujem ovom prirodnom blagu na podarenom danu. On će trajati, zauvek i dan Obožavam škripu guma i kocnica.ˇ više. Osećaj brzine. Otkrivam divne puteve za pedaliranje. Kao da vode u beskraj. Koliko mogućnosti. Levo ili ipak desno. Široki makadamski putevi se Ružica Šmelcerović, migolje i vijugaju na sve strane i to profesor nemačkog jezika Višestruka Prvakinja Srbije u MTB i organizator Od Šopota ka Gajtanskim vratima, na ovoj nadmorskoj visini, kakva Trenutak odmora, privilegija!!! prvog MTB maratona na Radanu V. Grujić © D. Kostić © Prolom banja Sijarinska banja Radovan Tanasković Dragan Denić

To područje obuhvata Kada je u meni sazrela ideja teritorije pet opština koje spaja o zajedničkom nastupu na tržištu Radan planina; Kuršumlija, turizma, više ne mogu govoriti Prokuplje, Bojnik, Lebane i samo o Prolom banji, kao zasebnoj Medveđa. Svaka od opština ima turističkoj destinaciji, nego me misli svoje turističke potencijale. Turisti po inerciji vode ka Djavoljoj varoši, time dobijaju jedinstveni užitak u Caričinom gradu, Brestovačkom različitostima koja bi razna kružna jezeru, Sijarinskoj banji, i svim drugim putovanja kroz svih pet opština turističkm potencijalima na Radanu, omogućila. njegovom užem i širem okruženju. Svakako bi najatraktivnija bila turistička tura koja bi povezala tri Radovan Tanasković, Ceo svoj radni vek koji traje turističke destinacije koje imaju Direktor Sektora za razvoj turizma u Planinki Sijarinska banja je poznata 47 godina posvetio sam razvoju evropski turistički značaj: Neolitsko bila i starim rimljanima, koji su turizma na ovim prostorima. naselje Pločnik, Djavolju varoš i boravili na ovim prostorima, što Uporedo sa mojim radom razvijala Caričin Grad. pokazuju ostaci njihovih kupatila, se i Prolom Banja, od jednog te se pretpostavlja da su u vreme kaptiranog izvora i improvizovanog Vizantije dolazili imućniji stanovnici kupatila do modernog banjskog Caričinog grada da se ovde kompleksa. odmaraju i koriste lekovita svojstva Lekovita svojstva voda Prolom banjskih izvora. Tim tadašnjim Banje su vrlo jasno dokazana nakon posetiocima nije mogao da 50 godina rada i preko 500 000 promakne jedinstveni gejzer na turista koji su koristili naše usluge. Balkanu, čije vode iz utrobe zemlje Između ostalog leči bolesti bubrega izbijaju ka nebu u visini od 12m. i mokraćnih puteva, organa za Danas je tu je sportski centar, varenje, kožna oboljenja, bolesti sa olimpiskim bazenom i bazenom perifernih krvnih sudova i vanzglobni za vaterpolo, terenom za mali reumatizam. fudbal i košarku. Posetioci mogu Danas su kapaciteti Prolom pored korišćenja usluga terapije banje uglavnom popunjeni, ali se termalnim vodama, imati i razne stalno radi na podizanju kvaliteta vidove rekreacije. ponude i usluga. Poslednje urađeno Kada preko leta u banju u banjskom kompleksu je izgradnja dođe veliki broj turista, pored svega otvorenog bazena i opremanje što je nesebično ponudila priroda, konferenciske sale u jesen prošle ljudi banje organizuju za goste godine. “Gejzerske noći”, sa muzičkim Moja vizija se danas sadržajem, koje se završavaju na ostvaruje, objedinjavanjem turističke Svetog Iliju, drugog avgusta, sa ponude Radanskog područja. zajedničkim venčanjem mladenaca ispod gejzera. Kao poklon, mladenci dobijaju “medene dane” u Lekovita svojstva voda banjskom hotelu. Prolom Banje su vrlo jasno dokazana nakon 50 godina rada i preko 500 000 turista Dragan Denić, koji su koristili naše usluge. Hotel u Prolom banji, Gejzir u Sijarinskoj banji, Turistička organizacija Medvedja D. Bosnić © D. Bosnić © Održivi razvoj turizma Dobrila Sudimac – Mratinković

odmor i očuvanje zdravlja, koja uz proširimo i kvalitativno poboljšamo to nudi mogućnost za mnogo paletu naše ponude. raznih doživljaja. Istovremeno cilj nam je i Brojni učesnici naših pešačkih poboljšanje životnih uslova ljudi na i biciklističkih manifestacija nam Radanu, uz prave inicijative, potvrđuju da se sa ovakvom projekte i investicije. ponudom nalazimo na pravom putu. Ja se već radujem narednoj To što smo za ovako kratko šetnji Radanom. Pozivam i Vas – vreme toliko toga postigli čini nas pridružite nam se! ponosnima, ali istovremeno smo svesni i činjenice da smo tek na Zaposlena sam u Centru samom početku. Biće nam izazov Dobrila Sudimac – Mratinković, za regionalni razvoj Jablaničkog da kontinuirano pratimo razvoj Savetnik Centar za razvoj Jablaničkog i i Pčinjskog okruga u Leskovcu. održivog turizma i da za naše goste Pčinjskog okruga Cilj naše organizacije je podrška opštinama na jugu Srbije, kojih ima trinaest, u održivom socijalno- ekonomskom razvoju, uz davanje strateških saveta, tehnički Know-how, kao i pružanje podrške u realizaciji regionalnih projekata. U 2011. godini započet je projekat za unapređenje razvoja turizma na teritoriji Radan planine, uz finansijsku pomoć Austrijske razvojne agencije (ADA). Naš prvi uspeh je da je pet opština (Bojnik, Kuršumlija, Lebane, Medveđa i Prokuplje) povezano kroz preko 250km pešačkih i biciklističkih staza Radionica, namenjenih za planinski biciklizam. B. Jovanović © Mapa pešačkih staza i brošura stanodavaca već sada posetiocima umnogome olakšavaju orijentaciju na Radanu. U realizaciju projekta uključili su se mnogi stanovnici ovog područja, koji su veoma aktivno i kreativno doprineli kako zaštiti, tako i odgovornom korišćenju potencijala planine Radan u svrhu održivog razvoja turizma. Šta su naši dalji planovi?

Želimo da Radan, u saradnji sa ljudima koji žive na ovoj teritoriji, Turistickeˇ karte i brošure, Putokazi, popularišemo kao destinaciju za B. Jovanović © B. Jovanović © Tradicija Slobodanka Pavlović

Potreba da se sačuva ono što je vredno, a što se može nazvati tradicijom okupila nas je oko Tradicionalno skladištenje luka, D. Bosnić © zajedničke ideje. Tako je formirano Tradicionalna kuća na Radanu Udruženje žena „RUŽA“ u Lebanu. jednu pešačku stazu i dali joj ime Negujući stare zanate i stalno se „Na putu rukotvorina“. Ova je staza vraćajući rukotvorinama naših postala „prvenac“ projekta „Razvoj predaka, pokušavamo da široj pešačkih i biciklističkih staza na javnosti približimo vrednost onoga Radan planini“. Interesovanje za što preti da bude zaboravljeno. doživljajem tradicionalnog je veliko, Put nas je poveo ka našim selima, upravo zbog autentičnosti koju naročito onim planinskim, koja pruža sadržaj na pešačenju. najbolje odolevaju modernizaciji i Naši gosti su, šetajući promenama. stazama sela na obroncima Radan planine, uživali u blagoj i pitomoj prirodi, i sretali se sa očuvanom Ono što zovemo tradi- tradicijom u spremanju hrane, izradi cijom, u selima na Radanu predmeta u starim zanatima, živi svojim prirodnim tokom autentičnim folklorom ovog kraja, i prisutna je svakog trena starim graditeljstvom, koje je u životu planine i njenih Turistička organizacija opštine stanovnika. Umeća, veštine, Lebane ovekovečila u svom zanati, kako je postajalo projektu „Atlas starog gradteljstva“. nekada, postoji i danas. Zadovoljstvo mi je da naše Imamo atmosferu jedne vrednosti predstavim posetiocima, kulture koja jeste stara, ali a naročito gostoprimstvo u seoskim sveprisutna. Oceviˇ prenose domaćinstvima, gde ljudi pokazuju svoja znanja na sinove, majke otvorenu želju da podele sa gostom i bake na svoje ćerke i unuke, sve što znaju i ponude što imaju. jedan prirodni sled kojim se Mi se stalno vraćamo u sela cuvaˇ nasledjeno. na Radan planini, možda već naviknuti na nešto što je drugačije a dobro. Kada smo povezali pet podradanskih sela sa onim što Proizvodi od pustovane vune, Crkva na vrhu Sveti Petar, B. Jovanović © B. Jovanović © Slobodanka Pavlović, neguju u svojim atarima, dobili smo Udruženje žena RUŽA Ivstiniana Prima dr Vujadin Ivanišević

se razvijeno široko podgrađe nekada značajan regionalni centar namenjeno populaciji koja je Justinijanu Primu, mesto koje je opsluživala grad. Ceo prostor je bio podigao car Justinijan I s ciljem branjen suhozidanim bedemom i ovekovečenja kraja svog rođenja. rovom, koji se danas jasno prate sa Gradu je, prema XI noveli, bilo južne i istočne strane grada. Deo predodređeno da postane sedište ovog bedema nazire se i sa prefekta pretorije Ilirik, a istim severozapadne strane. Obe zakonom car je želeo da novu pomenute linije odbrane bile su, prestonicu podigne u rang najverovatnije, ojačane palisadom. arhiepiskopije sa jurisdikcijom nad celom Dačkom dijecezom i Makedonijom II. Preseljenje Caričin grad predstavlja, Ceo kompleks, površine prefekture u Justinijanu Primu ostalo slobodno se može reći, jedini oko 20 ha, uokviruje zanatski je, usled nesigurnosti izazvanih antički grad na prostoru Srbije, koji centar, sa konstantovanim upadima varvara na teritoriju posetilac može sagledati u celini. pećima za izradu opeka i onih Balkana, mrtvo slovo na papiru. Ulaz u grad obeležen je kapijama, za obradu metala, koji se razvio Ipak, gradu su, prema CXXXI a celim putem posetilac se šeta uz obale reka. noveli, potvrđene prerogative prostranim ulicama sa porticima arhiepiskopa Justinijane Prime, a koji se otvaraju prema brojnim njegova vlast je bila usmerena na crkavama i javnim građevinama Osim toga, na Svinjaričkoj Dačku dijecezu. svedočanstvima nekadašnjeg sjaja reci bila je podignuta brana sa Justinijana Prima ostala je paleovizantijske metropole. jezerom. Mrežu direktne odbrane prevashodno crkveni administrativni Caričin grad je podignut grada činile su fortifikacije, u nepo- centar i garnizonski grad, kao i ex nihilo u prvoj polovini 6. veka u srednoj blizini. Na istoku se nalazilo važan centar oblasti. severozapadnom delu provincije utvrđenje na uzvišenju kod Sv. Ilije, Sredozemna Dakija, nedaleko od zatim osmatračnica na lokalitetu granice sa Dardanijom. Izgrađen je Kulište-Jezero, na severu utvrđenje dr Vujadin Ivanišević, u ruralnoj oblasti i predstavlja kod Sakicola, a na jugozapadu Arheološki institut Beograd jedinstven primer kasne urbanizacije Gornje Gradište u Svinjarici. na prostoru severnog Ilirika – Pretpostavlja se da ruševine centralnog Balkana. Caričinog Grada predstavljaju Caričin Grad je sagrađen na izduženoj i uzvišenoj gredi, dužine Kapitol, preko 500 m i širine 150-200 m, koja B. Jovanović © dominira okolinom i koju sa istočne strane uokviruje Caričinska, a sa zapadne Svinjarička reka. Urbano jezgro, površine oko 8 ha, zauzima vrh grede i opasano je sa tri prstena bedema izgrađenih od kamena i opeke koji su uokviravali tri celine: Akropolj, Gornji grad i Donji grad. Primarna funkcija ove fortifikacije Pretpostavlja se da ruševine Caricinogˇ Grada predstavljaju nekada bila je zaštita javnih objekata znacajanˇ regionalni centar Justinijanu i zvaničnih rezidencija, važnih Primu, mesto koje je podigao car državnih institucija, kao što su crkva i Caricinˇ grad, Justinijan I s ciljem ovekovecenjaˇ kraja vojska. Oko urbanog jezgra nalazilo B. Jovanović © svog rodjenja. Djavolja Varoš Radoje Stepanović

posetioci imaju priliku da čuju tu Stubovi Djavolje varoši, kojih priču i mnoge druge kao i onu o ima preko dvesta, uvek pružaju čudnim i nesvakidašnjim zvucima, posetiocu drugačiji dozivljaj, jer koje su nekada davno ispričane, a zavisno od količine i vrste svetlosti, danas se prepričavaju. Djavolja varoš uvek drugačije U poslednje tri godine izgleda. U različitim delovima dana Djavolja varoš je najposećenija pruža drugačiju percepciju turistička destinacija ove vrste u kod posmatrača Perspektiva našoj zemlji. Postepeno se povećao turističke ponude Djavolje varoši broj turista koji dolaze na vikend je udruživanje turističke ponude turizam sa noćenjem u Prolom Radanskog područja, što pruža Banji. Oko 15% ukupnog broja turistima bogat i raznovrsni program za mene prijatelji često turista su iz inostranstva koji dolaze i doživljaj. u šali kažu da sam „gradonačelnik iz raznih zemalja, a najviše Djavolje varoši“, a ja sam inače orgazovanih grupa je iz Poljske i Radoje Stepanović, upravnik spomenika prirode Bugarske. upravnik spomenika prirode „Djavolja varoš“ „Djavolja varoš“, koja je zasebna radna jedinica u DOO „Planinka“ iz Kuršumlije. Ovim poslom se bavim od 2008 godine, kada je glasanje za izbor 7 novih svetskih čuda prirode bilo u toku. Djavolja varoš se nalazila među prvima na listi. Turiste u Djavolju varoš najviše privlače dve retke prirodne pojave: zemljane piramide koje nastaju erozijom tla, a u prirodi deluju vrlo atraktivno i dva izvora jako kisele i raznim metalima prezasićene vode, kakvih u svetu ima malo. Pogled ka Djavoljoj varoši, B. Jovanović © Veliko interesovanje turista je i za legende o Djavoljoj varoši, kad ih cujuˇ ne mogu odoleti a da ne vide i sami se uvere u cudnovatostˇ izgleda „varoši“ i osete atmosferu mesta zbog kojeg se ispredaju priceˇ i legende.

Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoši je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka sprecila da poslušaju Djavola i učine rodoskrnavljenje Djavolja varoš noću, Djavolja varoš, venčavajući brata i sestru. Svi D. Bosnić © D. Bosnić © Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoši je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka sprecilaˇ da poslušaju djavola i ucineˇ Stubovi Djavolje varoši, rodoskrnavljenje vencavajućiˇ brata i D. Bosnić © sestru. Zvezde Vojislav Grujić

U blizini Radana postoji Prilikom posete, za više informacija kontaktirati: opservatorija. Koja će biti otvorena Na Radanu sam prvi put za posetioce. U ovoj oblasti je verovatno, video Mlecniˇ put. najmanje svetlosno zagađenje. Moj otac mi je dok sam bio mali Mlečini put se na Radanu vidi pokazivao neke od zvezda, a ja odlično. Sećam se da kad sam gledam i nemam pojma na koju Centar za razvoj Jablaničkog Angelika Temper bio mali, da je nebo bilo zeleno od misli jer je nebo nad Radanom i Pčinjskog okruga [email protected] Vlajkova 199, 16000 Leskovac zvezda. Voleo bih da provedem prepuno zvezda u vedroj noći. +381 (16) 233 441 Blagoje Jovanović jednu noć na onom malom +381 (16) 233 440 (fax) [email protected] vrhu (Kamenjaru), da meditiram www.centarzarazvoj.org posmatrajući zvezdano nebo. u kojoj bi sporadično razmenili po Vojislav Grujić Jedne večeri, posle celo- koju misao. Što smo više gledali i Turistička organizacija opštine Bojnik [email protected] ašto zvezde u tvom dnevne šetnje planinom sedeli što su nam se oči više navikavale Trg slobode 3, 16205 Bojnik Z +381 (16) 821 214 (lokal 116) Dobrila Sudimac Mratinković smo na terasi moj mlađi brat i ja i na dubinu noći, to smo više mislima životu? +381 (16) 821 829 (fax) [email protected] U zvezdama ima nešto posmatrali letnje noćno nebo. bili bliži zvezdama. Blještava svetlost [email protected] misteriozno, nešto nepoznato. Nude Posmatranje je upotpunjavala priča nas je odjednom zaslepela i čuli Milomir Ljubić puno mogućnosti. Svaka zvezda Turistička organizacija opštine Lebane [email protected] ti nudi mogućnost da postoji neki Cara Dušana 55, 16230 Lebane +381 (16) 847 160 Radovan Tanasković novi život oko nje. Neka druga vrsta, +381 (16) 843 083 (fax) [email protected] drugi predeli. Znaš to su ti kao [email protected] granice, granice u kosmosu. Kao Radoje Stepanović kad ovde šetaš planinom, od Turistička organizacija opštine Medvedja [email protected] mesta do mesta, od vrha do vrha. Kralja Milana bb, 16246 Sijarinska Banja +381 (16) 891 348 Ružica Šmelcerović Svaka ta tačka ti otvara novi vidik. [email protected] [email protected] Tako istražujući zvezde, idući od jedne do druge, proučavajući ih Turistička organizacija opštine Prokuplje Saša Dajević šire ti se vidici. Kada izađem na Ratka Pavlovića 84, 18400 Prokuplje [email protected] vrh, dolazim do mesta na kome se +381 (27) 334 049 +381 (27) 334 243 (fax) Slobodanka Pavlović otvara novi horizont, novi vidik. [email protected] [email protected]

Kakve veze imaju Radan i Planinka a.d. - Kuršumlija Noćno nebo nad Radanom, Kosovska 44, 18430 Kuršumlija zvezde? I. Markov © +381 (27) 381 344 +381 (27) 381 512 smo poznati glas našeg oca koji [email protected] nas je upitao: „Šta radite momci? www.planinka.rs Hoćete li da vam upalim svetlo?“. Blještava svetlost je naravno bila od sijalice koju je upalio i pre pitanja. Za kratko vreme se ponovo vratila harmonija dubine noći, ali nam se društvo povećalo za jednog člana. Želim da mi Radan ostane takav... da i drugi osete spokoj Radana u sebi.