Fabbrica Misli Zeleno, a Vi ?

Fabbrica misli zeleno, a Vi ?

FABBRICA, EKOLOŠKE BOJE I LAKOVI ZA DRVNU INDUSTRIJU

Fabbrica doo +381 11 316 99 77, 316 99 88 Bosanska 65, 11080 Zemun +381 11 307 79 05, 307 79 06 BG, Srbija www.fabbrica.co.rs

Nema tog položaja u kome se DRVO-tehnika ne kriju tajna vrata izlaza. Revijalni časopis za poslovnu saradnju, (Momčilo NASTASIJEVIĆ) marketing, tržište, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nameštaja, šumarstvu i graditeljstvu Časopis izlazi tromesečno Osnivač i izdavač EKO press Blagojević Novi Beograd Antifašističke borbe 24 Tel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39 www.drvotehnika.com e-mail: [email protected]; [email protected] Godišnja pretplata 2.160 dinara Pretplata za inostranstvo 50 evra

Izdavački savet n Dragan Bojović, UNIDAS, Beograd Razmišljanje n Lajoš Đantar, AKE Đantar, Bačka Topola n Božo Janković, ENTERIJER Janković, Novi Sad jednog mladića n Vladislav Jokić, XILIA, Beograd n Stevan Kiš, EuroTehno, Sremska Kamenica n Dr Vojislav Kujundžić, LKV CENTAR, Beograd n Radoš Marić, MARIĆ, Čačak n Dva izlaza Rajko Marić, MICROTRI, Beograd n Dr Živka Meloska, Šumarski fakultet Skoplje Pre desetak dana, dok sam dolazio kući, na ulici me sustiže mladić. Zove se n Dr Goran Milić, Šumaski fakultet Beograd Dušan, stanujemo u istom ulazu… Kaže da je išao na razgovor za posao, osa- n Golub Nikolić, NIGOS elektronik, Niš mnaesti put… Ja nemoćno odmahnem rukom, a on priča: n Zvonko Petković, vanr. prof. FPU Beograd n Dragan Petronijević, MOCA, Jablanica – Većina ljudi koje poznajem živi teško. I moja porodica jedva sastavlja kraj n Dr Zdravko Popović, Šumarski fakultet, Beograd sa krajem. Sramota me oca i majke. On je bolestan i ima uvredljivo malu penzi- n Tomislav Rabrenović, DRVOPROMET, Ivanjica ju, a ona čuva tuđu decu. Kriza je kod nas najčešća reč i verovatno spada među n Miroljub Radovanović, JELA JAGODINA, Jagodina reči koje sam prve pojmio i naučio. Kod nas je uvek nestabilno. A kažu: Vaš ži- n Gradimir Simijonović, TOPLICA DRVO, Beograd vot je rezultat vašeg izbora. Ne mogu se sa tim složiti… Pre dve godine sam za- n Vesna Spahn, WEINIG, MW Group, Kruševac vršio studije. Sa desetkom sam diplomirao biologiju i nigde nema posla. Radio n Milić Spasojević, Fantoni ŠPIK IVERICA, Ivanjica sam svašta, konkurisao na dvadesetak mesta. Moj brat od tetke je mašinski in- n Mr Borisav Todorović, BMSK, Beograd ženjer, a na posao čeka devet godina. Skoro će mu četerdeset, a nema ni dana n Dragan Vandić, KUBIK, Raška radnog staža. On je odavno zaboravio ono što je učio… Već dugo je kod nas n Milorad Žarković, SAVA, Hrtkovci podobnost važnija od svake kvalifikacije i sposobnosti. Osim toga, ovde ništa Direktor nije izvesno. A uskoro će opet izbori. Opet nas političari bestidno lažu. Ja stvar- n Jelena Mandić no ne znam da li im neko veruje. Naježim se kad čujem one što obilaze polja i Glavni i odgovorni urednik štale, što ukidaju partokratiju, a svoje stručnjake su posadili na hiljade izmišlje- nih radnih mesta i svi redom su napunili svoje džepove. Neverovatno je kako ti n Mr Dragojlo Blagojević ljudi nemaju meru… Meni je muka kada ih vidim, a što ih više gleda, ovaj na- Stručni konsultant rod im sve manje veruje. Jasno je, svi političari samo brinu o sebi i svi su isti… n Dipl. ing. Dobrivoje Gavović Taj svet je stvarno redom bez stida i obraza. I još nas plaše ratom… Stvarno, sa njima opet može biti rata – kaže zabrinuto, pa kao za sebe nastavlja… – A Redakcioni odbor možda ga i neće biti… Ako ne bude rata – super. A ako ga bude, imam dva n Dragan Bosnić, Beograd izlaza: mogu da me pozovu u vojsku, a mogu i da me ne pozovu. Ako me ne n Marina Jovanović, Leskovac n Snežana Marjanović, AMBIENTE, Čačak pozovu baš dobro, ako me pozovu opet imam dva izlaza: mogu da odem na n Jelena Mandić, tehnički urednik front, a mogu biti u rezervi. Ako budem u rezervi baš dobro, a ako budem na n Ivana Davčevska, novinar – producent frontu imam dva izlaza: mogu da budem u prvim redovima, a mogu biti i u po- n Aleksandar Radosavljević, Beograd zadini. Ako budem u pozadini baš dobro, a ako budem u prvim redovima, opet imam dva izlaza: mogu da me pogode, a mogu i da me promaše. Ako me pro- Uplate za pretplatu, marketinške i druge usluge na tekući račun broj maše baš dobro, a ako me pogode imam dva izlaza: mogu da budem ranjen, a 160-176289-53, BANCA INTESA ad Beograd mogu i da poginem. Ako budem ranjen baš dobro, a ako poginem imam opet Devizni račun - IBAN: RS35160005010001291720 dva izlaza: mogu da odem u raj, a mogu me poslati i u pakao. Ako odem u raj baš dobro, a ako odem u pakao imam dva izlaza. Đavo može da me primeti, Rukopisi i fotografije se ne vraćaju Redakcija se ne mora slagati sa mišljenjem a može i da me ne primeti. Ako me ne primeti super, a ako me primeti, imam autora i izjavama sagovornika dva izlaza: može da prođe pored mene, a može i da me pojede. Ako prođe po- Redakcija ne preuzima odgovornost red mene, baš dobro… Ali, ako me đavo pojede, e onda imam samo jedan za sadržaj reklamnih poruka izlaz – smeje se Dule, gleda moju reakciju, a ja se sećam da sam već čuo ovu Priprema, štampa i distribucija priču… Nakon kraće pauze moj mladi komšija veli: EKO press Blagojević – Vi ste, verovatno, uvek imali više od dva izlaza… Registarski broj APR: NV000356 – Ne znam, kažem, možda je mene đavo već pojeo… A ti se ipak potrudi i CIP – Katalogizacija u publikaciji nemoj nikad doći u situaciju da imaš samo jedan izlaz. Jer, naš život je uvek re- Narodna biblioteka Srbije, Beograd zultat našeg izbora… ISSN 1451-5121 COBISS.SR-ID 112598028 Zabeležio: D.B. Javno preduzeće Vojvodinašume

Javno preduzeće Šumsko gazdinstvo Sombor Vojvodinašume Petrovaradin osnovano U sklopu Javnog preduzeća „Vojvodina- je 2002. godine sa ciljem šume“ se nalazi i Šumsko gazdinstvo „Som- bor“, koje je teritorijalno podeljeno na pet da integralno gazduje celina: Direkcija dela preduzeća sa sedištem šumama i upravlja u Somboru i četiri šumske uprave - „Koza- zaštićenim prirodnim ra“ Bački Monoštor, „Apatin“ Apatin, „Odža- dobrima i lovištima u ci“ Odžaci i „Subotica“ Subotica. Svi plano- vi i programi donose se na nivou Direkcije skladu sa principima dela preduzeća, dok se njihova realizacija održivog razvoja (održivog odvija preko šumskih uprava. Direktor gaz- šumarstva) i profitabilnosti, dinstva je dipl. ing. Ognjen Ivošev. Površina uz povećanje šumovitosti kojom ŠG „Sombor“ gazduje iznosi 23.365 ha uređenih šuma u okviru deset gazdin- i unapređenje postojećeg skih jedinica. šumskog fonda AP Kako najveći deo ovog područja pred- Vojvodine. stavljaju aluvijum i lesne terase Dunava i Ti- se, to su najzastupljenije vrste meki lišćari, Svoju javnu i privrednu prvenstveno bela vrba, bela i crna topola, kao i niz klonova evroameričkih topola. Na misiju JP Vojvodinašume uzvišenijim delovima terena su još uvek pri- obavlja preko pet ogranaka metne sastojine lužnjaka. Takođe, na suv- preduzeća – četiri šumska ljim terenima zastupljen je bagrem, dok je gazdinstva i Vojvodinašume značajna površina subotičke peščare pod kulturama crnog i belog bora. – Lovoturs, sastavljenih Osim proizvodnje drveta i drvnih sorti- od 23 radne jedinice koje menata, važan momenat u poslovanju Šum- predstavljaju osnovne skog gazdinstva „Sombor“ čini lovstvo. Te- jedinice planiranja i reni su bogati lovnom divljači sa kojom se već dugi niz godina izuzetno profesionalno organizovanja poslova gazduje. Ovde se, između ostalog, nalaze gazdovanja šumama. i neka od najpoznatijih lovišta jelena. Ovo preduzeće gazduje i delom voda reke Du- nav u kojima je stanište našlo preko 50 vrsta slatkovodnih riba. Sva ova područja spadaju u složene sisteme koji imaju višestruk značaj kako u pri- vrednom, tako i u ekološkom smislu.

Lovstvo Lovstvo predstavlja izuzetno značajan segment poslovanja Šumskog gazdinstva „Sombor“, a u skladu sa tradicionalnom po- vezanošću ljudi ovih krajeva za divljač i lov. Ova delatnost se ovde planski odvija više od sto godina. Veliki kompleks ritskih šuma u priobalju Dunava i prostranstvo Subotič- ko-Horgoške peščare predstavljaju idealne terene za razvoj i opstanak velikog broja vrsta dlakave i pernate divljači. Samo velika Zasad hrasta lužnjaka ljubav i visok stepen profesionalizma zapo- slenih tokom proteklih decenija omogući-

6 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Šumsko gazdinstvo Sombor

li su da ŠG „Sombor“ i danas uzgaja divljač izuzetne trofejne vrednosti i tako u potpunosti koristi potencijal ovih staništa. Ukupna površina lovišta iznosi gotovo 25.000 ha. Od krupne divljači gaje se i lo- ve: jelen, divlja svinja, muflon, jelen lopa- tar i srna. Svakako najznačajnija vrsta je jelen čiji je trofej od 248,55 CIC poena iz lovišta „Ko- zara“ godinama bio svetski prvak. Od sitne divljači lovi se zec, a od pernate divljači fa- zan, prepelica i divlje patke. Gornje Podunavlje – mapa Svako od navedenih lovišta poseduje reprezentativne objekte za smeštaj i ishranu lovaca, a u ponudi je i niz pratećih usluga: Zbog svojih izuzetnih prirodnih vredno- obezbeđivanje pratilaca u lovu, vožnja fija- sti Gornje Podunavlje je 1989. godine pro- kerom po želji, smeštaj za pse i drugo. glašeno za međunarodno značajno stanište ptica (IBA), sastavni je deo potencijalnog ŠG „Sombor“ već dugi niz godina sara- Rezervata Biosfere Drava-Mura i nalazi se đuje sa najeminentnijim evropskim agentu- na spisku potencijalnih vlažnih područja za rama i mnogi lovci se vraćaju u ova lovišta upis na listu Ramsarske konvencije. iz godine u godinu. Specijalni rezervat prirode „Gornje Po- SRP „Gornje Podunavlje“ dunavlje“ je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji Dunavom, U julu 2001. godine Uredbom Vlade Re- nepreglednim rukavcima i kanalima, nespu- publike Srbije, koja je prepoznala ovaj pro- tanoj rici jelena, mirnim noćima u seoskim stor kao prostor od izuzetne važnosti, pro- domaćinstvima, autentičnim ribljim specija- glašen je Specijalni rezervat prirode „Gor- litetima, poslednjim dunavskim alasima. nje Podunavlje“ i poveren na upravljanje JP SRP “Gornje Podunavlje” nudi mnoš- „Vojvodinašume“ Petrovaradin, ŠG „Som- tvo različitih naučno-rekreativnih sadržaja bor“ Sombor. – edukativne staze Karapandža, Štrbac i Be- SRP „Gornje Podunavlje“ čine dva velika strement, kao i vožnja brodom do Lavača. rita, Monoštorski i Apatinski, pokrivajući po- U cilju zaštite prirode, iznalaženja novih vršinu od 19.605 ha šuma, livada, bara i mo- rešenja za upravljanje prirodnim i kulturnim čvara, uključujući i samu reku Dunav i njene nasleđima zaštićenih područja na Dunavu, meandre. upravljač ovog rezervata prirode ravnoprav- Rezervat predstavlja jedno od posled- no učestvuje u međunarodnom projektu njih utočišta živog sveta vezanog za poplav- “Danubeparks”, finansiran iz fondova Evrop- na područja. U rezervatu je prisutna 51 vr- ske Unije – Program za jugoistočnu Evropu sta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 SEE. Na ovaj način, uspostavlja se partner- vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca, ogro- stvo između dvanaest zaštićenih oblasti u man broj beskičmenjaka, od kojih se izdvaja podunavskim zemljama: Nemačkoj, Austriji, fauna leptira sa preko 60 vrsta dnevnih lep- Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Bu- tira, više od 1000 biljnih vrsta… garskoj i Rumuniji. Kroz radionice i semina- U Specijalnom rezervatu prirode „Gor- re, razmenjuje se iskustvo i znanja koja do- nje Podunavlje“ nastanjeni su i jelen, div- prinose još boljem upravljanju specijalnim lja svinja, srna, vidra, lisica, lasica, tvor, kuna rezervatima prirode. zlatica, kuna belica, jazavac, divlja mačka, Više informacija o ŠG “Sombor” se nala- prugasti miš, krtica i šumska rovčica (prirod- zi na: www.sgsombor.rs, a o SRP “Gornje Po- na retkost). dunavlje” na: www.gornjepodunavlje.info.

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 7 Šume i drvo pri održivom i polifunkcionalnom aspektu korišćenja

Helsinškog procesa i rezolucija koje su do da- mama, sprovođenju održivog gazdovanja sa ja- nas sledile. Danas se od upravljanja šumama snom željom za povećanjem površina pod šu- zahteva da se istovremeno i svuda garantuje mama, njihovom racionalnom korišćenju, una- više bliskosti sa prirodom, očuva biodiverzitet, pređenju i zaštiti uvažavajući princip višefunk- samim tim podstiče različitost formi, i težeći cionalnosti i očuvanja ekološke ravnoteže. dostizanju ovih novih ciljeva, nude ranije uslu- 2) Uloga sektora šumarstva se sastoji u po- ge (proizvodnju drveta, zaštitu, odmor). Pošto PIŠE: prof.dr Milan Medarević većanju doprinosa ekonomskom i društvenom su zahtevi raspoređeni na različitim nivoima, in- razvoju Republike Srbije povećanjem površi- teresi zajednice, grupa i pojedinaca su suprot- na pod šumama na prostoru na kojem je eko- Značaj šuma i šumarstva stavljeni. Širina zahteva u odnosu na korišćenje nomski i ekološki opravdano gajiti šumu (de- Šumarstvo je u svom istorijskom putu istakla je u prvi plan višefunkcionalnost. Više- gradirana zemljišta, napuštena poljoprivredna prošlo od zahteva za šumom odnosno drve- funkcionalnost je nakon što su Helsinški princi- zemljišta, neobrasla šumska zemljišta, i druga), tom-jednofunkcionalnog do zahteva za više- pi bili opšte prihvaćeni postala koncept koji se povećanjem produktivnosti maksimalnim i ra- strukim koristima i učincima šume i od šume- relativno jednostavno mogao realizovati. cionalnim korišćenjem ukupnog proizvodnog potencijala šumskih područja, koji podrazu- višefunkcionalnog. Obrazloženje ovog posled- Ciljevi gazdovanja šumama u meva drvo, nedrvne šumske resurse i održivo njeg nalazimo u stavu da su prirodne šume odnosu na princip održivosti osnova života na zemlji, te održavanje šuma korišćenje opštekorisnih funkcija šuma, zatim znači održavanje života. Šume stvaraju višestru- Značaj šuma i bogatstvo i raznovrsnost vr- uspostavljanjem efikasnog sistema zaštite šu- ke koristi: obezbeđuju sirovine za obnovljive i sta koje su u njima sadržane najbolje oslika- ma od štetnih biotičkih i abiotičkih činilaca, be- ekološki zdrave proizvode i igraju važnu ulogu va podatak da one sadrže preko 50% svetskog spravnih seča, protivpravnih zauzeća, besprav- u ekonomskom blagostanju, biološkoj raznovr- biodiverziteta. Pri tom nije manji ni doprinos ne gradnje i ostalih protivpravnih radnji, kao i snosti, globalnom kruženju ugljenika i vodnom šuma u heterogenosti predela, formiranju tla, sistema za praćenje zdravstvenog stanja i vital- bilansu. Šume su bitne za pružanje ekoloških, kontroli poplava, erozije zemljišta, zadržavanju nosti šuma. zaštitnih, društvenih i rekreacionih usluga, po- i prečišćavanju voda, proizvodnji kiseonika, itd. 3) Uloga sektora šumarstva u očuvanju i sebno u svetlu sve više urbanizovanog društva. Samim tim posledice koje proizilaze iz propa- unapređenju životne sredine i zaštiti prirode Šume su važan resurs za ruralni razvoj i pružaju danja ili nestanka (deforestacije) šuma su tako odvija se kroz unapređenje održivog gazdova- sredstva za život za radnu snagu, lokalne zajed- ozbiljne da se na međunarodnim skupovima nja šumama u zaštićenim područjima usklađe- nice, vlasnike šuma, kao i za preduzeća sa de- očuvanje i održivo gazdovanje šumama tretiranim razvojem ekološke, ekonomske, socijalne i latnošću vezanom za šume. ju zasebno. kulturne funkcije šuma, kao i očuvanje, realno Osnovu odnosa prema održivosti i rizicima Prema međunarodno usvojenoj definiciji: unapređenje, održivo korišćenje i valorizaciju; možemo naći u Božićnoj besedi Patrijarha Pa- Održivo (trajno) gazdovanje šumama podrazu- biodiverziteta šuma, i zaštitnih, socijalnih, kul- vla 2009. godine: „Čovekova sebičnost i samo- meva upravljanje i korišćenje šuma i šumskog ze- turnih i regulatornih funkcija šuma… živost, vodi čoveka i ugrožavanju i zloupotrebi mljišta na takav način i u takvom stepenu, da se 4) Ukupan značaj sektora drvne industrije, same prirode, u kojoj se rađamo i u kojoj živi- očuva biodiverzitet, a produktivnost, obnavljanje, koji ima važnu ulogu u stvaranju društvenog mo. Kao što čovek živi i diše ljubavlju, tako i sva vitalnost i potencijal šuma da budu na nivou ko- proizvoda, zapošljavanju i spoljnoj trgovini Sr- stvorenja u prirodi potrebuju milost, ljubav i jim bi se zadovoljile odgovarajuće ekološke, eko- bije, danas je znatno manji od potencijala koji dobrotu; voda koju pijemo, vazduh koji dišemo, nomske i socijalne potrebe i današnje i budućih poseduje. Proces privatizacije velikih društve- cvet i drvo u polju, riba u moru, zver u gori, do- generacija kako na lokalnom tako i na nacionalnih preduzeća za preradu drveta nije do kraja maća životinja; sve to čezne za milošću, ljubav- nom nivou, a da se pri tom ne ugroze i oštete neki završen i korišćenje tih kapaciteta je na niskom lju i dobrotom. Ako bilo šta od toga zloupotre- drugi ekosistemi (MCPFE, Helsinki 1993). nivou, kao i organizovanost sektora tako da je bimo ili ga pogrešno koristimo, ili ga zagadimo Zahtevi održivog upravljanja obuhvataju: zaštita interesa prepuštena pojedinačnim pre- i zarazimo - ono se otuđuje, propada, raspada, 1. unapređivanje stanja šuma; duzećima, koja sa manjim ili većim uspehom sveti se onome ko ga zloupotrebljava… Osva- lobiraju za sopstvene interese. Stoga stvaranje 2. povećanje površina pod šumom (pošumlja- jajući svojom tehnikom spoljne prostore, savre- održivog i ekonomski efikasnog sektora drvne vanjem); meni čovek, ugrožava životni prostor mnogih industrije koji će biti konkurentan na svetskom drugih bića.“ 3. zaštita bioraznovrsnosti; tržištu i time doprinositi unapređenju sektora šumarstva, zaštiti životne sredine i razvoju do- Uočen problem sa principom trajnosti ili 4. zadovoljavanje odgovarajućih ekoloških, maće privrede, predstavlja osnovni cilj u razvo- danas principom održivosti je osnov nastanka ekonomskih i socijalnih funkcija; ju ovog sektora privrede uz prethodno sagleda- šumarstva kao privredne grane. 5. međugeneracijska i unutargeneracijska rav- vanje stanja postojećih kapaciteta za preradu nopravnost u odnosu na višenamensko kori- Danas se diskutuje o zaslugama i nedo- drveta, prioritetno definisanje strategije razvo- šćenje šuma. stacima šumskih sistema u mnogo širem kon- ja sektora drvne industrije, završetak procesa tekstu nego što je to korišćenje drveta i drv- Strateški okviri i ciljevi šumarske politike privatizacije preduzeća drvne industrije, uspo- ne sirovine. Istorijsko posmatranje pojma odr- Srbije su sadržani u Strategiji razvoja šumarstva stavljanje trajnog dijalog predstavnika sektora živosti pokazuje da je šumarstvo sa isključive Srbije (2006) i u Nacrtu šumarskog nacionalnog šumarstva, drvne industrije i ostalih zaintereso- proizvodnje drvne sirovine lagano dospelo do programa (2011). U ovim dokumentima je ja- vanih strana, kao i predstavnika zaštite životne shvatanja koje obuhvata celinu svih proizvoda sno utvrđena uloga pojedinih aktera i njihova sredine u cilju postizanja optimalnog korišće- koje nude šumski ekosistemi. uloga i značaj za razvoj šumarskog sektora: nja i zaštite šumskih resursa, stalnu međusob- Pojam održivosti u šumarstvu na global- 1) Uloga države Srbije mora biti ključna u nu komunikaciju predstavnika sektora šumar- nom planu razvijan je, posle svega, u okviru onemogućavanju smanjivanja površina pod šu- stva i drvne industrije o promenama u okru- Šume i drvo pri održivom i polifunkcionalnom aspektu korišćenja

ženju i izazovima na stranim tržištima. U tom • da šume visokog porekla pokrivaju površi- smislu ustanovljavanje sistema upravljanja kva- nu od 621.200 ha (27,6%); Buje-export d.o.o. Buje litetom proizvodnje i harmonizacija tehničkih • da sastojine izdanačkog porekla pokrivaju Istarska 22, Buje, Hrvatska normi iz oblasti drvne industrije sa evropskim i 1.456.400 ha (64,6%); www.buje-export.hr međunarodnim standardima, podsticaj podiza- • da plantaže (intezivni zasadi) pokrivaju nju konkurentnosti na tržištu merama ekonom- Tel: +385 (0)52 725 130 36.900 ha (1,7 %); ske politike, stimulacija izvoza proizvoda sa ve- Fax: +385 (0)52 772 452 ćom dodatnom vrednosti, destimulacija izvoza • da veštački podignute sastojine i kulture Kontakt osobe: pokrivaju 147.000 ha (6,1%). sirovine i stimulacija izvoza finalnih proizvoda, Dario Kozlović stimulisanje primene novih tehnologija i inova- Ukupna vrednost tekućeg zapreminskog Tel: +385 (0)52 725 132 3 cija, podrška interesnom i poslovnom udruži- prirasta je 9.079.772 m /godišnje, a prinos u Mob: +385 (0)98 254 193 vanju, jačanje sistema praćenja tokova sirovina drvetu na godišnjem nivou može da bude oko [email protected] 6.500.000 m3. i gotovih proizvoda kao uslova za definisanje Darko Milos srednjoročnih mera za razvoj sektora, predstav- Stepen šumovitosti od 29,1%, zaostaje za Tel: +385 (0)52 725 134 ljaju neophodne mere za unapređenje sektora procenjenim optimalnim od 41,4% za 12,3% i Mob: +385 (0)99 2182 678 drvne industrije. Moraju se obezbediti meha- ukupno nedovoljne vrednosti prosečne drvne [email protected] nizmi za kreditiranje pod povoljnim uslovima, zapremine i zapreminskog prirasta po hektaru podsticanje onih programa za preradu šumskih od 161,0 m3 i 4,0 m3 nezadovoljavajuće stanje Poslovnica Zagreb sortimenata manje vrednosti, koji su projek- šuma karakteriše i sledeće: nepovoljna struk- Tel: +385 (0)1 6117 171 tno orijentisani na domaću sirovinsku osnovu i tura po poreklu i uzgojnom obliku, nepovolj- Fax: +385 (0)1 6117 029 stvaranje mogućnosti za započinjanje procesa na struktura po očuvanosti, izrazito nepovoljna sertifikacije proizvoda od drveta. starosna struktura, nezadovoljavajuće zdrav- Kontakt osoba: Ratimir Paver Mob: +385 (0)98 254-192 5) Stalno sticanje i primena novih znanja, stveno stanje, nepovoljna sortimentna struktu- kao i usvajanje novih tehnologija na svim nivo- ra drvne zapremine, nedovoljna otvorenost šu- ima osnovni su preduslovi razvoja sektora, pa ma saobraćajnicama i drugo. BUJE-EXPORT d.o.o. IMA 40 GODINA šumarski obrazovni sistem mora biti u skladu Proizvodnja šumskih sortimenata na go- KONTINUIRANOG ISKUSTVA sa potrebama struke u kvalitativnom i kvantita- dišnjem nivou u prethodnom periodu iznosila U TRGOVINI DRVETOM: tivnom pogledu. je 2.5 mil. m3 neto zapremine (1.7 mil. m3 u dr- 3 REZANA GRAĐA, ELEMENTI, 6) Nedovoljni istraživački kapaciteti u po- žavnim i 0.8 mil. m u privatnim šumama), sa vrlo nepovoljnom sortimentnom strukturom u PARKET, FURNIR stojećim istraživačkim institucijama, nedostatak I UVOZ OPREME ZA odnosu 33,5% : 66,5% tehničkog i prostornog koordinacije u definisanju potreba za rešava- DRVNU INDUSTRIJU. drveta. njem akutnih problema prakse nameću podsti- POSEDUJEMO FSC SERTIFIKAT canje primenjenih multidisciplinarnih istraživa- Šume i zaštitno zelenilo, kao regulativni i OD 2000. GODINE I PRUŽAMO nja, razvoj tehnologija u šumarstvu i unapređe- zaštitni faktor razvoja živog sveta, stvaraju zna- USLUGE KONSALTINGA nje kapaciteta u istraživačkim institucijama. čajne količine biomase - pre svega drveta, ko- ZA FSC SERTIFIKOVANJE. je predstavlja osnovnu sirovinu za proizvodnju 7) Nepostojanje odgovarajuće međusek- velikog broja proizvoda u velikom broju indu- torske, ali i unutarsektorske saradnje, dovodi do strijskih postrojenja i domaće radinosti, poseb- usporavanja realizacije zadataka postavljenih no u ruralnoj sredini. strategijom razvoja sektora, ali i do pojačavanja konflikata između različitih interesnih grupa. Sprovođenje planiranih šumsko-uzgojnih Takođe, osnovno obrazovanje i mediji ne pru- mera, razvojem mreže šumskih puteva i pot- žaju dovoljno informacija o značaju šuma i šu- punim korišćenjem planiranog prinosa drvne marstva za dobrobit ljudi i ukupan razvoj, pa se zapremine ostvarila bi se godišnja ukupna pro- taj nedostatak uočava kroz nerazvijenu ekološ- izvodnja šumskih sortimenata od 3.576.000 3 ku svest koja se često ispoljava u različitim ne- m (u državne šume 2.046.000 i u privatne gativnim vidovima, a posebno u odnosu na ak- 1.530.000), što u odnosu na potencijalni etat 3 tivnosti u šumarstvu. od 6.406.541 m (državne 2.970.564 i privatne šume 3.435.977 m3) predstavlja 55,8% mogu- Stanje šuma u Srbiji ćeg etata. U planiranom ukupnom etatu sor- kao pokazatelj potencijala timentna struktura iskazana odnosom oblog Analizirajući sadašnje stanje šuma u Srbiji, tehničkog prema prostornom drvetu iznosi a u odnosu na prvi kriterijum za procenu održi- 33,5 : 66,5%, od čega u državnim šumama 45,2 vosti, moguće je zaključiti: : 54,8% i privatnim šumama 20 : 80%. • da je ukupna površina šuma u Srbiji Biomasa i bioenergija 2.252.400 ha odnosno sadašnja šumovitost Polazeći od strateških opredeljenja razvije- je 29,1%; nih zemalja, pre svega zemalja Evropske unije, • da na državne šume otpada 53,0%, a na o učešću bioenergije u iznosu od 12% u uku- privatne šume 47,0% od ukupno obrasle pnoj potrošnji energije do 2020. godine, jasno površine; je da postoje veliki potencijali u obnovljivim resursima kao supstitutima za fosilna goriva. Je- biće ostvaren u smanjenju nezaposlenosti rural- govog iskorištavanja i utvrditi da li postoje mo- dan od najznačajnijih obnovljivih resursa pred- nog stanovništva i sprečavanju migracije seo- gućnosti za njegovo profitabilno korištenje za stavlja drvna biomasa. U Srbii, takođe, postoje skog stanovništva u gradove. izradu bio-goriva. značajni potencijali drvne biomase naročito ka- Pri prethodno konstatovanoj potrebi i ko- Analiza sa tačke gledište opasnosti iscrplji- da se ima u vidu da godišnji prirast drvne za- risti od korišćenja naizgled jednostavnog proi- vanja resursa, što na kraju krajeva i opravdava premine iznosi oko 9 miliona m3, a godišnje ko- zvoda iz šume nazvanog biomasa neophodno održivo gazdovanje, jasno pokazuje da u onim mercijalne seče između 3,0 do 3,5 miliona m3. je imati u vidu širi značaj šuma sa aspekta poli- zemljama koje su vodile politiku očuvanja po- Prvi strateški dokument koji je obuhvatio funkcionalnosti, koji je ranije već istaknut. Zna- vršina pod šumom i drvnih zaliha danas prven- biomasu je Strategija razvoja šumarstva Srbije, čaj šuma, bogatstvo i raznovrsnost vrsta koje stvenu zaštitu ne zahteva više drvo već drugi 2006. godine. su u njima sadržane, najbolje oslikava podatak resursi. Pojmovi kao što su smanjenje prirod- Akcioni plan za biomasu je razvijen u okvi- da one sadrže preko 50% svetskog biodiverzi- nog prostora, kvalitet vode i vazduha, povlače- ru projekta Srpske i Holandske Vlade, Projekat teta. Pri tom, nije manji ni doprinos šuma u he- nje ili još više opasnost od izumiranja biljnih i Biomasa i biogoriva je finansiran od strane Mini- terogenosti predela, formiranju tla, kontroli po- životinjskih vrsta važe za resurse koji su pone- starstva za prostorno planiranje i životnu sredi- plava, erozije zemljišta, zadržavanju i prečišća- kad znatno više ugroženi nego drvna sirovina. nu, a usmeren je na kratkoročne aktivnosti (do vanju voda, proizvodnji kiseonika, itd. Samim kraja 2012. godine) iz koga su proizašle i neke tim posledice koje proizilaze iz propadanja ili Zaštitna uloga šume preporuke za dugoročne akcije. nestanka (deforestacije) šuma su tako ozbiljne Zemljište na teritoriji Srbije ugroženo je in- Akcionim planom za biomasu predviđa se da se na međunarodnim skupovima očuvanje i tenzivnim procesima erozije i to: na teritoriji kao jedna od glavnih aktivnosti prelazak sa teš- održivo gazdovanje šumama tretiraju zasebno. južno od Save i Dunava (brdsko-planinski regi- kih goriva (mazuta i uglja) na biomasu (2010). Održivost proizvodnje goriva iz on) dominantni su procesi vodne erozije, dok Pored ovog dokumenta Strategija razvoja ener- getike Republike Srbije definiše kao glavne ci- drvnog ostatka. su u Vojvodini dominantni procesi eolske ero- ljeve, kada je reč o biomasi, smanjenje gasova U Srbiji postoje značajni šumski resursi, zije (ispošćavanje usled jakog delovanja vetra). staklene bašte, smanjenje uvozne zavisnosti, razvijeno korišćenje šuma i prerada drveta i Procesima erozije, različitog oblika i intenziteta, otvaranje novih radnih mesta i efikasno korišće- shodno tome nastaju značajne količine drvnog u Srbiji je ugroženo oko 85% teritorije. Na više nje raspoloživih resursa za proizvodnju energi- ostatka. Potrebno je detaljno istražiti raspoloži- od 35% ukupne teritorije Srbije vladaju procesi je. Kada je reč o drvnoj biomasi poseban efekat ve količine drvnog ostatka, moguće načine nje- vrlo jake, jake i srednje erozije što izaziva brojne probleme. Erozija zemljišta (vodna i eolska) izaziva štete koje predstavljaju prepreku za ra- 28. i 29. 05. 2012. godine u Opatiji zvoj privrede i društva u celini. Erozioni gubici ili produkcija nanosa u Srbiji računa se na 37,3 9. drvno-tehnološka konferencija miliona m3 godišnje, a transport nanosa, koji predstavlja trajni gubitak zemljišta, procenju- Globalni U Opatiji se 28. i 29.05.2012. godine održava 9. drvno-tehnološka je se na 9,3 miliona m3 godišnje. Kao posledica konferencija koja predstavlja centralni sektorski skup prerade drveta intenzivnih erozionih procesa, pojavljuju se bu- u jugoistočnoj Evropi. Na ovom skupu već tradicionalno predstavni- pritisak na jični vodotoci, opterećeni nanosom erozionog ci drvne industrije usklađuju svoje stavove i raspravljaju o sektorskoj konkurentnost politici i trendovima s predstavnicima šumarstva, akademske zajed- porekla, izuzetne razorne snage. Računa se da proizvoda od nice, dobavljačima najnovijih tehnologija i repromaterijala, predstav- je u Srbiji, prema različitim autorima, registro- nicima banaka, kao i nadležnim institucijama. vano oko 12.000 bujičnih tokova. drvata Prvog dana naglasak će biti na uređenju hotelskih enterijera pa će i nameštaja tako drvoprerađivači imati priliku predstaviti svoje proizvode arhi- Šume predstavljaju najveću prepreku za ra- tektima i hotelijerima. zvoj procesa vodne i eolske erozije. Zbog toga, u fokusu Drugog dana konferencija će se baviti problematikom globalnog na terenima koji imaju predispozicije za razvoj ovogodišnjeg pritiska na konkurentnost drvnog proizvoda te će se u tom smislu ili već postoje procesi vodne ili eolske erozije, obrađivati tema sirovinske problematike, izvoznog kapaciteta te vi- neophodno je formirati trajni šumski pokrivač. susreta zije razvoja drvne industrije u Hrvatskoj i zemljama regije jugoistoč- Ako već postoji, mora se sa tom šumom gaz- drvoprerađivača ne Evrope. Organizatori pozivaju sve zainteresirane predstavnike preduzeća i in- dovati u funkciji zaštite zemljišta od erozije, tj. u Opatiji. stitucija iz Republike Srbije da im se pridruže na 9. drvnoj-tehnološ- postoji potreba za zaštitnim šumama. Uloga koj konferenciji kao i da iznesu svoje stavove i predloge u vezi sektora vegetacije u zaštiti zemljišta od erozije ogleda prerade drveta, proizvodnje nameštaja i šumarstva. se u: obogaćivanju zemljišta hranljivim materi- Sve informacije: jama i organizovanju površinskog sloja koji je ČASOPIS DRVO & NAMJEŠTAJ po svojim karakteristikama zaštitno najaktivni- T: 00385 1 6329 111, F: 00385 1 6329 114 E: [email protected] ji, u zadržavanju dela vode od padavina i umanjenju oticanja, u zaštiti površinskog sloja od direktnog udara kišnih kapi i slabljenju njihove snage, u smanjenju struje vode i njene razorne snage, u povećanju inflitracije i umanjenju po- vršinskog oticanja, u zaštiti zemljišta od isuši- vanja u sušnom periodu. Šuma jednako utiče i na kvalitet vode obezbeđivanjem čistoće vode, stalnosti izdani i oticanja, pa se s pravom često kaže da bez šume nema vode, nema života. n

10 DRVOtehnika 34/2012 april 2012.

Kronospan SRB d.o.o. 17. marta 2, SRB-34220 Lapovo Tel: +381(0)34 504 607, Fax: +381(0)34 504 660 e-mail: [email protected] www.kronospansrb.rs

LIGHTHOUSE.de

KRETANJE JE INTEGRISANO

Nežno i tiho – tako se zatvaraju vrata nameštaja zahvaljujući BLUMOTION-u. U našim šarkama CLIP top BLUMOTION je BLUMOTION funkcija čak inte- grisana direktno u šarci: lepog izgleda i kompaktna. Funkcija može i da se deaktivira; to je naročito praktično kod malih vrata. Kliknite na praktičnu stranu kuhinje: www.blum.com Serbia DRVO tehnika 205 x 297 mm bleed: 3 mm Simone Traber Phone +49 8382 9321-35 [email protected] LIGHTHOUSE.de Dinamičan razvoj ljudskog društva i tehnologije doveo je do potrebe za ekološki prihvatljivim upravljanjem resursima. Kao podsticaj značajnim naporima za očuvanje i unapređenje životne sredine u skladu sa konceptom održivog razvoja FABBRICA doo predstavlja NOVU GENERACIJU EKOLOŠKIH PREMAZA ZA EKSTERIJER SPECIJALNO FORMULISANU ZA NANOŠENJE FLOW-COATING SISTEMOM

Stručnom timu Fabbrica doo poseban izazov predstavlja mogućnost da odgovori specifičnim zahtevima tržišta i ponudi premaze koji će obezbediti adekvatnu zaštitu drvenih površina u eksterijeru, jednostavnost i efikasnost u primeni uz maksimalnu iskoristivost materijala, a ujedno i dati sopstveni doprinos zaštiti životne sredine i smanjenju emisije štetnog isparenja.

remazi formulisani za nanošenje flow-coating sistemom pred- Na ovaj način postiže se veliko iskorišćenje premaza u odnosu na dru- stavljaju rezultat višegodišnjeg istraživanja u oblasti proizvodnje ge tehnike nanošenja uz minimalnu potrošnju. Ppremaza za zaštitu elemenata izloženih spoljašnjim uticajima. Još jedna od prednosti flow-coating sistema je automatizacija koja Flow-coating (flutacija) se kao tehnika površinske obrade prvenstveno omogućava kontinualnu proizvodnju i izuzetnu produktivnost. Efika- koristi za nanošenje impregnacije i podloge pri završnom tretmanu snost ovog sistema zaštite ističe se u pogonima u kojima je za relativ- elemenata građevinske stolarije: prozora, ramova, vrata, žaluzina kao no kratko vreme potrebno obraditi veliki broj komada (istovremeno i manjih pojedinačnih komada. se može tretirati veći broj elemenata različitih oblika i veličina). Pored specifičnog načina nanošenja, nove generacije vodenih lako- va koji se primenjuju ovim naprednim sistemom, poseduju izuzetne DEKORATIVNI EFEKAT karakteristike koje su rezultat primene najsavremenijih tehnologija u Obojenje i dobru pokrivnost obezbeđuju specijalni pigmenti otporni na njihovom razvoju i izradi. degradirajuće dejstvo UV zračenja. Upotrebom specifičnih vodenih premaza iz ove grupe postiže se izuzetan finalni izgled drvenih elemenata IZUZETNA ZAŠTITA OD SPOLJAŠNIH UTICAJA koji se obrađuju. Pored ravnomerne obojenosti tretiranih površina koja Jedan od najtežih zadataka proizvođača u drvnoj industriji odnosi se je bitna u estetskom smislu, ističe se i postojanost izabranog tona. na obezbeđivanje adekvatne zaštite drvenim površinama u eksterijeru od degradirajućeg dejstva spoljašnje sredine. EKOLOŠKA PRIHVATLJIVOST Vodeni premazi za nanošenje flow-coating sistemom zastupljeni u Nova generacija premaza na vodenoj bazi, formulisana za nanošenje programu Fabbrica doo efikasno amortizuju spoljašnje uticaje i čuva- flow-coating sistemom, spada u ekološke proizvode prema najstroži- ju prirodan izgled drveta. Na tretiranim površinama ostvaruje se do- jim standardima zaštite životne sredine. Upotrebom ove vrste prema- bra penetracija impregnanata (kao osnovnog i najvažnijeg premaza) za obezbeđuje se zdravija radna sredina. u drvo koje se na ovaj način površinski obrađuje. Upotrebom ovog sistema odlična zaštita je obezbeđena čak i na elementima koji sadrže Izuzetna zaštita od spoljašnjih uticaja, dekorativan efekat koji se izdva- šupljine ili specifične uglove pod kojima su drveni delovi spajani, a koji ja i sertifikati ovlašćenih svetskih instituta govore u prilog vrhunskom mogu biti problematični i nedostupni prilikom nanošenja premaza kvalitetu proizvoda koje Vam predstavljamo. Maksimalno iskorišćenje konvencionalnim metodama. materijala, zdrava radna sredina (bez neprijatnih mirisa i štetnih isparenja) u skladu sa strogim ekološkim standardima potvrđuju našu MAKSIMALNO ISKORIŠĆENJE MATERIJALA težnju da damo svoj mali doprinos održivom upravljanju resursima i U tunelima (koji su sastavni deo flow-coating sistema) vrši se raspr- očuvanju životne sredine. skivanje premaza specijalnim mlaznicama. Višak premaza sliva se sa komada i otiče, da bi se nakon filtracije ponovo koristio u sistemu. Probajte primetićete razliku!

FABBRICA d.o.o. • Bosanska 65, Zemun, BG, Srbija • Tel: +381 11 316 99 77, 307 79 05 • www.fabbrica.co.rs Dinamičan razvoj ljudskog društva i tehnologije doveo je do potrebe za ekološki prihvatljivim upravljanjem resursima. Kao podsticaj značajnim naporima za očuvanje i unapređenje životne sredine u skladu sa konceptom održivog razvoja FABBRICA doo predstavlja NOVU GENERACIJU EKOLOŠKIH PREMAZA ZA EKSTERIJER SPECIJALNO FORMULISANU ZA NANOŠENJE FLOW-COATING SISTEMOM

Sveobuhvatan asortiman proizvoda EGGER kolekcije dekorativnih materijala na bazi drveta se proširio, poboljšavanjem dizajna i konsultovanjem stručnosti distributera, pro- izvođača i arhitekata s novim uslugama. ZOOM 2012 Nova ZOOM kolekcija došla je na tržište u proleće 2012. Ponovo se definiše koncept sveobuhvatnog asortimana proizvoda. Ovo poboljšana usluga i dijalog uključuje moderne, trendu prilagodljive dekore, prošireni izbor odgovarajućih osnovnih rektor marketinga i prodaje u EGGER-u za • Dizajn prilagođen trendu je razvrstan na ploča i još sveobuhvatnije usluge. EGGER je centralnu i istočnu Evropu. “S obzirom da dvanaest grupa boja i dekora radi brže postavio za cilj da dodatno razvije partner- naše tržište postaje sve ubrzanije, mi sve više orijentacije. U cilju jasnije implementaci- remazi formulisani za nanošenje flow-coating sistemom pred- Na ovaj način postiže se veliko iskorišćenje premaza u odnosu na dru- stvo sa distributerima i dijalog sa proizvođa- računamo na direktan dijalog i pojedinačne, je za proizvođača, Virtuelni Dizajn Studio čima i arhitektama sa ZOOM kolekcijom kako stavljaju rezultat višegodišnjeg istraživanja u oblasti proizvodnje ge tehnike nanošenja uz minimalnu potrošnju. digitalne usluge. To znači da su naši partne- VDS ONLINE i VDS PROFI verzija sa pro- bi im svakodnevne zadatke pojednostavio i premaza za zaštitu elemenata izloženih spoljašnjim uticajima. Još jedna od prednosti flow-coating sistema je automatizacija koja ri i njihovi klijenti uvek u toku. Ne samo da širenim funkcijama za upotrebu u sop- P ubrzao. Novi alati olakšavaju konsalting, pla- Flow-coating (flutacija) se kao tehnika površinske obrade prvenstveno omogućava kontinualnu proizvodnju i izuzetnu produktivnost. Efika- mogu da istaknu svoje prodajne veštine, već stvenoj kancelariji ili radionici je dostu- koristi za nanošenje impregnacije i podloge pri završnom tretmanu snost ovog sistema zaštite ističe se u pogonima u kojima je za relativ- niranje i dizajn. Kao što i glasi moto: “Jedno- i konsultantsku stručnost. “ pna od proleća 2012. Ovo će omogućiti elemenata građevinske stolarije: prozora, ramova, vrata, žaluzina kao no kratko vreme potrebno obraditi veliki broj komada (istovremeno stavno svakoga dana”. i manjih pojedinačnih komada. se može tretirati veći broj elemenata različitih oblika i veličina). da se kupcu direktno na ekranu pokaže “Klijenti očekuju da se njihove porudžbine Pored specifičnog načina nanošenja, nove generacije vodenih lako- INOVACIJE U DIZAJNU, efekat predloženih projekata i kombino- realizuju brzo, kreativno i na visokom nivou va koji se primenjuju ovim naprednim sistemom, poseduju izuzetne DEKORATIVNI EFEKAT vanja dekora. kvaliteta uz razumno održavanje troškova. PROIZVODU I USLUGAMA karakteristike koje su rezultat primene najsavremenijih tehnologija u Obojenje i dobru pokrivnost obezbeđuju specijalni pigmenti otporni na • Asortiman materijala sa odgovarajućim ZOOM 2012 olakšava proizvođačima ispu- ZOOM 2012 je definisan daljim razvojem u njihovom razvoju i izradi. degradirajuće dejstvo UV zračenja. Upotrebom specifičnih vodenih pre- dekorima je takođe dalje razvijen sa ZO- njenje tog zahteva”, kaže Reinhard Hätti, di- okviru tri oblasti: maza iz ove grupe postiže se izuzetan finalni izgled drvenih elemenata OM 2012. ZOOM je pogodan za širok IZUZETNA ZAŠTITA OD SPOLJAŠNIH UTICAJA koji se obrađuju. Pored ravnomerne obojenosti tretiranih površina koja spektar primene: on nudi zaštitu od po- Jedan od najtežih zadataka proizvođača u drvnoj industriji odnosi se je bitna u estetskom smislu, ističe se i postojanost izabranog tona. žara i rešenja akustičnih prostorija, kao na obezbeđivanje adekvatne zaštite drvenim površinama u eksterije- i lake saćaste ploče i savršene završne ru od degradirajućeg dejstva spoljašnje sredine. EKOLOŠKA PRIHVATLJIVOST Vodeni premazi za nanošenje flow-coating sistemom zastupljeni u Nova generacija premaza na vodenoj bazi, formulisana za nanošenje obrade kantova. Svi proizvodi imaju de- programu Fabbrica doo efikasno amortizuju spoljašnje uticaje i čuva- flow-coating sistemom, spada u ekološke proizvode prema najstroži- klaracije ekoloških proizvoda. ju prirodan izgled drveta. Na tretiranim površinama ostvaruje se do- jim standardima zaštite životne sredine. Upotrebom ove vrste prema- • Internet stranica www.egger.com/zo- bra penetracija impregnanata (kao osnovnog i najvažnijeg premaza) za obezbeđuje se zdravija radna sredina. om zauzima centralno mesto po pitanju u drvo koje se na ovaj način površinski obrađuje. Upotrebom ovog usluga. Ovde se ne nude samo opšte in- sistema odlična zaštita je obezbeđena čak i na elementima koji sadrže Izuzetna zaštita od spoljašnjih uticaja, dekorativan efekat koji se izdva- formacije o kolekciji: registrovanjem na šupljine ili specifične uglove pod kojima su drveni delovi spajani, a koji ja i sertifikati ovlašćenih svetskih instituta govore u prilog vrhunskom myEgger, kupci dobijaju i individualni mogu biti problematični i nedostupni prilikom nanošenja premaza kvalitetu proizvoda koje Vam predstavljamo. Maksimalno iskorišćenje pristup vestima objavljenim u redovnim konvencionalnim metodama. materijala, zdrava radna sredina (bez neprijatnih mirisa i štetnih is- intervalima, kao i određene specifične parenja) u skladu sa strogim ekološkim standardima potvrđuju našu MAKSIMALNO ISKORIŠĆENJE MATERIJALA težnju da damo svoj mali doprinos održivom upravljanju resursima i informacije za kupca. Kontinuirana do- U tunelima (koji su sastavni deo flow-coating sistema) vrši se raspr- očuvanju životne sredine. stupnost svih ponuda i dalje je veoma skivanje premaza specijalnim mlaznicama. Višak premaza sliva se sa važna. komada i otiče, da bi se nakon filtracije ponovo koristio u sistemu. Probajte primetićete razliku!

DRVOtehnika 34/2012 17 FABBRICA d.o.o. • Bosanska 65, Zemun, BG, Srbija • Tel: +381 11 316 99 77, 307 79 05 • www.fabbrica.co.rs ORIJENTACIJA POMOĆU 12 SVETOVA BOJA I DEKORA ZOOM 2012 uključuje brojne inovacije dekora ne napuštajući već potvrđene ideje. “Mi smo usavršili naše dekorativne materijale na bazi drveta za savremene primene i integri- sali sve aktuelne trendove”, objašnjava Re- inhard Hätti. ZOOM sada obuhvata ukupno 296 dekor varijanti, od kojih više od 50% su potpuno novi. 14 površina - prilagođenih odgovarajućem dekoru - pružaju pravi rea- lan osećaj. Novi i prethodno potvrđeni postojeći dekori su razvrstani u dvanaest grupa boja i dekora. Ova klasifikacija pojednostavljuje izbor, konsalting i prodaju. Dok su ZOOM dekori uglavnom fokusirani ka trendu prirodnosti, klasične i moderne vrste drveta su takođe uključene u program. “Udeo materijala sa prirodnim izgledom je ponovo u porastu u oblasti enterijera. Pri izboru dekora za novu ZOOM kolekciju, mi smo posebnu pažnju posvetili ovom trendu koji stolari sve više ko-

riste prilikom pravljenja nameštaja “, naglaša- UKLAPANJE MATERIJALA I va Reinhard Hätti. DEKORA Dekor svetovi obuhvataju širok opseg koji SA LAGER PROGRAMOM pokriva sve ukuse i stilove. Trendovi su ras- «Naš cilj prilikom razvoja ZOOM 2012 je bio poređeni po oblastima uključujući intenziv- da se olakša svakodnevni rad naših distribu- ne uni boje, autentično drvo, tekstil i kožu. tera i njihovih klijenata. Zahvaljujući uobi- ZOOM takođe sadrži dekore digitalne štam- čajenom uklapanju materijala i dekora, ma- pe za prvobitna prilagođena rešenja. terijali su savršeno usklađeni «, objašnjava VDS Profi ZA PROIZVOĐAČE Reinhard Hätti. Sa Virtuelnim Dizajn Studiom (VDS), svi de- Brza isporuka je glavna karakteristika ZO- kori se mogu vizuelizovati i prikazati kroz pri- OM-a. Nova kolekcija obuhvata više od 270 mene. Virtuelni Dizajn Studio je već osvojio dekora laminata. 100 dekora u kombinaciji nekoliko nagrada za dizajn. Nedavno je the dekora i struktura što znači dekor usklađen German Design Council nagradio srebrnom kao EURODEKOR (melaminski oplemenjena nagradom za dizajn 2012 alat za vizueliza- iverica), kao laminat i kao ABS traka i oni su ciju. VDS HD MR verzija je uspešno ustanov- uvek na lageru u fabrikama Unterradlberg i ljena u izložbenim salonima naših prodajnih Radauti. Gusta mreža specijalizovanih pro- partnera u poslednje dve godine. dajnih partnera sa svojim lokalnim skladišti- ma obezbeđuje dostupnost. Sa ZOOM-om 2012, online verzija i PROFI verzija za proizvođače su priključene VDS porodici. VDS ONLINE je dostupna kao be- splatna osnovna verzija preko interneta. VDS PROFI je profesionalna verzija koja se insta- lira na PC ili laptop i nudi prošireniju funkcionalnost. Pored sveobuhvatne kolekcije prostorija, takođe omogućava predstavljanje sopstvenog dizajna. Opšti smisao i svrha VDS-a je da pruži kompetentan i sveobuhva- I tan konsalting za izbor dekora. VDS PROF Cena za VDS PROFI je 199 evra plus PDV i poboljšava transport. konsultantsku stručnost

18 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Akustične ploče i Laminate MED u vratnom formatu. NOVA WEB STRANICA Uvođenje nove ZOOM kolekcije je ispraćeno s potpuno novom web stranicom. Detaljnije informacije o našim proizvodima, uslugama i kompaniji su dostupne na našem sajtu. Ovde ćete naći sve dekore u različitim prika- zima, zajedno sa informacijama o dostupno- sti, sadržaju boja i odgovarajuće predloge kombinovanja: www.egger.com/zoom

Lager program za EUROLIGHT® Dekor lake EKOLOŠKI, PRIRODNO saćaste ploče u St Johann-u u Tirolu je pot- EGGER koristi visoko moderne tehnologije puno korigovan i proširen na 24 dekora. prerade zbog očuvanja resursa, proizvod- Kolekcija vratnih laminata je porasla na 90 nju energije u sopstvenim elektranama na dekora i pored standardnog formata 2.800 biomasu i ekološki održivo šumarstvo, kao x 1.310 mm, tri ostala formata vratnih lami- i transportnu logistiku. Svi materijali integri- nata su dostupna. 87 dekora radnih ploča, sani u ZOOM kolekciji zadovoljavaju važeće od toga 65 na lageru, u raznim dimenzijama ekološke standarde, sa srodnim informacija- sa sveobuhvatnim izborom dodatne oprema obelodanjenim u podacima o proizvodu me su na raspolaganju, pored brojnih aku- ili EGGER deklaracijama ekoloških proizvo- stičnih rešenja. da (EPDs). Akustični proizvodi su dostupni u svim ZO- OM dekorima. Ovo uključuje deset dekora sa USLUGA OLAKŠAVA ŽIVOT Sve informacije o jedva primetnim mikroperforacijama ProA- proizvodima PROIZVOĐAČIMA i uslugama za kustik Finest i Classic kao jednostrano deko- EGGER obećava stolarima i distributerima: ZOOM 2012 rativnim elementima, dostupnim u količini na www.egger.com/ „Sa novom ZOOM kolekcijom, nudimo našim od 1 komada i više. Kombinovanjem ProA- zoom2012 partnerima još efikasnije i posebne usluge.“ kustik i Flammex ploča, mogu biti ponuđena potvrđena rešenja za zaštitu od požara. Da bi obezbedio adekvatan konsalting kli- TREND NOVOSTI jenata preko proizvođača, EGGER podržava Trend novosti će se redovno objavljivati u Sve EGGER ABS kant trake su optimizovane odabir u okviru raznih dekora koje nudi ZO- tako da odgovaraju boji, teksturi, površin- budućnosti. Trenutni trendovi u dizajnu i OM. Alati uključuju ZOOM lančić uzoraka sa materijalima su dočarani i predstavljeni u skoj strukturi i stepenu sjaja ZOOM dekora. Eurodekor ® lager programom i lančić uzora- primerima primene. Trend novosti takođe Sa uvođenjem ZOOM 2012, oni su dostupni ka radnih ploča. Svaki lančić uzoraka ima in- obuhvataju i dodatne usluge i promocije. sa lagera u sveobuhvatnim različitim deblji- dividualni kod, omogućavajući korisniku da nama i širinama sa više od 600 verzija. Du- se na internetu registruje za besplatno ažu- PREDSTAVLJANJE OD MARTA 2012 žina rolne za kant traku širine 54 i 42 mm je riranje dekor kolekcije. Brošura proizvoda i Nova ZOOM kolekcija je uvedena u martu smanjena sa 75 na 25 dužnih metara. Ovo će usluga nudi pregled celokupnog programa. 2012. Sve nove informacije o materijalima za vam pomoći u isplativosti realizovanja ma- Takođe su dostupne specijalne brošure za stolare, kao i web stranica www.egger.com/ njih porudžbina. EUROLIGHT ® Lake saćaste ploče, ProAkustik zoom su dostupni online od tog perioda. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 19 KAINDL predstavio novitete za 2012. godinu na sajmu DOMOTEX u Hanoveru, kao i na kućnom sajmu IDEAS 2012

NedeljaNedelja potpunepotpune inspiracijeinspiracije

Nastavljajući tradiciju uspostavljenu prethodnih godina, početkom 2012. godine, KAINDL je pozvao svoje kupce i partnerske firme u Salzburg na DANE OTVORENIH VRATA, gde je predstavio IDEJE za 2012. Dizajneri, arhitekte, i eksperti iz trgovine, odavno su crvenom bojom označili datume održavanja ove manifestacije. Više od 400 posetilaca iz celog sveta, među kojima i 50-tak iz Srbije, Makedonije i Crne Gore, imalo je priliku da se upozna sa novim proizvodima i inovacijama. Treća nedelja januara, bila je nedelja potpune inspiracije, kako kaže CEO i generalni menadžer kompanije Kaindl gospođa Doris Buchmesser. Bez sumnje Kaindl inspiriše u svim oblastima, počev od novih furniranih podova, potpuno nove kolekcije podova od plute, novih dekora i formata laminatnih podova, sve do impresivnih novih dekora i površinskih struktura za pločaste materijale i kuhinjske radne ploče. KAINDL se predstavio i na DOMOTEX-u u Hanoveru u Nemačkoj, gde je kao globalna kompanija u oblasti podova i materijala za enterijer izazvao veliku pažnju.

Kontakt osoba – dipl.ecc Nikola Marković, Area Sales Representative M. Kaindl KG, Kaindl Flooring GmbH Kaindlstrasse 2, 5071 Wals/Salzburg, AUSTRIA kontakt telefon u Srbiji: 069771190 email: [email protected], www.kaindl.com Proizvođač prozora GUSSEK investira u proizvodnu opremu i IT-organizaciju

Kćerka preduzeća proizvođača gotovih kuća GUSSEK HAUS je ranije pretežno pravila „iste” drvo i drvo-alu-prozore za gotove kuće. U međuvremenu se preduzeće iz Eisnigk-a, okolina Berlina, Leipzig-a, Halle, Magdeburga i Drezdena odlučilo za slobodno tržište prozora i proizvodi široku lepezu prozorskih varijanti. Zbog toga su proizvodna oprema i IT-organizacija zanovljeni investicijom u visini 1,8 miliona evra, kako bi se ovim promenjenim zahtevima moglo optimalno odgovoriti. Lepa nova fleksibilnost

Levo: linija opreme u obliku slova U, savršeno za rukovanje od strane jedne osobe

čin mogli da se koncentrišu na novu situaciju “upravljanje mašinama“. Mnogobrojni konstruktivni detalji moraju se sada kod pripreme naloga precizno obu- hvatiti, dok je ranije bila dovoljna zabeleška na papirima. Stoga su se u novembru saradnici KLAES-a i GUSSEK-a po prvi put sastali. Kla- Na prelasku iz 2010. u 2011. godinu, pre- „slaganje košta vremena, a alati para” odluči- es je izgradio podatke, u decembru su korisni- duzeće je izradu prozorskih elementa kom- li smo se za dva full-seta alata, sa „ugrađenim ci obučavani i u januaru povezana mašina. pletno zanovilo. Puštanjem u rad povezane fleksibilitetom”. Tako možemo iz 68-ice da na- opreme oko Weinig Conturex-a, preduzeće je pravimo 78-icu, a od 78-ice 92-ojku. Tako, i Pozitivan zaključak u januaru prešlo na verziju 7 Klaes-prozorskih ukoliko 68-ice nekad kompletno nestane, oba Činjenice po završetku projekta su iteka- software-a. seta ćemo moći i dalje da koristimo, objašnja- ko pozitivne. Neophodni konstrukcioni detalji Neophodna je bila investicija zbog po- va rukovodilac pogona Rüdiger Meixner. su od strane Klaes-a kompletno urađeni, ta- većanih zahteva kada je u pitanju toplotna ko da se mogućnosti mašine mogu optimal- Prestruktuiranje korak po korak: i zvučna zaštita, kao i sigurnost. To je dove- no iskoristiti. Stepen proizvodnje iza mašine lo do toga da se danas mora proizvoditi čitav Kako bi se saradnicima olakšalo uhodava- je sada za 50% veći nego ranije. Čak su i lučni niz prozorskih sistema, kao i isporučiti različiti nje u novu situaciju, sasvim svesno nisu sve prozori kompletno obrađeni uključujući sve prozorski sistemi u okviru jedne porudžbine. promene nastupile najednom. Tako je con- otvore i obrade za okove. Mnoga fiksna zasta- cept mašina i alata pripremljen za kompletnu kljenja mogu se uraditi preko izmenjivog fal- Proširen program prozora: obradu pojedinačnih komada, ali se trenutno ca, što štedi mnoge dodatne delove. Glavni cilj je glasio “individualne prozore, i dalje lepi nakon mašinske obrade. Za ovo je Preduzeće je u poziciji da sa novom opre- počev od porudžbine 1 komada, proizvodi- odgovorna tek dve godine stara, a samim tim mom može da osvoji još više kupaca. Ako su ti što je moguće racionalnije”. Ovde je Weinig relativno nova oprema za površinsku obradu, do sada prozori za specijalne namene sani- Conturex tako povezan sa novom linijom za koja je prilagođena ramovima. ranja i zaštite spomenika kulture i predstav- kraćenje i blanjanje, da celom linijom može Takođe i kod prelaska na novi software, ljali problem za stare proizvodnje, isti se sada da upravlja jedna osoba. Layout za to je razvi- preduzeće se odlučilo za strategiju korak po mogu proizvoditi bez dodatnih opterećenja. lo samo preduzeće. korak. Tako je, za početak, radna verzija 6.8 Cilj jeste ostvariti isti obim kao kod prozora za Osim toga, prozorski sistemi su dovedeni preneta u verziju 7. Saradnici su na ovaj na- gotove kuće. na najnovije stanje i dopunjeni važnim sistemima, kao na primer IV 92 ili podizno-klizni. – Zajedno sa proizvođačem alata OERTLI MW GROUP · Čupićeva 1/1, 37000 Kruševac smo, po našem mišljenju, našli optimalno re- tel: +381 37 445 070, 445 075, 445 077 · fax: +381 37 445 070, 445 071 šenje imajući u vidu ukupne troškove. Kako e-mail: [email protected] · www. mwgroup.rs · www.weinig.com

Okovi za frontove od Bluma unose pokret u gornji orman

Austrijski proizvođač okova Blum nudi sveobuhvatan program frontova i na taj način Lighthouse.de može da pokrije gotovo svaku situaciju ugradnje u gornjem ormanu.

Frontovi u gornjim ormanima su ergonomski povoljni i sve više su u trendu. Austrijski proizvođač okova Blum nudi četiri varijante frontova koji nude visok komfor korišćenja i mnoge mogućnosti

Copyright Blum · KLA22SR11_HIT_Press upotrebe. Bez obzira da li se radi o podizno-preklopnim, podizno-zakretnim, visoko podiznim ili podiznim frontovi- ma – za gotovo svaku ugradnu situaciju postoji pravo rešenje od Bluma. Kontinualno zaustavljanje omogućava da svi Blum frontovi mogu da se zau- stave u bilo kom položaju, da se tu zadržavaju i tako se kod zatvaranja mogu opet lako dohvatiti. Sve varijante frontova se zatvaraju nežno i po- lako zahvaljujući BLUMOTION-u.

Povećanje komfora koje oduševljava Znatno povećanje komfora pri otva- ranju i zatvaranju frontova donosi SERVO-DRIVE, električna podrška Podizno-preklopni front AVENTOS HF unosi visok komfor u savremenu kuhinju – posebno kod kretanju od Bluma. velikih frontova Dovoljan je lagani dodir i frontovi kao da se otvaraju sami od sebe. Zatvaranje frontova vrši se komfor- no pritiskom na prekidač – smešten u unutrašnjosti korpusa i lako dostu- pan. Dokazani BLUMOTION efekat – za nežno i tiho zatvaranje – uverava i kod ovog rešenja. Dodatno za podizna Blum sa podizno-zakretnim frontom AVENTOS AVENTOS HK-S: mali podizni front sa pristupač- vrata sa TIP-ON mehanizmom postoji HS nudi još jednu varijantu za ergonomski nom cenom – idealno za ugradnju iznad uređaja povoljan pristup u gornji orman varijanta mehaničkog otvaranja.

Tehničke detalje vezano za AVENTOS okove frontova na adresi www.blum.com serbia DRVo tehnika 205 x 297 mm bleed: 3 mm simone traber Phone +49 8382 9321-35 [email protected] Lighthouse.de Sa Wood Mizer mašinama do veće proizvodnje i produktivnosti Krajem proteklog februara više nego dobra, bilo je kvalitet- drvenog elementa belog gra- usavršavali, ali kako su se u pro- preduzeće Wood Mizer Balkan iz nih klijenata, prodali smo nekoli- ba koji smo izvozili u Sloveniju. teklih nekoliko godina potreba Kikinde je u saradnji sa svojom ko mašina, a sreli smo i nekoliko Zbog nekih vlasničkih promena za našom robom značajno po- matičnom firmom iz Poljske, u naših starih klijenata i sa njima slovenačka firma sa kojom smo većala, odlučili smo da, iz sop- Turiji organizovalo trodnevnu obnovili saradnju. Mesto za izla- sarađivali je ubrzo prestala sa ra- stvenih finansijskih izvora, našu promociju Wood Mizer mašina. ganje mašina bilo je na veoma dom, a mi smo se orijentisali na proizvodnju modernizujemo – Odakle ovakva ideja, kakva je bi- dobroj poziciji. Za vreme koba- proizvodnju drvene ambalaže. objašnjava gospodin Kolundži- la poseta i interesovanje i uop- sicijade naši gosti iz Poljske i mi Bilo je to 1997. godine i sve do ja. – Naš razvoj smo temeljili na šte, kako je protekla ova promo- bili smo lepo ugošćeni i pone- danas naš osnovni proizvod je sopstvenim izvorima. Nikada cija, pitali smo Dragana Marko- li smo lepe uspomene iz Turije. paleta od mekanog drveta – ka- nismo bili u blokadi niti smo za va, direktora firme Wood Mizer Koristim priliku da se zahvalim že Dragan Kolundžija, osnivač i bilo šta koristili kreditna sred- Balkan iz Kikinde. u ime firme Wood-Mizer Balkan vlasnik Pilane MK-PRODUKT. stva… Dakle, sa rastom potra- iz Kikinde, kao i u ime firme Wo- – Ideja se rodila u razgovoru – Firma je radila u dve sme- žnje za našim proizvodima, kre- od Mizer iz Poljske, domaćinima sa gospodinom Danilom Drap- ne na starim mašinama koje nuli smo u modernizaciju naše iz Turije, a naročito Danilu i Iva- šinom i njegovim sinom Ivanom smo u toku našeg rada dobro proizvodnje. Tu nam je pomo- nu Drapšinu – kaže gospodin iz Turije. U to vreme se tamo održavali i koliko je bilo moguće gao gospodin Dragan Markov, održavala poznata kobasicijada Markov. koja već ima dugu tradiciju. Ovaj Tom prilikom smo posetili i događaj posećuju ljudi iz raznih pilanu MK-PRODUKT iz Radiče- krajeva, različitih profesija i inte- vića, malog mesta u srcu Vojvo- resovanja. Shvatili smo da uz po- dine koje se nalazi na pola pu- moć Danila i njegovog sina mo- ta između Bečeja i Srbobrana, a žemo napraviti prezentaciju na teritorijalno pripada opštini Be- pravom mestu u pravo vreme i čej od koje je udaljeno 12 kilo- uz male troškove. Poseta je bila metara. U ovoj firmi su nedavno instalirane Wood Mizer mašine. Firma MK-PRODUKT je, inače, osnovana 1996. godine u Ra- dičeviću, a osnovna delatnost ovog vrlo sređenog preduze- ća je prerada drveta, proizvodnja drvene ambalaže svih vrsta, oblika, namena i dimenzija. Pomoć u organizaciji promocije – U početku je naša osnov- drobilica u Turiji, Danilo i Ivan Drapšin Detalj sa promocije drobilica u Turiji na delatnost bila proizvodnja

Detalji iz pogona firme MK-PRODUKT iz Radičevića

24 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. do veće proizvodnje i produktivnosti prestavnik firme Wood Mizer. In- izvode MK-PRODUKT distribuira stalirali smo nove mašine, liniju na tržištima Italije, Nemačke i za proizvodnju elemenata Wood Hrvatske. Trenutno MK – PRO- Mizer, tako da smo povećali naš DUKT zapošljava 36 radnika koji kapacitet i produktivnost, a sa- rade u dve smene. Zaposleni su mim tim i našu konkurentnost uglavnom iz Radičevića ili okol- na tržištu. nih mesta što ovoj firmi u sredi- – Kod nas je 8. februara štu Vojvodine i sa socijalne stra- 2006. godine urađena, u Srbiji ne daje veći značaj. Svaki radnik prva, komora za TERMIČKU STE- je obučen za svoj deo posla, a RILIZACIJU DRVETA (paleta) PO poseduje odgovarajuću opremu STANDARDU ISPM-15 a imamo za zaštitu i bezbedan rad čemu i Euro sertifikat za proizvodnju se ovde pridaje adekvatan zna- epal paleta. Praktično, od 2006. čaj. Takođe je značajno istaći da godine preduzeće MK-PRODUKT MK–PRODUKT zapošljava i kapa- poseduje rešenje Ministarstva citete drugih, manjih pilana na

Dragan Kolundžija, vlasnik firme MK-PRODUKT iz Radičevića Detalji iz pogona firme MK-PRODUKT iz Radičevića

poljoprivrede, šumarstva i vodo- ovom području, kao i da uslužno tehnologije proizvodnje i kvali- Tu smo zatekli nekoliko klijena- privrede (Uprava za zaštitu bilja) vrši termičku sterilizaciju drveta. teta proizvoda ova firma uspeš- ta zainteresovanih za drobilicu. za termičku sterilizaciju drveta – Za proteklih dvanaest godi- no zadovoljava rastuće potrebe Detaljno smo ih upoznali sa na- kaže gospodin Kolundžija. na poslovanja, preduzeće MK- svojih kupaca u inostranstvu, ali šim programom uz naznaku da Firma MK – PRODUKT tako- PRODUKT se ravnomerno razvi- i širom Srbije. u našoj ponudi imamo drobili- đe poseduje kamione za tran- jalo, a kvalitetom svojih prozvo- Zahvalili smo se gospodi- ce na elektro pogon, sopstveni sport trupaca i gotovih proizvoda steklo je veliki ugled u drvnoj nu Kolundžiji, vlasniku firme dizel pogon kao i na traktorski da, tako da i taj deo posla obav- industriji i kod svojih kupaca. MK-PRODUKT na gostoprim- pogon. Uz to u ponudi imamo i lja u sopstvenoj režiji. Svoje pro- Konstantnim unapređivanjem stvu i vratili se na štand u Turiji. mlinove čekićare. n

Wood-Mizer Balkan d.o.o. Svetosavska 21 2123300 Kikinda GSM. +381(0)63 568 658 +381(0)63 108 21 39 +381(0)63 513 005 [email protected] www.woodmizer.co.rs Prirodni resursi Srbije

litosfera – zemljine kore (mineralne sirovine i Metalične sirovine zemljišta); hidrosfera (kopnene vode i okeani) Ruda bakra - Bakar se najviše troši u gra- i biosfera (flora i fauna). đevinarstvu, elektroindustriji i elektronici, in- Prema trajanju prirodni resursi mogu biti: dustriji mašina i opreme, transportnim sred- neobnovljivi (mineralne sirovine i fosilna go- stvima, hemijskoj industriji i raznim potroš- riva) i obnovljivi resursi (zemljište, voda, flora nim dobrima. U Srbiji ležišta bakra nalaze se i fauna, kao i neki nemetali npr. šljunak i pe- u istočnoj, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a sak). najveći značaj imaju ležišta bakra na području Bora i Majdanpeka. Mineralni resursi Rude olova i cinka - Srbija je do pre 25 Mineralni resursi spadaju u grupu neob- godina imala veliku proizvodnju olova i cinka novljivih rezervi, te je zbog toga potrebno nji- u svetskim okvirima. Međutim danas su aktiv- hovo racionalno korišćenje tj. štednja, koja na samo dva rudnika: Grot kod Vranja i Rud- se u savremeno vreme ostvaruje: reciklažom, nik na planini Rudnik. Ove rude u sebi sadrže supstitucijom i uvozom. PIŠE: dr Dragan Škobalj ekonomski značajnu količinu srebra, a ređe i Korišćenje mineralnih resursa izaziva veli- zlata. U nekim ima i značajnih količina kadmi- ko zagađenje životne sredine i praćeno je sle- juma i bizmuta. Kada govorimo o resursima, onda obič- dećim pojavama: velika degradacija zemljine Boksit - Boksit je sirovina iz koje se do- no mislimo na sve ono što uzimamo iz priro- površine, velika količina otpada, velika količi- bija aluminijum, koji ima široku primenu u de i koristimo kako bi naš život učinili boljim na otpadnih voda i naftne mrlje. i kvalitetnijim. Prirodni resursi su opšte dobro mnogim industrijskim granama. Aluminijum Mineralne sirovine su mineralne materi- i zajedničko bogatstvo i zato njihovo korišće- je veoma rasprostranjen u gornjim delovima je neorganskog ili organskog porekla koje pri nje, vrednovanje i namena moraju biti kon- zemlje. Srbija nema proizvodnju boksita i alu- određenom stepenu razvoja tehnike i teh- trolisani i planirani. Neki od ovih resursa, kao minijuma, mada postoje ležišta boksita u za- što su sunčeva energija, vazduh, površinske nologije mogu ekonomično da se koriste u padnoj Srbiji sa prosečnim sadržajem alumi- vode, biljke i životinje su odmah dostupni u prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali nijuma niskog kvaliteta zbog visokog sadržaja svom izvornom obliku. Drugi resursi, kao što predstavljaju različita postojana hemijska je- silicijuma. dinjenja. su podzemne vode, fosilna goriva i minera- Ostale metalične sirovine - Gvožđe, li su pogodni za upotrebu tek nakon njihove Primarna prerada se vrši procesom koji mangan, hrom, titan, antimon, nikl, kobalt, ekstrakcije i obrade. se naziva koncentracija. Koncentracijom se iz kalaj, molibden, volfram, zlato i srebro. Osim Bez obzira na vrstu, strukturu i pojedinač- rude izdvajaju korisne komponente i prime- antimona koji se koristi za proizvodnju naoru- ne količine, oni su osnov za privredni i eko- se u jedan ili više odvojenih proizvoda, koji se žanja, Srbija nema ili ima neznatne zalihe na- nomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Na- nazivaju koncetrati. Nekorisne komponente i vedenih metaličnih sirovina. ravno, deo resursa mora biti sačuvan i za bu- štetne primese čine odvojen proizvod tj. jalo- duće generacije, što posebno važi za one re- vinu. Mesto gde se odlaže jalovina je jalovište. Nemetalične sirovine surse koji se teško obnavljaju i neobnovljive Mineralne komponente u jednoj sirovini Nemetalične sirovine nazivaju se i indu- prirodne resurse. mogu se svrstati u pet grupa: strijski minerali. Mogu imati raznu namenu Prirodnim resursima obično nazivamo sve 1. Osnovne korisne komponente, mineral- – abrazivi, keramičke sirovine, sirovine za he- ono što potiče od Zemlje – zemljište, biljke, ži- ni nosioci elemenata zbog kojih se mineralna mijsku industriju, konstrukcioni materijali u votinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. sirovina eksploatiše. optici i elektronici, kao i proizvodnju veštač- kih đubriva. Ove sirovine predstavljaju znača- Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe, kao 2. Korisne komponente, korisni mineralni jan razvojni resurs naše privrede. Srbija ima što su: proizvodnja najraznovrsnijih proizvo- pratioci osnovnih korisnih minerala, njima se značajnu proizvodnju mnogih nemetala i to: da važnih za svakodnevni život, proizvodnja povećava ekonomska vrednost sirovina. električne energije, gajenje useva, vožnju au- kvarcni pesak, koji se najvećim delom troši u tomobila građevinske radove… 3. Korisne primese, korisni elementi koji staklarskoj i livačkoj industriji. Nalazi se u oko- se javljaju u malim količinama, npr. plemeniti Sve što jedemo, koristimo ili kupujemo lini Zaječara, Bora, u Lazarevcu, Vršcu, Valje- metali u rudama obojenih metala gde se naj- predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od vu, itd. češće izdvajaju u koncentrate osnovnih ko- njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a Pesak u prirodi nastaje fizičkim ili hemij- risnih metala i povećavaju ekonomsku pred- zbog sve većih rastućih potreba, mi ih vrlo br- skim razaranjem stena, različitog tipa, kalci- nost. zo iskorišćavamo. Mnogi prirodni resursi se jum-karbonatnih, aluminijum-silikatnih ili sili- iscrpljuju brže nego što mogu biti zamenjeni 4. Nekorisne komponente, minerali sten- cijumskih. Mnogo proizvoda koje svakodnev- novim. Iz tog razloga mora se obratiti pažnja ske mase i ostali minerali koji u datom trenutno upotrebljavamo napravljeno je od peska. na tu činjenicu da će se neki od njih u potpu- ku nemaju ekonomsku vrednost. Različite vrste peska se koriste za različite in- nosti iscrpiti ukoliko ne smanjimo potrošnju, 5. Štetne primese, elementi čije prisustvo dustrijske svrhe. Nprimer, pesak koji se koristi što je ozbiljan problem, zato što živi svet na preko određenog sadržaja u sirovini ili kon- za dobijanje cementa i betona se razlikuje po Zemlji zavisi od resursa. centratima otežava ili čak onemogućava nji- svojim osobinama od onog koji se koristi za Prema pripadnosti prirodni resursi poti- hovo korišćenje, npr. arsen, sumpor, azot u proizvodnju stakla. Bez peska, ne bi bilo proi- ču iz: atmosfera (vetar, kiša, sunčeva svetlost); ugljevima itd. zvoda od stakla, čeličnih komponenti za auto-

26 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Prirodni resursi Srbije

mobile i kamione, betona i asfalta za puteve, skih ostataka, temperature i pritiska nastale čaj se ogleda u štednji neobnovljivih energet- mostova i kuća. su različite vrste fosilnih goriva: ugalj, nafta skih izvora i zaštiti životne sredine. Energetska Magnezit se troši za proizvodnju vatro- i prirodni gas. Energetski potencijal Srbije je stabilnost i sigurnost se mogu ostvariti šted- stalnih opeka i magnezijum metala. Ima ga u izražen sledećim brojkama: ugalj 85%, nafta i njom neobnovljivih energetskih izvora na ra- okolini Čačka, Raške i na Zlatiboru. prirodni gas 5%, uran 3% i uljni škriljci, hidro- čun većeg korišćenja obnovljivih, kao i šted- energija i ostali obnovljivi izvori energije 7%. njom i racionalizacijom potrošnje. Azbest, specifičan vlaknast mineral otpo- Bruto potrošnja energije u Srbiji je ugalj 49%, ran na toplotu i kiseline, pa zato služi za proi- prirodni gas 15%, hidroenergija 7%. Ugalj zvodnju vatrostalnih tkanina. Ima ga kod Bo- Iako najznačajniji energetski izvor u Srbi- ljevca na Ibru i okolini Kragujevca. Termoelektrane u Srbiji sa najvećim kapa- citetom su: Nikola Tesla A i B, Kostolac A i B, ji, on je ipak zastupljen u malim količinama. Fosfat, krečnjak, dolomit, laporac, glina, Kosovo A i B, Kolubara i Morava. Odnos rezervi različitih vrsta uglja u Srbiji po- zeolit, kaolin i drugi. kazuje da mi nemamo kvalitetnih ugljeva, jer Određeni značaj imaju i obnovljivi izvo- većinu onih koje posedujemo odlikuje relativ- Fosilno gorivo, energetske sirovine ri energije kao što su geotermalna energija, no mala donja toplotna moć. Energetske sirovine su od posebnog zna- sunce, vetar i nedovoljno istražene nuklearne čaja za sve proizvodne grane neke industrije. sirovine i uljni škriljci (okolina Aleksinca). Ob- U zavisnosti od sastava, dužine i načina Fosilna goriva su formirana od biljaka i živo- novljiva energija se obnavlja približno istom formiranja razlikujemo nekoliko vrsta uglja: li- tinja koje su živele pre 300 miliona godina u brzinom kojom se eksploatište. U obnovlji- gnit, mrki ugalj, kameni ugalj i neki drugi. U močvarama i okeanima. Taloženjem uginu- ve izvore spadaju: hidroenergija, geotermal- Srbiji najviše ima lignita, zatim mrkog i najma- lih delova ovih živih bića, ispod slojeva blata, na energija, solarna energija, energija vetra, nje kamenog uglja. kamena i peska stvarane su naslage fosilnih energija biomase, energija plime i talasa. Lignit se najviše koristi u termoelektra- goriva koje danas svakodnevno koristimo. U Korišćenje obnovljivih energetskih izvora nama. Javlja se u tri basena: Kostolačkom, Ko- zavisnosti od vrste i količine biljnih i životinj- je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Zna- sovskom i Kolubarskom, u kojima su i podi-

INB - PROIZVODNJA d.o.o. 24210 BAJMOK, Strosmajerova 14

Centrala: (0) 24 76 25 68, (0) 24 76 24 90 Salon Bajmok: (0) 24 76 20 17 Salon Subotica: (0) 24 75 54 40 Veleprodaja: (0) 24 76 20 03 e-mail: [email protected] www.inbajmok.com Proizvodnja stolica, stolova i fotelja Proizvodnja nameštaja po specijalnim zahtevima i narudžbinama

STARIJI OD TRADICIJE · PREKO 60 GODINA POSTOJANJA · I DALJE U TRENDU

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 27 gnute termoelektrane radi bolje eksploatacije. Nafta kao vrsta fosilnog goriva je tamna i ske sonde sprovode se geološka i geofizička Osnovna obeležja naših lignita su velike rezer- viskozna tečnost koja se obično pronalazi is- istraživanja, koja daju podatke o geološkoj ve, velika debljina ugljenih slojeva, mala du- pod površine Zemlje ili morskog dna. Najviše strukturi podzemnih slojeva. bina i nizak kvalitet (zbog toga se najviše sa- se koristi za pokretanje vozila (obično u obli- Postoje dva načina bušenja, udarno i ro- goreva u termoelektranama radi proizvodnje ku benzina i drugih derivata) te za dobijanje tirajuće. Kod udarnog bušenja dleto, pričvr- elektroenergije). električne energije u termoelektranama. Tako- šćeno na donjem kraju alatki, diže se, a zatim đe je značajna za mnoge proizvode (plastika, Mrko-lignitski ugalj, posle lignita ima pušta da padne na dno bušotine. Pri savreme- razni razređivači i ostale hemikalije). Industrija najveći privredno ekonomski značaj. Dobrog nom rotirajućem bušenju, dleto, pričvršćeno koja se bavi preradom nafte naziva se petro- je kvaliteta, a njegove rezerve se nalaze u So- na kraju cevi, svojim rotiranjem mrvi kamen hemijska industrija. kobanjskom, Sjeničkom regionu i Lubnici. i prodire u dubinu. Kad cev uđe u zemlju ce- Po svom hemijskom sastavu nafta je me- lom svojom dužinom, na nju se nadovezuje Mrki ugalj je kvalitetniji od lignita i ima šavina velikog broja različitih ugljovodonika i druga cev. To se ponavlja dok buština ne doga u dva basena: Senjsko-resavski i Aleksinač- malih količina sumpora, kiseonika i vodonika. đe do naftnog sloja. Iznad bušotine se nalazi ki. Perspektiva za nalaženje novih rezervi mr- Njena nalazišta mogu se očekivati u se- toranj metalne konstrukcije, s dizalicama za kog uglja postoji u Mlavsko-petrovačkom re- pridržavanje i izvlačenje alatki i cevi i sa po- gionu. dimentnim slojevima onih područja u kojima je u geološkoj prošlosti taložena velika koli- gonskim i kontrolnim uređajima. Da se bušo- Kameni ugalj je najkaloričniji, ali ne mo- čina organske materije u anaerobnim uslovi- tina ne uruši, u nju se spuštaju zaštitne cevi. že da se upotrebljava u domaćinstvu zbog vima. Dubina naftonosnih slojeva je različita od Od prodora podzemnih voda bušotine se za- sokih temperatura koje se formiraju pri nje- nekoliko metara do preko 5 kilometara. Što je štićuju cementiranjem. govom sagorevanju. Nalazi se u dva basena: dubina veća, veći je i pritisak pod kojim naf- Kad bušotina dopre do naftnog sloja, naf- Ibarskom i Timočkom. Najveći deo rezervi ove ta izlazi. ta i gas naviru na bušotinu pogonjeni prirod- vrste uglja je van eksploatacije. nim pritiskom, koji ako je dovoljno velik, mo- Dobijanje nafte i gasa že izbaciti naftu na površinu zemlje. Pri vrlo Nafta Nafta i zemni gas izbijaju na mnogim me- visokim pritiscima nastaju snažne erupcije, pri Srbija ima proizvodnju nafte ali u nedo- stima sami iz zemlje. Ovakva prirodna vrela čemu se mlaz nafte diže desetak metara iznad voljnim količinama. Nafta je veoma značajna nisu ni malo značajna za proizvodnju nafte. površine zemlje. Naftni sloj se nikada ne mo- sirovina jer se od nje dobija preko 80 različitih Velike količine nafte dobijaju se iz dubokih že potpuno iscrpiti. Kad se pritisak naftnog proizvoda. Ima je u Vojvodini, na prostoru Ba- slojeva zemlje izlivanjem iz bušotina po prin- skoka u susednom području izjednači sa priti- nata i eksploatiše se u Stigu. cipu arteških bunara. Pre postavljanja dubin- skom u bušotini, nafta prestaje da teče. Velike

28 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Prirodni gas - Zemni ili prirodni gas je fo- đenje i štetne posledice po životnu sredinu i silno gorivo koje se najvećim delom (85% do zdravlje ljudi. PRINCIPI 95%) sastoji od metana koji je zapaljiv i ek- RACIONALNOG splozivan. Preostali udeo čine složeni ugljo- Šume kao resurs KORIŠĆENJA vodonici, etan, ugljen dioksid i drugi. Kao fo- Šumski resursi obezbeđuju preduslove silno gorivo, prirodni gas ima ograničene za- zdravijih uslova životne sredine i u ekonom- Konzervacija – inovacija – supstitucija lihe. Procene su da bi zalihe prirodnog gasa, skom delu predstavljaju osnovu za drvnu in- uz današnji nivo korišćenja, mogle potrajati Konzervacija kao prvi princip defini- dustriju. Takođe obezbeđuju sirovine za ob- još nekih sto godina. Upotreba prirodnog ga- še ograničavanje upotrebe prirodnih novljive i ekološki zdrave proizvode, imaju sa je raznovrsna, plin se može upotrebljavati resursa. Ne moraju danas da se prave ulogu u ekonomskom razvoju, ali i globalnom u domaćinstvu, koristi se kao sredstvo za gre- fabrike na svim izvorima čiste vode u kruženju ugljenika i vodnom bilansu. Šume su janje, u industriji itd, ali se u zadnje vreme sve Srbiji. bitne i za ekološke, zaštitne, turističko-rekrea- više javlja i kao alternativno gorivo nafti za Inovacija se odnosi na obnavljanje onih pogon motornih vozila. Prednosti upotrebe tivne, zdravstvene, kulturne i druge usluge. resursa koje je moguće obnavljati. Po- prirodnog gasa za pogon su u tome što mo- Opšte stanje šuma u ovom trenutku je trebno je pošumljavati oblasti na koji- tori koji koriste prirodni gas ispuštaju za polo- nezadovoljavajuće, jer je šumovitost u Srbiji ma su posečena stabla, pošumljavati vinu manje štetnih gasova od odgovarajućih 29,1%, što je znatno niže od šumovitosti Evro- oblasti koje nisu u upotrebi za poljo- dizel motora koji ispunjavaju normu Euro 2. pe. U skladu sa trendovima evropske i svetske privredu, i na taj način obnoviti šumski Osim toga prednost mu se ogleda u činjeni- šumarske politike, šumarska politika Srbije fond koji je morao biti posečen iz nekog ci odsustva čvrstih čestica u auspuhu, buka je mora naći ravnotežu između ekonomske, eko- opravdanog razloga. Inače, prema Pro- neuporedivo manja kao i niža cena u odnosu loške, socijalne i kulturološke funkcije šuma. U stornom planu, projektovana šumovi- na dizel ili benzin. Prirodni gas je značajan i u sklopu upravljanja šumskim resursima neop- tost Srbije bi trebalo da iznosi 41% od pogledu da je nosivost bitno veća nego kod hodno je ostvarenje niza ciljeva, među kojima ukupne teritorije. ostalih alternativnih goriva. Supstitucija je zamena prirodnih ve- su povećanje površine pod šumama, racional- štačkih sirovina. Tu se podrazumeva i Uticaj eksploatacije mineralnih no korišćenje proizvodnog potencijala šum- reciklaža. Recikliranjem npr. plastičnih sirovina na životnu sredinu skih područja, uspostavljanje sistema zaštite boca sprečava se zagađenje zemljišta, Direktna i odmah vidljiva šteta je što isko- šuma, uključujući bespravnu seču i bespravnu vode itd, a one se ponovo mogu upo- rišćavanjem jednog prirodnog resursa deli- gradnju, osnivanje i razvoj udruženja privat- trebiti u istu svrhu. mično ili potpuno uništavamo druge prirodne nih vlasnika šuma, osnivanje malih i srednjih Sva tri principa se mogu primeniti na resurse. Ostale štete manifestuju se kroz zaga- preduzeća za obavljanje poslova u šumarstvu. đivanje životne sredine. Jalovine rudnika me- gotovo sve prirodne resurse. Nije do- Pokrivenost Vojvodine šumom iznosi sve- voljno imati prirodne resurse, treba ih tala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. ga 6,51% teritorije, koju je po evropskim stan- mudro koristiti da bi i naši potomci mo- U njima se odvijaju hemijski procesi rastva- dardima potrebno povećati na 14%. U suprot- gli da uživaju u onome što su im preci ranja većine prisutnih minerala teških meta- ostavili. Svako društvo, na svakom ni- la i spiranje njihovih jona u vodotokove, čime nom Vojvodini preti da od ekološke postane vou, treba sistematski da neguje raci- se ugrožavaju, a negde i potpuno uništavaju prava pustinja. onalnog korišćenja prirodnih resursa. biljke i životinje. Erozijom odlagališta i jalovi- Šumama u Srbiji gazduju dva javna pre- šta od strane površinskih voda ili atmosferskih duzeća Vojvodinašume i Srbijašume sa svojim padavina, takođe nastaju ozbiljna zagađenja količine nafte koje, uprkos svim savremenim delovim preduzeća – šumskim gazdinstvima. vodotokova. Kod nailaska velike vode plavi se metodama vađenja ostaju u zemlji (više od Delom šuma gazduje i pet nacionalnih parko- priobalno, kvalitetno poljoprivredno zemljište va u Srbiji. Inače, polovina šuma u našoj ze- 50%), mogle bi se izvaditi samo na rudarski i trajno zagađuje štetnim jonima teških meta- mlji je u privatnom, a druga polovina u držav- način što je naravno neizvodljivo. la. Eolska erozija jalovišta (erozija delovanjem nom vlasništvu. Najveći proizvođači - Nafta je danas u vetra) izaziva zagađenje prašinom, u krugu svetu jedan od najznačajnijih proizvoda (obič- prečnika nekoliko desetina kilometara. Resursi biljaka no se naziva crno zlato). Zbog toga zemlje Drugi veliki zagađivač životne sredine su Resursi biljaka Srbije pokazuju veliku ra- proizvođači nafte imaju veliku moć u geopo- rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit znovrsnost flore i vegetacije i izdvajaju se kao litičkim odnosima, a kontrola nad izvorištima sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Po- jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta nafte jedan je od najznačajnijih uzročnika kri- što u našim termoelektranama sagorevaju ni- sa ukupno 3.662 biljne vrste. Najvažniji biljni za u svetu. Najveći proizvođači nafte su: Sau- skokvalitetni ligniti, količine pepela su velike. resursi su šume, među kojima dominiraju hra- dijska Arabija, Rusija, SAD, Iran, Meksiko. Zagađivanje okoline može biti intenzivno, a stove, bukove i četinarske, zatim livade i paš- Cena - Cena nafte je na svetskom tržištu ponekad i vrlo opasno za ljude i životinje. njaci. Osim značaja koje biljne vrste imaju za ušestostručena u periodu od 2000. godine Treći po redu veliki zagađivač sredine poljoprivredu, drvnu industriju i proizvodnju do danas. U 2008. godini cena nafte je prešla je proizvodnja i transport nafte. Upotrebom hrane, postoje i brojne lekovite i aromatične 100$ po barelu. Pretpostavlja se da će u bli- ovih goriva ugrožava se životna sredina jer: skoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vr- ugljen dioksid izaziva globalno zagrevanje, biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i hunca, a do 2050. godine će biti iscrpljene sve sumpor dioksid izaziva kisele kiše a azotovi ok- medicinskih preparata. Iako je u ranijem peri- zalihe. Istovremeno svetska potrošnja nafte se sidi doprinose pojavi kiselih kiša i smoga. odu Srbija bila važan snabdevač tržišta leko- povećava. Prema tome racionalna potrošnja i šted- vitim i aromatičnim biljkama (naročito seoska Zbog toga bi vrlo brzo moglo doći do kri- nja mineralnih resursa je neminovnost iz dva područja) u periodu sankcija ova aktivnost ze velikih razmera u svetskoj privredi, koja se osnovna razloga: prvo zato što su mineralni značajno je smanjena. To je potencijal koji tre- može izbeći povećanom upotrebom drugih resursi neobnovljivi i kao takvi imaju ograni- ba iskoristiti ali korišćenje se mora zasnivati izvora energije (ugalj, energija vode, nuklear- čene rezerve i drugo smanjenom eksploata- na principu održivosti i planske zaštite biljnih na energija, obnovljivi izvori energije). cijom mineralnih resursa umanjuje se zaga- vrsta, biljnih zajednica i ekosistema. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 29 Termički proračun prozora jednostavniji put za projektante i proizvođače građevinske stolarije

PIŠU: ing. Piero Berlanda - Dartwin dipl. ing. Vladislav Jokić - Xilia

Ovde govorimo o osnovnim karakteristikama softwara Frame Simulator za brz termički proračun koji projektantima i proizvođačima stolarije omogućava brze simulacije prema standardima Uni EN ISO 10077-2.

U poslednje vreme često se u stručnim raspravama govori o ter- mičkom proračunu spoljašnje stolarije. Istina, ove diskusije se vode više na razvijenim tržištima nego kod nas. S obzirom na povećanu tražnju energetski poželjne stolarije u inostranstvu, naši proizvođa- či, bez obzira na skromni mašinski park, imaju priliku da se pojave na tim tržištima pod uslovom da stolarija ispunjava tražene zahteve. Sa povećanjem svesti o potrebi štednje energije i smanjenja za- gađenja postaje praktično nemoguće prodati prozor ukoliko nisu poznate njegove termičke karakteristike. Praktično, to postaje pri- bližno tržištu automobila na kome više nije moguće napraviti ili prodati automobil ukoliko nije poznata potrošnja goriva. Danas ku- pac na razvijenim tržištima želi prozor sa što manjim termičkim gu- bicima i kod koga ne postoji rizik od kondenzovanja ili nastanka bu- đi. Zahvaljujući toj činjenici svedoci smo veoma brzog razvoja novih konstrukcija prozora, sistema za zaptivanje i stakla, kao i metoda i materijala za kvalitetnu montažu u smislu termičke izolacije. U prethodnom periodu, bilo je dovoljno prilikom razvoja tipa prozora, pribaviti odgovarajuće sertifikate i stvar je bila rešena. Danas međutim potrebno je od slučaja do slučaja posmatrati prozor kao celinu sa objektom tj. analizirati i termiku spojeva na mestu ugradnje po zahtevu kupca. Iz tog razloga je potrebno skoro svakodnevno raditi komplikovane proračune. U nastavku ćemo prikazati osnovne karakteristike software-a Frame Simulator za brz termički proračun koji projektantima i proi- zvođačima stolarije omogućava brze simulacije prema standardima Uni EN ISO 10077-2.

POLJ A PRIMENE Frame Simulator omogućava projektantu ili laboratoriji brz pro- račun termičkih vrednosti za bilo koji materijal i tip okvira: • Uf - Koeficijent prolaza toplote okvira (Ko) u W/(m2K) • Ug - Koeficijent prolaza toplote stakla (Ks) u W/(m2K) • Uw - Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote prozora (K) u W/(m2K) • Lf2d - Linearna termička provodnost u W/(mK) • Gustina fluksa toplote u W/m2 • Tačka rose u °C

30 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Termički proračun prozora jednostavniji put za projektante i proizvođače građevinske stolarije

pa tvrdih poliuretana (PUR). U svakom slučaju, pre nego se investira u prototipe ili testove u laboratorijama, moguće je modelirati reše- nje. Sa ovim softwerom se štedi vreme i novac izbegavanjem po- grešnih projektnih rešenja.

Sistemi za ugradnju Jednom kada se unaprede termička svojstva prozora, neophodno je posvetiti pažnju načinu montaže koji je, praktično, Ahilova pe- ta sistema prozor-zid. Bilo da je renoviranje ili nova gradnja, neophodno je odrediti ispravan položaj za ugradnju. Problem, koji kod proizvođača prozora koji zna i hoće, može biti prednost u odnosu na konkurenciju koja nije u stanju da sugriše rešenje. Frame simulator je i u ovom slučaju neophodan sa simulaciju spoja okvir-zid kao i način spoja sa izolacijom zidova.

Projektovanje novih komponenata Neophodnost predviđanja termičkog ponašanja nije bitna samo za profile i načine ugradnje već i za sve komponente. Konstrukto- ri alata za prozore, proizvođači umetaka, zaptivki, okapnica, okova i drugih elemenata od sada imaju na raspolaganju alatku za unapre- đenje kvaliteta proizvoda.

Proračun ekvivalentnog koeficijenta prolaza toplote Uw (K) Interesantna primena progarama - omogućava proizvođaču da konkretno pokaže potencijanom klijentu prednosti ponuđenog re- šenja tj. konkretnu uštedu na grejanju.

Projektovanje metalnih profila Proračun koeficijenta prolaza toplote stakla Ug (Ks) Skoro u realnom vremenu je moguće posmatrati kako izmene Vrednost Ug se određuje na osnovu debljine i broja lajsni, vrste u kostrukciji menjaju termičko polje prilikom projektovanja novih gasa u međuprostoru, kao i tipa stakla tj. zaštitnog filma. profila od aluminijuma, drvo-aluminijuma ili čelika. Kako materijal, veličina ili mesto termičkog mosta ili spojki za vezu drvo-alumini- Procena rizika od kondenzovanja jum utiče na provodnost. Na prozorima koji imaju skromna izolaciona svojstva, kao i u određenim klimatskim uslovima pojava kondenzovanja sa unutraš- Projektovanje PVC profila nje strane je česta pojava. Software-om je moguće varirati spoljaš- Prikaz temperaturnog polja omogućava brzu procenu efikasno- nju i unutrašnju temperaturu kao i vlažnost vazduha kako bi se u ra- sti dodavanja novih komora ili modifikovanja postojećih. Naročito je zličitim slučajevima predupredila pojava kondenzovanja. efikasna procena uticaja čeličnog ojačanja, najkritičnijeg elementa na PVC profilu. Ubacivanje termo mosta na ojačanje, smanjenje di- Vizuelna komunikacija menzija, promena materijala, promena položaja, sve su to elementi koji su podržani u prethodnom projektovanju profila. Zašto bi se ograničili na dokumente i vrednosti u suvoparnoj tabelarnoj formi kada je moguće efektno, jasno, precizno i bojama prikazati temperaturno polje tj. prolaz toplote? Znati prodati prozor Nova rešenja za drvo i projktovanje novih i njegove prednosti znači i znati pokazati na jasan i profesionalan kompozitnih profila način vrednost svoga rada. Program poput Frame Simulatora omo- Poboljšanje termičkih svojastava drvenih profila je moguće po- gućava da se u ponude umetnu i slike koje govore više nego samo većanjem debljine materijala ili primenom izolacionih materijala ti- brojevi. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 31

Rezana građa i furniri iz prve ruke

Profitirajte koristeći našu dobro razvijenu prodajnu mrežu kupujući tako direktno od proizvođača!

Proizvodnjom i prodajom materijala od i na bazi drveta se bavimo više od 60 godna, pa tako i rezanom građom i furnirima. Imamo razvijenu prodaju u 14 zemalja Evrope a u Rumuniji pod imenom J.F. Furnir imamo trenutno najmoderniju proizvodnju furnira i rezane građe u Evropi. Imate mogućnost da u našem skladištu u Novoj Pazovi kod Beograda između ostalog nabavite i najrazličitije furnire i rezanu građu. Naša razvijena logistika i svakodnevno dopremanje robe iz centralnih skladišta u Austriji nam omogućavaju efikasnu prodaju našeg celokupnog proizvodnog programa. DRVO JE NAŠ SVET Skladište furnira i rezane građe u kod Beograda Pazovi Novoj

J.u.A. Frischeis d.o.o. Industrijska zona Berbernica bb 22330 Nova Pazova Tel: +381 22 328 125 Fax: +381 22 328 126 [email protected] www.jaf.rs PIŠE: Isidora Gordić

Kaže se da pakovanje ne čini proizvod, ali ga prodaje. Tako i završna obrada parketa mož- da ne čini njegovu suštinu, ali predstavlja njegov vidljivi deo koji nesumnjivo oblikuje ente- ZavršneZavršne obradeobrade parketa parketa rijer u koji se polaže. Naravno, završna obrada se može promeniti posle izvesnog vremena, baš kao i efekat koji izaziva u prostoru. Često oseća pravi dodir drveta, pogotovo ako je ulje- apsolutno nije neophodno brušenje, sem u se zaboravlja da pod predstavlja ne samo prvu nje kombinovano sa nekom drugom obradom slučajevima velikih mehaničkih oštećenja. vizuelnu komunikaciju nakon ulaska u prostor, poput četkanja ili ručnog hoblovanja. Izgled Sada se sve više prave ulja sa različitim pi- nego i taktilnu, što je kod nekih obrada veo- ovako obrađenog drveta je potpuno prirodan i gmentima, tako da se mogu postizati i različiti ma važno. veoma lepo se kombinuje, kako sa drugim tra- koloristički efekti u enterijeru i na podu. Narav- Kada je reč o klasičnom parketu, kod nas dicionalnim materijalima poput kamena, ciga- no, i kod lakiranih parketa moguće je menjati je najčešći slog u kome se polaže riblja kost, la ili, da pređemo u drugu sferu, vune, pamuka, prirodnu boju drveta. To se najčešće radi baj- eventualno paralelni slog ili slog šahovsko po- lana, tako i sa veoma modernim, sjajno uglača- covanjem – bojenjem specijalnim polu-pro- lje. Površina se pažljivo brusi i nekoliko puta la- nim površinama od stakla, inoksa ili lakiranog vidnim premazom kojim se nanosi sloj boje na kira – najčešće lakom sa visokim sjajem i viso- drveta i medijapana. površinu drveta, ali sama tekstura i struktura kim stepenom refleksije svetla. U zavisnosti od Uljene površine možda zahtevaju malo vi- ostaje vidljiva. Tako se sada pored uobičaje- vrste drveta i njegove boje, refleksija je veća ili še pažnje u periodičnom održavanju, ali su ve- nih toplih smeđih ili različitih nijansi bele i si- manja. Svetlije boje, jasno, reflektuju više sve- oma zahvalne jer ostavljaju mogućnost tzv. ve, mogu naći i veoma ekstravagantne ljubi- tla i prostor deluje prozračnije. Površina po kojoj se hoda je na dodir potpuno glatka. Ovaj tip parcijalne reparacije i posle svakog novog ulje- časta, crvena, teget, zelena, pa čak i srebrna i obrade deluje veoma uredno i ukoliko se po- nja drvo je sve otpornije na habanje. Pri tom, zlatna boja. dopolaganje dobro obavi, može izgledati veoma luksuzno. Mana veoma sjajnih površina je što se na njima vidi svako zrnce prašine kao i najmanja mehanička oštećenja. Zato se danas sve više koriste polu-mat i mat lakovi, koji su neretko i otporniji na habanje. U segmentu gotovih parketa, proizvođači se po pravilu odlu- čuju za mat lakove. Prava su retkost gotovi par- keti koji su fabrički lakirani sjajnim lakom. Opšti trend povratka prirodi, osobito u zapadnoj Evropi, na velika vrata je vratio uljenje kao završnu obradu u produkciji gotovih parketa. Oksidativna ulja koja se proizvode na bazi lanenog ulja stvaraju na površini drveta tan- ki film koji ga štiti od habanja, dajući mu istovremeno sasvim prirodan, pomalo posan, mat izgled. Pore drveta ostaju otvorene i omoguća- vaju drvetu da diše i ponaša se kao mikro–re- gulator klime i prostoru. Uljene površine su na dodir malo hrapave, čak i ako su prethodno vrlo fino obrušene. Pod bosom nogom se zaista

36 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. FOTO: Ideal Legno ljubaznošću www.firstfloor.rs

la se dodatno istakne, efekat je potpun. To je naročito vidljivo kod velikih formata, dužih od metar. Oborene ivice imaju dodatnu estetsku i ZavršneZavršne obradeobrade parketa parketa praktičnu funkciju – da sakriju rad drveta ukoliko do njega dođe. Zazori među lamelama, ako i njihovi efekti u prostoru se i pojave, neće biti toliko vidljivi. Pored četkanja, još jedna reljefna obrada je veoma popularna – ručno hoblovanje. Manife- Neobične boje se mogu postići i drugim perature dobija topliju, zlatniju ili tamniju boju stuje se u vidu manjih ili većih talasa na površi- načinima obrade kao što su dimljenje i termič- koja može ići do skoro crne. Obično se termo- ni parketa koji se osećaju čak i u obući. Četka- ko tretiranje drveta. Dimljenje se obavlja u spe- tretiraju svetle vrste drveta. nje i/ili ručno hoblovanje se obično kombiniju cijalnim posudama i drvo se tom prilikom izla- Voskirane površine imaju veoma sličan efe- sa rustičnijim selekcijama drveta kako bi se do- že amonijačnim isparenjima koja dubinski pro- kat kao i uljene, samo sa nešto više sjaja. Obič- datno potcrtala veza sa prirodom. diru u strukturu i menjaju boju drveta. Nijanse no se kombinuju sa četkanjem. Za voskiranje Posebno interesantna obrada je patinira- koje se dobijaju ovakom obradom su braon-ze- se koriste mešavine prirodnog pčelinjeg voska nje parketa koje se postiže na nekoliko načina lenkaste. Obično se dimi hrast. i različitih smola iz drveta. – pojedinačno ili kombinovanjem – belim ili cr- Termo-tretiranje je takođe proces kojim se Četkanje je poseban tip obrade parketa nim pranjem, različitim bojama, namernim me- menja boja, ali i ćelijska struktura drveta jer se kojim se specijalnim metalnim četkama iščet- haničkim oštećenjima kako bi se stekao utisak drvo u posebno pravljenjim komorama izlaže kavaju mekani delovi drveta i naglašava se pohabanosti, čak se može postići i efekat crvo- visokoj temperaturi pri čemu se šećer u drve- struktura drveta, odnosno ističu se godovi i točine u drvetu. Često se kombinuje sa četka- tu kristalizuje (karamelizuje) i drvo, u zavisnosti prirodnost drveta. Ukoliko se i ivice parketa donjem i ručnim hoblovanjem. Sve su popular- od dužine trajanja samog procesa i visine tem- datno obore za milimetar ili dva, i svaka lame- nije i namerne zakrpe u parketu. Postavlja se pitanje zašto bi neko želeo da kupi i stavi novi parket koji već izgleda staro i iskrzano? U svom romanu Lagum Svetlana Velmar-Janković na- vodi sledeće: „Nekada su me učili da ljudi od dobrog ukusa i tona u Engleskoj nikada ne nose ni potpuno nove cipele, ni potpuno nove rukavice ni potpuno nov kišni mantil: da bi mogli da se nose, te cipele, rukavice ili kišni mantil moraju imati onaj neuhvatljivi ali prepoznatljivi izgled izvesne iznošenosti. Bila sam uverena da i parket, u so- bi u kojoj se razmešta jedan Čipndejl salon, mora imati izgled izvesne vremešnosti.“ Možda je odgovor na prethodno pitanje da postoje enterijeri koji zahtevaju pod sa predistorijom i nagoveštajem tajanstvene pri- če. Nesumnjivo je jedno: ako želimo da ispri- čamo svoju priču kroz prostor u kome obitava- mo i ako krenemo od poda kao njegove osno- ve, mogućnosti su nam praktično neograniče- ne. Treba samo pustiti mašti na volju i verovati svojim instinktima. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 37 PIŠE: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti Vila od drveta Harbor Ajlend (Harbour Island), najek- Transponovanje savremenosti skluzivnije ostrvo na bahamskom arhipela- gu, predstavlja u turističkom smislu mesto iz u tradicionalnu bahamsku kuću snova. Za mnoge ličnosti iz svetskog džet-seta, među kojima su i Piter Selers, Šon Kone- ri, Tom Ford, Dajana Furstenberg, Indija Hiks vima postavljena su naspramno, što takođe ne strane dnevni boravak se prostorno na- i mnogi drugi, ovo ostrvo je i mnogo više – na prirodan način podstiče protok vazduha u stavlja u trpezariju, a u neposrednoj blizini je i mesto za život gde su podigli svoje raskošne unutrašnjosti vile. Kosi krovovi imaju funkci- kuhinja. Površine svih prostorija su vrlo velike, porodične kuće. U nizu luksuznih morskih vi- ju pospešivanja oticanja vode tokom zimskog pa prostor odlikuje širina i nesputanost vizura la Harbor Ajlenda postoji i jedna koja je pote- (kišnog) perioda godine. i pogleda. Otvorenost kao princip prostorne kla iz ruku srpskog arhitekte Miloša Pavlovića. Budući da je najznačajnija osobenost organizacije karakteriše i drugu etažu. Ovaj graditelj, rođen i formiran u Beogradu, ovog objekta to što je sagrađen isključivo od Minimalistička kompozicija enterijera plodnu karijeru već skoro tri pune decenije drveta, drvo je upotrebljeno počev od podo- upotpunjena je vrlo pažljivo osmišljenim de- razvija u Kanadi, živeći u Torontu i delujući u va, preko zidova, do plafona i fiksnog mobi- taljima koji nose mnogo dublje značenje od okviru sopstvenog arhitektonskog biroa (Stu- lijara. Savremena tehnologija gradnje iskori- dio Pyramid). šćena je jedino za temelje (od livenog beto- Naručioci vile, kanadski bračni par koji se na) i termo/hidro izolaciju. Sa druge strane, bavi biznisom, zdušno su prihvatili autorov savremenost u unutrašnjosti kuće je vrlo izra- predlog da kuća bude u lokalnom, dakle tra- zita, posebno u kuhinjskim i kupatilskim ele- dicionalnom bahamskom stilu. Tako su tradi- mentima i opremi. Objekat poseduje ener- cija i neprikosnoveni luksuz spojeni, rezulti- getsku efikasnost (solarna energija) i građen rajući neobično udobnim i otmenim mestom je sa visokom ekološkom svešću (cisterna za za život. Jasnim prizvucima etnosa i oprede- sakupljanje kišnice, arteški bunar i dr.), pa u ljenjem da kuća odiše nekonvencionalnim potpunom smislu predstavlja ekološku kuću. već egzotičnim duhom, kreirali su posebnu Unutrašnja organizacija prostora nosi ambijentalnu atmosferu doma koja je u pri- krajnje nesvakidašnji karakter. Naime, na pr- snom dosluhu sa svojim okruženjem i istori- voj etaži (izdignutoj u odnosu na prizemlje jom lokaliteta. za 7 stepenika) smeštene su spavaće sobe, Ideja vodilja je bila stvoriti kuću podre- dok je korpus dnevnog boravka na spratu. đenu moru i suncu, jednom rečju - prirodi. Ovakvo ustrojstvo proizašlo je iz želje da pi- Autorski postupak projektovanja se ukrat- ano nobile ima što bolje vizure na more, pla- ko može opisati kao savremena interpretaci- žu i okolinu, premošćavajući svojom visinom ja tipične bahamske kuće po tradicionalnom krošnje palmi. Pogled sa terase sprata ponaj- uzoru. To je, pre svega, podrazumevalo da više je orijentisan prema čuvenoj Pink sends dominantan materijal u izgradnji i opremanju beach. Enterijer vile odlikuje se, takođe, res- kuće bude drvo. Otud i duboki tremovi koji pektabilnim odnosom prema anglo-karipskoj objekat okružuju sa južne, istočne i zapadne tradiciji. U takvom stilu je sav pokretni mobi- strane, a samim tim i duboki hlad u tim delo- lijar, njegova organizacija i odabir naturalnih vima kuće. Drveni šaloni na svim prozorima i boja. Dnevna soba u prvom planu sadrži tzv. vratima omogućavaju konstantnu cirkulaciju day bed, koji je još jedan tipičan element ba- vazduha u enterijeru, čak i kada su ovi otvo- hamske kolonijalne vile i ima namenu za od- ri zatvoreni. Sama vrata na spoljašnjim zido- mor, odnosno leškarenje posle ručka. Sa jed-

38 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. dekorativnog – oni su veza savremenosti i tradicije, elementi koji oplemenjuju čovekovu svest prema poreklu i nasleđu i, istovremeno, u estetskom smislu, pročišćavaju svakodne- vicu. U svakom autorskom potezu zapaža se osećaj za meru, istančanost, prirodnost i ele- ganciju. Izraz prostora u celini temelji se na humanom i plemenitom, rafiniranom i medi- tativnom. Porodični život u vili odvija se prevashodno napolju, na verandama, od tradicionalnog doručka do večere sa dobro poznatim sveća- ma. Dvorišni mobilijar je takođe tradicionalnog koncepta (viseće ležaljke, pletene fotelje, stočići od tikovine i sl.). Kuća uopšte propagi- ra život koji je potpuno oslobođen urbanosti i kao takav usporen, relaksiran, sofisticiran i u svakom pogledu udoban. I sam autor o svom delu primećuje: „Kuće su slične ljudima. Ako se izgrađeni prostori ne koriste, oni umiru. Zato je svaki prostor u ovoj tropskoj vili dari- van određenom aktivnošću, što joj daje svo- jevrsnu lepotu, gostoprimstvo, udobnost i za- nimljivost”. n april 2012. DRVOtehnika 34/2012 39 HUDEK MAŠINE I ALATI ZA OBRADU DRVETA – SERVIS

Preduzeće Hudek d.o.o. osnovano je 1993. godine. Od osnivanja do danas stalno razvija ponudu mašina, alata, opreme, rezervnih delova i repromaterijala za drvnu industriju. Danas preduzeće Hudek zapošljava 25 ljudi, a na više od 2500m2 nudi širok asortiman: HOBI MAŠINA, KLASIČNIH MAŠINA, CNC MAŠINA, LINIJA ZA IZRADU PLOČASTOG ILI MASIVNOG NAMEŠTAJA, SUŠIONICE, PARIONICE, LINIJE ZA IZRADU PARKETA, PILANE, DROBILICE, PELETIRKE, KROJAČNICE, PEĆI ZA GREJANJE, SISTEME ZA ODSIS PILJEVINE. Preduzeće Hudek u svojoj ponudi ima nove i polovne mašine mnogih proizvođača. Polovne mašine su tehnički ispravne i prema želji kupca mogu se testirati. Za sve korišćene mašine koje su reparirane i testirane osigurani su rezervni delovi i tehnička podrška koja je posebno bitna kod prodaje polovnih CNC mašina i opreme. Bavimo se projektovanjem i opremanjem proizvodnih pogona svih veličina od onih zanatskih do pogona za serijsku proizvodnju. Za sve mašine osigurana je obuka i održavanje. Posebnu pažnju posvetili smo razvoju servisa i lagera rezervnih delova za drvnu industriju. U mogućnosti smo da servisiramo bilo koju mašinu u drvnoj industriji, da je uredimo, prilagodimo novim uslovima, opremimo dodatnom opremom i osiguramo za nju sve rezervne delove (automatski pomaci pila, linearne vodilice, laseri, zamena kontrola na cnc mašinama, izrada novih elektro instalacija, reparacija motora na cnc mašinama, reparacija presa za furniranje, kompletna reparacija višelisnIih pila (CML, RAIMANN COSMEC), raskrajači SCHELLING, PANHANS, GIBEN… kanterice IMA CEHISA GRIGGIO.

Sunekova 145, Zagreb10040, Hrvatska tel.0038512983130 · fax:0038512984494 www.hudek.hr · e-mail: [email protected]

40 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Kolekcija dekora pločastih materijala Kaindl. Tako autentični kao vaše ideje. Od uni boja, drvenih i kamenih dekora do posebnih površina i specijalnih materijala za oblaganje: Spektar dekora Kaindl povezuje raznolikost dizajna sa beskompromisnom kvalitetom. Zbog čega su pločasti materijali i radne ploče tako autentični i posebni kao što izgledaju, pročitajte na www.kaindl.com

boards. floors. ideas.

AZ_2011_F_BOARDS_Dekorspektrum_187x134_sr.indd 1 17.10.11 16:04 PIŠE: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti Stolica ni na nebu ni na zemlji Saša Buđevac (1961) pripada srednjoj ge- i postavljena je na upečatljivom mestu - u neraciji naših arhitekata i svoj opus ostavlja dnevnom boravku. na jugu Srbije, prevashodno u Nišu – gradu Okrugla forma stana u kome se stolica u kome je rođen i u kome živi. Distanciran od nalazi, radijalni raspored mobilijara u eksteri- svih dominantnih, trendovskih tokova arhi- jeru, kružna forma spuštenih plafonskih rav- tekture i dizajna, Buđevac razvija svoj lični ni, učinila je krug odnosno sferu svojevrsnim izraz zasnovan na istraživačkoj i originalnoj lajt-motivom. Tako je logika celokupnog ži- matrici. Njegov opus se stoga može shvatiti i votnog prostora sublimirana u ovoj, po mno- razmatrati kao homogeni stvaralački kosmos go čemu posebnoj stolici. Ona, kao najmar- u kome se diferencira logična razvojna puta- kantniji detalj u čitavom stanu, sagledava se nja, posebno vidljiva u oblasti dizajna name- iz svakog ugla stana kao alegorija konstantne štaja. Nakon niza uspelih poduhvata sa istra- težnje ka odmoru, opuštenosti i uživanju. Nje- živačkim karakterom iz poslednje decenije, u na konstrukcija čini se složenom, a zapravo kojima se diferencirao high-tech kao glavno je zasnovana na geometrijski vrlo jednostav- stilsko opredeljenje, najnoviji radovi arhitek- nom rešenju – reč je o polu-lopti koju tvori te Buđevca donose nešto potpuno novo. No- transparentni skelet meridijana koji se susti- vina se pre svega ogleda u snažnom uvođe- žu u jednom temenu, u središtu te polu-sfe- nju neo- predložaka (posebno neobaroknih), re. Konstrukcija je napravljena od lameliranog specifičnog ekspresionizma i autorske fikcije. hrastovog drveta i predstavlja složen podu- Izvorište za sva tri krucijalna elementa može hvat manufakturalne prirode. Naime, nju je se objasniti preko prodora sve veće autorske prema crtežima i kartonskoj maketi Saše Bu- slobode, pri čemu se ne misli na slobodu do- đevca izvela lokalna radionica za obradu dr- deljenu od strane investitora (koja inače re- veta Enterijeri Lepojević. Za plafon je fiksirana dovno prati rad ovog arhitekte), već na onu elastičnom vezom sa sistemom opruge - če- ličnu, autorsku, koja podrazumeva oslobađa- ličnom sajlom sa amortizerom ispod kuke, ko- nje izraza i vizije do krajnjih granica. ji služi da ublaži silu u trenutku sedanja, kao Po snazi autorskog izraza i originalnosti i da reguliše visinu sedenja. Zahvaljujući ova- ideje, u Buđevčevom opusu izdvaja se jedno kvom sistemu, osim u punom krugu horizon- relativno malo po formatu, ali vrlo uspelo i talne ravni, stolica se pokreće i po vertikali, pa upečatljivo delo. Reč je o unikatnom komadu je čin sedenja zapravo proširen na multiugo- mobilijara koji u namenskom smislu predstav- đajnu aktivnost. lja drvenu stolicu, doduše sa nešto specifič- Jednostavne i logične strukture, u beloj nijim vidom sedenja i specifičnijim sistemom boji (ali ne pokrivnoj već je dobijena tehni- statike. Stolica je projektovana kao sastavni kom obrade – beljenjem hrastovine) kao su- deo enterijera jednog prostranog novijeg sta- blimatu svih boja, ova stolica za ljuljanje su- na, koji u celini potpisuje arhitekta Buđevac, blimira duh i ideju čitavog prostora stana u

42 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. kome se nalazi, naglašavajući svojom prostor- dom i samo se tananom niti drži za plafon, renje poziva na prenebregavanje serijske in- nom punoćom i oblikovnom čistotom arhi- proklamuje ideju ugodnosti i zadovoljstva u dustrijske proizvodnje i vraćanje zanatskoj tektoničnost kao početnu viziju i krajnji izraz prostoru koji je van granica prizemnog i stre- manufakturnoj veštini izrade mobilijara, kao prostora. Ova bajkolika kreacija, namenjena mi ka visinama. Povrh toga, ovo malo, ali izu- jedinstvenom putu za postizanje punog au- sedenju kao vidu uživanja, koja lebdi nad po- zetno vredno i autentično dizajnersko ostva- torskog izraza. n

euroinspekt - drvokontrola d.o.o. Zagreb, Preradovićeva 31 a tel.: +385 1 4819 649; tel./fax: +385 1 4817 187 [email protected] www.euroinspekt-drvokontrola.hr

· atestiranja, sertifikacija, · sertifikacija sistema laboratorijska ispitivanja i proizvoda prema i određivanje kvaliteta: HRN EN 45011:1998 nameštaja i delova za nameštaj, · utvrđivanje svojstava proizvoda i građevinske stolarije – prozori i vrata, podnih obloga – parketa, ocenjivanje usklađenosti u drvenih elemenata konstrukcija, postupku C i CE označavanja drveta i drvenih proizvoda za: · organizovanje ulazne, međufazne – industriju nameštaja, i završne kontrole u procesima – građevinarstvo, proizvodnje – brodogradnju, · RTC – edukacija kadrova i – trgovinu organizovanje stručnih skupova · laboratorijska ispitivanja i sertifikacija proizvoda u skladu u području primene evropskog s evropskim i nacionalnim normama tehničkog zakonodavstva u akreditovanoj laboratoriji prema · firma je sertifikovana prema normi HRN EN ISO/IEC 17025:2007 normi EN ISO 9001:2000

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 43 Neka svojstva i primena termički modifikovanog drveta

skom sloju, ali to je samo estetski problem dejstvo UV zraka i mora se dodatno površin- koji se rešava površinskom zaštitom. ski zaštititi. Rok upotrebe - Skandinavski bor treti- Sadržaj vlage - Vlažnost TMDa je 5-7% ran Termo-D procesom može se svrstati u tri (pri 50% RH). Ova vrednost varira u zavi- klase prema EN 335-1: snosti od atmosferskih uslova). Ravnotežna PIŠE: prof. dr Vladislav Zdravković Klasa 1. Upotreba iznad zemlje, pokrive- vlažnost (EMC) je samo 50% od vrednosti za no (suvi uslovi) netretirano drvo iste vrste. Klasa 2. Upotreba iznad zemlje, pokrive- Uticaj TMDa na čovekovu okolinu - no (opasnost od kvašenja) Pojam TERMODRVETA Komercijalni procesi TMDa su PEFC sertifiko- Klasa 3. Upotreba iznad zemlje, nepo- Kada se drvni materijal zagreva na tem- kriveno o peraturi od najmanje 180 C (najčešće od U normalnim uslovima za spoljnu upo- 185ºC do 215ºC) u atmosferi zaštićenoj vo- trebu, za oblaganje koriste se klase 2 ili 3. denom parom, nastaje materijal koji se po- To obezbeđuje rok trajanja od 30 go- pularno naziva TERMODRVO (skraćeno dina. TMD). Pored obezbeđenja zaštite drveta od paljenja i oštećenja, vodena para doprino- Gustina drveta - Borovo termički si hemijskim reakcijama koje se odvijaju u modifikovano drvo ima gustinu od 350 do 480 kg/m3 pri vlažnost od 6% (RH = 65%, drvetu. Kao rezultat modifikacije dobija se t = 20ºC). Gustina tretiranog nordijskog ekološki prihvatljiv proizvod. Boja drveta je bora je približno 10% manja od gustine ne- promenjena, mnogo je stabilnije od obič- tretiranog. nog drveta pri promeni klimatskih uslova i poboljšana su termoizolaciona svojstva. Držanje eksera i zavrtnjeva - Kod ek- Ako se postupak sprovede na dovoljno viso- sera nema razlike u odnosu na netretirano kim temperaturama, drvo postaje otporno drvo. Kod zavrtnjeva čvrstoća držanja je oko na dejstvo gljiva. Sa druge strane, umanju- 20% manja usled izmenjenog ćelijskog zida ju mu se neka mehanička svojstva, naročito prilikom procesa termičke modifikacije. savojna čvrstoća i udarna čvrstoća, pa tre- Emisije štetnih materija - TMD ima ba naći balans između dostignutih fizičkih i krakterističan miris prouzrokovan hemijskim mehaničkih svojstava proizvoda. promenama koje se dešavaju tokom tretmana. Miris nije štetan po zdravlje. TVOC (Total Volatile Organic Compounds) nivoi su Osnovna svojstva TERMIČKI značajno niži nego kod netretiranog drve- MODIFIKOVANOG DRVETA ta zahvaljujući isparavanju terpena tokom Stabilnost - Termički modifikovano dr- procesa. vo ima poboljšanu stabilnost u odnosu na Vatrootpornost - Prema EN 13501 (SBI netretirano sušeno drvo. Unutrašnja napre- test) Termički modifikovano drvo pripada zanja su značajno smanjena, a time i sklo- klasi D. Moguće je primeniti naknadne tre- nost drveta da koriti i uvija. Smanjuje se tmane u cilju poboljšanja vatrotpornosti. EMC i permeabilnost drveta. Bubrenje i ute- Termička svojstva - Termička provod- zanje drveta se smanjuje za 50% u poređe- nost TMDa se smanjuje za 20-25% u odnosu nju sa netretiranim drvetom (približava se na netretirano drvo. Termička provodnost svojstvima tikovine). TMD četinara (klasa D, bor) je 0,099 W/moK). Trajnost - Poboljšava se trajnost zahva- Netretirano drvo ima odgovarajuću termič- ljujući degradaciji hemiceluloza (arabinose, ku provodnost od 0,12 W/(moK). galactose, xylose, mannose), takvo drvo više Boja - Boja TMDa zavisi od temperature ne privlači gljive-truležnice i bakterije. Drvo i trajanja tretmana. Što je viša temperatura, nije otporno na pojavu mahovine u površin- drvo postaje tamnije. TMD nije otporno na

44 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Neka svojstva i primena termički modifikovanog drveta

Lepljenje TMDa - TMD ima niži nivo ap- sorpcije vode, tako da lepkovi sa velikim sa- TERMODRVO je držajem vode (PVA) zahtevaju duže vreme presovanja i sušenja. PU lepkovi su pogodni jedinstven materijal za lepljenje TMDa. Kod korišćenja PU lepko- po tome što mu se va treba imati u vidu da je za hemijsku reakciju potrebna voda, koja može biti apsorbo- svojstva, kao što vana ili iz drveta ili iz okolnog vazduha. Ako su boja, otpornost su i drvo i vazduh previše suvi, može se de- siti da ne dođe do lepljenja. na vlagu i napade gljiva, mogu Klasifikacija i primena podešavati odabirom TERMODRVETA odgovarajućeg Termodrvo se deli u dve standardne klase: Termo-S (Stability) i Termo-D (Durabili- režima termičke ty). Od klase zavisi oštrina tretmana. Termo- modifikacije. S klase podrazumeva blaže tretmane, dok Termo-D klase podrazumeva oštrije tretma- Na taj način se otvara ne. Primena termodrveta zavisi i od toga da prostor za nove li su u pitanju četinari ili lišćari.

primene drveta u od tvrdog metala. Režimi obrade su isti kao TERMO S TERMO S drvnoj i građevinskoj za tvrde lišćare. ČETINARI LIŠĆARI Glodanje - Da bi se izbeglo cepanje alat delovi zgrada opremanje industriji. oprema u suvim uslovima pribor mora da bude oštar. U smeru popreko na pribor u suvim uslovima nameštaj vlakanca javlja se veće cepanje, najveći ri- nameštaj podovi zik od cepanja nastaje na početku i na kra- baštenski nameštaj konstrukcije za saune ju procesa obrade. Površina mora da bude saune baštenski nameštaj vani, što garantuje da je sirovina nabavljena prethodno dobro izrendisana. Najbolji re- delovi za vrata i prozore iz održivo gajenih šuma. zultati se dobijaju pri većim dubinama obrade, kada je dovoljno materijala u zahvatu. TERMO S TERMO S Obradivost TERMIČKI Brušenje - Često brušenje TMDa nije ni ČETINARI LIŠĆARI MODIFIKOVANOG DRVETA potrebno, jer se posle ravnanja ili glodanja popločavanje staza Ista područja primene kao Piljenje - Piljenje TMDa ne razlikuje se dobija veoma glatka površina. Brušenje je spoljašnja vrata roletne Termo S, samo od piljenja netretiranog drveta. Zahvaljuju- lako i brusni papir se ne zapunjava smolom spoljašnje konstrukcije ako je potrebna ći stabilizaciji TMDa deformacije nakon pi- jer je ona ekstrahovana. Potreban je dobar sistem za ekshauciju brusne prašine. opremanje sauna i kupatila tamnija boja ljenja su značajno umanjene. Kako je tokom podovi procesa TM uklonjena smola, alat se manje Površinski tretman - Da bi se izbegla baštenski nameštaj prlja. Za piljevinu potreban je dobar sistem promena boje TMDa usled dejstva UV zra- za ekstrakciju. ka vrši se površinska zaštita. Premazi na ba- TERMODRVO je jedinstven materijal po zi ulja ponašaju se isto kao kod netretiranog Ravnanje (rendisanje) - Ravnanje tome što mu se svojstva, kao što su boja, ot- TMDa se ne razlikuje od ravnanja nemodifi- drveta. Kada se koriste lakovi na bazi vode pornost na vlagu i napade gljiva, mogu po- kovanog drveta. Zbog krtosti materijala potreba uzeti u obzir da TMD ima manji kapa- dešavati odabirom odgovarajućeg režima trebno je pažljivo postaviti valjke za pomer, citet absorpcije vode nego netretirano dr- termičke modifikacije. Na taj način se otvara da ne bi došlo do pucanja materijala. Dobija vo, što utiče na penetraciju i vreme sušenja prostor za nove primene drveta u drvnoj i se kvalitetna površina kada se koriste sečiva premaza. građevinskoj industriji. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 45 Termo–Hidro – Mehanička

PIŠE: dr Goran Milić

Ekološki tretmani drveta čiji je cilj dobijanje dugotrajnijeg i kvalitetnijeg proizvoda postepeno istiskuju sa tržišta razne modifikacije drveta hemijskim sredstvima. Jedan od najčešće primenjivanih ekoloških tretmana je kombinacija dejstva temperature, vlage i mehaničke sile – tzv. Termo-Hidro- Slika 1. Transformacija kružnog u kvadratni poprečni presek dvodimenzionalnom densifikacijom Mehanički (THM) tretmani drveta. Postoji mnogo varijanti ovih tretmana, uključujući i tretmane bez mehaničke sile – postupak dobijanja termički tretiranog drveta (tzv. termodrveta). Kako je termodrvo već i u ši- roj javnosti prilično poznat materijal, tema ovog teksta su neki od ostalih tehnologija i proizvoda. THM tretmani se koriste kod dobijanja novih proizvoda postupcima densifikacije (zgušnjavanja), oblikovanja u kalupima, zavarivanja drveta korišćenjem trenja, gravi- ranja drveta, savijanja drveta… Sam proces densifikacije drveta je poznat već decenija- ma. Još 1930. godine je u Nemačkoj razvijen proces kojim se vlažno (sirovo) drvo sabija- lo u radijalnom pravcu, koristeći pritisak do 250 kg/cm2 na temperaturi od oko 140°C u trajanju od 2 časa. Rezultat ovakvih tretmana je bila promena oblika i poboljšanje me- haničkih i fizičkih svojstava drveta. Čvrstoća na smicanje kod smrče je povećana 13 pu- Slika 2. THM reaktor sa dvostrukim zidovima (zatvoreni sistem) ta, tvrdoća 5 puta, a higroskopnost smanjena na pola. Problem ovog postupka je bio (i ostao) nestabilnost postignutog oblika, nuta i sastoji se iz 4 faze: a) povećanje pla- densifikacije se poboljšava termičkim tre- odnosno drvo se vraćalo u prvobitno stanje stičnosti drveta parom temperature 140°C, tmanom. Sa druge strane, smanjenje me- gotovo u potpunosti pod ponovnim dej- b) sabijanje drveta, c) THM post-tretman na haničkih svojstava koje se događa pri ter- stvom vlage i toplote (tzv. springback efe- 180-200°C i d) hlađenje i potom sušenje dr- mičkom tretmanu se kompenzuje njihovim kat ili oporavak). Tokom godina su razvijani veta. Na ovaj način (to je praktično obliko- poboljšanjem pri densifikaciji. Što je tempe- razni post-tretmani u pokušaju da se spreči vanje drveta u kalupu uz primenu THM tre- ratura tokom THM post-tretmana viša, to je ovaj “oporavak” drveta, a napredak je posti- tmana) moguće je npr. kružni poprečni pre- potrebno kraće vreme. Ipak, neka istraživa- gnut korišćenem THM obrade. Korišćenjem sek drveta pretvoriti u kvadratni (slika 1). vrele, zasićene pare postiže se plastifikaci- nja su pokazala da primena temperatura vi- ja drveta i omogućava njegovo sabijanje u Koncept kombinovanja densifikacije i ših od 180°C tokom post-tretmana smanju- transverzalnim pravcima bez rizika od pu- termičkog tretmana pokušava da iskoristi je mehanička svojstva drveta, tako da je to kotina i sa gotovo potpunim eliminisanjem njihove dobre strane, a umanji nedostatke. maksimalna preporučena temperatura za efekta oporavka. Ceo postupak traje 4 mi- Dimenziona stabilnost koja je problem kod industrijske uslove.

46 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Termo–Hidro – Mehanička THM obrada drveta

THM tretmani se mogu obavljati u otvo- Posebna vrsta densifikacije drveta je ovog procesa se spajanje drveta vrši bez ko- renim ili zatvorenim sistemima. Otvoreni površinska densifikacija, odnosno postu- rišćenja lepka, koristeći samo pritisak i to- sistemi koriste tradicionalne prese gde se pak gde se vrši sabijanje (povećanje gusti- plotu koja se stvara pri trenju drveta o drvo. kombinuje dejstvo pritiska i temperature ne) samo površine drveta. Razlog za ovo je Temperatura koja se pri tom razvija ide i do (TM tretmani). Prese mogu biti i višeetaž- u važnosti svojstava površine u odnosu na 400°C, a vreme potrebno za spajanje 2 kone, a u svaku etažu se slažu drveni elementi svojstva čitavog preseka drveta, pa je često mada drveta je svega 10-20 sekundi. Kod vlažnosti 13-15% i to tako da se presovanje dovoljno poboljšati samo svojstva površi- ove tehnologije još uvek nisu razrešeni pro- vrši u radijalnom pravcu. Proces presovanja ne. Dodatno, za densifikaciju samo površi- blemi oporavka drveta i slabljenja veze pri elemenata debljine 60 mm koji traje uku- ne potrebno je manje energije. Za kontrolu visokim vlažnostima. pno 2 časa, uz maksimalnu temperaturu od procesa površinske densifikacije i dobijanje Širom sveta istraživački centri ispituju 135°C (ta temperatura se održava oko 30 željenog profila gustine ključni su: tempera- mogućnost korišćenja novih THM tretmana. minuta i potom smanjuje) i pritisak 24 MPa tura (120°C i više), vlažnost drveta (obično Iako relativno malo njih za sada ima punu kao rezultat ima densifikovane elemente 8-15%), stepen kompresije (da li će se sma- primenu u industrijskim uslovima, nepre- debljine 40 mm. Sve više se u industriji kori- njiti početna debljina drveta sa npr. 20 na stana borba za korišćenje drveta u sve širim ste i tzv. zatvoreni sistemi koji predstavljaju 15 ili na 18 mm), vreme zatvaranja prese i sferama života (u Japanu se densifikovano posebno pravljene reaktore sa dvostrukim vreme presovanja. drvo koristi umesto čeličnih šrafova za po- zidovima (slika 2). Ovi sistemi se najviše ko- Vrlo zanimljiv THM tretman, koji je pred- vezivanje elemenata drvenih mostova, kao riste za izradu drvenih cevi koje su sve po- met posebnog članka u ovom broju, je za- i železničkih koloseka) uspešno otklanja sve pularnije. varivanje drveta korišćenjem trenja. Kod više prepreka. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 47 Zavarivanje drveta

PIŠE: mr Nebojša Todorović Slika 1. Preseci zavarenog bukovog čepa na hrastovini, Župčić 2007.

U preradi drveta se koriste razne vrste janja deformisani usled termo-mehaničke dok vlažnost, vrsta drveta, razlike u prečni- lepkova koje doprinose čvrstoći lepljenog obrade. Rezultati dosadašnjih istraživanja su cima čepa i otvora kao i brzina utiskivanja spoja i dobijanju kvalitetnijeg i funkcionalni- pokazali da je posle 20 sekundi, od početka značajno utiču na čvrstoću zavarenog spoja. jeg gotovog proizvoda. U proizvodnoj liniji hlađenja zavarenog spoja, čvrstoća dostigla Vlažnost utiče negativno na čvrstoću zavare- se, od sirovine do gotovog proizvoda, troše 70% od vrednosti utvrđene posle 15 minu- nog spoja. Rezultati pokazuju da se uranja- značajne količine lepka i to u primarnoj pro- ta hlađenja. Metod trenja se može sprovesti njem uzoraka u hladnu vodu, čvrstoća spoja izvodnji kod dobijanja ploča, ali i u finalnoj i tako da se drvo, pre trenja, termički obradi smanjila za 12%. Prilikom zavarivanja veoma kod spajanja ploča i/ili elemenata od drveta. na temperaturama od 150 do 280°C. Među- je bitan odnos prečnika otvora i čepa tj. za- Iz tog razloga, ova vrsta pomoćnog materi- tim, čvrstoća takvog načina zavarivanja je bi- zor. U toku spajanja, vrh čepa se brzo istro- jala učestvuje, u značajnoj meri, i u konačnoj la manja zbog toga što je proces trenja kod ceni gotovih proizvoda, naročito kod proi- termički obrađenog drveta imao manji efe- zvodnje ploča na bazi drveta. kat pa su se vlakanca manje isprepletala i po- U poslednjoj deceniji se u drvnoj indu- vezala. Takođe, lomljivost takvog spoja je bila striji, kako na naučnom tako i na praktičnom veća u odnosu na hladno trenje. polju, ispituju razne tehnologije koje bi do- Zavarivanje ploča i/ili drvenih elemena- prinele boljem i racionalnijem korišćenju lep- ta se može izvesti i uz pomoć drvenog čepa kova. Osnovni problem ovih istraživanja je (klina). Drveni čep, uz rotaciju i veliku brzi- taj što je veoma teško zadovoljiti da lepak, nu, može biti zavaren za drvenu podlogu bez sa jedne strane, bude ekološki prihvatljiv i ikakvog dodavanja lepka (slika 1). Postignu- jeftin, a da sa druge, ispuni standardom pro- ta čvrstoća je uporediva sa rezultatima po- pisanu čvrsoću. Zbog toga se danas velika Slika 2. Spajanje OSB (gore) i MDF (dole) ploča stignutim kod primene PVAc lepkova, ali je pomoću drvenog čepa, Resch 2006. prednost daje spojevima koje daju zadovo- razlika u tome što se kod primene drvenih ljavajuću čvrstoću uz manje korišćenje lepko- čepova čvrstoća spoja postiže za nekoliko se- va. Zahvaljujući karakteristikama drveta kao kundi, dok je kod PVAc lepkova, da bi se po- materijala, poslednjih godina se promoviše i stigao isti rezultat, potrebno minimum 24 sa- razvija tehnologija zavarivanja koja može dva ili više drvena elementa debljinski spojiti bez ta (kondicioniranje posle lepljenja). upotrebe lepka kao vezivnog sredstva. Kod zavarivanja OSB, MDF i drugih plo- Osnovna karakteristika ovog procesa je ča pomoću čepa (slika 2), izvlačna sila je bila trenje koje se ostvaruje tako što drveni ele- skoro jednaka izvlačnoj sili kod masivnog dr- menti u međusobnom kontaktu vibriraju uz veta. Osim zadovoljavajuće čvrstoće, formira- pomoć vibracija. Kao posledica ovakvog fi- ne linije spoja su bile dobro formirane i obli- zičko-hemijskog postupka dolazi do zagre- kovane tako da nije došlo do raspucavanja i vanja i densifikacije drveta oko samog spoja. mrvljenja ploča. Iz tako jasne linije se može Trenjem se razvija temperatura na dodirnim zaključiti da se događaju iste hemijske reak- površinama i do 400°C koja dovodi do omek- cije i procesi kao i pri zavarivanju masivnog šavanja strukture ćelijskih zidova što dopri- drveta. Razne vrste dodataka, punioci i le- nosi lakšem međusobnom povezivanju od- pak iz ploča ne utiču na čvrstoću veze. Prema nosno isprepletanju vlakanaca. Ovako dobi- nekim istraživanjima, čvrstoća spojenih OSB jena struktura hlađenjem otvrdnjava pri če- ploča na ovaj način je bila veća nego čvrsto- mu nastaje čvrsti drveni spoj. ća dobijena ispitivanjem ploča spojenih po- Ćelije ranog drveta su osetljivije na pro- moću metalnih veza. ces zavarivanja od ćelija u kasnom drvetu, Ugao toka vlakanaca i upotreba izbraz- Slika 3. Način bušenja otvora za čep kod spajanja drveta hrasta (HR) i smrče (S), Župčić 2008. dok su anatomski elementi oko mesta spa- danog-reljefnog čepa ne utiču na čvrstoću,

48 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Zavarivanje drveta Tehnika zavarivanja je ši u gornjem delu, tako da u donjem delu ne kovine pri brzini rotacije od 1520 obrtaja u dolazi do spajanja zbog toga što se prečnik minuti. Pri ovim uslovima utvrđeni su sledeći sasvim nov način spajanja čepa skoro izjednačava sa prečnikom otvora. rezultati, da: drveta bez upotrebe Ovo je posebno izraženo kod spajanja vrsta • kod smrče nema razlike u izvlačnoj sili lepka. Dosadašnji rezultati koje imaju različite gustine npr. kod hrasta između spoja lepljenog pomoću lepka i i smrče ili bukve i jele, i zbog čega je neop- pomoću bukovog čepa, dok je kod hra- pokazuju da se ovim hodno da se pre zavarivanja izbuši rupa rasta utvrđena veća sila kod spoja leplje- zličitih prečnika po visini kako ne bi došlo do nog pomoću lepka, postupkom dobija čvrstoća prevremenog trošenja čepa. Prema dosadaš- • u svim slučajevima je kod hrsta izmerena veze jednaka kao kod njim istraživanjima, optimalan zazor je 2 mm, veća čvrstoća spoja u odnosu na smrču, tj. prečnik čepa treba da je oko 10 mm, a upotrebe PVAc lepka. Ova otvora oko 8 mm. Takođe, brzina utiskivanja • zbog trošenja čepa, najbolja čvrstoća činjenica, kao i podatak drvenog čepa ili trajanje procesa zavarivanja spoja je između hrasta i smrče postignu- da je zavarivanje drveta utiče na silu izvlačenja. Sa povećanjem brzi- ta pri bušenju tri prečnika rupe (9, 8, 7 i 6 ne utiskivanja sila se smanjuje, jer su ostva- mm) po debljini kroz koju je prolazio čep ekološki prihvatljiv proces, rena veća opterećenja na bočne površine ko- prečnika 10 mm (slika 3). otvaraju nove mogućnosti je mogu izazvati nastanak pukotina. Primera Dobijeni rezultati, kao i činjenica da je radi, kod grabovine je zabeleženo da je opti- zavarivanje drveta, kao prirodnog materijala, u spajanju elemenata od malno vreme zavarivanja između 1,1 i 1,6 s. potpuno ekološki prihvatljiv proces, otvaraju drveta u finalnoj preradi. U prilog navedenom, iznećemo neke od nove mogućnosti u spajanju drvenih eleme- rezultata istraživanja mogućnosti zavarivanja nata u finalnoj preradi drveta bez upotrebe hrasta i smrče pomoću drvenog čepa od bu- lepka. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 49 Časopis DRVOtehnika godišnja pretplata za Srbiju 2160 dinara, za inostranstvo 50 evra. Sve informacije: www.drvotehnika.com [email protected], [email protected] telefoni: +381 (0)11 311 06 39, 213 95 84

Spill bench dobar sklop lepog i korisnog

ru i sl. takođe utiču na formiranje konačnog preseke. Karakteristični preseci se dimenzio- oblika svakog komada nameštaja. nišu na osnovu ergonomije čoveka, u ovom Svoja osnovna istraživanja i ispitivanja slučaju, a zatim postavljaju na željeno mesto. U zavisnosti od međusobnog rastojanja, PIŠE: Dejan Mitov forme putem skica na papiru i malih fizičkih struktura pretvara u virtuelni model, kori- ugla koji međusobno zaklapaju, ugla koji steći softver Rhinoceros (Rhino). Uz pomoć zaklapaju sa horizontalnom ravni, i sl. jedni Matias Plisnig (Matthias Pliessnig), ame- Grasshopper-a, dodatka Rajnu (Rhino), go- te isti preseci stvaraju pregršt različitih for- rički dizajner iz Filadelfiji, za sebe tvrdi da tovo da ne postoje prepreke u slobodnom mi. Međutim ovako dobijeni modeli za Ma- stvara na preseku umetnosi, dizajna i zana- modelovanju. Kao najveća prednost ovog tiasa predstavljaju samo osnovnu ideju ge- ta. Veliki broj teoretičara ga svrstava u gru- dodatka se nameće činjenica da je moguće ometrije koja se kasnije ispituje u drvetu, pu stvaralaca koje objedinjuje savremeni lako kontrolisati svaku tačku, liniju ili površ trpi promene i korekcije a sve u cilju stvara- kinetički stil. Koristeći kompjuterski generi- na modelu, u toku njegove izrade. Polazeći nja: vizuelno, funkcionalno i konstrukcijski, sane krive, u kombinaciji sa radom u radio- od nekoliko vertikalni (karakterističnih) pre- što bolje forme. Preseci su definisani putem nici, stvara nameštaj koji je u interakciji sa seka, uz pomoć opcije loft navlači se trodi- kompjutera ali se njihov oblik i proporcije arhitektuom ili je dodatno naglašava. Na taj menzionalna površina koja povezuje date proveravaju u toku realne izrade. Ove ver- način je stvorio vrlo karakteristične komade nameštaja. U njegovom radu se jasno ogleda osećaj za formu, funkciju i fiziku, što neretko ispituje na malim skulpturama. I pored činjenice da je nekolicina njegovih profe- sora sa fakulteta bila negativno nastrojena prema ovim minijaturama, one pokazuju vrlo visok nivo poznavanja 3F. Tačnije, na njima se jasno odslikava uticaj spoljašnjih sila, a njihovi pravci prostiranja su dodatno na- glašeni tankom žicom. Forme ovih skulptura predstavljaju zamrznut trenutak delovanja spoljašnjeg uticaja, tj. predstavljaju vizue- lizaciju energije i fluidnosti, što je jedna od misija savremenog konteksta. Nakon što je napravio čamac i zante- resovao se za tradicionalne tehnike brodogradnje, i nakon što je realizovao klupu Esker od čelične armature, odlučio je da kre- ne dalje sa osmišljavanjem mobilijara. Ra- zlog tome je stvaranje intimnosti interakci- je nameštaja i njegovog kreatora, ali i zbog mnogobrojnih mogućnosti ispitivanja forme. Osnovne linije i dimenzije svih projekata ovog autora proizlaze iz osnovnih ljud- skih oblika i proporcija (čovek je mera svih stvari), geometrijskim protokom/fluidnošću, funkcionalnošću nameštaja kao i unutraš- njosti prostora u kom se nalaze. Tako se na svakom komadu dobiju prostori za standar- no sedenje, sa i bez naslona, nešto slobodnije/salonsko sedenje, polu-ležanje i ležanje. S obzirom da se njegovi komadi skoro uvek projektuju za konkretnu lokaciju prostor- fotografija - www.sixthriver.com ni odnosi, linije kretanja ljudi u tom prosto-

52 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. dobar sklop lepog i korisnog

Matias Plisnig je uspeo za svega par godina da Skulptura: Abreviation 4 www.matthias-studio.com savlada tehnike termičke obrade i tehnike savijanja tikale se dimenzionišu i oblikuju na osnovu ba da zauzmu. Postavljanjem prvo karakteri- toga kako će se prostor iznad njih kasnije stičnih, a zatim i onih između njih, takođe se drveta. Iskoristio je koristiti, za standardno sedenje sa i bez na- ispituje forma same klupe, tj. dolazi do pro- slona, salonsko/slobodnije sedenje, polule- stornih korekcija u odnosu na kompjuterski jednu tradicionalnu žanje ili ležanje. model. U nastavku procesa drvni elementi zanatsku veštinu, tehniku Svi elementi se izrađuju od prirodno su- se međusobno povezuju epoksi lepkom na šene hrastove građe sa 15% vlažnosti, jer bazi vode ili ekserima i malim šrafovima kao brodogradnje, na sebi se tako prosušeno drvo bolje savija, tj. daje spojnim sredstvima. lepše krivine. Sortimenti za izradu potkon- Nakon izvođenja, koje je za projekat svojstven način i time je strukcije se termički tretiraju a zatim savijaju Spill trajalo oko šest meseci sa čak 14 sati po prethodno definisanim vođicama. Tako rada dnevno, sledi zaštita i transport koma- dao vrlo inovativna rešenja dobijeni elementi postavljaju se na tačnim da na predviđeno mesto (Aleksandar centar na temu mobilijara, koji pozicijama, pričvršćeni na horizontalnu gre- u Njujorku). Spill je reč koja ima vrlo širok du koja se nakon izrade komada uklanja. spektar značenja i upotrebe: slobodno pro- je oduvek bio predmet Najjednostavniji su oni sa istim razvijenim sipanje tečnosti, slobodna destrukcija, ne- dužinama, što implicira da će na svakom što što ispada iz standarda, nešto što izlazi interesovanja umetnika preseku biti isti broj horizontalnih elemena- iz svojih granica, itd. Gotovo sva njena zna- i dizajnera. ta i da će hjihova međurastojanja biti ekvi- čenja možemo videti u formi ove klupe, te valentna. Kada to nije slučaj, na presecima se daje saglasnost da joj ovaj naziv zaista sa većom razvijenom dužinom se pojavljuje pristaje. Na ovoj klupi postoji nekoliko hilja- veći broj horizontalnih elemenata ili je nji- da spojnica, gde je potrebno prekontrolisa- hovo međurastojanje veće nego kod prese- ti svaku od njih pre eksploatacije proizvoda. ka sa malom razvijenom dužinom. Takođe, Njena složena konstrukcija spada u red sa- kada postoji razlika u razvijenim dužinama monosećih konstrukcija, gde svaki elemanat preseka, kod povezivanja se najpre postav- ima pre svega konstruktivni značaj, a zatim ljaju karakteristične horizontale na uvalama funkcionalni i estetski. Jednostavno rečeno, i izbočinama, kao i aritmetičkim sredinama dobar sklop lepog i korisnog. (polovine, trećine, četvrtine i slično). Matias Plisnig je uspeo za svega par go- Horizontalni drvni elementi se izrađuju dina da savlada tehnike termičke obrade i od pomenute hrastove građe. Drvni sorti- tehnike savijanja drveta. Iskoristio je jednu menti se najpre režu na potrebne poprečne tradicionalnu zanatsku veštinu, tehniku bro- preseke od otprilike 1x1cm. Tako dobijeni dogradnje, na sebi svojstven način i time www.designboom.com, komadi su dužine između 2,4 i 3,0 metara je dao vrlo inovativna rešenja na temu mo- Postavljanje vertikalnih preseka/vođica pa se međusobno povezuju i nastavljaju do bilijara, koji je oduvek bio predmet intere- željene dužine, ali pre postavljanja na klu- sovanja umetnika i dizajnera. Iako je nakon pu. Sve letvice se stavljaju u cev kroz koju se završetka studija svoje radove izlagao sa- propušta vodena para, zagrejana 350-4000C, mo u galerijama i po sajmovima, vrlo brzo i tu se ostavljaju oko 15 minuta. Za to vreme je došao do situacije da dobija porudžbine plastične supstance u drvetu se razmekšaju od strane arhitekata i dekoratera unutraš- pa je moguće lakše savijanje letvica, po već njih prostora. Jedna od ideja mu je da razvi- postavljenim vertikalnim presecima. Među- je serijsku proizvodnju nekog od proizvoda tim, najveći problem jeste vreme od samo zbog čega bi morao da ga prilagodi toj na- četrdesetak sekundi za slobodno oblikova- meni. Matias priželjkuje i radi na tome da nje, nakon čega naglo počinje hlađenje ma- sledeći korak u njegovom radu bude učešće terijala, koji nakon 6-8 sati ponovo zauzima na arhitektonskom projektu ili na dizajni- plastični, ujedno i konačan oblik. Ovi ele- ranju mosta. Na osnovu iznetog moguće je menti se privremeno pričvršćuju žicama ka- samo naslutiti kako bi izgledali njegovi mo- Povezivanje vertikalnih nosača horizontalnim elementima ko bi se otprilike postavili na mesto koje tre- stovi i objekti. n

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 53 Najlepši motivi i originalne ideje u perfektno izrađenoj intarziji KREATIVNI RAD uz sofisticiranu tehnologiju

PIŠE: Magdalena Franc u pogledu preciznosti, brzine i izuzetno precizno i bez stvaranja fične strukture furnira (npr. čvorić smanjenja škarta. Sa ekonomske opiljaka. Time radno mesto uvek kao oko ptice). Ukrašavanje i oblaganje površi- strane se redukuju troškovi proi- ostaje čisto. Pošto nema ni pro- Motiv se može izraditi prema na furnirima je specifično. Može zvodnje, podiže se produktivnost reza istovremeno se mogu ura- se slobodno reći da su stručnja- i konkuretnost u odnosu na cenu diti dve po boji inverzne intarzi- sopstvenoj predstavi uz pomoć ci koji se bave primenom furni- proizvoda. je. Mogu se bez problema rezati PC-a ili se mogu upotrebiti go- ra u izvesnom smislu i umetnici. Za automatsko sečenje furnira i jako lomljivi furniri. Zahvaljujući tovi motivi koji se mogu po že- načinu rezanja unutrašnji uglo- Tehnike koje se koriste u radu sa razvijen je sistem DATACUT. Sa- lji doraditi. Mogućnosti kreativ- furnirima su različite. Ako su fur- vi su britki. Pošto je snaga reza- svim novi način izrade intarzije ne izrade kompozicije su takoreći nirski listovi specijalno krojeni u čine ovaj sistem skoro idealnim nja mala vrlo lako se mogu pravi- neograničene. Veliko olakšanje odnosu na smer trakaste struktu- te ga tako mogu koristiti i počet- ti i filigranske mustre sa širinom re primeniće se sučeljavanje. Ma- nici. Željeni motiv se izrađuje na stenke od svega jedan milimetar. predstavlja i mogućnost da kod ketarija podrazumeva slaganje PC-u uz korišćenje neograničenih izrade motiva mogu biti uze- većih detalja od raznovrsnih fur- mogućnosti digitalne obrade sli- Radni sto te u obzir i boja furnira i njiho- nira u određenu sliku dok intarzi- ka. Nakon toga prema, kreiranoj ja kao najkomplikovanija tehnika Furnir se fiksira i pričvršćuje po- va struktura pa se tako na ekra- šemi, rezanje furnira se vrši auto- predstavlja izradu ornamenata u moću usisavajućeg stola sa pne- nu može ispitati efekat pojedinih matski sa patentiranom reznom umatikom. Gornje površine se furniranoj površini. furnirskih isečaka, sve dok se ne glavom. tako čuvaju od oštećenja jer fur- Proces oblaganja i ukrašavanja Prepuštanje kreativnom zanosu nir se ne učvršćuje mehanički ili dostigne optimalna kombinacija. furnirima i u industriji namešta- uz maksimalnu koncentraciju sa lepljenjem. I u slučaju da se re- Time se uspešno izbegavaju bilo ja je do nedavno podrazumevao ovim sistemom se odvija neome- že valoviti furnir kao sto je mazer isključivo manuelni rad. Ta činje- kakva iznenađenja u završnoj fazi tano. Kompletni sistem za rezanje nica je znatno uticala i na visoku prihvatanje je sigurno što omo- izrade intarzije. se sastoji iz sledećih komponenti: gućuje rezanje bez problema. cenu furniranih proizvoda usled Za obradu motiva stoje na raspo- niske produktivnosti. No aktuel- radni sto, rezna glava, sistem za Datacut sistem za upravljanje laganju mnogobrojne mogućno- na primena lasera u proizvodnji upravljanje i PC sa grafičkim pro- nameštaja omogućila je izradu gramom. i kontrolu rezanja sti grafičkih programa. Ostvarene intarzije i krojenje furnira digital- Upravljanje sistemom je elek- kreacije se mogu učestalo izrađi- Rezna glava nom tehnologijom. Sofisticira- tronsko. Preko slobodnog izbora vati odnosno seći ili se mogu uz na rešenja na ovom području su Datacut sistem za rezanje radi sa položaja nulte tačke je moguće brzu promenu prilagoditi poseb- značajna podrška specijalistima patentiranim sečivom. Nož radi kao detalj u motiv uključiti speci- nim željama kupca. Upravljanje preko preglednog menia omo- gućuje brzu operaciju rezanja. Najlepši motivi i originalne ideje se tako automatski ostvaruju u perfektno izrađenoj intarziji. Po- sebna vrednost i atraktivnost intarzije kod ukrašavanja i restau- racije starog namestaja je trajni potencijal za primenu plemeni- tih furnira. Sistem DATACUT je namenjen i za rezanje kartona, materijala koji se koriste u modelarstvu i nekih drugih materijala. U ponudi za tržište se nalazi 8 tipova u okvir- nim dimenzijama rezne površine od 0,5m2 - 1,3m2 a moguće je do- govoriti i specijalne potrebe. www.datacut.de

54 DRVOtehnika 34/2012 april 2012.

Praktični saveti Održavanje i popravka nameštaja

Cilj ovog pisanja je da se savetuje kako skopan materijal, njegov sadržaj vlage zavisi čuvati nameštaj da se izbegne stanje kada je od relativne vlažnosti sredine, sa promenom stručna pomoć neophodna. Principi su isti i za relativne vlažnosti menja se i struktura drve- starinski i za moderan nameštaj, jer drvo po- ta što ima za posledicu vitoperenje i pucanje. djednako reaguje bez obzira na starost. Kao (sl. 5, 6). što je u prvom nastavku rečeno, drvo ne tr- Neke vrste insekata su veliki neprijatelji pi prevelike promene vlažnosti i temperature, nameštaja i drvenih predmeta, i čim se njiho- a problem se višestruko uvećava ukoliko vr- vo prisustvo utvrdi, predmet se mora izolovati sta drveta, lepkovi ili spojevi nisu istovetni na istom komadu nameštaja. Ovo su veoma česti PIŠE: prof. Zvonko Petković slučajevi, a najuočljiviji su kod tzv konstruk- tivnih spojeva, gde osnovni elementi mogu biti od manje kvalitetnog drveta (drvo četi- Pokušaću da u ovom delu razmatram sa- narskog porekla), a spojni elemenat je naprav- 5 mo najneophodnije postupke za sprečava- ljen od naprimer bukovog komada drveta i sl. nje oštećenja i propadanja nameštaja. Radom Drugi, vrlo ozbiljan problem nastaje kada se i dugogodišnjim iskustvom, upoznavao sam u konstruktivnom sklopu nađu i metalni ele- se sa ponašanjem drveta, postepeno ovlada- menti (spojnice, ekseri, šrafovski elementi…), vao sa tehnikama i veštinama pravljenja na- koji su od metala podložnom koroziji. Ta koro- meštaja, koje su mi u mnogome pomogle da zija vremenom ugrožava i drvnu masu u tim se ozbiljnije bavim restauracijom. Restauraci- zonama pa su problemi teže otklonjivi (sl. 4) ja skupocenog nameštaja je svakako ozbiljan Najopasniji period za nameštaj u kući je zadatak za stručnjaka, i kolekcionar ne treba vreme kada počinje grejanje u jesen ili se is- da se ustručava da se obrati kvalifikovanom ključuje u proleće, noću ako se pusti da tem- poznavaocu starinskog nameštaja i od njega peratura naglo padne, i u periodima vrlo su- zatraži, pre svega savet, kome da poveri svoj vog, hladnog vremena kada je relativna vlaž- 6 nameštaj. Najbitnije je, pre odluke o bilo ka- nost vazduha jako niska. Pošto je drvo higro- kvom radu, stručnom ili amaterskom, odrediti vrednost nameštaja. Po ovom saznanju će se lakše doneti i sama odluka o daljem tretmanu, a i o tome ko bi trebalo da se bavi poslovima koje podrazumeva konzervacija ili restauraci- ja. Takođe veoma bitna stvar je i da se pre bilo kakve intervencije komad nameštaja fotogra- fiše. Takođe bih preporučio i da se u toku poslova, koji se obavljaju, prave fotozapisi, jer je to i jedini zabeleženi trag o zatečenom stanju 4 7 i ostalim fazama rada. (sl. 1, 2, 3).

i što pre lečiti. (sl. 7). Ovi insekti se dele u če- tiri vrste: 1. Najčešći od svih je potkornjak, drvenar (Anobium punctatum) koji češće napada staro drvo nego tek osušeno, 2. Domaća strižibuba (Hylotrupes baju- lus) koja ne napada tvrdo drvo već radije me- ko, sveže sušeno, 3. Potkornjak drvenar (Lyctus brunneus) koji rado napada beliku i sveže sušeno i neo- sušeno drvo, 4. Starodrvni drvenar (Xestobium ru- fovillosum) radije napada tvrdo drvo i stari- ju građu. Što se tiče ovih štetočina, sama buba ne 1 2 3 napada i ne nanosi štetu, već njene larve ili

56 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. II deo Održavanje i popravka nameštaja

crvi. Njihov životni ciklus uopšteno se može prikazati i slikovito: ženka polaže jaja u puko- tine drveta, neravnine, stare spojeve ili čak u Praktični saveti od A do Š: stare rupe od crva. Kroz oko četiri nedelje izle- A gu se crvi, u potrazi za zaštitom i hranom prave tunele u drvetu. Ovaj proces traje najmanje Alkohol: još sveže mrlje potopiti u hladnu vodu kojoj ste dodali nekoliko malih ka- godinu dana, a najviše pet godina. Kada pot- šičica glicerina. Kasnije ih dobro isperite sirćetom i vodom. VAŽNO: mrlje morate puno odraste, larva se menja u lutku ili čau- očistiti odmah, jer bi od stajanja dobile tamno-smeđu nijansu! ru, koja zatim, u toku metamorfoze koja traje B nekoliko nedelja, postaje odrasla buba. Buba Bela kafa: mrlje se istrljaju glicerinom i isperu se mlakom vodom ili, mrlje najpre počinje tada da progriza drvo praveći izlaz i operite razređenom amonijačnom vodom, a zatim hladnom vodom sa dodatkom to obično u periodu od maja do avgusta me- kuhinjske soli seca. Ona pravi karakteristične crvotočne rupe da bi izašla da se pari i uskoro potom ugine. Boje (na staklu): mrlje rastvorite vlažnim sapunom i operite čistom vodom ili, mrlje Pojava rupa ne znači obavezno da dolazi do pažljivo istrljajte amonijačnom vodom (pažljivo trljajte da rastvor ne dotakne ram propadanja, nego samo da je buba tu izašla. prozorskog otvora, ako se radi o prozoru); mrlje od boje na podu istrljajte razređe- Vrlo je važan izgled ivica same rupe, tj. da li su nim sirćetom. one oštre i čiste, a drvo unutra sveže ili posto- Mrlje od borovnice poprskajte svežim limunovim sokom ili, ako su fleke na tkanini je tragovi drvene prašine oko rupe ili na podu, istu potopite u zagrejano mleko ili je navlažite sokom od sira ili u kiselom mleku, a ili se možda čuje tiho grickanje – grebuckanje zatim operite sapunicom. po noći. Kako mogu da izgledaju ova uočljiva oštećenja na površini drveta vidi se na slikama C 8, 9, 10, 11, 12 i 13. Mrlje koje su od caponskog laka se mogu ukloniti rastvorom kamfora u alkoholu. Larve izazivaju oštećenja i da bi se taj pro- Navlažena mesta se ostave da ispari tečnost na vazduhu. ces zaustavio larve se moraju otrovati. Ovo se Mrlje od COCA – COLE – mrlje na podnoj oblozi od veštačkih vlakana istrljajte sred- postiže otrovnim gasom ili otrovnom tečno- stvom za čišćenje stakla ili čistim alkoholom, zatim isprati čistom vodom. šću, koje moraju dopreti do crva koji je naj- dublje zaštićen u drvetu. Pošto gas ima veću Mrlje od crnog vina mogu se odmah ukloniti u vreloj vodi ili, mrlje posuti debljim mogućnost prodiranja u sve tunele, dezin- slojem kuhinjske soli, ostaviti da so upije vino i operitre u mlakoj vodi ili, mrlje pos- sekcija komada nameštaja otrovnim gasom pite isitnjenom kredom, a zatim očistite limunskom kiselinom ili se mogu očistiti i je najefikasniji metod. Efekat je trenutan i ne vodonik-peroksidom, ako su mrlje od crnog vina na odelu, odmah istrljajte to me- predstavlja dugoročnu zaštitu, ali će se ipak sto 10% amonijačnom vodom, a zatim više puta isperite čistom vodom. Mrlje od cr- zaustaviti dalje propadanje. Za dezinsekciju nog vina na različitim tkaninama mogu se odmah premazati svinjskom mašću. Za- umetničkih, antikvarnih komada od drveta se tim odeću normalno operite i mrlje će nestati. koriste mnoge supstance koje su smrtonosne Mrlje od cveća mogu se posuti sokom od limuna i postepeno u više navrata tkani- i za ljude. Teške pare ugljendisulfida mogu se nu izložiti mlazo vrele vode dok mrlje ne nestanu. slobodno koristiti, naravno pod uslovom da se radi pažljivo, oprezno i sa svim merama pre- Č dostrožnosti. Ako je predmet manjih dimen- Mrlje od čađi na podu istrljajte vodom u koju ste rastvorili vinsku kiseliunu. Zatim zija, može se staviti u neku kutiju (metalnu ili operite čistom vodom ili, mrlje od čađi na tkanini najpre temeljno istrljajte meka- plastičnu), a ako je predmet većeg gabarita nom korom hleba, a zatim 20% rastvorom vinske kiseline ili upijajućim papirom onda se koristi plastična folija (deblja) koja se natopljenim apotekarskim benzinom; ove mrlje se mogu ukloniti i posipanjem de- u gornjoj zoni zatvori, dobro i bezbedno, le- bljeg sloja kuhinjske soli koja neko vreme deluje, a onda se temeljno isčetka – ovaj pljivom trakom. Proračuna se nova zapremi- postupak je isti i za mrlje na tepisima ili jastučastim enterijerskim detaljima. na, i u unutrašnjost se pažljivo upuštaju pare ugljendisulfida (najčešće se nalazi u staklenim Mrlje od čaja se mogu ukloniti toplom vodom u koju je dadat glicerin, mrlje od ča- zatvorenim ampulama). Pare ugljendisulfida ja na vunenim tkaninama se mogu ukloniti kašom od žumanceta i glicerina, ostavi su jako zapaljive i jako eksplozivne kada se se da kaša deluje, pa se dobro ispere toplom vodom. pomešaju sa vazduhom, opasne su i za udi- D sanje i stoga trteba obezbediti dobro prove- Dim: Mrlje na tavanicama iznad plinskog šporeta premažu se gustom kašom od travanjer i pre početka rada ukloniti sve otvo- skroba i vode, ostavi se da se potpuno isuši premaz, a zatim se isčetka mekanom rene izvore plamena. Ugljendisulfid ima jako četkom ili praškom. nisku tačku ključanja 460C, vrlo je isparljiva i otrovna tečnost. Eksplozivan kada se pomeša Mrlje od duvana na belim tkaninama premažu se kašom od žumanceta i čistog al- sa vazduhom (sl. 14). Ovaj postupak ne odgo- kohola. Posle delovanja od jednog sata tkaninu potpoiti u običnoj rakiji (bezbojnoj) vara za slike na drvetu ili za tapacirani name- i zatim ispirati više puta u toploj, a zatim isto više puta u hladnoj vodi. štaj, osetljivih boja. Opasnost od požara može

april 2012. DRVOtehnika 34/2012 57 16

9 14 15

10 1 7 11

11 2

9 12 3 6

10 INSEKTI „ŠTETOČINE“

1. drvenar potkornjak, larva i odrasla buba, 2. drvenar potkornjak koji stvara finu drvenu prašinu, larva i odrasla buba; 3. buba 12 tepihara, larva i odrasla buba; 4. buba kukavica, odrasla, 5. domaća strižibuba, odrasla, 6. knjiška vaška, 7. mrki domaći moljac ili moljac koji napada tkanine od veštačkih vlakana; 8. beli moljac koji napada tkanine ili tapiserije, odrastao; 9. veliki bledi moljac koji napada tkanine, odrastao; 10. moljac koji napada „zapakovane“ tkanine, odrastao; 11. beloglavi domaći moljac, odrastao; 12. obični domaći moljac, odrastao;

(isti je postupak i sa gabaritno manjim koma- gu nabaviti u slobodnoj prodaji nanose se na dima, sl. 15). površinu drveta tako da deluju kao preven- tivna zaštita, pod uslovom da završna obrada 13 Drugi metod ubijanja crva je primena otrovnih tečnosti. One se mogu nabaviti i u drvene površine nije rađena skupocenom po- manjim količinama pod različitim imenima liturom (sl. 16). Kasno proleće i leto su najbolji (isekticid, žižolin i sl). Iako se ne može prove- periodi za izvođenje ovih zahvata koje treba se smanjiti mešavinom 4 dela ugljentetrahlo- riti i sa sigurnošću utvrditi stvarni efekat, po- ponavljati bar dve godine za redom. Ne trte- rida sa 1 delom ugljendisulfida. Na svaki litar stupak treba obavljati tako da možemo biti ba posebno isticati da treba sve preduzeti čim zapremine kontejnera treba staviti oko 2,2 mi- sigurni da je tečnost došla do crva, ne prese i posumnja da bi moglo da dođe do ošte- lilitara tečnosti. Tečnost se sipa u posudu, ko- skačući ni jednu rupicu. Mada se ova sredstva ćenja od insekata, a pri primeni raznih sred- većinom pakuju u specijalne bočice sa cevči- ja se stavlja iznad predmeta, jer su isparenja stava neophodno je pridržavati se uputstava teža od vazduha. Plastična folija se onda br- com, ipak je medicinski špric sa iglom najefi- proizvođača. zo zatvori lepljivom trakom i ostavi 24 časa na kasniji način da se tečnost ubrizga duboko u temperaturi od najmanje oko 160C. Tečnost se drvnu masu. Pod uslovom da je otrov stigao Pored ovih insekata podjednako su štetni zatim ponovo naspe, postupak zatvaranja se do crva, ovaj postupak ima prednost što se i još mnogi drugi koji napadaju ostale mate- takođe brzo ponovi i ostavi se nekoliko dana tečnost neko vreme zadržava u drvetu i spre- rijale kod komada nameštaja, kao što su razni da bi se obezbedilo potpuno prodiranje gasa. čava dalju zarazu. Neke tečnosti koje se mo- moljci, bube, larve itd. (sl.17). n

58 DRVOtehnika 34/2012 april 2012.

PIŠE: Asist. mr sc med. dr Tatjana Mraović spec. higijene, dijetolog, savetovalište za ishranu VMA tel: 063 24 20 30

Popravljaju ukus svakoj hrani i važne su za zdravlje. Treba ih upoznati i uživati u njima Život bez masti u ishrani nije moguć. One su izvor esencijalnih masnih kiselina koje naš organizam ne može sam da proizvede, poput linoleinske i alfa linoleinske. Iskoristljivost vitamina rastvorljivih u mastima iz hrane ( A, D, E i K ) je nemoguća ako masti nema u crevima. Voli ih vaša koža, vid čine boljim, pravilan rast dece zavisi od njih. Masti su nutrijenti koje telo koristi da bi stvorilo nervno tkivo, mozak, hormone, one su sastavni deo svih naših ćelija. Telo koristi masti kao gorivo, 30% kaloriskog dnevnog unosa treba da budu masti. Zašto onda stalno slušamo da su masti štetne Činjenica je da su kalorične, sve vrste masti imaju istu količinu kalorija koja nije mala. Današnja ishrana sadrži, i to nije dobro, veće količine masti, te ako se unese prevelika količina hranom i ne iskoristi se kao energija, ona se taloži u masnim ćelijama i potencira gojaznost. Masna hrana se brže na- gomilava u salo jer telo troši manje kalorija da je pretvori u telesnu mast. MASNO – SLASNOSLASNO II OPASNOOPASNO Skladištenje masti iz ugljenih hidrata i belančevina zahteva veću količinu kalorija za njihovo pohranjivanje. Masna i prekuvana hrana troši manje energije da bi se svarila od sirove ili kuvane na pari i to je dodani povod da se lakše pretvara u masne naslage. Drugo, neke vrste masti su štetnije po Danska je 11. marta 2003. godine postala prva zemlja u svetu koja je done- zdravlje. Na crnoj listi su zasićene i trans masti. la zakon o dozvoljenom sadržaju trans-masti u proizvodima. Tom zakonu podležu ulja, masti i emulzije koje ih sadrže kao kontinualnu fazu, a name- Šta su zasićene i nezasićene masti njene su ljudskoj ishrani, bilo da predstavljaju namirnicu, ili komponentu Nezasićene masti su „dobre“, treba da budu dominantan tip masti u balan- u proizvodnji hrane. Pored Danske, ovaj zakon je donet i u Švajcarskoj, Ka- siranoj ishrani i dele se na mononezasićene i polinezasićene. liforniji kao i u gradu Njujorku. U Republici Srbiji još uvek nije zakonski re- Gde se nalaze? gulisan nivo trans-masti u namirnicama. Mononezasićene u maslinovom, ulju uljane repice i sezamovom ulju, avo- Sadržaj zasićenih „trans” masti proizvođači sve češće ističu na deklaracija- kadu, koštunjavom voću kao što je to: badem, indijski oraščići, pistaći, ki- ma, a nama ostaje da se trudimo da u jednoj porciji nikada nemamo više kiriki ili kikiriki puter. Polinezasićene masti nalaze se u kukuruznom, ulju od 0,5 grama ovih masnoća, koje osim što pomažu kancerogenezu dopri- od semenki pamuka, suncokretovim semenkama i ulju semena lana, soji i nose obolevanju srca, remete metaboličke procese i funkcije esencijalnih sojinom ulju, nekim vrstama margarina, morskoj ribi i morskim plodovima. masnih kiselina i podstiču nagomilavanje masti u organizmu. Morska hrana bogata je omega-3 masnim kiselinama. Ove masne kiseline Kako masti utiču na insulin u krvi imaju ulogu u razvoju mozga i vida kod dece kao i u očuvanju zdravog srca. Losos, sardela ili tuna su bogate omega-3 masnim kiselinama. Ugljeni hidrati podižu nivo glukoze u krvi i stimulišu pankreas da luči insulin, međutim, masti su te koje imaju glavnu ulogu u celokupnom procesu. Višak zasićenih masti u ishrani doprinosi većem riziku od začepljenja ar- Sve ćelije imaju membranu koju čine dva sloja lipida ili masti, koje mogu terija a to vodi povećanom riziku od srčanog udara i šloga. Zasićene ma- biti dobre ili loše, u zavisnosti šta jedete. Ako su lipidni slojevi sačinjeni od sti povećanju holesterol i trigliceride. Nalaze se u masnom mesu, mesnim dobrih masti, membrana će biti više insulin senzitivna i dozvoljavati inte- prerađevinama, proizvoidima od punomasnog mleka kao što je sir, slado- rakciju insulina i njegovog receptora. Ovo olakšava ulaz glukoze u ćeliju i led, punomasno mleko i jogurt. Hrana životinjskog porekla glavni je izvor ostvarenje njene uloge kao ćelijskog goriva. Međutim, ako jedete velike zasićenih masti u našoj ishrani. Ali postoji i hrana biljnog porekla koja je količine trans-masti ili postoji disbalans u unosu omega-6 i omega-3 masti bogata zasićenim mastima poput palminog ulja, kokosovog, kernelovog u ushrani, lipidni slojevi ćelije će biti izgrađeni od tih masti, a to vodi ka in- ulja, kokosovog butera. Ove namirnice široko se koriste u pakovanoj go- sulinskoj rezistenciji. Zato je moj predlog za poboljšanje insulinske senzi- tovoj hrani, kao što je čokoladno mleko, krekeri, biskviti, čips. Ne postoji tivnosti i zdravlja uopšte: konzumacija velikih doza omega-3 kiselina i me- potreba za zasićenim mastima u ishrani jer njih organizam može sam pro- sa ribe koje imaju visok sadržaj ovih masti. izvesti kada je to potrebno. Ipak, ne treba ih kompletno izbegavati jer hrana poput mesa, sira i mleka sadrže važne hranljive materije, neophodne Kako da odaberem Omega-3 i Omega-6 masti? proteine, vitamine i minerale. Treba samo obratiti pažnju da ukupan unos Omega-6 masti se nalaze u velikoj količini u biljnim uljima, dakle u hrani zasićenih masti ne bude veći od 7% ukupnog kalorijskog unosa. Najbolje koja nam je lako, svakodnevno dostupna, (kukuruznom, susamovom, ulju je ograničiti unos namirnica koje su bogate zasićenim mastima: meso, su- od kikirikija itd.). To za posledicu ima poremećen balans između omega-6 homesnati proizvodi, puter, šlag ili pavlaka, sladoled i druga hrana bogata i omega-3 masti, dok je tokom evolucije u ishrani čoveka postojao balans životinjskim mastima. u upotrebi ova dva tipa masti. Naime, ishrana je sadržala više mesa divljih životinja, a prerađene hrane nije bilo. Danas je taj odnos 15:1, ponekad Koliko su opasne trans masti čak neverovatno loših 50:1 u korist omega-6 u odnosu na omega-3 masti. Trans masti, poznate i kao delimično hidrogenizovana ulja, stvaraju se u la- Omega- 6 masti nisu „loše masti“, ali same nisu dovoljno „dobre“ za insulin- boratoriji, na visokim temperaturama, u okviru procesa u kom se vodonik sku senzitivnost kao omega- 3 masti. Ovaj disbalans vodi ka pojavi poveća- dodaje tečnom ulju kako bi ono bilo čvršće. Ima ih u nekim vrstama mar- nog rizika od kardiovaskularnih oboljenja, raka, inflamatornih i autoimunih garina, prženoj brzoj hrani, kao i u prerađenim namirnicama, dugotrajnim bolesti kao i dijabetesa. pecivima ili biskvitima, kolačima… S obzirom na kontroverzne informacije koje su dobijene u različitim medicinskim ispitivanjima, neke zemlje su od- lučile da zakonski regulišu i kontrolišu sadržaj trans-masti u namirnicama. IZVOR: PharmaMedica / mart 2012.

60 DRVOtehnika 34/2012 april 2012. Život bez masti u ishrani nije moguć. One su izvor esencijalnih masnih kiselina koje naš organizam ne može sam da proizvede, poput linoleinske i alfa linoleinske. Iskoristljivost vitamina rastvorljivih u mastima iz hrane (A, D, E i K) je nemoguća ako masti nema u crevima. MASNO – SLASNOSLASNO II OPASNOOPASNO

DAPHNE impianti PARTNERI Jednostavni načini Roboti za lakiranje da izbegnete loše masti i nadtlačne kabine DE STEFANI Strojevi za brušenje rubova • Izbegavajte gotovo pripremljenu, dugotrajnu KREMLIN REXSON SAMES i profila hranu kad god je to moguće. Umesto toga Pumpna tehnologija VIGANO’ MARIO jedite hranu koju sami pripremate kod kuće. Strojevi za poliranje laka, COSTA levigatrici • Birajte mesa bez vidljivih masnoća, mlečne aplikacija zaštitne folije proizvode od obranog mleka, suhomesnate Tehnologija brušenja proizvode jedite u malim količinama. EURO NASTER CENCELLIER DINO Zaštitne folije • Poželjnija ulja su maslinovo, ulje uljane Pumpna tehnologija repice ili suncokretovo ulje. COTTON ROLL • Kada pravite sendviče koristite sirne namaze CML finishing Ručne polirke i pribor, ili maslac u razumnim količinama. Kompletna rješenje paste za poliranje u tehnologiji lakiranja • Roštiljanje i pečenje mesa otklanja deo suvišnih masnoća. ARNABOLDI levigatrici • Integralne žitarice, leguminoze (razne vrste Strojevi za brušenje i poliranje ITL d.o.o. pasulja, boranije, graška), voće i povrće treba da budu svakodnevno u vašoj ishrani, to su TOMANIN f.lli Zavrtnica 17, 10000 Zagreb Hrvatska namirnice bogate vlaknima, a ona vezuju Uv linije za aplikaciju laka T 00385 1 60 60 790 deo masti iz creva i eliminišu ih stolicom. DELLE VEDOVE F 00385 1 61 97 400 • Trošite masti fizičkom aktivnošću, bilo kakvom. Strojevi za brušenje i lakiranje E [email protected]

www.itl.hr april 2012.

Beograd

Preduzeće TREJD–SISTEM iz Beograda je osnovano 2003. godine.

Osnovna delatnost firme je trgovina na veliko i malo rezanom građom i građevinskom stolarijom.

Firma takođe nudi frizu za proizvodnju vratnih krila i štokova, zatim se bavi prodajom unutrašnje i spoljne stolarije, lamerilanog drveta 72x86 euro-falc po evropskim standardima za gradnju prozora, zatim lepljene ploče raznih dimenzija kao i sve vrste elemenata za gradnju eko kuća.

TREJD-SISTEM se bavi i uslugom transporta.

TREJD-SISTEM je jedan od većih uvoznika rezane građe na teritoriji Republike Srbije, a sarađuje sa većim brojem poznatih firmi u oblasti drvne industrije i građevinarstva.

U proteklih pet godina TREJD-SISTEM je zabeležio uspešno poslovanje sa tendencijom daljeg rasta.