KLIKNI! ^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mk

Oglasuvajte za 2 denari na den br. 163 26.11.2020 vo preku 600 vlezovi na zgradi TABLO MEDIA 078/444021

[TO MISLAT I PRAVAT U^ILI[TATA I RODITELITE? Zagri`eno gledame kon pandemijata i Skopje go kradat i ednite i drugite partii, vetoto, a relaksirani namesto da go gradat sme {to decata ni se kockaat, drogiraat...

Ne e spas samo ako se obezbedat bolni~ki kreveti, potrebna e i organizacija, navremenost...

Postojat mehanizmi so koi EU mo`e da reagira i da ja prinudi Bugarija da otstapi od barawata 2 RETROVIZOR [ilegov: Snegot nema da ja iznenadi zimskata slu`ba, ima 4.000 toni sol

Gradot Skopje i godinava, kako i vo povr{ini od nad 2.600.000 kvad rat - izminatite ~etiri godini e podgotven ni metri, informira [ilegov. za pretstojnata zima i zimskoto odr- Obezbedenite resursi na zim- `uvawe na ulicite za koi {to e nad - skata slu`ba se skladirani vo trite le`en, a snegot i ovaa godina nema da punkta na JP „Ulici i pati{ta” – as- ja iznenadi zimskata slu`ba, izjavi faltnata baza na JP „Ulici i pa- vo ponedelnik skopskiot grado na ~al- ti{ta” vo krugot na fabrikata nik Petre [ilegov. Toj go poseti punk- „@e lezara”, Stara mehanizacija na tot na zimskata slu`ba vo krugot na ulica „Hristo Tatar~ev” vo Kisela fabrikata @elezara. Voda i vo \or~e Petrov na ulica - Za pretstojnata zimska sezona Lepenec. Vo punktovite se organizi - 2020/2021 obezbedija okolu 4000 to- ra ni 24 ~asovni de`urstva, a resur- ni industriska sol, od koi okolu site }e se upotrebuvaat soglasno so 1000 toni se zaliha od zimskata vremenskite uslovi. JP „Ulici i pa- slu`ba 2019/2020. Obezbedeni se i ti{ta” so Operativniot plan za potencijal. I ovaa godina Grad Skopje 350 toni ladna asfaltna masa za sa- funkcionirawe na zimskata slu`ba e }e anga`ira dopolnitelna mehaniza - na cija na o{tetenite soobra}ajni nositel na aktivnostite za zimskoto cija od 18 kamioni od firmata „Apo- povr{ini. Ekipite na Grad Skopje vo odr`uvawe so celokupnata meha - lo”, koi se opremeni so navigaciski zimski uslovi odr`uvaat kolovozni nizacija i raspolo`liviot kadrov ski uredi. Skopjani: Grad Skopje da ne go Policijata u~ela 6 voza~i deka ne se ~isti snegot od deponiite, barem pominuva na crveno za mig da e sä belo i ~isto svetlo, a kolkumina Skopskiot gradona~alnik gi smiri gra|anite, objasni deka podgotve - u{te ne znaat? ni se za snegot ovaa godina, i {to i da se slu~i, soodvetnata meha- nizacija postoi i se }e funkcionira navremeno. No reakciite vo Na skopskoto podra~je pri po- jav nosta posle vakvata poraka ne stivnuvaat, gi ima na socijalnite mre- liciski kontroli napraveni vo `i, gi objavuvaat internet portalite, no i vo anketite na televizi ite. pone delnikot sankcionirani se Eve del od niv: vkupno 207 voza~i zaradi prekr- – Se krstite vo snegot za da vi ja re{i zagadenosta, vo me|uvreme nie {u vawe na soobra}ajnite prav- se ugu{ivme. Kaznivte li nekoja od fabrikive {to ~adat nave~er kako ila i propisi, soop{ti MVR. da `iveeme vo {uma koja gori naokolu? - Me|u izre~enite merki 24 se – \or~e Petrov, Kumanovo, nema da kitat prednovogodi{no, gi prena- za vozewe bez voza~ka dozvola, 25 menija sredstvata, {to u{te za tehni~ki neispravni i nereg- ~ekate Grad Skopje, pa sekako nema istrirani vozila, 6 merki za da vi se gledaat svetle~kite pominuvawe na crveno. Isto taka, ukrasi od zagadeniot vozduh! izre ~eni se 11 kazni za koristewe – Dobro e da znaeme deka sme na mobilen telefon, 60 za ne- podgotveni za snegot, samo Ve propisno parkirawe, 47 vozila se molam ne go ~istete koga }e gi za- podignati se speci jalno vozilo trupa deponiite, barem za mig da „pajak”, a izre ~e ni se 16 kazni za go zapametime Skopje belo i nenosewe na za{ titna maska, se ~isto…komentiraat skopjani. naveduva vo in formacijata. Koga ve}e sme kaj zagaduvawe to, Dobro e {to policijata u~ela vo no}ta me|u ponedelnik i voza~i deka na crveno ne se pomi - vtornik, e samo malku nama leno. nuva na semafor. Mnogu „dalton- Pa taka vo Lisi~e e najstra{no so isti” ima niz Skopje i poli cijata izmereni 139 PM10 na metar treba da bide porevnosna i preku kuben, potoa vo Karpo{ 136 i vo kazni da im gi objasnuva boite i Centar 126 PM10 na metar kuben. pravilata. GRA\ANSKA DIOPTRIJA 3

ZDRAVSTVENIOT SISTEM NA RAB NA IZDR@LIVOST Ne e spas samo ako se obezbedat bolni~ki kreveti, potrebna e i organizacija, navremenost... Stasuvaat novi lekovi od stranstvo, a ne se informi- raat precizno mati~nite lekari kako da postapuvaat so tie medikamenti. Ne se napravi dobra povrzanost na mati~nite so bolnicite, nitu pak protokolite se jasni. [to se ~eka, neka se reagira brzo, a ne haoti~no, komentira Len~e Nikovska andemijata seriozno go drma ma- Pkedonskoto op{testvo. Sega najod- govornite institucii i lu|e mora da se na visinata na zada~ata. Se kako, i naselenieto treba da bide povni - jmnogu {to mo`at i ne e finta samo snimkite i na vreme da se spre~at matelno i podisciplinirano. Doa|a bolni~ ki kreveti da obezbedat, ni pogolemi komplikacii, a so toa i po- situacija zdravstveniot sistem da veli aerodromecot Jovan. malku }e se optovaruvaat bolnicite, snemuva bolni~ki kreve ti za Ministerot za zdravstvo Ve n - potencira Jurukoska. najte{ko za bolenite od ko- ko Fi lip~e denovive dogovori - Stasuvaat novi lekovi od stran - rona virusot. dopolnitelni 100 kre veti vo stvo, a ne se informiraat precizno Stra{no e koga slu - privatni bolnici, se pla- mati~nite lekari kako da po s ta puva - {a me deka se slu~uva niraat dopolnitelni 100 at so tie medikamenti. Ne se napravi kreveti na Hirur{kite kl- dobra povrzanost na ma ti~ni te so RATKA TRIFUNOVA: iniki, novi oddeli vo dru- bolnicite, nitu pak protokolite se Ima takvi bolnici i gi kliniki vo ramkite na jasni. [to se ~eka, neka se reagira vo drugi gradovi pa Klini~kiot centar. Inaku, brzo, a ne haoti~no, komentira Len~e mo`e da se prenamenat, vo bolnicite denovive ima Nikovska. a kadarot da se doekipira okolu 1.200 zaboleni. No, No, seto ova se idei so koi dali i novite legla }e bidat samo }e se ubla`u va te{ - dovolni? kata sostojba so golem doktorite da odbivaat priem na pa- - Vo vakva situacija vo broj na zaboleni. Osnov- cienti vo bolnicite poradi prepol- kovid-centri treba da se no, e se pak da se sopre ni kapaciteti. Da, toa za sre}a se pretvorat bolnicite vo incidentni slu~ai koi od svoja stra- vna tre{nosta na zemjava TATJANA NEDELCIN: na vlasta i gi demantira, da fakt e koi ne se mnogu ispolneti. Bi bilo dobro i da se zasega zdravstveniot sistem izdr - Znam deka negotinskata bol - dava medicinska pomo{ `uva nekako, no sega e vreme da se nica bi mo`ela da se prena- vo doma{ni uslovi, misli za utre. meni za toa. Ima takvi bo lnici lekarite da gi posetuvaat - Imaa celo leto da deluvaat, no i vo drugi gradovi pa mo`e da se pre- zabolenite kolku toa e mo`no tie vremeto go tro{ea za kampawi. namenat, a kadarot da se doeki pira, Toga{ treba{e da se pravat vremeni predlaga gra|an kata Ratka Trifunova. kapacite ti, toga{ treba{e da se ba - I drugi gra|ani uka`uvaat deka {ireweto na virusot. A toa zna~i ra ~are za golemata smrtnost, toga{ treba ve}e sega da se obezbeduvaat dosledno po~i tu vawe na preven- treba{e da se vra}aat penzioniran- dopolnitelni kapaciteti. tivnite merki za za{tita. Za `al od ite doktori. Sega mora da brzaat na- - Bi bilo dobro i da se dava med- eden del od naselenieto ne se po~i- icinska pomo{ vo doma{ni uslo - tu vaat. Xa be se kritikite do vi, lekarite da gi po se tuvaat zdra vst ve nite vlasti ako Aktivirawe na zabolenite kolku {to e mo`- gra|anite ne si go zavr - no, da im se dava infuzija {at svojot del od obvrs - penzionirani doktori i sli~no od strana na mo- kite. -Mislam deka mo`e da se aktivi- bilni lekars ki timo vi, raat barem doktorite koi vo penzija sme ta Tatjana Ne delcin. MARIJA JURUKOSKA: zaminale vo poslednite 12 meseci i Sli~no predlaga i gra- Mnogu e va`no da ima koi gi dr`i zdravjeto. Za medicinskite |an kata Marija Jurukoska. sestri mislam deka na Zavod ima dov- - Mnogu e va`no na vreme trija`ni centri vo koi olen broj so polo`en dr`aven ispit i da se napravat rentgen i krvna }e mo`at da se pravat tie mo`e da gi vrabotat za da pomogaat slika, a ne koga e ve}e docna. Zna- snimkite i na vreme da se vo bolnicite, veli Ratka Trifunova. ~i, mnogu e va`no da ima trija`ni spre~at pogolemi komplikacii centri vo koi }e mo`at da se pravat

26 noemvri 2020 4 VO FOKUSOT

[TO MISLAT I PRAVAT U^ILI[TATA I RODITELITE? Zagri`eno gledame kon pandemijata i vetoto, a rel Decata lesno se re{avaat da vlezat vo oblo`uvalnici i da po~nat da se kockaat, da tro{at pari, {to se vodi kon sozdavawe zavisnost. Duri i roditelite ne gi popre~uvaat. Kaj drogite ve}e se brojni decata zavisnici na vozrast od 14 – 15 godini, predupreduva Slavica [ekutkoska ritisnati od mnogu problemi da- Pli zaboravivme na decata i mlad- inata? Pogledite ni se vpereni kon virusot, kon pandemijata, kon bugarsko veto, kon opasnosta za ekonomski ko- laps, kon..., a se ~ini premnogu od vid valnici, koi koristat drogi. Toa i ni xe parlakot {to go imame upla}ame. gi izgubivme decata-u~enicite. Zatoa go potvrdija na{ite istra`uvawa i Sakame fudbal, ko{arka, gi znaeme i se slu~uva mnogumina od niv rabota so niv okolu nivnite pro- timovite, igra~ite, lesno e da se ob- da si gi teraat svoite „{e- blemi. Kladilnici i kazina lo`uva{ i ne e preskapo. So 80 dena - mi” na ve~erni izleguva- ve }e imate na sekoj ~ekor, ri kolku vo kafuliwa ~ini edno sok~e wa i zabavi kako i pred blisku do {kolite. Decata }e dobie{ {ansa da zaraboti{ mnogu pandemijata, re~isi se- lesno se re{avaat da vle - pove}e. Parite mi se glaven motiv, zat vo niv i da po~nat da se ima i vozbuda, a moite doma znaat de- SLAVICA [EKUTKOSKA: kockaat {to mo`e da vodi ka odam tuka i ne mi pravat problem. Po~nuvaat od nekoe kon sozdavawe zavisnost. I tatko mi odi tuka, veli Zoran I. qubopitstvo koe potoa Duri i roditelite im znaat sre dno{kolec od Centar. se pretvora vo celosna za toa i ne gi popre~uvaat. Kaj Zagri`uva~ki soznanija otkril zavisnost koja vodi kon drogite ve}e se brojni de- ne o damna i Evropskiot u~ili - delikvencija, agresivnost, cata zavisnici na vozrast od {en istra`uva~ki proekt naru{eno zdravje 14 – 15 godini, veli Slavica za alkohol i drugi sup- [ekutkoska, od Zdru`enieto stanci (ESPAD) ~ija an- na socijalni rabotnici. keta opfatila okolu kojdnevno da se interesiraat za spo- r tskite oblo`uvalnici i kazina, se I TATKO I SIN SE VLADIMIR GAVROVSKI: po~esto policijata da otkriva mari- OBLO@UVAAT ZA BRZI PARI Oblo`uvaweto i huana i drugi drogi kaj niv, da ima drogite }e se namalat agresnivnost i tepa~ki me|u niv... Da, A deka situacijata e seri- ako dr`avata seriozno i se to toa se slu~uva{e i porano, no ozna potvrdilo i neodam ne{ no - na delo ja odigra svojata sega kako da se zaboravi zaradi „dr- to istra`uvawe me|u sredno {kol- socijalna funkcija `a vnite temi”. cite koe go sprovelo ova Zdru`enie. - Site zabele`uvame deka raste Od 4.000 anketirani sredno{kolci vo bro jot na mladite koi odat po oblo`u - osum grada vo Makedonija izleglo 100.000 u~e nici vo 35 zemji, a od deka duri 69 procenti, odnosno, nad Makedonija 2.930. Kaj nas izleglo dve tretini od u~enicite od 13 do 20 deka dvaeset i sedum otsto od make- I rodendeni se slavat godini igraat igri na sre}a – devoj ~i- donskite u~enici se oblo`uvale za wata naj~esto upla}aat loto, ma{kite pari vo poslednata godina, deka 7,8 vo oblo`uvalnici igraat sportska i na slot ma{ini. Na- procenti od u~enicite rekle deka Socijalniot rabotnik Slavica [e- jgolem del od niv po~nale so igrawe probale nekoja droga, a 19 procenti kutkoska ni uka`uva i na nov trend me|u igri na sre}a na 14-godi{na voz- smetaat deka lesno mo`at da mladite. rast. 29 otsto odgovorile deka dojdat do marihuana. - Klasi~nite kafuliwa ve}e ne se igraat loto, a 25 procenti se - Za oblo`uvaweto li- glavni mesta kade mladite sredno - oblo`uvaat vo sportska ob - ~no mislam deka procen- {kolci gi proslavuvaat rodendenite. lo`uvalnica. Duri 43 otsto t ot na u~enicite e da le- Toa se pove}e stanuvaat i oblo`uval- od ispitanicite na vozrast nicite kade slavenikot gi sobira pri- od 13 do 20 godini se izjas- NIKOLA HAXOV: jatelite. A tamu, sekoj si tipuva, upla}a ni le deka nivnite roditeli tiketi, igra na slot ma{ini. Kon {to znaat za nivnoto igrawe igri Za oblo`uvaweto toa vodi ne e te{ko da se zaklu~i. Ob- na sre}a!? li~no mislam deka lo`uvalni ci te mora da bidat podale - - Odam najmalku edna{ ne- procentot na u~enicite e ku od u~ili{ ta ta, potencira taa. delno vo oblo`uvalnica. ]e se so- daleku pogolem od 27 otsto be re me nekolkumina drugari i so

26 noemvri 2020 VO FOKUSOT 5 aksirani sme {to decata ni se kockaat, drogiraat... Seriozna tema koja slabo ja percipiraat dr`avnite institucii. Golem del od mladinata se oddade na drogi i kockawe, a u~ili{tata go podzaboravija toa. Pove}e im zboruvaat za nekakvi si seksualni prava i za politika otkolku za porocite koi mo`at da gi uni{tat nivnite `ivoti, veli aerodromkata Simona ku pogolem od 27 otsto. Golema vina na drogata, toa treba na sekoj na~in da za toa ima dr`avata koja ovozmo`i na se spre~uva, ni veli Samoil Aleksov. sekoj ~ekor da se otvoraat kazina i Gra|anite smetaat deka socijalni- oblo`uvalnici. Duri i roditelite te sostojbi vo dr`avata bitno vlijaat sa mi gi vodat decata vo oblo`uval- vrz ovie poroci. nicite. Protiv ova mo`e samo so edu- - Seto ova e zagri`uva~ko, a pri~i - kacija i na decata i na roditelite na ta e neizvesnosta i besperpektiv- kako vo u~ili{te taka i doma, veli nos ta na lu|eto. Sakaat na brz na~in gra |anin Nikola Haxov. i momentalno da pobegnat od real- Lani se zboruva{e za pred- nosta vo nemo} istata da ja lozi kladilnicite da se dis- podobrat. Ovaa i drogite }e lociraat od gradskata sre- se namalat ako dr`avata dina ili da mora da bidat seriozno i na delo ja odi- oddale~eni 300-500 metri gra svojata socijalna fu - podaleku od {kolite i fa- kultetite, takov zakon ne se EFTIM CVETKOV: donese, nitu se spomenuva Kockaweto, drogata, pove}e. Vo korona krizata alkoholot i cigarite dr`avata pobrza da im doz vo - zavisat od okolnostite i li rabota na oblo`uvalnici i `ivotot vo edno op{testvo kazinata sigurno i od pri~ina {to od toa zema milioni evra kako danok sozdava vedna{, potencira Olivera so koj si go polni buxetot. A toa, pak n kcija, smeta Vladimir Gavrovski. Koteva, prosveten rabotnik. gi sobra mladite vo niv... No, nitu dr`avata nitu {kolite No, pravovremenata akcija na op{ - ili semejstvata ne se fa}aat serioz - tes tvoto nikako da se slu~i. Kako po- NA DR@AVATA I E POVA@EN DANOKOT no vo ko{tec so ovie poroci. Dr`a va - sledica na toa se dobivaat anketi so ta nosi nekakvi zakonski zabrani koi se pozagri`uva~ki podatoci. [to tre- - Neodamna bev vo Italija kako ne se po~ituvaat, u~ili{tata od vre- ba da se pravi, verojatno, najdobro po - voza~ i tamu bea zatvoreni oblo`u - me na vreme organiziraat prigodni so ~uva gra|aninot Eftim Cvetkov. valnicite. Na{ata dr`ava te{ko se ~asovi, a golem del od roditelite - Kockaweto, drogata, alkoholot i otka`uva od danokot od niv. Oblo`u - zaboravaat na vospitnata obvrska. cigarite zavisat od okolnostite i `i- va weto treba da bide onlajn za mladi - Porazitelni se podatocite za vo tot vo edno op{testvo. @ivotot vo koi nemaat smetka da ne mo`e da u~e- zavisnosta na mladinata od oblo `u - Ma kedonija ne e ekonomski i poli ti~ - stvuvaat. @alno e i toa so {ireweto valnicite i drogata. Vo nedostatok ki kvaliteten. Dokolku toa se smeni na sila i sposobnost da se soo~at so ve ruvam deka i `ivotnite naviki bi realniot `ivot i problemite, po- se smenile. Kaj nas sistemot e U~ili{tata ovaa tema segnuvaat po sredstva za mo- op{ti haos bidej}i e pod mentalna sre}a , mo`nost za vlijanije na ko rupcija. ja zaboravija instant dobivka, vozbuda, Tre ba se da se smeni, po- - Seriozna tema koja slabo ja per- do`ivuvawe na ne{to poi - tencira Cvetkov. cipiraat dr`avnite institucii. nakvo. Sozdavaat nekoj svoj Golem del od mladinata se oddade na krug na prijateli so isti OLIVERA KOTEVA: drogi i kockawe, a u~ili{tata go poz- ili sli~ni tendencii na sa- Gri`ata na semejstvoto draboravija toa. Pove}e im zboruvaat mouni{tuvawe od koj ne mo- i u~ili{teto, vo za nekakvi si seksualni prava i za `at i ne umeat da izlezat, no sorabotka so stru~ni politika otkolku za porocite koi ~ustvuvaat pripadnost. Gri`ata lica e primarna mo`at da gi uni{tat nivnite `ivoti, na semejstvoto i u~ili{teto, vo so- preventiva, bidej}i zavisnosta veli aerodromkata Simona. ra botka so stru~ni lica e primarna ne se sozdava vedna{ pre ventiva, bidej}i zavisnosta ne se

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062 e-mail: [email protected]

26 noemvri 2020

VIZIJA 7

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONA^ALNIK? MARINA BILBILOVSKA DEJAN STOEV DA SUM NA GRADONA^ALNIK NA SKOPJE Povtorno bi go otvorila Centarot za cerebralna paraliza Za mladite }e otvoram internet klubovi vo koi bi imale mo`nost besplatno da koristat internet arina Bilbilovska, nevladin aktivist, posebno bi Mse posvetila na re{avaweto na problemite na li- cata so posebni potrebi. DA SUM GRADONA^ALNIK NA KARPO[ 1. Novo otvorawe na zatvoreniot Centar „Kulturno leto“ vo Karpo{ Otkako se zatvori Centarot za vozrasni licata so cerebralna paraliza koj ubavo rabote{e vo naselbata Pro let ovoj problem si ostana i ne se re{i. Grado na - bi traelo najmalku ~alnikot na Centar Sa{a Bogdanovi} ne go ispolni ve- tu vaweto deka }e se otvori nov vakov centar za vozrasni 20 dena, a ne eden vikend lica. Prvo bi go naterala Bogradnovi} da im se izvini na licata so cerebralna paraliza i na nivnite rodi te - Na odredeni ku}ni soveti koi navistina li {to ne go odr`a zborot, a potoa bi go otvorila is- dobro se gri`at za svojata zaednica, tiot. I ne samo toa, vo sekoja od op{tinite bi otvorila op{tinata da im dodeli simboli~ni nagradi cen tri za deca i lica so popre~enosti, kade {to toa e potrebno,a potrebite se golemi. ejan Stoev operski peja~-tenor, solist vo Makedons- Dka opera i balet e zagri`en za neguvawe na kulturni- 2. Pe{a~ki pateki i besplaten internet te vrednosti vo op{tinata i niskata ekolo{ka svest. Sekade kade {to toa e mo`no bi pravela novi pe{a~ ki pateki. Tie im se potrebni na gra|anite. Videte ja sega{ - 1. Kultura na markantni lokaliteti nata sostojba. Tamu kade {to nekoga{ se napraveni pe{a~ki Toa bi zna~elo kulturna manifestacija koja bi trae - pateki tie se uzurpirani od parkiranite vozila. Zna~i, ne la najmalku dvaeset dena, a ne kako izminative nekolku samo {to bi gi osloboduvala ovie trotoa ri tuku i bi godini eden vikend samo. Bi se slavela umetnosta i bi gradila novi. Osven niv, nasekade kade {to e potrebno bi zemale u~estvo site eminentni umetnici od site sferi gradela i pristapni ramki za lu|e so inva liditet. na umetnosta. ]e se obidam da za`iveam nekoi zna~ajni Za mladite, pak, bi otvo rala internet klubovi vo koi lokaliteti vo op{tina Karpo{, koi se atraktivni i se bi imale mo`nost besplatno da koristat internet. Ne- predizvik za organizacija na kulturni nastani: Sv.Pan- maat site mladi mo`nost za toa i na onie na koi toa im telejmon vo g. Nerezi, Havzi Pa{inite konaci vo Bar- e potrebno tre ba da im se dovci, Skopskiot akvadukt, lokalitetot Skupi i drugi. ovozmo`i. 2. Komunalna inspekcija i mapirawe 3. Zavr{uvawe na i nadzor na deponii bulevarot Bi anga`iral postojan nadzor na koi bi im odobril „Boris Trajkovski“ ovlastuvawe za kaznuvawe na nesovesnite gra|ani koi Sekako bi go napravila go uni{tuvaat zeleniloto i sozdavaat deponii. Vo ovoj pod itno bulevarot „Boris kontekst e va`no i mnogu poa`urno mapirawe i otstra- Trajkovski” koj e se u{te nu vawe na stari i napu{teni avtomobili od parkinzite, ne zavr{en, a bi napravi- bidej}i sekoe mesto ni e va`no. la i kru`en tek pred mos- tot vo naselbata Dra~evo 3. Za~uvuvawe na `ivotnata sredina i pottik kako i u{te eden most, Po- za onie koi se gri`at liklinika vo ovaa nasel - ba bi bila poliklinika vo Anga`man bi mi bil organizirawe na predavawa vo vistinska smisla na zbo- op{tinskite u~ili{ta u{te od prvo oddelenie kade bi rot a ne samo na ime. Bi se stavilo do znaewe kolku e va`en ~istiot vozduh, ~is- na pravila i dopolnitelen ta ta sredina i nezagaduvawe na istata. Na odredeni pat od Dra~evo kon Centar ku}ni soveti koi navistina dobro se gri`at za svojata (preku Aerodrom) i direk- zaednica, op{tinata da im dodeli simboli~ni nagradi ten avtobus do GOB „8 Sep- i javno da bidat istaknati, so {to bi se stimulirale temvri”. do polnitelno i ostanatite da go sledat nivniot primer.

26 noemvri 2020 8 FOTO DOKAZ GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Na trevnikot kaj Staroto Sajmi{te posadile nepoznato drvo, }e nikne li? Ivan

Deponijata vo blizina na Dodeka go fini{iraa mostot vo Centar, Makedonskata televizija so meseci stoi i ~eka i Vardar po~na da presu{uva. Zoki nekoj da napravi prilog za nea... Milena

Foto Studio so 27 godi{no postoewe. Profesionalni uslugi od oblasta na Foto i Video produkcijata. Tel. 02/3062-018, 078 305-186

26 noemvri 2020 FOTO DOKAZ 9 GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Predvorieto na MANU ne slu`i na ~est na op{tinata i gradot koi se nadle`ni za nego. Dragi

Trotoarot kaj Krivi~en sud odamna e zrel za rekonstrukcija. Treba li nekoj da se osudi za da po~ne da se poprava? Vesna

Po~ituvani ~itateli, Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete da ispratite poraki do skopskite gradona~alnici za se ona {to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi Drvceto e presu{eno, a ima i u{te dve-tri drugi. pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{i [to se ~eka? Kole fotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na e-mail: [email protected] Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta na sledete ne na porakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“ Skopsko Eho pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

26 noemvri 2020

INTERVJU 11

PETAR GEORGIEVSKI Skopje go kradat i ednite i drugite partii, namesto da go gradat Bi napravil tramvaj za da javniot prevoz bide funkcionalen. No, ne bi prodol`il so gradba na novi zgradi. Novite gradbi se ve}e nadvor od umot. Za `al, kaj nas kako da e predocna za se, napravena e ka{a – popara uzi~arot Petar Georgievski-Ka- nea ve}e gi nema starite lipi po koi Mmikaza posakuva na gradot ve}e gradot e prepoznatliv, no pro{iru- da ne mu se slu~uvaat gre{kite koi vaweto na ulicata go bara{e toa. dosega se praveni. Znaeme site kolku Skopje e prepoz- natlivo po lipite, `alno e {to ne l Koga }e ka`ete Skopje, koi mi- se sadat ve}e. s li i sliki Vi se pojavuvaat? - Vodno i Kej. Na Vodno gi imam l Skopje i skopjani davaat i pominato najubavite godini. Sekako pla }aat, no dali instituciite i i odewe preku Vodno do Matka. Mis- gradona~alnicite dovolno mu lam deka vo edna godina, ve}e ne se davaat na gradot? se}avam koja, jas i u{te trojca prija- - Poto~en odgovor e deka go kra- te li – Irena, Dine i Zoki – sme ode- dat gradot. Go kradat i ednite i dru- le vkupno 100 pati od Centar preku gite partii, namesto da go gradat. vrv na Vodno pa do Matka. A naj~esto Koja e drugata zadnina od beskraj - so nas doa|aa i drugi prijateli. Tie noto povtoruvawe na pos ta vuvawe nezaboravni dru`ewa i pro{etki na plo~kite, pa nivnoto vadewe, pa zavr{uvaa vo „Me~kina dupka”. A na stavawe na bekatoni, pa pak menuva- Kej sum sekoj den – vozam to~ka, tr- we... ~am, se podgotvuvam za maratoni... Jas ne sum privrzanik za urivawe No ve}e so godini Kejot e prekinat so na ona {to e ve}e napraveno. Neka ogradite kaj MEPSO, za mostot {to toa si ostane, za da i sledni genera - se pravi, so galiite... cii vidat ona {to bilo napraveno i {to ne ~ini. Neka ocenat sledni l Koe Skopje go sakate pove}e: generacii {to ne ~inelo. Vo spro- Ova sega ili toa od porano? tivno, }e ni se slu~uva da edniot - Site koi sme vo postari godini krade so toa {to go gradi, a drug }e sme nostalgi~ni po staroto Skopje krade so toa {to }e uriva. A parite so koe ima emotivna povrzanost. No, se na gra|anite. i vo novoto Skopje ima proekti koi donesoa prakti~no podobruvawe. Iz- l Dali Vie dovolno mu dadov- {to se vikalo nacionalen teatar i gradbata na bulevarot „Ilindenska”, te na gradot? na ~ija scena nastapuvaa eden Pr - na primer, zna~itelno go zgolemi - Na sekoj moment sum mu nudel i li~ko, Xuvalekovski... Site na{i protokot na soobra}ajot i ja rasto- sum sakal da mu go dadam najdobroto zna ~ajni akteri proistekoa od toj te- vari „Partizanska”. @al mi e {to na od sebe. Sre}en sum zaradi koncer- a tar. Se gordeam i so kafeanata tot na „Memorija” koj be{e proglasen „Pe lister” koja si ostana na isto za koncet na decenijata vo Skopje. Za mesto i koja zaslu`uva status na Gra- Napravena e ka{a-popara svojot grad sum tr~al kup maratoni, dska kafeana l Pregolemo li e Skopje za Vas, vkupno 99 – ultra, klasi~ni i polu- treba li da raste ili da se namali? maratoni. Kako akter, pak, sum nasta - l [to Vi nedostasuva vo gra- - Da se namali ne mo`e. Dve treti- puval nasekade. Se za svojot grad i dot, a {to bi odzele? ni od Makedonija ve}e `iveat vo Skop - zemja. - Mi nedostasuva edno otvorena je. Gradot e ve}e prenatrupan i zaradi kino-sala kakva {to, na primer, ja toa ni umiraat selata, a nie vo ova l So {to najmnogu se gordeete imavme vo Gradskiot park, eden Lu- {to sme ne mo`eme da odime. Vo edna vo Skopje? na – park {to sme go imale vo detst- takva situacija potrebni ni se infra- - Sme{no }e zvu~i, no edna od ra- vo to, edna golema koncertna sala i strukturni proekti. Jas, na primer, bi botite so koi svoevremeno po~nav rekonstrukcija na Univerzalna sala napravil tramvaj za javniot prevoz da da se gordeam be{e toa koga se na- koja e istoriski objekt. Mi nedosta- bide funkcionalen. No, ne bi prodol - pravi isto~en vlez vo Skopje, kako suva i kompletna rekonstrukcija na `il so gradba na novi zgradi. Novite avtopat. Postarite }e se setat deka na{ite u~ili{ta. gradbi se ve}e nadvor od umot. Za `al, dotoga{ od taa strana vo Skopje so A {to e vi{ok? Ka`av, ne sum za kaj nas kako da e predocna za se, napra - vozilata se vleguvalo po onaa mala urivawe. Utre neka znaat site koj go ve na e ka{a – popara. Sega ve}e i ne uli~ka vo ]eramidnica. izgradil onoj postament za spome ni - mo`e da se uriva. Barem od sega nata - Se gordeam i so toa {to se ob- kot na Majka Tereza, koj treba{e da mu da mu dademe pat na gradot za da ne novi Stariot teatar. Kako umetnik, e na drug prostor, neka ostane Tri- bide betonsko ruglo. sre}en sum {to so toa minatoto se umfalna porta za da bide opomena vrati vo sega{nosta, se potvrdi ona koja ne treba da se povtori.

26 noemvri 2020 12 ZA NAS 25.000 VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO... tira` Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradot Ova se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok: Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛДЕ Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА Пилјара греен Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС, Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК ТОБАКО ЛАЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС Влае: ТИКТАК Тобако Црниче: ПОЛО МАРКЕТ Водно: ВОДНО МАРКЕТ Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ Железара: ПАПАК ТРЕЈД Ченто: МАРКЕТ АНГО КОМЕРЦ Капиштец: Тобако МАРТОН ТП Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА. Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ. Карпош 4: Зур и Гранап К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ Козле: ЗОКИ ГОЛД Населба Лисиче: ДИСКОНТ М @IVOT 13

MLADI VOLONTERI NA DETSKA KLINIKA Im pomagame na decata da pobedat vo najte{kata bitka vo nivniot `ivot Dobro e, [ilegov ima plan za spravuvawe so zagaduvaweto

agadeniot vozduh vo Skopje epten Zzagri`uva, no pred nekoj den grado - na ~alnikot Petre [ilegov ne smiri – Na{a cel kako volonteri e da gi vo bolni~kite sobi na klinikata, po- ima plan kako da go namali zagaduva- izraduvame de~iwata, za mig da kraj bolnite deca. weto. Inspekciskiot nadzor vrz zaga- - Na{a cel kako volonteri e da gi duva~ite, re{avawe na javniot tr a ns- im go olesnime prestojot vo iz raduvame de~iwata, za mig da im go port za da se destimuliraat gra|anite bolnicata i da gi ottrgneme od olesnime prestojot vo bolnicata i da da go koristat avtomobilskiot soo- sekojdnevnata monotonija, velat gi ottrgneme od sekojdnevnata monoto- bra }aj i organizirano zatopluvawe na Andrijana Serafimovska, nija. Zaedno razgovame na temi za koi domovite, se trite komponenti so koi Teo Tasev, Teodora Trajkovska i tie projavuvaat interes. Se zavisi od vo naredniot period gradona~alnikot vozrasta i `elbite na decata. So po- }e go re{ava problemot so zagaduva- Bojan Ristovski malite de~iwa crtame, boime ili pak weto na gradot. iz {to se te{ko pominuvaat mali - si igrame so igra~ki, im ~itame pri- Otkako ova go slu{navme nekako e Nte deca koga se borat so karcino- kazni, a so postarite vodime razgovor polesno. Osobeno {to be{e uka`ano mite znaat najdobro tie samite. Znaat ili pak igrame nekoi dru{tveni igri deka inspekcijata vr{i seriozen mo- i kolku e va`na `elbata da se pobedi kako „Ne luti se ~ove~e”, ni velat nitoring so cel opedeleni industri- opakata bolest, kolku e va`na poddr - Teodora i Andrijana. ski kapaciteti da ne ja zloupotrebat { kata koja ja dobivaat vo taa borba. A Bojan i Teo, pak, naveduvaat deka malata vidlivost zaradi maglata i da koj mo`e da pomogne podobro od onie do sega im pomagale na pove}e deca. ispu{taat nedozvoleni glasovi. A u{- koi samite ja pominale taa te{ka i - Za vreme na ovie dve godini volon - te pove}e ohrabruva najavenoto re {a - neizvesna bitka, koi znaat kolku e te- terski sme pomognale pribli`no na 20 va we na javniot transport so {to }e { ko vo detskite du{i da se bori{ so de~iwa. Na oddelenieto ima mali, se destimuliraat gra|anite da go ko- bolesta, vrzan za bolni~kata soba... re~isi bebiwa, no i tinejxeri. Sme ristat avtomobilskiot soobra}aj. Ne- Takva edna misija na pomagawe na de- sretnale deca od 1-2 godini pa se do 17- kade posle nova godina }e se objavuva cata bolni od karcinomi na Detskata 18 godini. Ova bolest ne bira godini. javnata nabavka, i seto toa }e se im- klinika ve}e dolgo vreme ja pravat Site deca vo bolnica se isti, i imaat plementiralo do kraj na 2021 godina. ~etiri volonteri od Zdru`enieto samo edna `elba, da si odat doma Ajde optimisti~ki da pogledneme „SANO” – Andrijana Serafimovska, zdravi. Na{ata rabota e da im go na rabotite, {to ima vrska {to [i- Teo Tasev, Teodora Trajkovska i Bojan odvle~eme vnimanieto na decata vo legov i onie od centralnata vlast Ristovski koi porano i sami bile bol- bolnica i na mig da zaboravat na boc- odamna vetija deka so planski nastap ni, no uspeale da ozdravat. So niv be- kawata, bolkite, tetkite vo belite ma- zagaduvaweto na krajot na ovaa god- {e i Filip Dimi{kovski, no, za n tili i da se ~uvstuvaat kako doma, kako ina }e se namali za 50 procenti. go lema `al, toj podocna po~ina ne us- da igraat so drugar~e, velat Bojan i Teo. pevaj}i do kraj da ja zavr{i bitkata so Site ~etvorica ni velat deka na te{kata bolest. Do po~etokot na kri- licata na decata im se gleda deka zata so korona virusot re~isi da ne- u`iva at vo dru`bite. Izdava~: ma{e den koga ovie volonteri ne bea - Reakciite im se sekoga{ pozitiv- MARMAKS STEP ni, netrpelivo ~ekaat da dojdeme, da DOOEL Skopje po~neme da crtame, ~itame... Zadovol- ul. Kosta Novakovi} br.14/16 Skopje Sobir na site izle~eni ni se i nivnite roditeli koi mo`at da `iro smetka: 210067012800147 deca od Evropa prestojuvaat vo „Roditelska ku}a” soz- Upravitel: dadena za nivni potrebi dodeka de- Jovica Tasevski Mladite volonteri naveduva - teto se lekuva. Nasmevkata na deteto e-mail: [email protected] at deka ne se ograni~uvaat samo ni e najubava nagrada, u{te po u bavo e na deca od onkolo{koto oddele - koga po lekuvaweto }e ni se javat da SKOPSKO EHO nie. Lani imale proekt „Чitawe pra{at kako sme, ni velat Te odora, ul. Metodija [atorov [arlo 30/2, Skopje na prikazni” na koj se prijavija i Andrijana, Teo i Bojan koi neo damna za tel: 078/418-692 40 drugi volonteri koi im ~itaa ovoj svoj dobrovolen an ga `man dobija Redakcija prikazni i si igraa so decata od i najvisoka nagrada na Gra dot Skopje site oddeli na Detskata klinika. „13 Noemvri”. Glaven urednik: Antonio Spasev - Sega `elba ni e da se slu~i Na Detskata klinika i neodamna e-mail: [email protected] i eden golem internacionalen yvo ne{e yvon~eto koi ozna~i deka u{- kamp, koj go planira SANO. I vo te edno dete ozdravelo od karcinom. Tira`: 25.000 primeroci koj bi u~estvuvale deca koi pobe- Vo tie pobedi ima i golema zasluga na Ispe~ateno na: 25.11.2020 g. dile rak od cela Evropa. Toa e ovie vredni volonteri koi edvaj ~eka - Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani ne{to {to site go posakuvame, ni at da zavr{i pandemijata so korona ul. Kri`evska br. 52 rekoa volonterite. virusot za da im se vratat na dru`e- weto so decata.

26 noemvri 2020 14 OBJEKTIV I decata sfa}aat kolku Vladata misli na niv, a kolku na propaganda Kakva e polo`ba na decata vo A problemite na decata ne se Makedonija? Po peto~noto odbele - mali kako samite deca. Naprotiv. `uvawe na Svetskiot den na de- Dovolna be{e krizata so korona teto i po slu{aweto na govorite virusot za da vidime deka okolu po toj povod na premierot Zaev i 40.000 u~enici nemaat uslovi da na negovite ministerki za obrazo- sledat onlajn nastava, kako i onie vanie i socijala }e ti se pri~ini {to nekako ja sledat te{ko go pra- deka decata kaj nas se na vrvot na vat toa. Za starite problemi vo dr`avnite prioriteti i imaat se obrazovanieto odamna se znae{e, {to im treba. No, dali e taka? Da- za u~ili{ta bez toaleti, za deca li dr`avata gi pravi barem naj- {to ne se opfateni so obrazova - neophodnite raboti za pravilen i nieto, pa se do deca-fantomi koi nepre~en razvoj na decata? nemaat ni izvodi od mati~ni knigi Problemot e {to i zav~era, ka- na rodeni. Voedno decata gledaat ko i vo izminative godini, se slu- kakvo nepravi~no op{testvo gi rabiraat kakva e sostojbata okolu { naa pak staro-novi poraki za opkru`uva. Seto toa se problemi decata vo Makedonija. Na vakvi kolku se va`ni decata za idninata koi se prekr{uvaat vrz decata i praznici pomalku da se upotrebu- na dr`a vata, kolku e va`no vlo`u- vlijaat vrz nivniot razvoj. Da ne vaat zborovite deka „}e napravime va we to vo niv, kolku e zna~ajno zboruvame za toa kako site tie ova ili ona…” tuku da se ka`e de- oso vre menuvaweto na obra zova ni- nadvore{ni faktori vlijaat na ka e „napraveno toa i toa” za dob- e to… Odnosno, se slu{naa pak ve- porastot na maloletni~kata de- ro to na site deca, a ne samo na tu va wata deka }e se vlo`uva vo niv lik vencija, na nivnata agresiv - svo ite. oti toa e vlo`uvawe vo idninata, nost… Vo sprotivno i decata }e sfa- kako {to ka`a premierot Zoran Zna~i, Zaev ne treba da ne pra - tat kolku Vladata se trudi okolu Zaev vo svojata poraka. vi nas vozrasnite – deca koi ne niv, a kolku okolu propagandata.

Истакнете ја вашата реклама преку ТАБЛО Медиа

l Забележлив и кога не очекуваш l Флексибилен во промена на постерите l Прецизно одредување на таргет група l Сугестивен l Идеален за пренесување на детални информации l Внимателно избрани 500 локации во градот l 50.000 лица дневна фреквенција

l Концепт на рекламирање со кој најлесно може да се дојде до саканата таргет група l Рекламирањето е во рамка во која се поставува постерот со рекламната порака МАРМАКС СТЕП l Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради, ДООЕЛ Скопје исклучиво во приземјето, пред тел: 078/444-021 лифтот или во самиот лифт е-mail: [email protected] IMAME 15 KVORUM Na bugarskite patrdii i iveeme vo vreme koga se slu~u - @va at mnogu nastani, koi odvaj ugoduva{e i ruskata senka, no... uspevame da gi zabele`ime, no, po karatko vreme, sfa}ame deka pove - ska nacija. Kon krajot na izacija na u{te eden }eto od niv se so sodr`ina koja go 50-te g. od XX vek, bugar - aspekt na make donskoto navreduva na{iot zdrav razum, pa i s kata stra na odbila da pra{awe – etni~kiot, u~enost! Taka, doznavame, deka ed- gi priznae Makedoncite opredeluva weto na na- nite re{ile „pet istoriski li~no - kako nacionalno mal- cionalnosta na avto - sti i tri istoriski periodi”, a i G. cins tvo i po~nala da go hto noto slovensko na se- Del~ev }e go re{ele; de, drugive se smeta na se lenieto vo lenie. `estat i ne dozvoluvaat vlez na „R Pirin s kiot del kako et- Ete, vo ovoj vremen- Severna” vo EU za{to taa e ne de- ni~ki Bugari, a Makedo- ski ise~ok, makedonska - mokratsko op{testvoto, slavej}i go n cite koi `iveat vo ta dr`ava, a osobeno s* u{te diktatorot – Tito; de, treti, Ju go slavi ja, kako ve{- makedonskata istoriska zaboravaat {to bea i {to pravea za ta~ ka naci ja sozdadena nauka bea istrajni ~i- vreme na Todor @ivkov (baj To{o); od poli ti~ki interesi. Nata{a KOTLAR niteli so svest i so a, ~etvrtite obiduvaj}i se da ja Ovie sporovi okolu na- - TRAJKOVA zna ewe, neotstapuvaj}i vkalapat ovaa iracionalnost vo rodnosta i ja zikot na pred senkata na gole mi - evropska vrednost, dodeluvaat na Ma kedoncite, dovele ot SSSR (Rusija)! onoj koj ne ja zaslu`uva, nagrada za do situ a cija, {to makedonskata tem- Sega pak, koga Istok n* otpi{a, „za{tita na ~ovekovite prava”! atika bila celosno isklu~ena – a Zapad „ne n* zapi{ue” – alijas EU Politi~kovo pijanstvo, iako n& zabraneta od nau~ na ta dejnost na (Germanija) e vo uloga da im ugoduva deluva apsurdno, ne e naivno. Is- sovetskite nau~nici. na bugar s kite patrdii i negacii na torijata bele`i sli~ni procesi i Vo 70-te g., prisutna e tenden- makedonizmot, kako isto riski pro- nastani povrzani so istite akteri cijata sovetskite prou~uva~i da se ces i ideologija! Zna~i, ona {to ni – golemi i mali. Pri {to malive dr`at do edna sredna linija, od- se slu~uva poslednive godini i se isti, a golemite si gi zamenile nos no razvojot na nacionalno - meseci ima svoja istoriska logika. mestata, no ne i namerite – sega osloboditelnoto i kulturno - pros- Nam, na Makedoncite treba da „pali i `ari” EU, alijas Germanija, vet noto dvi`ewe vo Makedonija vo ni stane jasno deka treba da se iz- namesto nekoga{niot Var{avskiot pogolemiot del od XIX vek da go vlekuvaat pouki od minatoto, zara - blok, alijas SSSR, odnosno Rusija. prika`uvaat kako del od edinstve- di pravilno postapuvawe vo Zatoa, ovde }e dadam kratok is- niot pat na bugarskata nacionalna se ga{ nosta i odnesuvawe vo idni- torijat za „evropskite vrednosti” prerodba. nata. Sterilniot pluralizam na „R vrz osnova na bugarsko-ruskata is- Duri, vo ranite 90-ti na XX vek, Severna”, nesposoben za pravilen toriografija vo periodot na Buga- rus kite avtori se osmeluvaat da odnos kon makedonskoto pra{awe, rinot baj To{o (1954/89). uka`at, deka makedonskoto pra{a - n* odvede vo politi~ka siva zona Toga{, zapo~nale `estoki raspra - we vo razli~ni istoriski periodi, vo koja s* u{te e otvoreno makedon- vii me|u jugoslovenskite, odnos no izrazuvalo razli~ni sodr`ini, od- skoto pra{awe, {to za nas, pret- makedonskite i bugarskite nau~nici nos no, politi~kata komponenta (po stavuva po liti~ ki, nacionalen i po pra{aweto dali postoi makedon- 1878) neizbe`no dovela do aktual- bezbednosen predizvik!

IN BOKS

Koga sobirawe okolu znameto? Potsetuvawe za e znam {to mu se ~udite na [ilegov: pa toa e pretstavnik Petkov Misirkov Nna partijata koja otsekoga{ se dr`i do tezata deka nekoi pra{awa ne zaslu`uvaat odgovor, koja slu~uva dilovi zad o~ite a 18 noem v - na javnosta za da ne izgubat so 5:0 odat na gubewe so slu`ben Nri 1874g vo rezultat od 3:0. Tie nemaat odnos kon dr`avata zatoa {to mis- Postol, Egejska lat „nie sme dr`avata” i dr`avata e ona {to }e ni ka`at od Ma kedonija e stranskite centri na mo} - zo{to nie sme slabi i treba da trpime, za ro den Krste navek. Do is~eznuvawe. Pe tkov Misir - Bugarija, kako i Grcija, ima institucii i ekspertska zaednica i medi- kov - slavist, umi - site vo ist glas ja zboruvaat dr`avnata mantra za nivnite na- isto ri~ar, et - cionalni interesi. Bez ogled {to jas mislam za niv (a mislam deka se no graf, pu bli- primitivni i nacionalisti~ki) - tie nastapuvaat kako zaedni~ki front. cist, kodifikator na makedon- Nie sme vejki na veterot, ~ekame nekoj drug da n* spasi. Ne smeeme skiot jazik i pravopis, apologet da zucneme ne{to na M ili na N (za da ne bideme nacionalisti), ama na idejata za posebnosta na make- zatoa polna usta E. Taka i }e si ostaneme podzinati... donskiot narod i borec za soz- Vo normalni dr`avi i op{testva so op{testven dogovor vo slu~aj na davawe makedonska dr`ava. Se atak na dr`avnosta i identitetot odnadvor nastanuva efektot na „sobi- eden zbor-genij. rawe okolu znameto” (rally round the flag effect), makar dodeka trae krizata. Ganka Cvetanova Ovde i toa go nema. Biljana Vankovska – 21 noemvri, Fejsbuk – 18 noemvri, Tviter

26 noemvri 2020 16 IMAME KVORUM

]e go pobeduva li VMRO – DPMNE [ilegov samo so objavi na fejsbuk i 2 – 3 soop{tenija ktuelnata lokalna vlast niz Ma- forijata deka „nema nikoj da glasa lokalnite izbori. Akedonija e zrela da izgubi na za Zaev”, deka „vodime so 10 pra- Zatoa treba: slednite lokalni izbori. No, dali tenici razlika” i deka „Mickovski - namesto da ja te- Nikola e zrela VMRO-DPMNE da ja prezeme e iden premier” pove}e razmis- {i nacijata „ako Za- TASEV vlasta ili barem da si gi vrati vo luva{e kako da gi deli funkciite, ev popu{ti pred Bu- vladeewe tradicionalnite bas- otkolku, deka prvin treba da pobe - garija, koga VMRO-DPM NE }e dojde tioni? [ilegov vo Skopje ne napra - di na izborite. na vlast }e go poni{ti dogovorot”, vi re~isi ni{to, ama {to pravi Za desetina meseci se lokalnite tre ba da gi iskoristi site demo- glavnata opoziciska partija e pra- izbori! Ja nau~ija li gre{kata, ili kratski metodi za da ne go dozvoli {a weto – podgotvena li e, nudi li pak }e dozvolat [ilegovci, Mar- toa. re{enija? inci, Bogoevci... kako pauni da se - namesto protiv prekumernoto Nivniot odgovor nesomneno }e „{e purat” deka ne{to rabotat, a zadol`uvawe, zgolemuvaweto na bide deka se podgotveni, no taka vsu{ nost go prespivaat mandatot? javniot dolg i pogre{nite vladini mis lea i pred neodamne{nite par- VMRO-DPMNE itno treba da ja ekonomski politiki da se borat so lamentarni izbori, pa udrija vo st- promeni strategijata za deluvawe re~enicata „nie da bevme }e na- a tiva. so jasni poraki kon svoite, tu|ite i pravev me podobri uslovi za sto- VMRO-DPMNE pred nekolku me- neopredelnite glasa~i, so vizija za panst vo to”, treba jasno da go se ci ima{e ogromna {ansa da ja Makedonija, Skopje i ostanatite op- po ddr`at biznisot i stopanskite pregazi vlasta, no se zgazi samata { tini. komori i sekoj dnevno da ja tor- sebe! Ne uspea da ja kanalizira Ne e dovolno Hristijan Mick- pediraat javnosta, no i parlamen- ogromnata energija od nezadovol- ovski da razmisluva deka si ja zavr- tot so predlog merki. stvo od vlasta i od mnogute korup- {il obvrskata za toj den, ako preku - namesto borbata so Kovid ciski skandali. Le`ernosta i ne- socijalnite mre`i malku gi podis - pandemijata da im se sveduva na zainteresiranosta kon procesite kara Zaev i Filip~e i im „naredi” barawe za promena na Komisijata na nacionalno poni`uvawe, li~na - da si dadat ostavki, zatoa toa {to za zarazni bolesti, treba so jasni ta sueta i nepodgotvenosta za pro- denes od Koronata vo Makedonija merki i li~ni primeri da im po- {iruvawe na opoziciskiot front, umiraat pove}e lu|e, otkolku za vre- mognat na gra|anite. nejasnite stavovi i nedovolnoto vn- me na Vtorata svetska vojna. A do- - namesto sovetnicite vo Skop - imanie kon neopredelenite im se deka Mickovski gi broi lajkovite i je i op{tinite da si gi „odremu- udrija od glava. negovite sledbenici i se voshitu- vaat” madnatite, treba da im Opoziciskata partija o~ekuva{e vaat na objavata, Vladata se tera di{at vo vrat na gradona~alnicite deka pobedata sekako }e dojde, sama po svoe: trguva so nacionalnite so predlozi, so barawe ot~et, so odsebe, bez da ja odrabotat. Cenea inte re si, prekumerno se zadol`u - slu{awe na glasot na skopjani... deka vlasta sama }e se porazi, no ne va, im gi polni xebovite na svoite Ima i u{te mnogu gre{ki i procenija deka kolku vlasta e pone- bliski so milion~iwa od dr`av- u{te mnogu „namesto”, no za da im sposobna za upravuvawe so dr`a va - nata kasa... dojdat rabotite „na mesto” i za da ta, tolku e posposobna da si gi Nitu 400, nitu 500 lajkovi, nitu gi ubedat gra|anite deka se podob - zadr`i udobnite poziii preku pazar - tri {turi soop{tenija dnevno ili ra opcija od sega{nite, mora ved - xiski kombinacii, potkupi, uceni... neubedliv nastap na televizija se na{ da po~nat konkretni potezi. VMRO – DMPNE poneseno od eu- dovolni za da mu donesat pobeda na Lokalnite izbori se „utre”!

IN BOKS [to ni prepora~uvaat medicinskite vlasti

OPLI PREPORAKI. Medicin- toplo ve zamoluvaat {tom po~uv s - glava) da otidete na lekar. Tskite vlasti toplo prepo ra ~u- tvu vate deka nosot vi te~e, deka ki- va at: {tom nosot vi te~e, {tom vate, deka potka{luvate, deka P.S. Koj ne poludi, }e po~nete da kivate, da potka{luva- gla vata ve boli, deka ~uvstvuvate ima {to da raska`uva. te, glavata da ve boli, da ~uvstvu- zamor i sl., da ne se javuvate ved- Edinstveno }e nema komu vate zamor i sl., vedna{ da se na{ na lekar, bidej}i samo taka, so da raska`uva, bidej}i ludite i javite kaj lekar (mo`e i mati~en), sovesno i odgovorno odnesuvawe, taka ni{to ne razbiraat. Me bidej}i samo taka, so sovesno i od- mo`ete da mu pomognete na pre- razbirate? P.P.S. Vo me|uvreme, govorno odnesuvawe (odgovornosta opteretenoto (krahiranoto?) zdra - so seta sila se dvi`at zako~enite se odnesuva edinstveno na gra |a- v stvo. Spored mene, najdobro bi procesi kon EU. Razbirate? Ne!? I nite!) mo`ete da go spre~ite {ire - bilo istovremeno da gi koristite jas. Ama, taka tvrdat. weto na pandemijata. Me|utoa, vo dvete merki – em vedna{ da otide - Qubomir Cuculovski is to vreme, medicinskite vlasti te na lekar, em nikako (ni za `iva -18 noemvri, Fejsbuk IMAME KVORUM 17 Protesti so pragmati~ni celi i bez nikakvi su{tinski promeni taka, vo celata ovaa beda i siroma{tija, ne odam vo gliski, {to e primer za negri`a kon make- Imuzej (prazno e i nekreativno) - po`ivo be{e porano donskiot jazik. Modernis ti~kiot Teleko- koga se otvoraa izlo`bi i vo prisustvo na vooru`eni munikaciski centar pokri en so an ti kvi- voj nici. Izlo`enite dela gi odminuvam, vo niv nema zira~ki ki~ i pritesnet so novi zgradi ne predizvik - nema ni{to pred nitu zad niv; tie se im- se pre poznava, go izgubi sopstveniot itacii bez avtenti~en duh. Pointeresni se grafitite na identitet. Pove}e ne se spomnuva po`a - ulica (anonimnite, ne nara~anite) kako i onie vo de- rot vo po{tata i uni{tenite murali na Vladimir poniite. Borko Lazeski! [to drugo da se o~ekuva od VELI^KOVSKI Site (partiski motivirani) protesti, kako i „{are- birokratizirana kultura i nezaintere- nata revolucija” sodr`ea pred se pragmati~ni celi bez sirana vlast?! Od ulicite gi snema sliko vitite nikakvi su{tinski ostvareni promeni. Popatno zabe le- dekola`i od spontano iskinatite posteri. Se pojavija, i `uvam izgladnet kow (ne e nitu Bukefal, nitu nekoj bro- is~eznaa novite (partiski smisleni) „pla`i”; ostanavme n zen vojvoda na kow ) kako mirno zastanal na crveno, a ne ba wati i bez ~ista voda za piewe, so pesok vo o~ite i do nego koli~ka so podredeni plasti~ni {i{iwa. Se gluposta bez granici. Ne se ostvari idejata po (opeaniot otvora signalot i jurnuva reka od avtomobili (koi }e go ~ist) Vardar da plovat la|i so turisti koi }e gi razgle- uni{tat gradot) ~ija bu~ava (zaradi krizata) e zgolemena duvaat „znamenitostite” na gradot. A {to dobivme? od zavivaweto na brza pomo{. Pove }e mostovi so grdi „ukrasi” i drugi „objekti” vo za- Чove~kite naravi i naviki se takvi kakvi {to se: na- gadeniot Var dar. Pokraj niv funkcionira toalet i pros- jbolno e, pokraj site drugi nepravdi koga }e vidite deca titucija na otvoreno. so majka im kako se hranat od kontejner a vlasta tolku Se ~udam so kakva sila nekoj uspeal da gi izvitka met- grdo i licemerno samo na zborovi se zalaga za pravata alnite ogradi i drugi predmeti na kejot! Pri tolku na decata i protiv nasilstvoto vrz `enata itn. Чovek pita~i dobivme i eden bronzen (prezemeno re{enie), vo ostanuva zbunet koga na plo{tad }e slu{ne{e klasi~na centar na gradot. U{te eden primer na disharmonija i muzi ka, opkru`en so totalen ki~. Bukinistite, preseleni prenatru panost: do spomen ku}ata na Majka Tereza (izve- na plo{tad se dobar signal, me|utoa ostanuvame zavis- dena vo {a ren postmodernisti~ki manir) se izdignuva nici od mobilnite i od droga: mo`eme da gledame on- nezavr {e nata crkva Sv. Konstantin i Elena (vo klasi~en lajn umirawe, a sega-prinudeni i on-lajn obrazovanie, vizan tiski stil). koe i onaka e na dnoto. Treba da posvetime pogolemo vnimanie na sebeizgra- Fasadata na Stokovna e polna so reklami na an- duvawe. Tr~ame po Zapadot, a nikako da go dostigneme. Podobro edna visoka zgrada otkolku deset mali o periodov koga generalnata okupacija na site nas pogolema razdale~enost pome|u gradbite. Ve zdravjeto i borbata so Kovid-19 virusot, prob- Na takov na~i, odnosno, so vcrtuvawe na lemi so izrabotka na novi DUP-ovi vo Skopje (nov DUP povisoki zgradi. vo koi }e se zadovolat za Rasadnik K.Voda, DUP vo \.Petrov) mo`ebi se vo potrebite na privatnite sopstvenici na vtor plan po aktuelnost, no sepak e ne{to {to zasega zemji{teto za kompenzacii vo stanovi i de- golem broj na na{i sogra|ani. So ova pra{awe poded- loven prostor, }e nema potreba da ima stot- nakvo se zasegnati i gra|anite na Skopje i od ovie ici zgradi koi ve~no }e go odzemat prostorot. naselbi koi baraat pohumani uslovi za `ivot, pove}e ]e ima pomalku zgradi, no }e se otvorat zelenilo, parking mesta bez haos. No, toa e vo spro- pogolemi povr{ini za zelenilo, parkovi, tivnost so `elbite na sopstvenicite na grade`noto prostori za rekreacija na gra|anite. Mislam Sa{o zemji{te koi sekako si imaat svoi prava i baraat deka vo sega{ni uslovi toa e edinstven kom- NA^OVSKI zgolemuvawe na vrednosta na sopstveniot imot preku promis me|u interesite na sopstveicite na predviduvawe vo DUP-ovite na stotici zgradi i {to zemji{teto i potrebite na drugite gra|ani po parkovi i sega stana sporno. zeleni povr{ini. Ne mo`e da se o~ekuva op{tinata da gi Mo`ebi na prv pogled mo`nosta da se najde kompro- otkupi tie privatni parceli. Za toa bi trebale milioni misno izgleda nevozmo`na. No, sepak, mo`e da se prona- evra kako nadomest, a op{tinite bi zagubile milioni jde modalitet koj }e bide na zadovolstvo i na dvete kako nadomest za komunalii {to go koristat za gradba na strani. A re{enieto e mnogu ednostavno: stru~wacite za novi ulici i druga infrastuktura. `ivotna sredina }e vlezat vo proces na urbanizacija na Pra{aweto vodi i kon na~inot na finansiraweto na neizgradenite zemji{te vo Skopje, so to~no definirani op{tinite, no toa e ve}e druga tema. Sega imame problem parametri so koi }e se predvidat povisoki gradbi, no so so DUP-ovite i potrebite na sopstvenicite i na osta- stesneta osnova za gradba, podzemno parkirawe i natite gra|ani i treba da se najde kompromis.

26 noemvri 2020 18 IMAME KVORUM Roditelite si gi pre`alile za nekolku godini, a po Tito sä u{te `alat d eden Dragan, koj ~etiri (4) pati we. A toa e najte{koto! imaat 20 godini, sega Obil vo Ku}ata na cve}eto - na gro- Kolku {to ima lu|e „i `ivi i treba da im bide uba- bot na JOSIP BROZ TITO: Site vie mrtvi”, kako {to vele{e Petre M. An- vo. Ova se godini na profesori, kolumnisti i t.n. prepoz- dreevski, tolku ima i vistini! Od si- nivnoto detstvo, na natlivi vo op{estvoto, pra{ajte gi te mo`ni vistini bi izdvoil edna ni v nata mladost i `a- tie na vozrast od 25 - 30 godini, ro- „kategorizirana” vistina: lu|e koi lam {to denes ne se deni vo nezavisna Makedonija kolku `a lat po Josip Broz - Tito. So Jugo- vo istoto dru{tvo so Dragan im zna~i Tito? Kolku od taa genera - slavija Tito vladee{e 35 godini, a svojte vrsnici vo KOL^AKOVSKI cija sklu~ile brak, imaat deca... Kol- po~ina pred 40 godini. Nego, i po 40 [ve dska, Portugalija, kumina mislat da ostanat i natamu godini u{te go `alat, a verojatno po- Danska... Imavme vreme, 30 godini vo Titova Makedonija? Goce za ne s le nekolku godini gi pre`alile sop- imavme vreme toa da im go ovozmo `i - cel mesec go pre`alivme, ama Tito stvenite roditeli. Toa e nivno pravo me. Ne popre~uvale... Da, ne popre ~u- (...i Jovanka) ne gi davame?! i nivna rabota... Si `iveat i neka si vaa? I natamu }e ne popre~uvaat, nie Druga prikazna e NATO i drugi in- `iveat vo minatoto so svoite ubavi ne smeeme niv - na{ata mladost, da te resi? Za tamu i so komunisti~ki se}avawa za nivnoto ubavo minato. gi popre~uvame... grb mo`e (vo Evropa Makedonija i Be- Edinstveno e lo{o i toa mnogu lo{o, Za tie {to etikiraat, za tie {to lorusija se edinstveni grb od toa ako istoto im go nametnuvaat i na nikoga{ vo `ivotot ne napi{ale vreme). @alam, stari drtala (...i dr- sopstvenite deca... obi~no pismo, a i nemale komu, za na- t li), poradi va{ata „`al za mladost” Decata i vo sopstvenoto detstvo {a ta crvena linija pred edna dece - i sistem na vrednosti zadr`a ni od treba da imaat sopstven svetogled nija se izjasniv: „za univerzalnoto ednopartiskiot socijalizam, nema so pogledi i razmisli za sopstve- pravo na na{eto samoopredeluvawe, {ansi za Evropskata Unija i ne po- nata idnina! Toa e nivna idnina, a ne od nas samite imenuvanata kultura radi isto~eniot sosed, tuku poradi moja ili na nivnite roditeli. Niv- (etnos, jazik). Kultura kakva {to sme na{iot ne - evropski vrednosen sis- no to vospituvawe nikako ne mo`e da gradele i edinstveno vo idnina mo- tem?! Edinstvena nade` za Make- odi nanazad?! Na svoi 20 godini `e da gradime. Za Makedonci koi gov- donija e niz pregovorite so EU. Toa (1978) bev bezgri`en student i mi be- orat makedonski jazik; bez toa se gubi treba da bide na{ata renesansa; {e mnogu ubavo, i Tito be{e `iv, i ne i smislata, osnovata za postoewe na prevrednuvawe na site vrednosti i mi be{e tolku ubavo, zatoa {to Tito ovaa dr`ava, od nadvor ne mo`e da naj va`noto vo taa na{a „renesansa”, be{e `iv, tuku zatoa {to imav 20 go- se zagrozi. No nie samite mo`e da go promena vo na~inot na razmisluva - dini. Decata i mladite {to sega zagrozime...

026137030 078 355 377

26 noemvri 2020 DIREKTNO SO... 19

TODOR ^EPREGANOV Postojat mehanizmi so koi EU mo`e da reagira i da ja prinudi Bugarija da otstapi od barawata o istori~arot Todor Чepreganov polni. Se poka`a deka so vaka vode- Szboruvame za posledicite od bu- nata makedonska politika i diploma- gar skoto veto kon Makedonija, za make - tija ne se odi vo Evropa. Vo pre go- donskata istorija, {to ponatamu... vorite namesto servilnost i vitkawe na ki~ma treba samopo~it i dostoin- l Kakva poraka ni isprati Bugar- stvo. Ne barame so`aluvawe tuku vza- ija so vetoto za po~etok na pregov- emno po~ituvawe i respektirawe na orite so EU? razli~nostite. Formiravme istorisko - Porakata e mnogu jasna: dodeka ne obrazovna komisija koja treba da otvo - makedonskata strana ostane na stavot gi ispolnite na{ite barawa za va{e ri pat za zaedni~ko ~estvuvawe i za za nepregovarawe za identitetskite totalno obezli~uvawe i davawe na zaedni~ka istorija. Komisijata se belezi mislam deka bugarskata strana ne koja pismena cvrsta garancija deka stava vo slu`ba na politikata i od }e bide osamena i nesfatena od ~len - toa }e go realizirate nema po~etok na nea kako da se o~ekuva argumeti za kite na EU, i }e bide taa koja {to }e pregovori. Ni malku prijatelski ni opravduvawe na politi~kite barawa. bide osudena i prinudena da go smeni malku dobrososedski. Dobivme veto Pra {uvate kako politi~kata elita i svojot stav. Makedonskata diplomatija koe sigurno ne pogodi site. Kako {to e pomaga na Bugarija vo raznebituva we- treba da stane po proaktivna vo odnos neuspeh za makedonskata politika di- to na makedonskiot identitet. na baraweto na prijateli koi bi ja plomatija taka e i za makedonskite Pa eve na primer premierot Zaev poddr`ale vo nejzinite te`nenija da gra |ani. Povredeni i so gor~ina mora i pretsedatelot Pendarovski zboru- stane del od EU. Vo odnos na R. Make- da go goltneme i ova ap~e kako i mnogu vaat za nekakva „zaedni~ka istorija, donija, na nejziniot pat kon EU, poga- do sega. Ni{to od dogovorot za prija- zaedni~ko minato” so Bugarija. Ova zeni se site evropski standardi na telstvo i dobrososedstvo. O~ebijno tvr dewe na{ite politi~arite (koi ne koi po~iva Unijata. Nezamislivo e da makedonskiot premier Zaev, razli~no se istori~ari) prodol`uvaat da go se otka`ete od identitetski belezi za go poima terminot bratski so bugars - poddr`uvat i pokraj pisanijata na na- da vlezete vo bilo koja organizacija. kiot premier Borisov. Vo politikata u~ nite rabotnici, bazirani na pove - Ako toa ap~e go goltnavme so promena nema bratstvo ima samo interes, i }edeceniski istra`uvawa, kako i na imeto za vlez vo NATO izgleda deka samo interes. Bugarskite politi~ari re akciite na makedonskata javnost, ova sega {to go bara R. Bugarija }e bi- toa odamna go sfatile. Vo istorijata de ka edinstvena zaedni~ka istorija so de premnogu i sigurno deka onie koi }e sklu~uvale mnogu bratski dogovori i Bugarija e vremeto koga sme bile pod go napravat toa mo`e da bidat osudeni dogovori za ve~no prijatelstvo i site nejzina okupacija, koga gi koristele vo- za velepredavstvo. gi pogazile. A znaete zo{to?! Za Make- jnite da navlezat vo Makedonija i da donija. Ne mo`ele nikoga{ da odoleat vospostat svoja okupaciska vlast. Toa l Dali EU treba{e da reagira po- na toj predizvik da ja imaat. I sekoga{ ne e zaedni~ka istorija, toa ja poka`u - direktno, zasegnati se ele mantarni gubele. I denes povtorno doa|aat „po va razli~nosta, tie, Bugarija, na stra- civilizaciski vrednos ti? svoeto” {to nekoj im go vetil i potpi - na ta na naci - fa{izmot, a nie na - Na sekoj eden koj {to dobro ja poz- {al (vo nekoja eufori~na sostojba), a stra nata na antifa{isti~kata koali- nava istorijata sosema mu e jasno deka sega najden vo nebrano po ogromniog cija. Mislam deka Bugarija samata vo ovoj slu~aj nema ni{to slu~ajno. broj reakcii vo makedonskata javnost nikoga{ nema da popu{ti vo svoite Solidarnosta me|u ~lenkite izgleda ne mo`e da go ispora~a. Zatoa {to se nameri, bidej}i i samata e svesna deka nikoj ne saka da ja naru{i i zatoa naj- raboti za raboti za koi ne se disku- ova e poslednata {ansa da go ostvari dobro re{enie e ~lenkata kandidat da tira identitet, istorija, jazik i kul- nei`iveaniot son deka Makedonci te se „ucenuva” do iznemo{tenost dodeka tura. I sega povtorno od po~etok. se Bugari i deka se do 1944 godina sme ne go prifati ona {to od nea go bara De mek, na{iot premier veli, toa ne go imale zaedni~ka istorija, a potoa nas- zemjata ~lenka. Po sekoja cena za niv misli „mojot brat” Borisov. Ne go mis- tanalo deleweto. Frazata deka tie go edinstveno e va`no da se za~uva edin- li, no go pravi. Toj gi brani nacional- po~ituvaat pravoto na sa moopre delu - stvoto. A za `al R. Makedonija e mala nite interesi na Bugarija. A {to va we e ~ista farsa, bidej }i toa pravo dr`ava, ne igra nekoja golema uloga vo bra ni na{ata politi~ka elita? go odreduvaat tie ka `uvaj}i deka sme me|unarodnata politika, a i niz is- kreirani vo 1944 go dina od Tito. torijata R. Bugarija bila sojuznik so l Neodamna ni rekovte deka na- mnogu od niv vo vojnite. Toa, sigurno ne {ite politi~ki eliti im pomagaat l [to Makedonija treba da pra- se zaborava. Mol~eweto na EU e samo na Bugarija vo nejzinite planovi... vi, vo koj pravec da delu va? znak deka tie gi poddr `u va at barawata - Da pregovara{ za sopstvenoto - Ona {to posebno bi trebalo da se na R. Bugarija kako {to gi poddr`uvaa raznebituvawe i toa da go pretstavu - pozdravi (ako e iskreno i ako se ostane barawata na R. Grcija, samo za mir vo va{ kako vrv na uspe{na politika i dosledno na toa) e stavot na ma ke- ku}ata. A sigurno deka postojat meha- diplomatija navistina e nadvor od pa- donskata strana deka nema pre govori i nizmi so koi ~lenkite na EU mo`at da met, a u{te pove}e {to si prifatil da dogovori za identitetot, jazikot, is- reagiraat i da ja prinudat R. Bugarija ispolni{ ne{to {to ne mo`e da se is- torijata i kulturata. Ako navistina da otstapi od svoite barawa.

26 noemvri 2020 20 TALENTI

MATEJ POPOVSKI Ne e dovolno samo mnogu da se ve`ba, pova`en e kvalitetot na ve`baweto Koga sakate ne{to, posvetete mu se so celoto srce i vnesete mnogu trud i qubov. Zadovolstvoto e golemo, a nagradite }e dojdat sami po sebe, veli pijanistot Matej tkako pametam, ni veli 13-go- Odi{niot Matej Popovski, muzi- kata bila prisutna vo na{iot dom. Od mal ja slu{al majka mu kako svi- ri na pijano, a niz igra se obiduval da sviri na nego. Kako {to pominu- valo vremeto, negovata `elba da go nau~i ovoj instrument se zgolemu- vala. - Letoto, 2014 godina, majka mi mi predlo`i da se zapi{am vo muzi~ko - to u~ili{te DMBUC „Ilija Niko lov - s ki - Luj” i jas so radost prifativ. I taka po~na mojata prikazna vrzana za svirewe pijano, ni veli Matej, sega u~enik vo 8-mo oddelenie vo OOU „Dimitar Miladinov” Skopje. ternacionalen natprevar vo Smed- na s tapi. Potoa obrazovanieto go Zad nego se ve}e polni {est godi- erevo, Srbija, prva i vtora nagrada prodol`il kaj profesorkata Svet- ni u~ewe, ve`bawe, nastapi na do- na Me|unaroden natprevar - Poli- la na Dimitrievska. ma{ ni i me|unarodni natprevari po himnija (2018 i 2017 godina), prva - Na{ata odli~na komunikacija e pijano. Vo negoviot dom ve}e ima za- nagrada na dr`avniot natprevar zna~ajna vo sovladuvaweto na de- vidna riznica na priznanija. Tuka e „Har monija -MB”, uspe{ni u~estva na lata. Nekako magi~no, izborot {to pr vata nagrada od godine{niot In- EPTA, so diploma za najuspe{na iz- taa go pravi za kompoziciite koi ved ba vo 2018 godina. Omileni pi- tre ba da nau~am e kompletno po moj janisti mu se Katja Buniati{vili i vkus. Toa pridonesuva za moe li~no Uspeva da bide i svoj Danil Trifonov, no so voodu{evu- u`ivawe i vnesuvawe vo istite, ve- vawe go slu{a i Dino Imeri vo `i- li ovoj muzi~ki talent. - Matej e isklu~itelen u~enik, kaj vo, a me|u kompozitorite predimstvo Minatata u~ebna godina, poradi kogo `elbata za znaewe i napredu- mu dava na Frederik [open. svetskata pandemija se pojavija novi vawe e golema. Kako li~nost e mnogu I za nego ne postoi dilema koga e predizvici. Nastavata ja premesti - interesen, zatoa {to sekoga{ e za in- vo pra{awe {to e pova`no: talentot le da bide onlajn i lesno i brzo se te resiran, raspolo`en za predizvi - ili ve`baweto. No, ni veli, deka e adaptirale. So profesorkata Svet- ci, lesno prifa}a novi informacii, va` no i kako se ve`ba. lana uspeale da podgotvat kompozi - no uspeva da bide i svoj. Programata - Spored mene, kolku i da e golem cii za “Denot na pijanoto” koe se vnimatelno ja birame i se dogo- talentot, bez mnogu trud i rabota bi odr`a onlajn, kako i za onlajn nat- varame, postoi vzaemno po~ituvawe i bil neiskoristen. Smetam deka e po- prevarot vo Smederevo. prija telstvo, {to e neophodno vo in- va `en kvalitetot na ve`baweto, ot- - Novi iskustva sekako e interes - dividualnata nastava. Ovaa godina kolku vremeto pominato na pijanoto. no da se imaat. Se razbira, se na- ve}e vo tek se pripre mite za petoto ju- Normalno, pred natprevari toa mi e devam deka slednata godina onlajn bilejno izdanie na “Den na pijanoto – glavniot fokus vo denot, potencira izvedbite }e gi zamenime so `ivi Skopje”, kade }e nasta pi i Matej. Se- Ma tej. nastapi vo koi vistinski u`ivam. A kako natprevarite ni se predizvik, no Matej smeta i toa deka vo razvo- mojot sovet do mladite talenti e naj va` no e da se ne guva qubovta kon jot na talentot e posebno va`na i sleden: koga sakate ne{to, posvetete muzikata i ubaviot ton, koi se inspi - poddr{kata na profesorite. Pija- mu se so celoto srce i vnesete mnogu ra cija i za obajcata,ni re~e profeso- no po~nal da u~i kaj profesorkata trud i qubov. Zadovolstvoto e gole- r kata Svetlana Dimitrievs ka. Diro na Sokolovska i zaedno so nea mo, a nagradite }e dojdat sami po se- pomi nal interesni natprevari i be, pora~uva Matej.

26 noemvri 2020

RESTORAN MARINELA VELES

decenii tradicija decenii najdobra pastrmajlija 3 decenii skara po unikaten recept

Restoran Marinela ul. Kumanovska 2, Veles tel: 043 221 858 TV MANIJA 23

DIMITAR ]URK^IEV Na TV gledajte pred se emisii so pozabavna sodr`ina, muzi~ki, dokumentarni prilozi... Mislam deka Skopje za negovite `iteli se u{te ne e dovolno otkrieno i istra`eno. Negovoto istorisko minato ne e edin- stvenata tema, veli ]urk~iev imitar ]urk~iev, novinar vo penz- oddaleku ne treba da se pod nejzi no Dija koj siot svoj raboten vek go pom- vlijanie, neposredno go razjadu vaat inal vo najstariot dneven vesnik mentalniot sklop na pro se~niot tv „Nova Makedonija”, eden od osno va ~ite gleda~, doveduvaj}i go neretko vo na najtira`niot nedelnik „Ekran”, stres na sostojba i haoti~nost. Tokmu kriti~ki e nastroen kon dene{ nite tv zatoa moite sogra|ani treba da go novinari, poradi nivnata neobrazo- naso~at svoeto vnimanie kon emisii vanost i otsustvoto na eti ka… so polesna i pozabavna sodr`ina, dokumentarni ili muzi~ki prilozi l [to im prepora~uvate na sko- ili edukativni programi od koi }e - Kako roden skopjanec mislam de- pjani da gledaat na TV? ima {to da nau~at i istovremeno }e ka makedonskata prestolnina e gore- - Vo ova vreme-nevreme, optova re - im go ottrgnat vnimanieto od sekojd- dolu dovolno zastapena na skopskite no so politika i politikanstvo, par- nevnite problemi. tv kanali. Me|utoa, mislam deka tizacija na mesta i subjekti koi ni Skopje za negovite `iteli se u{te ne l [to smetate deka gra|anite e dovolno otkrieno i istra `e no. Ne- bi trebalo da go izbegnuvaat i da govoto istorisko minato ne e edin- Emisija „Poskapo-poevtino“ go smenat kanalot? stvenata tema. Postojat i niza drugi l [to bi napravile kako emisija - Dragi moi sogra|ani, odbegnuvaj - – socijalni, kulturolo{ki, ekonom- za da bide zadovolitelna i vredna te gi utrinskite i dnevnite kontaktni ski, ekolo{ki i drugi. Zo{to Rims ki- za gleda~ite? emisii. Zatoa {to vo niv se ja vuvaat ot vo dovod e ostaven neza { titen i - Чesto naiduvame na drasti~ni pri- prete`no lica so potprose ~en in- prepu{ ten na zabot na vre meto iako meri na razlika vo cenite na odredeni telektualen i duhoven kapaci tet, pretstavuva arheoo{ki lo kali tet so proizvodi. ]e kupite predmet {to vi optovareni so negativna ene rgija i neprocenliva vrednost? Zagadeniot tre ba za va{eto doma}instvo. Za nego kritizerstvo kon se i se{to, no, is- vozduh pak vo Skop je e posebna prikaz - }e platite 500 denari. Podocna }e se tovremeno, i de`urni javuva~i od na. Divite deponii pretstavuvaat vra tite doma i slu~ajno od sosedot }e par tiskite {tabovi so zada~a da iz- golem ekolo{ki problem za{to pre- razberete deka za istiot predmet pla- vr{at vlijanie vrz javnoto mislewe dizvikuvaat trojno zagaduvawe – na til 200 denari! Bi bilo dobro i koris- i prisoberat po nekoj politi~ ki po- vodata, po~vata i vozduhot. Vege ta - no za gleda~ite da bidat informirani en za svojata partija. Zatoa {to `iv- cijata niz gradot isto taka e stara, no za drasti~nite razliki vo cenata. Bi otot ne po~nuva i ne zavr{uva so se u{te aktuelna tema. Urbanis ti~- napravil emisija so naslov „Poskapo- partiite i partizacijata. Da mo`at kata mafija i nejziniot ogromen poevtino” i vo nea bi poso~il deka pro- tie bi se piknale i vo va{ite do- apetit za profit ja `rtvuva{e grad- izvodot vo odredena prodavnica ~ini ma{ ni fri`ideri! skata vegetacija. ]e ima li spas za volku, a vo druga tolku. Korisno za smi- skopskata metropola? Dosega za ovie ru vawe na suetata na gleda~ot, a pred l Dali Skopje e dovolno zasta- temi se napra veni bezbroj anketi me|u se za negoviot xeb! pe no kako tema na makedonskite gra|anite. A go pra{al li nekoj Skopje televizii? {to misli za niv? TELE – SKOP Uredni~iwa specijalisti za la`ni vesti, ama i za borba protiv niv mnogu pati taka ni najavija. Sme{ - vi te novinar~iwa koga baraat nekoj ni se samo TV novinarite i ured - no vinar popatriot da bide kaznet ni cite {to dozvoluvaat bez da oti ja veli{el Makedonija {to ne pr o verat da lupaat neto~ni vesti bilo evropski. A najsme{ni mi se toa udarni na ekranot. onie uredni~iwa koi se butaat da Ma znam jas deka na niv im e po - bidat u rakovodstvata na novinar s- va` no politi~kite im {efovi da ki zdru`enija i potoa da dr`at le k - se mangupi barem eden den po cii za la`ni vesti, a ba{ u nivnite koro site makedonskite televi - la`nata vest, ama ne znam do koga mediumi srpskiot partijarh po~ina Szii imaat ta`ni vesti. Duri i si mislat deka nie gleda~ite }e gi eden den pred navistina da po~ine koga ni go najavuvaa dobieniot da - gledame i }e dozvolime da ne pra- i nikomu ni{to. Pak tie dr`at lek - tum za pregovori so EU, toa be{e vat mutavi. cii. Ama jas ne gi gledam ve}e pa ta` no, pribidej}i ne be{e to~no. A U{te posme{ni mi se ba{ tak - {o sa kaat neka pravat.

26 noemvri 2020 24 GRADSKI INFORMATOR

MLAD OTVOREN TEATAR 29 noemvri 21.00 ~. (digitalna TEATAR ZA DECA I MLADINCI izvedba) Mladinski kulturen centar: Iluzii – Vonderlend teatar (MKD) 28 noemvri 19.00 ~. 26 noemvri 19.30 ~. (festivalski 30 noemvri 19.00 ~.(festivalski strim vo `ivo) strim vo `ivo) Screenserver –Lokomotiva , Skopje Idninata e privatna – Presvrt, 27 noemvri 20.00 ~. (festivalski Skopje strim vo `ivo) 1 dekemvri 21.00 ~ (strim vo `ivo) Ajhman vo Erusalim – ZKM, Zagreb Sproti ne{tata – Slovensko 27 noemvri 18.00 ~ (onlajn) mladinsko gledali{~e 2 dekemvri 19.30 ~. (strim vo `ivo)

Giga mega bajka

SINEPLEKS 26 noemvri Maliot Xo, fantastika Ulogi: Emili Be~am, Ben Vi{en Polkovnikot ptica – NU Gosto- varski teatar 28 nomevri vo 18.00 ~. (so publika) Ko`urec – Artopija, Skopje Heroi 4.33, Teatar J.H Xinot – 3 dekemvri 18.00 i 20.00 ~. (so pub- Veles lika) 29 noemvri 19.30 ~. (festivalski strim vo `ivo)

Tri sestri i Nata{a P. – Art Loneli planet – Ateqe 212, Bel- media i NOB grad POVA@NI TELEFONI VO SKOPJE

Protivpo`arna brigada 193 JSP-Skopje 3174 264 Aerodrom TAV 3148 333 Brza Pomo{ 194 Nacionalna besplatna SOS linija Me|ugradska avtobuska stanica Policija 192 za `eni `rtvi na semejno nasilstvo - - Skopje 2466 313 Klini~ki centar 3147 147 070 141 700; 141 700 Mati~na slu`ba 3223 787 Gradska op{ta bolnica 3087 400 AMSM-Telefon za sostojba na Hram „Sv. Kliment” 3237 218 pati{ta i informacii 15555 Vodovod i kanalizacija Pazaren inspektorat 3220 547 - Prijavi defekt-Skopje 0800 22555 AMSM-Telefon za pomo{ na pat i Celosen telefonski EVN Makedonija-prijava na {lepuvawe 196 imenik na Republika Makedonija 1188 defekti 0890 88888 @elezni~ka stanica-Skopje 3164 255 MNT biletarnica 02 3230 304

26 noemvri 2020

26 PISMA

Da se raboti za privatni stanbeni i de- koj e odamna prisuten, iako vo  lovni prostori koi ne mo`at tuka su{tina za toa bi trebalo da pri- iskoristat taka da se odzemat od nekogo i da se doneseme i samite nie. dadat vo vladenie na nekoj drug. Sop- Mo`ebi bi trebalo da gi imple- neiskoristenite stvenosta treba da se po~ituva i mentirame re{enijata na drugite taa e neprikosnovena. No, ima sega dr`avi koi se spravuvaat so zagadu- objekti postoi i potreba na dr`avata i na vaweto, no toa da se napravi so Krizata so nedostigot na gradovite za prostorii. Toa zna~i prisposobuvawe kon na{ite uslovi bolni~kite kreveti za bolnite od deka bi trebalo da se inicira na nivo i na~in na `ivot. Edno od tie korona virusot me pottikna na edno na gradovite da se vidi {to se mo`e re{enija e ogromnata kula vo razmisluvawe - za toa kolku, da se napravi so vakvi objekti. Da se Peking koja dejstuva kako nad- vsu{nost, po gradot Skopje (no i vo po~ne od toa da se najdat sop- vore{en pro~istuva~. Ima mnogu drugi gradovi) imame prazni objekti. stvenicite, pa da se vidi dali mo`e drugi re{enija ova e samo edno od Odnosno, stanbeni i drugi objekti so niv da se sklu~i nekakov dogovor za niv koe go privle~e moeto vni- koi bi mo`ele da poslu`at za nekoja podobro koristewe na tie objekti manie. namena. Takvi po Skopje ima pove}e, za razni nameni. Veruvam deka tie bi Vreme e da se rzbudi svesta kaj pomali ili pogolemi. Stojat prazni se soglasile so toa bidej}i podobro e celokupnoto op{testvo, za ovoj so godini, celi ku}i, palati, koi kakvo i da e koristewe otkolku ob- globalen problem. Da mu pomogneme samo {to propa|aat po zabot na jektite da propa|aat. na Skopje, odnosno da si pomogneme vremeto. Pri~inite se, sigurno, Todor C. samite sebesi. razni. Nekade sopstvenicite se oti- Petar deni vo stranstvo, umreni i nemale ]e se spravime li naslednici, nekade firmite propad- Po~ituvani ~itateli, nale pa se iskomplicirala ste~ajna ovaa zima so rubrikata „Pisma“ e nameneta postapka... Rezultat na seto toa e za va{i reakcii i mislewa {to nekoga{ ubavi i vredni objekti zagaduvaweto vo sega stojat prazni i neiskoristeni. po razni temi {to ve A na op{testvoto sega mu treba glavniot grad zasegaat. Obra}awata mo`e prostor. Sega za bolnite, no sekoga{ da gi ispra}ate na na{ite i za nekoi drugi nameni. Kolku samo Sekoja godina so nastapuvaweto adresi: ul. Metodija [atorov ima zdru`enija na gra|ani koi na niskite temperaturi svedoci [arlo 30, Skopje; i na baraat prostor za svoi ~lenovi koi sme na visok stepen na zagadenost i [email protected] sakaat da se dru`at vo nekoi magla na skopskite ulici. Site Dopisite }e se objavuvaat klubovi, da se organiziraat kursevi, veruvavme deka kone~no }e dojde den vo izdanijata na vesnikot vo da ima prostor za razonoda za deca so koga nekoj vo Skopje }e prevzeme zavisnost od prostorot. posebni potrebi. To~no e deka se merki za re{avawe na ovoj proble МЕДИЦИНСКИ ПЕДИКИР l Проблематични нокти и стапала l Враснати нокти l Габични инфекции l Жуљеви Ул. Методија Шаторов Шарло 23/3 Аеродром 28 ZABAVA

SUDOKU HUMOR – Zo{to? – pra{uvaat ma~orot i petelot. Vo dvorot na edna sel- – Pa v~era ja slu{nav ska ku}a sedat petelot, gazdaricata kako mu ma~orot i ku~eto. Pe- veli na gazdata: „Ako i telot veli: slednava nedela ne – Dosta mi e od s*. Utre donese{ plata, }e mu go ve budam za posleden lapame na [arko”. E pa pat i si go fa}am patot. jas si velam da po~ekam. Koko{ki pove}e nema, hrana nema… nema *** zo{to da sedam pove}e Cvetko zabegal vo nekoe jas ovde. selo i pra{uva nekoja Ma~orot: babi~ka: – Izvinete, – I mene mi e dosta od ima li vo selovo nekoja se. Gazdite ja prodadoa turisti~ka atrakcija? – kravata, ni mleko ima Ima{e sinko, ama se ni sirewe. Ni za mene oma`i lani. nema `ivot pove}e ovde. I jas utre si go fa}am *** patot. Vleguva Trpana kaj di- Ku~eto gi gleda i rektorot: – Direktore, srame`livo veli: }e sakate da mi pozaj- – Jas }e ostanam u{te mite 100 evra }e vi gi edna nedela… vratam koga }e mo`ete!

26 noemvri 2020 Нема јазик што нема да го научите со нас!!!

БЦ Палома Бјанка НОВО 2 спрат 078/313-398 Кератински третман за исправување на коса 1900 денари Трајност до 6 месеци Контакт 077/775-949 Beauty wellness Во населба Аеродром веднаш до „Ред Кафе“ 30 ZDRAVJE

MAKEDONSKI ZELEN^UK ZA MERAK Zelkata e superprodukt, koj ne treba da se izbegnuva, oti i hrani i lekuva Go nama lu va rizi kot od rak, go zabr zu va zaz dravu va we to na ~iro vi te, go podob ru va vare we to na hrana ta, a dobar sojuznik e i na dietata

ako dojde esenta, taka od trpezi - Kte go snema domatot, krastavi ci - te i piperkite. No zelen~uk treba da se prodol`i da se jade, pa ni preos ta nu va kako dobar izbor - zel- kata. Taa e najsoodvetna oso beno vo zim skite mese ci. Ja ima i sve`a i stavena vo buriwa po dobriot ba- bin recept. Polna e so razni potre - bni hranlivi materii i prepolna e so vita minot C. Zelka ta se smeta za super pro - dukt koj poma ga pri gube we na te`i - na ta i otstra nu va we na toksi ni te od telo to. Efektite vrz zdravje to se brojni. Go nama lu va ri zikot od rak, go zabr zu va zazdra vu va weto na ~iro vite i go podob ru va va re weto na hra na ta. So jadewe zelka go na- malu vate ri zikot od srce vi zabo lu- va wa i mozo ~en udar. Do bar so juznik mi, kali um 270 mg, vita min C 50 mg i rol. Vo te kot na xva kawe to i se~e - e na die tite za slabe e we. Oblo gi te vi ta min E 0,2 mg. Pokraj toa, zelka ta weto zelka se oslo bo duva at isoti o - od zelka se prva po mo{ za izgo re ni- e bo ga ta so vred ni sulfur ni so e di- cija na ti i indo li, mate rii za koi ci, egze ma i akni, mozol ~i wa i osip, ne ni ja i isto ta ka e boga ta so an ti- isto ta ka e doka `a no de ka dejstvu va - oto ci i sm r zna tici, hemo ro idi, re- kancer-vrs kata sinig rin, koja ima at preven tiv no pro tiv ra kot. Zatoa v ma, i{ijas... uni katni svoj stva pro tiv ra kot na e va` no da se znae deka zelka ta ne Mno gubroj ni studii poka `a le de- pros ta tata, debe lo to cre vo i mo~ni - tre ba dolgo da se gotvi. ka zelka ta ima za{tit na uloga kako i ot meur. Mno gu studii poka `u va at deka lu- drugi te ras te nija od nej zino to se mej- Vita minot C i sodr `i na ta na |eto {to ~es to ja dat zelka ret ko raz- stvo bidej }i e dobar izvor na vita mi- sul fur vo zelka ta gi otstra nu va at viva at rak na `e ludni kot, debe loto ni, mine ra li, vlakna, an ti oksi dan si ot ro vite (slobod ni te ra dika li i cre vo, be lite drobo vi i ko`a ta. Lu - i drugi koris ni mate rii. Sto grama mo~na ta kise lina), koi se glavni te |eto {to imaat viso ko nivo an tiok - sirova zelka sodr `at sa mo 26 kalo - pri~i ni za ko`ni boles ti i revma - sidan si dobi e ni od ishra na ta ret ko rii, gole ma koli ~i na vi ta min E, be- tizam. Zelka ta ja spre ~u va i apsor - stra daat od srce vi boles ti, mozo ~en ta-karo tin 380 mikrog ra mi, kalci um pcija ta na mas tite po jade we i so udar i kata rakt. Zelka ta isto ta ka e 52 mg, folna kise lina 75 mikrog ra - toa go na malu va ni vo to na ho leste - prija tel na stoma kot. Sve` sok od zelka e tradi ci o nalen lek za ~ir, a koris na e i sve `a ta zelka. Kise lata Redok vitamin zelka sodr `i mikro or ga nizmi koris - ni za crevna ta flora i taa e star vo ki se la ta zel ka na ro den lek za creva ta i za vare we- Sa mo vo kise lata zelka prisu - to na hra na ta, a poma ga i vo borba ta ten e i vita min U, blagot vo ren protiv skorbu tot. Isto taka poma ga kaj ~irot na `e ludni kot. Boga ta - pri anemi ja, ne so nica, depre sija i ta so dr`i na na vlakna, koja ja an ksioz nost, a got ve na ta zelka e od- ima pove }e vo kise lata ot kolku li~en na ~in za prolet na de tok sika - vo sve `a ta, poma ga vo ots tra nu - cija i eden od najdob ri te leko vi za va we na otro vite od telo to. Za - nap na tost, an ksioz nost, slabost i toa, pokraj kise lata zelka, koja e lo {a kon cen tra cija. Чa{a sve `o is- dobra da se ja de kako sala ta, se ce dena zelka dnevno gi podob ru va prepo ra ~uva da se pie i voda ta op{to to zdravje i vital nos ta, gi na- (ras o lot), koja na rodna ta medi - malu va i elimi ni ra pro ble mi te so cina ot se koga{ ja ce ne la. cre va ta, no i prob le- mite so respi - ra tor ni ot i urinar ni ot trakt.

26 noemvri 2020 MALI OGLASI 31

Се продава во Дојран еднособен стан Се продава машка ловџиска јакна, НЕДВИЖНОСТИ 46 м2 на први кат . Цена повлна.078 В54, Скопје, тел. 070394487 257 174 Се продава стан од 74м², во Центар. Продавам Корејски апарат "Ceragem" Цена по договор. Тел. 075 216 641 Се продава канцелариски простор 48 за акупресурна терапија на р'бетниот м2 во ДТЦ Палата Кузман на втори столб, мускулни болки и болки во Се издава наместена соба со купа- кат. Цена поволна 078 257 174 грбот. Малку користен, цена: 600 тило и тераса со посебен влез во на- евра.Тел. 078 / 389 559 селба Црниче. Тел: 075 450 002 Продавам стан од 45м2 и гаража од Се издава еднособен наместен стан 13м2 во Нова Колонија во близина на Продавам комбинирана Италијанска во Аеродром со парно-во близина на полициското школо. Цена 24500 евра. Плинска греалка со калолифер (1000 железничка станица. Тел: 075 408 980 Тел. 075398977 W / 2000 W ) - " DE LONGHI ", кори- Издавам стан во Ново Лисиче, спроти стена само една сезона. Цена: 3500 Се продава двоспратна куќа во на- ден. тел. 078 / 389 559 селба К.Вода-Скопје 88м2 со дворно т.ц Лиса, 42м2, наместен, цена 130 место 190м2, плац 254м2. Цена по до- евра. Тел.077 702 911 Чистам канцеларии, ординации, вле- говор.Тел 070 901-846 зови и др.078425165 Издавам стан, 80м2, празен, ис- Барам да чувам дете од Н. Лисиче и клучиво за деловен простор, на ул, РАЗНО Аеродром телефон: 076502510 Мајка Тереза-Државна болница. Има Барам простори, канцеларии за чи- 10 паркинг места. Цена по договор. Купувам врата од туш-кабина со ди- стење од 7 до 10 часот наутро теле- Се продава 57м2 локал на мезанин, мензии 36 ширина и 178 должина. Тел. фон: 077923766 070 233-603 во строг центар во Скопје. Спроти Хаусмајстор во вашиот дом хотел Бристол. Контакт тел. 071843057 Се продава телевизор и француски 076201014 лежај за спална соба. Цени по дого- Издавам евтино и поволно соби во Чистам станови. 070884785 центар во нас. Драчево. Може и од вор.Тел. 075 216 642 ден. Тел. 070/510-820 Изработка на сите видови мебел, кујни, Се продава гарнитура за седење. плакари, дет соби, комоди 071224 441 Продавам куќа во Кисела Вода на два Цена по договор.Тел. 071 630 560 ката на ул. "Борис Трајковски" со Се продаваат два регали. Цени по до- дворно место од 325м2. На главна говор. Тел. 075 216 641 улица. Цена по договор. Телефон за ВОЗИЛА контакт: 070251836 Продавам нов HP S2031a LCD мони- тор и нов EPSON матричен printer Се издава стан 40м2 со посебна Продавам „Гранде пунто“, бензинец, 2180. Тел.за конт. 071 296 007 после 2008 година,1400 кубика,75 коња со спална соба, локација поликлиника Ј. 17 час. Сандански Аеродром) комплетно на- поминати 76.000 км. Тел. 070 267 148 местен 070688111 Продавам количка за магацин и зелен Продавам Опел вектра 1.7 тди, 94 го- пазар; парчиња мермер за венецијан. дина, поминати 278000 км, со ориги- Издавам трособен наместен стан на Тел: 077 507-832 подолг период, во строг Центар, 84м2, нал кука. Цена по договор. Телефон позади студентски дом Кузман, со Електричар сервисира и поправа ел. 072 312504 градско парно, лифт и паркинг. Цена уреди, инсталации, чисти бојлери Продавам Дачија Соленца со вграден 330 евра. Тел. 070 265976 078571210 еркондишн, со атестиран плин. За Издавам двособен празен стан кај Помагам кај пензионери во домаќин- 1000 денари поминува 550 км. Во од- Млечен ресторан. Телефон 071223244 ство во Аеродром и Центар после лична состојба. Цена 1450 евра. Теле- и 070916774 13часот. 078425165 фон 072 312504 MALI OGLASI vo SKOPSKO EHO Dovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst; da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst za OGLASUVAJTE oglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.) ul. Metodija [atorov [arlo 30/2, Skopje BESPLATNO [email protected]