‘М озий- истиқболимизнинг тарозисидир”.Маҳмудхўжа Беҳбудий 4.(60).2013

MOZIYDAN^ ^т- t «•.- ECHO OF HISTORY ЭХО ИСТОРИИ

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал • Научно-практический, духовно- ПРО(осветительский журнал •Scientifically practical moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi ОКТЯБРЬ - САМАРКАНД 1 Щ Р И КУНИ 2 ОКТЯБРЯ- ДЕНЬ ГОРОДА САМАРКАНДА OCTOBER - A DAY OF CITY

15

19

21

29

35

41

42

48

www.ziyouz.com kutubxonasi "Мозий - истиқболимизнинг тарозисидир’ ТаъСЧСЧилар:Узбекистан Республикаси Маданият ва спорт ишлари вазирлиги, Маҳмудхўжа Бвҳбудий Бадиий Академияси, Матбуот ва ахборот агентлиги 4.(60).201 Учредители: Министерство по делам культуры и спорта, Академия Художеств, MOZIYDAN Агенство по печати и информации Республики Узбекистан ECHO OF HISTORY Founders: Ministry of cultural and sports affairs, Academy o f arts, Agency ofpress and ч « / ЭХО ИСТОРИИ information of the Republic of SADO 1999 йилдан чол этила бошлади. Уч ойда бир марта

Мундарижа • Содержание • Contents БОШ МУҲАРРИР: И. Ботиров Илк давлатчилик муҳрлари Зафар Ҳакимов И. Ботиров Печати ранних государств ТАҲРИР ҲАИЪАТИ: I. Botirov Seals of early states 2 Дилором Алимова Н. Хушвақов, К. Абдуллаев Қўрғонча ёдгорлиги Шодмон Вохидов Н. Хушваков, К. Абдуллаев Памятник Кургонча Отабек Мусаев N. Khushvakov К. Abdullaev Kurgoncha monument 5 Шокир Пидаев Анатолий Сагдуллаев X. Султонов Бухоро - Буюк Ипак йўлидаги шаҳар Темир Ширинов X. Султонов Бухара - город на Великом Шелковом пути Акбар Ҳакимов Kh. Sultonov , a city on the Great 8 Саидбек Ҳасанов А. Яхяев Марказий Осиё меъморчилигида ЖАМОАТЧИЛИК КЕНГАШИ: миноралар Мариника Бобоназарова А. Яхяев Минареты в зодчестве Центральной Азии Маҳмуд Бобоев A. Yakhyaev Minarets in architecture 15 Исмоил Ботиров Жаннах Исмоилова X. Бердиев Нуротадаги Чилустун масжиди Равшан Мансуров X. Бердиев Мечеть Чилустун в Нуроте Наби Хушвақов Kh. Berdiev Chilustun in 19 Нозим Ҳабибуллаев Афғонистон кундалигидан ИНГЛИЗ ТИЛИ МУҲАРРИРИ: Г. Пугаченкова Раъно Холматова Г. Пугаченкова Из афганского дневника G. Pugachenkova Afganistan Diaries 21 НАШР УЧУН МАСЪУЛ: Нигера Назарова Б. Баракот, Ш. Камолиддин Ал-Қуддусдаги ал-Ўзбекиййа хонақоҳи Главный редактор: Editor in chifief: Б.Баракат, Ш. КамолиддинОбитель ал-Узбекиййа в Иерусалиме Зафар Хакимов Zafar Khakimov

B.Barakat, Sh. Kamoliddin Cloister of Uzbek sufis in Jerusalem 29 Редакционная коллегия: Editorial board: Д. Алимова D. Alimova Б. Ашуров Дарвиш Али Чангийнинг мусиқий рисоласи Ш. Вахидов Sh. Vokhidov О. Мусаев O. Musaev Б. Ашуров Трактат о музыке Дарвиша Али Чанги Ш. Пидаев SH. Pidayev В. Ashurov А. Сагдуллаев A. Sagdullaev Treatises on music by Ali Changi Darwish 35 Т. Ширинов T. Shirinov А. Хакимов A. Khakimov Н. Тургунова Наманган яллачилик анъаналари С. Хасанов S. Hasanov Н. Тургунова Наманганские традиции исполнения ялла Общественный совет: Community council: N. Turgunova traditions of yalla performance 37 М. Бобоназарова M. Bobonazarova М. Бобоев M. Boboyev И. Ботиров I. Botirov Ж. Исмоилова J. Ismoilova Ю. Ғайбуллаева Паранжи тарихидан Р. М ансуров R. Mansurov Ю. Гайбуллаева Из истории паранджи Н. Хушваков N. Hushvakov Н. Хабибуллаев I. Yusupov Yu. Gaybullaeva From the history of paranja 39

Редактор английского языка: Editor of the english Санъат фестивали Р. Халматова language: Н. Ниёзова R. Kholmatova Н. Ниёзова Фестиваль искусств 41 Ответственный за выпуск: Responsible for the editior N. Niyozova Festival of arts Н. Назарова N. Nazarova

Пичоқ рамзи ТАҲРИРКЯТ МАНЗИЛИ: Б. Халмуратов 100 129. Тошкентш., Символы ножа Б. Халмуратов Навоий кўчаси, 30. Symbols of knife В. Khalmuratov 42 Тел.:244-34-65, 244-74-19 Факс: 244-74-19 М. Аҳмедов Ўзбекистонда шаҳарсозлик санъатининг шаклланиши E-mail: [email protected] М. Ахмедов Формирование искусства градостроительства Индекс: 1047-шахсий обуначилар, в Узбекистане 1048-ташкилотлар учун. М. Akhmedov History of development of town planning art in Uzbekistan 44 ООО “SPANTA” босмахонасида чоп этилди. I. • Буюртма № 1 Журналга тавсия этилаётган мақолаларда фойдаланилган адабиётлар рўйхати илова килиниши шарт.Журналдан кўчириб босилганда манба кайд этилиши шарт. Маколалар тақриз қилинмайди, қайтарилмайди ва ёзма жавоб «Қатағон чурсшлари берилмайди. В представляемых статьях указание списка использованной литературы обязательно. При перепечатке ссылка ypwmNimfr I на журнал обязательна. Рукописи не рецензируются и не возвращаются, письменные ответы не высылаются. к к ц т ы . Specify the list of references in submitted articles is mandatory. For reprint reference to the magazine is required. Инв: Na ПЧ Manuscript copies are neither reviewed not returned back, the written responses are not sent. t www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN /SADO 4.(60).2013

1 см келадиган кичкина тутқич ичида ил ўтка- зиладиган махсустешикча ясалган. Илк давлатмилик Муҳр-тўғнағич. Милоддан аввалги XVII аср. Жарқўтон. муҳрлари Юқори қисми тўпбарггулсимон. Учи сал ўткирланган. Асосининг кесмаси айлана. Узун Исмоил БОТИРОВ кўринишга эга, қалпоқчасининг усти ясси. Юлдузча тасвири олти қиррали гулбарг шаклида безатилган. Ўлчами 12,4см. ермиз Археология музейининг фондларида Муҳр-тўғнағич. Милоддан аввалги XVII аср. Сурхон воҳасида ўтказилган археологик Жарқўтон. тадқиқотлар жараёнида топилган илк дав- Юқори қисми муштсимон шаклда бўлиб, учи Т латчилик даврига оид нодир муҳрлар жам- ўткирланган. Асоси айлана бўлиб, узун шакпга ланмаси алоҳида эътиборга молик. эга. Бу тўғнағичда муштнинг тўртта бармоғи Муҳр. Тош. Милоддан аввалги XX аср. қисилган, бош бармоқ чўзилган ҳолатда тас­ Тиллабулоқ. Шеробод тумани. вирланган. Узунлиги 13см. Доирасимон шаклдаги муҳр юза қисмининг Муҳр. Пиширилган лой. Милоддан аввалги марказида ўйма усулда оғзидан олов пуркаётган,XVII - XVI асрлар. Жойилма. Шўрчи тумани. учлари найзасимон узун думи тепага қараб Қизғиш рангда, айланаси 5,5x5,5 см ни ташкил кўтарилган аждар тасвири. Аждарнинг бош этади. Марказда баландлиги 3см ли илон қисмида кўз, қулоқ ва бурун тешиги аниқ тасвирланган бўлиб, илоннинг бош қисми тасвирланган, очиқ оғзида тепа ва пастки қаршисида ўлчами 2,7см ли вертикаль тарзда жағларидаги тўрттадан ўткир тишлари ҳамда узун йўналтирилган чизиқ устидан тўртта горизон­ тили кўриниб турибди. Муҳрнинг чеккаси бўйлаб таль чизиқ кесиб ўтган. Горизонталь чизиқлар вертикаль ўйма чизиқлар туширилган. Муҳрнинг турли хил кўринишда чизилган бўлса-да, диаметри 8см, қалинлиги 7-8 мм. Муҳрнинг бир барчасининг узунлиги бир хил - 1,2см, оралиғи томони синган, 2 см ча қисми учиб тушган. 0,6 см. Илон тасвирининг орқа қисмида узунлиги Муҳрнинг терсида тақиб юришга мўлжалланган 0,6 см келадиган учта 0,5 см ли тўғри чизиқ балдоғи бор. Балдоқнинг диаметри см, 2 тортилган. Илон ва чизиқлар тасвири айлана қалинлиги 1,4 см. чизиғи ичида бўлиб, унинг ташқарисида, яъни Муҳр. Оқ тош. Милоддан аввалги XX аср. муҳрнинг гирди бўйлаб узунлиги 0,5см келадиган Тиллабулоқ. Шеробод тумани. ўйиқ тўғри чизиқ билан нақшлаб чиқилган, Учаётган лочин шаклидаги кўкракка та- муҳрнинг орқа томонида эса баландлигисм 5 қиладиган кулон. Лочиннинг думи ва қанотлари келадиган тутқич ясалган бўлиб, остида ип кенг ёйилган бўлиб, бир қаноти синган. Икки кўзи ўтказишга мўлжалланган тешикча мавжуд. ўйиб ишланган, усти силликданган. Лочин бош Муҳр. Оҳактош. Милодий 1-11 асрлар. қисмининг терсида, чап қаноти остида ит Тасодифий топилма. От тасвири туширилган. тасвиридаги муҳр бор. Итнинг калта думи тик Айлана шаклида, диаметри 4,5см, баланд­ кўтарилган. Ит тасвирининг остида одам тасвири лиги 2 см, муҳрнинг ўртасида илгак учун бор. Баландлиги 2,7см. Лочиннинг чап қаноти диаметри 5 мм қалинлигида 4,5 мм ли тешик бор. остидаги итнинг тасвири 1,7см узунликда. Одам Ўртада узунлиги 3,7см, бўйи 3,5 см ли самовий от тасвирининг узунлиги 1,7см, эни0,7 мм. тасвирланган. Отнинг узун ёллари ҳилпираб Муҳр. Темир. Милоддан аввалги XX аср. турганлиги уни катта тезликда чопиб кетаёт- Тиллабулоқ. Шеробод тумани. ганлигидан дарак беради. Отнинг бўйин қисми Саккиз қиррали айлана. Ичига тўртта анча баланд шаклда бўлиб, ингичка қулоғи ва диаметри4 мм ли дойра оралиғи 0,2мм қилиб кўзи аниқ тасвирланган. Маълумки, кўчманчи квадрат шаклида жойлаштирилган. Доира- туркий халқлар ҳаётида от муҳим роль ўйнаган. лардан биринингичи махсустешилган. Муҳрнинг UJy сабабли, Кушонлар империяси даврида устки қисмига жойлаштирилган баландлигимм 6 (мил.авв. I - мил III аср) от тасвири нафақат ли тутқич квадрат шаклда бўлиб, ўртасидан муҳрларда, балки Кушон даври тангаларида ҳам тўртбурчак шаклда илгакучунтешикўтқазилган. учрайди. Муҳр. Ёгоч. Милоддан аввалги XX аср. Муҳр. Суяк. V -V I асрлар. Тиллабулоқ. Шеробод тумани. Тасодифий топилма. Марказда илоҳий қуш Айлана шаклидаги илон атрофида тишсимон тасвири. Қушнинг бош қисмидаги битта кўзи ва тўғри чизиқлар ишланган. Айлана диаметри ўткир ўроқсимон тумшуғи аниқ кўриниб турибди. 2,2 см. Муҳрнинг тепасида баландлиги 5мм Қушнинг икки қаноти ва дум қисми ҳам ифодали келадиган тутқич илгак ўтказиш учун тешилган. акс эттирилган. У Ҳумо қушини эслатади. Илоҳий Жез даври муҳрларида илон тасвири одатий тусга қуш ўлчами 3x3 см келадиган доира ичида кирган (Жарқўтон, Сополлитепа, Жойилма). тасвирланган. Баландлигисм. 5 Муҳр. Оҳактош. Милоддан аввалги XVII - XV Муҳр. Пиширилган лой. V- VI асрлар. асрлар. Сополлитепа. Тасодифий топилма. Қизғиш рангда. Муҳр- Айланаси 4x4 см, баландлиги ҳам 4см. Саккиз да ўлчами 1,2 см баландликдаги кийик тас­ қиррали юлдузча шаклида ишланган, юлдузча вирланган. Унинг умумий баландлиги 2см, тасвирининг марказида ўлчами 2,5x2,5см ли хоч ўртасида ип ўтказишга мўлжалланган тешикча кўринишиберилган. Орқа қисмида баландлиги бор. rtUteflriCiOqWi

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4 .(60).2013 MOZIYDAN SADO

Печать белого цвета, размером см,4x4 длина - 4 см, имеет форму восьмигранной звезды. В Печати ранних центре звезды изображен крест размером 2,5x2,5 см. На обратной стороне есть специ­ альная дырочка для продевания нитки, в которой государств есть держатель размером 1 см. Печать-булавка. XVII век до нашей эры. Исмоил БОТИРОВ Джаркутан. Верхняя часть в форме тупбарггул. Верх несколько заострен. Основа круговая. Несколько собого внимания заслуживает коллекция удлиненная. Поверхность удлиненной головки печатей найденных в ходе археологических плоская. Оформлена в форме шестигранного исследований на территории Сурханского лепестка, внутри изображена звездочка. Длина - оазиса и датируемых II-I тысячелетием до н.э О 12,4 см. Печать. Камень. XX век до нашей эры. Печать-булавка. XVII век до нашей эры. Тиллабулок. Шерабадский район. Джаркутан. Печать круглой формы. На лицевой стороне Верхняя часть имеет форму кулака. Конец резное изображение дракона с поднятым хвостомнесколько заострен Основа круговая, несколько и вырывающимся из пасти пламенем. Четко удлиненная. На этой булавке четыре пальца видны глаза, уши, ноздри, в раскрытой пасти сжаты в кулак, большой палец вытянут. Длина - острые зубы - по четыре зуба на верхней и 13 см. нижней челюсти, и длинный язык. По всему краю печати нанесены вертикальные полосы. Диаметр Печать. Жженная глина. XVII-XVI века до нашей эры. Джайилма. Шурчинский район. печати - 8 см, толщина - 7-8 мм. С одной стороны печать сломана, отколотая часть равна приблизи­ Печать красноватого цвета, окружность пе­ тельно 2 см. На оборотной стороне имеется под­чати - 5,5 х 5,5 см. В центре печати изображена веска. Диаметр подвески 2 см, толщина -1 ,4 см. змея размером 3 см. Напротив головы змеи вертикальную линию пересекают 4 горизон­ Печать. Белый камень. XX век до нашей эры. тальные линии. Длина вертикальной линии - 2,7 Тиллабулок. Шерабадский район. см. Горизонтальные линии расположены по Печать, подобная кулону, изготовлена из разному, но длина у них одна -1 ,2 см. Расстояние белого камня в форме летящего сокола. Хвост имежду горизонтальными линиями - 0,6 см. крылья сокола широко расправлены, одно крылоПозади изображения змеи три ровные линии сломано. Глаза выполнены путем резьбы, длиной - 0,6 см. Расстояние между линиями - поверхность отполирована. На^ противополож­0,5 см. Изображения змеи и линий обрамлены ной стороне от головы сокола, под правымкруговой линией, за которой по краю печати крылом изображена бегущая собака с поднятымпроведена круговая рельефная линия длиной 0,5 вверх коротким хвостом. Под изображениемсм. На обратной стороне есть держатель собаки есть изображение человека. Диаметрразмером 5 см со специальной дырочкой для печати- 2,7 см. Размер изображенной под пра­продевания нитки. вым крылом собаки - 1,7 см. Параметры изоб­ Печать. Известняк. I - II века нашей эры. ражения человека 1,7 см и 0,7 мм. Случайная находка с изображением коня. Печать. Железо. XX век до нашей эры. Печать изготовлена из известняка, имеет Тиллабулок. Шерабадский район. круглую форму. Диаметр печати - 4,5 см, толщина Восьмигранная печать круговой формы, 2 см. В центре печати вырезана дырочка для внутри которой в квадратном порядке раз­крючка диаметром 5 мм и длиной 4,5 см. В цент­ мещены 4 малых круга. Диаметр каждого круга - ре изображение небесного коня размером 3,7 х 4 мм. Расстояние между малыми кругами-0,2 мм. 3,5 см. Развевающаяся с двух сторон грива сви­ В одном из малых кругов есть специальное детельствует о быстрой скачке коня. Шейная отверстие. Держатель длиной 6 мм размещен вчасть коня изображена довольно высоко, верхней части печати. Держатель имеет квад­отчетливо видны загнутые вниз узкие уши и глаза. ратную форму, посередине сделано квадратноеИзвестно, что кони играли важную роль в жизни отверстие для крючка печати. кочевых тюркских народов. Поэтому в эпоху Печать. Дерево. XX век до нашей эры.Кушанской империи (I век до нашей эры - III век Тиллабулок. Шерабадский район. нашей эры) изображение коня встречается не Внутри печати в форме кольца изображенатолько на печатях, но и на монетах кушанской змея. Голова змеи имеет острую форму. Вокругэпохи. змеи по кругу изображены зубчатые ровные ли­ Печать. Кость. V - VIв.н.э. нии. Диаметр круга с изображением змеи-2,2 см. Случайная находка. В центре печати изоб­ Наверху печати проделана дырка - держательражена священная птица. На голове птицы от­ для крючка диаметром 5 мм. В эпоху железа было четливо видны один глаз и острый загнутый клюв. характерно изображать на печатях змей (Джар-Также отчетливо изображены два крыла и кутан, Сапаллитепа, Джайилма). хвостовая часть птицы. Изображение напо­ Печать. Известняк. XV II- XV века до нашей минает птицу Хумо. Священная птица изобра­ эры. Сапаллитепа. жена внутри круга длиной 3 x 3 см. Толщина печати - 5 см.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN j SADO 4.(60).2013

Печать. Жженая глина.V-VI века. Seal. Limestone. XVII-XV century BC. Случайная находка. Красноватого цвета. НаSopollitepa. лицевой стороне печати на высоте 1,2см 4x4 cm. white seal, the length is 4 cm; it has an отчетливо изображен олень. Общая длина печатиoctagonal star shape. In the center of the star there is - 2 см, в центре есть дырочка для продевания a cross with the size of 2,5x2, 5 cm. On the back side нитки. there is a special hole for the thread which has the holder with the size of 1 cm. Seal - pin. XVII century BC. Zharkutan. The upper part has the form of tupbarggul. The Seals of early top is slightly sharpened. The base is circular and slightly elongated. The surface of elongated head is flat. It is framed in the form of a hexagonal petal with states an asterisk inside. The length is 12.4 cm By Ismoil BOTIROV Seal-pin. XVII century BC. Zharkutan. The top part has the shape of a fist. The end is collection of seals found during archae­ slightly sharpened. The base is circular and slightly ological research in Surkhan oasis and dated elongated. The pin has four fingers clenched in a fist, ll-l millennium BC deserves a special the thumb is extended. The length is 13 cm. A attention. Seal. Burnt clay. X V II-XV I century BC. Zhayilma. Seal. Stone. XX century BC. Tillabulok. Sherobod Shurchi area. area. Reddish seal; the circle is 5,5 x 5,5 cm. In the Circular shape seal. On the front side there is a center of the seal there is an image if a snake carved image of a dragon with raised tail and flames measuring 3 cm. Opposite of the snake's head there bursting out of the mouth. The eyes, ears, nostrils, is a vertical line crossed by 4 horizontal lines. Length sharp teeth - four teeth on both the upper and lower of the vertical line is 2.7 cm., and the horizontal lines jaws in the open mouth and a long tongue are clearly are located in different ways, but have the same visible. Around the edge of the seal there are vertical length -1.2 cm. Distance between the horizontal lines stripes. Diameter of the seal is 8 cm, and thickness is is 0.6 cm. Behind the image of the snake three are 7.8 mm. One side of the seal is broken; the broken straight lines in length of 0.6 cm. Distance between part is about 2 cm. On the back side there is a the lines is 0.5 cm. The image of the snake and the suspension, which diameter is 2 cm, and thickness is lines are framed by a circular line, after which along 1.4 cm. the edge of the seal there is a line of 0.5 cm. On the Seal. White stone. XX century BC. Tillabulok. back there is a 5 cm holder with a special hole for a Sherobod area. thread. The seal likes a pendant and is made of white Seal. Limestone. I-II century AD. Accidental stone in the shape of a flying falcon. The tail and finding with a picture of a horse. wings of the falcon are widely straightened, one wing The seal is made of limestone, has a circular is broken. The eyes are made by carving method, and shape. Diameter of the seal is 4.5 cm, thickness is 2 the surface is polished. Opposite of the falcon's head cm. In the center of the seal there is a hole cut out for a under right wing there is a running dog with the raised hook which diameter is 5 mm and the length is 4.5 cm. short tail. Under the image of the dog there is an In the center there is an image of a heavenly horse image of a man. Diameter of the seal is 2.7 cm. The with the size of 3,7 x 3,5 cm. Fluttering on the both image of the dog under the right wing is 1.7cm. The sides mane shows a quick jump of the horse. The image of the person is 1.7 and 0.7 cm. horse's neck is shown quite high; it is clearly visible Seal. Iron. XX century BC. Tillabulok. Sherobod the curved down narrow ears and eyes. It is well area. known that horses played an important role in the life The octagonal seal has a circular shape, inside of of nomadic Turkic peoples. Therefore, in the era of which in a square pattern there are 4 small circles. Kushan Empire (I century BC - III century AD) horse Diameter of each circle is 4 mm. The distance images were found not only on seals, but also on between small circles is 2 mm. In one of the small coins of the Kushan period. circles there is a special hole. A6 mm holder is placed Seal. Bone. V - VI century. on the top of the press. The handle has a square Accidental finding. In the center of the seal a shape, in the middle there is a square hole for a hook sacred bird is depicts. On the bird's head one eye and of the seal. a sharp hooked bill are clearly visible. Two wings of Seal. Wood. XX century BC. Tillabulok. Sherobod the bird and the tail section are also clearly visible. area. The picture looks like the Humo bird. The sacred bird Inside the seal there is an image of a snake in the is depicted inside a circle and has the size of 3x3 cm. form of a ring. Head of the snake has an acute form. Thickness of the press is 5 cm. Jagged straight lines are depicted around the snake. Seal. Burnt clay. V-VI century. The diameter of the circle with the image of snake is Accidental finding. Reddish color. On the front 2.2 cm. At the top of the seal there is a hole - a holder side of the seal at 1.2 cm a deer is clearly shown. The for the hook which diameter is 5 mm. Depicting total length of the seal is 2 cm.; in the center there is snakes on seals was typical in the Iron Age has a hole for a thread. (Zharkuton, Sopollitepa, Zhoyilma).

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN '■§ SADO

девор давом этган бўлиб, у арк-аъло деворлари билан туташ, узунлиги эса Яккабоғ туманининг Қўрғонча ёдгорлиги Тотор қишлоғигача (10км) давом этган. Наби ХУШВАҚОВ Ёдгорликнинг санасини аниқлаштиришга ёрдам берадиган топилмалар ичида иккита Козим АБДУЛЛАЕВ пайкон ва битта сопол идиш мавжуд. Пай- конлардан бири уч парракли шаклга эга бўлиб, у ашқадарё вилоят Шаҳрисабз шаҳар Амирхронологик жиҳатдан антик даврга тегишлиЯккабог ҳамда Темур номли моддий маданият тарихи бўлса, иккинчиси, ўрта асрларга оид. Сопол идишҚамаши музейи ЎзР ФА Археология институти ҳам- ҳам илкўрта асрларга тегишли. туманлари чега- Ккорлигида Ҳисор тоғининг Яккабоғ ҳамда Қўрғонча ёдгорлигини ёзма манбаларгарасидаги Ҳисор Қамаши туманларидаги ҳудудда археологиксолиштирилганда қизиқарли илмий фаразлартоғи ҳудудида кузатув ишлари ва изланишлар олиб боришди. келиб чиқади. Милодий VIII асрда арабденгиз сатҳидан Этнограф, археолог ва манбашунос мута-халифалигига қарши кўтарилган Муқанна2500 м хассислардан ташкил топган мазкур экспеди- қўзғолонининг асосий марказлари Кеш ва Насафбаландликда циянинг мақсади, ўрта асрлардаги ёзма ман-вилоятлари бўлган. Кешнинг тоғли ҳудудида харсангтошдан баларда кенг истифода этилган араб хали-жойлашган қўрғоннинг ўрнини аниқлаш (лока-бунёд этилган фалигига қарши милодий VIII асрда Ҳошим ибн лизацияси) жуда долзарб. В.Бартольд Муқаннамеъморчилик Ҳаким - Муқанна қўзғолони билан боғлиқ тарихий қўрғони Сиём тоғида жойлашганлиги, мазкур тоғиншооти қўрғон ўрнини аниқлаш эди. Наршахий асарларида Сом ва Ибн Рустада диққатга - са- зоеордир. Бу Тарихий қўрғон ўрнини аниқлашга қаратилганСином деб аталишини таъкидлаб ўтган. Манба­ ларда Муқанна қалъаси шаҳристонида 50.000 данҚўргонча номи археологик тадқиқотлар ва уринишлар бир неча билан аталувчи зиёд аскарлар ва қалъа ичида булоқлар марта амалга оширилган бўлиб, уни М.Массон ёдгорлик бўлиб, мавжудлиги ҳақида маълумотлар бор. бошлаб берган. У Муқанна қалъаси Қамашининг унга Турнасой Лангар қишлоғи бўлиши мумкин, деган фикрни Муқанна Кеш ва Насаф ҳудудпарида араб-дарасидаги олға сурган. Бироқ Лангар қишлоғида Темурийларларга қарши 14 йил мобайнида кураш олиб бордиДарвоза деб даврида бунёд этилган масжиддан бўлак бирортава фикримизча, бу қисқа давр мобайнида йирикаталувчи тор ҳам йирик иншоот аниқланмади. Э.Ртвеладзе ва мудофаа иншоотлари қуриш учун вақти вайўлак орқали А.Сагдуллаевлар ҳам 1970-1980 йилларда иқтисодий имкониятлари чекланган эди. У ав- чиқилади. Қамаши тумани ҳудудларида қўрғонни топишга валдан Ҳисор тоғида мавжуд бўлган йирик тоғ ҳаракат қилишган эди. К.Абдуллаев Китоб қалъасини мудофаага мослаштирган бўлиши ҳам туманидаги тоғларни, Ю.Карев эса Шаҳрисабзмумкин. тоғини археологик жиҳатдан текшириб, ёзма Қўрғон ўрнини аниқлашда Маҳмуд Кошға- манбаларда таърифланган қўрғон учрамаганинирийнинг “Девони луғатит турк” асари катта ёрдам қайд этишган бўлса, Ф.Грене қўрғон Китоб шаҳри беради. Унда “...Инчканд - Муқанна фуқаролари атрофларида бўлиши мумкинлигини тахмин қил- яшаган шаҳарнингноми. Сўнгхароб бўлган” деган ган. маълумот бор. “Инч” сўзи “тинч” деган маънони Тоғ шароитидаги меъморчилик иншоотлариберади. Айнан Инчканд Ҳисор тоғолди ҳудудида ўзига хос услубда, яъни асосан, тош ва жойлашган Яккабоғ туманидаги Ишкент қишлоғи харсанглардан барпо этилади. Бундай иншо-бўлиши мумкин. Ишкент Қўрғончага энг яқин отларнинг қурилган даврини кўрсатувчи асосий қишлоқ бўлиб, юқоридан яққол кўзга ташланиб белгилардан бири, деворлардаги моғорлаштуради. (латинизация) ҳисобланади. Ёзма манбаларда Муқаннанинг ҳарбий ва Яккабоғ ҳамда Қамаши туманлари чега- сиёсий фаолиятига оид маълумотлар Абу Муслим расидаги Ҳисор тоғи ҳудудида денгиз сатҳидан Аббосийларнинг лашкарбошиси ва ноиби бўлган 2500 м баландликда харсангтошдан бунёд даврларга тўғри келади. этилган меъморчилик иншооти диққатга са- Абусаид Гардизий зовордир. Бу Қўрғонча номи билан аталувчи (“Зайн ул-ахбор”), Абу ёдгорлик бўлиб, унга Турнасой дарасидаги А л и Муҳаммад Дарвоза деб аталувчи тор йўлакорқали чиқилади.Бальамий (“Таржимаи Қўрғончанинг тош деворлари юзасида активтарихи Табарий”), Абу моғорлаш содир бўлган ҳамда бир неча асрларгаРайҳон Беруний (“Қа- тенгдош арча дарахтлари меъморчилик иншо-димги халқлардан қол- отларини қоплаб олган. ган ёдгорликпар”), Абу Иккита меъморий қурилиш тизимига эга Бакр Муҳаммад ибн ёдгорлик аркнинг жануби-шимол томонидаги Жаъфар ан-Наршахий девор 180м ни, шарқи-ғарбий девори эса 276м (“Бухоро тарихи”), Ибн масофани ташкил этиб, 5 гектарга яқин ҳудудни ал-Асир (“Тарихи ал- эгаллаган. Қўрғончанинг жануб томонида м 46 комил”) ва Маҳмуд ибн оралиқда дарвозанинг ўрни мавжуд. ҚўрғоннингВалининг (“Баҳр ул- шарқ томонини тик нишаблик ўраган. асрор”) асарларида Муқаннанинг бош қа- Қўрғончанингжануби-шарқий томонида 1,10 /и роргоҳи Кешдаги Сом қалинликда тош харсанглардан иборат яна бир

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZ1YDAN /S A D O 4.(60).2013

(баъзи манбаларда Сиём) деб аталган тоғдагипостроенной в эпоху Тимуридов, не обнаружено қалъада жойлашганини тасдиқлайди. Сом ёки никаких свидетельств о крупных сооружениях. Сиём термини суғдча бўлиб, араб географлариПопытку обнаружить курган на территории Кама­ мазкур тоғни Ҳисор деб атайдилар. Ҳисор қалъашинского района в 1970-1980 годах пред­ ёки шаҳристон маъносини англатади. принимали Э.Ртвеладзе и А.Сагдуллаев. В ар­ Абу Али Муҳаммад Бальамийнинг “Таржимаи хеологическом плане горы Китабского района Заслуживает тарихи Табарий” асаридаги маълумотларга кўра,исследовал К.Абдуллаев, горы Шахрисабза - внимания араб лашкарбошиси Маоз ибн Муслим Муқанна Ю.Карев и они отмечали отсутствие кургана, упо­ архитектурное қалъасига элчи жўнатган. Элчи қалъанинг иккита минаемого в письменных источниках, а Ф. Грене сооружение, қўрғондан иборатлиги, 10 йилга етадиган озуқа предполагал, что курган мог располагаться в возведенное из мавжудлиги ва қиш вақтида қалъага ҳужум қилиш окрестностях города Китаб. каменных глыб бефойдалиги ҳақида муҳим маълумотлар берган. В горных районах архитектурные сооружения на высоте Хулоса қилиб айтганда, Қўрғонча ёдгорлиги энг возводятся своеобразным методом, в основном, 2500 м над из камня и валунов. Основным признаком в уровнем моря на йирик арки-аъло ва шаҳристондан иборат Ҳисор определении времени строения таких со­ территории тоғидаги қўрғон бўлиб, географик жиҳатдан оружений служит заплесневелость на стенах Гиссарских гор у ҳарбий мудофаа учун жуда қулай жойлашган. Кеш границ ҳокимлари томонидан антик даврда бунёд (латинизация). Яккабагского и этилган иншоотни араб истилосига қарши кураш- Заслуживает внимания архитектурное со­ Камашинского ган Ҳошим ибн Ҳаким - Муқанна ҳарбий шаҳрис- оружение, возведенное из каменных глыб на районов. Этот тонга айлантирган бўлиши мумкин. высоте 2500 м над уровнем моря на территории памятник Ёдгорлик келгусида жиддий ўрганишга молик. Гиссарских гор у границ Яккабагского и Кама­ известен под Кенг қамровли археологик қазишмалар ўтка-шинского районов. Этот памятник известен под названием зилгандан сўнг араб босқинчиларига қарши названием Кургонча, в который можно попасть по Кургонча, в кураши давомида Муқанна паноҳтопган мудофааузкому коридору именуемому "Дарвоза" рас­ который можно қалъасининг қаерда жойлашганлиги тўғрисидаги положенному в ущелье Турнасой. попасть по масалага ойдинлик киритиш мумкин. Поверхность каменных стен Кургонча обильно узкому коридору покрыта плесенью, архитектурное сооружение именуемому окружено многовековыми арчовыми деревьями. "Дарвоза" расположенному Протяженность южной и северной стены памятника состоящей из двух строительных в ущелье Фойдаланилган адабиётлар: Турнасой. элементов равно 180 м, восточная и западная - 1.6.Б.Бартольд. Сочинения. Птом.1 часть. 1963. 276 м, в целом памятник занимает 5 гектаров. На 2.М.Е.Массон. Катта Лангар в области средневековогоюжной стороне Кургонча на промежуточном Кеша//Труды ТашГУ, выпЛ/И, Ташкент, 1966. расстоянии в 46 м имеется место для ворот. 3. Маҳмуд Кошғарий. Девони луғатит турк. 111 жилд. Восточная сторона Кургонча окружена верти­ 4.Памятники минувших веков. Т. 1986. кальной покатостью. На юго-восточной стороне Кургонча есть возведенная из каменных глыб стена шириной 1,10 м, которая соединяясь со стенами цитадели, Памятник Кургонча продолжается до кишлака Тотор Яккабагского района (10 км). Наби ХУШВАКОВ Есть находки, способствующие определению даты построения памятника, это два наконечника Козим АБДУЛЛАЕВ стрел и одно керамическое изделие. Один из на­ отрудники музея истории материальной конечников с тремя оперениями в хроно­ культуры имени Амира Темура города логическом аспекте относится к античному Шахрисабз Кашкадарьинской области и периоду, второй, к средневековью. Кера­ С института археологии АН РУз провели мическое изделие тоже относится к средним археологические изыскания на тер­векам. риториях расположенных в предгорьях Гиссара При сопоставлении памятника Кургонча с Яккабагского и Камашинского районов. Цельюданными письменных источников, возникают экспедиции, в которую вошли этнографы, ар­ интересные научные гипотезы. В VIII веке хеологи и текстологи, было определение частоосновные центры восстания Муканны против упоминаемой в письменных источниках исто­ арабского халифата находились в областях Кеш и рической местности, связанной с восстанием Насаф. Актуальным является определение и Муканны -Хаш има ибн Хакима против арабскоголокализация кургана на горной территории Кеша. халифатавУШ веке нашей эры. В.Бартольд на основе письменных источников Для определения этой исторической мест­утверждал, что курган Муканны располагался на ности неоднократно проводились археоло­горе Сиём, в произведении Наршахи эта гора гические исследования, начало которым положилдана под названием Сом. У Ибн Руста - Сином. В М.Массон. Ученый выдвигал версию о том, что источниках есть сведения о том, что в шахрис- крепостью Муканны служил кишлак Лангар в тане крепости Муканны было более 50.000 вои­ Камаши. Но в кишлаке Лангар, кроме мечетинов, и в крепости были родники.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

Муканна на протяжении 14 лет воевал против арабов на территориях Кеша и Насафа, и, как мыKurgoncha monument думаем, в этот короткий период он не располагал временем и экономическими возможностями для By Nabi KHUSHVAKOV строительства большого оборонительного соо­ ружения. Вполне вероятно, что он заранее Kozim ABDULLAEV приспособил для обороны уже имевшуюся в taff at the Museum of History of Material Culture Гиссарских горах большую горную крепость. named after Amir Temur in Shakhrisyabz of Kashkadarya region and the Institute of Для определения места расположения кур­ SArchaeology of the Academy of Sciences of гана есть указание в произведении Махмуда Uzbekistan conducted archaeological research in Кашгари “Девону луготит турк”. В нем есть сле­ areas located in Hissar foothills of Yakkabag and дующие сведения: “Инчканд - название города, в Kamashi districts. Aim of the expedition, which котором жили люди Муканны. Затем он был included anthropologists, archaeologists and textual The architectural разорен”. Слово “Инч” означает “тинч” - "спо­critics, was to determine the historic area frequently structure, erected койный". Возможно, селение Ишкент Якка- mentioned in, written sources related to the revolt of from stone blocks багского района, расположенного в предгорьяхMukanna - Khoshim ibn Khakim against the Arab at a height of 2500 Гиссара и был Инчкандом. Ишкент - самое Caliphate in the VIII century BC. m above sea level близкое село к кургану и отлично видно сверху. In order to determine this historic place several in Gissar mountains archaeological researches initiated by M.Masson area near the Приводимые в письменных источниках све­ were repeatedly carried out. The scientist put forward border between дения о военной и политической деятельности the version that Langar village in Kamashi served as Yakkabag and Муканны соответствуют периоду, когда он был a fortress for Mukanna. But in the village no evidence Kamashi districts is военачальником и наместником Аббасида Абу of large-scale structures except the mosque built in noteworthy. This Муслима. В произведениях Абусаида Гардизи the Timurid era was revealed. Attempt to discoverthe monument is (“Зайн ул-ахбор”), Абу Али Мухаммада Бальами mound in Kamashi district was undertaken by E. known as (“Таржимаи тарихи Табарий”), Абу Рейхана Rtveladze and A.Sagdullaev in 1970-1980. In Kurgoncha, which Беруни (“Памятники минувших веков”), Абу Бакр archaeological terms mountains of Kitab district were can be reached Мухаммада ибн Джаъфара ан-Наршахи (“Исто­investigated by K.Abdullaev, mountains of through a narrow - by Yu.Karev and they noted the corridor called рия Бухары”), Ибн ал-Асира (“Тарихи ал-комил”) и absence of the mound mentioned in the written "Darvoza" located Махмуда ибн Вали (“Бахр ул-асрор”) утвержда­ sources, but F. Kramp suggested that the mound in Tournas gorge. ется, что главная резиденция Муканны рас­ could be located in the vicinity of Kitab. полагалась в крепости в кешских горах Сом (в не­ In mountainous areas, architectural structures которых источниках - Сиём). Термин "Сом" или were erected in original manner, mainly of stone and "Сиём" согдийского происхождения и арабскиеboulders. The main feature for timing of such географы называли эти горы Гиссарскими. "Гис- constructions is mouldiness of the walls (covering сар" означает крепость или шахристан. with patina). По сведениям, приводимым в произведении The architectural structure, erected from stone Абу Али Мухаммада Бальами “Таржимаи тарихи blocks at a height of 2500 m above sea level in Gissar mountains area near the border between Yakkabag Табарий”, военачальник арабов Маоз ибн Муслим and Kamashi districts is noteworthy. This monument направлял посла в крепость Муканны. Посол is known as Kurgoncha, which can be reached собрал важные сведения о том, что крепость сос­through a narrow corridor called "Darvoza" located in тоит из двух курганов, есть резерв продо­Tournas gorge. вольствия на 10 лет, и что в зимнее время The surface of the stone walls of Kurgoncha штурмовать крепость бесполезно. abundantly covered with mold, and the architectural В заключении можно сказать, что памятник structure is surrounded by centuries-old juniper Кургонча - это самый большой курган в горахtrees. Гиссара, состоящий из цитадели и шахристана, в The length of the north and south walls of the географическом аспекте очень удобно рас­monument consisting of two building elements is 180 положенный для обороны. Возможно, соо­m, the east and west ones - 276 m, the whole monument is 5 hectares. On the south side at the ружение, возведенное в античный период пра­ intermediate distance of 46 m there is a place for the вителями Кеша, Хошим ибн Хаким - Муканна gate. The eastern side of Kurgoncha is surrounded by боровшийся против арабского завоевания преоб­vertical declivity. разовал в военное укрепление. In the south-eastern side of Kurgoncha there is В будущем необходимо стационарное изу­ 1.10 m wide wall erected of boulders, which is чение этого памятника. После проведенияconnected with the walls of the citadel, and continues масштабных археологических раскопок можноto Totor village of Yakkabag district (10 km). пролить свет на вопрос о том, где была рас­ There are findings contributing to determine the положена оборонительная крепость, в которойdate of the monument constructions, they are two находил убежище Муканна в ходе борьбы с arrowheads and one piece of pottery. One of the arrowheads with three plumages refers in арабскими завоевателями. chronological aspect to the ancient period, and the second one to the Middle Ages. The pottery also

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine а www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

refers to the Middle Ages. Comparison of Kurgoncha monument with the Бухоро - Буюк Ипак data of written sources revealed interesting scientific hypotheses. In the VIII century the main centers of the Mukanna revolt against the Arab Caliphate were йўлидаги шаҳар in Kesh and Nasaf areas. Identification and localization of the mound on the mountain territory of Kesh is relevant. V.Bartold based on written sources Хайрулла СУЛТОНОВ claimed that Mukanna's mound was located on the Siyom Mount, in Narshahi's product the mountain is given as Som, and in Ibn Rusta's product - as Sin. The sources have information that in Mukanna fortress there were more than 50,000 soldiers and the fortress had springs. Mukanna during 14 years fought against Arabs in Kesh and Nasaf areas, and as we think, at that short period he did not have the time and economic opportunities for construction of a large defensive structure. It is likely that he had beforehand adapted a big fortress already existing in the Hissar Mountains for defense purposes. The product by Mahmud Kashgari "Devoni Lugotit Turk” has mentioning about location of the mound. It includes the following information: "Inchkand is the name of the city where Mukanna's people lived. Then it was busted". The word "Inch" means "Tinch" - "calm". Perhaps the village Ishkent of Yakkabag district, located in the foothills of Hissar was Inchkand. Ishkent is the closest village to the ухоро - Марказий Осиёнинг Балх, Ҳирот, mound and is clearly visible from above. Марв (Мари), Самарқанд, Термиз, Насаф Information given in the written sources about (Қарши), Чоч - Шош (Тошкент) ва Хоразм Mukanna's military and political activities Ь(Хива) каби қадимий шаҳарлари орасида corresponds to the period when he was Abbasidian ўзининг муносиб ўрнига эга. Abu Muslim's military commander and governor. In Кўп асрлар давомида Бухоро Мовароун- the works byAbusaid Gardizi ("Zain-ul-Akhbor"), Abu наҳрнинг йирик савдо-ҳунармандчилик ва маъ- Ali Muhammad Bal'ami ("Tarzhimai Tarihi Tabariy"), мурий маркази ролини сақлаб келган. Яқин ва Abu Rayhan Biruni ("The monument of the last Ўрта Шарқдавлатларини Ҳиндистон, Хитой билан century"), Abu Bakr Muhammad ibn Zhafar an- боғлаган савдо йўлининг асосий шохобчаси ушбу Narshahi ("Bukhara Tarikhi"), Ibn al-Asir ("Tarikhi al- шаҳардан ўтган эди. Қадимда Бухоро неча бор Komil") and Mahmud ibn Wali ("Bahr ul-Asror") it is босқинчилар талафотига дучор бўлди, аммо stated that Mukanna’s main residence was situated in шаҳар харобалари қайта-қайта тикланиб, Турон a fortress of Som in Kesh mountains (in some заминнинг маданий-маърифий марказига ай- sources - Siyom). The term "Som" or "Siyom" has the ланди. Шаҳар кўп асрлар давомида Бухор- Sogdian origin and Arab geographers call those худотлар (V-VII аа.), Сомонийлар (IX-X аа.), Шай- mountains as Gissars. "Gisar" means castle or бонийлар (XVI а.), Аштархонийлар (XII-XVIII аа.), shakristan. Бухоро амирлиги (XVII-XIX асрлар боши) дав- According to the data given in the work by Abu Ali латларининг пойтахти бўлиб келди. Muhammad Bal'ami "Tarzhimai Tarihi Tabari" an Arabian warlord Maoz Ibn Muslim sent an Ёзма манбаларда Бухоро атамаси хитой ambassador to the Mukanna's fortress. The сайёҳи Сюань Цзань (милодий 650-йиллар) ambassador gathered important information that томонидан биринчи марта қайд этилган. Мазкур fortress consisted of two mounds; there was a ном суғд транскрипциясида Варахран тан- reserve of food for 10 years, and storm the fortress in галарида учрайди. Жувайний (XII а.) маъ- winter was useless. лумотларига таянган ҳолда қатор олимлар у In conclusion, Kurgoncha monument is the санскритчадаги “Vihara” - “Будда ибодат- largest mound in the Hissar Mountains consisting of хонаси”дан келиб чиққан дейишади, шу билан the citadel fortress and in geographical aspect is very бирга, бошқа тахмин хам мавжуд, унга кўра conveniently located for defense. Probably the “Vikara” топоними - суғдчадаги "вихатак" - “бахтли building, erected in the ancient period by Kesh rulers ер”нианглатади. was transformed into a military fort by Khoshim ibn Шаҳарнинг хитой ва араб ёзма манбаларида Khakim - Mukanna who fought against the Arab учрайдиган Нуми, Наулум, Нумижкат ном вариа- conquest. циялари ҳам суғдча “Namich” - "таниқли”, "бош" In the future this monument needs permanent атамасидан келиб чиққан. strengthening. Following a large-scale Ўрта асрлар даврида исломий фан ва шарқ archaeological excavations we can shed some light маърифати тараққиётига қўшган беқиёс ҳиссаси on the question about location of the fortress, which эътирофи сифатида шаҳар "Қуббат ул-ислом” ёки Mukanna took refuge during the struggle with the "Бухоройи шариф” деб шарафланган. Муҳаммад Arab invaders. Наршахий (Абу Бакр)нинг "Бухоро тарихи” ри-

a Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

соласи шаҳар тарихи бўйича асосий манба Регистон майдони, унинг атрофида эса ўнта ҳисобланади, унга кўра шаҳарга VI асрнинг 60-80-асосий давлат идоралари - девонлари жой­ йилларида Турк ҳукмдори Шири Кишвар асос лашган. Шу ерда қаср қад кўтарган. Регистонда, солган. шунингдек, мусалло-Ж омеъ масжидҳам бўлган. Фирдавсий ”Шоҳнома”да Бухорони афсонавийСомонийлар даврида эски мусалло барча Сиёвуш (авесточа Сияваршан), шоҳ Кайковус намозхонларни сиғдиролмаганлиги боис, 971 (Кави-Уса) нинг ўғли қурган дейди. Ўрта асрлар йилда қалъадан ярим фарсаҳ (3-4км) узоқликда муаллифи Абулҳасан ан-Нишопурий Бухоро янги мусалло - намозгоҳ қурилган. Бундан вилоятида Сиёвушнинг истеҳком қургани ҳамда ташқари, Жўйи Мўлиён анҳори ёнида яна бир шоҳМирзо Улугбек шарқий дарвоза олдида кўмилгани ҳақида саройи ҳам тикланган. 1417-1418 йил­ маълумот беради. XIX асрнинг кўплаб тадқи- Бухородаги Сомонийлар даври иншоот-ларда шаҳарда қотчилари Птоломей Бухорони Окс ва Яксартларидан фақат Сомонийлар мақбарасигинаулуғвор Мадраса оралиғида деб белгилаган Трибақтра билансақланиб қолган, бу Марказий Осиёдаги пишиқбарпо этган. У қиёслашади. Мустақил мамлакат сифатида ғиштдан қурилган энг қадимги мусулмон ёдгорлик буюк Бухоро бошига тиара - кулоҳ кийган маҳаллий иншооти саналади. Ушбу бино ўз маҳобати, фалакшунос ҳукмрон тасвири туширилган ва суғд тилидаги ҳашами ва бадиий нафислиги туфайли шарқ олим қурдирган афсона илова қилинган ўз тангасини зарб қилади. меъморчилигининг дурдонаси деб эътироф этил-ипк иншоотлардан Академик Я. Ғуломов раҳбарлигидаги қадим- ган. биридир. шунослик тадқиқотлари шаҳар тарихини ўрга- X асрнинг охири - XI асрнинг бошида Бухоро Айниқса, унинг нишда алоҳида аҳамият касб этади. 1970-1980 Сомонийлар ва Қорахонийлар ўртасидаги тало- мадраса йилларда Бухоро ҳудудида комплекс қадим- тўплар жараёнида бир неча марта қўлдан-қўлга эшигига ўйиб шунослик тадқиқотлар, жумладан, Бухоронинг ўтибтурган. ёздирган бир эски шаҳар қисмида қазув ишлари олиб борилди. Гарчи, Сомонийларнинг мағлубияти билан ҳикмати Уйлар зич жойлашгани сабаб тадқиқ ишлари Бухоро ўзининг сиёсий марказ сифатидаги олдин- жаҳонга эҳтиёткорлик билан, ’’Зиндон”, Минораи Калон, ги куч-қудратини йўқотган бўлса-да, XI-XII аср- машҳур: "Ҳар Мир Араб мадрасаси, Тоқи Заргарон қуббаси валарда барибир унинг аҳамияти катта эди. бир муслим ва Абдуллахон Тими, Арк майдонининг шарқий Қорахонийлар ҳукмдори Шамс ал-Мулк Бухорога муслима илм қисми ва майдони 11-13га келадиган қадимги яқин жойда саройи, боғлари, яйловлари бўлган олмоги Шаҳристон каби меъморий ёдгорликпар биланШамсобод қўриқхонасини барпо этади. Ша- фарздир”. ёнма-ён олиб борилди. ҳарнинг ўзида эса, жума масжидининг янги Натижада, Бухоронинг маданий қатламларибиноси қад ростлаган (1069 й.). Шамс ал-Мулк- 14 м дан 20 м гача етгани ва Наршахий қайд нинг ворисларидан бири Арслонхон Муҳаммад этганидек, шаҳар ботқоқ жойда қад кўтарганиарк ва шаҳар ташқи деворларини тиклади, янги аниқланди. Турли тарихий даврларга мансуб минорали Жомеъ масжиди, иккита минора ва топилмалар шаҳарнинг пайдо бўлишидан тортиб иккита сарой қурдирди. Саройлардан бири то XX аср бошигача бўлган даврни қамраб олади.кейинчалик мадрасага айлантирилди, шаҳар Милоддан аввалги I минг йиллик ўртаси деб ташқарисида ҳам намозгоҳ бунёд этилди. Ушбу саналган энг дастлабки маданий қатламлар Аркиншоотлардан намозгоҳнинг меҳробли, сербе- ва Шаҳристон ҳудудларида аниқланган. заклиги билан ажралиб турувчи ғарбий девори Археологик ишлар жараёнида олинган бойҳамда Жомеъ масжид минораси, яъни бутун артефактлар мажмуининг таҳлили Бухоронинг дунёга машҳур Минораи Калон сақланиб қолган. 2500 йиллик тарихга эга эканлигини асосли ра- Мазкур маҳобатли минора бошдан-оёқ ўйма вишда исботлади ҳамда Зарафшон водийсидаги гулли ғишт билан қопланган. У бугунги кунда ҳам урбанизациянинг ўзига хос жараёнларини Бухоронинг бетакрор қиёфасига зеб бериб ўрганишга асосий манба бўлиб хизмат қил- турибди. ди. Мағоки Атторий масжиди ҳам XII асрга Археологик-топографик тадқиқотлар натижа-тааллуқли бўлиб, унинг ажойиб пештоқи ўз даври сида, IX асрга келиб Бухоро бир неча деворлармеъморий безагининг бойлиги ва хилма-хил- билан ўраб олингани, улар шаҳар ва унинг лигини намойиш этади. атрофини мудофаа қилганлиги аниқланди. Ташқи 1220 йилда Бухорони мўғуллар босиб олгач, мудофаа девори 11 та дарвозага эга бўлган. Жомеъ масжидини таҳқирладилар, шаҳар эса Арабларнинг Бухоро воҳасига дастлабкиаёвсиз талон-торож қилинди. юришлари ҳижрий 54 йилга (милодий 677 йилга) Қирқ йил давомида Бухоро харобазорга ай- мансуб. ланиб ётди ва фақат XII аср охирига келибгина Дастлаб, вайронагарчиликлар келтириб чи-шаҳар қайта тикланди, шу билан баравар қарган босқинчилик юришлари IX аср охирига қурилиш санъати ҳам тараққий топди. Бизгача келиб илгари сиёсий яхлитликка эга бўлмаган сақланиб қолган ёдгорликлар орасида энг маш- Суғдга ягона ислом динини олиб келди. ҳурлари Бухоронинг шарқий чеккасидаги Фатҳ- Минг йиллар давомида жуда баланд ва обод деган жойда қад ростлаган иккита мақбара мустаҳкам деворлар билан қуршалган Арк-истеҳ-ҳисобланади. Бинолардан бири, Кубровия сў- ком-кўҳандиз шаҳарнинг ўзак қисмини ташкил фийлик тариқатининг таниқли шайхи Сайфаддин этган. Аркниннг шарқий томонида шаҳар - Бохарзий қабри устида қурилган. Унинг ғарб шаҳристон жойлашган бўлиб, у ҳам буржли томонида Чингизийлардан бири Баянқулихон деворлар билан ҳимояланган. Рабодларнинг ҳамдахмасининг устида мўъжазгина мақбара бунёд деворлари бўлган ва улар ички ҳамда ташқиэтилган. рабодга бўлинган. Аркнинг ғарбий этагида кенг Ҳар иккала мақбара бой меъморий безакка

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine a www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4 .(60).2013

эга, шайхнинг дахмаси эса бадиий ёғоч ўйма- 1740 йилда Эрон шоҳи Нодирхон феодал корлиги санъатининг энг ажойиб намунасини ўзи- парокандалик ва оталиқ Муҳаммад Ҳакимнинг данамоёнэтади. сотқинлигидан фойдаланиб, Бухорони жангсиз Соҳибқирон Амир Темур Бухорони онасининг қўлга киритишга муваффақ бўлди ва уни талон- ватани сифатида ҳурмат қилар эди. Унинг торож қилди. Нодиршоҳ Муҳаммад Ҳакимни ҳукмронлиги даврида бу ердаги Намозгоҳ мас-Бухоро ҳукмдори этиб тайинлади. Унинг ўли- жиди қайта тикланди ва Чашмаи Айюб мақбараси мидан кейин ҳокимият Муҳаммад Ҳакимнинг ўғли қурилди. У 1383-1384 йилларда қадимги ва амир Муҳаммад Раҳимнинг қўлига ўтди ва машҳур мозордаги пайғамбар Айюбнинг тах- Манғитлар сулоласи ҳукмронлигига асос со- миний қабри устида қад ростлаган. “Чашма” номи линди. Шу вақтдан то XX асрнинг 20-йилларигача эса, унинг ичида жойлашган булоқ билан боғлиқ, Бухоро сиёсий, маъмурий ва иқтисодий марказ, яъни ушбу булоқ пайғамбар Айюбнинг ҳассаси давлат пойтахти бўлиб қолди ва у энди “амирлик” теккан жойдан отилиб чиққан эмиш. 1404 йилнинг деб атала бошлади. ноябрида испан элчиси Руи Гонсалес де Клавихо Ёши икки ярим минг йилга тенг Бухоро кўп Самарқанддаги Амир Темур саройидан қайта-асрлар давомида Марказий Осиёнинг етук ётганда Бухорога қўниб ўтади. У шаҳарнинг маданий марказларидан бири бўлиб келди. қисқача таърифини келтириб, Бухоро қалъаси- Масалан, Сомонийлар даврида бу ерда атоқли нинг катта бинолари, дон-дун, гўшт, мусаллас ва шоир Абулҳасан Рўдакий яшади ва ижод қилди, бошқа озиқ-овқатлар мўллигига эътиборни қара-бу ерда буюк Абу Али ибн Синонинг тиббий тади. билимлари ва фалсафий дунёқараши шакл- Нақшбандия тариқатининг машҳур вакили ланди. Баҳоуддин Нақшбандийнинг Бухородаги фао- Бухоронинг буюклиги шундаки, у мусулмон лияти мана шу даврга тўғри келади. ақоидларининг марказларидан бири бўлган эди, Бухоро руҳонийларининг қудратини яхши улар ичидан энг етукпари деб Имом ал-Бухорий, англаган Мирзо Улуғбек 1417-1418 йилларда Сайфиддин Бохарзий, Баҳоуддин Нақшбандий шаҳарда улуғвор Мадраса барпо этган. У буюктилгаолинади. фалакшунос олим қурдирган илк иншоотлардан биридир. Айниқса, унинг мадраса эшигига ўйиб ёздирган бир ҳикмати жаҳонга машҳур: ”Ҳар бир муслим ва муслима илм олмоғи фарздир”. 1432- 1433 йилларда унинг фармойиши билан Ғиж- дувонда Баҳоуддин Нақшбанднинг устози Ҳожи Абдухолиқ Ғиждувоний қабри ёнида тикланган мадраса улуғворликда бошқаларидан қолиш- майди. Мирзо Улуғбек ҳукмронлиги даврида Бухоронинг Калон масжиди тўлиқ қайта тиклан­ ган. Шайбонийлардан Абдуллахон II ҳукмронлиги даврида Марказий Осиё минтақасининг иж- тимоий, сиёсий ва маданий ҳаётида Бухоронинг ролианчаошди. Абдуллахон II нинг қурилиш бобидаги фа- олияти Бухоро шаҳрини ўзгартириб юборди. Унинг ҳукмронлиги даврида бунёд этилган Лаби Бухара - город на Ҳовуз меъморий мажмуаси, савдо гумбази, расталар, бир қанча Мадраса ва масжидлар, Саррофон ҳаммоми, шу вақтга оид яна кўплаб Великом Шелковом бошқа бинолар ва иншоотлар ҳозиргача сақланиб қолган. Хайрулла СУЛТОНОВ XIX асрнинг биринчи ярмида Бухоро Россия ва бошқа мамлакатлар, жумладан, Хитойга олиб чиқиладиган ип-газлама ухара - занимает достойное место среди ва шойи матолар ишлаб древних городов Центральной Азии, таких чиқаришнинг муҳим как Балх, Герат, Мерв (Мары) Самарканд, марказига айланди. БТермез, Насаф ( Карши) Чач - Шаш (Таш­ Е. К. Мейендорф сўз- кент) и Хорезм (Хива). ларига кўра, “Искандар На протяжении многих веков Бухара сохра­ Зулқарнайн замонидан няла роль крупного торговоремесленного и адми­ буён Буюк Ипак йўли нистративного центра Мавераннахра. Через этот муқаррар бўлиб, ундан город пролегала главная трасса торгового пути, ҳозирги вақтда ҳам Бу- соединявшего государства Ближнего и Среднего хородан Самарқанд ва Востока с Индией, Китаем. В древности Бухара Кошғар орқали, ундан неоднократно подвергалась нашествиям за­ Қўқон ва Тахти Су- воевателей, но город возрождался из руин и к лаймон орқали ўтадиган периоду раннего средневековья превратился в карвонлар қатнайди”. культурно - просветительский центр древнего

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN # SADO

Турана. Многие столетия город последовательноникновения до начала XX в. Наиболее ранние служил столицей государства Бухар-худатов культурные слои датируемые срединой I тыс. до (V - VII вв.), Саманидов (IX-Хвв.), Шейбанидов н. э. обнаружены в шурфах на территории Арка и (XVI в.), Аштарханидов(XII—XVIII bb.), Бухарского Шахристана. эмирата (XVII-начало XIX вв.). Полученный в ходе археологических работУлугбеке 1417 В письменных источниках термин Бухара богатейший комплекс артефактов послужил- 1418 гг. впервые упоминается китайским путешест­ основным источником для исследования не возводит в венником Сюань Цзанем (630 г. н.э.) Это же только истории возникновения города Бухары, ноБухаре название, но в согдийской транскрипции зафик­ и своеобразных процессов урбанизации в Зараф-величествен­ сировано на монетах Варахрана V. Опираясь нашанской долине. Одновременно их анализ убеди­ное медресе. сведения Джувайни (XI 1в.), ряд ученых считают, тельно доказал, что Бухара имеет более 2500-Оно было что оно восходит к санскритскому “Vihara”- летнюю историю. одной из "Буддийский монастырь”, вместе с тем, сущест­ Археолого-топографическими обследо­ранних вует другое предположение, согласно которомуваниями установлено, что к IX в. Бухара была построек топоним “Vihara” - это согдийское слово “вихатак” обнесена несколькими стенами, которыеУлугбека. - “счастливое место”. обороняли и сам город и пригородные части.Особенно Вариации наименования города - Нуми, Внешняя оборони-тельная стена имела 11 ворот.примечателен афоризм, Наулум, Нумиджкат-встречающиеся в китайских Первые арабские походы в Бухарский оазис начертанный и арабских письменных источниках, также относятся к54 году хиджры (674 г. н.э). на его восходят к согдийскому термину “Namich” - “зна­ Завоевание растянувшееся на столетие,деревянной менитый, “главный”. сопровождаемое разорениями и разрушениямирезной к двери: В эпоху средневековья город прославился какконцу IX в. принесло в Согд, не знавший прежде “Стремление к “Куббат ул-ислам" или “Бухорои шариф” конфессионального единства, единую религию -знанию благодаря его весомому вкладу в развитие наукиислам. является и просвещения мусульманского Востока. Тысячелетним ядром города служит Арк- обязанностью Главным источником по истории города яв­ кухендиз-цитадель, окруженный очень высокими каждого ляется трактат Мухаммада Наршахи (Абу Бакр)и мощными стенами. Восточнее Арка распо­мусульманина и “История Бухары”, согласно которому он был ос­лагался собственно город - шахристан - такжемусульманки". нован Тюркским правителем Шири-Кишваром в защищенный укрепленной башнями стеной. 60-80гг. VI в. Пригород (рабад) тоже имел стены и делился на В “Шахнаме” Фирдоуси, строителем Бухары внутренний и внешний рабад. У западного назван легендарный Сиявуш (авестийский Сия- подножья Арка находилась обширная площадь варшан), сын царя Кей-Кауса (Кави-Уса). О воз­ Регистан, а вокруг нее присутственные места для ведении Сиявушем крепости в области Бухары и 10 главных государственных ведомств (диванов). на место его захоронения у восточных воротЗдесь же был выстроен дворец. На Регистане так указывает средневековый автор Абул-Хасан ан-же находилась мусалла - праздничная мечеть.Но Нишапури. Многие исследователи XIX в. при Саманидах старая мусалла уже не могла отождествляли Бухару с отмеченным Птоломеем вместить всех молящихся, и в 971 г. была (II в. н. э.) между Оксом и Яксартом городом устроена новая мусалла - намазгах в полу Трибактра. В качестве самостоятельного вла­фарсахе (3 - 4км) от цитадели. Кроме того, был дения Бухара чеканит собственные монеты с построен еще один царский дворец на берегу портретом местного правителя в тиаре и вканала Джуйи Мулиён. сопровождении легенды на согдийском языке. Из построек Саманидской эпохи в Бухаре Значительный вклад в познание истории уцелел только мавзолей Саманидов - древнее в города внесла археологическая экспедиция подЦентральной Азии мусульманское мемо­ руководством академика Я.Гулямова, котораяриальное сооружение кирпича. Этот памятник по проводила комплексные археологические иссле­праву считается жемчужиной архитектуры дования на территории Бухары в 1970 -1980 гг. востока из-за его виртуозной кладки, мону­ когда были произведены раскопки в нескольких ментальности и удивительной гармонии. частях старого города Бухары. Из-за плотной В конце X - начале XI в. Бухара в ходе борьбы застройки исследования приходилось проводитьмежду Саманидами и Караханидами неод­ с риском, рядом с памятниками архитектуры нократно переходила из рук в руки. “Зиндан”, минарет Калон, медресе Мири Араб, Хотя с падением Саманидов Бухара утратила купол Таки Заргарон и Тим Абдулла - хана, в прежнюю роль политического центра, значение восточной части площади Арка и на древнемее было велико и в XI - XII вв. Караханидский Шахристане площадью 11-13га. правитель Шаме ал-Мульк, устроил в предместье В результате было установлено, что культур­ Бухары заповедник Шамсабад с дворцом, ные напластования достигали от 14/и до 20/и., а садами, пастбищами, а в самом городе соорудил сама Бухара построена на болотистой местности,новое здание соборной мечети (1069 г.). Один из что подтверждает сведения Наршахи. Археологи­преемников Шаме ал-Мулька Арслан - хан ческие находки, относящиеся к различным исто­ Мухаммад восстановил цитадель и внешние рическим периодам, позволили проследить про­стены города, возвел новую соборную мечеть с цессы урбанизации города - от момента его воз­минаретом, две большие башни, два дворца,

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4 .(60).2013

один из которых был затем перестроен в медресе,чателен афоризм, начертанный на его деревян­ а загородом был построен намазгах . Из этихной резной двери: “Стремление к знанию построек уцелела западная стена Намазгаха являетсяс обязанностью каждого мусульманина и михрабом богато декорированная, а такжемусульманки”. В 1432 - 1433 гг. по его указанию минарет соборной мечети - всемирно известныйстроится не менее великолепное медресе в Гиж- минарет Калон. Это монументальная башня дуване у могилы Ходжи Абдухалика Гиждувани, сплошь покрытая фигурными кирпичами, и по сей являвшегося наставником Баха ад-Дина Накш- день образует неповторимый силуэт Бухары. банда. При Улугбеке осуществлена полная К XII веку относится так же мечеть Магоки реконструкция соборной мечети Бухары - Калон. Аттари, чудесный портал которого демон­ В период правления шейбанида Абдулла- стрирует все богатство и разнообразие архи­хана II роль Бухары в общественной, политичес­ тектурного декора своей эпохи. кой и культурной жизни Центральноазиатского В 1220 г. Бухару захватили монголы, соборная региона значительно возросла. мечеть была занята монголами и осквернена, а Строительная деятельность Абдулла-хана II город был жестоко разграблен. преобразила город Бухару. Созданные при нем На протяжении 40 лет Бухара оставалась архитектурный ансамбль Ляби-Хауз, торговые разрушенной и лишь к концу XIII столетия город купола, пассажи, многочисленные здания медре­ стал возрождаться а заодно и строительноесе, мечети, баня Саррафон, многие другие здания искусство. Из сохранившихся до нас наиболее и сооружения этого времени сохранились и в известными являются два мавзолея, воздвиг­ наши дни. нутые у восточного пригорода Бухары, в местечке В первой половине XIX в. Бухара выступает Фатхабад. Одно из зданий построено над могилойкак важный центр производства хлопчато­ известного шейха суфийского братства Куб- бумажных и шелковых тканей, вывозимых на равийа - Сайф ад Дина Бахарзи. А к западу отрынки России и другие государства, в том числе, и него возвышается небольшое здание усыпаль­в Китай. По словам Е.К.Мейендорфа: “Еще со ницы одного из Чингизидов - Буян Кули Хана. времен Александра определился великий путь, Оба мавзолея имели богатую архитектурную которым и нынче следуют караваны, идущие из отделку, а надгробие шейха представляет собойБухары через Самарканд и Кашгар и проходящие наиболее выдающийся образец искусства через Коканд и Тахти-Сулейман”. художественного оформления по дереву. В 1740 г. шах Ирана Надир, воспользовавшись Амир Тимур глубоко чтил Бухару как родину феодальной раздробленностью и предатель­ своей матери. В период его правления здесь былаством аталыка Мухаммад Хакима, смог без боя реконструирована мечеть Намазгах и построензахватить Бухару и разграбить ее. Правителем мавзолей Чашма-Аюб, который возведен на Бухары Надир - шах признал Мухаммада Хакима. месте древнего и популярного мазара надПосле его смерти власть перешла в руки амира мнимой могилой пророка Иова (по арабски - Аюб)Мухаммад Рахима, сына Мухаммад Хакима, в 1383 - 1384 гг. А своим названием “Чашма” положив начало правлению династии Мангытов. мавзолей обязан расположенному внутри негоС этого времени вплоть до 20-х годов XX в. Бухара источника, который появился, по легенде, послеоставалась политическим, административным и удара посохом библейского пророка. В ноябреэкономическим центром, столицей государства, 1404 г. Бухару на обратном пути из Самарканда которое стало теперь называться “эмират”. посетило испанское посольство, возвращав­ Насчитывающая два с половиной тысяче­ шееся из дворца Амира Тимура. Рюи Гонсалес делетия Бухара на протяжении многих веков была Клавихо, оставил краткое описание города с кре­одним из выдающихся культурных центров постью, большими зда­ Центральной Азии. Так, при Саманидах здесь жил ниями и богатого хлебом, и творил выдающийся поэт Абдульхасан Рудаки, мясом, вином и другими здесь формировались медицинские познания и товарами. философское мировоззрение великого Абу Али На этот период прихо­ ибнСины. дится деятельность в Величие Бухары заключается в том, что она Бухаре известного пред­ была одним из центров мусульманского бого­ ставителя суфийского словия, среди выдающихся из них являются дервишского ордена На- Имам ал-Бухари Сайф ад-дин Бахарзи, Баха ад- кшбандиййа - Баха ад- дин Накшбанд(Х1\/ в.) Дина Накшбанди. Улугбек, прекрасно Использованная литература: осознавший значение бу­ 1.Абу Бакр Мухаммад ибн Джафар. История Бухары. харского духовенства в Ташкент, 1966. 1 4 1 7 - 1418 гг. возводит в 2.И.Ахроров, З.Усманова. Новые данные к истории Бухаре величественное Бухары. История и археология Средней Азии. медресе. Оно было одной 3.Э.В.Ртвеладзе. Легенды об основании из ранних построек Улуг­ Среднеазиатских городов и археологическая бека. Особенно приме­ действительность. Культура юга Узбекистана в древности и средневековья. Ташкент, 1987.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN § SADO

of Bukhari in 1970-1980, during which excavations were conducted in several parts of the old city of Bukhara, a city on Bukhara. Due to dense housing the studies were carried to the risk, next to such architectural monuments as "Zindan", Kalon minaret, Miri Arab, the Great Silk read dome of Taki Zargaron and Tim of Abdullah-Khan, in the eastern part of the Arch and the ancient By Khayrulla SULTONOV Shakhristan square on the area of 11 -13 ha. As a result, it was found that the cultural stratifica­ ukhara occupies a prominent place among the tion reaches from 14 to 20 meters, and Bukhara itself ancient cities of Central Asia, such as Balkh, is built on marshland, which confirms the information , (Mary), Samarkand, , Nasaf by Narshahi. Archaeological finds from the various B( Karshi ), Chach - Shash ( ) and historical periods made it possible to trace the Khorezm (). processes of urbanization of the city since its For many centuries, Bukhara retained the role of inception to the early XX century. The earlier cultural big trade, crafts and administrative center of the layers dating from the midst of the I millennium BC Maverannahr. The main trade route that connected were found in pits located in the Arch and Shahristan the states of the Middle East to India and China areas. passed through the city. In antiquity, Bukhara was Rich set of artifacts obtained in the course of subjected to repeated invasions of conquerors, but archaeological excavations served as the main the city was reborn from the ashes, and to the period source for study not only the history of the city of of the early Middle Ages became a cultural and Bukhara, but the peculiar urbanization processes in educational center of the ancient Turan. During many the Valley. At the same time their analysis centuries it successively served as the capital city of conclusively proved that Bukhara has a 2500 year old the states of Bukhar-Hudats' (V- VII centuries), history. Samanids (IX-X centuries), Sheibanids (XVI Archaeological and topographical surveys found century), Ashtarkhanids (XII-XVIII centuries), the that in the IX century Bukhara was surrounded by Bukhara Emirate (XVII - early XIX centuries). several walls that defended the city itself and the In written sources, the term Bukhara was first suburban parts. The outer defensive wall had 11 mentioned by a Chinese traveler Xuan - Jin (630 AD). gates. The same name, but in Sughd transcription was in­ The Muslim calendar relates the first Arab scribed on the coins of Varakhran V (412- 439). campaigns to Bukhara oasis to 54 AH (674 AD). Relying on information by Juwayni (XII c.), a number The conquest dragged on a century accompanied of scientists believe that it goes back to Sanskrit by discord and destruction, at the end of the IX "Vikara" - "Buddhist Monastery", at the same time century brought to Sughd which had not known there is another hypothesis, according to which the before confessional unity, a common religion of place-name "Vikara" is a Sogdian word "vihatak" - Islam, defined the foundations of all spheres of "happy place." society. In Chinese and Arabic written sources there are For thousands of years the core of the city is the variations of the city name as Numi, Naulum, Arch - kuhendiz citadel, surrounded by very high and Numdzhkat, which also go back to Sogdian term strong walls. To the east of the Arch there was the city "Namich" - "famous", “the main." - shahristan protected also by walls with fortified In the Middle Ages the city was famous as towers. Suburb ( rabad ) as well had the wall and "Qubbat ul- Islam" or "Bukhoroi sharif because of his divided into inner and outer rabad. At the western foot important contribution to the development of science of the arch there was vast Square and education of the Muslim East. surrounded by the government offices for 10 major The main source for the history of the city is a government departments (divans). Muqaddasi who treatise by Narshahi Muhammad (Abu Bakr) "History visited Bukhara at the end of the X century noted that of Bukhara" according which it was founded by the a palace was built there, more majestic of which he Turkic ruler Shiri - Kishvar 60-80 of the VI century. had never seen before in the Muslim world. The In the "Shahnameh" by Firdavsi, the legendary Registan had also a Musalla - a Sayavush (Avestian Siyavarshan), son of King Key Holiday mosque. But at Samanids Kaus (Kavi - Usa) was named as a builder of ruling the city’s population grew so Bukhara. The medieval author Abul-Hassan An much that the old Musalla could not Nishapuri indicated the fact of construction of a accommodate all worshipers, and in fortress in Bukhara area by Siyavush and the place of 971 a new Musalla - Namazgah was his burial at the eastern gate. Many researchers of built in a half farsahs (3-4 km) from the the XIX century identified Bukhara with Tribaktra city citadel. More of that another royal noted by Ptolemy (II century) between the Oxus and palace was built on the banks of Yaxart. Being an independent Bukhara minted own Dzhuyi Muliyon canal. coins with the portrait of the local Governor in tiara In Bukhara among constructions of and accompanied by a legend on soghdian the Samanidian era, only Samanids language. mausoleum - the ancient Central Asian A significant contribution to the knowledge of the Muslim memorial struc-ture and the history of the city made by an archaeological ear-liest building, en-tirely built of burnt expedition leaded by academician Y. Gulyamov that bricks escaped destruction. This conducted comprehensive archeological researches monument is considered the pearl of

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine И www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4.(60).2013

the Ori-ent architecture - Ayub) in 1383-1384. And the name "Chashma" the for his virtuoso masonry, mausoleum received due to a spring located inside, monu-mental and surp­ which had been emerged according to a legend, after rising harmony. hitting a staff of the biblical prophet. In November At the end of X - early 1404 Bukhara was visited by a Spanish Embassy, on XI cen-turies Bukhara in the way back from Samarkand the palace of Amir the course of the struggle Timur. Gosales Ruy de Clavijo left a brief description bet-ween the Sa-manids of the city with a castle, large buildings and rich of and Karahanids re­ bread, meat, wine and other goods. peatedly pas-sed from The period witnessed the activity in Bukhara the hand to hand. known representative of the Sufi dervish order Although af-ter fall of Nakshbadiya - Baha ad-Din Naqshbandi (d. 1389). the Sa-manids' reign Ulugbek, being well aware of the importance of Bukhara lost its former the clergy of Bukhara in 1417-1418 erected a role of the political center, majestic madrasah in Bukhara. It was one of the its signi-ficance was large earliest buildings of Ulugbek. Particularly notable is even in XI - XII centuries. Karahanidian ruler Shams the aphorism, written on its wooden carved door, al - Mulk, arranged in the outskirts of Bukhara a "The aspiration for knowledge is a duty of every Ulugbek, being natural Reserve - Shamsabad with the palace, Muslim man and woman." In 1432-1433 under his well aware of the gardens and pastures, and in the city he built a new direction another no less majestic madrassah was importance of the building of the cathedral mosque (1069). One of the built in Gizhduvan at the grave of Khodzha Abduhalik clergy of Bukhara receivers of Shams al - Mulk Arslan - Muhammad Gijduvani, who was a mentor of Baha ad - Din in 1417-1418 Khan restored the citadel and outer walls of the city, Naqshbandi. During Ulugbek's reign complete erected a majestic built a new cathedral mosque with a minaret, two reconstruction of the cathedral mosque of Bukhara - madrasah in large towers, two palaces one of which was later Kalonwas made. Bukhara. It was rebuilt into a madrasah and a suburban mosque During the reign of Sheibanid Abdllahan II ( ) the one of the earliest (Namazgah or Musalla). Of these buildings only the role of Bukhara in social, political and cultural life of buildings of western richly decorated wall of the Namazgah with the Central Asian region increased significantly. Ulugbek. mihrab and the minaret of the mosque, the world- Construction activity of Abdullah - Khan Particularly famous come off unhurt. transformed the city of Bukhara. Built at his period the notable is the This is a monumental tower nearly fifty-meter architectural ensemble Labi-khauz, trade domes, aphorism, written heights, completely covered with curly bricks, and to arcades, many madrasahs, , Sarrafon on its wooden this day forms the unmistakable silhouette of baths, many other buildings and structures have carved door, "The Bukhara. survived to this day. aspiration for The Mosque Magoki Attari a wonderful portal of In the first half of the XIX century Bukhara served knowledge is a which demonstrates the richness and diversity of as an important center of cotton and silk fabrics which duty of every architectural decoration of that era also concerns to were exported to markets in Russia and other Muslim man and the XII century. countries, including China. According woman". In 1220 the Mongols captured Bukhara; the E.K.Meyendorf: "Since the time of Alexander the cathedral mosque was occupied by the Mongols and Great a Main Road has been determined which is still defiled, and the city was severely looted. used by caravans coming from Bukhara and For 40 years, Bukhara remained destroyed, and Samarkand via and and passing only at the end of XIII century the city began to revive through Takhti - Suleiman." along with the monumental art. Among reached to us In 1740 Nadir Shah of Iran, taking advantage of constructions the most famous are two mausoleums the feudal fragmentation and betrayal of atalyk erected at the eastern suburbs of Bukhara, in Muhammad Hakim, was able to capture Bukhara Fatkhabad Township. One of the buildings was built without a fight and plunder it. Nadir - Shah declared over the tomb of the famous Sheikh of Hakim Muhammad as a ruler of Bukhara. After his Sufi community Kubraviya - Sayf ad death (1743) the power passed into the hands of Amir Din Bakharzi died in 1261. And to the Muhammad Rahim, the son of Muhammad Hakim west of it there is a small tomb building (1753-1758), beginning the reign of Mangits' dynasty. of one of Genghis - Buyan Kuli Khan From that time until 20-ies of the XX century Bukhara who died in 1358. remained the political, administrative and economic Both mausoleums had a rich center, the capital of the state, which later become architectural decoration, and the known as"amirat." Sheikh's tombstone is the most Numbering two and a half millennia age Bukhara outstanding example of a wood art over the centuries was one of the foremost cultural decorating. centers of Central Asia. Thus, during the Samanids' AmirTimur deeply revered Bukhara reign the outstanding poet Abulhasan Rudaki lived as the birthplace of his mother. During and worked there and medical knowledge and his reign, Namazgokh mosque was philosophical outlook of the great Abu Ali Ibn Sina reconstructed there and the were formed here. Mausoleum of Chashma-Ayub was The greatness of Bukhara consists in the fact that built on the site of an ancient and it was one of the centers of Muslim theology, among popular cemetery over the imaginary the outstanding ones are Imam al - Bukhari (IX grave of the Prophet Job (in Arabic - century), Sayf ad - Din Bakharzi (XIII ctntury) and Baha ad - Din Naqshband (XIV century).

Илмий-амалий. маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

XI асрга келиб бу турдаги иншоотларнинг Марказий Осиё аксарият қисми пишиқ ғиштдан ишлана бош- ланди. Шунинг учун уларнинг нодир намуналари ҳозиргача сақпаниб қолган. А.М.Прибиткованинг меъморчилигида XX аср ўрталарида минораларнинг конструктив хусусиятларига оид тадқиқотларида, Марказий миноралар Осиёдаги мавжуд айрим минораларнинг ўлчам- лари келтирилган бўлса-да, кейинчалик уларга Абдулла ЯХЯЕВ янада аниқлик киритиш зарурияти тугилди. Масалан, Вобкент минорасининг дастлабки иноралар ёки минорасимон иншоотларўлчами ер сатҳидан 38,7 метр баландликда Марказий Осиё меъморчилигида мавжуд белгиланган бўлса, кейинчалик маданий қатлам- бўлса-да, Марказий Осиёда аниқланган ва ни тозалаш натижасида баландлиги 40 метрдан Мсақланиб қолган бу турдаги иншоотлар, ошиқлиги аниқланган. Бухородаги Калон мино­ асосан, ислом даврига мансубдир. X асрда арабраси эса ундан ҳам юқори бўлган. Кўҳна Урганчда сайёҳи Мақцисий Хуросон шаҳарлари таърифиниXIV асрда қурилган миноранинг баландлиги 60 келтирганда, “Охур - Деҳистоннинг асосий шаҳри метрга етган. бўлиб, у ердаги минора узоқдан кўриниб туради”, Ўрта Осиёнинг зилзила бўладиган ҳудуд- деб ёзади. 1904 йили Самарқандда В.В.Бартольд ларида бундай баланд минораларнинг қурилиши томонидан Афросиёбдаги Жомеъ масжиди ўр- тадқиқотчилар орасида катта қизиқиш уйғотди. Ер нида олиб борилган қазишмалар орқали қадимийости силкинишларида миноранинг пастки қисмига миноранингасоси аниқланган. Пойдевор ва унингқаттиқ туртки содир бўлиб, ғиштларда ёриқлар яқинидан топилган тангаларга кўра бу минора,пайдо бўлади, қоришма эса ўзининг боғловчи чамаси X асрда қурилган. хусусиятларини йўқотиб тўкилиб тушади. Юқори Жанубий Туркманистон археологик экспе- қисмидаги ғишт қатламида эса ганч қоришманинг дицияси томонидан Қадимий Марвда олиб эластиклик хусусияти туфайли силкинишдаги борилган қазишмалар натижасида X асрга оидзарба нисбатан кам таъсир этади. Пекин кучли ер минора қолдиқлари топилган. Ўзбекистон силкинишида миноранинг юқори қисми йиқилади. ҳудудида XI-XII асрларга оид минораларнингШунинг учун айрим қадимги минораларнинг аксариятининг эса юқори қисмлари ва мезана-юқори қисми ҳозир сақланиб қолмаган. Масалан, лари сақланиб қолмаган. Масалан: ЖарқўрғонТемурийлар даври иншоотларидаги (Бибихоним минораси, Қадимги Термиздаги миноралар. масжиди, Гўри Амир мақбараси, Улуғбек Фақат Бухоро ва Вобкент миноралари тўлалигичамадрасаси ва бошқалар) минораларнинг икки сақланган бўлиб, Наршахийнинг ёзишича, 918- юқори яруси қулаб тушган. 919 йилдаги Бухоро минорасининг юқори қисми Ўрта аср иншоотларида ишлатилган пишиқ ёғочдан қилинган. Эрон минораларининг илк ғиштлар ўзининг физик-механик хусусиятлари намуналарида ҳам азон айтиладиган юқорижиҳатидан жуда мустаҳкам бўлган. Минора қисмида ёғоч майдончали айвон бўлган. XI асргаодатда пишиқ тўғри бурчакли чорси ғиштдан келиб, Ўзбекистон ҳудудидаги кўплаб мино­ терилса-да, айрим ҳолларда эса лекала (турли раларнинг юқори қисмларининг меъморий ечимиайлана, ёй шаклдаги) ғиштлар ҳам ишлатилган. шу кўринишда шакпланиб бўлган, деган тах- 1011 йили Кўҳна Урганчда қурилган минора минлар мавжуд. ғиштлари трапеция шаклида, кўп ҳолларда эса Марвдаги минора конуссимон, Термиздаги ғишт қирралари чопилган ҳолда учрайди. минора эса, цилиндрик кўринишга эга бўлган. Минораларнинг X-XI асрларга тааллуқли ғишт Минора тузилишида марказий устун ва унинг қатламида нақшинкор белбоғлар шу ташқи девор оралиғида юқорига чиқадиганқурилиш материалининг ўзидан зинапоялар ишланиши одатий қурилмавий кесиб, ўйиб ишланган. Минора­ ечимга айланган. Марказий Осиё минораларидаларнинг меъморий-бадиий сифат- ларини белгиловчи бу ғиштлар, ташқи айланма зиналар бўлмаган. Миноралар, асосан, қоплама қатлам ҳисобланиб, асосан, масжиддан алоҳида ёки масжид нисбатан майда ўлчамли бўлган. Бу ҳовлисини ўраб турган девор бурчакларига ўз навбатида, конуссимон сиртнинг жойлаштирилган. Илк миноралар хом гишт ва айлана шаклини тўла қоплаш имко- пахсадан ишлангани ҳақида тадқиқотчи В.Л .Воро­ ниятини берган. Минораларнинг нина маълумотберади. Масжид девори бурчагига аксарияти ганч қоришмада тик- жойлаштирилган минора сиртига пишиқ ғиштдан ланган бўлса, Қирғизистоннинг қоплама безакли айлана ҳошияли белбоғ Бўрон минораси ичкарисига хом қилинган. Қадимий Марв шаҳри яқинида ғишт ишлатилгани маълум. Ганч жойлашган миноранинг кўриниши ва меъморий қоришма Марказий Осиё меъ­ ечимида X аср минораларида қўлланилган морчилигида алоҳида ўрин тутиб, қурилиш технологияси ва материалларига кўра,унинг тез қотиб, ғиштларни би- ўша давр миноралари қурилиш услуби ҳақида риктириш хусусияти равоқларни маълум тасаввурга эга бўлиш мумкин. Тад- “опалубкасиз” қуришга имкон бе- қиқотчилар фикрича, Х-ХИ асрга тааллуқли ради. Бу эса қурилмаларнинг Зарафшон дарёсининг юқори оқимидаги айриммеъморий жиҳатдан турли шакпла- қишлоқ масжидларида ҳам хом ғиштдан қурилган нишига олиб келди. Кўриб чиқилган минора қолдиқлари сақланган (масалан, минораларнинг аксарият қисми Тожикистоннинг Айний қишлоғидаги минора).

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine И www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4.(60).2013

юқорига ингичкалашибборади, фақат Термиздаги минора нисбатан кичик диаметрли бўлгани учун Минареты в зодчестве цилиндрсимон кўринишга эга бўлган. Минораларнинг конуссимон шакли уларнинг Центральной Азии статик хусусиятларини кучайтиришга ёрдам берган. Шунингдек, ташқи девор қалинлиги ички томондан зинасимон қилиб кичрайиб бориб, Абдулла ЯХЯЕВ оғирлик маркази эса пастки қисмида шаклланган. инареты и башенные сооружения - Конуссимонлик айлана деворнинг ташқариси неотъемлемая часть зодчества Цен­ юпқалаштирилиб ички томонидан баландлиги тральной Азии, выявленные и сохра­ бўйича икки-уч зинасимон кичрайтирилган. Мнившиеся на этой территории сооружения Миноранинг марказий ўзаги ҳам пастдан юқоригатакого типа относятся, в основном, к исламскому ингичка қилинса, баъзиларида қалинлиги баланд- периоду. Арабский путешественник X века лик бўйича бир диаметрда қилинганлари ҳам Макдиси, характеризуя города Хорасана, писал: учрайди. Ғиштин пиллапоялар зинасимон “Охур - главный город Дехистана, его минарет равоқчалар устига минора ўзаги ва девор ора- Ўзбекистон виден издалека”. Во время проводившихся в лиғига ўрнатилган, шунингдек, спиралсимон Самарканде в 1904 году раскопок на месте ҳудудида XI-XII йўналишда ғишт қаторида зиналар ҳам ишланиб, большой мечети в Афрасиабе, В.В. Бартольдом зинапоянинг қурилмаси минора ўзагини девор асрларга оид обнаружена основа древнего минарета. По этой билан ўзаро боғлаб турган. Бундан ташқари, минораларнинг основе и найденным вблизи нее монетам можно радиал йўналишида арча дарахтидан қилинган предположить, что минарет построен приб­ аксариятининг эса ходалар билан боғланган. Масалан, Работи лизительно в X веке. Малик минорасида бундай ходалар уч қаторда, юқори қисмлари ва В ходе раскопок в Древнем Мерве, проводив­ шунингдек, Бухородаги Калон минораси муқар- шихся археологической экспедицией Южного мезаналари наси тагида ҳам мавжудлиги уни тушиб кетишдан Туркменистана, обнаружены развалины мина­ сақланиб қолмаган. сақлаган. Минораларнинг айлана шаклли рета X века. У размещенных на территории Масалан: Жарқўрғон кўриниши шамол кучини кесган. Баланд қалъа иншоотларидаги кузатув-сигнал миноралари-Узбекистана большинства минаретов XI-XII веков минораси, Қадимги нинг айлана кўриниши кейинчалик миноралар не сохранились верхние части и башенки. Например, это минарет Джаркурган, минареты в Термиздаги шаклланишига, уларнинг қурилмавий тизимига таъсир қилган. Минораларнинг тик, оғишмай древнем Хорезме. Полностью сохранились миноралар. Фақат туришида пойдеворнинг чуқурлиги ва шакли ҳам только минареты в Бухаре и Вабкенте, Наршахи Бухоро ва Вобкент муҳим аҳамиятга эга бўлган. Улуғбек мадрасаси писал, что верхнюю часть минаретов Бухары, возводившихся в 918-919 годах, строили из миноралари минорасида олиб борилган тадқиқотлар нати- жасида пойдевори 8 метр чуқурликда, минора-древесины. В верхней части первых минаретов тўлалигича буржнинг баландлиги эса 36 метрни ташкил Ирана, с которых читался азан, были деревян­ ные площадки. Есть предположения о том, что в сақланган бўлиб, этганлиги аниқланди. Кўпчилик минораларнинг юқори қисми сақлан- XI веке в архитектурном решении верхних частей Наршахийнинг маганлиги сабабли уларнинг баландлиги билан многих минаретов Узбекистана были именно ёзишича, 918-919 диаметри орасидаги нисбатни аниқлаш қийин- такие формы. В Мерве минарет имел конусообразную, а в йилдаги Бухоро чилик туғдиради. Фақат, Вобкент ва Бухородаги минораларни ҳисобга олганда, 1:5, 1:6 нисбат Термезе цилиндрическую форму. В структуре минорасининг чегарасида аниқлаш мумкин. XI-XII асрда кенг минаретов ступени, ведущие вверх между центральной колонной и внешними стенами, юқори қисми тарқалган бу турдаги қурилмалар, кейинчалик Хоразм, Андижон ва Тошкент яқинидаги Зангиота выполнялись в общепринятом строительном ёгочдан қилинган. миноралари XIX-XX аср бошларида нисбатанрешении. В минаретах Центральной Азии не баланд қилиб қурилган. Фарғона водийси было внешних винтовых лестниц. Минареты шаҳарларида алоҳида турадиган миноралар унчавозводились, в основном, или отдельно от баланд бўлмаса-да, ҳар бир йирик масжид мечети, или по углам стен, окружавших двор яқинида қурилган. Уларнинг тузилмаси, ўлчам- мечети. Исследователь В.Л.Воронина писала, лари турлича бўлиб, бирон-бир меъморий нисбат что первые мечети строились из кирпича-сырца и асосидаги умумий қонуниятга бўйсунмаган. пахсы. На внешней стороне размещавшегося во дворе мечети минарета из жженого кирпича делали круговой пояс с узорами. По внешнему виду и архитектурному решению минарета у древнего города Мерве с учетом технологии строительства и применявшихся материалов в X веке можно сделать определенные заключение о Фойдаланилган адабиётлар: методе строительства минаретов той эпохи. По мнению исследователей, в мечетях Х-ХИ веков в 1. М.Е. Массон. Краткая историческая справка о отдельных кишлаках в верхнем течении реки среднеазиатских минаретах. Т.1933. Зерафшан сохранились развалины минаретов из 2. Л.Воронин. Сооружения башенного типа в кирпича-сырца (например, минарет в кишлаке архитектуре Востока и их генезис. Айни в Таджикистане). 3. Додо Нозилов. Минора рамзи (Одатлар, К XI веку большинство сооружений такого қоидаларварамзийифодалар). Т.: Санъат,2006. типа стали возводить из жженого кирпича. 4. В.Л.Воронина. Сырцовые минареты верховьев Поэтому некоторые из них сохранились до наших Зарафшона. Труды АН Таджикской ССР. т. СХХ. 1960. дней. В исследованиях А.М.Прибытковой о

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

конструктивных особенностях минаретов утоньшалась с внутренней стороны и к середины XX века приводятся параметры верху суживалась на две-три ступени. некоторых минаретов Центральной Азии, но вЦентральная колонна тоже суживалась дальнейшем возникла необходимость внесения снизу вверх, а некоторые минареты до уточнений в эти данные. Например, перво­ верха возведены в одном диаметре. начально высота минарета в Вабкенте былаКирпичные ступени выкладывались на определена как 38,7 метра над уровнем земли,лестничных портиках между осно­ впоследствии в результате очистки культурного ванием и стенами минарета, ступени слоя было установлено, что его высота пре­выкладывались в спиралеобразной вышала 40 метров. Выше этого памятника был форме и служили связующим звеном минарет Калон в Бухаре. Высота построенного междув основой и стенами минарета. XIV в. в древнем Ургенче минарета достигалаКроме того, в радиальном направлении 60 метров. связывались балками из арчевой дре­ Возведение таких высоких минаретов на весины. Например, в минарете Рабат-и сейсмически опасных территориях Средней Азии Малик такие балки выложены в три I вызвало большой интерес среди исследо­ ряда, в минарете Калян (Бухара)В вателей. Подземные толчки сильно воздействуют наличие таких балок под капителью | ^ ^ Н В на нижнюю часть минаретов, в кирпичах сохраняло минарет от падения. Кру- появляются трещины, использованные растворы говая форма минаретов препятство- Ш Н К утрачивают свои связующие особенности и вала силе ветра. Круговые формы I х осыпаются. На кирпичном слое в верхней части высоких наблюдательно-сигнальных ганчевые растворы благодаря своим эластичнымминаретов на крепостных сооружениях особенностям относительно меньше подвер­впоследствии оказали влияние на Н Н В И гаются воздействию толчков землетрясения. Но форму минаретов, систему их стро- в при сильных землетрясениях верхняя часть ительства. В сохранении вертикального минаретов разваливается. Именно поэтому уположения минаретов большую роль отдельных древних минаретов не сохранилисьиграли глубина и форма фундамента. В резуль­ верхние части. Например, в сооружениях эпохитате исследования минарета в медресе Улугбека темуридов не сохранились два верхних ярусабыло установлено, что глубина основы состав­ (мечеть Бибиханум, мавзолей Гур-Эмир, медреселяла 8 метров, высота минарета-башни - Улугбека и другие). 36 метров. В сохранении Жженый кирпич, использовавшийся в средне­ Из-за того, что верхние части многих мина­ вертикального вековых сооружениях, по своим физико-механи­ретов не сохранились, довольно сложно опре­ положения ческим особенностям был очень прочным. Как делить соотношение их высоты и диаметра. Если минаретов правило, минарет возводился из квадратногоучитывать данные по минаретам Вабкента и кирпича с прямыми углами, но иногда исполь­ Бухары, можно определить соотношение большую в роль зовали кирпичи-лекала кольцеобразной и луко­рамках 1:5, 1:6. Такие сооружения, широкоиграли глубина образной формы. В 1011 году в древнем Ургенчераспространенные в XI-XII веках, но уже болееи форма были минареты, в которых кирпичи клали в высокие были построены в XIX-XX веках в фундамента. В форме трапеции, а в большинстве случаев Хорезме, Андижане и Зангиате (вблизи Таш­результате использовали кирпичи с усеченными гранями. В кента). В городах Ферганской долины отдельныеисследования кирпичных слоях минаретов X-XI веков узорчатыеминареты, не очень высокие, построены у каждойминарета в пояса вырезались из этого же материала. Такиебольшой мечети. Их формы и параметрымедресе кирпичи, определявшие архитектурно-худо­разнообразны и не соответствуют общим пра­Улугбека было жественное решение минаретов, служиливилам зодчества. установлено, облицовкой и были меньших размеров. Это, в что глубина свою очередь, позволяло полностью обли­ основы цовывать круговую форму конусообразной составляла 8 м, поверхности. Большинство минаретов воз­ высота водились при помощи ганчевых смесей, но Minarets in central Asia минарета-башни известно, что во внутренней части минарета - 36 метров. Буран в Кыргызстане использовался кирпич- architecture сырец. Ганчевая смесь занимала особое место в By Abdullah YAKHYAEV зодчестве Центральной Азии, быстрое твердение и особенность закрепления кирпичей позволяли inarets and tower structures that were поднимать сооружение без опалубки. Это preserved and revealed on this territory being привело к различным архитектурным формам an integral part of the architecture of Central сооружений. Большая часть изученных мина­ MAsia mainly belong to the Islamic period. Arab ретов к верху суживается, только минарет вtraveler of the tenth century Maqdisi, describing cities Термезе из-за относительно маленького диа­of Horasan wrote: "Ohur is the main town of Dehistan; метра имеет цилиндрическую форму. its minaret is visible from afar." During excavations in Конусообразная форма минаретов спо­the site of the Grand Mosque of Afrasiab in собствовала усилению их статических осо­ Samarkand in 1904, V.V.Bartold discovered бенностей. Толщина внешней стены с внутренней foundation of an ancient minaret. With the help of the стороны суживалась в форме ступеней, и центрfoundation and coins found near it wee can assume тяжести концентрировался в нижней части. that the minaret was built approximately in the tenth Внешняя часть конусообразной круговой стеныcentury.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4.(60).2013

During excavations in the ancient Merv, an Khanum Mosque, Gur -Em ir Mausoleum, Ulugbek archaeological expedition of the Southern madrasah and others). Turkmenistan discovered ruins of a minaret of the Burnt bricks used in medieval buildings due to tenth century. Tops and turrets of majority of minarets their physical and mechanical characteristics were of the XI-XII centuries located on the territory of very strong. As a rule, a minaret was built of square Uzbekistan are not preserved. For example: bricks with right angles, but sometimes they used ring Depth and shape Zharkurgan minaret and minarets of the ancient or bulbous shaped template bricks. In 1011 in the of the foundation Khorezm. Only minarets in Bukhara and Vabkent are ancient there were minarets where played a grate fully preserved. Narshahi wrote that tops of Bukhara trapezoid shaped bricks were laid, and in the most role in minarets which were erected in 918-919 were built of cases they used the bricks with truncated edges. In maintaining of wood. Top of the first Iranian minarets had wooden the brick layers of the minarets of X-XI centuries vertical position platforms which were used for azan reading. There is patterned belts were cut out from the same material. of minarets. an assumption that in the XI century upper parts of These bricks that defined architectural and artistic Studies of the many minarets of Uzbekistan had the same form. design of minarets were facing and smaller. This, in minaret in The minaret in Merv had a conical and the Termez turn, allowed to fully coat circular form of a cone- Ulugbek one cylindrical shape. In the structure of the minarets shaped surface. Most of the minarets were built with madrasah steps leading upward between the central column stucco solution, but we know that in the inner part of determined that and exterior walls were made according to the Buron minaret in they used adobe brick. the depth of its construction decision. Central Asian minarets had no Stucco solution had a special place in the foundations was external spiral staircases. The minarets were built, architecture of Central Asia, rapid hardening and 8 meters, the mostly separately from a mosque, or in the corners of fixing bricks feature allowed to raise construction height of the walls surrounding the mosque's courtyard. A without formwork. This led to various forms of minaret tower researcher V.L.Voronina wrote that the first mosques architectural structures. Most of the studied minarets was 36 meters. were built of mud bricks and pahsa. On the outside of are tapered towards the top, only the minaret in minarets which were built in the courtyard of the Termez, due to relatively small diameter has a mosque there were circular belt patterns from burnt cylindrical form. bricks. Through appearance and architectural design The conical shape of minarets helped to of the minaret in the ancient city of Merv taking into strengthen their static characteristics. The thickness consideration construction technology and materials of the outer wall got narrow on the inner side through used in the tenth century, we can draw definite the form of the steps, and the center of gravity was conclusion about minaret construction methods of concentrated in the lower part. The outer part of the that period. According to researchers, in the mosques cone-shaped circular wall became thinner on the of X-XII centuries located in some villages in the inside and narrowed to the top after each two or three upper reaches of the Zarafshan River, there are ruins steps. The central column also tapered from the of minarets built of mud-brick (for example, the bottom up, and some minarets were built with the minaret in Ayni village of Tajikistan). same diameter up to the top. Brick steps were laid on By XI century, most buildings of this type began to the porticoes of staircase between the base and walls be built of burnt bricks. Therefore, some of them have of the minaret; the steps were laid in a spiral form, and been preserved to the present day. In served as a link between the base and walls of the A.M.Pribytkova’s studies on constructional features minaret. Furthermore, they were connected with in of minarets in the middle of the XX century there are the radial direction. For example, in Rabat-i Malik some parameters of Central Asian minarets, but later minaret such beams were laid out in three rows, in it became necessary to give more precise definitions Kalyan Minaret (Bukhara) such beams under caps to the data. For example, the original height of kept the minaret from falling. The circular shape of Vabkent Minaret was defined as 38 7 meters above minarets prevent from the power of wind. Circular the ground, then by purification of the cultural layer it forms of high observation-signal minarets on was found that its height was more than 40 meters. fortifications subsequently had an impact on the Kalon minaret in Bukhara was higher then the shape of other minarets and the system of their monument. The height of the ancient Urgench construction. Depth and shape of the foundation minaret built in XIV century was 60 meters. played a grate role in maintaining of vertical position Construction of such high minarets on seismically of minarets. Studies of the minaret in Ulugbek dangerous areas of Central Asia has caused great madrasah determined that the depth of its interest among researchers. Earth tremors strongly foundations was 8 meters, the height of the minaret influence on the bottom of minarets, cracks appear in tower was 36 meters. bricks, and solutions lose their viscosity and crumble. Due to the fact that the upper parts of many The brick layer of the upper minarets are not preserved, it is difficult to determine part due to elastic the ratio of their height and diameter. If we consider characteristics of ganch the data on Babkent and Bukhara minarets, we can solution is relatively less determine the ratio within 1:5 1:6. The same exposed to shocks of the constructions which were widespread in the XI- XII earthquake. But during strong centuries but some higher were built in the nineteenth earthquakes top of the minaret and twentieth centuries in Khorezm, and falls apart. That's why tops of Zangiata (near Tashkent). In the cities of the some ancient minarets are not Ferghana Valley individual small minarets were built preserved. For example, in the in every major mosque. Their shapes and parameters structures of Temurids' era two are varied and do not conform to the general rules of upper tiers are not kept (Bibi architecture.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4 .(60).2013 MOZIYDAN ft SADO

Нуротадаги Чилустун масжиди * * Г Хайриддин БЕРДИЕВ t

қтоғ тизмасининг Бахилтов этакларида Чилустун жоме масжидининг кираверишидаги Чилустун жоме жойлашган қадимги Hyp шаҳристонидаги равоқ тепасида айлантириб ҳандасавий шаклдамасжидининг О тадқиқотлардан аён бўладики, бу ерда нақшланган 16 қисмли мармар лавхдаги форскираверишидаги ибодатхоналар, масжид ва мадрасалартилида настаълиқ хатидаги битикда масжиднинг равоқтепасида мўғуллар истилоси натижасида бир неча маро-қурилиши ва таъмирланишига оид қимматли айлантириб табабузилиб, яна қайтатикланган. маълумотлар мавжуд: ҳандасавий X асрда яшаган Наршахий “Бухоро тарихи" 1.Амир ал-мўминин Саййид Мир Олимни шаклда китобида: “Hyp катта жой. Унда масжиди жоме кўргинким 2. Подшоликтахтидаузукнингдурдона нақшланган 16 бор; у кўпгина рабодларга эга. Бухоро аҳолиси букўзига ўхшайди 3. Адл этмоқучун Бухоро шаҳрига қисмли мармар ишда кўп муболаға қиладилар; Нур зиёратигакелди 4. Унинг муборак қадамидан у ер жаннатгалавҳдагифорс борган киши ҳаж қилган (кишининг) фазилатига айланди 5. Масжид ва минбар(лар) унинг тилида эга бўлади; у зиёратдан қайтиб келганида номидан янги чиройга эга бўлди. 6. Халойиқ санонастаълиқ табаррук жойдан келганлиги сабабли шаҳарнива фаришталар офарин ўқидилар 7. “Нур” тоғидахатидаги ҳавозабанд қилиб безатадилар. Бу Нурни бошқаодилликдан насиба берди 8. Саййид (Олимхон) битикда вилоятларда “Нури Бухоро” деб атайдилар.томонидан ёқимли хонақоҳ қурилганда 9. “Чашммасжиднинг Тобеинлардан кўп кишилар у ерга дафн этилган,асор” мозорида барча халойиқдуо айтдилар, 10.қурилиши ва Худо уларнинг ҳаммаларидан то қиёматгача розиАбул Ҳасаннинг руҳи унинг (пайғамбар) руҳига энг таъмирла­ бўлсин!” деб ёзган. яхши ёрдамчи бўлсин! 11. Мир Йўлдош Бий нишига оид XV-XIX асрларда исломий анъаналарнинг кенгзамона шоҳининг буйруғи билан ҳоким эди. қимматли ёйилишига замин яратган Нурота шаҳристони 12. Ҳар дам дуо қилади шояд ижобат бўлса дебмаълумотлар тарихини ўрганишда В.В. Бартольд, Я.Ҳ. Ғуломов, 13. Эй (*) унинг таърихи учун ақл нидо қилдиким, мавжуд. В.Шишкин, X. Муҳаммедов, Л.Ю. Маньковская, 14. Хожа томонидан бу жой энг яхши жой бўлди В.А.Нильсен, О.М. Ростовцев каби олимларнинг деб. хизматлари катта бўлган. Нурота шаҳри ма- Ушбу битикдан сўнг, қолган икки тош лавхда ҳаллий архивида сақланаётган манбаларПайғамбар(с.а.в.)имизнинг қуйидаги ҳадиси ва Чилустун жоме масжиди қурилиши ва ундаги бинонинг қурилган йили ёзилган: эпиграфик битиклар ҳақидаги илмий муло- Пайғамбар - унга салом бўлсин! - айтди: ҳазаларнинг асосли бўлишини таъминлайди. дунё бир соатдир, уни тоатга айлантиргин Тошкент шаҳридаги “Маданий мерос объект-(яъни ибодат билан ўтказгин)! 1331. ларини муҳофаза қилиш, улардан фойдаланиш Ушбу байтдан маълум бўлишича, “хонақоҳ” ва илмий ишлаб чиқариш” архивида сақланаётгандеб аталмиш бу бино ҳижрий 1331 йил, милодий манбаларда кўрсатилишича, масжид қурилишида 1908 йили Амир Олимхон буйруғи билан Нурота гулганж услуби қўлланилган, шунингдек, қадим ҳокими Амир Иўлдошбой томонидан қурилган. Нур шаҳри, Пироста девори, Чилустун жоме Чилустун жоме масжидининг қурилиши ва таъ- масжиди, Чашма мажмуасига дойр фотосуратлармирланиши эса, тахминан 1908-1914 йилларга ҳамда турли ҳажмдаги араб ёзувли мармартоштўғри келади. лавхдарбор. 2010-2012 йилларда Нурота шаҳри ва Чашма Чилустун масжиди Чашма булоғининг шимо- мажмуасида улкан бунёдкорлик ишлари амалга лий қисмида жойлашган бўлиб, икки марта қайта оширилиб, ободонлаштирилди. қурилган, бир неча бор таъмирланган. XV асрда Чилустун масжиди ёнида кичкина хонақоҳ бунёд қилинган ва у масжид вазифасини ўтаган. Табиий иқлим таъсирида бинога зиён етган. Таъмирталаб хонақоҳ бузилиб, унинг ўрнида 40 устунли, Фойдаланилган адабиётлар айвонли масжид қурилган ва у Чилустун деб атала бошлаган. Д.Нозиловнинг маълумотича, 1. Я.Г.Гулямов. Нур Бухарский. //Этнография и Чилустун жоме масжидининг ёғочдан икки археология Средней Азии. - Ташкент: 1979. равоқлиқилиб ясалган кириш эшигининг ҳарбир 2. О.М.Ростовцев. Нурата: исследование крепости равоғи 239x198 см ўлчамда бўлган. 1975 йил- Нур. 1981. ларга қадар Чилустун жоме масжидида ҳам 3. Д.Нозипов. Горные селения Нураты в Узбекистане Х-начала XX вв.//Архитектурное наследство. 1999. минора бўлган, аммо у кейинчалик қулаб тушган. №43.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

Мечеть Чилустун в Нурате Хайриддин БЕРДИЕВ

сследования древнего городища Нур, располагающегося в предгорьях Бахилтов горной системы Актаг, свидетельствуют о Итом, что молельни, мечети и медресе городища неоднократно разорялись в период На портале монгольского ига и вновь восстанавливались. дены 16-частевые надписи на персидском языке, мечети Наршахи (X в.) в своей «Истории Бухары» выполненные письмом наста'лик о строительстве Чилустун есть писал: «Нур - обширная местность. В ней есть и реконструкции мечети: мраморные большая мечеть. Человек, посетивший местность 1. Посмотри на Амир ал-му'минин Саййида плиты, на Нур. приравнивается к человеку, совершившемуМир Алима 2. На троне падишаха подобен драго­ которых в хадж. В честь возвратившегося с поклонения ценному камню в оправе 3. Ради справедливости кольце­ святого места человека город красочно украшали.прибыл в город Бухару 4. Благодаря его священ­ образной форме В других областях местность Нур называют «Ну- ной поступи эта земля стала подобна раю 5. Ме­ геометри­ ри Бухоро». Многие из последователей спод­чети и трибуны от его имени приобрели новый ческим вижников пророка Мухаммада похоронены здесь,облик 6. Народ и ангелы восславили 7. На горе орнаментом да благословит Аллах их души!» "Нур" получили справедливость 8. Саййидом выведены 16- В изучение истории городища Нур, который(Апимханом) построена красивая молельня 9. На частевые был центром распространения исламских тра­могиле "Чашма асор" народ прочитал молитвы надписи на диций в XV-XIX веках, большой вклад внесли 10. Пусть дух Абу-л-Хасана будет лучшей поддер­ персидском ученые В.В. Бартольд, Я.Х. Гулямов, В. Шишкин, жкой его (пророка) духа! 11. Мир Йулдаш Бий языке, X. Мухаммедов, Л.Ю. Маньковская, В.А. Нильсен, правил по велению правителя времени. 12. Пос­ выполненные О.М. Ростовцев. Источники, хранящиеся в мест­ тоянно молится во имя добра 13. Эй, (*) разум письмом ном архиве города Нурата, обеспечивают обосно­увековечил его историю 14. Благодаря Ходже эта наста'лик о ванность научных предположений о строитель­местность стала лучшим местом. строи­ стве большой мечети Чилустун и ее эпиграфики. После этих надписей на двух каменных плитах тельстве и Из источников, хранящихся в архиве «Защиты, выведен следующий хадис Пророка и год стро­ реконструкц и и использования и научной разработки объектовительства сооружения: мечети. культурного наследия города Ташкента», оче­ Пророк- приветствуем его! - сказал: жизнь видно, что при строительстве мечети применялся не вечна, проводи ее в молитвах! 1331. метод гулганж, также, там хранятся фотографии Из содержания этих надписей становится яс­ города Нур, стены Пироста, большой мечетино, что это сооружение, называемое "ханаках", Чилустун, комплекса Чашма и фрагменты раз­ было построено Амиром Юлдашбаем в 1331 г.х., личных размеров мраморных плит с арабскими1908 г. н.э. во время правления Амира Апим-хана. надписями. Строительство и реконструкция мечети Чилустун Мечеть Чилустун размещалась в северной проводилась примерно в 1908 -1914 годах. части родника Чашма, дважды перестраивалась и В 2010-2012 гг. в городе Нурата и комплексе несколько раз реконструировалась. В XV векеЧашма была проведена масштабная работа по рядом с мечетью Чилустун была возведена строительству и благоустройству. маленькая молельня, выполнявшая роль мечети. Природные климатические условия негативно отразились на здании. Пришедшая в негодность молельня была снесена и на ее месте была построена мечеть с террасой и 40 ко- Ghilustun mosque | лоннами, получившая назва­ ние Чилустун. По сведениям in Nurata | Д. Назилова, две входные ■ двери мечети были выпол­ By Khayriddin BERDIEV нены из древесины с двумя ! сводами, размер каждой tudies of the ancient city Nur which is located in ; составлял 239x198 см. До the foothills of Bahilt mountain system of Aktag 1975 года сохранялся ми- indicate that the chapels of the mosque and | нарет мечети Чилустун, но S madrasah more than once ruined during the впоследствии он разру­ Mongol yoke and they were restored again. шился. На портале мечети Narshakhi (X century) wrote in his "History of Чилустун есть мраморные Bukhara: "Nur is a vast area. It has a large mosque. плиты, на которых в кольце­ The man who visited the Nur area equates with a образной форме геометри­person who made a Hajj. Coming back from the ческим орнаментом выве­ worship a man adorns the city. In other areas Nur

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

area known as "Nuri Bukhoro". Many of subjects are buried here, may Allah bless their souls!” Афганистан Such scientists as V.V.Bartold, Y.H.Gulyamov, V.Shishkin, H. Mukhammedov, L.Y.Mankovskaya, кундалигидан V.A.Nilsen, O.M.Rostovtsev have made great contributions in the study of the history of the Nurfort, Галина ПУГАЧЕНКОВА which was the center of the spread of Islamic traditions in the XV-XIX centuries. The sources that 14. VI/67 are stored in the archives of the local Nurata city угун мен Қобупга учиб келдим. Афғо- provide scientific validity of assumptions about the нистонда даставвал бўлганимдан буен ҳаш- construction of a large Chilustun mosque and its Ьпаш дегунча саккиз йил ўтибди. Ажнабий epigraphy. назарида бу мамлакатда кўп нарса ўзгар- From the sources that are stored in "Protection, ганмикан? use and scientific deve-lopment of the cultural Ҳаммаси ўшандаг^дай - Ҳиндикушнинг heritage" archives of Tashkent it is clear that the қудратли тизмалари ақл бовар қилмас даражада construction of the mosque used the gulganzh гўзал таассурот пайдо қилади. Ҳатто етти минг method; also the pictures of Nur, pirosta walls, a large метр баландликда учиб бораётган “пўлат Chilustun mosque, Chashma complex and лочин”имизда ҳам у ғоят улуғвор кўринади - fragments of various sizes of marble slabs with Arabic бамисоли Доре гравюраларидаги илоҳнинг inscriptions were stored there. кароматидай. Қобул шаҳрини кулранг ғубор Chilustun mosque was located in the northern қамраб олган; аэропортда эса тоғолди гиёҳ- part of the Chashma spring; it was rebuilt twice and ларинингтахирроқҳиди анқийди. reconstructed several times. In the XV century, next Афғонлар учрашганда қадимги русларга to the Chilustun mosque small chapel performing the ўхшаб қучоқлашиб, уч мартадан ўпишиб кўришар role of the mosque was built. Natural climatic экан. Башанг кийинган бир ёш йигит эса биз билан conditions had a negative impact on the building. бирга келган кекса кишининг қўлидан ўпди. Unusable chapel was demolished and a mosque with Қобулдаги катта кўчаларда янги уйлар кўп. a terrace and 40 columns, called Chilustun was built Уларни, асосан, ГФР дан келган немислар қури- in its place. According to D.Nazilov two doors of the шаётган экан. Ашёларга ran йўқ - сифатли, mosque were made of wood with two sets, the size of уларда фактура ва ранг ўйноқилиги кўринади, each was 239x198cm. Minaret of Chilustun mosque композициялар меъёрида ассиметрик - эшик remained until 1975, but later it collapsed. On the ўринлари ва юзалар ойнаванд. Умуман - portal of Chilustun mosque there were marble tiles on немисчасига ҳаммаси батартиб - бетакаллуф. Бу which a ring-shaped handasavi letter derived 16- қиёфасиз-космополитик меъморий андаза бўлиб, piece line, containing valuable inscriptions about the бутун дунёни қамраб олган, аммо тараққиёт construction and reconstruction of the mosque. мантиқи бўйича ҳозирда ундан ҳамма жойда The inscriptions in Persian executed in nasta'lik фойдаланиш мумкин. letter. Худди олдинги галгидек биз ‘‘Қобул’’ отелига M.Rakhimdzhanov reads as follows: жойлашдик. Биз деганим - бу душанбелик икки I. Amir al-mu'minin saw Sayyid Mir Alim 2. On the кутубхона арбоблари П.Д. Байданов ва Н.Н.Наза­ throne the sultan is like a jewel in a frame 3. He ров, шунингдек, мен. Улар қўлёзмахонада ишлаш arrived in Bukhara to be fair 4. Thanks to his gait, this учун Қобулда қолишади, мени эса, гарчи, тинкани land has become like a paradise 5. Mosques and қуритса-да, олдинда узоқ, серзавқ йўл кутиб stands on his behalf have acquired a new look 6. The турибди (Афғонистон ёзи билан ҳазиллашиб people and the angels praised 7. On "Nur" mountain бўлмайди!). Ҳирот, Балх, Қандаҳор ёдгор- they received justice 8. A beautiful chapel was built by ликларини кўриш нақадар мароқли, ахир уларни Sayyid (Alimkhan) 9. People read prayers at the шунчаки томоша қилиш, фотоаппаратни чиқил- grave "Chashma asor" 10. Let the spirit of Abu al- латиб сувратга олиш ва одатда туристик гуруҳ- khasan will be the best support for his (the Prophet) ларда бўлгани каби тезроқ отелга қайтиш эмас, spirit! 11. Mir Yuldash Biy rules at the behest of the балки ҳаммасини бажонидил кўриб чиқиш, улар ruler of the time. 12. Constantly pray in the name of good 13. Hey ( * ) the intellect has immortalized his history 14. This area has become a better place thanking to . On two stone tablets launched the following Hadis of the Prophet after these inscriptions and the year of construction of building: The Prophet - welcome him! - Said, life is not eternal; you should spend it in your prayers! 1331. From the content of these inscriptions it is clear that this construction called "khanakah" was built by Amir Yuldashbaev in 1331 of Higira, 1908 AD in the reign of Amir Alimkhan. Extensive work on the construction and landscaping was carried out in 2010-2012 in Nurata and Chashma complex.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

устида хаёлга толиш, ён дафтарга қайд этиш, жуда катта туман эди (1959 йилда бу ер ҳувиллаб тарҳларини тушириш завқпидир. О, булар учун ёз ётганди). Боғи Баланд илгари қандай бўлса жазирамасига ҳам чидаса бўлади! ўшандай турарди, лекин олдинги сафар октябрда Гуруҳимизга Сиддиқ Кўҳистоний ҳам бирик- келганимизда у бутунлай қор билан қопланганди, тирилган - у русчани билади, Ленин (собиқ) но- энди эса кўм-кўк узумзорлар, майсазор ва дов- мидаги кутубхонада ишлаган (малака оширган).дарахтлар оғушида, наъматаклар барқ уриб ўсиб Жиккаккина бу тоғликнинг ёшини билиб бўл- ётибди, гули нардастанинг бутоқлари оппоқ майди. гуллар орасидан кўринмасди, улардан асал ва Сергей Егоревич Павлишев - элчихонанинг болаликнинг тотли ҳидлари анқирди. Қайтаёт- маданият бўйича маслаҳатчиси. Эртанги кунга ганимизда Омонуллахоннинг собиқ саройи Дор маданият вазири Бенаво музей директори (“қа-ул-Омон ёнидаги боғдан ўтдик. Ҳар иккала боғда димги тарихлар директори” ҳам ўзи) Мутамидий ҳам халқ сайр қилиб юргани мени шодлантирди. билан қатор расмий учрашувларни ташкил- Бироқ бу ҳукмдорларнинг халқпарварлигидан лаштирган. Умид қиламанки, эртагаёқ бундан кўра кўпроқ Темурий анъаналарининг самараси кейинги ҳаракат дастурини аниқлаб беришади -бўлса керак, ахир, Самарқанддаги Амир Темур Қобулда ушланиб қолишни истамасдим, бу ерда боғлари эшиклари йўқлигида ҳам ҳамма учун кенг мен учун ягона қизиқарли нарса Қобул музейи кол- очиб қўйиларди-да. Сайр қилгани келган ҳар бир лекцияси ва кутубхонанинг қўлёзмалар бўли- одам ёки кўплаб бола-чақалари билан майса- мидаги миниатюралар эди, холос. зорларда яйраб жойлашиб олган бутун-бутун Сиддиқ билан сайримиз дастлабки таас- оилалар ҳеч нарсани узмаётганини, чиқинди Тогларининг суротларимни тасдиқлади: чет эл фирмаларининг ташламаётганини, ифлос қилмаётганини кўриб, бемисл ёрқин ёрлиқлари - гўзалларнинг тасвирлари би­суюниб кетдим, афсуски, бизда унақа эмас. Маст- гўзаллиги, лан тўлдирилган замонавий уйлар ва дўкончалараластлар умуман йўқ. Дор ул-Омон саройида ҳозир Темир йўллар тизма деворлари ортида чалдеворлар бўлиб, у ердан чирикнарсаларнингҳиди анқибтуради, бужойда вазирлиги жойлашган. Бу баланд тепалик устида тогларнинг турмуш мароқсиз, зерикарлилигидан даракқурилган П-симон режадаги катта уч қаватли эртакнамо беради. Барибир ҳам давр бир неча ўн йилликлариморат. Жуда оғир ва залворли вена ампири чўққиларини, узоқлардан олдин хаёлга келтириб бўлмайдиган янгиликни (қизиқ, уни ким қурди экан - австрияликми ёки юзага келтиради, ўшанда гўзал ва оқила Ларисанемисми?) бу Осиё мамлакатида ярашмаган кўм-кўк бўлиб Рейснер Раскольниковга буюк орзулар ва улуғямоқдай бўлиб турибди. кўринувчи жасоратлар мамлакати билан қашшоқ, аммо мус- мусаффо тақиллигидан фахрланувчи феодал мамлакати 15.VI/67 ҳавони, яқин ўртасида яхши қўшничилик муносабатлари ўрна- Вазир Абдул Рауф Бенаво бизни қабул қила атрофларда тишда ёрдам берган эди. Кўчаларда паранжиолмади - у бу лавозимда ишлаётганига атиги икки сочилиб ташлаган аёллар кўпайиб қолганди (ҳолбуки узун, кун бўлиб, турли табрикларни қабул қилиш билан ётган синиқ ҳалпираган кулранг чодрадаги “кўршапалак”ларбанд экан. Бизни Муҳаммад Иброҳим Шарафий - қоялар ҳали кўпчиликни ташкил этарди). Саноат ривож- Маданият вазирлигининг чет эллар билан ало- тароватини ланяпти. Мамлакат ўз меъморий ёдгорлик- қалар бўлими мудири қабул қилди. Вазирлик янги тараннум ларининг сақлаб қолиниши ва қайта тиклани- беш қаватли бинода жойлашган; ҳар бир қаватда этиш учун шидан ташвишманд. Буларнинг бари яхши турли амалдорларнингхоналари саф тортган. Афгонистон- ўзгаришлар аломати эди. Суҳбат узоқ чўзилмади, жаноб Шарафий га ўз Жазирама бирмунча пасайгач, Сиддиқ бизни гапирди, у ўзини ўзи тинглашни афзал биларкан. Сарьянлари сайрга такпиф этди - дастлаб Боғи Баланд Аммо лутфда у тенгсиз эди; ЮНЕСКО қошидаги етишмайди- саройи ва боғига бошлаб борди. Машина янгисессияда Ғофуров билан учрашганини эслатди, да. Қарти Парвон тураржой мавзесини кесиб ўтди -сессияда Ўрта Шарқ маданияти тарихининг икки бу коттеж типидаги бир ва икки қаватли уйлар туб муаммоси ҳақида сўз борганди - Кушон ва қуриб ташланган тик тоғлик томон чўзилиб кетган Темурийлар даври маданияти бўлиб, уларни биргаликда ишлаб чиқиш ҳақидаги фикрлар бил- дирилган; шунингдек, менинг маршрутимни энг аъло даражада ташкил этишда ҳамкорлик қили- шини айтди, музейга, Мутамидийга қўнғироқ қилиб, унга мен билан биргаликда дастур ишлаб чиқишни топширди. Йўл-йўлакай шўролар элчихонасига (меъмор- ларимиз қандай улуғвор меъморий мажмуа яратганлар - офарин!) Сергей Егоревич ҳузурига кирдик. Афсуски, у жуда банд экан. Мутамидий билан бўлган суҳбатимиздан кўнглим тўлмади: у ёдгорликлар саёҳати ҳақидаги масалани дарҳол молиявий томонга буриб, бисотида ҳеч қандай маблағ йўқлигини айтди. Кушон муаммоси билан боғлиқ бизнинг тадқиқотларимиз ҳақидаги суҳ- батда очиқчасига эснаб юборди. Гап орасида бугун қисқа иш куни эканини эслатди. Хадда ҳайкалчалари зали бўйлаб қилган йигирма да- қиқалик кўригимдан сўнг қайтиб келганимда қандайдир хатнинг нусхасини кўрсатди, унда ran

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN # SADO

мутахассисларимизнинг Ҳирот ёдгорликларини этарди - бу қўл ва елкаларнинг таманнолиМамлакатлар ва таъмир қилишлари устида сўз борарди, Балх усулларига мўл Бухоро шаҳар рақсига сирахалқларнинг ҳақида эса лом-мим дейилмаганмиш. ўхшамасди. Салдан кейин бу йигитчани бошқасанъатини биз Аниқлашимча, Афғонистон ёдгорликлари бўй- даврада рақстушаётганини кўрдим. У рақстушиб,одатда уларнинг пул ишламаяптимикин? “У моҳир раққосми?” деб лаб ўлчов чизмалари йўқ экан. Фақат Лёзиннинг ҳозирги сиёсий Гулдор зиёратгоҳи ҳисоботи (бу “Artibus Asiae”fla сўрадим Сиддиқдан. “Йўқ, ўзи завқланиб w ^ ^ чегаралари V W & Ы 1 И Й /И чоп этилган), ёдгорликпарнинг фотосуратлариуинаяпти, бугун унинг баирам куни, шу билан д асида туриб бор - шу холос! Шундай қилиб, таъмир- Ўзини хурсанд қилаяпти”, деди жавобан Сиддиқ._ б миз Аммо чиларимизга ишни бошидан - ўлчамлардан Биз яна Пағмонни ҳам бориб курдик (илоҳииQym apuxu(j бошлашларига тўғри келарди. Жаноб Мутамидийҳаво, муздек сув, аммо тоғ селлари уни катта- а зид.ку? менгатанишиш учун 1964 йил 8 мартдан 1965 йил катта харсанглар билан бутунлай тўсиб қуиган),павлатларнинг 12 мартгача Афғонистонда меъмор бўлиб иш- қайтиш йўлида эса Жамоатчилик боғи дебчалари бот.бот лаган даниялик меъмор Е. Хансен ҳисоботини аталган жойни кўрдик, бу ердаги Ҳилолузгариб турган берди (афтидан, ЮНЕСКОники бўлса керак), унда қаҳвахона”да хушбўй кўк чой ичиб, чойхўрлик ^м мэсосий о эҳоли таъмирдан кўра кўпроқ музей экспозициясини қилдик (бу ерда уни “чойи сабзий деиишаркан).вауяратган қайта ташкиллаштириш тўғрисида сўз кетарди. Кечқурун “Буюк Марко Поло” фильмини томошама%а„ ийанъаНалар Тушдан кейин шу ҳисобот ва айрим қайд- қилдик. Ғирт голливудча тарз-тариқа, башанг,ягоналигича қола. номаларни ўргандим. Ҳисобот оқилона ёзил-ёрқин саҳна томошаси, унда исмоилииларверган. ганди. Аммо амалда ёдгорликларнинг ўзига нис- негадир Бомиёнда яшашади, бироқ базми батан Хансен кўп иш қилмаганди: Ҳирот жамшиднинг асосий ҳомийлари сирасига ниқоб масжидининг усти ёпиқ эшиги таъмирланган, ва қора трико кийган гўзал хонимчалар кирарди, музейда эса Лашкари Бозордан топилганумуман, ҳамма жойда араблардан татарларгача ўймакори буюм қисмлари ва шаклдор ғишт 1965 йилги урф бўйича наридан-бери бўянган термалари таъмир қилинган эди. гёрлс қизчалар кўзга ташланади. Фильм ўртасига 16.VI/67 келганда америка папирослари ва япон Жума. Дам олиш куни (айнан ҳозир менга магнитафонлари рекламаси билан узилиб қолди, унинг кераги йўқ). Менинг илтимосим билан “Марко Поло” сингари кенг экранли ва ёрқин Фалонийга жўнадик - қадамжой харобаларинибўлиши билан бирга, ўшандай тижоратбоп кўргим келди. Афсуски, на Сиддиқ, на ҳайдовчи манзаралар. на бу қадамжонинг, на Гулдорнинг қаердалигини Афғонистонда ўзларининг кинематографияси билмасди (афтидан, у ғоят узокда бўлса керак). йўқ. Бунинг ўрнига Фалоний туманида Санги Новишта 20.VI/67 (“Тошёзмалар”) истеҳкомининг қолдиқларини Мамлакатлар ва халқларнинг санъатини биз кўздан кечирдик. У дара ўртасида қад кўтарганодатда уларнинг ҳозирги сиёсий чегаралари чўққида жойлашган бўлиб, у ердан Қобул водий- доирасида туриб қараб чиқамиз. Аммо бу тарихий сининг гўзал манзараси кўриниб турарди, унинг ҳақиқатга зид-ку? Давлатларнинг чегаралари бот- қарши томонида эса икки дара бир-биригабот ўзгариб турган. Аммо асосий аҳоли ва у туташиб кетувчи дуғоба ястанган эди. Қадим- яратган маданий анъаналар ягоналигича қола- шунослик қазилмалари натижасида бутун верган. Босиб олингач, сиқиб чиқариш - бу бошқа мажмуани қуршаб олган деворларнинг пасткиran, бундай пайтда улар ё ўз маданий анъана- қисмлари очилиб қолган (пойдевордаги лой ларини йўқотади (агар босқинчи мамлакат анча тўшама устидан терилган узма тошлардан ваюқори даражада ривожланган бўлса), ёки 32x32+8=9 см катталикдаги гуваладан тикланган маҳаллий анъаналарга сингиб кетади (агар деворлар). Мажмуа миноралари доирасимонмаглуб мамлакат голибларга нисбатан мадани- бўлиб, ичкарида хоналар бор. Сопол безакпарятда илғор бўлса), ёки у ва бу томон мадани- мутлақо сиркорсиз бўлиб, гоҳ-гоҳ қизил сингоб ятлари бир-бирига узвий бирикиб кетади. учрайди. Афтидан, бу истеҳком VII-VIII аср- Биз режалаштирган “Феодал да­ лардаги даҳшатли рицарлар қалъаси эди, уврида Ўрта ва Олд Шарқ меъмор- Қобулистондан ўтувчи асосий тоғ йўлларидан чилиги”ни тиклашда, ўйлайманки, бирига эгалик қилган. тарихий-сиёсий тамойилни эмас, балки Тоғларининг бемисл гўзаллиги, тизма тоғлар- тарихий-маданий тамойилни танлаш нинг эртакнамо чўққиларини, узоқлардан кўм-кўк керак. Халқлар санъати ўзининг ри- бўлиб кўринувчи мусаффо ҳавони, яқин атроф- вожпаниш қонунларига эга, уларнинг ларда сочилиб ётган синиқ қоялар тароватиниривожи сиёсий воқеалар ривожига ҳар тараннум этиш учун Афғонистонга ўз Сарьянлари доим ҳам тўғри келавермайди. Шу етишмайди-да. боисдан, санъатни диний тамойил Тушдан кейин ҳам Сиддиқ бизнинг кўнгли- бўйича (“буддавийлик”, “мусулмонлик”, мизни астойдил кўтарди: Боғғитепага саёҳат “насронийлик”) қараб чиқиш керак эмас. қилдирди, бу ерда одам кўп, байрамона ясан-Диний тизимлар, албатта, бир замонлар тусан қилган оломон йўлакларни тўлдирган, кўм- ўз нишонини қолдирган, аммо улар кўк майсазор узра дўстлар гурунги авж олган -анъанавий ҳисобланмаган. миллий чолғулар жўрлигида куйлар ва ашулалар Ўрта Шарқнинг мен шуғулланишим ижро этилмокда, дилкаш суҳбатлар қилинмоқда. лозим бўлган мамлакатларга нисбатан Салла ўраган, кенг иштон ва узун кўйлак кийган меъморчилик тарихини қуйидаги йигитча оёқ яланг бўлиб олиб, одамлар қарсагитартибда қараб чиқиш афтидан тўғри остида чарх уриб рақс тушарди - унинг ҳара-бўларэди: катларида эркакларга хос куч ва аниқпик акс I. Эрта феодал даври (III-VIII аа.):

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN jj* SADO 4 .(60).2013

а)Ҳиндистоннинг один молодой элегантно одетый, поцеловал шимоли-шарқий тарихий- пришедшему с нами пожилому руку. маданий тармоғи Қобулистон В Кабуле на главных улицах много новых -Тоҳаристон. домов. Строят их немцы из ФРГ, главным б)Суғднинг тарихий- образом. Добротные материалы, в них играет маданий тармоғи - Уструшон фактура и цвет, композиции ассиметричные -Шом-Еттисув. вмеру - застекления проемов и плоскостей. А в в)Хуросон. целом - по немецки добропорядочно - сухо. Это г)Хоразм. тот безлико-космополитический архитектурный II. Мутараққий феодализм стандарт, который заполонил весь мир, но по даври (IX—XIII а.а. боши): логике развития ныне быть ему повсюду. а)Хуросон-Тоҳаристон Как и в том далеком году мы остановились в -Қобулистон- Сейистон. отеле «Кабул». Мы - это два библиотечных б)Шарқий Каспий бўйи деятеля из Душанбе П.Д.Байданов и Ш.Н.Наза­ (Хоразм - Жу ржон). ров, и я. Они остаются в Кабуле для работы в в) Мовароуннаҳр - рукописехранилище, а мне предстоит долгий, Фарғона - Егтисув. увлекательный, хотя и изнурительный (июнь в III. Етилган феодализм Афганистане - не шутка!) путь. Но как это даври (XIII-XVI а.а. боши): заманчиво увидеть наконец памятники Герата, Мўғуллар, Темурийлар, Балха, Кандагара, и не просто взглянуть, дастлабки Эрон шоҳлари ва щелкнуть фотоаппаратом и мчаться скорее в ўзбек хонлари даврида Хора­ отель, как это обычно бывает в туристических зм, Хуросон, Шимолий ва группах, но с душою все осмотреть, подумать, Жанубий Туркистон. Майда записать, зарисовать. О, ради этого можно князликлар даврида Ҳиндис- перенести и июньскую жару! тон. К нам прикреплен Сиддик Кухистани - он IV. Кеч феодализм даври знает русский, работал (проходил стажировку) в (XVI аср XVII асрнинг иккинчи (бывшей) библиотеке им.Ленина. Маленький, ярми): славный горец неопределенных лет. Туркистон ва Хуросон. Буюк Мўғуллар Сергей Егорович Павлищев - советник по даврида Ҳиндистон. культуре посольства. На завтра он организует Уз-ўзидан маълумки, сарлавҳаларни бош- серию официальных встреч - с министром қатдан кўриб чиқиш, уларни яхлитлашга тўғри культуры Бенаво, с директором музея (он же келади. Аммо, умуман, шундай бўлади. «директор древностей») - Мутамиди. Надеюсь, Бўлимларимизнинг қавслари ортида таби- завтра же определят дальнейшую программу ийки, Озарбайжон, Марказий ва Ғарбий Эрон вадействий - мне не хотелось бы задерживаться в ҳоказолар қолиб кетмоқда. Аммо Хуросон,Кабуле, в котором единственно интересны для масалан, ҳозирда уч мамлакат чегаралари биланменя коллекция Кабульского музея и миниатюры бўлинган бўлиб, тарихий истиқболда Эрондан в рукописехранилище библиотеки. кўра Ўрта Осиё ва афғон Туркистони билан узвий Прогулка с Сиддиком подтвердила первые алоқада намоён бўлади. впечатления: за фасадами модерновых домов и Маълумки, бу схема ичидан Фарғона, Хора- лавочек, заполненных яркими этикетками заг­ змни ажратиб қўйган ҳозирги Ўрта Осиё рес- раничных фирм - с красотками, изображенными публикалари чегараларининг шартлилиги олибгде надо и не надо, задворки, откуда тянет гниль­ ташланади. цой, где скученность и неустройство быта. И все же эпоха порождает то новое, что было немыслимым лишь несколько десятилетий тому Из афганского назад, когда прелестница и умница Лариса Рейснер помогала Раскольникову в установлении добрососедских отношений между полунищей в дноеника ту пору страны высоких идеалов и великих Галина ПУГАЧЕНКОВА свершений с нищей, но гордой своей неза­ 14.VI/67 висимостью феодальной страной. На улицах уже егодня я прибыла в Кабул. Прошло уже немало открытых женщин (хотя «летучие мыши» восемь лет со времени, когда я впервыев длинных развевающихся серых чадрах еще побывала в Афганистане. Многое ли многочисленны). Растет промышленность. Стра­ изменилось в этой стране на взгляд на озабочена сохранением и восстановлением чужеземца? своих архитектурных памятников. Все это знаки Как и тогда - неотразимо впечатляюща добрых перемен. картина могучих хребтов Гиндукуша, который Когда начала спадать жара, Сиддик повез нас даже с высоты нашего мчащегося на семи на прогулку - вначале ко дворцу и саду Баги- тысячах метров лайнера грандиозен, какБалянд. Машина пересекла новый жилой район творение божества в гравюрах Доре. Кабул Карты-Парван в - очень большой (в 1959 г. здесь сероватой дымке; в аэропорте - ароматбыли пустоши), застроенный домами каттеджного горьковатых предгорных трав. типа в один и два этажа, взбегающими на крутую Афганцы при встрече оказывается целуются, гору. Баги-Балянд все тот же, но тогда, в октябре как русские в старину: троекратно, в обнимку. Аон весь был в снегу, а сейчас весь в свежей

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

зелени виноградника, трав и деревьев, в бурныхтавшего с 8/III 1964г. по 12/1111965г. архитектором зарослях шиповника, гули-нардаста белос­в Афганистане (кажется, от ЮНЕСКО) не столько нежными хлопьями цветов сплошь покрывающий в связи с реставрацией, сколько - по реорга­ кусты, истачающих запах меда и детства. На низации экспозиции музея. обратном пути мы прошлись по парку у Дар ул- Послеобеденную часть дня провела за Аман, бывшего дворца Амануллахана. Меня изучением этого отчета и некоторыми записями. порадовало, что в обоих парках гуляет народ...Умный отчет. Но практически в отношении собс­ Но может быть это не столько демократизм твенно памятников - Хансеном сделано немного: правителей, сколько дань Темуридской традиции реставрирован крытый вход в Гератской мечети, а - ведь в Самарканде сады Амира Темура тоже в музее реставрированы (скорее смонтированы) его отсутствие были широко открыты для детали резного штука и кирпичных фигурных всеобщих посещений. Мне понравилось, что все, кладок из Лашкери-Базара. кто пришел на прогулку, или расположился семьей с многочисленными ребятишками, на 16.VI/67 лужайках, ничего не рвут, не мусорят, не портят, Джума. День отдыха (мне он совсем сейчас не как это - увы - обычно у нас. И уж, конечно, нужен) никаких пьяных. По моей просьбе выехали в Фалани - Во дворце Дар ул-Аман ныне Министерство хотелось осмотреть руины ступы. К сожалению, путей сообщения. Это огромное трехэтажноени Сиддик, ни шофёр не знают местоположения здание П-образного плана, с курдонером нани этой ступы, ни Гульдары (она, кажется, очень высоком холме. Очень тяжеловесный венский далеко). Взамен в районе Фалани осмотрели ампир (интересно, кто его строил - австриец илиостатки укрепления Санги Навишта («Писаные немец?) как он нелеп в этой азиатской стране. камни»). Оно - на вершине, воздымающейся посередине ущелья, откуда открывается вели­ 15.VI/67 колепная панорама на долину Кабула с одной Министр Абдуль Рауф Бенаво принять нас не стороны и на развилку сходящихся как бы в одном Искусство стран смог - он второй день на этом посту и принимаетустье двух ущелий - с противоположной. и народов мы многочисленные поздравления. Принял нас г. Му­ Археологическими раскопками вскрыты низы рассматриваем хаммад Ибрагим Шарафи - зав.отделом стен, очерчивающие весь план (стены из рваного обычно в рамках зарубежных связей Министерства культуры. Оно камня на глине в цоколе и из сырца 32x32+8=9см их современных расположено в новом пятиэтажном здании; в - над ним) с округлыми башнями и внутренними каждом этаже - комнаты всевозможных чиновных камерами. Фрагменты керамики - исключительнополитических лиц. безглазурной, иногда с красным ангобом. По-границ. Но это же Беседа длилась недолго, г. Шарафи говорил -видимому, это укрепление VII—VIII вв. грозный - неисторично? он предпочитает слушать самого себя. Но былрыцарский замок, господствовавший над однимГраницы любезен; упомянул о встрече с Гафуровым на из главных горных путей, проходивших по государств сессии при ЮНЕСКО, где шла речь о двух Кабулистану. нередко коренных проблемах истории культуры Среднего ...Афганистану не хватает своего Сарьяна,смещались. Но который восславил бы на весь мир непов­ Востока - Кушанской и Темуридской, о же­ основное лательности их совместной разработки; обещалторимую красоту его гор, с их совершенно население и содействие в наилучшей организации моегоособыми силуэтами хребтов и отдельных пиков, с созданные им маршрута, позвонил в музей к Мутамиди, поручив переливами синевы, которой окрашивает их на ему разработать совместно со мной программу. расстоянии, чистота воздуха, с лиловыми и культурные По пути в музей заехали в советское по­ ржавыми разломами камня вблизи. традиции сольство (какой великолепный архитектурный Сиддик усердно развлекал нас и после обеда:оставались ансамбль создали наши зодчие - ах, молодцы!) за поездка в Багги-тепе, где многолюдная, но чиннаяедиными. Сергеем Егоровичем; к сожалению, он крайнепраздничная толпа заполняет дорожки и малень­ занят. Беседа с Мутамиди меня не вдохновила: он кие маджлисы друзей - с игрой на музыкальных сразу же свел вопрос о поездке по памятникам инструментах, к пением, беседами - повсюду на финансовой стороне, заявив, что средствами неяркой зелени лужаек. Юноша в чалме, про­ располагает. В разговоре о наших исследованиях,сторных штанах и длинной рубахе, босой, упо- связанных с проблемой Кушан, откровенно енно танцевал в кружке аплодирующих зрителей зевнул. Намекнул, что сегодня укороченный - в его движениях много мужественной силы и рабочий день. А когда я вернулась после 20-ми­точности - это не то расслабленная пластика рук нутного осмотра зала скульптур Хадды, про­и плеч, которая присуща изнеженному город­ демонстрировал копию какого-то письма, где,скому танцу Бухары, например. Позднее я якобы, речь идет лишь о реставрации нашими увидела его танцующим в другом кружке. Он специалистами памятников Герата, но где озарабатывает на этом? Это профессиональный Балхе, мол, нет ни слова. танцор? - спросила у Сиддика. - Нет, он танцует Выяснила, что обмерных чертежей по па­ ради удовольствия: у него сегодня праздничный мятникам Афганистана нет. Есть отчет Лёзина день, он ему рад - был ответ. (тот, что опубликован в “Artibus Asiae") с обмерами Мы навестили еще и Пагман (божественный ступы Гульдара, есть фотоснимки памятников, и воздух, студёная вода, но горные сели со­ только! Таким образом, нашим реставраторамвершенно загромоздили его огромными глыбами придется начинать работать с самого начала - скамня), а на обратном пути так называемый обмеров. Г. Мутамиди дал мне для ознакомления Общественный сад, где в «Лунном кафе» выпили отчет датского архитектора Е. Hansen, рабо­ароматный кок-чай (здесь говорят - «чой-и

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

следующим плане: I. Раннефеодальный период (111—VI11 вв): а)Историко-культурный узел СВ Индии - Кабулистана-Тохаристана. б) Историко-культурный узел Согда - Острушаны -Шаша - Семиречья. в) Хорасан. г) Хорезм. II. Период развитого феодализма (IX- нач.ХШ вв): а) Хорасан - Тохаристан - Кабулистан - Сеистан б) Восточный Прикаспий (Хорезм - Джурджан). в) Мавераннахр - Фергана - Семиречье. 111 Период зрелого феодализма (XIII—нач-XVI вв): Хорезм, Хорасан, Северный и Южный Туркестан эпохи монголов, Темуридов, и первых иранских *=* :••••' шахов и узбекских ханов. Индия периода малых княжеств. IV.Период позднего феодализма (вторая половина XVI—XVII вв.): Туркестан и Хорасан. Индия Великих Моголов. сабзи»). Вечером посмотрели кино «Марко Поло Разумеется, заголовки придется пересмотреть, Афганистану Великолепный». Типичная голливудчина, пыш­ придать им единообразие. Но в целом это так. не хватает ная, яркая постановочная стряпня, в которой За скобками наших разделов естественно своего исмаилиты - ассамны почему-то обитают в остаются Азербайджан, Центральный и Западный Сарьяна, Бамиане, причем в охрану верховного пираИран и пр. Но Хорасан, например, ныне расчле­ который входят красотки в масках и черных трико, и ненный границами трех стран, в исторической восславил бы вообще повсюду - от арабов до татар многоперспективе предстанет в своей органической связи на весь мир всяческих загримированных по моде 1965 года не столько с Ираном, сколько со Средней Азией и неповторимую гёрлс. Фильм был прерван на середине рекламой красоту его афганским Туркестаном. американских папирос и японских магнитофонов, гор, с их Разумеется, внутри этой схемы снимается и такой же широкоэкранной и яркой, как «Марко совершенно условность границ современных среднеазиатских Поло», такой же коммерческой. особыми республик, дробящих Фергану, Хорезм. Своей кинематографии в Афганистане нет. силуэтами хребтов и 20/V I67 отдельных Искусство стран и народов мы рассматриваем пиков, с обычно в рамках их современных политических переливами синевы, границ. Но это же - неисторично? Границы Afghanistan Diaries которой государств нередко смещались. Но основное окрашивает население и созданные им культурные традиции их на оставались едиными. Иное дело - перемещение By Galina PUGACHENKOVA расстоянии, народов, вызванное их экспансией или же их чистота вытеснением обычно порождало либо процесс 14.VI/7 воздуха, с перекоса собственных культурных традиций oday I’ve arrived in Kabul. Eight years have past лиловыми и (если народ - победитель стоял на более since I visited Afghanistan for the first time. How ржавыми высоком уровне развития) или же ассимиляции many things have changed in this country on the разломами локальных традиций (если побежденные превос­ T stranger's point of view? камня вблизи. ходили в культурном отношении победителей), As in that time a picture of the mighty Hindukush или, наконец, органическое срастание культурыmountain ranges is irresistibly impressive. It is тех и других. grandiose even from the seven thousand meters В построении задуманной нами «Архитектуры height of our racing liner, as a creation of the deity in Среднего и Переднего Востока феодальнойthe Dore engravings. Kabul is in grayish haze; at the поры» мне думается следует избрать историко-airport there is ascent of bitter foothill grasses. культурный, а не историко-политический принцип. It turns out that at meeting Afghans kiss each Искусство народов имеет свои законы развития, other three times embracing one another as ход которых далеко не всегда совпадает с ходомRussians in the old days. One young elegantly политических событий. По этой же причине dressed man kissed a hand to the elderly man which нельзя рассматривать искусство по принципу came with us. религиозному («буддийское», «мусульманское», There are many new buildings at the main streets «хрестянское»). Религиозные системы конечноin Kabul. Mostly they are built by Germans. They же накладывали на него в былые времена свойused high quality materials, the texture and color отпечаток, но не они являлись традиционными. played in them, and compositions are rather Применительно ктем странам Среднего Востока,asymmetrical - glazed openings and planes. In которыми придется заниматься мне, закономерноgeneral as German style in good faith and stiffly. This по-видимому рассматривать историю архитектуру вis the faceless, cosmopolitan architectural standard which filled the whole world, but according the logic of

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4-(60).2013 MOZIYDAN SADO

nowadays it would be everywhere. of Railways. This is a huge three-story U-shaped We stayed at the "Kabul" hotel as in that remote building on a high hill. It has very stodgy Viennese year. We are two library workers from Dushanbe Empire style (I wonder who built it? May be an P.D.Baydanov and Sh.N.Nazarov and me. They will Austrian or German?). How it is absurd in this Asian stay in Kabul for the work in manuscript depository, country. and I have a long, fascinating, albeit exhausting way 15.VI/67 (June in Afghanistan is not a joke!). But it is very Minister Abdul Rauf Benavo could not receive us- tempting to see at last monuments of Herat, Balkh, he was the second day in office and was receiving Kandahar, and not just to look, click the camera and many congratulations. We were received by Mr. race to the hotel as it usually happens in tour groups, Muhammad Ibrahim Sharafi - Head of Foreign but to look, think, write, sketch with the soul. Oh, I can Relations of the Ministry of Culture. It is located in a carry over the June heat for this! new five-story building; each floor has rooms of Siddik Kukhistani was attached to us - he speaks various bureaucratic entities. Russian, he worked (on probation) at the Lenin The conversation did not last long. Mr. Sharafi Library. He is small, nice mountaineer of nondescript was saying, he preferred to listen to himself. But he age. was kind, referred to a meeting with Gafurov during a Sergey Egorovich Pavlishchev is Cultural session of UNESCO, dealing with two problems of Counselor of the Embassy. He will organize a series indigenous cultural history of the Middle East - of official meetings for tomorrow - with the Minister of Kushan and Timurid, as well desirability of their joint Culture Benavoand the Director of the museum (also development; he promised to assist in the best known as "Director of antiquities") - Mutamidi. I hope organizing of my route, called to the museum to that tomorrow they will determine the future program Mutamidi and instructed him to work out a program in of action - 1 do not want to stay in Kabul, where the collaboration with me. only interesting thing to me is a collection of the Kabul On the way to the museum we stopped at the Museum and miniatures in the library of manuscript Soviet Embassy (what a magnificent architectural depository. ensemble created by our architects - oh, well done!) Walk with Siddik confirmed first impressions: to take Sergey Egorovich. Unfortunately, he was We usually behind the modernistic houses fagades and shops extremely busy. Conversation with Mutamidi did not consider the art of filled with bright labels of foreign companies with inspire me. He immediately reduced the problem of countries and beauties bimbos depicted where necessary and not, traveling to monuments to a financial side, saying that peoples as part of there are backstreets smelled with mould and where he did not have means. During talk about our studies their current overcrowding and confusion of life. Nevertheless the concerning the Kushan problems, he openly yawned political era generates a new that would have been and hinted that it they had shorter working hours that boundaries. But unthinkable only a few decades ago, when the day. And when I came back after a 20-minute this is - damsel and clever Larisa Reisner assisted examination of Khadda sculptures hall, he showed a unhistorical? Raskolnikov to establish good neighborly relations copy of a letter, which, ostensibly, dealt with only a National borders between the impoverished at the time country of high restoration of monuments in Herat by our experts, but often shifted. But ideals and great things with the poor, but proud of its there was no word about Balkh. the general independence feudal country. The streets are already I found out that there are no measured drawings population and a lot of open women (though "bats" in long flowing on Afghanistan monuments. There is a report by their cultural gray head covering are still numerous). The industry Lesin (the one that was published in "Artibus Asiae") traditions remain is growing. The country was concerned conservation with themeasurement of Guldar's stupa, and there intact. and restoration of its monuments. All this is a sign of are also photos of monuments, and that's all! Thus, good change. our restorers have to start working from the very When the heat began to subside, Siddik took us beginning - from measurements. G.Mutamidi let me for a walk, first to the palace and garden of Bagi- look through the report by Danish architect Balyand. The car crossed a new residential area E.Hansen, who worked since 8/II11964 till 12/1111965 Karta-Parvan, which is very large (in 1959 there were as an Architect in Afghanistan (it seems on behalf of wastelands) built with cottage type houses in one or UNESCO) not in connection with the restoration but two floors, running up a steep hill. Bagi-Balyand is still for reorganization of the museum. the same, but at that time, in October, it was all in Afternoon of the day I spent studying that report snow, and now covered in fresh green vineyards, and some records. It was smart report. But almost grasses and trees, in rugged bushes of dog-roses concerning the actual monuments Hansen made a and gouli-nardasta, white flakes of flowers little: indoor entrance to the Herat Mosque was completely covered the bushes, which exhale smell renovated, and in the museum they restored (mostly of honey and childhood. On the way back we walked fitted) a detail of carved pieces and shaped brick through the park at Dar-ul-Aman, a former palace of masonry of Lashkeri Bazar. Amanullahan. I was pleased that both parks are a lot of walking people... But maybe it's not so much the 16.VI/67 democratic order of the rulers, but a tribute to the Juma (Friday). Holiday (it is really not necessary Timurid tradition, in fact in Samarkand Amir Temur's to me now) gardens were also wide opened to the general public At my request, we left for Falani; I wanted to see in his absence. I liked that all who come to walk, or the ruins of the stupa. Unfortunately, neither Siddik settled on the lawn with the family and many kids do nor driver knows the location of any stupa or Guldar (it not break, litter, either spoil, as alas, we usually see. seems to be very far away). Instead in Falani we And, of course, there are no drunks. examined remains of Sangi Navishta strengthening The palace of Dar-ul-Aman, now it is the Ministry ("Written Rocks"). It is at the top of a peak topping in

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

the middle of gorge. It offers a magnificent view over middle by the U.S. cigarette advertising and the valley of Kabul on the one side, and an Japanese tape-recorders, idem wide and bright as embranchment of two gorges converging into one "Marco Polo", and also commercial. outfall on the other side. Archaeological excavations Afghanistan does not have it own uncovered lower part of the walls outlining the entire cinematography. plan (the walls are made of ragged stone laid on clay on the base and adobe 32x32 +8 = 9 cm above it) with 20A/167 round towers and inner chamber. Fragments of We usually consider the art of countries and pottery are absolutely without glaze, somewhere with peoples as part of their current political boundaries. red engobe. Apparently, this is the fortification of VII- But this is - unhistorical? National borders often VIII centuries, fearsome knight's castle which shifted. But the general population and their cultural dominated on one of the main mountain routs, traditions remain intact. Deferent thing is moving passing through Kabulistan. people, due to their expansion or their displacement. Afghanistan is lack of its own Saryan, who would It usually produced either skew of own cultural praise to the whole world the unique beauty of its traditions (if a winner people was on a higher level of mountains, with their very special silhouette of development) or assimilation of local traditions (if the individual peaks and ridges, with tinges of blue, culture of defeated party was higher than the coloring by clean air in a distance, with purple and winners') or, finally, an organic fusion of both cultures. rusty faults of stones. In the formation "Middle and Near East Siddik diligently entertained us and after dinner architecture of feudal period" conceived by us, it we left for Bagi-Tepe. There, crowded but sedate should be elected the historical and cultural principle, festive people fill the paths and small majlises of friends were playing musical instruments, singing, rather than historical and political one. Art of peoples talking and all over the bright green lawns. A young has its own development laws, which course does not man in a turban, wide trousers and long shirt, always coincide with the course of political events. barefooted, happily danced in a circle cheering For the same reason, we can not consider an art on spectators. His movements have lot of manly religious basis ("Buddhist", "Muslim", "Christian"). strength and accuracy; this is not those relaxed Religious systems of course imposed on it in the old plastic arms and shoulders, which is inherent in days, but they were not traditional. coddled urban dance of Bukhar, for instance. Later I Concerning the countries of the Middle East, saw him dancing in the other circle. Does he make which I will have to deal with, it seems logical to money on it? Is this a professional dancer? - 1 asked consider the history of architecture in the following Siddik. - No, he is dancing for fun: It is a public holiday terms: today, it pleased him-was the answer. I. Early feudal period (lll-VIII centuries): We visited also Pagman (divine air, icy water, but a) Historical and cultural knot of NE India - mountain mudflows completely cluttered it by huge Kabulistan-Tokharistan. blocks of stone), and on the way back we stopped at b) Historical and cultural site of Soghd - so-called Public Garden, where in "Moon Cafe" we Ostrushans of Shash and Seven Rivers. drank flavored cook-tea (they say here - "Choi-i c) Khorasan. sabzi"). In the evening we watched the movie "The d) Khorezm. great Marco Polo". It is a typical Hollywood stuff, lush II. Developed feudalism period (IX - early XIII and colorful staged fudge, in which the Ismailits - centuries): assamns somehow live in Bamiyan, and security of a) Khorasan -Tokharistan - Kabulistan - Seistan. the supreme person includes beauties in masks and b) The eastern Caspian (Khorezm - Dzhurzhan). black tights, and generally everywhere - from Arabs c) Maverannakhr- Ferghana - Seven Rivers. to Tatars there are many sorts of girls made-up in the III. Mature feudalism period (XIII - early XVI fashion of 1965. The film was interrupted in the centuries): Khorezm, Khorasan, Northern and Southern Turkestan of the period of Mongols, Timurids, the first Iranian shahs and Uzbek khans. India period of small principalities. IV. Late feudal period (the second half of the XVI- XVII centuries): Turkestan and Khorasan. India the Grate Mughals. Of course, the titles need to be revised in order to make them uniform. But in general such is the case. Of course we left out of our sections Azerbaijan, Central and Western Iran, etc. But, for example, Khorasan, dissected now by the borders of three countries, will appear in the historical perspective in its organic connection not so much with Iran as with the Central Asia and Afghan Turkistan. Of course, within this circuit the conventional boundaries of modern Central Asian republics crushing , Khorezm, etc. are also removed.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

Ал-Қуддусдаги ал-Ўзбекиййа хонақоҳи Башир БАРАКОТ Шамсиддин КАМОЛИДДИН w рта асрларда Ўрта Осиёлик ан-Нақшбан- диййа тариқатига мансуб сўфийларга қарашли аз-Зовийа ан-Нақшбандиййа номли У бинолар мажмуаси, жумладан, ўрта асрлар хонақоҳи Фаластиндаги ал-Қуддус шаҳрининг мусулмон қисмида, Мужоҳидлар йўлининг жануби-ғарбида, ал-Ғавонима дарвозасидан ғарб томонда жойлашган. Ушбу хонақоҳ «Бухоро- ликлар хонақоҳи» ёки аз-Зовийа ал-Ўзбекиййа - «Ўзбеклар хонақоҳи» деб ҳам аталади. Хона- қохда кутубхона сақланган бўлиб, унда хона- мад ал-Балхий шайх вазифасини бажарганлар. қоҳнинг вақфномаси билан бир қаторда унинг 1054/1644-45 йилда ан-Нақшбандиййа ташкил топиши, шаклланиши ва фаолияти тарихи хонақоҳининг вақфи мутаваллийси этиб Али ибн аксэтган ҳужжатларбор. Сулаймон ал-Бухорий, 1060/1650 йилда ал- Хонақоҳ 1010 ҳижрий/1602 милодий йили Ус- Мулло Юсуф ибн Увайс Қули ал-Бухорий, кейин монбек ас-Сўфий томонидан ажратилган 1000 шайх Холмуҳаммад ибн Али ан-Нақшбандий, тилла динор асосида вужудга келган бўлиб, у ан- 1063/1652-53 йилда Муҳаммад ибн Абдуллоҳ, Нақшбандиййа тариқатига мансуб сўфийларнинг ундан кейин эса ас-Саййид Иброҳим тайин­ бошлиқларига вақф сифатида берилган. Ус- ланган. 1064/1653-54 йилда хонақоҳ шайхи ва монбек вақфнинг шакли ва шартларига бир қанчамутаваллийси этиб Абд ал-Латиф ибн Солиҳ ал- ўзгаришлар киритган. 1029/1619-20 йилда Усмон- Ўзбекий, 1069/1658-59 йилда ад-Дарвиш бек Қуддусдаги Боб ал-Амуд маҳалласидаги Муҳаммад ибн Назарқули, 1071/1660-61 йилда совун ишлаб чиқариш корхонасини, шунингдек, Муҳаммад ибн Абд ан-Наби ал-Балхий, 1077/ ас-Сарорадаги мевазор боғ, томорқа ва ал-1666-67 йилда Муҳаммад ибн Дўстмуҳаммад ал- Ғавонима тор кўчасидаги уйни хонақоҳга вақфЎзбек тайинланган. 1086/1675—76 йилда хонақоҳ сифатида такдим этган. 1030/1621 йилда Ус- мутаваллийси этиб яна ад-Дарвиш Муҳаммад ан- монбек ал-Бақа'ада мевазор боғли томорқа,Нақшбандий, 1112/1700-01 йилда ал-Мулло Апи кейинги йили эса насронийлар маҳалласидан ал-Узбек, 1119/1707-08 йилда ал-Ҳожи Аҳмад ибн экинзор сотиб олиб, уларни ўғиллари ва ан- Иброҳим ал-Ўзбек тайинланган. 1126/1714 йилда Нақшбандиййа хонақоҳининг вақфига тенг бўлиб ал-Қуддусдаги ўзбек жамоасининг бир нечта берган. Ў шунингдек, вақф шартларига ҳам вакили шаҳар қозисининг олдига келиб, уларнинг тузатишлар киритган. Шу боис, вақфноманинг хонақоҳида шайх ҳам, мутаваллий ҳам йўқлиги янги матнини тузиш эҳтиёжи туғилиб, 1033/ ҳақида арз қилиб бу лавозимларга Мустафо ибн 1623-24 йилда унингянги матни тузилган. Муҳаммад ал-Ўзбекийни тайинлашни илтимос Усмонбек вақф мулкини иккига бўлиб, унинг қилганлар. Қози уларнинг истагини адо этган. ярмидаги ишларни бошқаришни ўғли Иброҳим ва 1147/1734-35 йилда хонақоҳнинг нозири этиб қози унинг авлодларига, иккинчи ярмини эса, ал- Муҳаммад ибн Абд ар-Ра'уф ан-Нақшбандий Қуддусда яшовчи ан-Нақшбандиййа сўфийлик тайинланган.1149/ 1736-37 йилда хонақоҳнинг тариқати бошлиқларидан тўртта дарвишга топ-шайхи ва мутаваллийси вазифасини Абдуллоҳ ширган. 1029/1620 йилда Усмонбек ал-Мазбура ибн Ҳошим, ундан кейин эса Муҳаммад Шариф маҳалласидаги хонақоҳ мажмуаси ҳудудида бажарди. У 1155/1742-43 йилда вафот этгандан масжид, шунингдек, дарвишлар яшаши учун сўнг, унинг ўрнига Муҳаммад ал-Ўзбекий ҳужралар қуриб берган. Масжид меҳробинингтайинланди. 1176/1762-63 йилда хонақоҳнинг пастида жойлашган тоштахтада битилган ёзувга шайхи вазифасини Муҳаммад ибн Абдуллоҳ кўра, «бу масжиднинг биносинишайх Ёқуб ибн бажарган, 1180/1766-67 йилда эса, унинг ўзи шайх Рашид ал-Бухорий қайта қурган ва ан- мутаваллий ва нозир этиб тайинланган. Нақшбандиййа мусофирхонасини ташкил қил- Хонақоҳ шайхини «ан-Нақшбандиййа жойна- ган». мозининг (ас-сажжод) шайхи», «ўзбек саййид- Ан-Нақшбандиййа хонақоҳининг маънавий ларининг шайхи» ва «ан-Нақшбандиййа мусо- ҳаётини шайх бошқарган бўлиб, у ал-Қуддус фирхонасининг шайхи» деб атаганлар, кейин- шаҳрининг бош қозиси томонидан тайинланган. чалик бу унвонга сазовор бўлган шахе нафақат Ҳужжатларда турли даврларда хонақоҳни бош-маънавий масалалар билан шугулланган, балки қарган бир нечта шайхнинг исмлари сақланган. вақф ва мусофирхона мутаваллийси ва нозири Хусусан, хонақохда 1048/1638-39 йилда Толиб вазифаларини ҳам бажарган. Хусусан, Шоҳ Бобо ибн Муҳаммад ан-Нақшбандий, 1051/1641-42 ибн Шоҳ Ниёз ал-Ўзбекий (1195/1780-81 йилда йилда ад-Дарвиш Муҳаммад ибн Ауд Муҳаммад вафот этган), 1196/1781-82 йилда эса унинг ал-Бухорий, 1055/1645-46 йилда Али ибн шайх Сулаймон ар-Румий, 1063/1652-53 йилда ас- шогирди ад-Дарвиш Абд ар-Расул ал-Бухорий Саййид Муҳаммад ал-Бухорий, 1069/1658-59 (1200/1785-86 йилда вафот этган) ан-Нақшбан- йилда ад-Дарвиш Муҳаммад ибн Назар Муҳам- диййа жойнамозининг шайхлари бўлганлар. XVIII

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN § SADO 4.(60).2013

асрнинг охиридан бошлаб шайх Балхий, ал-Фаргоний, ал-Андижоний, ал-Тошкан- вазифаси олдингидан кўра дий ва ҳ.к. Айрим шахслар минтақанинг умумий давомли бўлган. Хусусан, ал- номини англатувчи нисбаларга эга бўлганлар: ат- Ўзбекиййа хонақоҳининг шайхи Туркистоний. Бизнингча, Фаластинда яшаган этиб тайинланган Абдуллоҳ ибн Ўрта Осиёлик ватандошларнинг ал-Ўзбекий Муҳаммад ал-Ўзбекий бу вазифани нисбаси ҳам уларнинг Дашти Қипчоқдан келган умрининг охиригача бажариб, этник ўзбек қабилаларига ёки уларнинг ҳукмрон 1217/1802-03 йилда вафот этган. сулоласининг оиласига мансублигини эмас, Ундан кейин хонақоҳ шайхи этиб балки уларнинг, умуман, Ўрта Осиёдан келиб Муҳаммад ибн Муҳаммад ал- чиққанлигини билдирган. Бошқа сўзлар билан Ўзбекий тайинланган ва у ҳам бу айтганда, XVI -X V III асрларда ал-Узбек- «Узбек» вазифани умрининг охиригача атамаси «Туркистон» атамасининг синоними бажариб, 1225/1810 йилда вафот сифатида Ўрта Осиёнинг умумий номи сифатида этган. Шу сингари Ҳасан ибн ишлатилган. М уҳам м ад ал-Ўзбекий ҳам шайх этиб Бунингтасдиғи сифатида XVI -X V III асрларда тайинланган ва ўз вазифасини умрининг Ғарбий Европа ва Россияда чизилган тарихий охиригача бажарган. хариталар ва глобуслар хизмат қилиши мумкин. 1250/1834-35 йилда ал-Қуддус шаҳри маҳка- Уларда бутун Ўрта Осиё ҳудудлари Usbek (Usbec, масининг қайдларида илк бор шайх Ёқуб ибн Usbeck, Vsbek), Usbekia (Usbechia), унинг баъзи Солиҳ ал-Бухорий зикр этилган. 1253 йилнинг қисмлари эса Usbek Bucharia, Usbek Bochara, шаввол/1838 йилнинг январь ойида у ёши Usbek Chowaresmia, Usbek Mawaralnahra, Usbek балоғатга етмаган Ҳусайн ибн Ҳасан ал- Turkistan, Usbek Turan, Usbek Tartaria, Usbek Ўзбекийнинг олдинги васийининг ўрнига васий Zagatay деб белгиланган. Айниқса, юнон сайёҳи этиб тайинланган. Шундан бошлаб хонақохда ва картографи Василио Вататзи (1732) нинг шайх Ёқуб ва унинг авлодларининг нуфузи кучая харитаси диққатга сазовор бўлиб, унда Сирдарё- Форс тилида бошлаган. Дастлаб унга хонақоҳнинг хўжалик нинг ўрта ва қуйи оқими ҳавзаси Tourkistan, яъни ижод қилган ишларини бошқариш топширилган, 1253 йилнинг Туркистон, Орол денгизидан Помир тоғларигача Ҳукмий исмли зу-л-ҳижжа/1838 йилнинг февраль-март ойида чўзилган Амударё ҳавзаси эса Ozbegistan, яъни шоирнинг эса, у шайх Ҳасаннинг бева қолган хотинига Узбекистан деб кўрсатилган. Бу ва ўрта асрларда 977/1569-70 уйланган. 1257/1841-42 йилда хонақоҳнинг шайхи чизилган бошқа бир қатор хариталардаги маъ- йилда Эронда вазифасини Муҳаммад ал-Бухорий бажарган, лумотлар шундан далолат берадики, «Узбе­ шеърий ундан кейин эса бу вазифани яна шайх Ёқубнинг кистан» атамаси унинг лотин тилидаги эквива­ услубда ўзи эгаллаган. 1271/1854-55 йилда шайх Ёқуб лента «Uzbekia» каби тарихий асосга эга бўлган ёзилган вафот этгандан сўнг, унинг Муҳаммад Солиҳ ва ва ўрта асрлардаги Европа картографиясининг «Шаҳристон» Рашид исмли балогат ёшига етмаган ўғилларигатарихий-географик анъанаси ва ижтимоий- номли шайх Қосим ал-Бухорий ал-Ўзбекий васий этиб сиёсий атамашунослигидан ўзлаштирилган. географик тайинланган. Қосим ал-Ўзбекий хонақоҳ шайхи XVI - XVIII асрларда Usbek (Usbekia, асарида вазифасини Рашид вояга етгунча бажарган. Usbekistan) атамаси Ўрта Осиёга нисбатан келтирилган Ундан кейин шайх унвони Рашидга ўтган. ишлатилган бўлса, XIII -X V асрларда Олтин Ўрда маълумотга 1315/1897-98 йилда ал-Қуддусдаги ўзбек ва ва Дашти Қипчоққа нисбатан ишлатилган. Хусусан, XIII асрнинг биринчи ярмида Хитой, кўра, ўзбеклар афғон сўфийлари ўртасида бўлиб ўтган низо Ҳиндистон ва Ироқ подшоҳлари билан бир мамлакати вақтида шайх Рашид ҳалок бўлган. Унинг ўғли Ёқуб отасининг ўрнига хонақоҳ шайхи этиб қаторда Узбек мамлакатининг подшоҳи қайд ёки этилган. Амир Темур ҳузурига Жете ва Узбек Ўзбекистон тайинланган. Кенжа шайх Ёқуб 1375/1955-56 йил­ да вафот этган ва хонақоҳнинг боғида дафн мамлакатларидан элчилар келган. Форс тилида Румдан ижод қилган Ҳукмий исмли шоирнинг 977/1569-70 этилган. Шундан сўнг унинг Мусо исмли ўғли шарқда йилда Эронда шеърий услубда ёзилган «Шаҳ- хонақоҳнинг шайхи этиб тайинланган, у 1370/ Хитойгача, ристон» номли географик асарида келтирилган 1950-51 йилда ал-Қуддус, Рамаллоҳ ва Байт Лаҳм шимолда эса, маълумотга кўра, ўзбеклар мамлакати ёки булгорлар ва шаҳарларининг маҳкамасида котиб бўлиб Узбекистан Румдан шарқца Хитойгача, шимолда руслар ишлаган, кейин эса Ариха шаҳрининг маҳ- эса, булғорлар ва руслар мамлакатигача мамлакатига- камасига қози этиб тайинланган. У умрининг чўзилган. Деҳли шаҳрида Шоҳ Жаҳон ва ча чўзилган. охиригача шулавозимда ишлаган, 1393/1973-74 Аврангзеб саройида бўлган француз элчиси йилда вафот этгач, отасининг қабри ёнида дафн «Узбекистан» атамаси остида Ўрта Осиёни этилган. Ўндан кейин хонақоҳ шайхи лавозими назарда тутган, Самарканд ва Балх хонликларини бир неча йил бўш турган, сўнг бу лавозимни унинг эса «ўзбектатарлари» деб атаган. Абд ал-Азиз исмли ўғли эгаллаган, у бу вазифани Сиёсий ҳокимият эгалари бўлган Дашти ҳозиргача адо этиб келмоқда. Қипчоқ ўзбеклари Ўрта Осиёда XVI асрдан Қарийб 400 йил олдин ал-Қуддус шаҳрида бошлаб деҳқончилик билан шуғулланган асос солинган ва ҳозиргача мавжуд бўлган ал-маҳаллий ўтроқ ва шаҳарларда яшаган туркий Ўзбекиййа номли сўфийларнинг хонақоҳи ҳақи- тилли аҳолининг юксак маданиятини қабул даги ушбу маълумот Ўзбекистон ва, умуман, Ўрта қилганлар. XVI -X V III асрларда уларнингҳудуди, Осиё тарихи учун катта аҳамиятга эга. Айниқса, ёзма адабий тили ва маданияти бир бўлган. ал-Ўзбекий нисбаси диққатга сазовор. Ёзма Шунинг учун ўша даврнинг сиёсий хариталари ва манбаларнинг шоҳидлик беришича, ватанидан глобусларида уларнинг мамлакати Usbeck, йирокда яшаган Ўрта Осиёликпар ўзларинингUsbekia ва Ozbegistan деб кўрсатилган. Фалас­ тинда яшаган Урта Осиёлик сўфийларнинг ал- келиб чиққан ери номидан ясалган нисбаларни Узбекий нисбаси ҳам буни тасдиқловчи ишлатганлар: ал-Бухорий, ас-Самарқандий, ал- далиллардан биридир.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN j SADO

ибн Назар Мухаммад ал-Балхи. В 1054/1644-45 г. мутаваллием вакфа обители Обитель Ал-Узбекиййа ан-Накшбандиййа был назначен Али ибн Сулайман ал-Бухари, в 1060/ 1650 г. - ал-Мулла Йусуф ибн Увайс Кули ал-Бухари, затем шайх Хал в Иерусалиме Мухаммад ибн Али ан-Накшбанди, в месяце 1063/1652-53 г. - Мухаммад ибн Абд Аллах, а Башир БАРАКАТ затем ас-Саййид Ибрахим. В 1064/1653-54 г. шайхом и мутаваллием обители был назначенВ мусульманской Шамсиддин КАМОЛИЦЦИН Абд ал-Латиф ибн Салих ал-Узбеки, в 1069/1658- части Иерусалима к 59 г. - ад-Дарвиш Мухаммад ибн Назар Кули, вюго-западу от мусульманской части Иерусалима к юго- 1071/1660-61 г. - Мухаммад ибн Абд ан-Наби ал-дороги Муджахидов западу от дороги Муджахидов и к западу от Балхи, в 1077/1666-67 г. - Мухаммад ибн Дост и к западу от ворот ал-Гаванима находится комплекс Мухаммад ал-Узбек. В 1086/1675-76 г. ворот ал-Гаванима Взданий аз-Завийа ан-Накшбандиййа - мутаваллием обители вновь был назначен ад-находится средневековая ханака - обитель принад­Дарвиш Мухаммад ан-Накшбанди, в 1112/1700-01комплекс зданий аз- лежавшая суфиям ордена (тарикат) ан- г. - ал-Мулла Али ал-Узбек, в 1119/1707-08 г. ал-Завийа ан- Накшбандиййа из Средней Азии. Обитель Хаджи Ахмад ибн Ибрахим ал-Узбек. В 1126/1714 Накшбандиййа - называется также аз-Завийа ал-Бухариййа -г. группа людей из узбекской общины отправиласьсредневековая «Бухарская обитель» или аз-Завийа ал- к кадию с жалобой на отсутствие в обители ханака и - обитель Узбекиййа - «Узбекская обитель». В обители шайха, и мутавалли, и просили назначить на этипринадлежавшая сохранилась обширная библиотека, в которойдолжности Мустафа ибн Мухаммада ал-Узбеки.суфиям ордена наряду с вакфной грамотой этой обители, Кадий исполнил их пожелание. В 1147/1734-35 г. (тарикат) ан- хранятся и другие документы, касающиеся исто­ смотрителем обители был назначен кадийНакшбандиййа из рии основания, формирования и функци­ Мухаммад ибн Абд ар-Ра'уФ ан-Накшбанди. ВСредней Азии. онирования этой обители. 1149/1736-37 г. шайхом и мутаваллием обители Обитель была учреждена на средства, был Абд Аллах ибн Хашим, а после него выделенные в 1010/1602 г. Усман-беком ас-Суфи Мухаммад Шариф, который занимал эту долж­ в размере 1000 золотых динаров, которые былиность до своей смерти в 1155/1742-43 г., после переданы в качестве вакфа руководителямчего на его место был назначен Мухаммад ал- суфийского ордена ан-Накшбандиййа. Усман-бекУзбеки. В 1176/1762-63 г. шайхом обители был несколько раз вносил изменения в форму и Мухаммад ибн Абд Аллах, который в 1180/1766- условия этого вакфа. В 1029/1619-20 г. он 67 г. был назначен также на должность мутавалли пожертвовал обители в качестве вакфа мыло­и смотрителя. варенный завод в квартале Баб ал-Амуд, а также, Шайх обители назывался также «шайх молит­ посадки деревьев на земле ас-Сарара, огородвенного и ковра (ас-саджжада) ан-Накшбандиййа», дом в переулке ал-Гаванима. В 1030/1621 г. «шайх узбекских саййидов» и «шайх странно­ Усман-бек купил участок с посадками деревьев наприимного дома ан-Накшбандиййа», и в после­ земле ал-Бака'а, а в следующем году - огород дующемв это звание присуждалось одному квартале христиан, и разделил все между своимичеловеку, занимавшемуся не только духовными потомками и вакфом обители ан-Накшбандиййа. вопросами, но также управлением и контролем за Он внес также некоторые другие поправки к усло­вакфом и странноприимным домом. Так, шайхом виям вакфа. Поэтому возникла необходимость молитвенного ковра ан-Накшбандиййа был составления нового текста вакфного документа,назначен Шах Баба ибн Шах Нийаз ал-Узбеки (ум. который был составлен в 1033/1623-24 г. в 1195/1780-81 г.), а в 1196/1781-82 г. его Ведение дел на одной половине вакфногопоследователь ад-Дарвиш Абд ар-Расул имущества Усман-бек передал своему сыну ал-Бухари (ум. в 1200/1785-86 г.). Начиная _|_Ц I II I I I I I Ибрахиму и его потомкам, а на второй половинес конца XVIII в. должность шайха вакфа - четырем факирам, т.е. суфиям из числа становится фактически пожизненной. Так, руководителей суфийского ордена ан-Накш-Абд Аллах ибн Мухаммад ал-Узбеки, бандиййа, жившим в г. Иерусалиме. В 1029/1620 г. назначенный шайхом обители ал-Узбеки- на территории комплекса обители в квартале ал-ййа, занимал эту должность до своей Мазбура была построена мечеть, а также кельикончины в 1217/1802-03 г., затем шайхом для проживания суфиев. Согласно надписи на обители был назначен Мухаммад ибн каменной плите, расположенной внизу михрабаМухаммад ал-Узбеки, который выполнял этой мечети, «здание этой мечети отремон­свою обязанность до своей смерти в тировал и устроил странноприимный дом ан- 1225/1810 г. Так же, Хасан ибн Мухаммад Накшбандиййа шайх Йа'куб ибн шайх Рашид ал- ал-Узбеки был назначен шайхом обители и Бухари». занимал эту должность до конца своей Духовной жизнью обители ан-Накшбандиййа жизни (1251/1835-36 г.). руководил шайх, который назначался верховным В записях муниципального суда кадием Иерусалима. В документах сохранилисьИерусалима в 1250/1834-35 г. впервые имена некоторых шайхов, руководивших оби­упоминается шайх Йа'куб ибн Салих ал- телью в разные периоды времени. Так, в Бухари. В месяце шаввал 1253/январе 1048/1638-39 г. шайхом обители был Талиб ибн 1838 г. он был назначен опекуном Мухаммад ан-Накшбанди, 1051/1641-42 г. - ад- несовершеннолетнего Хусайна ибн Ха­ Дарвиш Мухаммад ибн Ауд Мухаммад ал-Бухари, сана ал-Узбеки после смещения прежнего в 1055/ 1645-46 г. - Али ибн шайх Сулайман ар- опекуна. Это было началом усиления Руми, в 1063/1652-53 г. - ас-Саййид Мухаммад ал- влияния шайха Йа'куба и его потомков в Бухари, в 1069/1658-59 г. ад-Дарвиш Мухаммад обители. Сначала он управлял делами

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine И www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4,(60).2013

обители по поручительству, а в месяце зу-л- историческую основу и было заимствовано из хиджжа 1253/феврале-марте 1838 г. женился на общественно-политической терминологии и вдове шайха Хасана. В 1257/1841-42 г. шайхом историко-географической традиции средневе­ обители был Мухаммад ал-Бухари, но затем егоковой европейской картографии. место вновь занял шайх Йа'куб. После смерти В XVI - XVIII вв. название Usbek (Usbekia, шайха Йа'куба в 1271/1854-55 г. шайх Касим ал- Usbekistan) употреблялось только в отношении Бухари ал-Узбеки был назначен опекуном Средней Азии, тогда как в XIII - XV вв. оно несовершеннолетних Мухаммад Салиха и прилагалось к Золотой Орде и степям Дашт-и Рашида, сыновей шайха Йа’куба. Касим ал- Кипчака. Так, в первой половине XIII в. наряду с Узбеки служил шайхом обители до тех пор, пока царями Китая, Индии и Ирака называется не вырос Рашид, после чего звание шайха владетель страны Узбек. К Амиру Темуру перешло к нему. Шайх Рашид был убит в приходили послы из Джете и Узбека. По данным 1315/1897-98 г. во время конфликта между двумя географического сочинения «Шахристан» суфийскими обителями Иерусалима - узбекской персоязычного поэта Хукми, написанного в стихах и афганской. Шайхом обители был назначен егов 977/1569-70 г. в Персии, страна узбеков, или сын Йа'куб. Шайх Йа'куб Младший скончался в Узбекистан, простирается от Рума до Китая на 1375/1955-56 г. и был похоронен в саду обители. восток, и до страны болгар и русских на север. Затем шайхом обители был назначен его сын Французский посол, находившийся при дворе Муса, который в 1370/1950-51 г. служил Шах-Джахана и Аурангзеба в Дели, под секретарем в муниципальном суде Иерусалима,названием «Узбекистан» подразумевает Сред­ Рамаллаха и Байт Лахма, а затем кадием в суденюю Азию, а ханов Самарканда и Балха назы­ г. Ариха. Он работал на этой должности до своейвает «узбекскими татарами». кончины в 1393/1973-74 г. и был похоронен около Дашти-кипчакские узбеки, начиная с XVI в. могилы своего отца. Затем несколько летбыли политическими хозяевами Средней Азии и, должность шайха обители оставалась свободной,приняв культуру местного тюркского оседло­ после чего ее занял его сын Абд ал-Азиз, которыйземледельческого и городского населения Сред­ продолжает исполнять свою обязанность до ней Азии, рассматривались в качестве право­ настоящего времени. преемников и продолжателей государственных Настоящий материал о суфийской обители традиций Темуридов и более ранних тюркских ал-Узбекиййа, основанной около 400 лет назад в династий. В XVI - XVIII вв. у них были единая Иерусалиме и существующей до сих пор, имеет территория, письменный литературный язык и очень важное значение для истории Узбекистанакультура. Поэтому на политических картах и и Средней Азии в целом. Особый интерес глобусах того времени их страна обозначалась представляет нисба ал-Узбеки. Согласно как Usbeck, Usbekia и Ozbegistan. Подтвер­ письменным источникам, выходцы Средней Азии, ждением этому является нисба ал-Узбеки, оказавшиеся за пределами своей родины, имеликоторую имели выходцы из Средней Азии, нисбы по месту их происхождения: ал-Бухари, ас- жившие в Палестине. Самарканди, ал-Балхи, ал-Фаргани, ал-Анди- Особый интерес джани, ал-Ташканди и т.д. Некоторые имели представляет нисбы, отражающие общее название региона: ат- Туркестани. На наш взгляд, нисба ал-Узбеки, карта греческого которые имели выходцы из Средней Азии, путешест­ жившие в Палестине, отражала не этническую венника и принад-лежность к узбекским племенам, картографа Cloister of Uzbek происходившим из Дашт-и Кипчака или к Василио семейству их правящей династии, а общее Вататзи (1732 г.), происхождение из Средней Азии. Другими sufis in Jerusalem на которой весь словами, название ал-Узбек - «Узбек» означает бассейн верхнего общее название Средней Азии, которое Bashir BARAKAT и среднего употреблялось в XVI - XVIII вв. наряду с Shamsiddin KAMOLIDDIN течения названием «Туркестан» в качестве его синонима. Сырдарьи Подтверждением этому могут служить обозначен как исторические карты и глобусы, изготовленные в n the Muslim part of Jerusalem located in the страна XVI - XVIII вв. в Западной Европе и России, на south-west from Mudjahideen road and the west Tourkistan, т.е. которых вся территория Средней Азии from al-Ghawanima gate there is a complex of Туркестан, а весь обозначена такими названиями, как Usbek Ibuildings az-Zawiya an-Naqshbandiyya - a бассейн (Usbec, Usbeck, Vsbek), Usbekia (Usbechia), a medieval cloister (khanaka) owned by Sufis of An- Амударьи от отдельные ее части, как Usbek Bucharia, Usbek Naqshbandiyya Order (tariqat) from the Central Asia. Аральского моря Bochara, Usbek Chowaresmia, Usbek The cloister is also called az-Zawiya al-Buhariyya - Mawaralnahra, Usbek Turkistan, Usbek Turan, до гор Памира - "Bukhara cloister" or “az-Zawiya al-Uzbekiyya” - Usbek Tartaria, Usbek Zagatay и т.п. Особый "Uzbek cloister." In the cloister there is extant как страна интерес представляет карта греческого Ozbegistan, т.е. extensive library, which, along with waqf diploma of путешественника и картографа Василио Вататзиthe cloister, contains other documents relating to the Узбекистан. (1732 г.), на которой весь бассейн верхнего и history of foundation, formation and functioning of the среднего течения Сырдарьи обозначен как страна cloister. Tourkistan, т.е. Туркестан, а весь бассейн Амударьи от Аральского моря до гор Памира - как The cloister was established with funding made in страна Ozbegistan, т.е. Узбекистан. Эти и многие 10/10/1602 by 'Uthman Bek as-Sufi in amount of другие средневековые карты свидетельствуют о1000 gold dinars, which were handed to the leaders том, что название «Узбекистан», как и егоof Sufi Order Al-Naqshbandiyya as a waqf. 'Usman латинский эквивалент «Узбекия», имело Bek repeatedly changed the form and terms of the

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60)-2013 MOZIYDAN SADO

waqf. In 1029/1619-20, he donated to the cloister as a was named 'Abd Allah ibn Khashim, followed by Particular waqf a soap factory in Bab al-'Amud district, planting Muhammad Sharif, who occupied this position until interest trees on as-Sarara land, a vegetable garden and a his death in 1155/1742-43, after which his place was represents the house in al-Ghawanima lane. In 1030/1621 'Usman taken up by Muhammad al Uzbeki. In 1176/1762-63, map of a Greek Bek bought a land with planting trees on al-Baka'a the Sheikh of the cloister was Muhammad ibn 'Abd traveler and land, and next year - a vegetable garden in the Allah, who in 1180/1766-67 was appointed to the cartographer quarter of Christians, and shared between all his position of caretaker and mutavalli. Vatatzi Vasiliou descendants and waqf for an-Naqshbandiyya Sheikh of the cloister was also called "Sheikh of (1732), where cloister. He also made some other amendments to the prayer rug (as-sadzhada) of an-Nakshbandiyya”, the whole basin the regulations of the waqf. Therefore there was need "Sheikh of Uzbek sayyids” and "Sheikh of an- of upstream and to establish a new text of waqf document, which was Nakshbandiyya hospice" and later the title was middle stream compiled in 1033/1623-24. awarded to one person, who was engaged in not only of Syr Darya 'Uthman Bek gave prosecution of the business spiritual matters, but also in management as well as River is with one half of the waqf property to his son Ibrahim control of waqf and hospice. So, Shah Baba ibn Shah designated as and his descendants, and for the second half of the Niyaz al-Uzbeki (died in 1195/1780-81) was the country of waqf it given to four faqirs, i.e. Sufis from leaders of appointed as the sheikh of prayer rug of an- Tourkistan, i.e. the Sufi Order an-Naqshbandiyya, who lived in Nakshbandiyya, and in 1196/1781-82 the position Turkistan, and Jerusalem. In 10/29/1620, on the territory of the was occupied by his successor al-Darwish 'Abd ar- the entire Amu cloister's complex in the district of al-Mazbur a Rasul al-Bukhari (died in 1200/1785-86). Since late Darya River mosque and living cells for Sufis were built. There is XVIII century position of Sheikh became actually basin from Aral following inscription on a stone slab at the bottom of lifelong. Thus, 'Abd Allah ibn Muhammad al-Uzbeki, Sea up to Pamir the mihrab of the mosque, "The building of this appointed by Sheikh of al-Uzbekiyya cloister, Mountains - as a mosque was repaired and built as a hospice of an- occupied that position until his death in 1217/1802- country of Naqshbandiyya by Sheikh Ya'qub ibn Sheikh Rashid 03, then sheikh of the cloister was named Ozbegistan, i.e. al-Bukhari." Muhammad ibn Muhammad al-Uzbeki, who Uzbekistan Spiritual life of an-Naqshbandiyya cloister was led performed his duty till his death in 1225/1810. In the by the shaikh, who was appointed by the Supreme same way Khasan ibn Muhammad al-Uzbeki was Ghadi of Jerusalem. In documents there are names appointed to Sheikh of the cloister and held this of some shaikhs who led the cloister in different position till end of his life (1251/1835-36) periods of time. Thus in 1048/1638-39, Shaikh of the In the records of the Municipal Court of Jerusalem cloister was Muhammad ibn Talib an-Naqshbandi, in of 1250/1834-35 there is first mentioning of Sheikh 1051/1641-42 - ad-Darwish Muhammad ibn 'Aud Ya'qub ibn Salih al-Bukhari. In the month of shavval Muhammad al-Bukhari, in 1055/1645-46 - 'Ali ibn 1253/January 1838 he was appointed as a tutor of the Shaikh Sulayman al-Rumi, in 1063/1652-53 - as- minor Khusayn ibn Khasan al-Uzbeki after dismissal Sayyid Muhammad al-Bukhari, in 1069/1658-59 ad- of the former tutor. This was the beginning of growing Darwish Muhammad ibn Nazar Muhammad al- influence of Sheikh Ya'qub and his descendants in Balkhi. the cloister. At first, he was handling the cloister's The economic and financial affairs of the cloister's affairs under guarantee, and in the month of zu-l- waqf were led by a mutavalli (assistant manager) and Hijjah 1253/February-March 1838 he married the Nazir (caretaker). Till the middle of the XVII century widow of Shaikh Hasan. In 1257/1841-42, Shaikh of these positions were occupied by 'Uthman Bek as- the cloister was Muhammad al-Bukhari, but then his Sufi and his descendants. But then management of place again was taken by Sheikh Ya'qub. After Sheikh the cloister's affairs was taken over by immigrants Ya'qub's death in 1271/1854-55, the Shaikh Hasim from the Central Asia. In 1054/1644-45 'Ali ibn al-Bukhari al-Uzbeki was appointed as a tutor of Sulayman al-Bukhari was appointed as a mutawalli of minors Muhammad Salih and Rashid, the cloister's waqf, in 1060/1650 - al-Mulla Yusuf ibn sons of Shaikh Ya'qub. Qasim al-Uzbeki Uwais Kuli al-Bukhari, then Sheikh Khal Muhammad served as Shaikh of the cloister as long ibn 'Ali an-Naqshbandi, in 1063/1652-53 - as Rashid grew up, then the title of Muhammad ibn 'Abd Allah, and then al-Sayyid Sheikh passed to him. Shaikh Rashid Ibrahim. In 1064/1653-54 as the sheikh and was killed in 1315/1897-98 during conflict Mutawalli of the cloister was named 'Abd al-Latif ibn between two Sufi cloisters of Jerusalem - Salih al-Uzbeki, in 1069/1658-59 - al-Darwish Uzbek and Afghan. He had five Muhammad ibn Nazar Kuli, in 1071/1660-61 - daughters and one son Ya'qub, who was Muhammad ibn 'Abd an-Nabi al-Balkhi, in appointed as shaikh of the cloister 1077/1666-67 - Muhammad ibn Dost Muhammad al- instead of his father. Ya'qub Junior was Uzbek. In 1086/1675-76-al-Darwish Muhammad an- educated at Madrasa al-Ma'muniya and Naqshbandi was re-appointed as a Mutawalli of the served in the Ottoman army. He was then cloister, in 1112/1700-01 - al-Mulla 'Ali al-Uzbek, in appointed Director of the Islamic 1119/1707-08 - al-Hajj Ahmad ibn Ibrahim al-Uzbek. Museum of al-Aqsa mosque and was one In 1126/1714, a group of people from Uzbek of the founders of the Muslim community went to Cadi with complains about lack of Brotherhood movement in Jerusalem. the cloister's Sheikh and mutavalli and asked him to Shaikh Ya'qub Junior died in 1375/1955- appoint Mustafa ibn Muhammad al-Uzbeki to these 56, and was buried in the cloister's positions. Cadi fulfilled their wish. In 1147/1734-35 - garden. Then Shaikh of the cloister cadi Muhammad ibn 'Abd al-Ra'uf an-Naqshbandi became his son Musa. He was educated was the named as a caretaker of the cloister. In at the college of Raudat al-Ma’arif, then 1149/1736-37, as sheikh and Mutawalli of the cloister studied at the Islamic University of Al-

Илмий-амалий. маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

Azkhar in Egypt and graduated in cartographer Vatatzi Vasilio (1732), where the whole 1358/1939-40. After the Israeli basin of upstream and middle stream of Syr Darya occupation of Palestine in 1948, he River is designated as the country of Tourkistan, i.e. worked as a teacher in Islamic madrasa Turkistan, and the entire Amu Darya River basin from of Dar al-Aytam in Damascus. Then he Aral Sea up to Pamir Mountains - as a country of returned to Jerusalem and in Ozbegistan, i.e. Uzbekistan. These and many other 1370/1950-51 was appointed to medieval maps indicate that the name "Uzbekistan", secretary of the Municipal Court in like its Latin equivalent of "Uzbekia" had historical Jerusalem, Ramallah and Bayt Lakhm, basis and was borrowed from the socio-political and then to Qadi in the court of Arikha. terminology, historical and geographical traditions of He worked in this position until his medieval European cartography. death in 1393/1973-74, and was buried Toponyms Usbeck and Usbekia are Latin near his father's grave. Then for a few equivalents of contemporary local name of the years the post of Shaikh of the cloister country of - Ozbegistan, recorded in the remained vacant, after which it was Greek map, which was used in the sixteenth - occupied by his son 'Abd al-'Aziz, who eighteenth centuries and designated the territory of continues to perform his duty to the the centralized states of Shaybanids and present. Ashtarkhanids, subsequently broken into several This material about Sufi cloister al- Uzbek khanates with centers in Bukhara, Khiva, Uzbekiyya founded about 400 years Kokand and Balkh. This name was successor and ago in Jerusalem, and still exists today, synonym of more ancient toponym Turkistan which is very important for the history of meant the Central Asia. It is confirmed by the Uzbekistan and the Central Asia. The historian and geographer from Balkh Mahmud ibn nisba al-Uzbeki represents a particular Wali (XVII c.): "The people of Turkistan in every age interest, which indicates ethnicity of its had a special name and nickname. Thus, since Tura owners to Turkic tribes of Dasht-i Kipchak, founded in ibn Yafas until Moghul Khan, people of that country the XVI century in the Central Asian state of were called Turks. After establishment of Moghul Shaybanids. Other sources of that time do not Khan's power every tribe inhabited in this country was contain this nisba. dominated in called as moguls. After raising the banner of writing tradition of the Central Asia during sovereign Uzbek Khan and to this day the people of Shaybanids' ruling. In scientific and religious circles this country are called Uzbeks. However, in some they used nisbas, formed according to the place of countries as before, all the inhabitants of Turan are birth or residence, as well as trade and religion. called Turks." Consequently, ethnotoponym Uzbek rulers and subordinate them Dashti-Kipchak "Uzbekistan", as well as other ethnotoponym tribes who owned the political power in the region, "Turkistan", already in the XVI - XVIII centuries had a sought to separate themselves from the local unifying political significance for all related peoples of population and by adopting the cultural heritage of the Central Asia. the Timurids, joined to high culture of the local In the XVI - XVIII centuries name Usbek (Usbekia, population. Therefore, the sources of that time, Usbekistan) was used only in respect of the Central written in the Central Asia, do no contain the nisbas, Asia, whereas in XIII - XV centuries it was used indicators of ethnic origin of Uzbeks. The Central concerning the Golden Horde and the steppes of Asian residents, who found themselves outside of Dasht-i Kipchak. Thus, in early XIII century Uzbek their homeland, had nisbas according to the place of ruler of the country was mentioned along with kings of origin: al-Bukhari, al-Samarqandi, al-Balkhi, al- China, India and Iraq. Amir Temur received Fargani, al-Andidjani, al-Tashkandi etc. Some people ambassadors from Dzhete and Uzbek. According to had the nisba, reflecting the common name of the the geographical composition "Shahristan" by region: al-Turkistani. In our opinion, the nisba al- Persian-speaking poet Khukmi, written in verse in Uzbeki, which belonged to native of the Central Asia 977/) 569-70 in Persia, the country of Uzbeks or who lived in Palestine, reflected not the ethnicity of Uzbekistan extends from Rum till China in the East, the Uzbek tribes came from the Dasht-i Kipchak or and till the country of Bulgars and Russians to the family of the ruling dynasty, but a common origin from North. French ambassador, who was at the court of the Central Asia. In other words, the name of al- Shah Djahan and Awrangzeb in Delhi, under Uzbek - "Uzbek" is a common name of the Central "Uzbekistan" implied the Central Asia and called Asia, which was used in the XVI - XVIII centuries khans of Samarqand and Balkh as "UzbekTartars." along with the name of "Turkistan" as its synonym. Dasht-i-Kipchak Uzbeks since the sixteenth The confirmation of this is the historical maps and century were political rulers of the Central Asia and globes, made in the sixteenth - eighteenth centuries accepted the local culture of the Turkic settled in Western Europe and Russia, where the entire agricultural and urban populations of the Central territory of the Central Asia is marked with names like Asia. They were considered as successors and Usbek (Usbec, Usbeck, Vsbek), Usbekia (Usbechia), followers of state traditions of Timurids and earlier and some of its parts, as Usbek Bucharia, Usbek Turkic dynasties. In the XVI - XVIII centuries they had Bochara, Usbek Chowaresmia, Usbek entire territory, written literary language and culture. Mawaralnahra, Usbek Turkistan, Usbek Turan, Therefore, the political maps and globes of that time Usbek Tartaria, Usbek Zagatay etc. In other words, their country was designated as Usbeck, Usbekia these names are not used as a toponym, that is, the and Ozbegistan. Proof of this is the nisba al-Uzbeki, name of a political entity - state or country. Particular which belonged to those who originated from the interest represents the map of a Greek traveler and Central Asia and lived in Palestine.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

дима ва аввалги беш боб бир-бирига жуда ўхшаш. Рисоланинг тўлиқ таркибий тузилиши қуйи- Дарвиш Али Чангийнинг дагича баён этилади: “Билгинки, ушбу рисола беш бобни қамраб мусиқий рисоласи олган. Аввалги боб ўн икки мақом, йигирма тўрт шўъба ва олти овоза ҳамда уч ранг баёнидадир. Бахтиёр АШУРОВ Иккинчи боб ўн етти баҳр усули ва йигирма тўрт усул баёнида. Учинчи боб кор, қавл, амал, асрнинг охири ва XVII асрнинг пешрав, савт, нақш, рехта, сажъ, зарбайнларни бошларида Бухорода яшаб ижод таниш баёнида. Тўртинчи боб танбура, чанг, най, этган мусиқашунос аллома, моҳир қонун, уд, барбат, рубоб, қўбуз, ғижжак, шамома, созанда ва хонанда Дарвиш Али найабнон, чағона, руҳафзо, кунгура, сетор, Мирзаолий Чангий оиласида тавал- ишратангиз, руд, арғанун, чиний, муғанний лудтопган. созлари баёнида. Бешинчи боб бу подшоҳ, Дарвиш Али илк сабоқни отасидан олган. Сўнг соҳибқирон даврида яшаган хушовоз ҳофизлар, ушбу сэра бўстоннинг устозлари баёнида. унга ўз даврининг таниқли мусиқа намояндалари “Жаноби Мавлоно Ҳусайн Гурбанинг устоз ва Уларни шуҳратига қараб зикр қилинур”. мавлоно сифатидаги ниҳоясиз лутфлари” туша- Рисоланинг хотимасида муножотайтилади. ди, сўнг Жаъфар Қонуний, Апидўст Нойий, Ҳофиз Хуллас, Дарвиш Али Чангийнинг “Рисолаи Миракийлар устозлик қилганлар. мусиқий” асарларини қайта тиклаш, ундаги Дарвиш Али Чангий буюк мусиқачи сифатида назарияни амалиётга татбиқ этиш долзарб Абдуллоҳхон, Абдулмўъминхон, Исфандиёр сул­ масалалардан биридир. Зеро, бу манба бевосита ва билвосита Бухоро Шашмақомининг тан ҳамда Боқий Муҳаммадхон ва Имомқулихон Дарвиш Али саройларида меҳтарлик лавозимида фаолиятамалдаги кўринишидир. Чунки бу рисолаларнинг олиб борган. Ўзининг 980/1572-73 йилда ёзган барча қисмларида келтирилган аниқ назарий маса-Чангийнинг “Рисолаи мусиқий” асарининг илк нусхасини айнан лалар, амалиётга боғлиқлик жиҳатлари тўлди-“Рисолаи Абдуллох^онга багишлайди. Дарвиш Али Чангий рилиб, тушунчалар берилиши ўзбек мусиқаси мусиқий" шайбонийлардан сўнг Боқий Муҳаммадхон са- тарихини ўрганишда асосий манба бўлиб хизматасарларини қилади. ройида мусиқачи сифатида қадр топган. Мутрибий қайта Самарқандийнинг “Тазкират уш-шуаро” асарида тиклаш, Дарвиш Али Чангий борасида қуйидаги маълумот ундаги келтирилган: “Бир муддат Исфандиёр султан мулозаматида бўлган. Ҳозир эса бир минг ўн Трактат о музыке назарияни учинчи(1013/1604) сананинг ойларида замон амалиётга соҳибқирони, фалакпарни сайр қилувчи зот Боқий татбиқ Муҳаммаднинг, унинг мулки абадий бўлсин, рико- Дарвиша Али Чанги этиш бида мулозимдир”. Бахтиёр АШУРОВ долзарб Дарвиш Али Чангийнинг ўзи бундай ёзади: масалалар- “Мен қирқ йилча меҳтар бўлганман, ундан ўн еоретик музыки, талантливый музыкант и дан биридир. саккиз йилини Андижонда, тўрт йилини Кешда, ўн Зеро, бу йилини Балхда, саккиз йилини Бухорода ўт- хафиз - певец Дарвиш Али, живший и каздим”. творивший в конце XVI - начале XVII веков, манба Дарвиш Али Чангий яшаган даврда Хивада родился в семье Мирзаолий Чанги. бевосита ва Т Первые уроки музыки Дарвиш Али билвосита Арабшохдар сулоласининг вакилларидан Исфан­ диёр I (1623-1643) давлатни бошқарган. Агар получил у отца, а впоследствии, его наставникамиБухоро Мутрибийнинг хабаридаги Исфандиёр султонни были известные мастера музыкального искусства Шашмақоми- того времени Мавлоно Хусайн Гурбани, Жаъфар Хива хони деб тушунадиган бўлсак, Дарвиш Али нинг Чангий Хивага бориб бир оз муддат Хивада ҳам Конуни, Алидуст Нойи, Хофиз Мираки. Дарвиш Али Чанги как известный музыкант амалдаги фаолият олиб борган бўлиб чиқади. Агар шундай кўринишидир. бўлса, “Хоразм Танбур чизиги” китоби муал- служил во дворцах Абдуллахана, Абдулмумин- лифларининг: “Хоразм мусиқашунослари қўлида хана, Исфандияр султана, Баки Мухаммадхана и илми мусиқийга оид асарлар, хусусан, Дарвиш Имомкулихана в должности руководителя-настав- Апининг рисоласи истеъмолда бўлганини тасдиқ- ника (мехтар) музыкантов. Свое произведение ловчи ёзма манбалар мавжуд”, деган қайдлари“Рисалаи мусики” (“Трактат о музыке’’), написанное тўғри бўлиб чиқади. Демак, Хоразм мусиқа- в 980/1572-73 году молодой ученый посвящает шунослари Дарвиш Апи Чангий асарлари билан Абдуллахану. После Шейбанидов Дарвиш Али XIX ёки XX асрларда эмас, балки ундан анча Чанги служит музыкантом во дворце Баки Му­ олдинроқ - XVII асрдаёқ танишганлар, деганхаммадхана. Вот что писал о Дарвише Али Чанги хулоса келиб чиқади. Мутриби Самарканди в своем произведении Дарвиш Али Чангийнинг “Рисолаи мусиқий” “Тазкират уш-шуара": “Некоторое время он был на асари, юқорида айтилганидек, икки вариантдаслужбе у Исфандияр султана. А ныне, в одна яратилган бўлиб, у мазмун жиҳатидан икки қисмга тысяча тринадцатом году (1013/1604) служит бўлинади. Мусиқанинг назарий масалаларига сахибкирану эпохи, великому Баки Мухаммаду”. бағишланган қисм ва муаллиф яшаган давргача О себе Дарвиш Али Чанги сообщает: “Около яшаган мусиқачи, созанда ва хонандалар сорока лет я был устозом - предводителем тазкираси. Асарнинг илк варианти, юқорида зикр музыкантов, из них восемнадцать лет провел в этилганидек, 1572-73 йилда шайбоний Абдул- Андижане, четыре года - в Кеше, десять лет - в лоҳхон II га багишланган. Иккинчи, унинг тўлди- Балхе, восемь ле т-в Бухаре”. рилган, қайта ишланган нашри эса, 1611-1642 йил­ В эпоху Дарвиша Али Чанги в Хиве госу­ ларда хонлик қилган аштархоний Имомқулихонга дарством правил Исфандияр I (1623-1643) - атаб ёзилган. Биринчи вариант муқаддима ва беш представитель династии Арабшахов. И если бобдан иборат. Иккинчи вариант ўрта асрлардаМутриби упоминает именно его, то следует машҳур бўлган ўн икки мақомга аталиб, ўн икки полагать что Дарвиш Али Чанги некоторое время бобга кўпайтирилган. Ҳар икки вариантда муқад-работал и в Хиве. Возможно, на это ссылаются

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журналI Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

авторы книги “Хоразм Танбур чизиги” (“Танбурные Muhammadhan and Imomkulihan as a head-coach ноты Хорезма”) утверждая о наличии письменных (Mehtar) of musicians. His work "Risolai Musiqiy" Восстанавле- источников, подтверждающих, что музыковеды ("Treatise on Music") written in 980/1572-1573 was ние трактата Хорезма при составлении нот использовали трудыdevoted to Abdullahhan. After Sheibanids Ali Changi Дарвиша Али Дарвиша Али Чанги не в XIX или XX веках, а Darwish served as a musician at the palace of Baki Чанги “Рисолаи намного раньше-уже в XVII веке. Muhammadhan, who wrote about Ali Changi Darwish мусикий"и Как было отмечено, трактат Дарвиша Али Mutribi Samarkandi in his "Tadhkirat ush-shuara" практическое Чанги “Рисалаи мусики” был написан в двух following: "For a while he was in the service of Sultan Isfandier. And now, in one thousand thirteen внедрение его вариантах и по содержанию подразделяется на две части. Первая часть, посвященна теорети­(1013/1604) he serves to Sakhibkiran of the era - the теоретики ческим вопросам о музыке и содержит анталогиюgreat Muhammad Baki". является живших до автора музыкантов, исполнителей и Ali Changi Darwish wrote about himself: "About одним из певцов. Первый вариант труда, как было отмеченоforty years I was ustoz - a leader of musicians, актуальных выше, был написан в 1572-73 год и посвящен including eighteen years in Andijan, four years in Kesh, вопросов. Ибо, шейбаниду Абдуллахану II. Второй перера­ten years in Balkh and eight years in Bukhara." этот труд ботанный и дополненный вариант был создан в In his epoch Khiva was governed by Isfandiar I является 1611-1642 годах и посвящен правившему в тот (1623-1643) - a representative of the Arabshakhs' период аштарханиду Имамкулихану. Первый непосред­ dynasty. And if Mutribi mentions his name, it must be вариант состоит из введения и пяти глав. Второй assumed that Ali Changi Darwish worked for some ственным и вариант посвящен популярным в средние векаtime in Khiva too. Perhaps it was referenced by предметным двенадцати макомам и увеличен до двенадцатиauthors of the book "Khorezm Tanbur chizigi” описанием глав. В обоих вариантах введение и первые пять("Khorezm tanbur notes") stating the availability of Бухарского глав практически повторяют друг друга. written sources, confirming that Khorezm Шашмакома. Полное структурное строение трактата авто­musicologists composing the notes used works by Ali ром описывается следующим образом: Changi Darwish not in XIX or XX centuries, but much “Трактат состоит из пяти глав. Первая глава - earlier-already in the XVII century. это описание двенадцати макамов, двадцати As noted, the treatise by Ali Changi Darwish четырех частей, шести овоза и трех рангов. Вторая"Risolay Musikiy" was written in two versions and the глава посвящена семнадцати ритмическим ри­content is divided into two parts. The first part devoted сункам и двадцати четырем ритмам. Третья главаto theoretical questions on music and consists of the знакомит с музыкальными формами кор, кавл, anthology of musicians, artists and singers lived амал, пешрав, савт, накш, рехта, сажъ, зарбайн. Вbefore the author. The first version of the work, as четвертой главе дается описание такихnoted above, was written in 1572-73 and dedicated to музыкальных инструментов, как танбур, чанг, най, Sheibanid Abdullahkhan II. The second revised and конун, уд, барбад, рубоб, кубуз, гижжак, шамома, expanded version was created in 1611-1642 and найабнон, чагона, рухафзо, кунгура, сетор,dedicated to the ruler of that time Ashtarhonid ишратангиз, руд, арганун, чини, муганни. Пятая Imamkulihan. The first variant consists of an глава посвящена известным исполнителям и introduction and five chapters. The second variant is мастерам искусства музыки, жившим в эпоху этого dedicated to popular in the Middle Ages twelve правителя ”. maqoms and increased up to twelve chapters. In the В заключении трактата приводится муножот- both variants the introduction and the first five chapters мольба о божьей милости. are almost repetitive. Восстанавление трактата Дарвиша Али Чанги The author described the full structure of the "Рисалаи мусики” и практическое внедрение егоtreatise as follows: "The treatise is divided into five теоретики является одним из актуальных воп­ chapters. The first chapter is a description of twelve росов. Ибо, этот труд является непосредствен­maqoms, twenty-four chapters, six ovozes and three ным и предметным описанием Бухарского Шаш­rangs. The second chapter is devoted to seventeen Restoration of макома. Приводимые во всех главах обосно­rhythmic patterns and twenty-four rhythms. The third the treaties by ванные теоретические вопросы, дополненныеchapter introduces such music forms as kor, kavli, A li Changi практическими аспектами понятия могут служить amal, peshrav, savt, naksh, rekhta, sadzh and Darwish основным источником в изучении истории узбек­ zarbayn. The fourth chapter describes such musical ской музыки. instruments as tambour, chang, nai, konun, oud, "Risolay barbad, rubob, kubuz, gizhzhak, shamoma, Musik" and nayabnon, chagona, ruhafzo, kungura, setor, practical ishratangiz, ruod, arganun, chini and muganni. The implementation fifth chapter is devoted to the well-known artists and of its theorists masters of music art, who lived in the era of this ruler." is one of the Treatises on music by Ali At the end of the treatise there is Munojot - a plea most pressing for God's mercy. issues. Changi Darwish Restoration of the treaties by Ali Changi Darwish Because this "Risolay Musik" and practical implementation of its By Bakhtiar ASHUROV theorists is one of the work is a direct most pressing issues. and objective theorist of music, talented musician and hafiz - Because this work is a description of singer Ali Darwish, who lived and worked in the direct and objective Bukhara late XVI - early XVII centuries was born in the description of Bukhara Shashmaqom. family of Mirzaoliy Changi. Shashmaqom. Given in A each chapter well- The first music lessons Darwish Ali received from his father, and later, his mentors were such well- founded theoretical known masters of music of the time as Mavlono issues, supplemented by Husain Gurbani Zha'far Konuny, Alidust Noyi and practical aspects of the KhofizMiraki. concept can serve as a Ali Changi Darwish being a well-known musician major source in the study served at the palaces of Abdullohhon, of the history of Uzbek Abdulmuminhon, Isfandiyor Sultan,Baki music.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60)-2013 MOZIYDAN SADO

Хулоса қилиб айтганда, кейинги Наманган яллачилик йилларда яллачилик санъатида қадимий анъаналар тикланиши нати­ аиъаналари жасида бу санъатнинг янгича, замо- навий талқинлари ҳам юзага келиб, бу Насиба ТУРҒУНОВА ҳол айниқса, наманганлик сатанглар ижодида ёрқин намоён бўлмокда. лла санъати дастлаб сарой маданиятида қарор топиб, кейинчалик халқ орасида ҳам Наманганские Я ёйилган. Наманган вилоятида ялла традиции санъатининг ривожида Ачахон беш- лид қилган ҳолда оилавий базмларда белбоғнинг хизматлари катта бўлган. исполнения ялла енгил, ўзига хос содда ва равон халқ Ачахон бешбелбот деб номлани- айтимларини ижро этишлари билан шининг сабаби - у доим эркаклар Насиба ТУРГУНОВА ажралиб турадилар. Ҳаваскор аёллар кийимини кийиб, белига бешта бел- репертуарида “Ўйнасин”, “Ўзи билса боғни бирин-кетин ботлаган ва шу скусство ялла (песня-экспромт) билсун”, “Омон ёр”, “Наҳори нашта”, алфозда тўйларда дастурхончилик сначала зародилось в дворцовой “Дейди” каби яллалар ўрин олган. қилган. Наманган шаҳрининг Сумалак культурной традиции, а впос­ Уларнинг овоз доиралари катта ял­ гузари маҳалласида яшаган Ачахон ледствии распространилось сре­ лаларни куйлашга имкон бермайди. И шу билан бирга, наманганлик ҳавас- ди народа. Ҳаваскор ва касбий яллачилар ижоди кор аёлларни жамлаб, уларнинг ижод В развитии искусства ялла в бир-биридан тубдан фарқланиб, қилишлари учун шароит яратиб бер- Наманганской области весома касбий яллачиларнинг ўзига хос ус- гани ҳамда ўзи ўтказган тўйларга, заслуга Ачахон бешбелбог. Ачахон тоз-шогирд анъанаси ва ижро хусуси- аёлларнинг базмларига олиб боргани называли «бешбелбог» в связи с тем, ятлари мавжуд бўлиб, бу айтимлар- маълум. Яллачи аёллар тўй-томоша- что она всегда одевала мужскую нинг оҳанги, овоз диапазони ривож- ларда якка ёки уч-тўртта бўлиб иш- одежду, один за другим повязывалась ланганлиги, дойра зарбларининг му- тирокэтишган. пятью поясными платками и в этом раккаблиги борасида алоҳида аҳа- Шу ўринда яллачи “ ” сўзига ало- одеянии выступала на свадьбах. В мият касб этади. Касбий яллачилар ҳида тўхталиб ўтиш жоиз кўринади. Бу доме Ачахон, проживавшей в махалле ялла ва қўшиқларни куйлаш билан сўзнинг асоси “ялла" - ўзбек муси- Сумалак гузари Намангана, соби­ бирга, кенг ҳажмли катта яллаларни қасида мавжуд айтим жанрларининг рались группа женщин которые в ҳам ижро эта олади. Улар ўз имкони- бирини англатади. Аммо сўзнинг сопровождении дойры и дутара ятларидан келиб чиқиб, яллаларда луғавий маъноси илмий жиҳатдан тўла исполняли народные песни и танцы. ўзига хос бадиҳагўйлик, қочирим аниқланмаган. “Ўзбек тилининг изоҳли Известно, что, в последующем, Ачахон нолаларни қўллай биладилар. бешбелбог из числа женщин-люби- луғати”да “ялла”(форс тилида “яла- Иккинчи қатламни эса касбий ли”, “яллали”) хурсандчилик вақтла- тельниц искусства создавала группы и яллачилар ташкил этади. Улар рида рақс билан ижро этиладиган совместно с ними выступала на профессионал яллачилар деб ҳам енгил ва шўх қўшиқ, ашула тарзида свадьбах и женских посиделках. аталади. Касбий яллачи деганда, шарҳланади. Шундан келиб чиққан Традиционно женщины-яллачи высту­ яллачилик санъатини ўзига касб қилиб пали сольно или в составе по три- ҳолда, “ялла” сўзи мусиқашуносликда олган, ижодида устоз-шогирд анъана- баъзан “рақсий айтим” ибораси (Ф. Ка­ четыре исполнителя. сини давом эттирган, доимо халқ роматов) билан ҳам тавсифланади. Здесь уместно отдельно оста­ хизматида бўлган яллачи аёллар ту- новиться на терминеяллачи, корень Хуллас, яллаларни ижод этиб, уларни шунилади. Касбий яллачилар ус- ижро этган аёлларга нисбатан “ял­ которогоялла “ ” - означает один из тозлари билан биргаликда халқ жанров айтим в узбекской музыке. Но в лачи’’ иборасини қўллаш одатий сайилларида, тўй-томошаларда, научном аспекте этимология термина бўлибқолган. байрам ва танловларда, турли Яллалар дойра ва чолғу ансамбли полностью не установлена. В “Толко­ фестивалларда иштирокэтадилар. вом словаре узбекского языка” жўрлигида яккахон ёки гуруҳ томо­ Наманган вилоятида касбий “ялла” (от перс, «ялали», «яллали») означает нидан ижро этилади. Банд ва рақс яллачи аёлларга нисбатан халқ легкая, веселая песня, исполняемая с яккахон, нақаротлар эса жўровозларорасида “сатанг” ибораси ишла- танцем во время веселья. Исходя из томонидан ижро этилади. lily аснода тилади. Бу ерда “сатанг” деганда этого слово «ялла» в музыковедении яккахон билан жўровозлар навбатма- оддий аёллардан тубдан фарқ қилган, иногда характеризуется как «танце­ навбат куйлайдилар. Намангандаги яъни кийиниш, соч турмаклари, вальный айтим» (Ф.Кароматов ). Как катта яллаларда эса ўйинларни ало-сўзлашиш маданияти билан ажралиб правило термином «яллачи» назы­ ҳида раққоса ижро этган. турган санъаткор аёллар тушунилади. Яллачилик санъати ҳаваскор ҳам- Яллачи сатанглар базм ва тўйлар- вают женщин, сочиняющих или же да касбий ижод тарзида намоён да дастлаб бир маромда равонисполняющих народные песни и бўлган. Наманган яллаларини - халқ ҳаракатларга асосланган “Келдим”танцы. ижодига мансуб ва касбий мусиқага (катта ялла), “Қизил гул’’, “Зарпечак”, Существует две формы испол­ дойр яллалар ташкил этади. Бунда “Бозорга боққол” сингари катта ялла­нения ялла - сольное и групповое. биринчи қатлам халқ ижодига мансуб ларни айтганлар. Сўнгра аста-секинЯлла исполняется под сопровож­ ялла ижрочилари - ҳаваскор аёл-тезлашиб борувчи рақсбоп яллалар - дение дойры и ансамбля. Куплеты и лардир. Бу гуруҳни, асосан, хотин- “Ўйнасин”, “Ўзи билса билсун”, “Омон- танец исполняются сольно, припевы - қизлар ташкил этиб, улар профес­ ёр”, “Гўзаллар”, “Айланай”, “Йигит", хором. При этом солист и участники сионал касбий яллачи аёлларга тақ- “Ўйна" кабиларни ижроэтганлар. хора поют поочередно. В наман-

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine a www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

На свадьбах и других меро­ chorus sing alternately. In Namangan big приятиях яллачи-сатанги сначала yalla, a dance is performed by a dancer исполняли спокойные, мелодичные who does not take part in the chorus. катта ялла “Келдим”, “Кизил гул”, The art of yallachi was manifested in “Зарпечак", “Бозорга боккол”. Затемthe form of amateur and professional исполняли более быстрые, ускоря­ creativity. Namangan yalla was a song ющиеся танцевальные ялла “Уйна­ based on both folk elements of creativity син”, “Узи билса билсун”, “Омон ёр”, and professional music. Yalla of folk art “Гузаллар”, “Айланай”, “Йигит”, “Уйна”. was performed by amateur yallachi. It В заключении следует отметить, was a group of women who emulate the что в искусстве яллачи, в последние performance of professional yallachis. At годы наряду с возрождением тра­ family gatherings they performed light, диции появились новые формы этого simple folk aitims. The repertoire of ганской большой ялла танец испол­ amateur yallachi included such works as жанра искусства, которые особенно няет не участвующая в хоре тан­ "Uynasin", "Uzi bilsa bilsun", "Omon yor", ярко проявляются в творчестве цовщица. "Nahori nasta", "Deidi" and other yallas. наманганских женщин яллачи-сатанг. Искусство яллачи проявлялось в The range of their voices was not allowed форме самодеятельности и профес­ to perform complex yalla. сионального творчества. Наман- Creativity of amateur and ганские ялла - это песни на основе Namangan traditinns nf professional yallachi was totally different народного стихотворчества и профе­ from each other, professional yallachi ссиональной музыки. Ялла из народ­ yalla performance respected traditions of "master-disciple" ного творчества исполняли самодея­ school. They emphasized tunefulness of тельные яллачи. Это была группа By Nasiba TURGUNOVA aitims, maturity of the vocal range and женщин, подражавшая исполнению complexity of the doira rhythms. профессиональных яллачи, на семей­ alla art (impromptu song) first was Professional yallachi along with simple songs and yallas were able to perform ных праздниках они исполняли легкие, originated in a Palace cultural also katta (big) yalla. Based on the простые народные айтимы. В репер­ tradition, and later was spread among people. capacity they were able to use inherent to туаре самодеятельных яллачи были Y yalla impromptu and sharpness. произведения ‘‘Уйнасин”, “Узи билса Weighty contribution to development of yalla art in Namangan Professional yallachi were women билсун”, “Омон ёр”, “Нахори нашта”, who gave themselves to the art “Дейди” и другие ялла. Диапазон их region was made by Achahon beshbelbog. Achahon was called continuing traditions of "master-disciple" голосов не позволял исполнять "beshbelbog" due to the fact that she school and made their living due to the сложные ялла. Творчество само­ always wore men's clothes; she tied up performances. From the time of joining to деятельных и профессиональных five belt shawls one by one and in this the mentor's school they took part in the яллачи в корне отличались друг от garb performed at wedding parties. At national holidays, weddings, festivals, друга, среди профессиональных home in Sumalak guzari mahalla of competitions and festivals. Mentor taught яллачи соблюдались традиции школы Namangan, Achahon gathered a group students folk aitims, his own yallas and «мастер-ученик», особое значениеof women who sang folk songs and lapars. придавалось мелодичности айтимов, danced accompanied by doira and dutar. In Namangan region women - развитости голосового диапазона,It is known that, later Achahon professional yallachi were popularly сложности ритмов дойры. Про­ beshbelbog selected among them some called "satang". The term "satang" in this фессиональные яллачи наряду с lovers of art and created a group, which case was applied to the female actresses простыми ялла и песнями умели performed with her at weddings and that were different from other with исполнять и катта ялла. Исходя из women's gatherings. Traditionally, clothes, hairstyle and culture of speech. своих способностей в своих выступ­ yallachi women played solo or as a part At weddings parties and other events лениях они умели применять при­ of three orfour performers. yallachi-satangs at the beginning they сущие ялла экспромт и остроты. It is appropriate to dwell on the term performed calm, melodic katta yalla as Профессиональными яллачи бы­ "yallachi" which root "yalla" is one of Aitim "keldim”, "Kizil guol", "Zarpechak", ли женщины, посвятившие себя ис­ genres in Uzbek music. But in the "Bozorga bokkol". Then they performed кусству, продолжавшие традиции шко­ scientific aspect the etymology of the faster, accelerating yalla dance лы «мастер-ученик» и своими выступ­ term was not fully established. In 'The "Uynasin", "Uzi Bils bilsun", "Omon yor", лениями зарабатывавшие средства Uzbek Explanatory Dictionary" - "Yalla” "Guzallar", "Aylanay", "Yigit" and "Uyna". на жизнь. Со времени поступления на (from Persian. "Yalali", "Yalla") means a Finally we can consume that, yallachi art in recent years, along with the revival учебу к наставницам они вместе с ни­ light, funny song performed along with a of new traditions, were formed from the ми принимали участие в народных гу­ dance during merriment. On this basis the word "yalla" in musicology is genre of art that were particularly ляниях, свадьбах, праздниках, конкур­ developed in the work of Namangan сах и фестивалях. Наставницы обуча­ sometimes characterized as a "dance aitim" (F.Karomatov). Usually the term females - yallachi-satang. ли учениц народным айтимам, ялла "yallachi" was used towards women собственного сочинения, лапарам. composing or performing folk songs and В Наманганской области женщин - dances. профессиональных яллачи в народе There are two forms of yalla называют “сатанг”. Термин “сатанг” в performance - solo and group. Yalla is этом случае применялся в отношении performed in accompaniment of doira женщин-артисток, отличающихся от and ensemble. Couplets and dance are других одеждой, прической, культурой performed by solo, and the refrain by a слова. chorus. In this case, the soloist and the

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

1935 йилда музейга халқ хўжалиги кўр- газмасидан Қашқадарёга мансуб икки паранжи Паранжи тарихиданберилган. Қалами бўздан тайёрланган бу па- ранжиларнинг ёқалари ва этакларига жияклар тикилган. Паранжининг таркибий қисми бўлган Юлдуз ҒАЙБУЛЛАЕВА чачвонлар ҳам ўзининг бадиий безаги билан эътиборни тортади. аранжи (арабчафаражи - кенг кўйлак) - Вақт ўтиши билан паранжи кундалик кийимдан мусулмон аёллари ёпинчиғи бўлиб, чачвон маросим кийимига айланди. XX аср бошларидаги билан бирга ансамбль ҳосил қилган. тўйларда куёв уйига келинни паранжида олиб Тадқиқотчиларнинг аниқлашича, паранжи П боришган. Келин паранжида сўзана остида ўтирган Мисрда пайдо бўлиб, кейинчалик бошқа шарқ мам- ва шу ҳолда уни куёв гўшангага олиб кирган. Келинни лакатларига тарқаган. куёв қариндошлари олдига келин саломга Паранжининг бичими тўн шаклида бўлиб, паранжида олиб чиқишган. елкадан пастга томон торайиб борувчи узун бандаги Биринчи ўғил фарзанд кўрилганда ўткази- (енги) этакка яқин жойда бир-бирига чатиб бир- ладиган суннат тўйда саллабундон ёки салла пушон лаштирилган. У аёллар гавдасини бошидан то ўраш маросимида ҳам аёллар анъанавий либосда оёғигача яширишга хизмат қилган. Аёл юзини эса от бўлишган. ёлидан тўқилган қора, қалин, тўртбурчакли тўр Даврлар ўтиши билан паранжи миллий қадрият чачвон - чиммат тўсиб турган. Чачвоннинг теграси сифатида фақат музейларимизда сақланиб қолган. одатда қора сатин билан ҳошияланган. Чачвон, ёки чиммат тутиш аслида Шарқ мамлакатларида кенг тарқалган юзни ёпиб юриш одатидан келиб чиққан. Паранжи авра-астарли қилиб тикилган. Авраси Фойдаланилган адабиётлар руйхати: бахмал, кимхоб, банорас, олача ва бошқа матолардан бўлган, теграси кашталанган ҳамда1. Н.С.Содиқова. Узбек миллий кийимлари. XIX-XX Паранжининг ўтмишдоши каштали жияклар тутиб безатилган, астарига чит ваасрлар. Тошкент 2001, 2003 йй. сатин ишлатилган, четларига эса зангори, пушти ёки фаражи сидирға шойидан адип қилинган. Паранжининг икки 2. О.А.Сухарева. Уникальные образцы эркакларнинг ҳам ёни (чўнтак ўрни)га тик тушган 25см узунликда среднеазиатской одежды XVII в. // Традиционная кийими иккита жияк туташтириб чатилган, жияклар учидан культура народов Передней и Средней Азии. - Л.: ҳисобланган. Самарқанддаги попукчалар чиқарилган, баъзан қўнғироқчаларНаука, 1970. осилган. Афросиёб Паранжининг ўтмишдоши фаражи эркакларнинг шаҳарчасидан ҳам кийими ҳисобланган. Самарқанддаги Афросиёб топилган шаҳарчасидан топилган терракотик ҳайкалчалар терракотик бунинг далили бўла олади. Қадим асосга эга бўлган Из истории паранджи ҳайкалчалар паранжи даврлар ўтиши билан ўзгаришга учраб бунинг далили аёллар либосига айланган. бўла олади. Қадим Узбекистан худуди туманларида паранжилар Юлдуз ГАЙБУЛЛАЕВА асосга эга бўлган ўзига хос, бир-биридан ажралиб турадиган бел- паранжи даврлар гиларга эга бўлган. Тошкент ва Фаргонада паран­ аранджа (от арабского словафаражи - ўтиши билан жилар серҳашам бўлиб, ипак кашталари билан широкое платье) - своеобразная накидкаўзгаришга учраб ажралиб турган. Уларнинг бичиғи Самарқандникига мусульманских женщин, с чачваном состав­ аёллар либосига ўхшаш, лекин ёқалари кенглиги билан фарқ қилган. Пляла ансамбль. айланган. Самарканд паранжиси эса шакл жиҳатдан Қаш- По утверждению исследователей, паранджа қадарёнинг эркаклар чопонларига ўхшаш бўлган.появилась в Египте, затем распространилась по Бухоро паранжиси ёқасининг ярми қисқа шаклдастранам Востока. тикилган. Бухоро ва Самаркандца паранжи қора ва По крою паранджа имела форму халата, гулли матолардан каштасиз тикилган, фақат четларисужающаяся от плеч к низу длинная бандаги (рукав) ва енглари жияклар билан безатилган, уларда қизилсшивалась на месте близком к подолу. Паранджа ва оқ ранг устунлик қилган. Қашқадарёда аёллар янабыла рассчитана на полное сокрытие фигуры желак ҳам кийишган. Желаклар ип-газламаданженщины. Лицо женщины закрывалось черным, астарсиз тикилган. Қашқадарё ва Сурхондарёплотным, квадратным сетчатым чачваном - чим- аёллари ёз мавсумида оқ ва рангдор желакларматом, сотканным из конского волоса. Края чачвана, кийишган. как правило, обрамлялись сатином черного цвета. Хоразмда паранжи таркиби шимолий худуд- Ношение чачвана или чиммата было широко лардаги чит чакмон моделини ўзида мужас- распространено в странах Востока в связи с самлаштирган. Этаклари тўғрибурчак, енг узунлиги обычаем закрывать лицо. этакларигача етган. Хоразм паранжисининг бош- Паранджа шилась с подкладом. Лицевая часть қалардан фарқли яна бир томони унинг узунлигида шилась из бархата, парчи, банораса, алачи и других (170-180 см) ва каштасизтикилишида. тканей, подол украшали вышивкой и каймой, для Узбекистан тарихи Давлат музейи фондларида подклада использовали ситец и сатин, края турли хуДУДларга тегишли бир неча паранжи обшивали голубым, розовым или другим сақланади. Тошкентда 1927 йили элшунос однотонным шелком. По бокам паранджи (на месте Е.М.Пешерова томонидан музей учун сотиб олинган карманов) вертикально рядом пришивали два канта паранжи ип-газлама мато - парпашадан длиной 25 см, к концам которых пришивались тайёрланган. кисточки, а иногда, колокольчики.

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журналI Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4 .(60).2013

Прообраз паранджи - фаражи также считался и The cut of the paranja had a robe shape; its long мужской одеждой. Доказательством этому служат bandagi (sleeve) tapered from shoulder to the bottom терракотовые фигурки, найденные на городищеand was sewn in the place, close to the skirt. The Афрасиаб в Самарканде. Паранджа, имевшаяparanja was designed for full hiding of a woman's многовековую историю, с течением времениfigure. A woman's face was closed with black, thick, видоизменялась и впоследствии стала одним из square mesh chachvan - chimmat woven from нарядов женщин. horsehair. The chachvan's edge was usually framed В различных районах Узбекистана паранджиwith a black satin. Wearing of chachvan or chimmat были разными, имели определенные отли­ was widespread in the East in connection with the face чительные детали. В Ташкенте и Фергане паранджиcovering custom. были особенно нарядными и отличались шелковой The paranja was sewn lined. The front part was вышивкой. По крою они были похожи на паранджи sewed from velvet, brocade, banoras, alacha and Самарканда, но отличались шириной плеч. other fabrics, the skirts were decorated with Самаркандские паранджи по форме были похожи наembroidery and fringe. It was made of chintz and кашкадарьинские мужские халаты. В Бухаре и cotton sateen, the edges were trimmed in blue, pink or Прообраз Самарканде паранджи шили из черной и набивнойother self-colored silk. On each side of the paranja (in паранджи - ткани, не украшали вышивкой, только по краям и поplace of pockets) they sewed vertically two edges 25 фаражи также краю рукавов делали окантовку, как правило,cm of length, to the ends of which tassels, and считался и красного или белого цвета. Женщины Кашкадарьиsometimes little bells were sewn. мужской носили еще желак - короткое женское покрывало. A prototype of the paranja - faradhzi was also одеждой. Желаки шили из хлопковых тканей без подклада. considered as men's clothes. It is proved by terracotta Доказа­ Женщины Кашкадарьи и Сурхандарьи в летний figurines found in the settlement of Afrasiab in тельством сезон носили белые и цветные желаки. Samarkand. Paranjas, which had a long history, with этому служат В Хорезме паранджи шили по моделям ситцевых the passage of time changed and subsequently террако­ чекменей, распространенных в северныхbecame one of women outfits. товые территориях. Подол был прямоугольным, длина In various areas of Uzbekistan paranjas were фигурки, рукава достигала подола. Еще одной отличительнойdifferent, and had some distinctive details. In Tashkent найденные на особенностью хорезмской паранджи была ее длинаand Fergana paranjas were particularly ornated and городище (170-180 см), а также отсутствие вышивки. differed with silk embroidery. Their cut was like Афрасиаб в В фондах Государственного Музея истории Samarkand paranjas, but different by the width of the Самарканде. Узбекистана хранятся паранджи, происходящие изshoulders. Samarkand paranjas in shape were like Паранджа, различных территорий. men's robes in Kashkadarya. A half of the collar of имевшая В 1935 году с Выставки достижений народного Bukhara paranjas was shot. Bukhara and Samarkand многовековую хозяйства музею были переданы две паранджи, paranjas were made of black and printed fabric, историю, с происходящие из долины Кашкадрьи. Обе паранджиwithout embroidery decorations, but the skirts and сшиты из бязи, воротник и подолы украшены течением ends of the sleeves were edged with usually red or тесьмой. Заслуживает внимания художественное white color. Women in Kashkadarya still wore zhelak- времени оформление чачванов - составной части паранджи.a short women's veil. Zhelaks were made of cotton видоизме­ Паранджа, бывшая ранее повседневной одеж­fabrics with no padding. Women in Kashkadarya and нялась и дой, со временем стала использоваться в качествеSurkhandarya in summer seasons wore white and впоследс­ церемониальной одежды. В начале XX века наcolored zhelaks. твии стала свадьбах невесту вели в дом жениха в парандже. In Khorezm paranja was sewed on the models of одним из Невеста в парандже сидела под сюзане и в такомchintz chakmans prevalent in the northern regions. нарядов виде жених уводил ее за гушанга (полог, за которымThe skirt was rectangular and the sleeves were down женщин. сидят новобрачные в первый день свадьбы). На to the skirts. The Khorezm paranjas were long ( 170- поклон перед родственниками жениха невесту тоже180 cm) and without embroidery. выводили в парандже. In the collections of the State Museum of History of При рождении первого сына на церемонияхUzbekistan there are paranjas of different areas. саллабундон или саллапушон, проводившихся во In 1935, two Kashkadrya paranjas were presented время обряда обрезания, женщины также одевалиto the museum by the exhibition of economy. These традиционную одежду. paranjas were made of coarse calico with collar and В настоящее время паранджи, как наци­skirt bordered by a braid. Decoration of the chachvans ональная ценность, хранятся только в музеях. - constituent part of the paranja also attracts the attention. Being formerly a casual wear the paranja eventually became a ceremonial outfit. In the early From the history twentieth century, at weddings a bride in a paranja was brought to the groom's house. A bride in a paranja sat o f paranja on suzane and in this appearance was led away by the groom to gushanga (a canopy behind which bride and By Yulduz GAYBULLAEVA groom sit on the first day of the wedding). A bride made a bow to the relatives of the groom also in a paranja. aranja (from Arabic word Faradhzi - a wide A woman put on traditional clothes at the birth of dress) is a kind of veil of Muslim women; with a the first son and such ceremonies as sallabundon or chachvan it made an ensemble. salla pushon and during the circumcision rite. P According to researchers, paranja appeared Currently, paranjas as a national value are kept in Egypt, and then spread to Eastern countries. only in museums.

В Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

биати, миллий қадриятлар, тарихий мационного центра народного твор­ Санъат фестивали ёдгорликлар акс эттирилган асарларчества и культурно-просве­ Нуржаҳон НИЁЗОВА кўргазмаси намойиш этилди. тительской работы, Элликкалинского Фестиваль доирасида олим ва районного хокимията и специального мутахассислар иштирокида илмий- фонда имени О.Худойшукурова. амалий анжуман бўлибўтди. В рамках фестиваля состоялась Кўрик-фестиваль санъат уста- практическая конференция с лари ҳамда танлов ғолиблари ишти- участием ученых и специалистов. рокидаги гала концерт намойиши Смотр-фестиваль завершился биланякунланди. гала-концертом с участием мастеров искусств и победителей смотра. Фестиваль искусств Festival of arts Нуржахон НИЁЗОВА Nurzhahon NIYOZOVA 1-3 августа 2013 года в городе On August 1-3, 2013 in Buston town 2013 йилнинг 1-3 август кунлари Бустон древнего Элликкалинского of ancient Ellikkala district, traditional Элликқалъа тумани Бўстон шаҳрида района состоялся традиционный VIII All-Republican Folk Festival Ўзбекистон Республикаси мустақил- VIII республиканский смотр-фести­ "Nafosat Buston Manima" ("My лигининг 22 йиллигига ҳамда Ўзбе- валь “Нафосат бустоним маним” Beautiful Land") dedicated to the 22nd кистон ва Қорақалпоғистон, Туркма- (“Мой прекрасный край”), пос­ anniversary of Independence of the Republic of Uzbekistan and in нистон ҳамда Татаристон халқ артис- вященный 22-летию независимости commemoration of the People's Artist of ти Отажон Худойшукуров хотирасига Республики Узбекистан и в честь па­ Uzbekistan, Karakalpakstan, мяти Народного артиста Узбекистана, бағишланган “Нафосат бўстоним Turkmenistan and Tataristan Otajon маним” анъанавий VIII Республика Каракалпакстана, Туркменистана и Khudoyshukurov was held. кўрик-фестивали ўтказилди. Татаристана Отажона Худойшу- The festival plays an important role Мумтоз қўшиқчилик санъатини курова. in education of young people in the spirit кенг тарғиб қилиш орқали ёшларни Фестиваль играет важную роль в of love for the motherland, their spiritual Ватанга муҳаббат руҳида тарбиялаш, воспитании молодежи в духе любви к development and strengthening of маънавий камол топтириш ва уларда Родине, их духовном развитии и ук­ interest to the best examples of national art by means of wide propagation of the миллий санъат дурдоналарига бўлган реплении интереса к лучшим образ­ classical song art. ҳавасни мустаҳкамлашда мазкур цам национального искусства путем широкой пропаганды классического Winners of Karakalpakstan, фестивалнинг аҳамияти жуда катта. Tashkent city and regional stages песенного искусства. “Қадр-қимматим, таянчим ва иф- participated in the competition under the В конкурсе, проводившемся под тихоримсан, мустақил Ўзбекистон!” theme "Independent Uzbekistan is my девизом “Независимый Узбекистан - шиори остида ўтказилган ушбу highest value, support and pride!" моя высшая ценность, опора и гор­ танловда Қорақалпоғистон Рес­ The festival was held in following дость!” приняли участие победители публикаси, Тошкент шаҳри ва вилоят directions: folk songs and tales каракалпакского, ташкентского го­ босқичларида ғолиб деб топилган (bakhshi, khalfa, lapar), opera, pop and родского и областных этапов кон­ traditional performance. Besides, иштирокчилар қатнашди. курса. handicrafts and artistic creativity Фестиваль бахшичилик, опера, Фестиваль проводился по нап­ exhibitions were opened there. эстрада, анъанавий ижрочилик, равлениям исполнение народных In "Applied Arts" nomination, an халфачилик ва лапар ижрочилиги, песен и сказаний (бахши, халфа, exhibition of works depicting the шунингдек, ҳунарманд ва мусав- лапар), оперное, эстрадное, тра­beautiful nature of our land, our national вирлар кўргазмаларини намойиш values and historical monuments was диционное исполнение, открытием represented. этиш каби йўналишларда ўтказилди. выставок ремесленных изделий и Фестиваль сўнгида ғолиблар At the end of the festival the winners художественного творчества. were awarded with diplomas and аниқланиб, улар Ўзбекистон ма- В номинации “Народное приклад­ даният ва спорт ишлари вазирлиги, memorable gifts of the Ministry of ное искусство” была представлена Culture and Sports of the Republic of Республика халқ ижодиёти ва выставка произведений, отобра­ Uzbekistan, the Republican Scientific- маданий-маърифий ишлар илмий жающие прекрасную природу наше­Methodical and Information Center of методик ҳамда ахборот маркази, го края, национальные ценности, Folk Art and Cultural Work, Ellikkala “Камолот" ёшлар ижтимоий ҳаракати, исторические памятники. district khokimiyat and a special fund Элликқаъла тумани ҳокимлиги ва В итоге фестиваля были опре­ named after O.Khudoyshukurov. О.Худойшукуров номидаги махсус делены победители которые награж­ In the framework of the festival a жамғарманинг фахрий ёрлиқ ва дены почетными грамотами и памят­ practical conference with participation of scholars and specialists took place. қимматбаҳо совғалари билан му- ными подарками Министерства по The Folk-festival ended with a gala делам культуры и спорта Республики кофотландилар. concert with participation of artists and “Халқ амалий санъати” йў- Узбекистан, Республиканского winners of the Fest. налишида юртимизнинг гўзал та- научно-методического и инфор-

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

Инглиз этнологи Ж.Фрезернинг ёзишича, пичоқ дунё халқларида афсун қудратига эга бўлган ТТичоқ рамзи предметлардан бири саналади. Бу нарса Марказий Осиё халқлари учун ҳам характерли ҳолдир. Бахтиер ХАЛ МУРАТОВ Г.Снесарев пичоқнинг афсун қудратини Ж.Фрезер қайд этган маъдан буюмларга нисбатан табу сақлаш Инглиз одати билан боғлиқҳолда изоҳлайди. этнологи Маъдан буюмларнинг қадимги тасаввурлардаги Ж.Фрезер- аҳамияти ҳақида Э.Тэйлор: “Шарқ жинлари нинг темирдан қўрқадилар”, деб ёзганди. Шу боис, водий ёзишича, ўзбекларида чақалоқ бешиги бошига пичоқ, пичоқ дунё лақайларда эса бешикнинг қуйи қисмига ўроқ осиб халқларида қўйилган. афсун Хулоса сифатида шуни қайд этиш керакки, пичоқ қудратига билан боғлиқ қарашлар ва урф-одатлар қадим эга бўлган даврларга бориб тақалади. Пичоқ дастлаб кундалик предметлар- буюм вазифасини бажарган бўлса, кейинчалик дан бири ҳокимият рамзи, эркакпик шаъни ва ғурурига айлана ичоқ инсониятнинг энг қадимги кундалик саналади. борган. Қадимда ота-боболаримиз йигит кишини анжомларидан бири бўлиб, сўнгги палеолит белида белбоғи, қинида пичоғи бор ҳолатда даврида ихтиро қилинган. Пичоқ дастлаб ов тасаввур қилганлар, чунки пичоқ йигит кишининг Пқуроли сифатида ҳамда меҳнат қурол- йўлдаги ҳамроҳи ҳисобланган. ларини ясашда фойдаланилган. Пичоққа ўтроқ ва яримўтроқаҳолинингэҳтиёжи катта бўлган. Асрлар давомида пичоқ муқаддас буюмлар тоифасига кириб борган ва баъзибир халқларда уруш ҳамда қурбонлик рамзи ҳисобланган. Ўрта асрларда Европанинг кўпгина этносларида пичоқСимволы ножа ҳокимият тимсоли ва ёвуз руҳлардан ҳимоя қилувчи восита сифатида қадрланган. Азалдан темирчиликнинг мустақил тармоғи Бахтиер ХАЛМУРАТОВ бўлган пичоқчилик Фарғона водийсида тараққий этиб, Чуст, Шаҳрихон, Қўқон каби марказлари ож как один из предметов повседневного вужудга келган. Минтақа ҳунармандларининг пичоқ обихода, был изобретен в эпоху позднего ясашда этноҳудудий хусусиятга эга ўзларига хос палеолита. Сначала нож использовался в анъанавий усуллари бўлган. Носновном для охоты и изготовления орудий Пичоқ қуйидагича тайёрланган: пўлат кўрадатруда. Ножи широко использовались среди оседлого и полукочевого населения. Со временем тобпаниб, керакли шаклга келтирилган, сўнг юмшоқ нож стал считаться священным предметом и среди темирдан пичоқ думи ясалиб, пўлат дамга многих народов сформировались связанные с бирлаштирилган. Пичоққа ишлов бериш жараёниданожом определенные представления и обычаи. уни бир марта қўй ёғида совутганлар. Сўнгги пайтда Еще в древности у некоторых народов нож техник мойда совутиш одат тусига кира бошлади. воспринимался как символ войны и жертво­ Пичоқнинг дастасини ясаш учун суякдан керакли приношения. В средние века среди многих европей­ шакл ҳосил қилинган, сўнг мис мих билан ских этносов нож почитался символом власти и ўрнатилган. Дастага зеб бериш учун рангли тошлароберегом от злых духов. қадалган. Шуни таъкидлаш ўринлики, бошқа Изготовление ножей было широко распрос­ минтақа пичоқларидан водий пичоқлари тиғдаги транено в Ферганской долине, где с древних времен безаги, тиғининг ихчамлиги, пичоқнинг вазни, было развито кузнечное дело. Здесь сформи­ дастасинингшакли билан фарқ қилган. ровались центры изготовления ножей - Чуст, Пичоқчилик муқаддас ҳунарлардан бири бўлгани Шахрихон, Коканд. У ремесленников этого региона учун унга дойр турли хил урф-одатлар шаклланган. сложились собственные традиционные методы и Масалан, Чустда пичоқчи усталар бир йилда бир этно-территориальные особенности изготовления марта дўконда“исчиқариш” маросимиўтказганлар. ножей. Водийдаги усталар пичоқ ясашдаги энг муҳим Процесс изготовления ножей был следующим: жараён - пичоққа сув беришда 3 марта “Оллоҳусталь закаляли в горне, затем придавали нужную акбар” деб такбир айтиш унинг ўткир бўлишини форму. Из мягкого металла изготовляли рукоять и соединяли с лезвием. При обработке для ох­ таъминлайди, деб уқтирадилар. Бунда доимо тоза Английский лаждения нож один раз опускали в бараний жир. сувдан фойдаланиш зарур деб ҳисоблайдилар. этнолог Впоследствии ножи стали охлаждать в технических Ж. Фрезер Қадимий шомонлик маросимларида илоҳий маслах. Традиционно рукояти ножей изготовляли из пишет, что у қуроллар орасида пичоқ муҳим аҳамиятга эга бўлиб,рогов животных. Сначала из кости изготавливали народов мира кенг қўлланилган. Шуни ҳам таъкидпаш лозимки, нужную форму, инкрустировали цветными камнями нож пичоқнинг маросимий хусусиятлари фақат шомон- и медными гвоздями закрепляли с лезвием. считался ликда эмас, водий аҳолисининг анъанавий турмуш Следует отметить, изготовленные в долине ножи предметом, тарзида ҳам намоён бўлади. Масалан, аҳоли ора­отличались декоративным узором и тонкостью обладающим сида пичоқ турган дастурхонга фотиҳа қилмаслик, лезвия, значительным весом и формой рукояти. колдовской пичоқни тиғтомони билан бировга бермаслик, пичоқ Ремесло изготовления ножей считалось свя­ силой. билан ўйнамаслик, уй ҳайвонлари олдида пичоқни щенным, и соответственно, были сформированы кўрсатмаслик каби тақиқпар мавжуд. связанные с ним ритуалы и традиции.

В Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60)2013 MOZIYDAN SADO

Например, в Чуете мастера - ножевики один раз knife was lowered into sheep fat once. в год проводили в своих лавках обряд «ис чикариш»Subsequently, knives were cooled in technical oils. (жертвоприношение злым духам в виде горячейTraditionally handle of knives were made of animal пищи). horns. First, a bone was produced in order to give the Узбекские мастера долины в ходе самогоdesired shape, inlaid with colored stones and copper важного процесса - закаливания стали - обяза­nails and fixed to the base. It should be noted that the тельно трижды произносили “Оллоху акбар", knives produced in the Valley differed by decorative считалось, что это обеспечивает остроту лезвияpattern and thinness of the blade, significant weight and ножа. Вода при этом должна была быть чистой. shape of the handle. Нож служит одним из важнейших предметов Knife making craft was considered sacred and thus древних верований, в частности, широко исполь­respective rituals and traditions associated with it were зовался в шаманских обрядах. Уместно также formed. For example, knife maker masters of Chust отметить, церемониальные особенности ножа once a year performed in their shops a rite of "iss проявлялись не только в шаманизме, но и в обыден­ chiqarish" (sacrifice to evil spirits in the form of hot food). ной жизни населения оазиса. Например, в быту Uzbek masters of the valley during the very считалось недопустимым произносить молитву за столом, на котором лежит нож, передавать ножimportant process - hardening steel - always острием вперед, играть с ножом, держать ножиpronounced "Ollohu Akbar" three times; it was thought English около домашних животных. that this provides sharpness for the blade. At that water ethnologist Английский этнолог Ж.Фрезер пишет, что у наро­should be clean. J. Fraser дов мира нож считался предметом, обладающим A knife was one of the major subjects of ancient wrote that колдовской силой. Это характерно и для народовbeliefs; in particular it was widely used in shamanic the peoples rituals. It is also pertinent to note that ceremonial Центральной Азии. Г.Снесарев трактует колдовскую of the world features of a knife were especially manifested not only силу ножа в связи с отмечаемым Ж.Фрезером табу в considered a in shamanism, but also in everyday life of the population отношении металлических предметов. knife as a О значении древних представлений о метал­of the oasis. For example, at home it was considered subject лических предметах Э. Тэйлор писал: «Восточныеinappropriate to say a prayer at a table with a knife on it, джины боятся железа». Поэтому у узбеков долины в to pass a knife forwarding the edge, play with a knife and possessing изголовье детской люльки клали нож, а у лакайев в hold a knife in sight of pets. a magical нижней части люльки подвешивали серп. English ethnologist J. Fraser wrote that the peoples power. It is В заключении можно отметить, что связанные с of the world considered a knife as a subject possessing typical for ножом традиции и ритуалы имеют далекое прош­a magical power. It is typical for the peoples of Central the peoples лое. Сначала нож применялся в качестве предметаAsia. G. Snesarev treated magical power of a knife in o f Central повседневного обихода и постепенно становилсяconnection with J. Fraser's notes about taboos against Asia. символом власти, чести и гордости мужчины. В metal objects. древние времена пояс и нож в чехле были E. Taylor wrote about importance of ancient ideas обязательными атрибутами мужчины, потому что about metal objects: "Eastern genies afraid of iron". нож считался его постоянным спутником. Therefore, Uzbeks of the valley put a knife at the head a cot, while Lacays hung a sickle at the bottom of a cradle. In conclusion, we can say that traditions and rituals associated with a knife are very ancient. First, the knife was used as a subject of daily life and gradually became Symbols of knife a symbol of power, honor and pride of a man. In ancient times, a belt and knife in the bag were essential attributes of men, because a knife was considered as By Bahtiyor KHALMURATOV his permanent companion.

knife as one of the items of daily use was invented in the late Paleolith. First, a knife was Использованная литература: used mainly for hunting and tool making. Knives A are widely used among sedentary and semi- 1. Г. П. Снесарев Реликты домусульманских верований и nomadic people. Overtime, the knife was regarded as a обрядов у узбеков Хорезма. - М.: Наука. 1969. - С. 39-40. sacred object, and among many nations certain beliefs 2. Т. Д. Баялиева Доисламские верования и их пережитки у and customs associated with a knife were formed. Even киргизов. - Фрунзе: Илим, 1972. - С. 91. in ancient times, among some people a knife was seen 3. Д. Ж.Фрэзер Золотая ветвь. - М.: Наука, 1986. - С. 67-70. as a symbol of war and sacrifice. In the Middle Ages 4. А. Т. Толеубаев Реликты доисламских верований в семейной обрядности казахов. - Алма-Ата: Гылым, 1991. - among many European ethnic groups it served as a С. 174. symbol of power and talisman against evil spirits. 5. Эшонкул Жаббор. Фольклор: Образ ва талқин. - Қарши: A knife producing was widespread in the Ferghana Насаф, 1999. - 176 б. Valley, where in ancient times blacksmithing was 6. А. А. Аширов. Узбек халқининг қадимий эътиқод ва developed. Some centers of knives manufacture were маросимлари. - Тошкент: Ўзбекистон Миллий Кутубхонаси formed there, such as-Chust, Shakhrihon and Kokand. нашриёти, 2 0 0 7 .-2 7 5 6. In artisans of the region their own traditional methods 7. Д. Мингбоева. Тимсоллар тилсими. - Тошкент: Янги аср авлоди, 2007. - Б. 149. and ethno-territorial features of making knives were 8. М. Косвен. Ибтидоий маданият тарихидан очерклар. - developed. Тошкент: Фан, 1990. - Б. 144. The process of making knives was as follows: steel 9. Н. Назаров. Лақайлар этнографияси - Тошкент, 2007.-Б. 10. was tempered in a furnace, and then desired shape was 10.Э. Б. Тэйлор. Первобытная культура . - М.: Наука, 1939. - given. A handle was produced from soft metal and С. 109. connected to the blade. During hardening for cooling a

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine В www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

Соҳибқирон саропардаси тикланиб бўлгач, Ўзбекистонда шаҳарсозлик каттаю кичик - барча ўзи ўрнашадиган жойини биларди ва барча ишлар тартиб билан шов- қинсиз бажариларди. 3-4 кун ўтиб бўлмасидан саиъатининг шаклланиши даргоҳ атрофида 20 мингга яқин бошқа чодирлар тикпанди. Ҳар куни бу ерга турли жойлардан Муҳаммаджон АҲМЕДОВ одамлар оқиб келарди. Шу ўрда билан бир- галикда қовурилган ва қайнатилган гўшт билан савдо қилувчи қассоблар ва ошпазлар, бошқа одамлар ҳам, масалан, арпа, мева-сабзавот сотадиганлар, новвойлар ҳам ўз тандирлари билан бирга кўчиб юришар эди. Ҳар бир касб эгасини шу ўрдадан топса бўларди. Ҳар соҳа одамлари махсус кўчаларни ташкил этишарди. Бундан ташқари, улар қаерга кўчишмасин, ўз чодирларини тикпаб, унинг ичида темир қозон- ларда иссиқ ва совуқ сув ҳамда керакли бошқа воситаларни тайёрловчи ҳаммомчилар ҳам қўшин қаёққа борса у билан бирга кўчиб юрарди. Шундай қилиб ўрдага келган ҳар бир одам ўз сиё қитъасининг икки буюк дарёлари - ўрнини биларди”. Ўзбекистон Амударё ва Сирдарё оралиғидаги ҳудуд ҳудудида Кўчма чодир-шаҳарлар тўғрисида Фирдавсий, тарихий, жуғрофий манбаларда Трансок-Байҳақий, Рашидаддин, Шомий кабиларнинг тадқиқ сиана (Юнон-Рим), Турон (форс, хусусан, маълумотларида ҳам сақланиб қолган. этилган О “Шоҳнома”да), Мовароуннаҳр (араб) ва Улар ўзига хос бастион - мустаҳкам қўр- қадимий Туркистон (туркий ва рус) номлари билан улуғ ғонлардан иборат бўлган. Чодир-шаҳарларни шаҳарсозлик юрт сифатида тилга олинади. Жуда қадим ифодаловчи “вар” термини “девор” сўзининг ўза- намуналари- замонлардан бошлаб бу ердан кўпгина ўлкаларнигини ташкил қилиб, қўрғон, қалъа маъноларида ни меъморий ўзаро боғлаган “Қалай ва Қўрғошин йўли”, “Мис келади. Варахша (тўғрироғи, Вараки шоҳ - Шоҳ ечим ва йўли”, “Зумрад йўли ”, “Лаъл йўли”, “Буюк Ипак қўрғони, Бухоро), Варак (Кичик Вар, яъни қўрғон, композици­ йўли” сингари трансконтинентал йўналишлар Кармана яқинида), бошқа бир Варак Яккабоғда, ей шакли ўтган. Шунинг учун ҳам бу ўлка давлатчилигининг Варвати арбоб (Ҳисор), Варистон (Зиёвуддин) жиҳатидан асосини ташкил этадиган шаҳарсозлик мадани- деган номлар ҳам шу тахлит пайдо бўлган. учт урга ятини ўрганиш катта аҳамият касб этади. Икқинчи тури-ўртасидан марказий кўча кесиб бўлиш Ўзбекистон ҳудудида тадқиқ этилган қадимий ўтган, шаҳар тўрида маъмурий, савдо, жамоа мумкин. шаҳарсозлик намуналарини меъморий ечим вабинолари жойлашган, бирдарвозали, тўртбурчак композицион шакли жиҳатидан уч турга бўлиш шаклидаги дуал (икки қисмли) шаҳарлар. мумкин: Масалан, Жонбоз қалъа ва Тупроқ қалъа каби Бриринчи тури - атрофи усти берк йўлак билан шаҳарлар тўрт бурчакли мудофаа деворлари ўралган, ичида айтарли муқаррар иморатибилан ўраб олинган бўлиб, унинг бир томонида бўлмаган, илмий даврада “вара" ёки “вар” номинишаҳар дарвозаси, қарама-қарши томонида эса, олган тўртбурчак қалъа-шаҳарлар. шаҳар арки ва жамоа бинолари жойлашган. Бу турдаги шаҳарлар қадимги Хоразм ҳу- Кўчанинг икки томонида уруғ-аймоқнинг кўп дудида сақланиб қолган. Уларнинг яхши ўр- хонали оилавий уйи жойлашган. Бундай шаҳар- ганилганлари сифатида Қалъали қир, Қўнирли лар тарихий адабиётларда икки катта қабила- қалъа, Ангқа қалъа, Аёз қалъа, Қўрғошин қалъа,уруғнинг ўзаро никоҳ муносабатларини ташкил Кўзали қир, Бозор қалъаларни кўрсатиш мумкин. этиш мақсадидаги иттифоқи натижасидан келиб Бу қалъаларнинг атрофи йўлаксимон, усти берк чиққан, деб ҳисобланади ва “дуал” шаҳарлар деб девор билан ўраб олинган бўлиб, асосан, юритилади. мудофаа учун ишланган, ҳудуди очиқ. Бу очиқ- Учинчи тури - арк, шаҳристон ва рабоддан бўш ҳудудни С.П.Толстов мол-ҳол сақлаш ёки ташкил топган уч қисмли шаҳарлар. Илк араб экин экиш учун фойдаланилган бўлса керак, деб манбаларида келтирилган маълумотларда, тахмин қилади. Бизнинг Аёз қалъада олиб борган Мовароуннаҳр шаҳарлари арк (кўҳандиз), мадина кузатишларимиз эса, буни инкор этади. Чунки (шаҳристон) ва рабоддан ташкил топгани мол сақланган ёки экин экилган ерлар тузилиши ёзилади. X-XII асрларда Ўрта Осиёда маданий- шунга мос равишда маданий қатламга эга бўлади. иқтисодий ҳаёт ниҳоятда юксак чўққига етган. Бу ернинг сатҳи эса, майда шағал аралаш Илм-фан ривожланган. Тарихчилар ўша даврда тақирдан иборат. Фикримизча, атрофи даҳлизлиСамарканд, Тошкент, Андижон, Бухоро ва бошқа деворлар билан ўраб олинган бундай қалъаларшаҳарларнинг ниҳоятда кенгайиб кетгани ҳақида туркий халқпарнинг анъанавий чодир-шаҳарлармаълумот берганлар. Қизиғи шундаки, ўша турини ташкил қилади. Уларнинг бир чекка- даврдаги шаҳарларнинг барчаси 12 та дарвозали сидагина ҳукмдорлар ва катта мулкдорлар кўпташқи девор билан ўраб олинган. Ибн ал-Фақиҳ хонали уйлар қурганлар. “Китоб ахбор ал булдон" асарида қуйидагиларни Бундай шаҳарлар Марказий Осиёда жудаёзади: “Самарканд шаҳри ташқи деворининг қадим замонлардан бошлаб ўрта асрларгачаузунлиги ўн икки фарсахдир. Унинг ўн икки дар­ қурилган. Чунончи, Амир Темур девонига ташриф возаси бўлиб, ҳар бир дарвозадан бошкасининг буюрган Кастилия элчиси Гонзалес де Клавихо оралиги бир фарсахга тенг... бундай ёзади: “Шаҳар ташқарисида Соҳибқирон Экинзор далалардан ўтиб, сиз рабодда ўзи ва хотинлари ҳамда бутун мамлакат сар- тўхталасиз, у ерда иморатлар мавжуд. Рабод ва ҳадларидаги лашкаргоҳларда ўрнашган қўшиниунинг ичидаги суғориладиган ерлар олти минг учун кўплаб чодирлар тиклашни буюрди... жарибга тенг ва унинг ичидаги кишлоқ, боғ ва

В Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN\# SADO

боғчалар девор билан ўраб олинган. РабоднингЖиззах, Қўқон, Андижон, Наманган шаҳар- ўн икки дарвозаси бор. Кейин сиз ичкари шаҳаргаларидаги янги ҳудудларда ўз шаҳарларини қура кирасиз, унинг майдони икки минг беш юз жариб. бошладилар. Бу .(ички) шаҳарда жомеъ масжиди, кўҳандиз ва Рус муҳандислари Ўзбекистонда қурган ҳоким қароргоҳижойлашган”. шаҳарларнинг композицион асоси учун дастлаб Бу маълумотда шаҳарларнинг уч тузилмали, Версалда кўлланилиб, кейинчалик Санкт- яъни арк, шаҳристон, рабоддан ташкил топганини Петербург, Вашингтон ва бошқа шаҳарлар режаси кўрамиз. Йирик шаҳарларда эса, ички ва ташқиучун асос қилиб олинган уч нурли тархдан фойда- шаҳристонлар бўлган. Натижада, ички шаҳарланишди. Унга биноан, эски шаҳарнинг арки (шаҳри дарун) ва ташқи шаҳар (шаҳри бирун)жойлашган ҳудуд ёки унга туташ жойда ўз атамалари келиб чиққан. Бу арабча “мадинақалъалари (крепость)ни ва ундан ўткир бурчак дахил”, “мадина хариж” атамаларига мос келади.остида уч нур таралиб турадиган уч кўчани Ибн ал-Фақиҳ маълумотидаги шаҳристоннинг чиқардилар. Бу уч кўчага кўндаланг қилиб бошқа тўрт дарвозаси бўлгани ҳақидаги хабар жуда ҳамкўчаларни чиқардилар. lily йўсинда радиал- муҳим ҳисобланади. ҳалқали композициянинг асоси яратилди. Тўрт дарвозали шаҳарлар Ўрта Осиёда жудаИигирманчи аср, собик шўролар даврида барча қадим замонлардан бошлаб пайдо бўлган. Буни шаҳарлар бош режаларида эски шаҳар шаҳаролди маданияти деб ҳисоблаш мумкин қисмларига етарлича эътибор берилмасдан, бўлган Сополлитепа (мил.авв. XVIII-XIV асрлар) уларнинг европача қисмининг бош мисолида кўриш мумкин. Кейинчалик буни “вар” режаси композициянинг негизи қилиб (вара) деб ном олган чодир-шаҳарлар мисолидаолинди. Бу нуқсон кўпгина кузатилади. Масалан, Қалъали қир, Қўнирли шаҳарларимиз қиёфасида анъанавий қалъа, Ангқа қалъаларинингтўрттадан дарвозасимеъморлик, ансамблсозлик руҳининг бўлган. Бу дарвозалар дунёнинг тўрт томонидаги йўқолишига олиб келди. шаҳар ва юртларга олиб борувчи карвон Хуллас, бу тарихий фактларнинг йўлларига туташиб кетган. Ўрта асрларга келиб бубарчаси замонавий шаҳарсозлик анъана маълум бир тартибга солинди. Амир олдида ўтмишдаги бой, миллий Темур давридан бошлаб шаҳарлар марказийшаҳарсозлик анъаналари ва қисми “рубъа” (араб тилида тўртлик дегани) ёки элементларини қайта тиклаб, бугунги “қитъа" деб аталувчи шаҳристондан ташкил давр талабларига мос равишда обод топган. Бу шаҳристонларнинг тўрт дарвозасинишаҳар ва гўшалар яратиш масаласи кесиб ўтувчи икки катта кўча шаҳар марказида турганидан далолат беради. ўзаро кесишган ва бу жой “чорсу” деб номланган. Амир Темур Самарканд Чорсусида Сароймулкхонимга бағишлаб Кулоҳфурушлар гумбази деб номланган ёпиқ бозор қурдирган. Шундан сўнг бу анъана бошқа шаҳарларга Фойдаланилган адабиётлар: В аспекте тарқалган. Амир Темур ва Темурийлар даврида архитек­ рубъа (қитъа) шаклидаги шаҳристонлар 1.С.П. Толстое. Древний Хорезм. М.:МГУ, 1948,с.82. 2.Руи Гонзалес де Кпавихо. Дневник путешествия в турного Самарканд, Шаҳрисабз, Бухоро, Тошкент, Марв, решения и Байлақон, Ҳирот, Андижонда қўлланганини Самарканд к двору Тимура (1403-1406). М.:Наука, 1990, С.114-115. композици­ эътироф этиш керак. Кейинчалик Хива Ичан онной қалъаси ҳам шу йўсинда қурилган. X-XII асрларда формы шаҳарларнинг ташқи қалъалари 12 дарвозали исследован­ бўлган, кейинчалик турли шакп ва турли сондаги ные дарвозалар қўлланила бошланди. Лекин барчаФормирование искусства образцы ҳолатларда тўрт дарвозали шаҳристон ички древнего ядрони ташкил этган. градостроительства градостро­ Тўртбурчак кўринишидаги шаҳристоннинг ительства шакли ўзгарган бўлса-да, уларнинг марказида в ш еки стан о на жойлашган “Чорсу” - бош савдо ўрни ва номи Мухаммаджон АХМЕДОВ территории сақланиб қолган. Буни Тошкент, Самарканд, Узбекистана Бухоро, Қарши, Шаҳрисабз, Андижон, Наманган, условно ерритория между двумя самыми большимиможно Қўқон ва бошқа шаҳарлар чорсулари мисолида реками Азиатского континента - Амударьей кўриш мумкин. Бундан ташқари, юқоридаги разделить и Сыр-дарьей в различных исторических ина три шаҳарларнинг деярли барчасида Регистон номли географических источниках упоминается как шаҳарнингбош маъмурий-ижтимоий майдонлари Т типа. огромный край с названиями Трансоксиана мавжуд бўлган. Шунингдек, тарихий шаҳарлар (греко-рим.), Туран (перс., в частности, в учун тим, раста, хиёбон, чақар (ҳарбий гарнизон),«Шахнамэ»), Ма вара' ан-нахр (араб.), Туркестан қаландархона сингари элементлар характерли(тюрк, и рус.). С самых древних времен по этой бўлган. Буларнинг ноёб намунаси сифатида территории пролегали трансконтинентальные Самарканд Регистони, Бухоро Лаби Ҳовузи, Қўқон пути - «Оловянный и Свинцовый путь», «Медный Ўрдаси ва бошқа кўплаб меъморий мажмуаларнипуть», «Изумрудный путь», «Лазуритовый путь», кўрсатиш мумкин. «Великий Шелковый путь». В связи с этим, этот Шаҳарлар оралиқларида эса, алоқа-почта край играет особую роль в изучении культуры хизматини таъминлаш учун ёмхона, хавфсиз- градостроительства, составляющей основу ликни таъминлаш мақсадида қоровулхона, государственности. карвонлар учун рабод ва сардобалар қурилган. Ўрта Осиёга XIX асрнинг иккинчи ярмида рус В аспекте архитектурного решения и ком­ қўшинларининг кириб келиши шаҳарсозликка ўз позиционной формы исследованные образцы таъсирини кўрсатди. Руслар Тошкент, Самарканд,древнего градостроительства на территории

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4 .(60).2013

Узбекистана условно можно разделить на три Бараки шах - курган Шаха, Бухара), Варак типа: (Маленький Вар, то есть курган, около Кермене), Первый - города-крепости квадратнойеще один Варак - в Яккабаге, Варвати арбаб формы, окруженные крытыми коридорами, (Гисар), Варистан (Зия-вуддин). внутри практически отсутствовали строения и в Второй тип - города-дуалы квадратной изучаемый период были известны под формы, разделенные на две части. По центру названиями «вара» или «вар». города пролегала центральная улица, в конце Города такого типа сохранились на которой размещались административные, территории древнего Хорезма. Особенно глубокоторговые и общественные здания. Например, изучены крепости Калали-кыр, Кунирли-кала, города типа Джанбас-кала и Тупрак-кала были Ангка-кала, Аяз-кала, Кургашин-кала, Кузали- окружены четырехугольными оборонительными кыр, Базар-кала. Эти крепости окружены стенами, с одной стороны которых размещались подобными дорожкам крытыми стенами, исполь­ городские ворота, а напротив - городской арк и зуемые для обороны города, а территорияадминистративные здания. По двум сторонам открыта. Только в одной части этих крепостейулицы располагались многокомнатные дома построены многокомнатные дома. С.П.Толстоеродственников-сородичей. В исторической лите­ предполагал, что эти открытые свободныературе подобные города называются «дуалами», площади использовались для выпаса скота или возникшими в результате союза между двумя под посевы. Но проведенные нами в Аяз- родами с целью установления брачных кале исследования опровергли эти предпо­отношений. ложения. Так как структура почвы Третий тип - города, состоящие из трех Яплощадей, используемых под посевы или частей - арка, крепости и рабада. В первых для выпаса скота, имеет соответствующий арабских источниках пишется, что города культурный слой. Здесь же на поверхности Мавераннахра состояли из арка (кухандиз), г Д земли есть примесь мелкой щебенки. Мы мадины (шахристан) и рабада. В X-XII веках предполагаем, что крепости, окруженныекультурно-экономическая жизнь в Средней Азии = внутристенными крытыми коридорами достигла наивысшего расцвета. Была развита представляли собой традиционный тип наука. Историки оставили сведения, что в тот городов для тюркских народов период расширялись Самарканд, Ташкент, внутригородской площадью используемый Андижан, Бухара и другие города. Интересный как шатровый городок, а в военное времяфакт: все города той эпохи были окружены как загон скота от разграбления. внешними стенами с 12 воротами. Вот что писал Подобные города в Центральной Азии Ибн ал-Факих в своем сочинении «Ахбар ал- строилисьа с самых древних времен до средних булдан»: «Протяженность внешней стены города веков. Вот что писал посетивший Самарканд двенадцать фарсахов. В стенах государственную канцелярию Амира Темурадвенадцать ворот, расположенные на расстоянии В крупных посол Кастилии Гонзалес де Клавихо: «За одного фарсаха друг от друга... городах были пределами города Сахибкиран велел поставить После полей начинается рабад, в котором внутренние и шатры для себя, своих жен и всего войска, есть строения. Рабад и его поливные земли внешние размещенного в военных лагерях по всей границесоставляют шесть тысяч джарибов, его кишлаки, шахристаны. В государства... сады и багчи окружены стеной. В стене рабада есть двенадцать ворот. Затем вы входите во результате После установки шатра для Сахибкирана, все внутренний город, площадь которого равна двум появились - от мала до велика - отлично знали места для тысячам пяти сот джарибам. В этом (внутреннем) термины «ички размещения своих шатров, и вся работа городе расположены большая мечеть, кухандиз шахар» (шахр-и проводилась по порядку в спокойной обстановке. (арк) и резиденция правителя». дарун) - Не прошло и 3-4 дней, как вокруг урды было Из этих сведений видно, что города были установлено почти 20 тысяч шатров. Ежедневно внутренний трехчастными, то есть, состояли из арка, сюда стекались люди с разных мест. Вместе со город и «ташки шахристана и рабада. В крупных городах были ставкой Сахибкирана сюда приезжали шахар» (шахр-и внутренние и внешние шахристаны. В результате шашлычники и повара, занимавшиеся торговлей бирун) - внешний появились термины «ички шахар» (шахр-и дарун) жареным и вареным мясом, продавцы ячменя, город. Они - внутренний город и «ташки шахар» (шахр-и фруктов и овощей, пекари со своими тандырами и соответствуют бирун) - внешний город. Они соответствуют другие люди. Здесь можно было встретить людей арабским арабским терминам «мадина дахила» и «мадина самых различных профессий. Образовывались терминам хариджа». Особо важным является сведение Ибн улицы, в которых проживали представители «мадина дахила» ал-Факиха о том, что у города было 4 ворот. определенной сферы. И если проводилась Города с четырьмя воротами возникали в и «мадина передислокация войска, банщики, собрав шатры хариджа». Особо Средней Азии с самых древних времен. Это и необходимые средства, в том числе и огромныевидно на примере Сапаллитепа (XVIII-XIV вв. до важным является металлические котлы для горячей и холодной сведение Ибн ал- н.э.), который можно считать культурой раннего воды, следовали за ним. В урде каждый человек градостроительства. Также об этом свиде­ Факиха о том, знал свое место». что у города тельствуют и возникавшие впоследствии Сохранились сведения о кочевых шатровые города под названием «вар» (вара). было 4 ворот. передвижных шатровых городах, представ­Например, в крепостях Калали-кир, Кунирли- ленные в трудах Фирдоуси, Байхаки, Рашид ад- кала, Ангка-кала было по четыре ворот. Эти дина, Шами. ворота выходили на караванные пути, ведущие в Они состояли из своеобразного бастиона -города и страны четырех сторон света. К средним мощного кургана. Название шатрового городавекам подобная традиция градостроительства «вар» составляет основу слова «стена» укрепилась. и Начиная с эпохи Амира Темура означает «курган», «крепость». На этой основецентральная часть города представляла собой появились названия Варахша (правильнее, городище, которое называли «руб'а» (араб.

g Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi 4.(60).2013 MOZIYDAN SADO

четверть) или «кыт'а». Проложенные от четырех ворот две большие улицы пересекались в центреHistory of development of town города, это место пересечения называлось «чарсу». На Чарсу города Самарканда в честьplanning a rt in Uzbekistan Сараймулк-ханум Амир Темур велел построить крытый рынок под названием Кулохфурушлар By Mukhammadjon AKHMEDOV гумбази. Затем подобная традиция распространилась и в других городах. В эпоху he area between two largest rivers of Амира Темура и Темуридов городища в форме the Asian continent-the Amu Darya and руб'а (кыт'а) строили в Самарканде, Шахрисабзе, Syr Darya in different historical and Бухаре, Ташкенте, Мерве, Байлакане, Герате, geographical sources was mentioned .. ... Андижане. Впоследствии, по этому типу в Хиве T as a huge land under following names: была построена Ичан-кала. В Х-ХИ веках воTransoxiana (Greco-Rome), Turan t внешних крепостях городов было по 12 ворот, а(Persian, particularly in "Shakhname"), Ma затем стали устанавливать ворота различныхvara' an-nahr (Arabic) and Turkistan (Turkic форм и в разных количествах. Но внутреннееand Russian). Since the earliest times the ядро составляли города с четырьмя воротами. area was crossed by such transcontinental Формы городов, представлявших собой roads as "Tin and Lead Road", "Copper квадрат, изменялись, но размещавшийся в их Road", "Emerald Road", "Lazurite Road” центрах «Чарсу» всегда оставался главнымand "Silk Road". In this regard, the region торговым местом и неизменным оставалось егоplays a special role in study of town-planning название. Это можно видеть на примере «чарсу»culture which is the basis of statehood. городов Ташкента, Самарканда, Бухары, Карши, In the aspect of architectural solution and Шахрисабза, Андижана, Намангана, Коканда иcompositional form the examined samples of the In the aspect of др. Практически во всех этих городах были ancient town-planning in Uzbekistan can be divided architectural главные социально-административные площади into three types: solution and под названием Регистан. Историческим городам The first are square city-citadels, surrounded by compositional были характерны такие элементы, как тим covered corridors and without any buildings inside. form the (крытый рынок), раста (торговый ряд), хиябан During that period they were known under name of examined (проспект, аллея), чакар (военный гарнизон),"vara" or"var". samples of the каландархана (дом для дервишей, странников). Such type of cities is preserved on the territory of ancient town- Образцом таких элементов служат площадь the ancient Khorezm. Following fortresses were planning in Регистан в Самарканде, Лаби Хауз в Бухаре, especially studied: Qalali-kyr, Kunirli-kala, Angka- Uzbekistan can Урда в городе Коканде и многие другие kala, Ayaz-kala, Kurgashin-kala, Kusali-kyr andbe divided into архитектурные комплексы. Bazar-kala. These fortresses were surrounded by the Между городами строились почтовые пункты three types. same covered path-walls, and the area was open. для обеспечения почтовой службы и связи, а Only a part of these fortresses had multiroom houses. также, сторожевые посты для обеспечения S.P.Tolstov assumed that these open free areas were безопасности, рабады и водоемы для used for grazing or for crops. But our studies carried обслуживания караванов. out in Ayaz-kala disproved these assumptions. Вторжение русских войск в Среднюю Азию в XIX веке оказало влияние на градостроительство.Because the structure of the soil area used for crops or grazing has a corresponding cultural layer. And На новых территориях городов Ташкента, Самарканда, Джизака, Коканда, Андижана и here the upper layer has an admixture of small gravel. We assume that the fortresses, surrounded by Намангана русские стали строить свои города. Русские инженеры в композиционной основе (dahlizes??) covered walls were traditional for the строящихся в Узбекистане городов использовалиTurkic peoples marquee tent city. трехлучевые планировки, применявшиеся In Central Asia such cities were built since the сначала в Версале, а затем служившие основойearliest times till the Middle Ages. The ambassador of планового градостроительства в Санкт-Castile Gonzales de Clavijo who visited Amir Temur's Петербурге, Вашингтоне и других городах. Наstate office wrote: "Sakhibkiran ordered to put tents территориях, где располагался арк старого городаoutside the city for themselves, their wives, and all the или на сопредельных территориях они строилиtroops stationed in military camps across the border свои крепости, от которых под острым угломof the state... прокладывались трехлучевые дороги. Перпен­ After installation of the Sahibkiran's tent дикулярно этим улицам прокладывались другие everybody - young and old - were well aware of the дороги. Таким образом, создавалась основаspace for their own tents, and all works were carried радиально-кольцевой композиции. В XX в., в out in order in the tranquil surroundings. After less бывшем советском периоде, в генеральныхthan 3-4 days, nearly 20,000 tents were found around планах всех городов частям старого города неUrda. Every day, people flocked here from different уделялось особого внимания, основу композиции places. Along with the stuff of Amir Temur's генерального плана составляла европейскаяheadquarters kebab and other cooks, vendors of часть города. Этот фактор привел к тому, что вroasted and boiled meat, barley, fruits and облике многих городов были утрачены традицииvegetables, bakers with their tandoors and other зодчества и дух ансамблевого строительства. people came here. Here you could meet people of В целом, все эти исторические факты свиде­ different professions. They formed streets, which тельствуют о наличии проблемы возрождения were home for members of a particular sector. And if богатых национальных традиций и элементов the troops were relocated, bath-house attendants градостроительства, и возведения городов,collected their tents and necessary means, including соответствующих требованиям настоящего huge metal pots for hot and cold water and followed времени. them. Everyone knew their place in the ."

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал / Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine Ш www.ziyouz.com kutubxonasi MOZIYDAN SADO 4.(60).2013

The works by Firdausi, Bayhaqi, Rashid ad-Din indoor market called Kulohfurushlar Gumbazi in and Shami have information on nomadic mobile honor of Saraymulk Khanum. Then, this tradition was cities. spread to other cities. In the era of Amir Temur and They consisted of a sort of bastion - a powerful Temurids such settlements in the form of rub'a (qyt'a) mound. The name of the tent city "var" originated from were built in Samarkand, Shakhrisabz, Bukhara, the word "dewar" (wall) and means "mound" or Tashkent, Merv, Baylakan, Herat and Andijan. Later "fortress". Following names were originated on the Ichan -Kala in Khiva was built in the same way. In the same basis: (rather - Waraqi shah - X-XII centuries outer strongholds of towns had 12 Shah's mound, Bukhara), Varak (Kichik Var, i.e. gates, and after that they began to install the gates of mound, nearKermene), another Barak - in Yakkabag, various forms and in different quantities. But the inner Varvati arbab (Gisar) and Varistan (Ziyavuddin). core was made up of towns with four gates. The second type cities are square duval-cities Urban structures, which had a square form, but divided into two parts. At the center of the city there "charsu" which was located at their centers, always was a main street, at the end of which there were remained the main trading place and its name was administrative, commercial and public buildings. For unchanged. This can be seen in the example of example, such cities as Dzhanbaz-kala and Tuprak- "charsu" in such cities as Tashkent, Samarkand, kala were surrounded by quadrangular defensive Bukhara, Karshi, Andijan, Namangan, Kokand, etc. walls, on one side of which there were the city gates, Almost all of these cities had the major social and and on the other - the city arch and administrative administrative area called Registan. Historical cities buildings. Multi-room houses of relatives were settled were characterized by such elements as tim (covered on both sides of the street. In historical literature such market), rasta (row of stalls), hiyaban (avenue, alley), cities were called "Dovuals". They were emerged as a chakar (garrison) and kalandarhana (house of result of the alliance between two clans in order to dervishes, strangers). Examples of such elements establish conjugal ties. are Registan square in Samarkand, Labi Hauz in The third type are the cities consisting of three Bukhara, Urda in Kokand and many other parts - arch, fortresses and rabad. In the first Arab architectural complexes. sources there are mentioning that the cities of Between the cities they built yams for a postal Maverannahr consisted of arch (kuhandiz), madina service and communication, as well as outposts for (shahristan) and rabad. In the X-XII centuries, security, khazors?, rabads and reservoirs to serve cultural and economic life in Central Asia reached its caravans. highest peak. The science was highly developed. The invasion of Russian troops in Central Asia in Historians left evidences that Samarkand, Tashkent, the XIX century, influenced on town-planning. In new Andijan, Bukhara and other cities expanded at that areas of such cities as Tashkent, Samarkand, period. Interesting fact: all cities of that era were Dhzizzah, Kokand, Andijan and Namangan Russians Proceed from surrounded by outer walls with 12 gates. Ibn al-Faqih began to build their cities. these data it is wrote in the book "Akhbar al-buldan": "The length of In compositional basis of the constructions in clear that the the outer wall of Samarkand city is twelve farsahs. Uzbekistan cities Russian engineers used triradial cities had three The walls have twelve gates which are at a distance projects that were applied first in Versailles, and then parts, i.e. ofonefarsahfrom each other... served as the basis of town-planning in St. composed of The fields ends by rabad which had some Petersburg, Washington and other cities. In the arch, buildings. Rabad and its irrigated lands are six places where the arch of the old city was located or in shakhristan and thousand dzharibs, its villages, gardens and small neighboring areas they built their fortresses from rabad. Large gardens are surrounded by a wall. The wall of rabad which in acute angle three streets were laid. Other cities had has twelve gates. Then you enter into the inner city, streets were laid perpendicular to them. Thus the internal and which area is equal to two thousand five hundred basis of a radial-circular composition was created. In external dzharibs. In this (inner) city there is a large mosque, the twentieth century during the Soviet period the old shahristans. As kuhandiz (arch) and residence of the governor". city parts did not receive much attention in the Proceed from these data it is clear that the cities the result, the general plans of the cities; the basis of the had three parts, i.e. composed of arch, shakhristan composition in the master plan was European part of term “ichki- and rabad. Large cities had internal and external the city. This factor led to the fact that architecture shahar"(shahr-i shahristans. As the result, the term “ichki- traditions and spirit of ensemble construction were darun) - inner shahar"(shahr-i darun) - inner city and "tashki- lost in the guise of many cities. city and "tashki- shahar"(shahr-i birun) - outside city emerged. They In general, all these historical facts indicate to shahar"(shahr-i correspond to the Arabic term "madina dahila" and existence a problem of revival of rich national birun) - outside "madina haridzh". Ibn al-Faqih's information that the traditions and elements of town-planning and city emerged. city had four gates is particularly important. construction of cities that meet the requirements of They Cities with four gates arose in Central Asia since the present time. correspond to ancient times. This is illustrated in Sapallitepa (XVIII- the Arabic term XIV centuries BC), which can be considered as an "madina dahila" early town-planning culture. It is also testified by and "madina subsequently arisen tent cities named "var" (vara). haridzh". Ibn al- For example, Qalali-kir, Kunirli-kala and Angka-kala Faqih's had four gates. The gates looked on caravan routes information that leading to cities and countries in four cardinal points. the city had four By the Middle Ages, this tradition of town-planning gates is had become stronger. Since the Amir Temur's epoch particularly central part of a city was a settlement and called "rub'a" (Arabic - quarter) or "qyt'a". Two big streets important. routed from the four gates intersected in the center of the city, which was called "charsu". At Charsu of Samarkand city Amir Temur ordered to build an

Илмий-амалий, маънавий-маърифий журнал/Научно-практический, духовно-просветительский журнал / Scientifically practical, moral educative magazine

www.ziyouz.com kutubxonasi Ўзбекистоннинг тарихий шаҳарлари Исторические города Узбекистана Historical cities of Uzbekistan.

www.ziyouz.com kutubxonasi ЎЗБЕКИСТОН МУЗЕЙЛАРИ ДУРДОНАЛАРИ ШЕДЕВРЫ МУЗЕЕВ УЗБЕКИСТАНА MASTERPIECES FROM MUSEUMS OF UZBEKISTAN

ФАРҒОНА ВИЛОЯТ ЎЛКАШУНОСЛИК МУЗЕЙИ ФЕРГАНСКИЙ ОБЛАСТНОЙ КРАЕВЕДЧЕСКИЙ МУЗЕЙ REGIONAL MUSEUM OF THE AREA FERGANA

Кўза. Бронза. X-XII асрлар. Риштон. Кувшин бронзовый. Х-ХИ вв. Риштан. Jug. Bronze. X-XII centuries. Rishtan.

www.ziyouz.com kutubxonasi