U Slavu Tre}Em Vo`Du Srpskom 20

Vukovog domakultureusledilootva- Milovan Vasiqevi}.Potomjeuholu kao najstariji~lanKUD„Karaxi}” trajao jegodinudana,avrpcuprese- isawu Domakojijepodignut1937. kulture uLoznici.Radnarekonstru- ~etak radarenoviranogVukovogdoma nim presecawemvrpceozna~enjepo- je od13.do19.septembra. wu nedequpredMalugospojinu. boruje sesvakogseptembrauposled- Tr{i}u. Odtada,Vukuuspomen,sa- ~ano otvorenaVukovarodnaku}au 1933. godinekadajeobnovqenaisve- Vukov saborodrànje17.septembra turna manifestacijauSrbiji.Prvi sano, „najstarijainajmasovnija”kul- SKUP[TINE VUKOVEZADU@BINE V Sabor Vukuu~ast Tadi}a, obeleènje o slobodi”Qubivoja scenski prikaz„Sanopis na kojojjeizveden i zavr{nomuTr{i}u, predsaborskim danima manifestacija u Obiqem kulturnih Skup{tine. preduze}a dau~estvujunasednici nike dràvnihorgana,ustanova i teqe Vukovezadu`bine,predstav- {ih ogranaka. Gajdobri, agostova}ejedanodna- sednik novoosnovanogogranakau i zaumetnostu2004.godini. nagrada Vukovezadu`binezanauku bi}e objavqenaimenadobitnika odbora, Programza2005.godinui kloj godini,Izve{tajNadzornog ve{taj Upravnogodborauprote- i pravopis. rica o Neboj{ine). Po~etaku10~asova. bije, Beograd,Skerli}eva1(ulaziz godine, uNarodnojbiblioteciSr- dan, uponedeqak,8.novembra2004. zadu`bine odrà}esenaMitrov- U Jubilarni, 70.Vukovsaborodràn ÙU ISSN 0353-2739 O~ekujem vassdobrodo{licom. Pozivam svezadu`binare,prija- Skup{tini }eseobratitipred- Na sednici}ebitipodneti:Iz- Besedi}e prof.drMatoPiù- Sedamnaesta Skup{tinaVukove ponedeqak 13.septembra POZIV ZA17.SEDNICU U slavutre}emvo`dusrpskom akademik DejanMedakovi} Novom ratuzasrpskijezik IZLAZI SVAKATRIMESECA LIST VUKOVEZADU@BINE Predsednik Skup{tine ukov saborje,stojizapi- Qu{i}a na dr Rado{a 70. Saboru profesora u Tr{i}u Beseda JUBILARNI [email protected][I]U sve~a- „svaka bunaibojbiopro{â, abuna su kazivaliMarkuMiqanovu daje diwewe Srba.Krajem19.veka Turci zapo~eta jeborbazaoslobo|ewe iuje- mnogi suve{toiskoristili. we ibriguobalkanskimnarodima Srbija skraja20.veka.Na{esatira- bitnici, pomenutedvespo~etka,a bi nakrajusvetridràvebilegu- Austrijom iTurskomstole}ima,da nutih vo`dova.Satiralismosesa utekla ispredvremenatrojicepome- ska uAziju,dokjeSrbijatekmalo su sepovukle,AustrijanaAlpe,Tur- ma odlu~ivaleosudbiniSrba,odavno le}e, advemo}nesile,kojesuvekovi- striji. Za{lismove}iutre}esto- dvema monarhijama–TurskojiAu- dva veka,rasutomsrpskomnaroduu koja jebilastoèr,tokomnaredna teritoriji Beogradskogpa{aluka, ustanka Srbisuobnovilidràvuna skog naroda.UvremePrvogiDrugog pojava unovovekovnojistorijisrp- bok dvojicesrpskihvelikana19.veka? Otkuda besednikupravodagasvrstauz namere kavladarskomdostojanstvu. bio predodre|en,nitijeiskazivao qi istorikvostanijaserbskog,nije posredni Drugogustanka,potomnajbo- Karaxi}, neposredniu~esnikPrvoga jalnog preporodasrpskognaroda.Vuk rci, kaonosiocinacionalnogisoci- ci novovekovneSrbije,kaodràvotvo- Drugog srpskogustanka,kaovaskrsni- kli suovutitulukaovo`diPrvogi darski oreol.Kara|or|eiMilo{ste- dobio kasnije,iononijeimalovla- u dobaRevolucije,tre}ijeovozvawe ni~no sunosilivladarskutitulujo{ S „Pri~a oMiniKaraxi}nijeobi~na {eg kustosaMuzejaVukaiDositeja. manovi}, rawe izlo`be Iz SrbijeBeogradskogpa{aluka Srpska revolucijajenajzna~ajnija Neodstupni ustanik perom {a tri vo`da–Kara|or|a,Milo- rpska revolucijaiznedrilaje i autora Qiqaneûbri},vi- Vuka SEPTEMBAR 2004. Mina Karaxi}-Vuko- . Prvadvojicazva- wegovom stvarala{tvu.Etou ~emuje nara{taja, jedinapouzdana potpora sla trudomna{egnajplodotvornijeg Srbija, teknastalaiunaponu, vaskr- da negdenaBalkanupostoji dràva carstvuju{}oj Vijeni,bioje siguran Srbiju. Iakojeutovremeboravio {to jezasobomisvojimdelomimao izborio zapoloàjtre}egvo`dai rod srpskognarodasamozato{tose je mogaodaizvr{ikulturniprepo- nemalim duhovnimvrednostima.Vuk Evropi, upoznavaju}ijesawegovim àvao srpskislobodarskinarod {qavao kulturnipreporodipribli- he ustanaka,VukKaraxi}jeosmi- ustanovama. Nadovezuju}isenauspe- raju proètiduhovnimiobrazovnim nacionalnu isocijalnuslobodumo- tre}i vo`dsrpskognaroda. raxi}. Timna~inompostaojeVuk potku svogapostojawa,biojeVukKa- prethodna dvanebiimalasmislenu Nosilac ovogpreporoda,bezkojeg za kulturnipreporodsrpskognaroda. su dvojicavo`dovastvoriliuslove lo{ ukinuofeudalnenamete,itime dio srpskurajuodTuraka,knezMi- ske revolucije.Kara|or|ejeoslobo- Vuk Karaxi}kulturnogprocesaSrp- dila~kog, knezMilo{socijalnog,a kulturni preporod. likovali jo{isocijalniprevrat ili oslobodila~kivid,aliwusuod- imala jeprvenstvenodràvotvorni towe nara{taje.Srpskarevolucija oslobo|ewe odturskogropstvanapo- na formirawenacionalnesvestii madinske raje”vr{iovelikiuticaj ta”. Ibiojeupravu,jer„xanak{u- ga bolovatTurskocarstvodokijame- nikad jojkrajabit’ne}e,no}eodwe- i xanak{umadinskerajesadtraje, èna kojesuvlastitomnesre}ompla- menu. Otragi~nojsudbinimnogih ve} jemnogovi{epovestojednomvre- pri~a odarovitojk}erivelikogoca Na{i precisudobroshvatilida Vo`d Kara|or|ejenosilacoslobo- • GODINA

SNIMIO SA[A TRIFUNOVI] æVî • ustani~kih likova, dasenemoèrav- pisac, kojijeosvetlio~itavu plejadu s Kara|or|em.Znaojedobrodaroviti Vuk nije,srazlogom,sebeispore|ivao `dovski bokKara|or|aiMilo{a. B RJ68 BROJ sa kojesteskinulikoprenu”! vio jeVukovuSrbiju:„Lepaslika stvarala{tvo, ovimre~imapredsta- ka. XonBauring,ocewuju}iwegovo daleko uspe{nijeodsvihsavremeni- tvorno deloPrvogiDrugogustanka, svom roduoslobodila~koidràvo- istoriografskim delompredstavio Vuku, kojijesvojimhroni~arskimi zasluga zatakavpreobraàjpripada {wi}evog ustani~kogepa.Najve}a u kulturu”,presvegaposredstvomVi- cija „izustani~kih{an~evaprenela xi} kadajepisaodaseSrpskarevolu- roda. BiojeupravuRadovanSamar- wegov jezikosnovakulturnogprepo- {tewa. SeqakjestoèrRevolucije,a je uzeozaosnovicukwièvnogop- cesa Revolucije.JeziktogseqakaVuk silac nacionalnogisocijalnogpro- ovim primerom.Srpskiseqakjeno- Srpske revolucije.Predstavimoto vaju ipovezujuuop{titokpojava Milo{ iVuk,proìmajuse,uslovqa- proces, kojeoli~avajuKara|or|e, Nacionalni, socijalniikulturni socijalnoj slobodisrpskoganaroda. davao osobitsmisaonacionalnoji svojom izvornomproduhovqeno{}u li onakavkulturnipreporod,kojije nikle uRevoluciji,nebismodoìve- ri} imnogidrugi. {to subiliSavoMrkaq,PavleSola- ge svojedaroviteprethodnike,kao Vuk biouprednostiodnosunamno- red togaonajeistakladaizlo`bu obra}awu posetiocimaizlo`be.Po- àve”, reklajegospo|aûbri}usvom }ale cenunastajawanovesrpskedr- Bez novovekovnesrpskedràve,po- za{to jeVukasmestiouzvo- jo{ ~iwenicauprilogtome esednik bimogaodanavede • PRIMERAK 30DINARA skog kulturnogpreporoda ka svrstauredvo`dova– je. Iovobesednikudajepravo daVu- perom iumom–dràvneinstituci- godine. Mi{icomipu{kom– pobede, ustavnih akataiz1805,1808. i1811. vawe novovekovnesrpskedràve od {ta zna~ajnijizanastanakiobliko- Mi{ar, DeligradiZasavicanisuni- primila obrisedràvotvornosti– tura (uwenomnaj{iremzna~ewu)po- sanim propisima.Timputemjekul- borbom, adràvaseorganizovalapi- cija. Slobodasesticalaherojskom nastala ustani~kadràvnaorganiza- ratom osmi{qavaliperom,pajetako oslobo|ewe, jersusloboduste~enu |e uzbokvojvodamaiborcimaza pisa isli~nihspisa,stajalisutako- teqstvuju{}eg sovjeta,sudskihpro- pisci ustavnihakata,zakonaPravi- sluìli vo`dovimakaopisarii pu{kom, ve}perom.Onikojisupo- gao, izpoznatihrazloga,dasebori da nijanijesampo{qedwi”. du na{emu,alipozaslugamamislim ja. Visteprviinajve}i~ovjekunaro- od jednognarodaiiznara{taje~ima dare~em:izjednesmozemqe, zemqaci ivrsnici,ilidrugijemri- moglo bitipogubno,zapisao:„Mismo smisla, dokjeuonodobasurovosti straha zbogpore|ewa,kojedanasima nije, nikadanijeuputio,izopreza, nom Obrenovi}u,kojemu,najverovat- ga, najednomkonceptupismanamewe- pa ionsam–„velikiqudi”,je,sto- da susvatrojica,Kara|or|e,Milo{, mu iVuknijebioneve{t.Verovaoje odlikovalo diplomatskoume}e,u~e- uporediti sadrugimvo`dom,kojegje hromim, alijeverovaodasemoè nati herojigorostassanejakim Kao u~esnikustanaka,Vuknijemo- dugim aplauzom. go{}u Vukovihsabora,ispratilaje Radi{u kaoiSvetlanuStevi},~estu (Nastavak na 3. strani) Vukovog domakultureRatkai ìvot. Publikauprepunojsali nim pesmamaudahnulinovi starim izaboravqenimnarod- ment. Onisu,bilojeevidentno, najsavr{eniji muzi~kiinstru- potvrdili sudajequdskiglas jim koncertomuDomukulture balkanske vokalnemuzike,svo- stveni izvo|a~idrevnesrpskei skoj porodici”. potraìmo svojemestousvet- samouverenije isamosvesnije da sateizvorneta~kelak{e, umotvorina, etnografskegra|e azbuke, pravopisa,narodnih moramo vra}atiovdeukolevku nema ku}ebeztemeqatakose zavr{ila re~ima:„Ikao{to Svoje izlagaweQiqana[opje jem po~ivasvasrpskakultura”. mesto kojepripadapismunako- ostalog, }iriliciobezbedilo zika ipismadabise,izme|u Zakona oslu`benojupotrebije- prioriteta buderadnanacrtu kulture odlu~ilodajedanod kraju kaèmdajeMinistarstvo kla: „...Ose}amobavezudauovom re RepublikeSrbije.Onajere- [op, zamenikministrakultu- vorenim jeproglasilaQiqana posetilaca bioiznad15.000. vawa uBe~uzatrinedeqebroj Dositeja, dokjeprilikomgosto- 85.000 posetilacaMuzejaVukai posledwih desetgodinavidelo Mina Karaxi}-Vukomanovi} (Nastavak na3.strani) Bra}a Teofilovi},jedin- Predsaborske sve~anostiot- . vo`da srp- u SEPTEMBAR 2 2004.

IZ BROJA U BROJ ME\UNARODNI SIMPOZIJUM POSVE]EN MILUTINU MILANKOVI]U (1879–1958), JEDNOM OD NAJVE]IH SRPSKIH I SVETSKIH NAU^NIKA bila neposredan uzor za baw- sku, sokoli~ku Bogorodicu. Izlo`ba Vizantija, vera i Tre}a sednica snaga 1261–1557. u Metropoliten Upravnog odbora muzeju u Wujorku od 15. marta do Ime upisao me|u zvezde 4. jula bila je prilika da se pred- Tre}a (79) sednica Upravnog stavi i na{a sredwovekovna odbora odràna je 16. jula 2004. umetnost me|u 350 najzna~ajnijih kovi}u, koji, kao i mnogi veli- celini, ve} i za svet, o ~emu cionog komiteta Andre Ber- godine. Na sednici je razmotren remek-dela iz crkava, manastira i ki qudi, nije ba{ priznat u svedo~e i mnogobrojni gosti iz ger, generalni direktor Cen- Predlog ugovora s Fakultetom za muzeja celog sveta. Dvadeset i tri sredini iz koje je potekao. Ove Evrope, Rusije, Sjediwenih tra za istraìvawe Zemqe iz medije i komunikacije u osniva- eksponata iz Srbije su na velikoj godine se navr{ava 125 godina Ameri~kih Dràva, Kanade, Japana Tetsuja Sato, kao i aka- wu, o uslovima za kori{}ewe B izlo`bi vizantijske umetnosti eograd je od 30. od ro|ewa i 95 godina otkako Japana i Kine, oko 30 najemi- demik Fedor Mesinger. prostora u objektu kompleksa „C” prikazali izuzetne umetni~ke avgusta do 2. septembra bio do- je ovaj nau~nik svetskog glasa nentnijih li~nosti iz sveta Sva predavawa su bila u Vukove zadu`bine. domete na{eg stvarala{tva. Me|u ma}in me|unarodnog nau~nog stupio na Beogradski univer- nauke. svetlu Milankovi}evog u~e- Upravni odbor je zakqu~io da wima bila je i Bogorodica Soko- skupa, u organizaciji Srpske zitet. Milutin Milankovi} je wa, potkrepqena wegovim nase tekst Ugovora doradi, u skladu li~ka zahvaquju}i velikom razu- akademije nauka i umetnosti, êtvorodnevni me|unarod- doìveo najve}u po~ast da su u~nim metodama baziranim na sa stavovima i predlozima izne- mevawu vladike ra{ko-prizren- „Paleoklima i klimatski sini nau~ni skup je bio svojevr- wegovim imenom nazvani to- matemati~kim istraìvawi- tim u diskusiji. Na jednoj od na- skog Artemija i igumanije mana- stem Zemqe”, koji je bio posve- sni oma` jednoj izuzetnoj li~- ponimi na Mesecu i Marsu, ma. Posebno je bilo re~i o Mi- rednih sednica Upravni odbor }e stira Sokolice mati Makarije, }en jednom od na{ih najve}ih nosti od prvorazrednog zna~aja jedna mala planeta, a NASA ga lankovi}evoj teoriji osun~a- razmotriti Predlog ugovora i do- koji su uvideli potrebu da se srp- nau~nika – Milutinu Milan- ne samo za srpsku kulturu u je uvrstila u deset najzna~aj- vawa Zemqe i wenoj primeni neti kona~nu odluku. S. V. ski narod i kultura na {to boqi Nau~ni skup na~in predstave svetu. K. G. Vukova zadu`bina, u saradwi Narodna religija Gosti simpozijuma i tri unuke sa svojim ogrankom u Beo~inu, u Nau~nom skupu posve}enom Milutinu Milankovi}u septembru 2005. godine organizuje u sto pojmova prisustvovali su i wegovi direktni potomci, tri unuke nau~ni skup pod nazivom: Slojevi Nedavno se u izdawu „Nolita” – Marina Milankovi}, koja ìvi u Australiji, Marija kultura u Fru{koj gori. pojavilo drugo, ispravqeno izda- Milankovi}-Etkinson iz Londona i Vera Milankovi}. Rasprava }e trajati 2-3 dana i we Narodne religije Srba u 100 u woj }e u~estvovati od 25 do 30 pojmova profesora Du{ana Ban- nau~nih radnika. di}a. Za to delo profesor Bandi} nijih svetskih nau~nika u na problem ledenih doba. Za- Ciq skupa je da se dobije celo- je 1991. godine dobio „Nolitovu” oblasti istraìvawa Zemqe. nimqivo je i to da je prora~un vita nau~na sinteza o slojevima nagradu. Milankovi} je po struci bio koli~ine osun~avawa i sredwe kultura u Fru{koj gori, koja je Posle 13 godina pojavila se gra|evinski inèwer, a po vogodi{we temperature Marso- tokom vekova postala svojevrsno potreba da se jedna ovakva kwiga kaciji astronom, nebeski me- ve povr{ine i doweg sloja we- duhovno sredi{te srpskog naroda. ponovo {tampa, tim pre {to je hani~ar, geofizi~ar, matema- gove atmosfere dokazan kasni- Bi}e obuhva}eni svi slojevi kul- ona namewena {irem krugu ~itati~ar i vrsni poznavalac geo- jim kosmi~kim istraìvawi- tura u Fru{koj gori – od praisto- laca. Ovaj re~nik je svojevrstan logije i klimatologije, a sma- ma, {to je pokazalo ta~nost rije i antike, do sredweg veka, prikaz srpske religije kao obla- traju ga za jednog od tvoraca Milankovi}evog rada. Jo{ jed- turskih ratova, epohe baroka, zbi- sti kulture koja je do sada dosta moderne klimatologije. On na potvrda Milankovi}evog vawa u 18. i 19. veku, pa sve do ge- prou~avana, ali ne i sasvim prou- uìva ugled i kao reformator u~ewa stigla je 1988. godine iz nocidnih postupaka koji su u~i- ~ena. Jedna ~iwenica je evidentna „Moji Milankovi}i iz Daqa” julijanskog kalendara, projek- italijanskog grada Peru|e gde weni nad srpskim narodom i fru- a to je da se narodna religija Srba tant najve}e gra|evine na sve- je odràn nau~ni skup na kome {kogorskim manastirima u toku u onakvom obliku u kakvom je da- Na nau~nom skupu, me|u mnogim kwigama o Milutinu Milan- tu, a posete na Internetu poje zvani~no promovisana nova Drugog svetskog rata. nas prepoznajemo formirala kovi}u, svoje mesto je na{la kwiga doktora Du{ana Milanko- sve}ene wemu doseù brojku istraìva~ka metoda koja u Posebna pa`wa posveti}e se upravo ovde, na balkanskim pro- vi}a, ina~e ro|aka velikog nau~nika, Moji Milankovi}i iz Da- od sto hiqada. U tim okvirima osnovi ima Milankovi}eve duhovnom ìvotu na prostoru storima. Formirala se na razme- qa, u izdawu „Miroslava”. U woj su se}awa o gra|anskoj poro- se odvijao ~etvorodnevni skup, cikluse osun~avawa, koji u Fru{ke gore, razvoju {kolstva, |i dve razli~ite ideologije, dve dici Milankovi} iz Daqa u periodu od tri veka, od doseqava- a posebno bismo istakli re~i ritmi~kim smenama slojeva kwièvnosti, privrede i stvara- razli~ite verske tradicije – pa- wa, krajem 17. veka, pa do danas. potpredsednika republi~ke stena detektuju hladnije i to- wu mikrourbanih celina. ganske i hri{}anske. Re~nik obu- vlade Miroquba Labusa koji je plije cikluse kroz koje je pro- Svi referati koji budu podne- hvata 100 pojmova koji ~ine osno- Nebeska brazda i u kwièvnosti naglasio da je Milutin Mi- {la na{a planeta. ti na nau~nom skupu ima}e neop- vu leksike na{e narodne religije, U Daqu, 28. maja 1879. godine, u porodici Milankovi} kao lankovi} ìveo u mra~na vre- Me|unarodni nau~ni skup hodne recenzije i bi}e objavqeni kroz pregled ~iwenica. Re~ je o najstarije dete, od oca Milana i majke Jelisavete, rodio se mena, ispuwena ratovima i po- u ~ast Milutina Milankovi- u posebnoj publikaciji u izdawu religiji koja je po~ela da se ra|a Milutin, koji }e u svetu nauke zasijati kao zvezda. Poìveo je gromima, ali da to nije omelo }a pokazao je da je on, ne samo Vukove zadu`bine i wenog ogran- u vreme kada su Srbi primili 80 godina, umro je 12. decembra 1958. godine, a za sobom je osta- wegovu intelektualnu sudbi- kao nau~nik ve} i kao ~ovek ka u Beo~inu. S. V. hri{}anstvo. vio dela koja su primer negovane lepe re~i i predstavqaju naj- nu ni mogu}nost da dosegne vr- bio spreman za hrabra ìvotna Kwiga je podeqena u dva dela, u lep{e popularne nau~ne tekstove na srpskom jeziku. Da pome- hunsko mesto u nau~nom svetu. dostignu}a, a inspirisao je ve- Bogorodica prvom se govori o religijskom nemo: Istorija astronomske nauke, Kroz carstvo nauka, Tehnika Prema Labusovim re~ima, Mi- liki broj nau~nika iz celog Sokoli~ka mi{qewu, a u drugom o religij- u toku davnih vekova, Nauka i tehnika tokom vekova, a roman lankovi} je ìveo u zlatno do- sveta da se bave wegovim de- skom pona{awu. Pisana je veoma Kroz vasionu i vekove je wegov za{titni znak. Danas mu svi ba srpske dràve ~ije je malo lom. On je povezivao kulture Tokom avgusta u Narodnom mu- jednostavnim jezikom i time je priznaju da je najve}i putnik kroz prostor i vreme. Wegovi me- kraqevstvo znalo kako da po- zemaqa podunavskog regiona zeju u Beogradu bila je izloèna dostupna i onima koji su infor- moari Uspomene, doìvqaji i saznawa u potpunosti odslika- dràva razvoj nauke, kwièv- Evrope, daju}i im, u vidu svoje skulptura Bogorodica Sokoli~ka, misani i bave se ovom problema- vaju kakav je Milutin Milankovi} bio i kao ~ovek i kao nau~- nosti i umetnosti. teorije klimatskih promena sa glavnog portala manastira tikom, ali i onima koji nemaju nik. Milankovi} je uzorao nebesku brazdu pri kraju drugog, a U radu skupa u~estvovali na Zemqi, jednu vi{u nau~nu i Bawska, koja se od 16. ili 17. veka nikakvih predznawa. Narodna re- rezultate tog rada pozna}emo u tre}em milenijumu. su izme|u ostalih i predsed- civilizacijsku sintezu. ~uva u manastiru Sokolica na Ko- ligija Srba u 100 pojmova je kwi- nik Me|unarodnog organiza- K. GRANATA sovu. Skulptura je bila jedan od ga koju bi trebalo da ima svaki eksponata koji su predstavqali dom, jer umnogome pomaè da se umetnost sredwovekovne Srbije razre{e neke nedoumice vezane za ZA SE]AWE na izlo`bi u Metropoliten muze- narodnu religiju. K. G. ju u Wujorku. Figura Bogorodice na presto- Darovi Vukovoj lu sa malim Hristom u naru~ju je Slobodan M. Nenadovi} remek-delo iz 14. veka. Otkrio ju zadu`bini je 1920. Rastko Petrovi}, a opis Vukovoj zadu`bini darovali (1915–2004) otkri}a je zabeleìo u poetski su svoje kwige i kwige drugih au- nadahnutom tekstu Sveta seqanka tora: Nikola Stoji} i Radovan M. apustio nas je jedan doveli do izrade doktorske broju spomenika. Bila su to Naàlost, na zdravstvene na Kosovu. Bogorodica drì na Marinkovi} iz â~ka, Grozdana od najstarijih kon- disertacije koju je uspe{no pre svega monumetalna zdawa tegobe koje su ga mu~ile po- N zervatora, posle vi- odbranio na Filozofskom koja pripadaju srpskom sred- sledwih godina ìvota, nado- krilu Hrista, koji desnom rukom Komadini} iz â~ka, Petar Radi} blagosiqa, a u levoj drì svitak. iz Bijelog Poqa (Ravna Rijeka), {egodi{we mu~ne bolesti. fakultetu Univerziteta u wem veku. Navodimo samo ona vezale su se i duhovne patwe Presto na kojem sedi bogato je IP „Kolubara” iz Vaqeva, Dejan Wegova dugove~nost bila je Beogradu – 1960. godine. Bio kojima je posvetio najve}u pa- koje su ga obuzimale, jer je do- ukra{en, a skulptura je bila boje- Medakovi} iz Beograda, Ogranak ispuwena predanim radom koje to u nas prvi doktorat jed- `wu. Tako, na primer, pored ìveo da se spomenici koji- na, o ~emu svedo~e tragovi crvene Vukove zadu`bine iz Gajdobre i ji se uspe{no ispoqavao na nog arhitekte koji je takvo ve} pomenute Bogorodice Qe- ma se bio najpotpunije posve- i plave boje. Bogorodica je vero- Gradska biblioteka „@arko Zre- mnogim poqima. Posle zavr- nau~no priznawe stekao u vi{ke, izdvajamo opse`ne i tio, razaraju od strane nepri- vatno bila okruèna sa dva arhan- wanin” iz Zrewanina. {ene sredwe {kole stupa u podru~ju istorije umetnosti. sloène radove na manastiru jateqa na Kosovu, uni{tavaju |ela, kako je to slu~aj u luneti za- Uprava Vukove zadu`bine naj- Vojnu akademiju, gde me|u naj- Potkovan takvim znawem Studenici, na Gracu, Svetim u poàru na Svetoj Gori padnog portala Studenice, koja je toplije im zahvaquje. S. V. boqim biva proizveden za i iskustvom, Nenadovi} je arhangelima, Manasiji, na Atonskoj, pa i obezvre|uju od oficira Jugoslovenske kra- izabran za nastavnika na Ar- Skopskom gradu, a iznad svega strane izvesnih mla|ih kole- qevske vojske. Karijeru mla- hitektonskom fakultetu u na Hiladnaru, na ~ijem kom- ga – wegovih biv{ih |aka. dog poru~nika prekida naglo, Beogradu, gde je od asistenta pleksu je punim srcem delao Sli~nu sudbinu doìvela su jer ga Drugi svetski rat odvo- kod profesora Aleksandra skoro tri decenije. Nisu to i mnoga dela arhitekte Mo- di u nema~ko zarobqeni{tvo. Deroka, sve do redovnog pro- bile samo konzervatorske in- mira Korunovi}a. I Nenado- Razo~aran novonastalom ar- fesora, podu~avao brojne ge- tervencije ve} i nau~ne ras- vi} a i Korunovi} dostojan- mijom, Nenadovi} posle rata neracije studenata i postdi- prave iskazane u zama{nim stveno su oàlili takve ne- hita da zavr{i arhitekton- plomaca, osposobqavaju}i ih monografijama ilustrova- doli~ne postupke nad kreaci- ske studije, zapo~ete u Beo- pre svega da {to pravilnije nim brojnim planovima i cr- jama koje su ovi arhitekti gradu jo{ u staroj Jugoslavi- pristupaju spomenicima kul- teìma ra|enim wegovom na- smatrali svojim ~edima. ji, tako da se u potpunosti ture, kako u pogledu prou~a- darenom rukom i fotografi- Sre}om, novo zdawe rizni- okre}e svom novom pozivu vawa wihovih zate~enih a i jama koje je sam snimao, tako ce, podignuto na osnovu proje- konzervatora na{ih spomeni- proteklih vrednosti, tako i u da je bogata arhitektonska do- kata profesora Nenadovi}a u ka kulture. Ne zaustavqaju}i pogledu wihove za{tite i kumentacija hilandarske ce- sklopu manastirskih konaka se samo na wihovoj za{titi, ukqu~ewa u savremene tokove line dospela i do najpoznati- u Hilandaru, blagodare}i on produbquje svoja istraì- ìvota, {to je omogu}ilo jih univerziteta u Sjediwe- svojim savremenim konstruk- vawa na istorijatu i na izna- studentima da svoja znawa nim Ameri~kim Dràvama. cijama i realizovanoj za{ti- laèwu prvobitnih oblika usmere ka jednom do tada ne- Bio je radan do pesledweg ti od raznih neèqenih po- takve ba{tine. dovoqno obra|ivanom nastav- daha i imao je zadovoqstvo da sledica, odolelo je poàru i Na taj na~in arhitekta Ne- nom predmetu. U toj te`wi, doìvi i objavqivawe dveju na taj na~in sa~uvalo tolike nadovi} pristupa crkvi Bo- profesor Nenadovi} je svoja zama{nih publikacija koje svetiwe i ostalu vrednu zao- goridice Qevi{ke u Prizre- predavawa dopunio i odgova- ukazuju na plod wegovih dugo- stav{tinu pokretne vrste, nu, koja je u vreme Turaka bi- raju}im uxbenicima (Arhi- godi{wih poslenosti: Ilu- kojima se odlikuje ova najzna- la pretvorena u Xuma-xamiju, tektura Jugoslavije 9–18. ve- strovani re~nik izraza u na- ~ajnija srpska zadu`bina. U utvrdiv{i kakve su joj kon- ka i Za{tita graditeqskog rodnoj literaturi i Gra|e- analima ovog na{eg manasti- strukcije bile za~ete jo{ pre nasle|a). vinska tehnika u sredwove- ra ime Slobodana Nenadovi}a kraqa Milutina. Rezultati Pored svog pedago{kog ra- kovnoj arhitekturi, o ~emu je osta}e u tom pogledu vidno takvih istraìvawa otkrili da, profesor Nenadovi} je i bilo re~i i u prethodnim ubeleèno. Bogorodica Sokoli~ka su svu lepotu ove zadu`bine i neposredno delao na velikom brojevima Zadu`bine. D. St. PAVLOVI]

List Vukove zadu`bine. Godina æVI – broj 68, septembar 2004. godine. Izlazi ~etiri puta godi{we. Redakcija: Beograd, Kraqa Milana 2. Telefoni: 682-803 i 685-752. Redakcija prima svakog utorka i petka od 10 do 12 sati. REDAKCIJA: Milojko P. \okovi}, Branko Zlatkovi}, Branko Jovanovi}, Desanka Latkovi}, Slavko Vejinovi} (sekretar), Mile Nedeqkovi}, Miroslav Nikoli}, Bu- dimir Poto~an (glavni i odgovorni urednik), Ana Hofman. Tehni~ki urednik Ilija Milo{evi}. Ra~unarska obrada Sne`ana Boji}. Naslovna strana Neboj{a Mitri}. List izlazi u martu, junu, septembru i decembru. Godi- {wa pretplata 120 dinara plus po{tanski tro{kovi, odnosno 10 dolara ili 10 evra. @iro-ra~un Zadu`bine je 205-8530-09. Devizni ra~un u Raiffeisen BANK Jugoslavija a.d. 40811-620-2-5722-161-56-00026-7. Ti- ra`: 2.000 primeraka. Ovaj broj je {tampan 25. septembra 2004. godine. [tampa: Politika NeÞspapers&Magazines d.o.o. Ýebsite: ÞÞÞ.vukova-zaduzbina.org.Úu; E-mail: mladjen¿Eunet.Úu; bos1¿Eunet.Úu SEPTEMBAR 3 2004.

Vukovog sabora u nedequ 19. septembra videli smo izlo`bu Istorijskog muzeja Srbije Slu`beno odelo u Srbiji u 19. i U slavu tre}em vo`du srpskom 20. veku. Potom je u 11 ~asova zvukom (Nastavak sa 1. strane) fanfara, himnom Vuku u izvo|ewu hora Ogranak Vukove zadu`bine u Lozni- iz Temi{vara i hora Centra za kulturu ci bio je doma}in drugog dana sabor- ske sa Kara|or|evi}ima po~ele su vrlo nost matici koja ~esto zaboravqa Srbe najpismenijih qudi, monaha u manasti- iz Loznice i podizawem sve~ane zastave skih sve~anosti ograncima iz â~ka i rano i nastavqene su ~ak i u Kraqevini rasute po svetu. ru zadu`bini kraqice Katarine, supru- po~ela zavr{na sve~anost jubilarnog Gajdobre. Predsednik Ogranka u Lozni- Jugoslaviji, mada kraq Aleksandar nije Isto ve~e u Muzeju Jadra otvorena je ge kraqa Milutina. Tokom devedesetih Sabora koji je protekao u znaku obeleà- ci Milovan Radivojevi} istakao je „... bio pristalica Matice jer je on zastu- izlo`ba Pedeset godina NIN-ove na- godina pro{log veka odre|eni progra- vawa 200. godi{wice moderne srpske dr- da delovawe preko trideset ogranaka da- pao ideju integralnog jugoslovenstva. grade koju je priredila Olgica Marja- mi saborskih sve~anosti po~eli su da se àve. Prisutne je u ime organizatora je ogromnu snagu Vukovoj zadu`bini i Veze Matice srpske sa Kara|or|evi}i- novi}, urednik u Biblioteci grada Beo- odvijaju i u ovom prostoru. Tako je 18. Vukovog sabora i Skup{tine op{tine ta uloèna energija svakog ogranka poma traju i danas a obnovqene su prvim grada. Ova hronolo{ki koncipirana iz- septembra u podne u Galeriji manasti- Loznica pozdravio Slobodan Krsti}, di- naosob i razmena iskustava unapre|uje dolaskom Kara|or|evi}a u na{u ze- lo`ba pruà dragocenu sliku o srpskoj ra Trono{a otvorena izlo`ba fotogra- rektor Centra za kulturu „Vuk Kara- rad Vukove zadu`bine u celini”. Ogra- mqu”, rekao je gospodin Kova~ek. kwièvnosti i dru{tvenoj istoriji ko- fija Slavomira Mateji}a Hilandar – xi}”. Besednik na ovogodi{wem Saboru nak u â~ku osnovan je 1999. godine i od Dokumentarno-etnolo{ki film u ja ~esto nije znala, umela ili mogla da osam vekova srpske du{e. U katalogu za bio je profesor doktor Rado{ Qu{i}, tada do danas objavqene su kwige: Va- vreme sve ve}e brzine zaborava predsta- odvoji politiku od kulture. Izlo`bu je izlo`bu \or|e Kadijevi} je napisao „... istori~ar. „Vo`d Kara|or|e je nosilac rovnice, Kwiga o qubavi, Predskazawa vqa blago ~iju vrednost mnogi jo{ uvek otvorio Sava Dautovi}, urednik kul- radi se, zapravo, o zrelom proizvodu sje- oslobodila~kog, knez Milo{ socijal- i pro{le godine Riznica narodnog ka- nisu uvideli. Retki su stvaraoci koji turne rubrike NIN-a. U nastavku ve~e- diwene tehni~ke perfekcije i stvara- nog, a Vuk Karaxi} kulturnog procesa zivawa kojom je obeleèna 150. godi- sa toliko predanosti neguju upravo ovu ri lozni~ka publika je imala priliku la~ke lucidnosti u kom se gubi svaki Srpske revolucije. Kara|or|e je oslobo- {wica {tampawa Vukove zbirke Srp- vrstu umetni~kog istraìvawa kao {to da se druì sa ovogodi{wim dobitni- trag eksperimentalizma. Pred posetio- dio srpsku raju od Turaka, knez Milo{ ske narodne pripovijetke. „Ovo je nasta- to ~ine gosti ~etvrtog dana saborskih kom NIN-ove nagrade za roman Pisac cima ove neobi~ne izlo`be je delo koje ukinuo feudalne namete, i time su dvo- vak beleèwa velikog usmenog duhov- sve~anosti: Vladimir Perovi}, rediteq izdaleka Vladanom Matijevi}em, po- predstavqa primer uspe{ne sinteze jica vo`dova stvorili uslove za kulturnog blaga koje se danas moè ~uti u nasa BK televizije, Svetlana Paro{ki, tom sa Aleksandrom Jerkovim, kwièv- bliskih medijskih struktura”. U dvori- ni preporod srpskog naroda. Nosilac rodu u izvornom ili osavremewenom ob- urednik na Televiziji Novi Sad, i Do- nim kriti~arem, i Savom Dautovi}em. {tu manastira prisustvovali smo zai- ovog preporoda, bez kojeg prethodna dva liku”, rekla je magistar Grozdana Koma- brila i Dobrivoje Panteli}, autori et- Gospodin Aleksandar Jerkov je govore- sta nadahnutom pojawu ~ak tri hora: ho- ne bi imala smislenu potku svog posto- dini} i to, prema wenim re~ima, „... ni- nolo{kog filma iz sela Dowe Brezovi- }i o NIN-ovoj nagradi naglasio da mno- ra iz Temi{vara, hora Centra za kultu- jawa, bio je Vuk Karaxi}. Tim na~inom je ni{ta novo ve} èqa da se vidi {ta ce, nosioci mnogih nagrada u amater- ga dela koja nose ovu vrednu nagradu mo- ru iz Loznice i peva~kog dru{tva „Sve- postao je Vuk tre}i vo`d srpskog naro- od tradicije danas ìvi i koliko se iz- skoj konkurenciji. Posetioci u Vuko- gu odmah da budu preseqena u neku dru- ti Rafailo Banatski Prepodobni” iz da”, rekao je profesor Qu{i}. menilo”. @eqa Ogranka Vukove zadu- vom domu mogli su da pogledaju po dva gu kwièvnost i wihova vrednost ne}e Zrewanina. Nakon besede na otvorenoj pozornici `bine u â~ku je da ovo bude samo prva ostvarewa ovih stvaralaca. Film Sve- biti ni~im umawena, dok neki romani U Tr{i}u u popodnevnim ~asovima u u Tr{i}u izvedeno je delo Sanopis o kwiga u nizu Riznica narodnog kaziva- tlane Paro{ki Koviqske kowe {i{aju ne zasluùju to laskavo priznawe jer Galeriji na Sabori{tu otvorena je iz- slobodi Narodnog pozori{ta iz Beogra- wa i po~etak gra|ewa duhovnih mostova pri~u o sve brèm nestajawu kowa i od- nisu procewivani kwièvnim krite- lo`ba Nikole Brkanovi}a, ~estog gosta da. Re~ je o stihovima Darinke Jevri} i me|u Srbima koji imaju sli~nu ili is- umirawu sela u Vojvodini, a kratki rijumima ve} pod pritiskom dnevnopo- Vukovih sabora. Ovaj slikar, ro|en u Srboquba Miti}a koje je za prikaziva- tu duhovnu kulturu bez obzira na to gde film Stara planina i kosovski mit liti~kih zbivawa. Sava Dautovi} pred- Osijeku, sada ìvi u Somboru i, kako we adaptirao Qubivoje Tadi}, dramski ìve. „Odluka Upravnog odbora Vukove drevnu pri~u iz ju`ne Srbije preto~enu stavio je dva romana, Selimovi}ev Der- isti~e Zoran M. Mandi}, „...kroz tu`no umetnik, upravnik Narodnog pozori- zadu`bine da se predstavimo na predsa- u pokretne slike. Vladimir Perovi} vi{ i smrt i Pe{~anik Danila Ki{a, se}awe Brkanovi} neumorno slika svoje {ta. Pravo je zadovoqstvo bilo oslu- borskim danima Vukovog sabora za nas je predstavio se krajwe interesantnim koji su do sada objavili NIN i Zavod za litije. Svoju biografiju. Autoportret”. {kivati ovaj prelepi zvuk materwe me- svojevrsno priznawe”, rekao je Ratko filmom Randevu u [arkamenu o suì- uxbenike i nastavna sredstava u ediciji Posetioci u Galeriji na Sabori{tu vi- lodije pesnika iz sela Crqenac kod Po- [uti} predstavqaju}i Ogranak u Gajdo- votu starog i novog na po~etku 21. veka „Deset najboqih romana srpske kwièv- deli su najnovije slike ovog autora na- àrevca, Srboquba Miti}a koje je tako bri kod Ba~ke Palanke. Ovaj ogranak je i filmom o paganskom obi~aju vezanom nosti”. „Do oktobarskog Sajma kwiga bi- stale tokom 2003. i 2004. godine. nadahnuto govorio Qubivoje Tadi}. najmla|i, osnovan je u februaru i ve} je za nekada svetu ìvotiwu slovenske }e objavqeni i ostali romani”, napome- Crkva Pokrova presvete Bogorodice Ovaj pesnik zabeleìo je „...{ta je s on- objavqen Bilten koji je, prema re~ima mitologije pod nazivom Pobratim vuk. nuo je gospodin Dautovi}. u okviru predsaborskih sve~anosti ugo- im {to nam lepotu sawaju... i wih ubija- gospodina [uti}a, „skroman naziv za Bra~ni par Panteli} prikazao je film U Trono{i je Vuk Stefanovi} Kara- stila je i hor iz Kru{evca. Hor crkve ju... i wih ubijaju... {ta }e se zbiti s on- ne{to {to je za~etak ~asopisa koji }e Planina na planini koji govori o tome xi} u~io da pi{e kod, verovalo se tada, Sveti knez Lazar osnovan je 1991. godine im {to }e lepo sniti... i wih }e ubiti... izlaziti dva puta godi{we”. Namera kako se u ra|evskom selu Planina pravi i od tada ga vodi Ru- i wih }e ubiti... pa kad }e posledwi ~lanova ovog ogranaka je da i daqe bele- }umur na tradicionalan na~in, kao i ìca Ve{kovac. Oni patnik da nestane... vavek bi}e tu`nih... è sve ono {to jeste ìvot stanovnika film Daj Boè i dogodine ali u boqem su pevali dela Dvo- vavek bi}e rane... neko ima kamen... neko ovog malog mesta ~iji stanovnici su kojim su ovi vredni sakupqa~i na{ih reckog, Mokrawca, ima glavu... i svi su u pravu i svi su u 1945. godine do{li iz Hercegovine i do obi~aja na celuloidnu traku zabeleì- Taj~evi}a, Glazunova, pravu...”. Stihove Darinke Jevri} govo- danas sa~uvali vrlo ìvim zvuk i sli- li mobu u selu u kojem ìve. Vuji}a, Maksimovi}a. rila je An|elka Milivojevi}-Tadi}, na ku svog zavi~aja. U petak 17. septembra u crkvi Po- Prekretnica u raz- udaraqkama je svirao Veqko Nikoli}, a U sredu 15. septembra Matica srp- krova presvete Bogorodice u Loznici voju ove najstarije i duva~ke instrumente @or` Gruji}. Za- ska se saborskoj publici predstavila koncert je imao hor pravoslavne srpske najmasovnije kulturne paèno mesto u upotpuwavawu ovog us- izlo`bom Kara|or|evi}i u zbirkama Saborne crkve iz Temi{vara ~iji diri- manifestacije kod nas pelog koncerta imali su Radi{a i Rat- Galerije Matice srpske. Ova izlo`ba gent je profesor Joca Bugarski. Ovaj me- napravqena je 1964. go- ko Teofilovi} i orkestar udaraqki. memorijalnog karaktera predstavqena {oviti hor po~eo je sa radom 1996. godi- dine kada je obeleè- U popodnevnom Saborskom poselu je u Stalnoj postavci slika Mi}e Popo- ne samo nekoliko godina posle ga{ewa na velika godi{wica u~estvovali su: KUD „Stanko Paunovi}” vi}a i Vere Boì~kovi}-Popovi}. Ina- pre|a{weg mu{kog hora koji je posto- Vuka Karaxi}a. Te go- iz Pan~eva, folklorni ansambl Doma ~e, ovaj slikar koji je ro|en u Loznici i jao vi{e od ~etvrt veka. Nastavqaju}i dine su studenti Beo- kulture „Savino selo”, folklorna grupa koji je svom rodnom mestu zave{tao ta- bogatu tradiciju svojih prethodnika, gradskog univerziteta iz Osni}a i KUD „Karaxi}” iz Loznice. ko vredan poklon kao {to je ovaj legat pored redovnog pojawa na bogosluèwi- sagradili veliku ot- Primetno je bilo da su lokalni izbo- bio je ~lan Krunskog saveta. Izlo`bu je ma u temi{varskom srpskom Sabornom vorenu pozornicu u ri koji su se poklopili sa Saborom otvorila Milena Vrba{ki koja je zajed- hramu i hramovima eparhije temi{var- Tr{i}u gde se od tada ipak u~inili da se smawi broj poseti- no sa Emicom Milo{evi} autor ove iz- ske, hor je u~estvovao i na mnogim ma- izvode scenska, oper- laca u Tr{i}u. lo`be. „U Loznici je predstavqena po- nifestacijama duhovnog i svetovnog ka- ska i dramska dela u U sedamdeset godina dugoj istoriji lovina od sedamdesetak dela ove zbirke, raktera u Rumuniji i u Evropi. U lo- ~ast reformatora na- ove kulturne manifestacije bilo je or- ali sadrìnski izlo`ba nije osiroma- zni~koj crkvi pevali su „Ot~e na{”, de- {eg jezika. Ne{to ka- ganizacionih i sadrìnskih proma{a- {ena jer su zastupqene i skulpture i la Stevana Stojanovi}a Mokrawca „Us- snije, tokom sedamde- ja i posrtawa. Ove godine bilo je evi- grafike i uqa na platnu”, istakla je kr{wi antifoni”, „Opelo”, „Bog Go- setih, u glavni pro- dentno da je najstarijoj kulturnoj mani- ona. O vezama Matice srpske i Kara|or- spod”, potom kompozicije Marinkovi}a, gram zavr{nog dana festaciji neophodno udahnuti dodatnu |evi}a govorio je Boìdar Kova~ek, Kedrova, Bortwanskog. Gosti iz Rumu- uvr{}ena je izlo`ba u snagu i energiju kako bi izdràla nale- wen predsednik i ~lan Programskog sa- nije prikazali su zavidno peva~ko ume- Galeriji Spomen-{ko- te dru{tvenih i istorijskih lomova. veta Vukovih sabora. „Veze Matice srp- }e, ali i vi{e od toga, svoju privrè- U~enici polaù cve}e na grob Vuka Stefanovi}a Karaxi}a le u Tr{i}u. Ovog 70. Dajana \EDOVI]

(Nastavak sa 1. strane) hvatio Kara|or|a, dok mu Milo{ Obre- Kako je vo`d srpske kulture pred- Neodstupni ustanik perom novi} i Vuk Karaxi} nisu posluìli stavio Kara|or|a i Milo{a? Da li se kao uzoran model. Da li smo, na{i pre- iz toga moè izvu}i kakva pouka? Vuk, ci i mi, bili na pravom putu? Da li je iz obzira prema knezu Milo{u, ali i i vrednosti u zavisnosti od vremena u Najve}a tekovina Srpske revoluci- ni i kriti~ni prema sebi i svome na- u srpskom bespu}u 19, a posebno 20. sto- po svom uverewu, nije u svojim delima kojima su pisali i politi~kih prili- je jeste dràva. Pi{u}i o woj darovi- rodu, da li smo i danas, usled istih de- le}a bilo mesta i za tre}u dràvotvor- prikazao vo`da Kara|or|a u pravom ka u kojima su radili. ti pisac uo~io je i wene slabosti: oba, „nesre}ni qudi”? nu i kulturnu ideju? Za{to nikada ni- svetlu. Lep{u i istinitiju predstavu o Neka mi bude dopu{teno da navedem „Istina da ova nova srpska dràva u Uprkos ~iwenici da je Srpska revo- smo poslu{ali mudre savete Bogdana Kara|or|u ostavio je Leopold Ranke u mi{qewe jednog advokata, Marka Sto- ovoj godini (1808) jo{ nije bila naj- lucija bila jedinstven proces, pojavi- Popovi}a, koji nas je u~io {ta vaqa da zajedni~koj kwizi „Srpska revolucija” janovi}a, izre~eno pre jednog veka, ko- prostranija, ali je bila u najve}oj sila se u samom za~etku deoba na kara- prihvatimo od Engleza i koji nas je i, pomenimo ga jo{ jednom – Vi{wi} je, ~ini mi se, daje prihvatqivu ocenu li i cvetu i u nade`di za napredak; no |or|evi}evce i obrenovi}evce, a po- uporno savetovao da obuzdavamo ose}a- („Tko }e quta zmaja prevariti/Tko li o Kara|or|u i o Milo{u. Uveren da su u samo to vreme sejalo se ve} seme za tom na partizane i ~etnike, ekavce i wa „èstokih tipova”, koji su nas vodi- wega spava}iva na}i”). Osim sklonosti obojica podjednako zaslu`ni za srpsku budu}u nesre}u”. Niko kao on nije bio ijekavce, pristalice }irilice i prili u tako ~este i velike gre{ke u pro- i sli~nosti koje su bile o~igledne i dràvu, on je dao da se ispred spome- svestan ~iwenice o na{oj politi~koj, stalice latinice, na zapadwake i is- {losti. Ako nas je herojska ideja dove- materijalna zavisnost od Obrenovi}a ni~kog poprsja, koje je uradio \or|e verskoj i kulturnoj podeqenosti („di- to~wake i tome sli~no. U doba usta- la ovde gde smo, ako diplomatskoj ni- u~inili su, ~ak i kada se uzme u obzir Jovanovi}, ureè posveta – „Vo|ima jeqewe naroda”), pa je, ukazuju}i kako ni~ke Srbije ponikla su dva dràvo- smo dali priliku da se iskaè u pret- smela kritika u pismu iz 1832. godine, vaskrsa srpske dràve”, a ne osniva~i- su nam se zbog toga stranci smejali, za- tvorna pravca: Kara|or|ev – herojski i hodna dva veka, poku{ajmo, po~etkom da je Vukova slika kneza Milo{a boqa ma dinastija. Svoj stav pravdao je jed- vapio u svom nacionalnom i kultur- Milo{ev – diplomatski. U svim nave- ovoga veka, da iznedrimo tu spasonosnu od one o vo`du Kara|or|u. Istoriogra- nim prostim, ali istinitim pore|e- nom programu – Srbi svi i svuda: „Ali denim deobama trebalo bi potraìti dràvotvornu ideju sa osmi{qenom fija je davno ispravila ovu Vukovu ne- wem: „Temeqi na{ih ku}a leè na te- {ta }emo kad smo nesre}ni qudi te se odgovor na pitawe – za{to revolucio- kulturnom podlogom time {to }emo pravdu prema vo`du Prvog ustanka u mequ {to ga postavi \or|e, i... krovo- druk~ije ne moè”. Srpski politi~a- narna ideja narodnog jedinstva nije oplemeniti ~uvenu srpsku odnosu na vo`da Drugog ustanka. Is- vi na{ih ku}a stoje pod krovom {to ga ri, kasnije i istoriografija, nisu pobedila. herojsku vertikalu ~iji su pravqaju}i ovu Vukovu slabost Leo- postavi Milo{”. Da je bilo vi{e razu- ozbiqno shvatili Vukovo upozorewe o Vratimo se, na kraju, trojici vo`do- stubovi Obili}, Kara|or- pold Ranke i Vladimir ]orovi} poku- ma a mawe emocija u na{oj politici, onim na{im precima koji nisu hteli va: Kara|or|u – heroju èstoke naravi, |e i Mi{i}, diplomat- {ali su da prona|u pomirqivije re{e- da je bilo vi{e qudi plemenitih nada se nazovu Srbima. Tamo gde je uzeto Milo{u – vladaru s uro|enim diplo- skom ve{tinom Svetoga we ravnawem wihovih zasluga za srp- mera poput Marka Stojanovi}a, mo`da u obzir ovo upozorewe, preterivalo se matskim nervom, Vuku – darovitom i Save i kneza Milo{a, ~ak ski narod, iako su i oni premi{qali, bismo izbegli nesre}ne godine – 1817, sa iskqu~ivo{}u. Isporedimo Vukovo snala`qivom piscu. Od wih trojice, i pod uslovom da ne traga- mewali i odmeravali wihove rezultate 1903, 1914, 1941. i 1991. i dana{we vreme i upitajmo se, sebi~- na{ narod je za idealnog Srbina pri- mo za ~etvrtim vo`dom.

okviru Vukovog sabora Vukova zadu`bina je realizovala boga- Saborski dani Vukove zadu`bine U ti program kroz svoja dva sa- borska dana. U utorak, 14. septembra 2004. godi- xi} (Be~, 1853)”. O kwizi, u kojoj je sa- rom Velimirom Ko{uti}em, i u~eni- u~estvovalo je 12 autora. Moderator je otvorena je izlo`ba slika ne, u organizaciji Ogranka Vukove za- brana bogata narodna kulturna i du- ci Osnovne {kole „Vukova spomen- bio prof. dr Rado{ Qu{i}. Dragana Stojkova, inspi- du`bine u Gimnaziji Vuk Karaxi} u hovna ba{tina ~a~anskog kraja, govo- {kola” u Tr{i}u, sa nastavnikom Gor- Prva rasprava na Okruglom stolu, risanih pesmom Filipa Loznici odràno je Ve~e Vukove zadu- rila je autor mr Grozdana Komadini}. danom Stanojevi} i Goranom Vili}em, koju je u okviru Saborskih dana orga- Vi{wi}a Po~etak bune `bine, na kome su predstavqena izda- O Biltenu Ogranka Vukove zadu- upravnikom Muzeja „Jadar” u Loznici, nizovala Vukova zadu`bina, bila je protiv dahija. Izlo`bu je otvorio wa ogranaka Zadu`bine: Riznica na- `bine u Gajdobri, koji je objavqen po- poloìli su cve}e na grob Vuka Ste- 1999. godine na temu: Srbi u svetu, a, akademik Dejan Medakovi}, predsed- rodnog kazivawa mr Grozdane Komadi- vodom Osniva~ke skup{tine Ogranka fanovi}a Karaxi}a u porti Saborne potom, 2000. godine – Srpski jezik da- nik Skup{tine Vukove zadu`bine, a ni} i Bilten Ogranka Vukove zadu- Vukove zadu`bine u Gajdobri, govorio crkve u Beogradu, u subotu, 18. septem- nas; 2001. godine – Vukovo delo i sa- u programu je u~estvovao me{oviti `bine u Gajdobri. U programu su u~e- je Ratko [uti}. @eqa izdava~a Bil- bra 2004. godine. vremeni odnos prema tradiciji; 2002. hor Umetni~kog ansambla Vojske stvovali i u~enici Gimnazije. tena je da i na ovaj na~in podstakne U subotu, 18. septembra 2004. godi- godine – Narodna arhitektura danas; SCG Stanislav Bini~ki. Dirigovao Ogranak Vukove zadu`bine u â~ku pojedince i institucije, a posebno ne, uo~i zavr{ne sve~anosti 70. Vuko- 2003. godine – 150 godina od {tampa- je Milovan Pan~i}. Izlo`ba }e objavio je kwigu mr Grozdane Komadi- u~enike i studente na ve}e angaòva- vog sabora u Tr{i}u, u Domu Vukove wa Prvog izdawa Vukove kwige Srpske trajati dve nedeqe, a po zavr{etku ni} Riznica narodnog kazivawa „u we u ostvarivawu programa rada zadu`bine u Beogradu odràn je, {e- narodne pripovijetke. izlo`be gospodin Stojkov pokloni- ~ast 150 godina od prvog izdawa kwige Ogranka. sti po redu, okrugli sto na temu: Dve- Tako|e, u subotu, 18. septembra }e Vukovoj zadu`bini sliku Vuka narodnih pripovedaka: Srpske narod- U~enici Osnovne {kole „Filip sta godina srpske revolucije – obnova 2004. godine, pre po~etka Okruglog Stefanovi}a Karaxi}a. ne pripovetke, Vuk Stefanovi} Kara- Kqaji} Fi}a” u Beogradu, sa profeso- srpske dràve. U radu Okruglog stola stola, u Galeriji Vukove zadu`bine S. VEJINOVI] SEPTEMBAR 4 2004.

MOSTOVI VASE PELAGI]A – POVODOM 125. GODINA OD OBJAVQIVAWA WEGOVOG „NARODNOG U^ITEQA” Narod mora da bude zdrav

Ni Pelagi} ni wegovi Postoji zaprepa{}uju- Kwigu Pelagi}evu narod je prihva- vlast to ne}e, ne ume, ima daleko pre~a }a sli~nost izme|u {e- tio oberu~ke; ne i vlast. Isto se moè posla. Prionimo mi umni, a ostra{}e- duhovni sledbenici nisu stog odeqka Narodnog re}i za Dimitrijevi}evu, koja je ipak ni, popuwavajmo tu prazninu koja koma- u~iteqa, koji nosi na- imala opipqivijeg dejstva, barem proda, guta, usisava; zarad boqitka. Zablu- dovoqno prou~eni, ni slov „Blagodatnik”, i ve} svetiteqskog. Srpski arhiv, ~asopis za da je, zapisuje Dimitrijevi}, da srpski pomenute kwige dr Laze celokupno lekarsko pokrenu}e, posle narod ne}e, ne èli da poslu{a. shva}eni, da bi zauzeli Dimitrijevi}a, koja }e we, zdravstveno popularni podlistak ubrzo biti {tampana po Narodno zdravqe poveriv{i uredni- elagi}, me|utim, nije zastu- ono mesto koje im tre}i put. Sli~nost do- {tvo dr Milanu Jovanovi}u Batutu, po- pao na~elo apstinencije (pot- pripada u istoriji sad neprime}ena i zbog towem prvom dekanu Medicinskog fa- P punog uzdràvawa), ve} tem- toga {to potowa slovi i kulteta u Beogradu. perencije (povremenog, umerenog uzima- srpske medicine, pa i ocewuje se kao kwièvno Pelagi}ev uticaj na mla|e nara{tawa), kao i dr Laza Dimitrijevi}, ali je delo, s kwièvnog stano- je, i na lekare, ne be{e time iscrpen, zahtevao osnivawe dru{tava trezveno- kulture na{ega naroda vi{ta ne ba{ uspelo, no mada se izrikom ne}e pomiwati. Razu- sti u svakom selu, smatraju}i alkoho- sa gledi{ta istine vrlo mqivo, mada samo za ono vreme u kome lizam napa{}u. I trezvewaci i skauti sna`no. Pelagi} se ne poje Pelagi} buntovnik, robija{, raspop, odmah su stekli podr{ku vladarske ku- miwe, mada Dimitrije- laik. Kada je wegova kritika „doktora- }e Kara|or|evi}a. Kraq Petar î be{e vi} bezmalo pokriva svih recepta{a”, upu}ena doista samo tom doìvotni, li~ni apstinent, od istak- 44 ta~aka wegovog „Blago- delu tanu{nog lekarskog staleà, nutijih li~nosti i Quba Jovanovi} û- datnika”, ne drè}i se predstavqena kao napad na sve one koji pa, urednik Pijemonta. redosleda. su sa stranih univerziteta pristizali. Trezvewa{tvo i skautizam listom je Tematski sve je tu: ku- Pelagi} je lekarima priznavao nemalu prihvatila sredwo{kolska i univerzi- }a, ode}a, hrana, vazduh, mo}, jer oni zalaze, stiù svuda i pose- tetska omladina srpska, a Prvi kongres Da li smo klepaju}i istoriju voda, poro|aj, gasne lampe duju mogu}nost dalekose`nih, kori- trezvene omladine, odràn u Kragujev- novije srpske medicine – ne odve} siste- koje gu{e svojom petrolej- snih uticaja, kojih su se „doktori-re- cu 22, 23. i 24. aprila (po starom kalen- mati~no i uz hvale vredan zajedni~ki skom ~a|i, zastareli i cepta{i” zbog svoje halavosti lasno daru) 1912. godine, po \ur|evdanu, pre- trud – dovoqno razumeli ulogu Vase Pe- skupi obi~aji, stavovi odrekli; postav{i {teto~ine, a u mo- rastao je u nacionalno slavqe. „Srpski lagi}a? Muwevit uspeh wegovog najzna- prema make up-u, belili- ralnom pogledu niì od narodnih. Sve narod je danas slab”, pi{e u to doba, u ~ajnijeg dela kwige Narodni u~iteq, koma i rumenilima ({min- to i be{e i ne be{e sasvim ta~no. Savezniku (1912), dr Milo{ \. Popo- ja je prvobitno (1879) nosila naslov Vasa Pelagi} kawu) devojaka i èna... Istina lebdi tu negde, zamr{ena. Kako vi}, „te mora oja~ati.” Opisuju}i osobi- Stvarni narodni u~iteq ili Evan|eqe Sve se to dade uporediti s le~iti, primera radi, bez lekova, kada ne malog ~etnika on isti~e: „Jedan da- zdravqa, nije obja{wen ni do danas. Os- lako}om. „Na{ narod”, pi- je apotekarska slu`ba u povoju? U~iti kle od prvih na{ih zadataka je da nau- im toga, Pelagi} be{e raspop a ne lekar, sao je Dimitrijevi}, „pro- narod srpski da lek koristi kako vaqa ~imo da nam je du`nost da budemo zdra- razlog da se, jo{ uvek, posmatra izdvoje- balo bi, korisnije ti je... Duàn si da pada ponajvi{e od r|avog odela, zatim od i uop{te? Najboqe je, jadikova{e u to vi”. (Kurziv je Popovi}ev.) „Tu du`nost no, ~ak i ako mu se za zlo ne bi uzelo da ima{ zdravo potomstvo! A ne: lepo bi r|avog stana, a r|ave vode satiru ga crev- vreme ~estiti dr Laza Ili}, da bole- moramo da ispuwavamo ne samo sebe ra- i u ludnicu be{e slat, i da je umro u za- bilo... Zdravqe ti je nagrada za moralnim zarazama.” Tvrdi li ne{to drugo Pe- snik pred lekarem svoj lek popije, ma di, ve} i radi svoje porodice, dru{tva i tvoru (1898). Najzad „ratovao” je protiv nost, a moralnost je, uz uvaàvawe pri- lagi}? I stav prema lokalnoj vlasti, se mr{tio, gadio, trupkao nogama, gla- radi celog naroda, i, ako ho}ete, i radi lekara, {to je samo donekle ta~no. rodnih zakona, jer su i moralni me|u sposobnoj da zava|a, ali ne i da dobra ~i- vom odmahivao... Sam ga uzeti ne}e, ili ~ove~anstva.” Pelagi}eve re~i? Ta ba- Uspehu Pelagi}eve kwige mawim de- wima, put ka zdravqu. Kantovac, ali ko- ni zdravqu naroda, isti je ma u dlaku. }e namah progutati sve {to mu je za na- {tina. Za posrbqavawe skautizma, koji lom je doprinela odmah uo~ena pristu- ji poput Sv. \or|a zariva kopqe u trbuh Vlasti je zdravqe naroda posledwa briga, rednu sedmicu propisano. Beìte od be{e uvezeni „proizvod” par eØcellence, pa~nost jezika, stila, odustajawe od {a- „tvrdom verovawu Srba da niko od sudno, te{ko onom ko protiv we, makar i u tih otrova, savetuje Pelagi}, jer leko- najzaslu`niji je dr Milo{ \. Popovi}, blona da se o bolestima po~ne tek posle bine ne moè ute}i”, kao {to be{e zapi- pijanstvu, ne{to rekne. A bez wenog u~e- vi su u prirodi, svud oko vas. Mada je i ~ije }e predavawe „O alkoholizmu u upoznavawa gra|e, sastava, funkcionisa- sivano nepun vek ranije, pa i tada; ili stvovawa stawe se ne moè popraviti. wega, koji ne be{e prakti~ar, no, ipak balkanskim ratovima” 1913. godine od- wa tela ~ove~jeg. S pravom je isticano da „Srbi bez straha postupaju s ku`ni- I, eto, tim novim mostom, ma koliko teoretski, potom sustizala ista muka; jeknuti svom Evropom. (Doslovno, za da je Pelagi} govore}i o bolestima, o ma. Okuène ro|ake qube, s wima spava- nesigurnim i zaquqanim, preko ambisa o~ekivawe obolelog da upotrebqeni skeptike.) Be{e preporu~eno, ve} posle le~ewu i lekovima govorio mnogo vi{e; ju u istoj sobi, iz istih sudova jedu i pi- sad pretr~ava lekar. Uspeh ne izostaje, narodni lek odmah dejstvuje, poput ~u- prvog ~itawa, u Milanu, da se prevede da ovi behu na dohvatu; doma}i, narodni; ju...”. Da je bolest kazna za greh, ili po- barem kod iste „nepismene” publike. da. „Lewost” obolelog da lek redovno i na sve evropske jezike i deli besplatno me|unarodni, jer su kori{}ena i znawa sledica ma|ije. Da lekar nema tu {ta da po propisu spravqa, da ga koristi kada pripadnicima svih vojski, kako bi se, i umewa drugih. Uspehu kwige potmulo traì. Ba{ tu pomirenost sa sudbinom e|u stvaraocima razlaz nastaje je i kako odre|eno; da bude uporan, ure- barem s te strane, ratne strahote ubla- je doprinosila i Pelagi}eva samoni- Pelagi} odlu~no ne priznaje, zadaju}i tek u pogledu 43. ta~ke „Blago- dan, strpqiv. ìle. Ne mawe vredi to i danas. joj udarac, uz grmqavinu beseda. Sudbi- M klost, jer su narodni isceliteqi sma- datnika”. U woj Pelagi} zastu- Ipak, osnivawe po~etkom 20. veka Popovi} je najdosledniji sledbenik trani bogomdani; ~ak i wena hibrid- na tvoja to si ti. Upu}ujem te kako mo- pa stav da svako selo treba da ima svog Dru{tva trezvenosti, ~ijim se ocem Pelagi}ev, bezmalo didakti~ka para- nost, sveobuhvatnost, rastresitost, pa~a- è{ i mora{ da bude{ zdrav. Bez zdra- lekara, ali da nije neophodno da lekar smatra na{ prvi neuropsihijatar dr Jo- digma; ovaplo}ewe vizije o lekaru tri- we u sve i sva{ta. Ponikao, a obrazovan; vqa ni ~vrst karakter ne postoji. Nema bude univerzitetski obrazovan. Ima na- van Dani}, potom presudna pomo} tom bunu, na ivici buntovni{tva, neumo- trezven, ali s obiqem emocija, Pelagi} napretka. Samo propast. Deceniju i po rodnih. Dovoqni su. Stoga je Dimitri- pokretu od strane guttemplerskog reda, ran, neiscrpiv; koji postaje autoritet, je savetovao ali i grdio kao prorok. kasnije (1893), ne ura~unaju li se docni- jevi}ev otvet, u kome iznosi primere na ~elu sa istaknutim {vajcarskim le- predvodnik, prosvetiteq, za kojim sle- Sli~an ìvopiscu, koji iz pejzaà ja, pro{irivana izdawa Narodnog u~i- {tetnog le~ni~kog rada svakojakih fu- karem i sociologom, doìvotnim bor- de novi. To pelagi}evsko u sebi Popo- ne uklawa dvono{ce i ~etvorono{ce, a teqa, kwiga okru`nog fizikusa dr Laze {era (vidara, vra~ara i „doktorica”, cem protiv alkoholizma, dr Avgustom vi} }e s ponosom priznati pod kraj ì- portret ne svodi na lice i izraàjnost. Dimitrijevi}a Kako na{ narod ìvi èna koje vretenima vr{e ilegalne po- Forelom, pa, osnivawe organizacije vota. Be{e i on, veli (1952), jedan od ta- Wegov ~ovek je ceo celcat, okruèn pri- potre{}e srpsku javnost. „Retka je kwi- ba~aje), hladnokrvan, ali èstok. Uz na- srpskih skauta (malih ~etnika) napo- da{wih |aka koji su „Pelagi}a, pre 58 rodom, delima svojih ruku. Bogat ili ga u nas”, stoji u ne{to zakasnelom pri- pomenu da vlast omawuje i ovog puta. rima dr Milo{a \. Popovi}a, te{ko da godina, iz ludnice osloba|ali”. siromah, wegov bolesnik kre}e se u is- kazu u Letopisu Matice srpske (1895), Ima razlika i povodom politike i pose moè odvojiti od uticaja Pelagi}e- „Du`nost je dràve i op{tinskih tom svetu u kom i zdravi; nije izdvojen „koja izi|e u dva izdawa, pa ma kako do- liti~kog dejstvovawa. Ne vaqa ~itav vih, „Blagodatnika” pogotovu. Ispu{ta uprava, da poru{e sva stani{ta, sve fa- pa prou~avan, posmatran u bolnici ili bra bila i narodnoj potrebi odgovarala, dru{tveni sistem, poru~uje Pelagi}. se iz vida da je tranziciona moralna brike, radionice i {kole koje ne odgo- u prosekturi. Na toj ogromnoj fresci a jo{ je re|a kwiga, od koje drugo izdawe Dimitrijevi} je skromniji; lekarima kriza u Kraqevini Srbiji, na prelomu varaju zahtevima nauke o zdravqu, pa da lako se uo~ava put od bolesnika ka bole- izi|e za tri meseca dana... Ovo je svako- se politika ne preporu~uje; {to je zapa- vekova, bila veoma bolna. Opadao je do- o svom tro{ku podignu sve ove gra|evi- sti; {to je dejstvovalo. Ipak i iznad jako retkost u na{oj kwièvnosti koju èno u kratkom prikazu u Javoru tada{wi patrijarhalni moral, koji dej- ne po planu i pravilu.” To je ta, podsti- svega za Pelagi}a je zdravqe moralno treba zabeleìti za ve~ita vremena, pa (1893), da wegova kwiga ... o{tro poka- stvova{e po na~elu: sve ili ni{ta; uru- cajna, grmqavina proroka, koja i danas pitawe. To je wegov najzna~ajniji dopri- da se o tome pri~a i pripoveda... Istina, zuje kako je vrlo malo „politike” u gde- {avala se institucija autoriteta oli- odjekuje, mada bezmalo kao jauk. „Ve~i- nos, kojim se, uz sve prethodno, najboqe ne iznosi se u woj ìvot na{ega naroda kojoj radwi, koja sva zaudara na „poli- ~ena u stare{ini porodi~ne zadruge. Ta ti” Pelagi}. obja{wava neo~ekivan uspeh wegove u Austrougarskoj, ve} u Srbiji, ali je tiku”, i kako u nas qudi jedva i sawaju praznina je zjapila, ali u trenu kada je A za{to smo ga „zaobi{li” u istori- kwige; doprinos dubqi nego {to nam iz- mnogo sli~noga i u nas ovde...”. Pre sve- u ~emu bi bila prava politika i gde bi {irom Evrope autoritet praktikovan ji novije srpske medicine, da li znamo? gleda u prvi mah. Duàn si da bude{ ga, ne kaè pisac prikaza ve} proizila- trebalo narodno, politi~ko, pa ~ak i kao na~in. Pelagi} i na to ukaziva{e Ukqu~uju}i i – „potomke”. zdrav! To je diskurs Pelagi}ev, a ne: tre- zi, u – shvatawima. „partijsko” spasewe traìti! svojim primerom. Uspostavimo ga, jer Brana DIMITRIJEVI] SA NAU^NOG SKUPA „]IRILICA JUÊ, DANAS, SUTRA” U TREBIWU I nemawi}ka i dandana{wa

èqi da jo{ jednom pokaù da je Prvi tragovi }irili~- izdao je 1418. godine pove- traè}i za{titu svojih kmetova i tvr- Hercegovina „kovnica srpskog ne pismenosti u trebiw- qu o ukidawu carine pred do{kih kalu|era“, koji se ~uvaju u Ar- U jezika“, a pritisnuti vremenom skom kraju, rekao je mr Pu- Stonom, zanimqivu i po hivu u Dubrovniku. Kakav je odnos tur- kada se }irilica proklamuje javno, a la- ji}, poti~u iz nemawi}kog onda{woj podjeli stanov- skih uglednika, ve}inom iz roda Resul- tinica favorizuje i javno i tajno, Ogra- doba, i spadaju me|u najsta- ni{tva „tko godi grede u begovi}a, prema jeziku i pismu kojim nak Vukove zadu`bine u Trebiwu, zajed- rije na na{em etni~kom Ston, ili Dubrov~anin komuniciraju, najboqe pokazuje Ali-beg no sa saborom „Svetosavqe“, 23. aprila prostoru. Vremenski pri- ili Vlah ili Srbin...“. u dopisu kotorskom vanrednom providu- ove godine u gradu na Trebi{wici pri- mat pripada plo~i tre- rema wegovim is- ru 1708. godine: „[to si mi pisa dosqe, redio je zapaèn nau~ni skup na temu biwskog ùpana Grda, umr- traìvawima, u ni{ta ne znam, za{to ne mogu moji }ati „]irilica ju~e, danas i sutra“. Na skupu log oko 1180. godine, koja P prva dva vijeka poznati {to pi{ete va{ijem jezikom. su o na{em nacionalnom pismu i jeziku se po svojim grafi~kim i turske vladavine u Herce- Nego, kad mi kwigu pi{e{, pi{i mi besjedili poznati stru~waci iz ove jezi~kim odlikama svrsta- govini je bilo veoma raz- vla{kijem jezikom, da znam {to mi pi- oblasti iz Republike Srpske, Srbije i va u na{e najstarije pisa- vijeno prepisivawe crkve- {e{...“ Crne Gore, a trebiwski jezikoqupci pone spomenike, sli~ne nat- nih kwiga u manastirima, Nakon podsje}awa na prvog Vukovog stavili su niz pitawa uvaènim gosti- pisu Kulina bana, Miro- ~ija je koncentracija uz sqedbenika u Hercegovini arhimandri- ma: prof. dr Radoju Simi}u iz Beograda, slavqeva jevan|eqa i Hi- kratki tok Trebi{wice ta Joanikija Pamu~inu, potom na Ni}i- prof. dr Matu Piùrici iz Novog Sada, landarskog tipika. ]irili~ni dokument novske kancelarije iz 1608. godine bila veoma velika: sjedi- fora Du~i}a, koji je svoje „kwièvne prof. dr Goranu Komaru iz Herceg No- Na istom lokalitetu, {te Hercegova~ke mitro- radove“ objavio u {est kwiga, mitropo- vog, mr Grozdani Komadini} iz â~ka, kod crkve u Policama, prona|ena je, broj sredwovjekovnih nekropola iz tog polije u Tvrdo{u, zatim Zavala, Dobri- lita Serafima Perovi}a, arhimandrita mr Savi Puji}u iz Trebiwa, prof. Qu- prili~no o{te}ena, plo~a nepoznatog doba, u kojima ima veliki broj ste}aka }evo i Kosijerevo. Od polovine 17. vije- Leontija Ninkovi}a, vojvodu Mi}a Qu- bi{i Jovanovi}u iz Beograda i dr. ùpana Ribila ili Pribi{e iz 1241. sa figurativnom plastikom, ali rela- ka trebiwski kraj postaje popri{te bibrati}a, koji je prvi na srpski preveo Donosimo tekst o izlagawu Save Pu- godine. I epitaf na|en u Petropavlov- tivno malo primjeraka na kojima su sa- tursko-mleta~kih ratova, pa o doga|aji- Kuran, dr Savo Puji} je zakqu~io: ji}a iz Trebiwa. skom manastirskom kompleksu kod Tre- ~uvani i zapisi. On je pomenuo nekropo- ma u wemu pi{u, ne samo strani nego i „Sa austrougarskom vla{}u i u tre- O }irili~noj pismenosti na jugu biwa tako|e je veoma star i svrstava se u le u Veli~anima, Dra~evu, Raptima, doma}i qudi. U bokeqskim arhivima sa- biwski kraj je, pred kraj 19. vijeka, do- Hercegovine, u trebiwskom kraju, na na- vrijeme Kulina bana. [}enici, Dobromanima, kao i spomeni- ~uvan je i u posledwe vrijeme objavqen spio znatan broj ~inovnika, vojnika i u~nom skupu u gradu podno Leotara go- Iz tog vremena, tj. prelaza iz 12. u 13. ke u Starom Slanom, Lastvi, Bobanima znatan broj pisama, koja su istaknuti trgovaca, porijeklom sa na{eg jezi~kog vorio je mr Savo Puji} iz Trebiwa. Pod- vijek poti~e o{te}eni zapis sa spome- i Popovu poqu. pojedinci pisali pera{kim kapetani- podru~ja, koji su pisali latinicom. sjetiv{i da su „}irilicom u Trebiwu nika nekom \or|iju kod Aran|elove cr- Puji} je citirao pojedine }irili~ne ma, novskim i kotorskim providurima i Wima su se uskoro po~eli pridruìva- pisali svi Srbi, a i muslimani sve do kve u Korjeni}ima, na kojem se spomiwe zapise iz Trebiwa. Tako je Radowa, iz drugim zvani~nicima... ti doma}i muslimani, a u narednom vi- kraja 19. vijeka, naglasio je da, iako su i nepoznati ùpan Krn. poznate trebiwske vlasteoske i sve{te- Zanimqivo je bilo izlagawe prof. jeku i pojedini Srbi. Tokom dva svjetska spomenici na{e pismenosti nemilosrd- Druga grupa zapisa, prema profesoru ni~ke porodice, 1423. godine pisao }i- Puji}a o prvim }irili~kim zapisima rata }irilica je zvani~no zabrawivana, no uni{tavani, ~ak i u na{e vrijeme, Savu Puji}u, jesu zapisi u kamenu iz rili~no pismo Dubrov~anima, mole}i trebiwskih muslimana, nastalim u doba pa je u drugoj polovini 20. vijeka naglo ipak se na osnovu preostalih zapisa, mo- vremena kada je trebiwska oblast ukqu- ih da vrate pohrawene dragocjenosti Morejskog rata, pa je „Hajder-beg Kustu- uzmakla, ali je krajem tog stoqe}a znat- è ostvariti zna~ajan uvid u ovu tema- ~ena u Bosansku dràvu, tj. iz 14. i 15. wegovom sinovcu, popu Bog~inu. Ili go- rica iz Volujca, sjedi{ta prostranog no rehabilitovana“. tiku“. vijeka. Na jugu Hercegovine ima znatan spodar Popova, vojvoda Grgur Nikoli} zijameta, slao dopise Dubrov~anima, Milivoje BE[TI] SEPTEMBAR 5 2004.

RAZGOVOR SA KWI@EVNICOM SVETLANOM VELMAR JANKOVI] O WENOM NAJNOVIJEM ROMANU „VOSTANIJE” Vo`d se borio i za

„Mawe vidqiva i mawe izu~avana, moralnu snagu naroda unutarwa, skrivena Kara|or|eva li~nost mala zemqa. Politi~ki zavisna, na- nego i u bitkama za moralnu snagu po{to ne mogu da predvidim da li }u |e je nesumwivo bio odlu~an da, ako nije mawe zanimqiva àlost, od velikih sila koje oko na- svog naroda. sti}i i umeti da to ostvarim – isti- je to neophodno, svojim ìvotom oka- {e dràvice, sme{tene na politi~- Vas Kara|or|e prati dvadesetak ~e Svetlana Velmar Jankovi}. je to svoje napu{tawe Srbije u tre- i sloèna”, isti~e ki va`noj balkanskoj regiji, spli}u godina, to jest wegova sen je pri- Sam naslov romana „Vostanije” nutku kada je ustanak bio poraèn a na{a sagovornica, i raspli}u svoje interese. U 19. veku sutna u Kara|or|evoj ulici. Da li zna~i ustanak protiv tla~ewa. Na zemqu ponovo osvajali Turci. Wego- to su bili Otomanska imperija, Au- to zna~i da }e neki od Va{ih ro- jednom mestu Vi kaète da je smrt va smrt, odnosno zlo~in koji je nad koja je dve i po strija, Rusija i Francuska, a u 21. ve- mana biti posve}en nekom iz di- vratila Vo`da Srbiji. Kako to tu- wim izvr{en, ubistvo koje je uàsnu- ku to su Sjediwene Ameri~ke Drà- nastije Kara|or|evi}? ma~ite? lo ceo narod, a i evropske vladare, decenije posvetila ve i evropske ujediwene dràve. Vr- – Ne, ne, ne prati Kara|or|e mene – Uvek se znalo, i u Kara|or|evo potisnulo je prestup wegovog bek- prou~avawu gra|e o lo je te{ko igrati odsudne igre sa – to ja poku{avam da se pribliìm vreme kao {to se zna i u na{e dana- stva i utisnulo u narodno pam}ewe velikim silama a izbe}i onaj tip wegovoj li~nosti ve} vi{e od dvade- {we, koji su pokret u narodu ozna~a- svetlost wegovih podviga kao Vo`da, Kara|or|u gre{aka u koracima kojima su, izgle- set godina – da je boqe razumem i pot- vale re~i: ustanak, buna, vostanije. wegove nevi|ene po`rtvovanosti to- da, u izvesnim periodima na{e isto- punije prihvatim. Zato mi je u kwizi Ozna~avale su pobunu srpskog naroda kom svih godina ustanka. Kad je re~ o rije, na{i ~elnici bili i ostali i bila potrebna Kara|or|eva sen kao i turske raje protiv nasilne turske verzijama jednog politi~kog ubi- skloni. Vaqalo bi da se od starih mogu} tuma~ Vo`dovih unutarwih vladavine, Srba protiv Turaka. Vo- stva, nije te{ko opaziti koliko, i u Helena, koji su stvorili svoju umet- odgovora na spoqa{wa zbivawa. Vrlo `dov iznenadni i tajni odlazak iz na{e doba koje je doba foto i video- nost posle Ahila, u~imo vrednosti- je te{ko probijati se i probiti se Srbije, odnosno wegova neo~ekivana dokumentacije prvog reda, ima su- ma mere: onda bi, vaqda, bilo mawe kroz niz gotovo ve} usvojenih, utvr- odluka da napusti Srbiju u nedequ, protstavqenih verzija najva`nijih juna~ewa i bahatosti, mawe sujete i |enih predstava o Kara|or|u, ostavi- 21. septembra 1813. po starom kalen- politi~kih ubistava {to su se de{a- U alavosti a vi{e ra- vala tako re}i pred na{im o~ima? na{oj zemqi, ali i svuda gde ìvi srpski narod, 2004. godina zlo`nosti i smire- „Vostanije” se bazira na istorij- je u znaku obeleàvawa dva veka od nosti u na{em poli- skim ~iwenicama i li~nostima, a srpskog ustanka, to jest 200 godina od ti~kom pona{awu. I verovatno ste prou~ili mnogo izbijawa srpske revolucije kojom je po{tovawa tu|eg mi- istorijskih spisa o Kara|or|u. utemeqena moderna srpska dràva. {qewa – kaè u raz- [ta Vas je najvi{e iznenadilo, a Kao i uvek, i ta godi{wica je izazva- govoru za Zadu`binu vezano je za neku Kara|or|evu od- la pojedine polemike, ali je jedno ne- kwièvnica Svetla- luku? sporno – a to je vo|stvo Kara|or|a na Velmar Jankovi}. – Bavim se, mawe ili vi{e preda- Petrovi}a. Mnogi qudi od pera pisa- Kada se govori o no, Kara|or|evom li~nosti gotovo ~e- li su o velikom Vo`du, i pre i sada. Kara|or|u, postoje tvrt veka, {to zna~i da toliko vreme- Jedna od wih je i Svetlana Velmar dva gledawa: Kara- na prou~avam istoriografsku gra|u, Jankovi} koja je nedavno objavila ro- |or|e kao ustanik traè}i podatak koji }e mi, kao roman „Vostanije”, u izdawu Stubova i kao privatna manopiscu, biti od pomo}i da na|em kulture. To je bio i povod za razgovor li~nost, {to su pravi put do Kara|or|a. To moè sa na{om poznatom kwièvnicom, ipak dve suprotno- biti podatak koji bi sva- kojoj je ovo prvo delo posve}eno ne- sti. U ~emu je we- kom drugom izgledao kao kom iz dinastije Kara|or|evi}. gova veli~ina koja potpuno bezna~ajan – a Mo`da slu~ajno, ili ne, na po~et- zra~i ve} dva veka? mo`da je i meni tako iz- ku Va{eg romana poredite Kara- – Vrlo mi je te{ko gledao u nekom od rani- |or|a sa Ahilom, ~ije smo se sud- da odgovorim ukratko jih tragawa. Margerit bine podsetili na velikom plat- na Va{e pitawe, jer je Jursenar negde beleì da nu u filmu „Troja”. Da li to zna~i to pitawe na koje sam joj je, posle niza godina da se istorija ponavqa, a sa tim i poku{ala da odgovo- provedenih u tragawu za po~iwene gre{ke? rim svojom kwigom. potpunijim likom Ha- – Jo{ u 19. veku nekim poznavao- Sigurna sam da je i ta Svetlana Velmar Jankovi}: novo vi|ewe Vo`da Kara|or|a i Prvog srpskog ustanka drijana, od najve}e pomo- cima Kara|or|evog ìvota nametalo kwiga uspela da bude }i bio jedan ovla{ni se pore|ewe izme|u Vo`da Prvog samo delimi~an odgo- profil mladog Antonija, srpskog ustanka i junaka Trojanskog vor. U Kara|or|u po- velike qubavi cara Ha- rata, Ahila. Po~ela sam roman o Ka- stoje mnoge li~nosti, drijana, urezan na maloj ra|or|u prizivawem se}awa na he- me|u kojima je li~nost Vo|e, Vo`da, ti ih po strani i poku{ati primica- daru, zbunila je i raspametila ne sa- kerami~koj plo~i. U ta- lenskog junaka sa namerom da od pr- svakako najuo~qivija i, na izgled, we onom {to je ostalo nedovoqno pomo wegove najbliè saradnike i sta- kvim tragawima te{ko da ima iz- vih re~enica istaknem ono {to je najpoznatija. Mawe vidqiva i mawe znato ili zagonetno u Vo`dovoj li~- re{ine koji o toj odluci nisu ni{ta nena|ewa, ali svakako ima radosti mitsko i mitolo{ko u predawu o Ka- izu~avana, unutarwa, skrivena Kara- nosti. Istorijske li~nosti privla~e znali, nego i vojsku i narod. Kad se koju izaziva podatak {to se iznena- ra|or|u koji je, kao i Ahil, izrastao |or|eva li~nost nije i mawe zani- me pre svega kao teme qudskih sudbi- ~ulo da je Kara|or|e, Vo`d, izbegao – da ukaè u gomili gra|e i osvetli na balkanskom tlu. Sve mawe sam mqiva i sloèna. Osobine koje od Vo- na, kao poku{aj ispuwavawa wihove nastala je op{ta panika i beànija. dotle nevidqivi put ka li~nosti uverena da se istorija ponavqa, ali `da stvaraju mitsku pojavu, {to zai- sudbinske uloge u istoriji, a vrlo To bekstvo je ostalo kao neprozirna, kojoj èlimo da se pribliìmo, za- pomi{qam da je ono {to se uistinu sta zra~i kroz svih dvadeset decenija malo ili nimalo kao pripadnici bi- tamna senka u Vo`dovoj biografiji, magqenoj slojevima proteklog vre- ponavqa na jednom istom geopoli- koje razdvajaju wegovo vreme od na- lo koje od na{ih dveju dinastija. No, postupak koji mu niko nije mogao la- mena. Te se radosti doìvqavaju i ti~kom prostoru sli~an sticaj poli- {eg, jesu wegove silovite ìvotne po{to ima izvanredno zanimqivih ko da oprosti, a najmawe je on bio kao svetlost i kao milost – kaè na ti~kih okolnosti: i po~etkom 19. ve- energije slivene u ~udesnu ne samo li~nosti i u lozi Kara|or|evi}a i u spreman da oprosti sam sebi. Kad se, kraju razgovora za Zadu`binu Sve- ka, pre dvesta godina, i po~etkom 21. fizi~ku nego i moralnu mo}. Kara- lozi Obrenovi}a, ne bih znala da Vam tajno kao {to je i izbegao, 1817. vra- tlana Velmar Jankovi}. veka, posle dvesta godina, Srbija je |or|e je Vo`d ne samo na bojnom poqu kaèm da li }u o nekoj od wih pisati tio u Srbiju, na svoje tle, Crni \or- Katarina GRANATA

NOVA KWIGA ^IJI JE SADR@AJ „IZ NARODA I O NARODU” Od ~udesnice do razbibrige

kog usmenog narodnog stvarala{tva skre}u pa`wu na dobre i zle sile odgovaraju}u celinu (O qubavi i kwizi mr Grozdane Komadini}, koje Mr Grozdana iz ~a~anskog, moravi~kog, rudni~- koje, po verovawu narodnom, uti~u braku). je, poput Vuka, na svoj na~in razvr- kog, takovskog i draga~evskog kraja na svakodnevni ìvot (Gatke) pa ih Pri~e i kazivawa narod je, iz stala u sadràjne celine, deo su na- Komadini}, i dopunila ga prilozima iz Beo~i- treba preduprediti. Neka bi}a i zle kwige se to jasno vidi, prilagodio {eg duhovnog nasle|a koje, pored Riznica narodnog na (Vojvodina), Bawe Luke, Gradi- sile, veruje se, donose nesre}u pa se svim prilikama i ìvotnim dobi- vaspitnog, ima i veliki nau~ni zna- {ke i êlinca (Republika Srpska), u ku}i bez potrebe „nepomenice” ne ma. One se prepri~avaju i prenose ~aj. Na osnovu sli~ne gra|e, na pri- kazivawa, â~ak, kao i iz Podgorice, @abqaka, Bije- pomiwu (Ne~astive sile). kada se kukuruz okopava, bere i ko- mer, Veselin âjkanovi} je u{ao u log Poqa, Pavina Poqa, Cetiwa i Neke pri~e govore o natprirod- mi{a, kada se kosi i plasti seno, o probleme na{e narodne religije. 2004, str. 145 Meteriza (Crna Gora). Zahvatila je, nim silama koje ìve po pe}inama berbi, u dugim zimskim no}ima, na Tihomir \or|evi} je na analizama kao {to se vidi, {irok prostor srp- i u vodi, kao i o okamewenoj devojci prelima i poselima, uz rad i odmor. ovakvih sadràja razjasnio mnoge skog govornog podru~ja (ekavskog i i zlatnoj tkaqi i drugom (ûdesni- U mnoge pri~e koje su nedavno pri- osobenosti na{ih narodnih verova- granak Vukove zadu`bine u ijekavskog) i javnosti u~inila do- ce). Prigodnim pri~ama i verova- kupqene i obelodawene u ovoj kwi- wa i obi~aja. Vladimir Dvorniko- â~ku na najboqi na~in obe- stupnim bogato pripoveda~ko i lek- wima oki}eni su mnogi kalendar- zi, udahnuta su mnoga qudska ose}a- vi} je na{ao polazi{te za obja{we- O leìo je stopedesetogodi- ski praznici (Blagdani) o koje se ne si~ko blago koje do sada nije obja- wa proèta paganskim verovawima we na{eg mentaliteta. Zbog toga {wicu pojave Vukove zbirke Srpske vqivano. bi smelo ogre{iti. i patrijarhalnim pogledom na ì- kwiga mr Grozdane Komadini} Ri- narodne pripovijetke (Be~, 1853). Pri~e i predawa obelodawena u vot. znica narodnog kazivawa, po{to do- [tampao je u tu ~ast Riznicu na- ovoj kwizi u Vukovom duhu sistema- agansko ose}awe ìvota, Sadràj pri~a koje je trudoqubi- nosi novu gra|u sa terena, ~ini veo- rodnog kazivawa prof. mr Grozdane tizovana su i po sadràju grupisana protkano vra~awima i ba- vo sabrala i obelodanila mr Grozda- ma koristan prilog za upoznavawe Komadini} koja je javnosti ina~e u 10 ve}ih tematskih celina. U P jawima, ali i upotrebom na Komadini}, koje se i sada prepri- na{eg tradicionalnog usmenog na- poznata po kwigama sa sadràjem ovim celinama se govori o prakti~- melema i biqa prilikom le~ewa, ~avaju, ubedqivo svedo~i o dugom i rodnog stvarala{tva i svedo~i o „iz naroda i o narodu”: Tka~ka lek- nim poslovima (Pou~enija), èqi u{lo je duboko u svest za odràvawe kontinuiranom razvoju srpskog mnogim obi~ajima i verovawima na sika Draga~eva, Varovnice, Kwiga o za dobijawe mu{kog potomstva i ìvota (Narodne qekarije). Svako- usmenog narodnog stvarala{tva. {irem etni~kom prostoru srpskog qubavi i Predskazawa. uvo|ewu novog ~lana u {iru poro- dnevni tegobni ìvot u pri~ama ~i- Mnogi motivi u ovim pri~ama ima- naroda. Narod s razlogom kaè: „Ko Mr Grozdana Komadini} u svojoj di~nu zajednicu (Da se ~ovek rodi). ne lep{im i zabavnijim opisane ju svoje ishodi{te u {iroj indoe- radi Bog ne brani”. Kwiga mr Gro- najnovijoj kwizi Riznica narodnog Odlazak ~lana porodice na put sa igre, pesme, {ale i zdravice (Razbi- vropskoj zajednici i povezuju nas sa zdane Komadini} ovo vi{estruko kazivawa, slede}i Vuka, prikupila koga povratka nema dovr{ava sliku brige). Vra~awa za udaju i ènidbu, svim slovenskim narodima i izdva- potvr|uje i uspe{no se povezuje s je iz naroda ono {to „bi (po Vuku) paganskih verovawa i obi~aja (Za ~uvawe qubavi, osvajawe ènske jaju nas u posebnu srpsku narodnu delom koje je Vuk Karaxi} obeloda- mogao i u~en ~itati, i prost slu{a- pokoj du{e). osobe, mudrovawe kako do qubavi celinu. nio pre vek i po. ti”. Obelodanila je deo pripoveda~- Verovawa u natprirodna bi}a do}i i kako je sa~uvati, spojeno je u Pri~e i predawa o kojima je re~ u Akademik Petar VLAHOVI] SEPTEMBAR 2004. 6

ne stiglo je u Evropu {tamparstvo pomo}u plo~a i mastila, Osvetqewa kakvo je bilo i u Kini. I po- kretnim slovima se eksperi- mentisalo u Kini i Koreji mno- Pre nego {to je go pre nego u Evropi. Gutenberg (oko 1394–1468) koncem pro{log veka nije samo pronalaza~ „pokret- nog {tamparskog sloga“, ni sa- progla{en li~no{}u mo pionir u izradi veli~an- drugog milenijuma, stvenih inkunabula, ve} mnogo vi{e: prorok novih svetova u Gutenberg je, kojima }e ma{ine obavqati rad umesto pisara, {tamparska zahvaquju}i Mar{alu presa zameniti skriptorijum, Mekluanu dobio novu, i neko ko je omogu}io pro{i- rivawe znawa do neslu}enih Gutenbergovu galaksiju. granica, nalazi Borstin pravu meru Gutenbergovog podviga. Izvan ove galaksije, Wegov pronalazak nije nov na- ~in „{tampawa“ ve} nov na~in naàlost, a u usmenoj umnoàvawa metalnih odliva- tradiciji najduè ka pojedina~nih slova. Polovi- nom 15. veka, dakle, ~italac je su ostali samo oni dobio prvu u svetu mehani~kim putem {tampanu kwigu, ~uve- qudi kojima je tek nu Bibliju, {tampanu goticom, Brajevo pismo pomoglo koja je, svi se slaù, bila ujed- no i jedna od najlep{ih. Guten- da progledaju berg je, na~iniv{i ~udo, progla{en za li~nost pro{log, drugog milenijuma. Tako je, po Makluanu, stvorena nova, Gu- tenbergova galaksija. Potom, sve do 19. veka, nema bitnih iz- mena u {tamparskoj tehnici; Una{oj kulturnoj javnosti ~uda su se dogodila tek potkraj jedan autor, Danijel X. Borstin, i je- minulog veka. Opet, trebalo je dan naslov, Istorija privatnog ì- da pro|e jo{ tri veka od Guten- vota, ve} dve-tri godine prolaze bez berga da se od{tampa kwiga za zasluène pa`we. Borstinov Svet otkri}a sa Svetom stvarawa i Svetom tragawa ~ini izuzetno vrednu trilo- USMENA TRADICIJA POSLE DVADESET I SEDAM VEKOVA OD NASTANKA KWIGE giju (izdawe „Geopoetike“) ameri~kog intelektualca neome|enih interesovawa, a Istorija privatnog ìvota je zama{na tetrologija (izdawe „Klija“) grupe francuskih autora o kulturi Gde je rodno mesto epa privatnog ìvota Zapada. Svet otkri}a je istorija ~ovekovog otkriva- wa stvarnog sveta oko sebe koja „obu- tama, ~ine pisac i wegova slepe, dotle osu|ene samo na usmenu hvata vekove i kontinente“. Opet, kwiga, biblioteka i wen ~lan kwièvnost; Braj je postao Guten- francuski istori~ari, autori prilo- – ~italac. Kwiga je instru- berg slepih. ga u kwigama Istorija privatnog ì- ment kulture i kulturna ~i- Za Roè [artijea (Zapis i wegova vota na blistav na~in otkrivaju onu wenica prvog reda, a li~na bi- primena, prilog u tre}oj kwizi prvu i pravu, privatnu istoriju, bez blioteka i nadaqe statusni Istorije privatnog ìvota) ulazak koje ne bi ni bilo one paralelne – simbol. Kwiga, uprkos apoka- zapadnih dru{tava u pisanu kulturu druge. Iz konteksta izdvajam i u ovom lipti~nim slutwama, ostaje je jedna od najve}ih evolucija moder- prilogu bavim se samo poglavqem osnovno sredstvo vaspitawa, nog doba. îta se u sebi i naglas. Po- Pro{irivawe zajednica u~enih iz obrazovawa, nauke i kulture, jedina~no ~itawe, ~itawe samo o~i- Borstinovog Sveta otkri}a i prilo- jeftina zabava i uteha usamqe- ma, u po~etku su upra`wavali samo gom Zapis i wegove primene kulturo- nika, modni detaq i uslov da manastirski skriptori, oko polovine loga Roè [artijea, iz tre}e kwige se bude „in“. 12. veka ono je preobrazilo navike na Istorija privatnog ìvota. univerzitetima, da bi dva veka kasni- Nas su najvi{e interesovale isto- storija kwige i bibli- je osvojilo i lai~ku aristokratiju. rije kwiga i biblioteka, statisti~ki oteke krajwe je zani- Propovednici su predlagali ~itawe I mqiva. U dvadeset i se- preseci pismenosti, a sad nas zadovo- svetih kwiga, stalno vra}awe na wih qava la`na slika o ~itanosti kwiga dam vekova postojawa – kwiga, i wihovo ~esto i{~itavawe, kako bi i rangirawe naj~itanijih i olako prenosilac jezi~ke magije, ~ovek znao da se vlada po Bo`jim za- progla{avawe bestselera... najre|e preobraàvala se do neprepo- konima i da ìvi u skladu sa re~ju smo se bavili ~itaocima, fenomenom znatqivosti: od glinenih ta- Bo`jom. ~itawa i wegovim {irewem u psiho- blica iz Vavilona, papirusa iz Kao uslovni dokaz pismenosti socijalnoj istorijskoj ravni. Na tu Egipta, pergamenta iz Male uzima se potpis zapadnog sveta (pot- stranu upu}uje poglavqe Pro{iriva- Azije, tablica od bambusa, dr- pis na dokumentu kakav je testament, we zajednica u~enih u kwizi Svet ot- venih tablica, svile i hartije posmrtni imovinski potpis, menica, kri}a (izdawe „Geopoetike“) Danije- iz Kine – dakle, od gline i ugovor, vena~ni list), wegovo {ire- la X. Borstina, ameri~kog intelektu- svitka do kodeksa i xepne kwi- we izme|u 17. i 19. veka, iako se bro- alca neome|enih interesovawa, i ge Venecijanca Aldusa Mani- jem potpisa ne moè izmeriti ra{i- prilog Zapis i wegove primene, kul- cijusa – ~uvene „aldine“, kwiga renost ve{tine pisawa – mawa no turologa Roè [artijea, u tre}oj je tehnolo{ki napredovala. A {to potpisi kazuju, ni ra{irenost kwizi Istorija privatnog ìvota papir, otkri}e Kineza, postao ve{tine ~itawa – ve}a no {to se (izdawe „Klija“). Oni daju ideje za ne- je i ostao sine Üua non moder- prikazuje. Za sto ili sto pedeset go- {to {ira razmi{qawa o fenomenu nog {tamparstva. Svemu vaqa dina porast broja potpisanih (zna~i pam}ewa, o prepisivawu (ne pisawu!), dodati i elektronski zapis ko- onih koji sigurno ~itaju a mo`da i {tampawu i ~itawu kwiga (pojedi- ji je uzdrmao status kwige kla- pi{u) iznosio je 40 odsto u [kot- na~nom i grupnom), nadam se, drago- si~nog oblika. skoj, 30 odsto u Engleskoj i svega 19 cena kao saznawe za na{eg ~itaoca i [tamparstvo, po svom pore- odsto u Francuskoj. Sli~no je u Ho- kao podstrek da se i sami bavimo Gravira iz 16. veka na kojoj je Johanes Gutenberg klu i po svojoj su{tini, zna~i landiji, Italiji i [paniji. @ene, ovim fenomenima. razli~ito na Zapadu i Istoku; opet, mawe u~estvuju u svetu pisme- Poruke iz pro{losti stizale su do ono u Evropi podrazumeva ti- nosti i u Evropi i Americi. Cen- nas prvo preko ve{tine pam}ewa, po- pografiju, pravqewe otisaka tralna Evropa bila je mnogo pisme- tom preko pisma i, najzad, naglo, pre- pomo}u pokretnih slova, dok je nija od wene periferije. Sasvim dru- ko kwiga. Skora{wa istraìvawa ot- parstva, visoko pam}ewe bilo je po- ca Miliju, vr{e}i svojevrstan teror u Kini dominirala ksilografija – ga~ije stoje stvari od kada je u poje- krivaju za~u|uju}i rast informacija trebno zabavqa~ima, pesnicima, pe- nad wegovom umetno{}u. otiskivawe sloga pomo}u drvenih dinim zemqama {kolovawe postalo i nauke: celokupno qudsko znawe kova~ima, lekarima, advokatima i sve- Tomas Karlajl je davno istakao da blokova. Pre pokretnih slova iz Ki- obavezno, i kad je luteranska crkva u je je postojalo 1750. dupliralo se do {tenicima. Ostali su neverovatni su tri velika do- [vedskoj preduzela kampawu podu~a- 1900. godine, a zatim se, za samo 50 go- primeri snage memorisawa jednog stignu}a moderne vawa ~itawu. dina, do 1950. opet udvostru~ilo. In- Sirnonida, Seneke, Tome Akvinskog. civilizacije ba- Kwiga je temeqni oblik me|uqud- stitut u Berkliju, opet, konstatovao Na samom po~etku 20. veka carstvo rut, {tamparska ske komunikacije. To, me|utim, nije je da je ukupna koli~ina informaci- pam}ewa je jo{ jednom doìvelo ma{ina i prote- uvek bilo tako i, pla{e nas futuro- ja (na papiru, filmu, magnetnim i uspon, onda kada su Frojd i Jung po- stantska vera. I lozi predvi|awem da kwiga, a sa wom opti~kim medijima), generisana novo otkrili prostrano carstvo ne- nije se sasvim i ~itawe ne}e jo{ dugo biti suvereni 2002, dva puta ve}a nego koli~ina in- svesnog. prevario: sa pro- kondenzatori i prenosioci qudskog formacija do 1999. godine. Borstin isti~e u Pro{irivawu nalaskom baruta znawa. Kako se {iri obrazovawe, a Do pojave {tampanih kwiga pam- zajednica u~enih i usmenu tradiciju po~elo je ~e{}e pod tim podrazumevamo sposobnost }ewe je vladalo u svakodnevnom ì- koja se do danas u nas odràla. Naime, da se ratuje, {tam- ~itawa, tako se oko uskog kruga obra- votu i u tajanstvenom svetu znawa. ameri~ki nau~nik Milman Peri je parstvo je neiz- zovanog ~itateqstva stvaraju sve {i- Ono je omogu}avalo da se plodovi po~etkom 20. veka za{ao u na{e pla- merno pro{irio ri krugovi novih ~italaca, obja{wa- obrazovawa sakupe, sa~uvaju i uskla- nine gde su nepismeni peva~i uz gu- granice sada{wih va R. Eskarpi u Revoluciji kwige. di{te. Ve}ini pam}ewa Grci su da- sle pevali juna~ke pesme nepismenoj i pro{lih isku- Ima mnogo razloga za{to se ~ita. Di- vali mitski zna~aj; smatra se da je publici, s nadom da }e uhvatiti duh stava qudske za- jalog sa kwigom je dijalog sa umetno- pronalaza~ mnemotehni~ke ve{tine Homerovog doba i re{iti „homersko jednice, a prote- {}u, druga~ijim doìvqajem ìvota, gr~ki pesnik Simonid sa Keja, na pitawe“. I bio je svedok spektakular- stantizam je po- dijalog sa lepotom, eti~kim i este- razme|i petog i ~etvrtog veka, a da ju nih podviga narodnih peva~a. Oni ni- mogao da li~no ti~kim na~elima, radi saznawa i raje do egzaktnosti doveo Petar iz Ra- su recitovali stihove koje su upam- iskustvo postane zonode i, u krajwoj instanci, radi vene. Kao oblik znawa pam}ewe je do- tili ve} su ih iznova sastavqali put do religio- li~nog i sveop{teg napretka. Pismo, miniralo tokom mnogih vekova; ve- pred svakom publikom, sklapaju}i i znosti. Jednu kul- a sa wim i ~itawe i pojava kwige like epove, stvorene usmenim putem, poetski ukra{avaju}i pri~u tokom turu, me|u osta- unose dramati~ne promene u ìvot sa~uvalo je pam}ewe. A pre razvije- samog izvo|ewa. Tom visokom stepenu lim wenim va- ~oveka i u wegovu kulturu. nog prepisivawa, a naro~ito {tam- improvizacije Vuk je izlagao i star- `nim komponen- Hamurabijev zakonik od pre 27 vekova pisan klinastim pismom Dobrivoje MLADENOVI] SEPTEMBAR 7 2004.

VUK STEFANOVI} KARAXI] (1787–1864) I USMENA KWI@EVNOST ZA DECU I ZA MLADE ^ari narodne mudrosti

Zna~aj narodne re~i lirizmom, pristupa~na osve}ena nauka“. I danas poslovi~ke Vuk Stefanovi} Karaxi} (1787- je u ìvotnoj istini svima, izgovorena re~ je od- misli i re~i iz basni ili bajki zvone 1864), koji je obeleìo epohu u isto- govarala dubokoj de~joj po- kao u~ewa velikih filozofa. riji na{e kulture i kwièvnosti, i koju nudi i wenoj trebi i predstavqala po- Evidentno je da literatura za decu s kojim narodna kwièvnost ulazi u mo}i da pleni. godnu i popularnu lektiru favorizuje usmenu re~. Dete je sklono pisanu literaturu – nije se zanimao Ona neposrednije i za mlade`. Uprkos skrom- uspostavqawu estetske komunikacije za usmenu de~ju re~. Obelodawuju}i nom poetskom i ìvotnom „~itawem sa usana“ – slu{awe u wemu umotvorine, on razvrstava lirsku po- postupnije uvodi iskustvu, deca su usposta- izaziva ve}i ose}aj ugodnosti i rado- eziju u dvadeset grupa i pomiwe „pje- mlade u svet vqala estetsku recepciju i znalosti nego ~itawe. âk i po savla- sme koje se pjevaju djeci uz kolijevku umetnosti, budi uìvala u bajkama, novela- davawu grafemskog sistema, vizuelna kad se uspavquju“. Vuk je rastao uz poj ma, {aqivim pri~ama, ep- komunikacija je, u odnosu na ìvi veselih devojaka i mladi}a koji su wihov smisao za lepo, skim i lirskim porodi~- glas, otu|eniji oblik saobra}aja, jer radili na poqu, i slu{ao pesme uz razvija inicijativu nim pesmama; u uspavanka- ne moè da pruì i duboko do~ara gusle o podvizima srpskih junaka od i podsti~e jezi~ki ma, re|alicama, zaricali- sve mogu}nosti preìvqavawa doga- deda Joksima i strica Tome. Kao tr- cama, lagarijama, nonsen- |aja i atmosferu recepcije kao izgo- {i}ko ~oban~e i |a~e-samou~e, slu- senzibilitet... snim akumulacijama re~i i vorena re~. {ao je od starijih pri~e, ~itao mo- jezi~kim vratolomijama. skovski bukvar sa slikama, i druge Zna~aj narodne re~i je u zraàvaju}i „primitivni“ pobo`ne kwige i kalendare, do kojih ìvotnoj istini koju nudi mentalitet i pogled na svet, je mogao do}i, po povratku iz mana- i wenoj mo}i da pleni. Ona I re~ nepoznatog umetnika stira – ali nije osetio, ili na{ao za neposrednije i postupnije ostaje dugo nezapaèna, omalovaèna shodno, da ukaè na umotvorine bli- S uvodi mlade u svet umetno- pa i zabrawivana – sve do epohe pro- ske detetu. (Dva veka docnije, tvore- ro~ena u „praskozorju qud- sti, budi wihov smisao za sve}enosti i prosvetiteqstva. Crkva vine stvarala~kog umnog rada prime- ske ma{te”, u umetni~ki rudimentar- lepo, razvija intuiciju i prema woj i folkloru ima nipoda- renog deci, u Momiru âleni}u, au- nom obliku, srpska narodna kwièv- podsti~e jezi~ki senzibi- {tavaju}i, netolerantni stav; u tome toru antologije narodne kwièvno- nost danas zauzima jedno od najva`ni- litet. îwenica da nije nisu izostajali umni i u~eni qudi. U sti za decu Seo car na kantar, 1972, jih mesta u usmenoj tradiciji sloven- podlegla sluèwu kori- bajkama i sli~nim pripovetkama, sve- na{le su svoga Vuka; bilo je i pre we- skih i evropskih naroda. Pred wom snom ciqu, prigodnosti {tenstvo prepoznaje motive vlastite ga vukovskih poduhvata.) Treba re}i su, sa radoznalo{}u i priznawem, za- ili poslovnom interesu, ne kwièvnosti, a u zabavnim umotvo- da je sakupqa~ narodnog blaga otrg- stali znameniti evropski umetnici dovodi u pitawe wenu aksi- rinama nepristojne i {tetne stvari nuo od zaborava bajke, narodne pri~e, i nau~nici, kao {to su Gete, Grim, olo{ko-eti~ku stranu i koje mladeì „oslabquju du{u do legende, {aqive pesme, cupaqke, raz- Mickjevi~, Gezeman. Vuk Stefanovi} Karaxi} sluèwe neumetni~kim ci- kraja“. Izuzimaju}i segmente s pobo- brajalice i druge vrste koje se uzima- Pri svakom poku{aju da narodnu qevima. Narodne umotvori- `nim motivima, crkva radi svojih ju kao karakteristi~na de~ja lektira. kwièvnost, kao jednu od najlep{ih ne sadrè konkretne pri- interesa (kraj 18. veka), potiskuje i On re~ju i pesmom, koju mu narodni oblasti na{e literature, razvrsta mere i „programske sadrà- istrajno progawa slovo koje pretpo- peva~ kazuje u pero, posredno udara prema vremenu i mestu nastanka, te- je“ izrazito pedago{ko- stavqa opu{tawe, bezbri`nost, povr- temeq de~joj kwièvnosti i dopri- matici i nameni, versifikacionoj ce, zagonetke, pitalice, poslovice... prakti~nog i saznajnog smera. Po~et- {nost i neozbiqno shvatawe ìvota. nosi wenoj diferencijaciji. Wegova strukturi ili drugim kriterijumi- Usmena re~ za mlade se, kao legi- kom sedamdesetih godina 19. veka one Smejawe se pripisuje |avolu, anatem- Mala prostonarodna slaveno-serbska ma – istraìva~ se suo~ava sa mno- timni deo narodne riznice, doìvqa- su nezamenqivo sredstvo u ku}evnom waku i paklewaku, te mlade`, kao i pjesnarica (1814), sa sto lirskih i os- gim te{ko}ama. Ipak je u praksi pri- va kao izvanredno blago i vrednost vaspitawu. Re~ proèta istinskim ostali svet, treba da ga se kloni. am epskih pesama, u kojoj je bilo vi{e hva}ena wena globalna podela na lir- koja, kao i de~ja literatura u celini, qudskim, intelektualnim i emotiv- Primitivna kwièvna re~, koja je poezije nego u celokupnoj dotada{woj ske i epske pesme, na pripovetke, pre- zadovoqava pone{to druk~ije de~je nim vrednostima, dubokim moralnim hranila i razvijala de~je literarne umetni~koj poeziji, zna~ila je pravu dawa, dramu i druge sitnije govorne potrebe. postavkama, prozra~ena herojstvom i interese, nije uìvala naklonost kwi- lektiru za mlade`. tvorevine: bajalice, zakletve, zdravi- Ponikla iz du{e naroda, zadojena samopregorom, primala se „kao neka èvne istorije i kwièvne kritike. Tihomir PETROVI]

UOÎ ÊTRDESETOGODI[WICE ARAN\ELOVA^KE SMOTRE „MERMER I ZVUCI” KOJU JE UNESKO SVRSTAO U NAJZNAÂJNIJE NA SVETU Romor drevnih re~i

Spomen na Prvi srpski Pesni~ki poneseno, o Proti kao tanka i po~etka moderne srpske dr- {cu, pred spomen-{kolom „Prvi srp- moderne skulpture, ve}e od bilo ko- pesniku, pre}utkivanom i zaposta- àve Smotra „Mermer i zvuci” ukqu- ski ustanak”. Tako je Smotra „Mermer jeg danas poznatog, koje deluje pristu- ustanak i prota vqenom. ~ila se, zapravo, jo{ pro{le godine i zvuci”, dvema sezonama, trideset os- pa~nije od svih drugih parkova te vr- Mateja Nenadovi} na I evo takvoga Prote, jedne julske dvema kwièvnim ve~erima: o Ustan- mom i trideset devetom, dala svoj ste, pa ~ak i onih najpoznatijih”. Smotri „Mermer i ve~eri, na Smotri „Mermer i zvuci” u ku u poeziji i Ustanku u prozi srp- prilog obeleàvawu se}awa na usta- Dve godine posle Simpozijuma Aran|elovcu. Quba Tadi} je ponovo, skoj devetnaestog i dvadesetog veka. ni~ku Srbiju s po~etka devetnaestog „Beli Ven~ac” krenuo je drugi deo zvuci” u Aran|elovcu ko zna koji put, u odori i glasu toga Slobodan Rakiti} (poezija) i Radi- veka, tom zna~ajnom jubileju srpske programa u kojem su se na{li drama, krepkoga ~oveka iz Brankovine. Govo- voje Miki} (proza) prikazali su te nacionalne istorije. muzika, balet, slikarstvo, kwièv- ri ìve, qudske Protine re~i, u ha- dve teme i informativno i anali- nost, film, folklor. Podaci pokazu- qinama nekim Protinim, sa Proti- ti~ki, i svoja izlagawa potkrepili motra „Mermer i zvuci”, to ju da je u ovom delu programa do sada nom, sve{teni~kom kapom na glavi, i izborima iz najboqih stranica pe- tromese~no aran|elova~ko u~estvovalo oko 23.000 izvo|a~a, da je sve {to ga okruùje – Protin por- snika i prozne literature. U istoj se- S kulturno leto izuzetnog sadr- izvedeno 1.214 raznovrsnih umetni~- J tret iza wegovih le|a, i Kara|or|ev s zoni Smotre, pro{logodi{woj, na{a àja i duge tradicije, i sama je pred kih predstava, da je na aran|elova~- a sam sluìo i gospodario, leve, i Alekse Nenadovi}a s desne znamenita vajarka Drinka Radovano- jubilejom, svojim: idu}e godine napu- kim scenama gostovalo 208 inostra- popovao i vojvodovao; putovao po na- strane, i osam ustani~kih glava viso- vi} izradila je monumentalni spo- ni}e se ~etiri decenije od dana kad nih ansambla i pojedinaca, i da su rodnom poslu daleke puteve i kod ku- ko iznad wega u prepunoj Kneèvoj menik vo`du Kara|or|u, postavqen i su na Ven~ac stigli prvi vajari i iz- sve priredbe izvedene pred preko mi- }e mirno sedio i mojoj ba{ti vo}e dvorani hotela „Staro zdawe”, i ~as otkriven u vreme glavnih jubilarnih radili prve skulpture za park Buko- lion gledalaca. kalemio; vojevao sam opasne ratove i smireno, ~as uznemireno kazivawe sve~anosti, 15. februara 2004, u Ora- vi~ke bawe. Bio je to po~etak Simpo- Neku godinu kasnije u aran|elo- uìvao blagodet op{teg mira; s care- Protine ispovesti – sve zijuma skulpture „Beli va~ko kulturno leto uveden je i tre- vima govorio sam slobodno, a katkad to pun sat drì slu{a- Ven~ac”, koji }e za vrlo }i deo programa – me|unarodni sim- zbunio me je govor prostog kmeta; go- li{te u vremenu i me|u kratko vreme, posle sa- pozijum „Svet keramike” na kojem je nio sam neprijateqe i beào od wih; qudima kojih se te ve~e- mo ~etiri godine, Une- do sada u~estvovalo 230 kerami~ara, ìvio u svakom blagu i izobiqu i ri trebalo setiti i ko- sko svrstati u red naj- od kojih 85 iz 37 stranih dràva. Ke- opet dolazio do sirotiwe; imao sam jima je to ve~e bilo pozna~ajnijih likovnih rami~ari su ostavili gradu doma}i- lepe ku}e i gledao i’ iz {ume spaqe- sve}eno. manifestacija sveta. nu i kvalitetom i brojem zna~ajnu ne i sru{ene... Bio je to prvi pro- [estoro jugoslovenskih zbirku od vi{e stotina Tako o sebi govori prota Mateja gram, posle sve~anog vajara – Oto Logo, Mati- unikatnih dela. Nenadovi}, u Memoarima. A \or|e otvarawa, ovogodi{we ja Vukovi}, Mira Juri- Sva tri programa, o Jovanovi}, nekada zna~ajno ime srp- sezone Smotre, tog 15. {i}, Angelina Gatali- kojima su ovde re~eni sa- ske kwièvne kritike i esejistike, o jula godine 2004. Pro- ca, Jovan Soldatovi} i mo najosnovniji podaci, Proti i wegovim ustani~kim zapisi- gram kojim se obeleà- Raja Nikoli}, sa Izra- od po~etka su pod zajed- ma kaè: „Postoje tako neke stare re- vaju dve zna~ajne godi- elkom [o{anom Hej- ni~kim znakom i imenom ~i, naivne i jednostavne; romore te {wice – dva veka od Pr- man, za~etnici su jednog – Smotra umetnosti „Me- drevne re~i, ali su jo{ uvek mlade i vog srpskog ustanka i velikog, plemenitog, rmer i zvuci”. krepke. @ive su one i razigrane: po- vek i po od smrti prote umetni~ki izuzetno zna- Za tako {iroko posta- tresu nas uàsima i blagostima; za- Mateje Nenadovi}a. Se- ~ajnog posla oko kojeg su vqen program, u kojem su bridi nas od wih kao da su udarci, }awe na ustani~ku Sr- se tokom protekle ~eti- se na okupu na{le sve pro`mare nas ne`nostima kao da su biju i na ~oveka koji je ri decenije okupqali umetnosti, za toliki broj milovawa. Iz wih izviru slike, ~i- bio „i wen ogaw i wen najugledniji skulptori uglednih u~esnika iz ze- tavi rojevi slika kao p~ele iz ko- pepeo, megdan i busija, na{eg podnebqa i sveta. mqe i celoga sveta, za to- {nica; zakovitlaju nas one nemiri- sr~anost i inat, wena O tome kazuju i brojke: liko izvedenih predstava ma i mi smo razdragani ili pogruè- gordost i wena poti- 191 autor (85 iz 37 stra- i ostvarenih dela, Smotra je dobila ni. One su i dozivi i {krguti, i pla- {tenost”. Dramska ver- nih dràva), 227 monu- niz zna~ajnih doma}ih i stranih ~evi i kikoti, i vedrine i pusto{i zija Protinih Memoara, mentalnih skulptura, priznawa koja krase wene vitrine i (...) Takve re~i brizgaju iz pri~awa u monolo{kom kaziva- oko 100 se nalazi u slu`bene prostorije. êtiri do sa- prote Mateje Nenadovi}a, to brizga i wu barda na{eg teatra Aran|elovcu, oko 120 u da ura|ena obimna kataloga sabira- odzvawa ona epska, desetera~ka ali Qube Tadi}a, bila je raznim gradovima biv- ju sve {to je u proteklih trideset stvarna Srbija po kojoj pra{e pu{ke, {tivo koje je na pravi {e Jugoslavije. Pisao je osam sezona na aran|elova~kim iz koje kuqaju psovke i kletve i {kr- na~in povezalo ta dva svojevremeno dr Mio- prostorima vi|eno i ura|eno. gu}e buna protiv zuluma. To hu~i uzvi{ena datuma srpske drag Kolari} kako je U idu}oj, jubilarnoj sezoni Smo- Morava, ùbori Kolubara, vijore ve- istorije i kulture. „Ven~ac obeleìo sjajem tra „Mermer i zvuci” ima}e, o~i- trovi sa Rudnika i Kopaonika, zaru- U obeleàvawe jubi- svoga mermera jedno gledno, ~ime da se podi~i. di Ma~va, grana [umadija...” leja Prvog srpskog us- Quba Tadi} kazuje protine „Memoare” na Smotri u Aran|elovcu ogromno prostranstvo Branko JOVANOVI] SEPTEMBAR 8 2004. Mali ogled TERENSKA PRAKSA STUDENATA ETNOLOGIJE U SELIMA KWA@EVA^KOG KRAJA Mogu}nosti takozvanog etno- O lepoti bez „pet zvezdica” -turizma u kwaèva~kom kraju nosti. Re~ nacionalizam („nacionali- u svojevrsnu srpsku nacionalnu etno- {tva serbske slovesnosti. (On, istina, muzeja, kao ni, u drugim sredinama an- nisu male, jer po zmus”, prema nema~kom obliku) – svoj- logiju. Nije prilika ni potreba da se ni u svojoj borbi za narodni kwièvni gaòvani, V. Bogi{i}, inicijator prirodnim stva nacije, uop{te (nipo{to ne, onâ i sada ukazuje na tu dimenziju velikog jezik uop{te nije uspevao onoliko br- Slovenskog muzeuma i najzna~ajniji maligna!) – spomenuo je samo na dva- Vukovog opusa. Dovoqno je da spome- zo i potpuno koliko je èleo.) [ezde- na{ pravni nau~nik, da se u zasniva- lepotama ne tri mesta u sâmom po~etku svog stva- nem da su to odavno nedvosmisleno i setih godina je „etnografija” (kako je wu etnolo{ke nauke najvi{e i pre- zaostaje za rawa, u predgovoru Narodnoj serbskoj zaokruèno istakli evropski i svet- ranije bio uobi~ajeniji naziv ove nau- sudno istakne Vukov zemqak, Jadra- pjesnarici, i nikad vi{e, ali je i te ski nau~ni autoritet J. Cviji} i na- ke) bila u nastavnom planu bogoslov- nin, J. Cviji} i 1906. godine izbori za [vajcarskom, ali koliko zasluàn upravo za nacional- {i najve}i etnolozi, T. \or|evi} (ko- sko-u~iteqske {kole u Bawoj Luci u dva nastavni~ka mesta na prvoj kate- no osve{}ivawe i konstituisawe srp- ji je „o svom ruhu i kruhu” objavqivao svemu naprednog, i ispred svog vreme- dri etnologije na Balkanu, na Filo- bi u organizaciji skog naroda besmrtnim spisom Srbi reviju Karaxi}), M. Filipovi} (Vuk i na, Vase Pelagi}a. Godine 1867. javqa zofskom fakultetu novoosnovanog Be- i marketingu svi i svuda koji je, iako 1844. godine na{a etnologija, Vuk Karaxi} kao et- se „Druìna za arheologiju i etnogra- ogradskog univerziteta. jo{ u rukopisu, fakti~ki bio i pot- nolog), M. Barjaktarovi} (Vukov Rje~- fiju na Balkanskom tropoqu” sa, uo- Od ove godine se, dakle, kona~no si- {to{ta morali puno etnolo{ko „na~ertanije” dràv- nik, leksikon etnografije i folklo- stalom bezuspe{nim, zalagawem za et- stematski razvija nastava etnologije. tek da nau~e no-politi~kog Na~ertanija Ilije Ga- ristike), Miqana Radovanovi} (Vuk nografska istraìvawa da bi se tek Iako ~etiri decenije sa samo dva prora{anina... I vi{e od toga: taj ~lanak Karaxi}, etnolog i folklorist) i 1880. godine u nastavnom planu Veli- fesora, T. \or|evi}em i J. Erdeqano- je bio ukupna analiza srpskog naroda drugi. ke {kole u Beogradu prvi put spome- vi}em, i Cviji}em koji je do svoje smr- i wegovog dru{tva. Vuka je, jo{ za wegovog ìvota, po- nula i etnologija, tj. „etnografija”, ti (1927) uvek bio i veliki pokreta~ i ~eo da sledi ~itav niz rodoqubivih, ali je ovaj predmet vi{e postojao na najja~a potpora, etnolo{ka nauka je od srpska etnolo{ka nauka se, vrednih, dobronamernih i u najve}oj papiru nego {to ga je stvarno preda- po~etka bila u punoj meri vukovska, za to, s pravom smatra ba{ti- meri savesnih ali ne ba{ i najsposob- vao pukovnik J. Draga{evi}. (Tre}eg dakle okrenuta svom narodu i zaoku- I nikom wegovog neprevazi|e- nijih sakupqa~a narodnog stvarala~- januara 1885. Draga{evi} je odrào pqena svim wegovim svojstvima. Te- Etnolo{ka nauka koja je nica- la iz prvih saznawa o drugima i svojoj nog dela. Srpski rje~nik, ve} u svom kog blaga. Oni, dakle, nisu mogli biti svoje prvo, pristupno, predavawe.) renska istraìvawa i etnolo{ka te- qudskoj grupi i wenim svojstvima, prvo izdawu, prva je i dosad jedina a za~etnici etnologije kao nauke u renska praksa su sve vreme bili neo- kao akademska disciplina po~ela je da najboqa etnolo{ka enciklopedija oslobo|enim srpskim zemqama ili opet je pro{lo dvadesetak go- dvojivi deo nastave, nauka i {kola su se zasniva u osamnaestom stole}u, u srpskog naroda, Danica je, u velikoj Vojvodini, a i u wima (Beogradu, No- dina, razdobqe u kome etno- bile prisno isprepletene. Da spome- meri, i etnolo{ki magazin, Kov~eì} vom Sadu, Sremskim Karlovcima) aka- I logiju nisu razvili ni plod- nem samo da je vi{e nego uzorna mono- op{tem duhovnom preporodu koji je iznedrio Montewa, Rusoa, Monteskjea, pogotovo i sasvim, spisi o doga|ajima demski razvoj je uop{te bio tek u po- ni M. \. Mili}evi} (Kneèvina Sr- grafija Okolina Beograda. Antropo- enciklopediste, Getea, Herdera, veli- iz ustanaka prebogati etnografskom voju jer jo{ nisu bili sazreli uslovi bija i Kraqevina Srbija), ni V. Kari} geografska ispitivawa, koju je pri- ke nema~ke filozofe i filologe, me- gra|om, Montenegro und die Montene- za utemeqivawe visokog {kolstva i (iako wegova Srbija ima podnaslov premio i potpisao Rista T. Nikoli}, |u kojima i bra}u Grim. U srpskom na- griner prava etnolo{ka monografija... nauke. Vuk, i sâm bez visokog obrazova- „Opis zemqe i naroda” i posebno etno- rezultat prou~avawa sela u okolini rodu i wegovom duhovnom ìvotu, nada @ivot i obi~aji naroda srpskoga wa, a i daleko, nije mogao bitnije uti- lo{ko poglavqe), ni umni S. Novako- Beograda koje je sa studentima zapo~eo pore u tom pravcu koje je ~inio Dosi- sve to objedine, posthumno objavqeni, cati iako je, npr., bio cewen ~lan Dru- vi}, predlaga~ osnivawa etnografskog Cviji} jo{ 1893. da bi se nastavila sa tej – krunisao je Vuk Stefano- ukupno 20 (!) ekskurzija, pa ob- vi} Karaxi}. javqena u Srpskom etnograf- Op{te su poznati i u svemu skom zborniku (kw. ß, 1903), priznati Vukovi doprinosi kao i jo{ desetine drugih kwi- stvarawu na{eg savremenog je- ga monografija raznih srpskih zika i lingvistike, s jedne, i krajeva s obe strane Drine i narodnog stvarala{tva pa i wene Tare. srpske kwièvnosti uop{te, s Istina, kasnije je postepeno druge strane, ali ne mawe zna- i povremeno jewavao taj zamah i ~ajna je wegova delatnost i kao polet, dva svetska i tri balkan- istoriografa, istori~ara kul- ska rata i ~este ekonomske ne- ture, geografa, sociografa, prilike, tj. nesta{ice su pre- folkloriste i etnografa. Is- kidale ili bar znatno umawiva- tina, on naziv „etnografija” ni- le mogu}nosti ostvarivawa je nikad upotrebio iako je ja- ina~e (i nastavnim planom Fi- ma~no znao za w, svakako sma- lozofskog fakulteta) obavezne traju}i da i nije neophodno ne- terenske prakse, ali se ona niko parcelisawe nauke naroda kad nije ugasila. Nepravedno bi kad ga je on posmatrao u ukup- bilo i jednu posebno izdvojiti nosti svih wegovih ispoqava- ali, bar u protekloj polovini wa, „narodnosti”, kako je on to veka, ne moèmo, u ovoj prilici govorio. Izuzetno retko je ko- i na ovom mestu, da ne spomene- ristio i termine „kultura” ili mo onu u Jadru koja je bila u „tradicija” a wegov kategori- sklopu kolektivnih istraìva- jalni sklop „ìvot i obi~aji” wa Etnografskog muzeja i Ode- upravo je to u svojoj integral- qewa za etnologiju Fakulteta.

Posledwih nekoliko go- terijalnom domenu: ishrana, dina, zahvaquju}i saradwi stanovawe, odevawe, slo- i izvanrednom gostoprim- bodno vreme – za wih nosi stvu kolega Narodnog muzeja predznak nazadnog, zaosta- iz Kwaèvca, studenti Ode- log i samim tim nedovoqno qewa odlaze na svoju teren- vrednog, odnosno, ~esto, i sku praksu u ovu „srpsku Veneciju”, i izli{nom dodatku koji je, ~ini se dana{wim principima, posebno onih borbi za ekonomski prosperitet i izrazito ne-vrednog. sela prelepog predela gorweg toka najvi{e u funkciji zamene za egzo- obele`ja seoskog turizma koja se postizawe odre|enog socijalnog sta- Etno-turizmolo{ke poslenike ~e- Timoka, u spoju tri predeone celine: ti~no i ne-urbano... smatraju obaveznim, neprikosnove- tusa – ali, nije, naravno, iskqu~eno, ka u tom pogledu ogroman posao, od timo~kog kraja, Zaglavka i Buxaka. Ipak, iako etnolo{ka nauka nije – nim – a koji se, pri tom, ne zaobilazi i na{a je èqa, da se i drugi profi- utvr|ivawa realnih mogu}nosti, è- Prema ispoqenim interesovawi- kao sociologija – podlegla zavodqi- kao jedna jedna od komplementarnih li korisnika vremenom, i sve vi{e, qa, spremnosti i obave{tenosti poma studenata, uobli~ile su se tri voj mogu}nosti stvarawa brojnih po- mogu}nosti. po~nu interesovati za ovaj oblik tu- tencijalnih doma}ina i potencijal- grupe koje su se bavile nekolikim sebnih grana i disciplina jer svoj U tom smislu se najpre podrazume- rizma koji smatramo pravom budu}- nih privrednih subjekata, pruàwa posebnim temama. U ovom izve{taju predmet, qude i kulturu, i ìvot va neforsirawe {irewa novosagra- no{}u u ovoj grani privrede, pogoto- ovih i ovakvih usluga, do ustano- re}i }emo ne{to samo o etnograf- qudi, shvata kao nedeqivu celinu |enih objekata savremene arhitektu- vo u na{oj sredini... vqavawa potencijalnih stvarnih skom radu prikupqawa podataka o (za razliku od spomenute sestrinske re i samim tim, zadràvawe ekolo- Tako se sa vi{e aspekata tradi- korisnika etno-turizma. mogu}nostima tzv. etno-turizma u nauke kojoj je, u su{tini, osnova {kog okvira datog prostora da se ne cijska kultura pojavquje kao jedan od U {estodnevnoj terenskoj praksi, ovom kraju. predmeta dru{tvenost a ne dru{tvo), bi naru{ila ravnoteà na relaciji mogu}ih elemenata i programa nove koja je bila samo prvi, najmawi ko- „Etno-turizam” je, najjednostavnije pa nije obrazovala eventualnu „etno- kulturalna sredina – prirodna sre- turisti~ke ponude koja samo naiz- rak, pet studenata etnologije i wi- a krajwe neprecizno re~eno: turizam logiju porodice” ili kulture ili dina. gled predstavqa jednostavniji obra- hov nastavnik poku{ali su da ispi- koji ima veze sa ne~im etni~kim. umetnosti i sli~ne, ipak su se u Turizam, zasnovan na takvim zac. Da bi se do wega stiglo potrebno taju i ustanove konkretne mogu}no- Ostavqaju}i, za trenutak, obja{wa- praksi javila brojna posebna intere- principima, dao bi savremenom ~o- je obaviti edukaciju kako sru~waka, sti „etno-turizma”, u okolini Kwa- vawe pojma sâmog turizma – trebalo sovawa i specijalizovawa. Takav je- veku novu vrstu ponude i u psiholo- tako i stanovni{tva na ~ijoj bi se te- èvca i, bez la`ne skromnosti, mogu bi, za po~etak, svakako razjasniti dan wen vid je i primewena etnologi- {kom, i u kulturalnom smislu. U ritoriji odvijao takav tip turizma. da ustvrde da su one ogromne. Uz ma- {ta bi se (sve) moglo podrazumevati ja (spomenuta prvi put jo{ 1891), u na- psiholo{kom, to bi zna~ilo relak- Po na{em saznawu, dosada{wim lo dobre voqe, mnogo ideja, ne{to prvim delom ove kovanice – naime, stavni plan na{ih etnolo{ki studi- saciju uz dekomponovawe obrazaca turisti~kim poslenicima nedostaju investicija i posebno organizovawa, {ta je to sve etno? ja uvedena pun vek kasnije, da bi se, u pona{awa u dnevnoj dinamici ìvo- etnolo{ki sadràji u obrazovawu i i neizbe`nog (nimalo suvi{nog) mar- Etnolozi se, naàlost, dosad, ni- wenom krilu, uskoro razvila i „etno- ta. Nova sredina, seoska, sa druga- o tome bi vaqalo porazmisliti. [to ketinga. Prirodne lepote jedne su potrudili da daju odgovor na to turizmologija”! (Na Zapadu jo{ od {e- ~ijom dinamikom zbog izmewenog se ti~e seoske sredine i wene ori- [vajcarske (s obiqem divqa~i i ri- pitawe, nisu odgovorili na ovaj o~i- zdesetih godina pro{log veka...) kulturalnog obrasca: usporeniji jentacije na eventualni etno-turi- be), klima, ekolo{ki sklad, zdrava ti, „do neba vapiju}i” izazov „dru- Potpisani je, naime, kao etnolog tempo svakodnevice, „spora” (nasu- zam, situacija je jo{ katastrofalni- hrana, o~uvana stara arhitektura, {tvene prakse i stvarnosti”, nisu koji se bavi primenom ove nauke u prot „brzoj”!) doma}a i, samim tim ja, ali ne i bezizlazna. Naime, na se- nezaboravqena patrijarhalna gosto- se suo~ili (kao da se nisu usudili raznim domenima ìvota i kulture, zdrava, hrana, prirodni materijali lo sve vi{e prodire urbanizacija, primqivost – sve su to uslovi da se da se suo~e!) sa ve} decenijskim smatrao i smatra da turizam, osim za ode}u i poku}stvo, prirodni ener- ali samo ne u smislu izgra|ivawa i novim, spomenutim, etno-turizmo- trendom raznoraznih etno-pojava tog „standardnog” tipa koji podrazu- genti (drvo) za kuvawe i grejawe, po- infrastrukture, nego individualne lo{kim delovawe i sadràjima po- (fenomena) – od etno-filma, etno- meva korisnike koji dolaze samo ra- znavawe i pozdravqawe sa svim gradwe po novim arhitektonskim ob- mogne divnim qudima ovog kraja koji, muzike, etno-teatra, etno-mode, et- di prirodnih lepota i eventualno ~lanovima male zajednice, uz mogu}- rascima (uz obiqe ki~a, potpomognu- u dana{wim uslovima „tranzicije”, no-stila do etno-kuhiwe (pa besmi- naj~uvenijih spomenika kulture i nost potpune participacije (po è- tog i mas-medijima koji direktno posve mawe vide perspektive opstan- slenog pleonazma etno-selo; za{to ambijenata a sve u uslovima najkom- qi) u svim wenim aktivnostima pulari{u samo estradne kvazivred- ka u wemu. A mnogo sela je ve} skoro bi ono bilo samo „etno”, odnosno ka- fornijeg sme{taja „sa pet zvezdica”, (radnim i ritualnim), a ne samo bla- note) bez ikakve veze sa tradicijom. pusto ... kvo je ako nije etno?!) i sl., a tu su, moè imati i druga~ije goste, druga- godetima zdrave hrane i lepog krajo- [to se ti~e neke sredwe generacije • • • naàlost, poodavno i „etno-parko- ~ijih potreba, od kojih je sme{taj u lika – moè u~initi ovu vrstu turi- seoske populacije koja bi mogla da Zasad, umesto saètka. Primena vi”... [ta, dakle, „etno-”, u stvari, tzv. aran`manima „seoskog turizma” zma jo{ sofisticiranijom. u~estvuje ravnopravno sa mladima etnologije u turizmu, hipoteti~ka zna~i? U ranijem napisu o tzv. tradi- samo jedna od mogu}nosti, pored kod Ciqna grupa za ovakvu turisti~- kao nosilac kulturalne ponude u et- etno-turizmologija, neophodan je cijskoj kulturi ve} sam istakao da je nas veoma malo uobi~ajenih, „naturi- ku ponudu moè biti najvi{e pripad- no-turizmu, kod nas, ona je isto tako most izme|u etnologije i turizmolo- etnologija, u teorijskim raspravama, zma”, i uop{te alternativnog turi- nik visokourbanizovane savremene udaqena od tradicije i nedovoqno gije. U wegovom gra|ewu potrebno je ra{~istila sa pojmom etnos koji nije zma, u koji ubrajam etno-turizam za civilizacije koji ne zna na~in da se obave{tena o wenim vrednostima, jo{ mnogo osmi{qavawa i napora a ni{ta drugo nego zajednica uop{te koji se zalaèm, makar i u toj, iz nu- adekvatno odmori, jer u sopstvenoj tako da joj se priklawa ponekad samo posebno razmi{qawa o multidisci- pa i zajednica qýdi (ali, bar u iz- `de i nevoqno prihva}enoj a pret- kulturi ìvi uglavnom nezdravo i preko kvazitradicijskih i vi{e ob- plinarnom obrazovawu u turisti~- vornom, starogr~kom zna~ewu, ne sa- hodno osporavanoj kovanici. stresogeno. Prvenstveno se takvom rednih normi pona{awa: u prire|i- kom sektoru. Siguran sam da su upra- mo wih nego i svake jedinke u skupu, U ~emu bi bile specifi~nosti „klijentu”, korisniku, moè ponudi- vawu seoske slave, litije, svadbe- vo etnolozi najpozvaniji stru~waci od „etnosa mravâ” do „etnosa ovacâ”; ovog oblika turizma? ti ovakav program koji u su{tini nih, pogrebnih i dr. obi~aja iz li~- za takve projekte i programe. „etnosi qýdi” su, naime, najpre bili Ukratko, smatram da se etno-turi- predstavqa kulturalno dekodira- nog i porodi~nog ìvota. Ostala Radomir D. RAKI] plemena). Re~ je, prema tome o jednom zam moè razvijati upravo suprotno we wegovih svakodnevnih navika u tradicijska kultura, pogotovu u ma- (Filozofski fakultet u Beogradu) SEPTEMBAR 9 2004. LLeettooppiiss VVuukkoovvee zzaadduu``bbiinnee ((6677))

Subota, 12. jun 2004. Petak, 16. jul 2004. na praznik Svetog arhi|akona Stefana, lo”. U okviru ove manifestacije odrà- {ovitog hora gradske Temi{varske cr- Jubilarna, 10. likovna kolonija „Mi- Akademik Dejan Medakovi} primio je sve~ano je otvoren obnovqeni manastir no je vi{e od 40 programskih celina na kvene op{tine, peva~kog dru{tva Sv. na Vukomanovi} Karaxi}”, na kojoj u~e- u Vukovoj zadu`bini generalnog direk- Bawska, zadu`bina kraqa Milutina, i Straìlovu, u Sremskim Karlovcima i Rafailo Banatski Prepodobni iz Zre- stvuju umetnici iz cele Srbije, po~ela tora Univerzal banke iz Beograda, gospo- osve}eni konaci u koje se pre godinu da- u Matici srpskoj. wanina i koncert hora Lazarice iz Kru- je na Savincu, kod Gorweg Milanovca. dina Ratka Banovi}a i razgovarao o mo- na vratilo bratstvo. Wegova svetost pa- Petak, 3. septembar 2004. {evca. Organizovano je i kwièvno ve- Likovna kolonija odràva se u znak se- gu}nosti da ova banka u~estvuje u fi- trijarh srpski gospodin Pavle sluìo je Zadu`bina „Sveti Andrej Prvozvani” ~e, izlo`ba slika i izlo`ba fotografi- }awa na k}erku Vuka Karaxi}a, koja je nansirawu Monografije Srpsko rudar- Svetu arhijerejsku liturgiju. organizovala je od 3. do 12. septembra ove ja na platnu Osam vekova srpske du{e. ro|ena u Be~u pre 175 godina. Preminu- stvo u novom veku, koja obuhvata period êtvrtak, 19. avgust 2004. godine u Konaku knegiwe Qubice u Beo- Utorak, 14. septembar 2004. la je 1894. godine i sahrawena je u crkvi od sredine 18. do polovine 20. veka. Kwi- U Despotovcu i u manastiru Manasi- gradu izlo`bu ikona pod nazivom „Iko- U okviru Saborskih dana Vukove zadu- Svetog Save na Savincu, mestu udaqenom ga predstavqa realizaciju obimnog pro- ja, zadu`bini despota Stefana Lazarevi- na – prozor ka Bogu”. Na izlo`bi, koju su `bine, u Gimnaziji „Vuk Karaxi}” u Lo- desetak kilometara od Gorweg Milanov- jekta Istorija rudarstva u Srbiji, u }a, od 19. do 28. avgusta odràna je, 12. po otvorili ministar kulture u Vladi Re- znici odràno je Ve~e Vukove zadu`bi- ca. I, ba{ tu, kod crkve na reci Di~ini, okviru kojeg je ve} objavqena Monogra- redu, kulturna manifestacija Dani srp- publike Srbije Dragan Kojadinovi} i ne, na kojoj su predstavqena izdawa ogra- svakog jula borave i rade slikari. fija Staro srpsko rudarstvo. skog duhovnog preobraèwa. Sve~anost princeza Jelisaveta, bilo je predstavqe- naka Vukove zadu`bine: kwige mr Gro- Ponedeqak, 28. jun 2004. Utorak, 20. jul 2004. je otvorio Gradski hor Barili iz Poà- no 200 ikona. Otkupqene ikone bi}e da- zdane Komadini} Riznica narodnog ka- Povodom obeleàvawa jubileja 200 Zavr{ena je kulturno-istorijska ma- revca. U porti manastira Manasija izveo rovane {kolama, de~ijim domovima, bol- zivawa i Bilten Ogranka Vukove zadu- godina od Prvog srpskog ustanka na zgra- nifestacija „Mi{i}evi dani”, osma po je Drugu rukovet Stevana Mokrawca. U nicama i drugim institucijama name- `bine u Gajdobri. di Prve beogradske gimnazije otkrivena redu, koja je trajala od 12. do 20. jula. Ma- okviru ove manifestacije u Narodnoj wenim deci. Ciq Zadu`bine je da {to Petak, 17. septembar 2004. je spomen-plo~a u znak se}awa na ustani- nifestacija je organizovana pod pokro- biblioteci „Resavska {kola” 20. i 21. av- vi{e wih dobije svoju ikonu. Osnovana Zadu`bina „Dositej Obra- ke Stanoja Glava{a i Vuleta Ili}a Ko- viteqstvom SO Mionica, u znak se}awa gusta 2004. godine odràn je i nau~ni Subota, 4. septembar 2004. dovi}” u prostorijama koncerna „Hemo- larca. na vojvodu @ivojina Mi{i}a. skup na temu: Resava (Gorwa i Dowa) u U Beogradu, u Ulici Zmaja od No}aja, farma” u Vr{cu. U ime osniva~a, doku- êtvrtak, 1. jul 2004. Utorak, 20. jul 2004. istoriji, nauci, kwièvnosti i umetno- postavqena spomen-plo~a Stojanu ûpi- menat su potpisali predsednik koncer- U organizaciji Samouprave Srba u U manastiru Svetog Nikolaja u Soko- sti. }u Zmaju od No}aja, Kara|or|evom vojvo- na i Upravnog odbora Fondacije „Hemo- Ma|arskoj, u Mitrovcu na Tari prvi put gradu kod Qubovije 200 mladi}a i devo- êtvrtak, 19. avgust 2004. di iz Prvog srpskog ustanka. farm“ Miodrag Babi}, predsednik Mati- je gostovao Srpski jezi~ki kamp „Vuk Ka- jaka iz matice i dijaspore u~estvovalo je Na Preobraèwe, u Sokobawi je po- Nedeqa, 5. septembar 2004. ce srpske prof. dr Boìdar Kova~ek, di- raxi}” (peti po redu). U~estvovalo je 122 na tradicionalnoj manifestaciji „Moba ~eo sa radom me|unarodni nau~ni sim- U Sala{u No}ajskom odràn 12. sa- rektor Instituta za kwièvnost i dece, uzrasta od 8 do 16 godina, iz skoro 2004”, koja je trajala do 19. avgusta. Vuko- pozijum, u organizaciji Etno-kulturo- bor vojvode Stojana ûpi}a Zmaja od No- umetnost prof. dr Miodrag Maticki i svih mesta u Ma|arskoj u kojima ìve va zadu`bina poklonila je u~esnicima lo{ke radionice iz Svrqiga, Bibliote- }aja. pesnik Qubivoje R{umovi}, predsednik Srbi: Batawe, Kalaza, Deske, Pe~uja, No- „Mobe” Danicu za 2004. i list Zadu`bi- ke „Stevan Sremac” iz Sokobawe i Etno- Na saboru je govorio i dr Miodrag Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. vog Sentivana, Lovre, Budimpe{te, Po- na. grafskog instituta SANU iz Beograda, Maticki. Subota, 18. septembar 2004. maza, Sentandreje, ôbanca i ânada. Za Sreda, 21. jul 2004. na temu: „Metodolo{ki problemi prou- êtvrtak, 9. septembar 2004. U okviru saborskih dana Vukove zadu- u~esnike kampa organizovani su izleti, Vukovu zadu`binu posetio je mr Ra- ~avawa tradicionalne i savremene kul- U Narodnoj biblioteci „Stefan Pr- `bine, u Domu Vukove zadu`bine odr- razna sportska takmi~ewa, radila je li- dovan Kalabi}, predsednik Matice ise- ture”. U trodnevnom radu skupa u~estvo- voven~ani” u Kraqevu, u okviru otvara- àn je, {esti po redu, Okrugli sto na te- kovna sekcija i kruòk informatike. qenika Srbije. S predstavnicima Zadu- vali su nau~nici iz Rumunije, Bugarske, wa odeqewa Periodike, obavqena je pro- mu: Dvesta godina Srpske revolucije – êtvrtak, 15. jul 2004. `bine razgovarao je o unapre|ivawu sa- Makedonije i iz na{e zemqe. mocija godi{waka Danica 2004. U pro- obnova srpske dràve. Moderator Okru- Centar za kulturu „Vuk Karaxi}” iz radwe ove dve zna~ajne institucije u Sr- êtvrtak, 19. avgust 2004. gramu su u~estvovali dr Miodrag Ma- glog stola bio je prof. dr Rado{ Qu- Loznice objavio je novi broj ~asopisa za biji koje rade na povezivawu Srba iz ma- Galerija Srpske akademije nauka i ticki, predsednik Upravnog odbora Vu- {i}. kulturnu istoriju Jadra – Prizor. List tice i dijaspore. umetnosti i Narodna biblioteka Srbije kove zadu`bine i direktor Instituta za Subota, 18. septembar 2004. izlazi jednom godi{we, na dan ro|ewa êtvrtak, 22. jul 2004. objavile su monografiju Svetogorska kwièvnost i umetnost, i mr Slobodan U Galeriji Vukove zadu`bine otvore- Mi}e Popovi}a, u vreme odràvawa ma- U Ra{koj je otvorena Tre}a me|una- grafika, Dinka Davidova, dopisnog ~la- Mileusni}, upravnik Muzeja SPC. na je izlo`ba slika Dragana Stojkova, nifestacije „Mi}ini i Verini dani”. U rodna likovna kolonija „Jelena Anùj- na SANU i upravnika Galerije SANU. Subota, 11. septembar 2004. inspirisanih Vi{wi}evom pesmom Po- novom broju lista objavqen je poseban ska”, ~iji je predsednik na{ ugledni Utorak, 31. avgust 2004. godine U Negotinu, u dvori{tu Mokraw~eve ~etak bune protiv dahija. Izlo`bu je temat „Vuk – delo i odjeci”, posve}en Vu- slikar iz Pariza Milorad – Bata Miha- U Rektoratu Beogradskog univerzite- ku}e, otvoreni su tradicionalni, 39. po otvorio akademik Dejan Medakovi}, ku Karaxi}u; zatim prilog o dvestotoj ilovi}. ta po~eo je ~etvorodnevni nau~ni simpo- redu, „Mokraw~evi dani”, koji su trajali predsednik Skup{tine Vukove zadu`bi- godi{wici Prvog srpskog ustanka, sto Petak, 23. jul 2004. zijum o delu Milutina Milankovi}a, do 18. septembra. Besedu o Mokrawcu i ne. Sliku sa Vukovim likom umetnik je ~etrdesetoj godi{wici od Vukove smrti Izlo`bom radova u~esnika desete povodom 125-godi{wice wegovog ro|e- wegovom delu odrào je dr Miodrag Ma- darovao Vukovoj zadu`bini. i sedamdesetoj godi{wici odràvawa \a~ke likovne kolonije „Tr{i} 2004”, u wa. ticki. Subota, 18. septembar 2004. Vukovog sabora. Galeriji na Sabori{tu zavr{en je bora- Sreda, 1. septembar 2004. Ponedeqak, 13. septembar 2004. Zavr{nu sve~anost „Mokraw~evih da- Petak, 16. jul 2004. vak u~enika osnovnih i sredwih {kola Na Filolo{kom fakultetu u Beogra- U Muzikolo{kom institutu Srpske na” u Negotinu uveli~ao je dramski pro- U galeriji Muzeja Rudni~ko-takov- iz svih krajeva Srbije u Vukovom Tr{i- du po~eo je sa radom tradicionalni, 34. akademije nauka i umetnosti dr Ketrin gram sa Sve~ane akademije Vukove zadu- skog kraja u Gorwem Milanovcu otvore- }u. Likovna kolonija je potom nastavila po redu, Skup slavista koji je okupio 53 Meri Makrobert, profesor na Oksford- `bine posve}en godi{wici ustanka na je izlo`ba slika sa jubilarne desete rad sa studentima likovnih akademija studenta na{eg jezika sa stranih uni- skom univerzitetu, odràla je predava- (scenario „Srpski Plutarh i srpski Ho- likovne kolonije „Mina Vukomanovi} iz Srbije i Crne Gore. verziteta iz 17 zemaqa Evrope i Azije. we na temu: ]irilski psaltir Nacio- mer” Miodrag Maticki). Karaxi}”. êtvrtak, 12. avgust 2004. Uvodno predavawe o Vuku i Ustanku odr- nalne biblioteke u Atini (Rs 1797) – pa- Nedeqa, 19. septembar 2004. Petak, 16. jul 2004. Manifestacija Ra{ke duhovne sve~a- ào je Miodrag Maticki, predsednik leografska i tekstolo{ka zagonetka. U Tr{i}u odràn 70. Vukov sabor. Vukovu zadu`binu posetili su Drago- nosti, jedanaeste po redu, odràna je od Upravnog odbora Vukove zadu`bine. Ponedeqak, 13. septembar 2004. Utorak, 21. septembar 2004. slav Vu~i}, glavni i odgovorni urednik 12. do 19. avgusta 2004. godine. Dodeqeno Petak, 3. septembar 2004. Otvoreni Saborski dani u Vukovom Osmi ]orovi}evi susreti pisaca i Nezavisnog dnevnog lista Vesti iz je i peti put priznawe „Stefan Prvoven- U Vukovoj zadu`bini odràna je re- domu u Loznici izlo`bom Mina Kara- istori~ara zavr{eni su u Gacku uru~i- Frankfurta, i novinar tog lista Radmi- ~ani”. Aktuelni dobitnik je Emir Ku- dovna konferencija za novinare. Bilo je xi}, koju su pripremili Narodni muzej vawem nagrade Vladimir ]orovi} dr la Lon~ar. S akademikom Dejanom Meda- sturica, koji je „svojim izuzetnim fil- re~i o aktivnostima Vukove zadu`bine i Muzej Vuka i Dositeja. U toku ovih sve- Dragoqubu @ivojinovi}u za ìvotno kovi}em, predsednikom Skup{tine Vu- movima stvorio umetni~ki opus koji u okviru saborskih dana. ~anosti, koje su trajale do 19. septembra delo, dr Rado{u Qu{i}u za kwigu Vo`d kove zadu`bine, i Sla|anom Mla|en, pripada samom vrhu nacionalne, ali i Petak, 3. septembar 2004. 2004. godine, pored ostalog, prire|ena je Kara|or|e i specijalnog priznawa Mi- upravnikom Vukove zadu`bine, razgova- svetske umetnosti filma”. U Sremskim Karlovcima po~ela je i izlo`ba Kara|or|evi}i u zbirkama loradu R. Le~i}u za kwigu Vojvoda Lazar rano je o oblicima saradwe izme|u Ve- Nedeqa, 15. avgust 2004. tradicionalna, 33. po redu, na{a najve}a Galerije Matice srpske, Ve~e dokumen- So~ica u delima znamenitih pisaca. sti i lista Zadu`bina. Bawska – Posle vi{e od pet vekova, pesni~ka manifestacija „Brankovo ko- tarno-etnolo{kog filma, koncert me- Priredio Slavko VEJINOVI] INICIJATIVA DA SE OBNOVI MANASTIR RUJNO U KOME JE [TAMPANA PRVA KWIGA NA PODRU^JU SRBIJE Nezaboravno êtvorojevan|eqe

Na predlog eparhije godina od {tampawa Rujanskog ~etvoro- ski). Kaìmo jo{ samo da je ovo retka oteka u Uìcu dobila primerak za jevan|eqa, pokrenuta je inicijativa da kwiga {tampana u {tampariji „Slobo- svoj kwi`ni fond). ì~ke, episkopa se bar tada ovaj doga|aj obeleì i zabe- dan Jovi}”. Ukazali smo da je tako Rujansko leì {to trajnije. Kako su na{i poli- Najavili smo da su Uì~ani i ovde ~etvorojevan|eqe sa~uvano u novih Hrizostoma i uz pomo} ti~ari bili zauzeti drugim poslovima pomogli, jer je direktor Republi~kog 750 primeraka, koji su jo{ posebno (opet neke burne godine!), ostalo je na zavoda (prvog izdava~a) bio inèwer zna~ajni jer sadrè priloge iz pera Uì~ana namerava se Uì~anima da u~ine {to mogu. Radivoje Markovi} (ro|en u Ariqu), Laza ûr~i}a i Katarine Mano-Zi- Mora se re}i da su Uì~ani u~inili koji je rado po{ao u Uì~ku bibliote- si, na{ih poznatih dobrih poznava- podi}i novi manastir najvi{e {to se tada moglo. Narodna bi- ku da se tamo obavi predstavqawe ovog laca kwige i {tamparstva uop{te. Rujno, na mestu starog, blioteka Srbije pamtila je ovaj datum, izdawa javnosti (kada je Narodna bibli- Na kraju kwige nalaze se najlep{e pa su preduzete mere da se stranice iz nekoliko starih {tam- u selu Vrutci {tampa fototipsko izda- parija (Makarijevo-vla{ko, 1512, we Rujanskog ~etvoroje- Mrk{ino, 1562, Psaltir \ur|a Cr- van|eqa, koje je tada ima- nojevi}a, 1495, Beogradsko ~etvoro- lo samo tri originala: u jevan|eqe 1552. i inicijali iz Slu- Moskvi, Lewingradu i àbnika Boìdara Vukovi}a, 1520). Pragu. Stru~waci Narod- Sve su ovo dragoceni podaci koji ne biblioteke Srbije ot- koriste ne samo bibliotekarima, putovali su u Prag i tamo ve} i poslenicima pera iz oblasti taj posao obavili, a uz ori- kwièvnosti, umetnosti, {tampar- O ginal êtvorojevan|eqa stva itd. davno se nismo ne~emu tako od iz 1537. godine, objavqene Iako je o na{oj prvoj kwizi dosta sveg srca obradovali. Uì~ani se pri- su studije nekoliko pozna- pisano (a predstavqawe je bilo u ne- premaju za veliki poduhvat da, uz pomo} tih stru~waka na ovu te- koliko gradova, ~ak i sela Srbije!), svojih prijateqa, vaskrsnu manastir mu. ostala je dilema i kod stru~waka: da Rujno, koji se nekada nalazio u selu Fototipsko izdawe ove li su sva slova rezana rukom do kra- Vrutcima, kod Uìca, a koji je doìveo prve kwige {tampane u ja plo~e pa onda {tampana ili je sudbinu da odmah bude poru{en do te- Srbiji objavqeno je u 750 re~, mo`da, o metalnim plo~ama? meqa (~im su Turci saznali da Srbi u numerisanih primeraka, a Upitnika ima jo{, ali mi ukazujemo wemu {tampaju kwige!). Bilo je to dav- izdava~i su bili: Repu- samo na onaj, ~ini se, posebno zna~a- ne 1537. godine. Grupom monaha rukovo- bli~ki zavod za me|una- jan: da li su kalu|eri u manastiru Beogradsko ~etvorojevan|eqe iz 1552. godine dio je monah Teodosije. rodnu, nau~nu, prosvetnu, Rujno ve} tada znali za livewe slova Kako to nije bilo jedino ru{ewe kulturnu i tehni~ku sa- ili su mukotrpno, ali istrajno, rezali pomognu. îtavu akciju vodi Srpska srpske svetiwe, nekako se na to i zabo- radwu SR Srbije i Narod- slovo po slovo od prve do posledwe plo- pravoslavna crkva, na inicijativu epi- ravilo. Ali, poznati profesor kwièv- na biblioteka Srbije. Za ~e iz kojih je nastala kwiga? skopa ì~kog Hrizostoma, uz pomo} i nosti i (u mladosti) pesnik Blagoje izdava~a su potpisani: Ra- Tako se dogodilo da ono {to nije do- Skup{tine op{tine Uìce. @ivkovi}, èleo je da se koliko-toli- divoje Markovi} i Milan ìveo profesor Blagoje @ivkovi} is- Mi }emo pratiti kako ova akcija te- ko obeleì 400 godina od tog zaista Milutinovi}; recenzenti pune wegovi po{tovaoci kojima je osta- ~e, jer je visoko cenimo, vide}i u tome istorijskog doga|aja. U Politici od 18. su bili prof. dr Borivoje vio amanet. Utoliko je pa`we vredna vra}awe na{oj duhovnosti i kwigoqu- jula 1938. profesor je na dva stupca ob- Marinkovi} i Zagorka inicijativa koja dolazi iz Uìca da se bqu, a kada smo ve} bili i u najteìm javio svoj prilog ovoj ideji. Kako su to Jenc, urednik Vukosava u Vrutcima, gde se nekada nalazio mana- vremenima veliki – za{to bar sada ne bile burne godine (pred Drugi svetski Brguqan; tehni~ki ured- stir Rujno, sada izgradi nov manastir bismo bili onoliki koliko to moèmo. rat), nije se ni{ta preduzelo, ali je za- nik Branislav Je{i}; ko- (prvi na podru~ju uì~ke op{tine!) Jo{ je Vuk Karaxi} davno govorio: ako pam}en amanet starog profesora da se, rice Mirjana Trkuqa-To- {to je zaista pravi poduhvat. Udruì- svako uradi koliko moè – to }e biti kada to bude mogu}e, taj doga|aj nekako movi}; prevodioci rezi- li su snage (i finansijska sredstva!) dovoqno! Jer, Rujansko ~etvorojevan|e- obeleì. mea Gordana Kora} (engle- uì~ki grafi~ari, izdava~i, kulturni qe ne sme da se zaboravi! Godine 1987, kada se navr{ilo 450 ski) i Lidija Subotin (ru- Prva stranica Rujanskog ~etvorojevan|eqa iz 1537. godine poslenici i drugi koji su u prilici da Milojko P. \OKOVI] SEPTEMBAR 2004. 10

O ISTORIJI SRPSKOG KWI@EVNOG I KULTURNOG JEZI^KO BOGATSTVO KAO PREDNOST ILI NASLE\A NA KOSOVU I METOHIJI PREPREKA ZA PREVO\EWE Pregled ba{tine Ko~i}a u svijet Uz vi{e truda i dobre voqe uvijek je mogu}e na}i prevodioce koji |e jednog naroda ne ~ine samo dela velika- Ovo zna~ajno delo srpske kwièvne gotovo jednako misle i osje}aju na jeziku kojim su pisali zna~ajni na, ve} i onih mawe zna~ajnih stvaralaca istoriografije je izuzetno vredno i po srpski pisci i na koji bi prevodili wihova djela {to bi vrijedna ~ija su dela objektivno skromnijih vred- tome {to se ne radi samo i neposrednom ostvarewa na{e kwièvnosti pribliìlo svjetskoj kwièvnoj sceni nosti. Ovim delom Milovan Bogavac je do- kwièvnom stvarala{tvu, ve} i o {irem prineo da zauvek bude uklowena jedna ve- zapisu mnogih istorijskih, kulturnih i a je vi{e kwièvne pravde a mawe èvne ba{tine, gdje mu i jeste mjesto, i lika bela mrqa iz istorije srpske kwi- drugih ~iwenica o srpskom narodu na Ko- jezi~kih prepreka koje prevodio- da mu tako prokr~imo put do svjetskih D cima ~esto zadaju glavoboqu, u antologija, ba{ onako kako to ~ine u èvnosti, i da wena geografska karta bude sovu i Metohiji. Kaèmo to i stoga {to jasnija i potpunija. Zahvaquju}i wemu, sa- osim pregleda srpske kwièvnosti na svakoj evropskoj, pa i svjetskoj antolo- drugim kulturama i drugim kwièvno- da{woj, ali i budu}im generacijama, ko- ovim prostorima delo sadrì i niz dra- giji, zna~ajno mjesto zauzimala bi jedna stima. To moèmo posti}i prevo|ewem na~no je postalo dostupno bogatstvo novi- gocenih podataka o narodnom stvarala- pripovijetka Petra Ko~i}a koja po svo- djela ovog pisca na svjetske jezike. jeg kwièvnog izraza, kulture i duha srp- {tvu, manastirima i crkvama, {kolama i jim umjetni~kim vrijednostima spada u Re}i }e mnogi da je Ko~i} gotovo ne- skog naroda na Kosovu i Metohiji od polo- prvim u~iteqima, o {tampi, kulturnim ona djela za koja kaèmo da su dio op- prevodiv i – bi}e u pravu. Jer, koliko vine 19. do polovine 20. veka. ustanovama, koji govore o srpskom duhu i {te ba{tine, ili da bar zasluùju da to god su ga jezi~ka i tematska ukorijewe- Pionirski projekat ovakve vrste, ova stvarala{tvu. Neki listovi kao {to su, budu. Svako mogu}e dvoumqewe u vezi s nost u rapsodi~nost zavi~ajnog tla i tu- istorija novije srpske kwièvnosti na na primer, Prizren, Carigradski gla- tim odagnalo bi i samo spomiwawe nama~ewe patwi i radosti du{e svoga na- Kosovu i Metohiji predstavqa, istovre- snik, Vardar, Srpsko Kosovo, Kosovske no- slova te pripovijetke koja, naà- roda svrstali me|u velikane srpske Milovan J. Bogavac: meno, i sintezu svega onoga {to je uop{te vine i dr. imaju izvanredan zna~aj. Veli- lost, ne nalazi uvijek mjesta ni pripovijetke, toliko su ga u~i- do sada napisano o ovoj kwièvnosti, a ki broj raznovrsnih ilustracija kojima u cvjetnicima najvrjednijih nili nepristupa~nijim stra- Istorija srpske napisano je, zna se, isuvi{e malo. Za Bo- obiluje kwiga – fotografije autora i ma- ostvarewa srpske proze. nom ~itaocu i udaqili od kwièvnosti na gavca je, po svemu sude}i, rad na ovoj isto- nastira, faksimili rukopisa, naslovnih Jer, Mra~ajski proto – glavnih evropskih i svjet- riji predstavqao zadatak od op{tenau~- strana listova, ~asopisa i kwiga – i kra- a o toj pri~i, prvi put skih pozornica, uprkos to- Kosovu i Metohiji nog i nacionalnog zna~aja. }i poetski i prozni odlomci daju kwizi objavqenoj 1903. godine me {to wegova stvarala~- 1850–1941; U kwizi je data slika kwièvnosti od posebnu vrednost. u Novom Srbobranu, ov- ka stremqewa iz skoro Izdava~i: Apostrof, 1850. do 1941. godine, odnosno nastanak i Recenzenti (dr Du{an Ivani} i mr Sr- dje je rije~, mada bi se svake re~enice zra~e razvoj kwièvnosti na Kosovu i Metohi- ba Igwatovi}) kwigu su, ukazuju}i na za primjer mogle uzeti univerzalnim zna~ewi- Beograd, i Institut ji pod turskom vla{}u, do 1912. godine i wen vi{estruki zna~aj, veoma visoko i mnoge druge Ko~i}eve ma. Ima kod ovog maga za srpsku kulturu, izme|u dva svetska rata. A ta slika je iz- vrednovali. Prvi, prof. dr Du{an Iva- pri~e – zasluùje pa- rije~i lirskih pasaà i vedena iz we same, wenog vekovnog traja- ni} u zakqu~nom delu recenzije pi{e: „S `wu i najprobirqivi- misaono zaokruènih Pri{tina wa i autenti~nog doprinosa ukupnoj srp- Bogav~evom kwigom dobija se tekst {iro- jih ~italaca ne samo na cjelina u kojima ni jedna – Leposavi}, Beograd skoj kwièvnosti i kulturi. Celokupna ke informativnosti, izri~it i jasan u su- evropskom nego i na dru- jedina rije~ nema svoje gra|a je raspore|ena u ~etiri poglavqa: du i zna~ajnih pomerawa u predstavama o gim kwièvnim konti- osnovno zna~ewe, nego su 2004. Predgovor, Uvod, Stariji pisci i Mla|i prirodi kwièvnog rada me|u kosovsko- nentima. Zasluùje to po svaka za sebe i sve zajedno pisci. Kraj kwige zapremaju pogovor, re- metohijskim Srbima. Posle svega {to se atmosferi i ambijentu u kovi{ezna~ne i vi{eslojne me- zimea na nema~kom, engleskom i ruskom de{ava sa srpskom pokrajinom od 1999. go- jima se radwa odvija, po reali- tafore koje se, poput {koqki jeziku, literatura (izbor), arhivska gra- dine ovakvo istraìvawe je jedan od na~i- sti~kom slikawu doga|aja u ~emu {to odolijevaju i mo}nom kopitu a |a, registar imena i fotografija i bele- na da se barem sa~uva od zaborava ono {to }e lucidan ~italac na}i vi{e prikri- rascvjetavaju se pred da{kom proqetnog {ka o autoru. U predgovoru i uvodu govo- je velikim delom ve} uni{teno pod upra- vene fantastike i fantazmagori~nih lahora, otvaraju onome koji ih i{~ita- ri se o politi~kim i kulturno-prosvet- vom Ujediwenih nacija. Tako Istorija slika nego u pripovijedawu savremenih va du{om i srcem koliko i razumom. I nim prilikama u Staroj Srbiji, a posebno srpske kwièvnosti na Kosovu i Metohi- latinoameri~kih pisaca, po ostvareno- za{lo je iz {tampe najzna- ~ajnije i najobimnije delo kwièvnog na Kosovu i Metohiji kao wenom sredi- ji 1850–1941, osim nau~ne i istraìva~ke sti glavnog lika kome bi za takvu {i- e treba, me|utim, ustuknuti istori~ara, kriti~ara i esejiste Milova- {wem delu, od sredine prethodnog, 19. ve- vrednosti, dobija aktuelan kulturno- rinu i razu|enost karakternih crta i pred pote{ko}ama. Sasvim je forma romana kod nekih drugih autora N sigurno da se moè na}i pre- na J. Bogavca, posve}eno novijoj kwièv- ka, do 1912. godine, u kojima je nastajala istorijski i nacionalni zna~aj, izazvan nosti Kosova i Metohije. Kwiga pod nazi- ova kwièvnost i o wenim karakteristi- te{kim gubicima kojima su izloèni mogla biti preuska, po jezi~koj rasko- vodilaca koji jednako di{u i misle na vom Istorija srpske kwièvnosti na Ko- kama. srpska tradicija i srp- {i kojoj je te{ko na}i premca i po mno- jeziku kojim je pisao Ko~i} i jeziku na sovu i Metohiji 1850–1941 izazvala je ve- U izlagawu je prime- Kosovo (i Metohija) je u va- ski narod, a nesumwivo gim drugim literarnim vrijednostima. koji bi ga prevodili, a to zna~i da bi u liko interesovawe ne samo nau~ne i wen hronolo{ki metod, {em, srpskom Orleanu. Da je i svi narodi upleteni u Taj uvjerqivo izvajani Zmijawac, ko- prevodu vjerno odrazili duh izvornika. stru~ne ve} i naj{ire javnosti. A, po ono- a ne periodizacija i samo zemqa va{e istorije to konflikte na Balkanu. ji bi zavi~aj lako na{ao i na svakom U tom slu~aju mogli bismo u jednoj me {ta sadrì moè se oceniti kao veo- razvrstavawe prema tene bi bilo najosnovnije, ali Taj rad posredno svedo- drugom mjestu na planeti gdje se gnije- kwizi imati Mra~ajskog protu na, rema zna~ajan domet u na{oj nauci o kwi- matskom opredeqewu je ono u srcu va{e kulture, a ~i da je napredak u sa- zde patwa i muka, i ~ija qudska sudbina cimo, ruskom, francuskom, engleskom, èvnosti. Utoliko pre ako se zna da se au- stvaralaca. Redosled je kultura – kada je to najvred- vremenom svetu vezan za i ìvotna pri~a djeluju stvarnije nego wema~kom, {panskom i, naravno, jeziku tor u radu nije imao ni na {ta i ni na ko- dat po redu ro|ewa, otu- nije {to ima{ – nikada nije mir, toleranciju i slo- u goloj stvarnosti, mogao je da ugleda wegovog autora za ~iju se vukovsku i ga osloniti, po{to istraìvawa i prou- da stariji – oni koji su pro{lost. bodu”. svijet i da usrkne ìvotodajni razrije- wego{evsku ~istotu cijelim svojim ~avawa ove kwièvnosti do na{ih dana se javili u vreme tur- Andre Malro Ovom kwigom zabo- |eni planinski vazduh samo pod perom djelom borio. gotovo da nije ni bilo. skog perioda i mla|i – ravqena, a posle osloba- pisca sna`nih stvarala~kih poriva, ko- Tako u svijet otpremqen Mra~ajski Delo je napisano posle tri decenije is- oni koji su kwièvni rad otpo~eli po |awa 1945. godine iz ideolo{kih razloga ji je dobro znao da je qepota u umjetno- proto lak{e bi na{ao put do evropskih traìvawa i prou~avawa skoro potpuno oslobo|ewu, 1912. godine. oterana u zadati zaborav, srpska kwièv- sti besmrtna, ali da je ìvot u woj be- i svjetskih antologija. Za wim bi, ve} zaboravqene kwièvne i kulturne ba{tina ba{tina Kosova i Metohije druge po- smrtniji, pisca koji je umio da otkrije utrtim stazama, lak{e krenuli Mrguda, ne u ovim srpskim krajevima. Autor je na~ajniji kwièvni stvaraoci i lovine 19. i prve polovine 20. veka nam se, i razmrsi najskrovitije qudske damare Lujo, Simeun |ak, Reqa Kneèvi}, Da- u~inio odsudan korak u prezentaciji dela vi{e umetni~ke vrednosti ob- najzad, posle vi{e od pola veka vra}a kao i da neusiqeno i treperavo ponire i u vid [trbac, pa i Onaj iza kace, zapravo, Z ra|eni su potpunije. Neke od obrada ne{to {to ne sme da bude zaboravqeno. najtananije dubine ~ovjekove du{e. junaci koji su su{ta slika mentaliteta ukupne kwièvnosti Srba na Kosovu i Metohiji, oslawaju}i se na moderna prou- obimom i kvalitetom su prerasle u male Kwiga je istovremeno i neporecivo svedo- Ako je jedan oblik stawa qudskog du- qudi jednog kraja i do srì ogoqena ~avawa i u odre|ivawu pravog mesta i zna- oglede ili mawe monografske studije. Od ~anstvo o neprekinutoj mnogovekovnoj ha dobio ime po Oblomovu, onda bi po okosnica jedne ~udesne filozofije. S ~aja ove na{e „utuqene ba{tine” u ukup- starijih stvaralaca zna~ajniji su, pored umetni~koj tradiciji na Kosovu i Meto- Mra~ajskom proti mogla da se imenuje wima, naravno, i zmijawski pejzaì za noj srpskoj kulturi. Istaknimo odmah da pet najpoznatijih – Manojla \or|evi}a hiji, kao i to da uz manastire i crkve i patolo{ka mrzovoqa i do bola izraè- koje najvjerniji i najuvjerqiviji Ko~i- su za autora bili od interesa svi kwièv- Prizrenca, Zarije Popovi}a, Grigorija druge spomenike srpske materijalne kul- no nepovjerewe u qude, svojstveno oni- }ev sqedbenik i nastavqa~ \uro Damja- ni stvaraoci i poslenici kulture i sva Boòvi}a, Milana Pribi}evi}a i Dimi- ture, kwièvnost pre i vi{e od svih dru- ma koji i u bespu}u imaju ku}e pored novi} zapisa da su svakom zavi~aj / ko u wihova dela, a to zna~i ne samo ona koja trija Frtuni}a – Haxi Serafim Risti}, gih umetnosti predstavqa najve}u odbra- puta nad kojima se, u buri istorijskih srcu ima re~ / nebeske qubavi. A zajed- spadaju u kwièvnost u uèm smislu, ve} Nikodim Savi}, Stojan Kapetanovi}, nu srpskog naroda i jedan je od temeqnih vjetrometina, sudaraju tu|i svjetovi. no s tim vrijednim kwièvnim djelom i ona koja se svrstavaju u kwièvnost u Cvetko Frtuni}, Montije Ninkovi}, Sto- osnova wegovog duhovnog i fizi~kog op- Moglo bi, ali bi zato ovaj Ko~i}ev i mi bismo lak{e nalazili svoje mjesto {irem zna~ewu te re~i. A tu se prvenstve- jan Daji}, Sevastijan Jovanovi}, Spasoje stanka na ovim na{im hiqadugodi{wim kwièvni junak – po nekima, tipi~an pod varqivim svjetlima prijeko nam no misli na sakupqawe narodnih umotvo- Ili}, Stojan Zafirovi} i Andra Kosti}. prestonim i presvetim prostorima. primjer mizantropije, s ~im se ne mora- potrebne svjetske pozornice. rina, etnografske spise, hronike, putopi- Od dvadeset mla|ih, koliko ih je na{lo Profesor Milovan Bogavac je na{oj mo sloìti – morao da bude poznat i Na sli~an na~in i djela mnogih dru- se, zapise, memoare, publicisti~ke radove. mesta u ovoj kwizi, pomenu}emo one koji kulturi podario zna~ajno delo srpske svjetskoj sceni, gdje ga, naravno, ravno- gih srpskih pisaca za koja se naj~e{}e Htelo se da u kwizi dobiju svoje mesto svi zauzimaju visoko mesto u ovoj kwièvno- kwièvne istoriografije za upoznavawe du{ni, i ne samo ravnodu{ni svijet, kaè da su neprevodiva (Borisava Stan- poslenici pisane re~i i wihova dela koja sti: Petar Pani}, Nikola Gak~etovi}, kwièvne i kulturne ba{tine Srba na nikada sam ne}e uznijeti. Stoga je na kovi}a, na primjer) lak{e bi stizala do su nam ostavili, stvaraju}i ih pod izuzet- Atanasije Uro{evi}, Filip \ukanovi}, Kosovu i Metohiji druge polovine pret- nama, moglo bi se re}i, zadatak da Mra- svjetskih antologija. no te{kim uslovima turske vladavine. Velimir Parli}, Milivoje Popovi} i pro{log i prve polovine pro{log veka. ~ajskog protu postavimo rame uz rame Ranko PAVLOVI], Jer, zna se da kwièvno i kulturno nasle- Milan [aranovi}. Julijana ZAKI] sa poznatim likovima iz svjetske kwi- kwièvnik, Bawa Luka dlika juga Srbije je u specifi~nom PÎWSKE NARODNE PESME U SRPSKOJ MUZI^KOJ TRADICIJI nagradu na takmi~ewu muzi~ke omladine folkloru, a posebno u izvornoj na- u Beogradu. Osim toga, sestre Golo~evac O rodnoj muzici. Oni zauzimaju zna- su dobitnice i raznih me|unarodnih mu- ~ajno mesto u kulturnoj ba{tini srpskog zi~kih priznawa i nagrada, ostvarenih naroda. „Vladan Nedi} koji je imao istan- na muzi~kim takmi~ewima {irom Evro- ~an ose}aj za lepotu izvorne usmene li- Golo~evci iz Be~a pe ([panija, Italija, Austrija i dr). One rike, govorio je da iz ju`ne Srbije, upra- danas ìve i rade u Austriji i ~lanovi vo iz vrawskog i leskova~kog kraja, poti- su muzi~kog orkestra Radio Be~a. ~u takve pesme koje su u pogledu umetno- silazio u ju`ne krajeve na{e otaxbine su iz roda Mirxinci u Novom Glogu. menu pridodali i porodi~ni nadimak Go- Svoj doprinos o~uvawu muzi~ke ba- sti ravne najlep{im pesmama Getea i Pu- radi beleèwa narodnog muzi~kog blaga, Pored brojnih narodnih peva~a, iz Go- lo~evac, pa je tako nastalo dvojno prezi- {tine svoga zavi~aja dali su i neki Golo- {kina.” uvek sam nailazio na obiqe novih narod- lo~evca u P~iwi, poti~u i neki {kolo- me Stefanovi}-Golo~evac. Stefanov ~evci, koji se nisu profesionalno bavi- Pored narodnih pesama, u ovim kraje- nih melodija. Izgleda kao da je jug nepre- vani muzi~ari, koji su se svojim muzi~- unuk Predrag (1904–1991) u svim svojim li muzikom. Jedan od wih je i Dobrivoje vima nastale su i originalne narodne me- su{ni izvor na{eg narodnog muzi~kog kim talentom afirmisali i van granica dokumentima imao je dvojno prezime Ste- Golo~evac (1908–1987), trgovac iz Vrawa. lodije, koje plene svojom toplinom, ose- genija... Svuda ose}ate kako sve vri od mu- na{e otaxbine... fanovi}-Golo~evac. Me|utim, wegov sin Od wega je etnomuzikolog prof. Drago- }ajno{}u i uzavrelim emocijama. One su zike u du{ama dobrih qudi na{ega juga.” Golo~evac je planinsko selo na pro- Jovan (ro|. 1944) za svoje oficijelno pre- slav Devi}, 1962. godine u Vrawu zabele- veoma stare i vekovima su preno{ene s U ju`nom delu Srbije posebno mesto storu izme|u reka Tripu{nice i Glo{ke zime uzeo je samo drugi deo o~evog prezi- ìo (melografisao) nadaleko poznatu generacije na generaciju. „Melodije ju- zauzima P~iwa. Specifi~nost ove obla- reke. Nalazi se severno od Trgovi{ta i mena – Golo~evac. Tako se prezivaju i we- narodnu pesmu iz starog Vrawa „Dude, mo- `ne Srbije su, u pogledu konstrukcije, vesti izraèna je i u domenu muzike. „P~i- predstavqa jedino naseqe u Srbiji sa govi potomci, k}eri Tatjana (1971) i De- ri, belo Dude”. oma pravilne sa puno muzi~ke logike. wani imaju ja~e pesni~ko ose}awe, pogla- ovim imenom. Obuhvata ~etiri mahale: jana (1977). Porodi~na slava ove famili- Osim u p~iwskom kraju, prezime Golo- Mnoge su melodije ju`ne Srbije, drìm, vito ène. U poetskom narodnom stvara- Kolibqe, Vrte{ku, \ur|insku i Dowu je (Stefanovi}-Golo~evac, Golo~evac), ~evac javqa se i u okolini Priboja na Li- vrlo stare. Naro~ito su stare melodije la{tvu najlep{e su lirske pesme (laza- Mahalu. „Pomiwe se u turskim popisima jeste Sv. Nikola. Pripadnici ove fami- mu. Sre}emo ga u selu Krwa~i (zaselak obrednih pesama i igara.” ri~ke, ètela~ke, qubavne, komitske). iz 15. veka. Stanovni{tvo je srpsko (sla- lije ìve u Vrawu, Beogradu, Skopqu, Be- Busari), na samoj me|i sa Crnom Gorom. O specifi~nosti i egzoti~nosti mu- Qubavne pesme mogu biti izrazito ~ul- vi Petkovdan, Sv. Nikolu i Sv Jovana, a ~u... Matica im je u selu Komini kod Pqeva- zi~kog blaga sa srpskog juga, pored doma- ne. Istan~ani osmerci i deseterci odaju seoska slava je Petrovdan), doseqeno u Iz ove familije poti~u i neke zname- qa, u kome i danas ima Golo~evaca. O to- }ih muzi~kih stru~waka, pisali su i prefiwenu i toplu ènsku du{u. Pesma drugoj polovini 18. veka, iz okolnih nase- nite li~nosti u sferi muzi~ke umetno- me kako su dobili prezime postoje dve strani muzikolozi. Me|u wima je i Er- ih slika kao ratare prisno vezane za ze- qa, okoline Vrawa, Kumanova i Pre{eva.” sti. To je, svakako, Jovan Golo~evac, pro- verzije: po prvoj, doseqeni su sa (golog) nest Kloson, profesor muzike sa Muzi~- mqu i prirodu, kao strasne qubavnike i Ovo ubavo p~iwsko selo zastupqeno je fesor muzike iz Beograda. Zavr{io je mu- êva, planinske oblasti u Crnoj Gori, a kog konzervatorijuma u Briselu i Monsu. ratnike (hajduke i komite).” i u srpskom imenoslovu. Naime, iz wega zi~ku akademiju i magistrirao violinu. po drugoj, do{li su iz mesta Golo~evina On smatra da se muzika sa ovih prostora Muzi~ari iz P~iwe „oduvek su bili poti~e familija Stefanovi}, ~iji je ro- ^lan je Beogradske filharmonije i pro- (zaselak Kamene Gore) kod Brodareva. „suprotstavqa slovenskoj naivnosti i me- poznati kao peva~i u {iroj oblasti. dona~elnik Stefan krajem 19. veka do{ao fesor muzike u muzi~koj {koli „Voji- Wihovo krsno ime je \ur|evdan. lanholiji, svojom ritmi~kom i metri~- Zanimqivo je da su pojedina sela u u Vrawe. Po wemu je wegov sin Tasa dobio slav Vu~kovi}”. Da „iver ne pada daleko Familije Golo~evac iz Vrawa i Golo- kom fantazijom, a bogatstvom melizama P~iwi bila „specijalizovana” za odre- zvani~no prezime Stefanovi}, a po rod- od klade” potvr|uju i wegove k}eri Tatja- ~evci iz Priboja i Pqevaqa nisu me|u- i duìnom melodija, afirmi{e se blizi- |ene muzi~ko-folklorne sadràje. „Go- nom selu i porodi~ni nadimak Golo~e- na i Dejana. Obe su zavr{ile Muzi~ku sobno u krvnom srodstvu. Osim toga, ova na orijenta”. lo~evac je poznat po igraorcima, a Novi vac. Tasa je imao sinove Jovana i Ristu, akademiju u Beogradu, a magistrirale na dva prezimena razlikuju se i po na~inu Osim toga, jug Srbije je oduvek pred- Glog po peva~ima. Otuda i izreka „Golo- od kojih je ostalo brojno potomstvo (Ri- Muzi~kom konzervatorijumu u Be~u. Svoj izgovora (akcentu): Golo~évac (iz Vrawa) stavqao i nepresu{ni izvor u srpskoj ~evci igraorci, a Gloàni pesmopojci”. sta je imao ~ak {esnaestoro dece). Neki muzi~ki talenat potvrdile su jo{ u ranoj i Golò~evac (Priboj i Pqevqa). muzi~koj tradiciji. „Koliko god sam puta Vrsni peva~i, i mu{karci i ène, bili Stefanovi}i su svom zvani~nom prezi- mladosti. Dejana je 1996. osvojila prvu Trifun PAVLOVI] SEPTEMBAR 11 2004.

PRIMENA KULTURNOG NASLE\A, ILI O PLODONOSNIM DODIRIMA SAVREMENOG I TRADICIONALNOG Poruke ptica koje nisko lete

„Svaka generacija u svom men~i}a (recimo, piqci) mogla je da dâ zika i pisma, dogodio se sli~an slu~aj oko pojedinih seoskih potesa (dokle su ideju u nekoj potowoj igri karata. sa stvarawem jednog zakona u Kneèvini oni postojali), zabrani pa{e na livada- razvoju pewe se na Iz oblasti konzervirawa pojedinih Crnoj Gori. Naime, pri kraju 19. stole- ma, jednovremenom „izdigu” ili „sjavku” sirovina (za hranu), sasvim jasno, do- }a u Crnoj Gori bio je ministar pravde stoke iz planine, izgonu ili kazni svog ramena svojih predaka”, {lo je i do savremene tehnologije kon- Valtazar Bogi{i}. Taj u~eni pravnik je suseqanina za lopovluk, silexijstvo zervirawa. I kod kulturno nerazvije- tada organizovao sabirawe materijala ili koje drugo nedoli~no pona{awe. U mudro je pou~io srpske nih naroda odavno je poznato da se siro- (u narodu) o pravnim prilikama i obi- krajevima gde je (i dokle) bilo plemen- vine drè na hladnom mestu, da se zako- ~ajima u Crnoj Gori. I na osnovi te gra- skih organizacija, samoupravqawa je nara{taje Jovan pavaju u zemqu, su{e, zalivaju masnim |e (i od we) Bogi{i} je stru~no uobli- bilo vi{e. Cviji}, na{ poznati sastojcima. Sve se to i danas kod civi- ~io i sastavio Imovinski zakon za Kne- Posle Drugog svetskog rata nove vla- lizovanih qudi radi, ali sa vi{e zna- èvinu Crnu Goru. Ovaj zakon je, dakle, sti u Jugoslaviji ìvo su nastojale da se nau~nik. A koliko wa i rada. Kod arbana{kih sto~ara i samo potvrdio i legalizovao ono {to je zemqa {to pre i {to vi{e industrija- danas je poznato ostavqawe kiselog u samom narodu poniklo i ìvelo: na- lizuje. U toj trci gra|ene su i fabrike to danas pamtimo mleka s jeseni na zimu i prole}e kada rodna obi~ajna praksa i pona{awa po- bez ekonomske ra~unice (kasnije nazvane se stoka muze. Naime, ov~ije mleko av- dignuti su na nivo dràvnog zakona. U „politi~kim fabrikama”), ali su izni- i prepoznajemo? gusta meseca (posledweg meseca kad se pravnoj struci to je bio nivo, a stru~na cali industrijski objekti i na osnovima ovce muzu) ukiseli se, posle toga pro- kritika visoko je ocenila takvo prave} postoje}eg zanatstva ili starinskog tada upravqali prema kravama, koje su, spe u platnenu kesu u kojoj stoji neko- vqewe zakona. Uostalom, zar nije po{te- rada odre|enih proizvoda. Tako, na pri- po materinskom nagonu, blagovremeno liko sati da se iz we ocedi i posledwa no, i pravedno (mi bismo danas dodali i mer, u Aran|elovcu, podignuta je fabri- nagiwale onamo gde su im bila odlu~e- kap vode (surutke). Gusta mle~na masa demokratski, mada o demokratiji tada u ka elektroporculana. Za{to ba{ tu? U na telad. A zar i petao nije oslu{kivan potom se stavqa u sud. Kad se sud napu- Crnoj Gori nije moglo biti re~i), kada tom mestu je od ranije bilo vi{e lon~a- pre satnih mehanizama? Zapaèno je, zani zalije se slojem istopqenog masla se za nekog pravi zakon da se taj neko (a ra, koji su se tu svojim radionicama na- tim, da se pred pojavu zemqotresa neke (da do mleka ne bi dopirao vazduh). Sud to je narod) o tome i priupita. {li zbog blizine i bogatstva sirovine ìvotiwe u zoolo{kim vrtovima pri- sa mlekom drì se na hladnom mestu. I (gline) od koje su oni i pravili svoje N metno uznemire i staju glasno da se zimi, kada stoka ne daje mleko, uzima se anas ~esto ~ujemo ili pro~itamo proizvode. Takav je slu~aj bio i sa iz- a konkretnim primerima ogla{avaju. Japanci, kao predznak i na- malo, doda vode, razmuti i tako se dobi- kako se kao stvar doma}inskog po- gradwom fabrike elektroporculana u u radu govori se o tome kako se pojedine javu zemqotresa, i neke vrste riba bud- ja vrsta jogurta ili kiselog mleka. D Velesu. Sli~no se desilo i sa izgradwom slovawa u dràvnom buxetu po- pojave iz tradicionalne kulture, u ce- no prate. Nije li savremeni elektri~ni gre- miwu dràvne rezerve. U 19. stole}u, fabrike „Metalac” u Jawevu (na Kosovu). lini ili delimi~no, mogu prilagoditi Kada, dakle, od pojedinih ìvotiwa ja~, pomo}u kojeg se zagreva ili kuva pak, u nekim delovima Srbije postojali U tom mestu odavna je bilo vi{e zana- za upotrebu u na{em vremenu u izmewe- (ptica i riba) moè pone{to korisno (ubacivawem grejnog tela odozgo u te~- su takozvani seoski ko{evi. Sami seqa- tlija livaca (neki su ove nazivali „pr- nim uslovima. Tako bismo postali kul- da se vidi, ~uje i nau~i, prirodno je da nost), imao uzor i prethodnika u odavno ci bi se dogovorili da posle ètve svi stenxijama”). Ta fabrika je bila logi~- turno bogatiji i sami sebi bliì. i za na{e vreme i nove zahteve moè od poznatom na~inu kuvawa pomo}u ubaci- oni koji imaju iole vi{e ìta odnesu ni nastavak boqe i masovnije izrade me- Kqu~ne re~i: kulturno nasle|e, pri- drugih qudi, a pre svega od predaka, vawa vrelog kamewa u sud? Takav na~in odre|enu koli~inu i saspu u seoski talne galanterije. Ova dva primera mena, bogatstvo. mnogo {ta da se dozna i iskoristi. kuvawa mleka primewivali su i na{i ko{. Narednog prole}a i leta iz te re- (Aran|elovac i Jawevo) pokazuju kako se Pre stotinak godina, na jednoj uni- U narednim izlagawima bi}e, ukrat- sto~ari (u Bosni i Makedoniji) sve do zerve davano je onim seoskim doma}in- neki jednostavni i ustaqeni ru~ni rad verzitetskoj sve~anosti, na{ poznati ko, govora o nekim konkretnim prime- polovine pro{log stole}a. stvima kojima bi nestalo svog ìta. Jer, podiè na vi{i nivo proizvodwe. nau~nik Jovan Cviji}, izme|u ostalog, rima preuzimawa stvarala~kih osnova Pa i podizawe dana{wih brana na selo je smatralo svojom zajedni~kom sra- Nalik iznicawu novih objekata bilo kazao je da se „svaka generacija u svom od na{ih (mi obi~no mislimo i kaè- vodi da bi se (od pritiska oticawa vo- motom da neko od wihovih suseqana bu- je tragawe za unosnijim vrstama p{eni- razvoju pewe na ramena svojih predaka”. mo prostih) predaka i wihovom podiza- de) dobila elektri~na energija, zar ni- de gladan i da slu~ajno umre od gladi. ce. I, na{i „selekcionari” zaustavili To je poznata istina, jer novi nara{ta- wu na vi{i, savremeni nivo potreba. je imalo uzora kod tradicionalnog ko- Dana{we „narodne kuhiwe” u gradovima su se na „doma}oj ranoj” i „vojvo|anki”. ji (skoro) ni{ta iz po~etka ne po~iwu Ruska kwièvnost poznata je kao bori{}ewa vodenog pada za rad vodenica i po nameni sli~ne su ranijoj ustanovi Te sorte su od ranije kod nas gajene, {to ve} samo dogra|uju i eventualno daqe gata i raznovrsna. Tako i ruski balet. vaqivaca? seoskih ko{eva. zna~i da su bile priviknute na{em razvijaju ono {to su wihovi preci ra- Obe ove grane umetnosti kod Rusa su se, Pre|imo na primere u nas. I nedavno jugoslovensko „samoupra- podnebqu i zemqi{nim uslovima. Tra- dili. Svet, dakle, nije odjednom nastao me|utim, razvijale i bogatile preuzi- Poznato je da je Vuk Karaxi} sa neis- vqawe”, kojim smo se bu~no ponosili dicionalno iskustvo i ovde se pokazalo (pa ni od nas, svakako, kultura ne po~i- mawem pojedinosti iz veoma razvijene tomi{qenicima vodio dugotrajni „rat kao naprednim, imalo je kod na{eg naro- korisnim i opravdanim za daqi razvoj. we kako bi neki mogli da pomisle). narodne kwièvnosti, odnosno narod- za jezik i pravopis”. Traìo je, naime, da da svog prethodnika. Naime, u porodi~- Ili, odmah posle Drugog svetskog ra- Qudi, uostalom, i od ìvotiwa nih igara kod tog naroda. Ako je, pak, i se kod Srba i za Srbe kao kwièvni upo- nim zadrugama, a one su mogle da broje ta u ode}i i obu}i kod {irih slojeva (ptica i riba), to jest od wihova rada i kod nas neki kwièvnik, recimo We- trebqava narodni jezik. Jer, do tada su po nekoliko desetina ~lanova, bilo je na{ih naroda, prelazilo se na uvozne, pona{awa, pone{to korisno mogu da sa- go{, Andri}, ]opi}, koristio motive i srpski spisateqi, iako malobrojni, pi- odre|enog i odgovaraju}eg samoupravqa- industrijske materijale (od sinteti~- znaju i nau~e, a kako ne}e od minulih gra|u iz narodnih predawa i uop{te sali nekom me{avinom crkvenosloven- wa. Kada su radovi na selu bili podeqe- kih vlakana). Bilo je za to i razloga generacija svojih predaka. Na primer, narodnog ìvota i stvarala{tva, da li skog, ruskog i srpskog jezika, koja za ni na mu{ke i ènske, u vreme glavnih (nesta{ica doma}ih materijala, ali i slon otvorenu ranu na svom telu zasipa je gre{io? Ne, naprotiv, on je samo tako obi~nog ~oveka iz naroda nije bila razu- poqskih radova, stare{ina zadruge bi, te`wa qudi za novim). Odmah se, me|u- pra{inom, zemqom ili peskom. Ili na postajao bliì narodu i razumqiviji, a mqiva. Vuk je, me|utim, energi~no zah- uve~e, sazvao zbor odraslih mu{karaca tim, uvidelo da ti novi materijali ni- wu stavqa kakav list. Ptica {tuka na wegovo pisawe vernija dokumentacija o tevao da se za narod pi{e wegovim (na- na kome bi se dogovorili {ta, ko i gde, su dobri i pogodni. Oni ne upijaju znoj svoje slomqene noge nalepi sloj gustog onome o ~emu govori. rodnim) jezikom. I, vremenom je nastoja- i dokle, narednih dana ima da radi da bi i od wih se mnogima po koì javqaju blata (kao {to mi radimo sa gipsom). Kao igra i zabava, i moderni sporto- we tog „neukog govedara”, kako su u~eni i se odre|eni poslovi blagovremeno ura- ekcemi i svrabe` ili alergija. Zato se Za{to qudi zakqu~uju da }e ako laste vi nastajali u na osnovi narodnih igara uobraèni Srbi nazivali Vuka, preovla- dili. Dogovor se pravio ne samo kada je svet ubrzo vra}a starim i oprobanim nisko lete skoro biti ki{e? Pa, kada je i me|usobnog takmi~ewa pojedinaca dalo. Uz reformu jezika, Vuk je izvojevao trebalo {togod od poqskih radova da se materijalima (pamuk, lan, vuna, kono- vazdu{ni pritisak povi{en mu{ice se ili grupa. Zar i danas na{a seoska mla- i reformu pisma, to jest pravopisa. Otu- uradi, ili oko stoke, ve} i onda kada je pqa). Od tada }e u zlatiborskom kraju u svom letu spu{taju u niè slojeve va- de` ne praktikuje odre|ena pravila u da mi danas imamo jedno od najprostijih doma}instvo ne{to krupnije trebalo da (osobito u selima Dubac i Sirogojno) zduha. Love}i mu{ice, prirodno je da se rvawu, tr~awu, skoku, dizawu tereta, i najsavr{enijih pisama uop{te gde sva- kupi ili proda. otpo~eti prava ru~na industrija plete- tada i laste spu{taju s wima. Na{i ~o- poga|awa u ciq...? Ili, misaona zabav- ki glas ima samo jedan pismeni znak Za zajedni~ke potrebe bilo je samo- wa odevnih vunenih predmeta, za kojima bani kada je bio tmuran i ki{ovit dan na igra „mice” u neku ruku kao da je (slovo) i pravilo je da se ~ita onako ka- dogovarawa i samoupravqawa i na ni- se uskoro osetila potra`wa iz ino- ne bi znali pravac vra}awa stoke sa pa- prethodila komplikovanijoj igri {a- ko je napisano. vou sela. Tako je bilo prilikom izbora stranstva. (...) {e svojim stani{tima. Ali, oni su se ha? Ili igra sa odre|enim brojem ka- Neko vreme posle Vukove reforme je- seoskog poqaka, u odràvawu ograda Mirko BARJAKTAREVI] Jedan od najsuptilnijih STUBOVI MO]I SRPSKE PORODICE U NARODNOJ LIRSKOJ POEZIJI porodi~nih odnosa je ba{ taj, a nevesta }e u deveru ste}i razumevawe Odnos devera i snahe kao kod ro|enog brata

ajedni~ki rad i prisnost qudi te- van u lirskoj pesmi – iskazuje se u tome sve tegobe koje mlâda udata èna pre- la muù, snaha izlazi da bi dawu pri- meqito su integrisali plemenske {to se mlada u ku}u ne moè dovesti ìvqava i, uglavnom – ne razume. padala svekrvi. Z i porodi~ne zajednice srpskog ra- bez prisustva devera. Ona je u wegovoj U tom trouglu – mu`, supruga, dever Pod kontrolom surovoga oka i qubo- tarskog sloja. Na osnovama te integri- nadle`nosti od trenutka izlaska iz de- – razre{ava se, nesvesno i kroz mlada- morne }udi svekrve, mlada èna je pri- sanosti, u Srbiji }e se formirati i – voja~ke sobe u koju je jedino on imao la~ku igru, pripremqena zavera snahe i siqavana na grube odnose od kojih je bi- od vremena propasti Carevine, pa sve do privilegiju da u|e i da u woj boravi. I, devera izvedena dawu, da bi se ispravila za{ti}ena u ku}i svoje matere. Sve- sedamnaestog veka – odràvati dru- jedino je on imao zadovoqstvo da mladoj li nesporazumi izme|u supru`nika na- krva je ne u~i poslovima, ve} joj mlâdoj {tveni poredak u kojem }e se funkcija vidi lice i da je za ruku drì. I da ona stali no}u. [to se izme|u supru`nika vreba gre{ku da bi na gre{ci iskaqi- dràve koja je nestala, projektovati u vidi deverovo lice pre mladoèwinog. remeti no}u, to se me|u prijateqima, vala zlobu koja svake ve~eri uz muà oblik porodi~ne zajednice, kao zamene Dever se stara o mladoj snahi sve do kroz igru, ispravqa dawu. I, tako svake narasta, a ujutro, s pojavom svekrve – bu- za dràvu. U woj }e do vrhunca izrasti trenutka kada ona, u pono}, polazi u no}i i svakoga dana, dok vera me|u prija. Ta zloba svekrvina, poligon je na ko- figura plemenskog stare{ine – svekra, odaje da vidi muà-mladoèwu i sa jateqima ne otvrdne, a napon me|u su- jem je zapo~ela i na kojem }e celog ì- glave porodi~ne zajednice, koji }e se, wim isku{a toplinu spremqene po- pru`nicima ne omek{a. Dok se prilike vota da se vodi bezo~na i surova, ali, po zna~aju, izdi}i do ranga monarha u steqe. ne izmene i nova pesma ne oìvi. ipak, shvatqiva borba dveju èna oko dràvi. Dever mora biti stasit i nao~it, ali Gospodar gospo|i ~oveka ~iji se ìvot, prisustvom su- U dugim godinama ìvota u kojima u svatovima on ne peva i ne igra. Ne pi- u krilu zaspao; pruge, vi{estruko uslo`wava. One se je svekar-monarh – prvi stub porodice je i ne veseli se sa juno{ama, vr{waci- gospo|a ga budi, ne mrze. One se preziru. I, ne podnose! – naporno radio, sticao i umnoàvao, ma svojim. u o~i ga qubi ... U prostoru ove bitke dever vi{e ne ~uvao i branio sve ste~eno i ro|eno, Supruànska posteqa }e biti i osta- (V. K.; SNP; î – 168) deluje kao faktor neutralisawa stawa dotrajavale su wegova snaga i fizi~ka ti jedna od retkih – bar za neko vreme – pometenosti koje u zajednici nastaje mo}. U ~asu zamora, funkcije svekra- toplih i mirisnih posteqa dvoje supru- vakav, do zadovoqstva doveden su- uvo|ewem novog ~lana porodice. On sam monarha preme{tale su se na starijeg `nika. Nizovi kasnijih posteqa pred- pruànski odnos sklada i plani- podsti~e, ionako ve} surovu, borbu sve- sina, sina-mladoèwu, kao drugog stu- stavqa}e stawe no}nih bdewa, ali i ne- O krve i snahe, istina, nesvesno, ali pod- rawa – ali posle duèg vremena ba porodi~ne zajednice. Ta prirodna utaìvih strasti ispod kojih }e se na- zajedni~kog ìvqewa – mogao je u lir- sti~e je svojim prisustvom. Svekrva- smena krvnog nasle|a doga|ala se tek izmeni~no smewivati vreme nerazume- skoj pesmi da se dostigne samo ako je majka koja nema izgleda u borbi sa sna- sa ulaskom mlade-neveste u wihov ì- vawa, sa vremenom ~e`we i uzajamnog prethodno pro{ao kroz traumati~no hom, izgubila je jednoga sina – muà vot. To je ~as kada zapo~iwe obnavqa- poveravawa. Mlada supruga }e sve to, u stawe prisnosti dvoje mladih koje su snahinog. Prisnost dvoje mladih – deve- we kruga ìvota u porodici u koju se dugim danima, utapati kroz igru sa de- zajedno i svako za sebe podnosili dugo i ra i snahe, stavqa ratobornu svekrvu u svrhu mlada i ukqu~uje u novu zajed- verom vr{wakom u prostranim odajama strpqivo. poziciju da vodi jo{ jednu bitku. Jer, i nicu. dvora ili u mirisnim ba{tama ispred U prilikama u kojima je porodi~na pozicija sina-devera za wu je ugroèna. Tre}i stub tako ure|ene zajednice dvora. zajednica u svojim doma{ajima nadome- Majka-svekrva bolesno je sumwi~ava. nalazimo u mla|em sinu, sinu-deveru. Ova veza – na trenutke skrivena, naj- {tala dràvu, taj je odnos prisnosti Prepuna je opreza i, strogim okom vre- On se javqa kao kohezioni faktor onoga ~e{}e izazovna – traja}e kao kohezioni mlade i devera ostajao kao faktor sta- baju}i, motri svako mesto na kojem bo- dela porodice koju je stvarao stariji faktor nove zajednice kroz koju prola- bilnosti porodice koja je zajednici rave mladi – snaha i dever, igraju}i se... sin-mladoèwa. Dever }e delovati u ze supru`nici u prisustvu obimne po- srpske nacije produàvala ìvot i osi- ... mlado i zeleno, svojstvu ~inioca wene stabilnosti i rodice: ona mlada, on stariji od we. guravala trajawe. Nikada u wemu nije skoro dovedeno: trajne neprekinutosti. Ali, oboje neiskusni. On satiran obave- bilo prevare. Sve je moglo da se desi i s deverom se igra, Pa`wu na{eg ~itaoca zadrà}emo zama rada i nu`no{}u ratovawa, ona podnese, samo prevara – ne! Wihovim prsten izgubila... ovde, upravo na ovome, tre}em stubu po- bezbri`na i detiwasta. Ali, tu su sadr- pona{awem potirano je nerazumevawe ...Svekrva je kara... rodi~ne zajednice srpskog nacionalnog àji odnosa sa vr{wakom deverom da, {to prati mlade supru`nike u periodu (V. K.; SNP; î – 165) bi}a – na deveru, mla|em bratu mlado- kroz bezazlenu igru dawu, potiru sve privikavawa. Wime jedino nije mogao Do beskraja u kojem ìvot te~e, ni- èwinom. {to se izme|u supru`nika zbiva no}u. da se otkloni odnos snahe i svekrve; iz kad ne prestaju}i. Po~etni zna~aj wegov – kako je ope- Ta }e igra sa deverom neutralisati posteqe, u kojoj je mlada no}u pripada- Du{an TE[I] LU@ANSKI SEPTEMBAR 12 2004.

ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE 20. VEKA 1932, onda slede {kole u kojima je u~ila decu: Ravni, Nikojevi}i, Gugaq, Atenica, Kamenica na Stolovima gde je nekoliko puta iz- OBJAVQENA NEDAVNO NA NEMA^KOM vo|ena i na streqawe!, a kao u~esnik NOB-a dobila je grad â~ak Narodne {kole u gde je bila instruktor i referent za narodno prosve}ivawe. Po potrebi slu`be preme{tena je u Preqinu, a posle zavr{ene Orfi~ka snaga pedago{ke {kole dobila je Beograd – osnovne {kole „Stevan Sin- Pirotskom okrugu |eli}“ i „Maksim Gorki“. Kao profesor, penzionisana je u zvawu pedago{kog savetnika (1964). pesni~ke re~i eke kwige, uprkos zna~aju, ostaju nezapaène, po- Pisawem se bavila naporedo sa radom u {koli (a naporedo se i gotovo ako nisu objavqene u izdawu neke ve}e iz- do{kolovala na VP[), na stranicama Prosvetnog pregleda i Sa- N dava~ke ku}e. Takav slu~aj je i sa kwigom Drago- vremene {kole, a stigla je da objavi i nekoliko kwiga: zbirku Manfred Jenihen, , Pesma Das Lied öffnet die Berge slava Voj~i}a Narodne {kole u Pirotskom okrugu pri~a iz ìvota Sunce nikad ne zalazi, zatim prvo izdawe hroni- razdvaja brda, Gollenstein Verlag, Blieskastel 1878–1914, za koju se moè re}i da ima lokalni karakter. ke Godovik – moj zavi~aj (1998). Bila je to prava hrabrost – obja- - Svetovi, Novi Sad, 2004. Me|utim, na~in na koji je ura|ena moè da posluì kao vila je i tri romana: Na raskr{}u ìvota (1999), Osmeh sudbine primer za one koji èle da rade sli~ne. Kwiga je plod is- (2000), Haqina od tila (2003). godini prve olimpijade drugog milenijuma nove ere – tako traìva~kog rada za jedan period i region, koji nije do- I to nije sve: usledila je zbirka pesama Pamtim (2003), a kru- bi mo`da po~eo da pi{e neki stari gr~ki hroni~ar da se voqno istraèn. Tako|e, Voj~i} pored tog obrazovnog i nu spisateqskog rada svakako predstavqa drugo, dopuweno, izdawe U hronike Godovika. @elela je da dopuni prvo izdawe, ali i da dotada, kojim slu~ajem, pojavila ovakva antologija srpske po- vaspitnog aspekta, predstavqa istorijski presek, to jest ezije kakva je ova. Antologiju srpske poezije 20. veka, pod naslo- uticaj istorijskih de{avawa na razvoj narodnih {kola u da nove podatke do kojih je do{la ili ukazivawem ~italaca ili vom Das Lied öffnet die Berge, sastavio je i predgovor napisao dr pirotskom kraju. sopstvenim istraìvawem. Manfred Jenihen, profesor Humboltovog univerziteta u Berli- Moè se postaviti pitawe – za{to se kao po~etna godi- Hronika Godovik – moj zavi~aj li~i na druge hronike po svojoj nu, danas, po mnogima, najzna~ajniji slavista i srbista u Nema~- na uzima 1878. Posle srpsko-turskih ratova (1876–1878) pi- strukturi. Sadrì bitne elemente svake hronike: geografski pokoj. rotski kraj je oslobo|en i pripojen Kneèvini Srbiji i loàj, klimatske prilike, privreda, prosveta. Ali, nije isto ako Navedeni olimpijski momenat iznesen je zbog toga {to Jeni- podeqen na ~etiri okruga: ni{ki, pirotski, vrawski i to- hroniku pi{e neko sa strane ili me{tanin, poznat i starijoj i henova antologija zaista predstavqa jedinstveni izdava~ki po- pli~ki. U to vreme Pirotski okrug je imao 171 naseqe sa mla|oj generaciji. Ono {to zadivquje jeste spremnost u~iteqice duhvat, ravan onim poduhvatima za koje se na olimpijadama dobi- oko 77.000 stanovnika, a Pirot kao varo{ oko 8200 ìteqa. da u ovim godinama i{~itava gomile kwiga, pose}uje ku}e, priku- ja zlato. Ni takva, ni sli~na toj, jo{ se nije pojavila antologija Zanimqivi su i podaci iz 1883. godine gde se kaè da je bi- pqa, beleì, jer je svedoka mnogo, iako je Godovik sve mawi. srpske poezije na nema~kom jezi~kom podru~ju, a objavquju}i ovu, lo 24 {kole i 48 bogomoqa, zna~i crkava, manastira i ka- Tako se javnosti predstavqa seoska u~iteqica koja je i pesnik prof. dr Manfred Jenihen je pokazao da srpska poezija 20. veka pela. Jedna {kola je dolazila na 3204 stanovnika, a jedna i romanopisac i hroni~ar! A to nije lako. Gina je to radila save- svojom poeti~kom, jezi~kom, tematskom i drugim razgranatosti- bogomoqa na 1602. sno, strpqivo i za pohvalu, o ~emu svedo~i prikaz prvog izdawa ma stoji uz bok velikih evropskih pesni{tva kao {to je francu- Kwiga Narodne {kole u Pirotskom okrugu nije namewe- hronike, a posebno pristojno mesto u leksikonu pisaca prosvet- sko, englesko ili nema~ko. na {irem krugu, ve} onima koji se bave istraìvawem raznih radnika Srbije, prvi tom, Beograd, 2001 (autor odrednice Mi- Pored èqe da predstavi {to celovitiju sliku srpske poezije voja {kolstva u Srbiji. Ona pokazuje koliko ima raznoli- livoje K. Trnavac). 20. veka, sastavqa~u je posebno bilo stalo do toga da ukaè na kosti od kraja do kraja, {to je zapravo bogatstvo jedne kul- Da bi se ovo izdawe pojavilo u ovom na{em vremenu, bila je mnoge momente kwièvnih i uop{te kulturnih veza izme|u ne- ture, jezika, jednom re~ju, naroda. K. G. svakako potrebna pre svega finansijska pomo} (to je najve}a mu- ma~kog i srpskog naroda koje imaju dugu tradiciju, a koje su u neka svih hroni~ara), pa mi s razlogom isti~emo imena iz Zahval- kim istorijskim trenucima, kao {to je ovaj vezan uz raspad Jugo- nice: prof. dr Jovan Mi}i}, koji je pomagao u prikupqawu gra|e, slavije, bile prekidane. Tako moè s pravom da se kaè da je sre|ivawu materijala; Radoslav B. Mi}i}, Dragan R. Mi}i}, a prof. Manfred Jenihen ovom antologijom umnogome obnovio te svakako posebnu zahvalnost dobio je Branislav Vesni}, poznati veze. Pored toga, nema~kom kulturnom prostoru, koji je znao za fotoreporter, ~iji je trud o~igledan: snimci svih znamenitih tek nekoliko savremenih srpskih pesnika, sada je ponu|ena cela mesta ovoga sela! Isti~emo jo{ neka imena, jer je i wihova pomo} lepeza novih, zna~ajnih imena od kojih su mnoga ve} poznata dru- staroj u~iteqici bila dragocena: Miroslava Stankovi}, Veqko gim evropskom i svetskim kulturama. N. Mi}i}, Stevo D. Je{i}, Milka I. Mi}i}. Za svaku je pohvalu Razume se da svaka antologija po~iva na subjektivnom izboru {to su poè{ki Svitak i Mesna zajednica Godovika pomogli au- sastavqa~a i da uvek postoji mogu}nost da se u~ini neki „pro- torki, {to zasluùje i na{u pa`wu. M. P. \. pust”. Ali prof. Jenihen je, bave}i se niz godina srpskom kwi- èvno{}u, teìo da sazna wene najvitalnije tokove i otkrije one vrednosti koje su univerzalne. Osim toga, kao autor nekoliko an- NARODNO PRIPOVEDAWE OD BREKOVA tologija pre ove (sastavio je i izdao kod istog izdva~a Gollenste- DO Â^KA in-a i antologije slova~ke i hrvatske poezije 20. veka) prof. Jeni- hen je koristio i ta svoja dragocena iskustva. Dakle, ideja antologi~ara bila je da se da ono {to je najvred- nije i {to predstavqa vrhunac srpske poezije 20. veka, pa antolo- Usputnice prote gija tako i po~iwe jednom od najlep{ih srpskih pesama uop{te, Kosti}evom pesmom Santa Maria della Salute. Kao {to i sam autor kaè, èleo je da dâ sliku srpskog pesni{tva 20. veka koja prati Jovana D. Luki}a „razvojni ritam evropskog pesni{tva od moderne do postmoder- ne”. Tu sliku ~ine 82 pesnika, od najstarijeg pomenutog Laze Ko- sti}a do najmla|e pesnikiwe Ane Ristovi}. Ovoj impozantnoj Izdava~: Agencija „Prozor”, â~ak, 2003, strana 83, brojci treba da se doda jo{ jedna impozantna brojka, a to je 35. urednik: Radovan M. Marinkovi}; za izdava~a: Svetislav Naime, uz prof. Jenihena, pesme u ovoj antologiji prevodilo je Q. Markovi} jo{ 35 prevodilaca na nema~ki jezik, me|u kojima je najvi{e nema~kih pesnika i stru~waka za srpsku kwièvnost. Uz sve to, ranijim brojevima Zadu`bine podsetili smo na{e ~itao- prof. Jenihen je napisao op{iran, veoma pregledan i precizan ce da je nekoliko sve{tenih lica zaduìlo na{u kulturu, U posebno kwièvnost, kwigama koje su dobile svoje mesto i predgovor, a prof. dr Nikola Strajni} sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dao je biobibliografske bele{ke o pesnicima. u bibliotekama i u istorijama kwièvnosti. To je onaj posao ko- Na kraju treba da se kaè da je naslov antologije Das Lied jim se bavio i Vuk Karaxi}. öffnet die Berge parafraza jednog stiha iz pesme Du` obala Rajne Ono {to je prota Milan D. Smiqani} za ~itavo podru~je Zla- M. Pavlovi}a, a tim naslovom ukazuje se na orfi~ke mo}i srpske tibora i Uìca, {to je prota Dragutin \or|evi} za jug Srbije, a poezije 20. veka. N. S. jerej Milisav D. Proti} za Draga~evo, â~ak i {iru okolinu, sada im se pridruùje najmla|i od sve trojice, prota Jovan D. Lu- DIJALEKATSKA OSNOVA EPSKIH ki} svojim Usputnicama. Pun naslov jo{ glasi: Od Brekova do PESAMA U ZBIRCI MIHAILA LUKOVI]A â~ka, a to je oznaka sedi{ta u kojima je sluìo prota Luki}, ali obuhvataju znatno {ire podru~je: rekli bismo jedan deo Starog Vlaha ili dana{weg Zlatiborskog okruga. Nesalomqivi Prota Jovan D. Luki} ro|en je 1935. godine u selu Tre{wevici, kod Ariqa, a Brekovo mu je bilo prvo slu`beno mesto sa nizom okolnih sela. Posle Brekova bio je u Dragojevcu, pa u Prilipcu, kod Poège, i najzad u â~ku. Veliko je to podru~je, a prota je bio gor{taci u prilici da u~estvuje u mnogim obredima, posle kojih je razgo- ja i mi ga tako „konzerviranog“ moèmo iznova istraìvati. Va- vor sastavni deo ru~ka i odmora. A to su bile izvanredne prilike esme u ovoj kwizi Mihaila Lukovi}a imaju jednu temeq- qa se nadati da }e i ova poezija i svi dijalekatski tipovi na te- kada se qudi „otvore” i kada slobodno pri~aju jer nisu u prilici nu jezi~ku osobinu: ispevane su u dijalektu. Mihailu renu Gorwe Jablanice, Kosanice, Toplice i Puste Reke biti bli- da o tome pi{u. Prota Smiqani} je to opisao rekav{i da su vi{e P usmeni nego pismeni! Lukovi}u to sasvim dolikuje i pripada. Iako je najve}i è ispitani u skoroj budu}nosti. deo ìvota proveo u gradskoj sredini (prete`no u Beogradu), on je A kada je uop{te re~ o isto~nohercegova~kom dijalektu, treba Ova nevelika kwiìca (po broju strana) sadrì obiqe pri~a u svojoj epskoj poeziji ostao odan zavi~ajnom govoru. A to je govor se podsetiti ~iwenice da je to najrasprostraweniji dijalekat koje su se ~ule u vremenu od 1960. pa do na{ih dana. To su zaista sela Gajtana na padinama Radan planine i Petrove gore na jugu srpskog jezika (s izvesnom unutarwom razu|eno{}u), koji obuhva- pri~e iz naroda i za narod – kako je ve} nagla{eno u drugom pod- Srbije, i to iz vremena Mihailovog detiwstva i mladosti. On ga ta jugozapadne krajeve Srbije (izme|u Loznice, Uìca, Priboja, naslovu kwige. je upio s maj~inim mlekom, da ga nikad ne zaboravi. Taj govor ome- Prijepoqa, Ivawice i â~ka), severozapadnu polovinu Crne Gore Mogli bismo re}i da je jedan deo tih pri~a ve} dobio svoje me- |io je sve horizonte wegovoga ranog doìvqaja sveta, na wemu je (izme|u Risna, Nik{i}a, Kola{ina, Pqevaqa i hercegova~ke gra- sto u legendama, ali je drugi deo iz na{ih skorijih vremena, tako odzvawala i najdraà svirka wegove mladosti – jeka gusala. nice), celu isto~nu Hercegovinu (od Neretve do crnogorske grada kwiga sadrì ono {to je prota zapisivao u raznim prilikama, Govor sela Gajtana po svim svojim bitnim karakteristikama nice), bosanski deo Podriwa, Bosansku krajinu i znatne delove ali je vodio ra~una da re~ bude onakva kako su je izgovorili pri- pripada dijalektu srpskog jezika koji je u nauci poznat pod ime- susednih oblasti: severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Sla- poveda~i. Ostala je originalna verzija, ona izvorna, jer je samo nom isto~nohercegova~ki. Mada dijalektolo{ke karte ne regi- vonije – dakle sve one krajeve koje naseqava srpski narod (iako su tako uverqiva i svakako posebno zna~ajna. Savremeni poslenici struju prostirawe tog dijalekta u ovom delu Srbije, on je i te ka- se posledwih godina Srbi u nekima od tih krajeva znatno prore- jezika bi}e u prilici da upoznaju stare re~i kojih vi{e nema u ko vidqiv i ìv. Naravno, doneli su ga doseqenici iz Crne Gore, dili). U nauci je ovaj dijalekat ozna~en uìm regionalnim ime- ~estim prilikama, {to zna~i da je re~ o nekim arhaizmima, koji Hercegovine, Ra{ke oblasti i uì~kog kraja, koji su se krajem 19. nom (isto~nohercegova~ki) jer je isto~na Hercegovina (a ona se ovde ne samo da ne smetaju, ve} sluè kao dokument da je ba{ tako i po~etkom 20. veka u velikom broju nastanili u planinskim pod- nekada prostirala od sliva Neretve do gorweg toka Mora~e i do- bilo. ru~jima Toplice, Jablanice, Kosanice i Puste Reke, dakle u onoj weg toka Lima) vekovima bila ishodi{te sna`nih migracija srp- U to nas uveravaju i recenzenti: dr Ranko Simovi}, dr Branko oblasti koju naj~e{}e nazivamo jugom Srbije. Stanovni{tvo Gaj- skog ìvqa u svim pravcima (otuda i stara izreka: „Hercegovina Kova~evi} i dr Predrag Ruì~i}, koji su, posle ~itawa i pozi- tana, kao i mnogih susednih sela, poreklom je iz Mora~e, Rovaca, sve naseli, ali sebe ne raseli“). tivne ocene, predloìli da se kwiga {tampa i pojavi u javnosti. Uskoka, Drobwaka, [aranaca, Pive i Nik{i}ke @upe (neke poro- Ponajvi{e zbog takve rasprostrawenosti, ovaj dijalekat poslu- Prota Luki} ih je pribeleìo i od nekih znanih kaziva~a: Qubi- dice poti~u i iz drugih delova Crne Gore), pa se tako govor ovih ìo je kao osnovica savremenom srpskom kwièvnom (standard- {a R. \eni}, prota Milan D. Smiqani}, prota Mihailo – Mi{o krajeva (ina~e prili~no ujedna~en) zametnuo i u Gajtanu, gde ni- nom) jeziku. O takvoj wegovoj ulozi u razvoju srpskoga kwièvnog Smiqani}, Radovan M. Marinkovi}, Milojko ]irjakovi}, ali se su zate~eni nikakvi starosedeoci. Istini za voqu, s pra`wewem jezika u 19. veku veoma je mnogo pisano i raspravqano u nauci. I u pri~ama pomiwu knez Milo{, serdar Jovan Mi}i}, vladika Ja- planinskih sela Gorwe Jablanice, Kosanice, Toplice i Puste Re- pored toga, kwièvni jezik uvek podrazumeva nadgradwu i ujedna- wa, prota Novica Mili}evi} i mnogi drugi. ke posledwih decenija postepeno ~ili i ovaj dijalekat, koji je do ~avawe, odnosno napu{tawe nekih osobina odavno odoma}enih u Pri~e su uglavnom kratke, lako se ~itaju, rado }e se prepri~a- pre pedesetak godina predstavqao veliku i kompaktnu oazu na ju- jeziku obi~nog naroda, pa to vaì i za isto~nohercegova~ki dija- vati, a od koristi }e biti i poslenicima pera: kwièvnicima, gu Srbije. Me|utim, to vaì i za ostale dijalekte koje su na tom lekat. lektorima i redaktorima, psiholozima, pedagozima, istori~ari- terenu ukorenili srpski doseqenici iz nekoliko razli~itih mi- Dr Milo{ LUKOVI] ma kwièvnosti. gracionih struja. Da se o kwizi brinulo do kraja uveravaju nas i misli nekada- Kasno ukqu~ivawe ovih krajeva u elektri~nu mreù Srbije HRONIKE SELA – GODOVIK {wih filozofa i poslenika pera, koje su uokvirene na stranica- (pre 30-40 godina) odgodilo je propadawe tih dijalekata, ali je ma gde je ostalo malo beline, pa da se i to iskoristi. Tako na{ au- pojavqivawe radio i televizijskih programa wima zadalo udarac tor pruà priliku da se ponovo prisetimo {ta su nekada pisali od koga se nikada ne}e oporaviti. Kwiga u~iteqice Blok, Karel âpek, Marin Drì}, F. M. Dostojevski, Dekart i Zato dijalekatski izraz epske poezije Mihaila Lukovi}a danas drugi. Navedene su i mudre misli Isidore Sekuli} i Ive Andri- predstavqa dragoceno svedo~anstvo o govoru wegovoga rodnog se- }a, koje se odnose na ìvot ~oveka. la, i to o govoru kakav je nekad bio na ovom podru~ju, pre razornog U tiraù od 300 primeraka – lako saznajemo za sve muke u obez- uticaja savremene civilizacije. Kad je bilo pravo vreme – dok je od stotinu leta be|ivawu finansijskih sredstava, a na obimu od pet i po {tam- bio homogen, isto~nohercegova~ki dijalekat u Gorwoj Jablanici parskih tabaka vi{e nije moglo ni da stane. Radujemo se ako se nije bio (kao ni drugi dijalekti) lingivisti~ki istraèn. Za- no {to je za ~oveka wegova li~na karta, za selo je to wegova kwiga ponovi, u nekim boqim vremenima, kada }e mo}i do}i u pravo, prvi korak u istraìvawu nekog jezi~kog sloja te dijale- hronika – pod uslovom da je ima objavqenu. Ako je nema, se- {to vi{e ruku. katske oaze u~inio je pre dvadeset godina pisac ovih redova obra- O lo je osiroma{eno, a takvih je neuporedivo vi{e nego onih Recenzent dr Ranko Simovi} je s pravom rekao da je ovo okre- |uju}i onomastiku (toponimiju i antroponimiju) sela Gajtana ~ije su se hronike ve} pojavile. pquju}a kwiga, a drugi autori ukazuju da je ovo lep i dar i uzdar- („Onomasti~ki prilozi“, îß, Beograd, 1983). Epska poezija Mihai- Ovo je pravi podvig autora: Gina Mi}i}-Bukvi} ro|ena je 1912. je. êmu se i mi pridruùjemo, uz toplu ~estitku autoru... la Lukovi}a daje nam prvobitnu sliku toga dijalekatskog podru~- u Godoviku, kod Poège; u~iteqsku {kolu zavr{ila je u Uìcu M. P. \OKOVI] SEPTEMBAR 13 2004.

ISTRA@IVA^KI PODUHVAT NASTAO POSLE DVE DECENIJE Ozrini}i na dlanu Petar Pejovi}: Ozrini}i – pleme Stare Crne Gore, Beograd, 2004, 552 str. velikog B formata + 7 karata a velikim zadovoqstvom sela u grad, ne moè posti}i rinci, Porijeklo Ozrini}a), 6. poku{a}emo da, ukratko, osnovni zadatak i da je saku- Dru{tvene prilike (Katuni i S predstavimo jedno izu- pqena gra|a nedovoqna za upo- sela, Kneìne i kneèvi, Ple- zetno nau~no delo – spoj geogra- znavawe pro{losti Ozrini}a, me i plemenski ìvot). fije, istorije, etnografije, et- autor ispisuje gra|u (zapise sa Posebni deo, najpre, donosi nologije, antropologije i ono- terena 1910. i 1911. g.) iz zao- izuzetno iscrpna obave{tewa o mastike – kwigu Petra Pejovi- stav{tine akademika Jovana ozrini}kim selima (str. 101- }a Ozrini}i – pleme Stare Cr- Erdeqanovi}a (Arhiv SANU) i 352). Tu su, pre svega, êvo (Mi- ne Gore. iz zbirke Andrije Luburi}a {ke i Prvete, Zaqu}e i Dowi Ozrini}i, jedno od central- (Arhiv Srbije), zatim katastar- Kraj, Vojini}i, Krièv do i Ku- nih plemena Stare Crne Gore, ske podatke Op{tine Danilov- ta, Oègovice), te Velestovo i deo starocrnogorske Katunske grad za Zagredu i Op{tine Ce- Barjamovica, Markovina, La- nahije, uz Wegu{e i Cuce pri- tiwe za ostali deo Ozrini}a, stva êvska, Ubli êvski, Bije- mer i uzor u toku oslobodila~- kao i gra|u iz veoma brojne le Poqane, Zagreda. Slede Mi- ke borbe Crne Gore ~iji je is- istorijske, geografske i ono- krotoponimija Ozrini}a (367- hod bio stvarawe nove crnogor- masti~ke literature. 409), vrlo korisni, i bogati, Re- ske dràve pod vo|stvom vladi- Ishod Pejovi}evog velikog, gistar geografskih imena i lo- ka i vladara Petrovi}-Wego- dvodecenijskog napora je sre- kaliteta (410-440) i Antropo- {a, bili su, o~igledno, veliki }an. Dobili smo vrednu kwigu. nimijski registar, i, na kraju, izazov za P. Pejovi}a. U Ozrini}ima nalazimo Op- Recenzije, Fotografije i Karte. Ra|eni, i nastali, na prin- {ti dio i Posebni dio. Op{ti Rekosmo, istraìti-prou~i- cipima metodologije istraì- deo sadrì slede}e celine: 1. ti Ozrini}e Stare Crne Gore i Vukova rodna ku}a u Tr{i}u vawa koje je postavio Jovan Er- Oblast (Granice, Poloàj, istorijski i geografski i popi- deqanovi}, jedan od prvih me|u Ime), 2. Prirodni uslovi (Ob- siva~ki za Pejovi}a je bio veli- s druge, crnogorski prostor je, lo{ke pojave u stanovni{tvu”). te Cviji}eve i Erdeqanovi}eve evropskim antropolozima, au- lici reqefa, Klima, Vode, Biq- ki izazov. Studija o ovom ple- rekli bismo, vi{e nego drugi Ne moèmo ovde mnogo re}i antropogeografske {kole, ako tor velike studije Stara Crna ni i ìvotiwski svet), 3. Pri- menu nije data jednostrano – slovenski, poseban po po{tova- o svemu onome {to je Petar Pe- ne preterujemo, P. Pejovi} je Gora (1926), Pejovi}evi Ozri- vredni ìvot (Sto~arstvo, Ze- predstavqa poseban oblik lite- wu predawa i ìve re~i (kako jovi} uradio. U ovoj crtici mo- postigao i vi{e – zahvaquju}i ni}i su za~eti upornim teren- mqoradwa, Saobra}aj, trgovina rature: smewuju se u kwizi pi{e jedan od recenzenata ove ramo napomenuti jedno: impre- novim saznawima, i rezultati- skim radom 1981. godine, od ku- i privredna sredina), 4. Pleme istorijski izvori i legende, kwige, „poznato je da je u epskim sivno je ono {to nam je doneo ma, nastalim u drugoj polovini }e do ku}e, od doma}ina do do- u pro{losti (Istorijske pri- pri ~emu se ni jedno ni drugo krajevima, kakva je Stara Crna (dovoqan bi bio samo jedan ci- 20. veka. ma}ina. Me|utim, po samim au- like, Tragovi ranijih naseqa), niukoliko ne smeju zanemariti Gora, predawe tako re}i prati- tat, jedan primer iz obrade Pred nama je, rekosmo, izu- torovim re~ima, uvidev{i da 5. Stanovni{tvo (Uop{te o sta- – s jedne strane, vi{e od hiqadu lo istorijsku istinu, jer su se ozrini}kih naseqa pa da se to zetno delo. Petre Pejovi}u, samo terenskim istraìvawi- novni{tvu, Naseqavawe, Ise- fusnota pokazuje obim litera- po{tovali tradicija pam}ewa shvati; no, za to, ovde, nema me- sre}no Vam bilo! ma, zbog stalnih migracija iz qavawe/op{ti pravci/, Sta- ture kojom se Pejovi} sluìo, a, doga|aja iz pro{losti i genea- sta). Slede}i najboqe rezulta- Mr @eqko ]UPI]

PO^ECI BIBLIOTEKARSTVA U NOVOVEKOVNOJ SRPSKOJ DR@AVI Kwiga be{e „na polzu”

Najobrazovaniji i bibliografije Dva veka novije srpske kwiga pre{ao je u nadle`nost Pope- {eno jedno uspe{no razdobqe u ìvo- nove, bez kojih funkcionisawe novo- kwièvnosti 1776–1976. saznajemo da ~iteqstva prosve{}enija i, {to je tu ove ustanove, u kome se wen kwi- vekovne srpske dràve nije uop{te najvi|eniji qudi u je za 125 godina (1776–1901) prevedeno jo{ va`nije, te iste godine je oboga- `ni fond udesetostru~io, a stru~ni bilo mogu}e. Ove, u stvari specijalne i objavqeno 105 naslova, od ~ega najve- }en i pove}an otkupom li~ne biblio- rad dobio sve karakteristike profe- biblioteke, nastaju uporedo sa nasta- Srbiji u 19. veku bili }i broj u Novom Sadu. Ove razvojne teke Lukijana Mu{ickog (1777–1837), sionalnog bibliotekarskog rada. Po- jawem nau~nih, vojnih, bankarskih, su utemeqiva~i linije kulture po~iwe da prati i raz- a ve} 1839. i otkupom biblioteke Ata- sle \ure Dani~i}a, do kraja 19. veka, lekarskih i drugih fundamentalnih voj bibliotekarstva u Srbiji. nasija Stojkovi}a (1773–1832), u~enog na ~elo ove ustanove do{le su jo{ ~e- ustanova dru{tva i dràve u 19. veku. biblioteka. Slede}i Kao najzna~ajnija me|u bibliote~- Srbina, profesora na Harkovskom tiri znamenite li~nosti iz kruga Tako je, na primer, ve} 1842. godine kim ustanovama javqa se srpska naci- univerzitetu. Zahvaquju}i ovim pri- srpske inteligencije, posvedo~uju}i osnovana Biblioteka Dru{tva srpske ih, i ve}ina ustanova onalna biblioteka – Narodna biblio- novama, Narodna biblioteka je ubrzo time da je uspon celokupne srpske mo- slovesnosti, koje je ustanovqeno pret- teka Srbije. Prema podacima same po preseqewu iz Kragujevca u Beo- derne kulture bio omogu}en i stasa- hodne, 1841. godine, a po~etni fond je novoustanovqene Narodne biblioteke Srbije, iznetim grad, 1841. godine, ve} 1844. godine wem novih, izuzetno obrazovanih na- iznosio 89 kwiga iz poklowene bi- dràve osnivala je povodom 150-godi{wice ove ustano- imala 1.421 kwigu i 2.863 bibliote~- ra{taja: Janko [afarik (1814–1876), blioteke Dimitrija Tirola ve, 1982. godine, wen za~etak nalazi- ke jedinice. Dr Milovan Spasi} Stojan Novakovi}, kome je posve}ena (1793–1857), kulturnog i javnog rad- svoje kwi`nice mo u skromnom fondu od 800 kwiga (1817–1908) ove iste, 1844. godine, po jedna objavqena doktorska disertaci- nika, velikog prijateqa Vuka Karaxi- pri Kwaèvsko srpskoj tipografiji nalogu Jovana Sterije Popovi}a ja (D. Bara}: Bibliotekarstvo Stojana }a, koji je poku{ao da u Temi{varu iz 1832. godine, koji je po~eo da se (1806–1856), na~elnika u Ministar- Novakovi}a, 2002), Jovan Bo{kovi} osnuje „Dru{tvo qubiteqa kwiè- sre|uje po principima „jevropejskih stvu prosvete, sa~inio je prvi popis, (1834–1892), filolog, i Ni}ifor Du- stva serbskog”. Biblioteka je od 1864. biblioteka”. Podatak o ovih 800 kwi- izve{taj o stawu i predlog mera za ~i} (1834–1892), arhimandrit. godine nosila ime Biblioteka Srp- ga poti~e iz Zabavnika Dimitrija biblioteku. Godine 1846. otkupqena skog u~enog dru{tva, a od 1886. godine Davidovi}a (1789–1838), u~enog Srbi- je i li~na biblioteka Mihaila Ger- poredo sa razvojem Narodne Biblioteka Srpske kraqevske akade- na iz Zemuna i sekretara kneza Milo- mana, izaslanika kneza Milo{a u Bu- biblioteke Srbije, kao nacio- mije. Na prvi pomen Vojne biblioteke {a u to vreme. Slede}ih 17 godina, od kure{tu, a 1853. godine, kao prvi U nalne bibliote~ke ustanove, nailazimo ve} 1838. godine, kada je S 1832. pa do 1859. godine, kada biblio- „praviteqstveni” bibliotekar, u Na- i{lo je i osnivawe drugih bibliote~- kneèvim ukazom iz maja te godine ve najzna~ajnije ustanove kulture novovekovne srpske dràve, teka, na ~ijem se ~elu tada nalazio rodnu biblioteku dolazi Filip Ni- kih ustanova, posebno ~itali{ta, ko- Vojnopolicijska kancelarija odvojena koja se ra|ala u Prvom i Drugom srp- ugledni filolog \ura Dani~i} koli} (1830–1867), koji je do 1856. go- jih je, prema podacima Narodne bi- od Dràvnog saveta, ali Vojna biblio- skom ustanku i dobijala svoje sve ~vr- (1825–1882), i zvani~no dobija naziv dine izradio glavni katalog, azbu~ni blioteke Srbije, godine 1874. bilo teka koja ima svoj kontinuitet do da- {}e i potpunije okvire od 1830. godi- Narodna biblioteka Srbije, presudne katalog sa listi}ima i sistematski ukupno 52 sa 7.888 kwiga, 53 naslova na{wih dana datira iz 1862. godine, ne, kada je hati{erifom od 3/15. avgu- su za formirawe ove ustanove u mo- katalog podeqen u 20 nau~nih grupa, doma}ih i 29 naslova stranih novina kada je osnovano Ministarstvo vojno sta dobila pravo da moè da osniva dernu nacionalnu biblioteku. za preko 8.000 kwiga, koliko je bibli- i ~asopisa u 637 primeraka. Me|utim, kao samostalna dràvna ustanova. Bi- svoje bolnice, {kole i {tamparije, Ve} 1838. godine taj prvi fond oteka brojala u to vreme. Time je zavr- isto toliko su bile zna~ajne ove usta- blioteka Srpskog lekarskog dru{tva, nastale su u slede}ih pedeset godina. osnovana 1873. godine, samo go- Mada u Srbiji 1820. godine, prema jo{ dinu dana po osnivawu samog uvek nepouzdanim statisti~kim izvo- dru{tva, ima svog prete~u u rima, „ne be{e pola miliona du{a”, a osnivawu Lekarskog ~itali- u samom Beogradu samo 3500, ona ve} {ta, do koga je do{lo na inici- od samih po~etaka izgradwe temeqa jativu dr Paceka, a koje je tre- svoje moderne kulture posebnu pa`wu balo da pomogne malobrojnim posve}uje kwizi i wenom {irewu. lekarima u Srbiji da do|u do Kragujevac, prestonica Srbije posle potrebne literature. Biblio- 1830. godine – prema Tihomiru \or|e- teka Narodne banke Srbije tavi}u, nova dràva je 1833. godine ima- ko|e prati razvoj i uspon ove la 618.192 stanovnika i zauzimala zna~ajne monetarne ustanove. prostor od 37.840 kilometara kva- Zakon o Narodnoj banci Srbije dratnih – postaje weno pravo admini- (weno puno ime je bilo Privi- strativno, politi~ko, crkveno, vojno legovana narodna banka Kneè- i kulturno sredi{te u kome su Veli- vine Srbije) potvr|en je 6. jaka {kola (1830), kao prethodnica Li- nuara 1883. godine, kada je ceja, Mitropolija (1831–1835), Gimna- osnovana i biblioteka, mada je zija (1835), Dràvna {tamparija sama banka sa redovnim radom (1834). Daqi razvoj {kolstva, pojava po~ela 2. jula 1884. godine. Jo{ prvih {kolovanih qudi na Liceju i u tri specijalne biblioteke inostranstvu ubrzo }e doprineti raz- osnovane su u 19. veku: Biblio- voju svih ovih ustanova. Pri kraju teka Ministarstva inostranih vladavine ustavobraniteqa u Srbiji poslova (1886), Biblioteka je radilo 330 {kola, a prema Sloboda- Srpskog hemijskog dru{tva nu Jovanovi}u, u to vreme, dakle 1858. (1887) i Biblioteka Ministar- godine, u Srbiji je ve} bilo oko 200 stva narodne privrede (1891). {kolovanih qudi. Poznato je {ta je Ovaj, samo letimi~an pre- Stojan Novakovi} (1842–1915) pisao o gled najzna~ajnijih bibliote~- kwièvnosti malih i rasturenih na- kih ustanova nastalih u 19. ve- roda – da je ona „glavni organ prosve- ku, pokazuje koliko je bila ve- te i duhovnog ìvota”. On nam je osta- lika briga jedne mlade dràve vio i dragocen podatak da se „u dru- da uspostavi puno}u svog kul- gih 20 godina 19. veka (1821–1840) broj turnog identiteta, oli~enog i {tampanih srpskih kwiga pewe na u ovoj vrsti ustanova. 631, po 31,5 na godinu”. A iz odabrane Narodna biblioteka Srbije u Beogradu u kojoj se ~uva najve}e nacionalno blago Milo{ NEMAWI] SEPTEMBAR 14 2004.

IZ RADA OGRANAKA VUKOVE ZADU@BINE U ^A^KU, BAVANI[TU, BEO^INU I BELOJ VODI

odrag Maticki, prof. dr Biqana Sikimi} i dr Mirjana Drndarski. predavawe pod nazivom: „Dva milenijuma hri{}anstva“. Proslavqa- Godi{wa skup{tina Pored mnogobrojnih u~esnika kulturno-umetni~kog programa, na- ju}i dva veka od Prvog srpskog ustanka odràno je predavawe na temu gra|enih u~enika i wihovih roditeqa i vaspita~a, manifestaciji su „Prvi srpski ustanak i dva veka moderne srpske dràve“ (predava~ Mi- prisustvovali i predsednik Izvr{nog ve}a i predsednik SO Kovin, lutin Bojani}, profesor istorije iz Kru{evca). predstavnici Vukove zadu`bine i ogranaka Zadu`bine iz Beo~ina, Ve- Osim toga Ogranak je promovisao i zna~ajna zavi~ajna i nacionalna Ogranka u â~ku like Mo{tanice i â~ka, delegacija Srba iz Ma|arske, kao i predstav- izdawa: kwigu mr Adama Sto{i}a „Veliki dani Srbije 1914–1918“; o nici Udruèwa „]irilica” iz Novog Sada. kwizi su govorili: Miroqub Nicovi}, Velibor Lazarevi} i autor; strajavawe na misiji o~uvawa narodne kulture, srpskog jezika Tokom manifestacije odràna je izlo`ba ikona Milete Kosti}a, kwigu dr Nikole Dudi}a „Stara grobqa i nadgrobni belezi u Srbiji“. i }irilice, obi~aja i tradicije, jednom re~ju, nacionalnog akademskog slikara iz Vr{ca, kao i izlo`ba etnografske gra|e i, na- O autoru i kwizi govorio je Velibor Lazarevi}, a o zna~aju seoskih I identiteta, osnovni je motiv svih aktivnosti koje sprovodi ravno, izlo`ba de~ijih „krasnopisa”. nadgrobnika kao kulturnoj ba{tini Srba govorili su autor i Velibor Vukova zadu`bina iz Beograda sa svojim ograncima u zemqi i ino- U Hramu uspewa presvete Bogorodice, na sam dan Sv. ]irila i Me- Lazarevi}. Ovom prilikom prire|ena je i izlo`ba stotinak tabli, cr- stranstvu. Godi{wa skup{tina Ogranka Vukove zadu`bine u â~ku, todija liturgiju je sluìo Wegovo preosve{tenstvo, episkop banatski teà nadgrobnika i wihovih motiva. odràna polovinom juna u sali hotela „Beograd” bila je potvrda vred- gospodin Nikanor, koji je tom prilikom blagoslovio manifestaciju. Ogranak je organizovao i kwièvne ve~eri. Tako je za Svetog Savu nosti istrajavawa na tom putu. Pet godina nakon osnivawa, Ogranak u Odràn je i bogat kulturno-umetni~ki program u kome su u~estvo- 1994. godine priredio kwièvno ve~e na kome su u~estvovali: Milosav â~ku spada me|u najaktivnije i najuspe{nije, {to je potvrdila i Sla- vale folklorne grupe iz Beo~ina, Vladimirovaca, Kosjeri}a, Podgori- \ali} i Veroqub Vuka{inovi} iz Trstenika, Qubomir Voji} iz Vr- |ana Mla|en, upravnik Vukove zadu`bine, prenose}i podr{ku akade- ce i, naravno, Bavani{ta. wa~ke Bawe, Qubi{a \idi}, Milo{ Petrovi} i Momir Dragi}evi} mika Dejana Medakovi}a, predsednika Skup{tine Zadu`bine, ~a~an- Da je ono {to smo pre tri godine zapo~eli i s te{kom mukom reali- iz Kru{evca. skom ogranku. zovali, vredelo, dokazuje deo nagra|enog teksta Ivane Suboti}: Avgusta 1995. godine u porti belovodske crkve odràno je ve~e ru- Godi{wu skup{tinu otvorio je profesor dr Predrag Ruì~i}, a iz- Dok govorimo i pi{emo srpski, mi }emo i biti Srbi, a na{a „nebeske kulture: promocija zbirke pesama „êrtog“ (Dom) Genadija Pravo- ve{taj o radu izme|u dve skup{tine podnela je mr Grozdana Komadi- ska” Srbija }e ìveti. Vreme je da se oni zalu|eni trgnu i osveste i do- torova. O pesniku i zbirci govorio je Velibor Lazarevi}. Tom prili- ni}, predsednik Ogranka. Osim obeleàvawa zna~ajnih datuma iz kul- prinesu ovoj te{koj, ali i vi{e nego va`noj borbi za opstanak. Sa~u- kom ruske i srpske pesme pevala je Irina Miqkovi}, profesor muzike ture i istorije srpskog naroda, 150. godi{wice od prvog izdawa Vuko- vajmo korene, tradiciju, folklor, istoriju, kulturu. Sa~uvajmo milo- iz Kru{evca. vih Srpskih narodnih pripovjedaka, jubileja Prvog srpskog ustanka, zvu~ni jezik srpski i }irili~no pismo! Ogranak je bio i osniva~ Dru{tva za negovawe tradicija moravske publikovawa zna~ajnih istraìvawa zadu`binara, najve}i uspeh ovog Vera SEKULI] {kole „Rade Neimar“ i organizator i suorganizator vajarskih koloni- ogranka je i kontinuirani rad sa mladima. Pored tradicionalne mani- ja „Dani Rada Neimara“ i „Belovodski pe{~ar“. festacije „Mladi ~uvari narodne kulture” koju Ogranak organizuje U slavu prvog poznatog rodona~elnika klesara, vajara i neimara mo- svake godine, ukqu~ivawe mladih rezultiralo je i prvom nagradom za Beo~inci na Oplencu ravske {kole Radeta Borovi}a, poznatijeg kao Rade Neimar, Dru{tvo literarni sastav Ivane Suboti}, u~enice Ekonomske {kole, na kon- koje nosi wegovo ime i Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vodi pokre- kursu „Pi{em }irilicu” koji je organizovao Ogranak u Bavani{tu. nuli su u leto 1995. godine kulturni program „Dani Rada Neimara“. Posebnim uspehom Ogranak u â~ku smatra i negovawe saradwe sa i u Manasiji U okviru programa Dani Rada Neimara, a povodom izrade skulpture ograncima {irom zemqe, {to su i potvrdili prisustvo ili telegrami Milo{a Obili}a za Novi Sad (rad vajara Zorana Vasiqkovi}a) prire- |en je program „U ~ast Milo{a Obili}a“. Na temu Milo{ Obili} u ~elnih qudi ogranaka Vukove zadu`bine iz Trebiwa, Beo~ina, Ni{a, julu se potrefio dan da nije bilo ni previ{e vru}e, ni odve} Gradi{ke, Velike Mo{tanice i @abqaka... Plod ove saradwe je i kwi- istoriji i predawu predavawe je odrào Velibor Lazarevi}. U muzi~- hladno. Ba{ kako treba za jedan jednodnevni izlet. Priprema- kom delu programa u~estvovali su Lidija Raki}evi} i Milan Petro- ga Riznica narodnog kazivawa, koju je priredila mr Grozdana Komadi- U ju}i se za ovaj planirani put, Ogranak Vukove zadu`bine iz vi}. ni}, a sadrì radove sakupqa~a iz svih ovih ogranaka. Zadu`binari Beo~ina je organizovao za u~esnike pohoda i za sve zainteresovane ~la- ~a~anskog ogranka imali su i bogatu istraìva~ku delatnost u prote- U periodu od 4. do 28. avgusta 1995. godine u Beloj Vodi je boravio nove predavawe o dinastiji Kara|or|evi}. Ovo zanimqivo predavawe Genadij Pravotorov, vajar iz Moskve, koji je uradio projekat za sarko- klom periodu. je odrào Sekula Petrovi} u sve~anoj sali SO Beo~in. Wegovo nadah- Planirano je da u ovoj godini Ogranak u â~ku bude izdava~ nove za- fag poginulima u Prvom svetskom ratu u crkvi u Beloj Vodi. Sarko- nuto kazivawe istorijskih ~iwenica o Vo`du, rodona~elniku dina- fag su klesali: @ivan Milenkovi}, Radoje Jovanovi}, Miroslav jedni~ke kwige koja }e sadràti narodna predawa iz svih krajeva u ko- stije, pa sve do ìvih potomaka, bilo je propra}eno projekcijama slaj- jima deluju Vukovi ogranci, istakla je mr Grozdana Komadini} i naja- @ivanovi}, Milen Jugovi}, @ivotije Stajkovi}, Milan Mileti} i dova i dokumentarnim filmom o kraqu Petru î i kraqu Aleksandru Svetolik – Tola Mini}. Gost Kolonije nekoliko dana bio je i ruski vila organizovawe nau~nog skupa o Ov~arsko-kablarskim manastiri- Ujedinitequ. Uz ovo predavawe Sekula Petrovi} se potrudio da priku- ma. U istom duhu i sa istim zadacima formulisan je i program i plan slikar Aleksandar Hopkin. pi i izloì neke kwige, bro{ure i novine koje ilustruju wegovo kazi- U Beloj Vodi je potom boravio Ajdin Pute{, profesor sa Akademije rada za predstoje}u godinu koji je pro~itao Radovan M. Marinkovi}. vawe i dopuwuju projekcije. Bilo je, stvarno, divno i korisno. Sve~ani deo godi{we skup{tine Ogranka u â~ku bio je posve}en za primewenu umetnost u Beogradu, radi dogovora o osnivawu {kole Veliki autobus je bio mali da primi sve zainteresovane za ovo pu- klesarstva, a akademski vajar Zdravko Vajagi} iz Beograda radi osniva- obeleàvawu 200. godi{wice Prvog srpskog ustanka u kome su u~estvo- tovawe, a Ogranak nije imao sredstava da angaùje jo{ jedan autobus. vali ~lanovi lingvisti~ke sekcije Ekonomske {kole u â~ku, izvorne wa letwe škole za konzervaciju u Beloj Vodi. Bez nov~anih sredstava je nemogu}e relizovati mnoge akcije koje ima- U okviru svoje kulturne akcije „Dani Rada Neimara“ ~lanovi Dru- peva~ke grupe „Draga~evke”, Mladena Gojkovi} i KUD „Srpski jelek”, ju vanredan saznajni i vaspitni zna~aj za narod, uop{te. guslar Andrija Miliki} i frula{i. Odràvawe manifestacije pomo- {tva „Rade Neimar“ i Ogranka Vukove zadu`bine iz Bele Vode avgusta Obi{li smo Topolu i Muzej Kara|or|a. Upijali smo dah ne tako 1997. godine: Miroslav @ivanovi}, @ivko Stevanovi}, Radoje Jovano- gli su SO â~ak, Delta banka i brojni zadu`binari. davnog vremena. Zorica LE[OVI]-STANOJEVI] vi}, Velibor Lazarevi} i Slavko @ivanovi} klesali su besplatno or- Krenuli smo u hodo~a{}e Oplencu i senima pokojnih Kara|or|evi- nament na portalu crkve Sv. Nikole u Komaranima. }a. Divili smo se veli~anstvenoj rasko{i Crkve i klawali smo se gro- U Beloj Vodi je od 6. do 13. avgusta 2001. godine odràna Vajarska ko- „Dani }irilice” bovima, potomcima velikog Vo`da. Bilo nam je jako ào {to su mnogi lonija „Dani Rada Neimara“ u kojoj su u~estvovali Dragoqub Dimi- zna~ajni grobovi ove zaslu`ne porodice srpskog roda rasejani po sve- trijevi}, redovni profesor Fakulteta primewenih umetnosti u Beo- tu. Izraàvali smo èqu i nadu da }e se na}i neka pametna i mo}na gradu, Dubravko Milanovi}, akademski vajar, i Miodrag Dimitrije- glava u Srba da prikupi istoriju na ovom predodre|enom mestu. Vaqda vi}, akademski vajar, svi iz Beograda, zatim Vladimir Bana{evi}, aka- u Bavani{tu }emo to mi doìveti! demski vajar iz Trstenika. Oni su u belovodskom pe{~aru a uz pomo} Posetili smo muzej, izlo`benu galeriju, „dvorac” î~a Pere, Kraqa ovda{wih klesara Radoja Jovanovi}a, Veroquba Milosavqevi}a i Dra- ana 22, 23. i 24. maja 2004. godine, a povodom obeleàvawa dana Petra î, i divili smo se veli~anstvenoj skromnosti ovog omiqenog gana Smiqkovi}a isklesali skulpture galerijskog formata za budu}u velikih prosvetiteqa Sv. ]irila i Metodija, u Bavani{tu je, po vladara. Razgledali smo eksponate i se}ali se vunenih ~arapa ovog rat- Galeriju klesarske umetnosti. Doma}in kolonije bio je Velibor Laza- D tre}i put, odràna manifestacija pod nazivom „Dani }irilice” nika, ~oveka, vladara, potomka Vo`da, koji je prejezdio strahote golgo- revi}. proistekla iz potrebe stanovnika ovog sela za kulturnim doga|ajima, te bespu}ima Albanije i doìveo Kajmak~alan, slobodno Kosovo i po- Izlo`ba ranijih i novonastalih vajarskih radova otvorena je 13. av- kao i wihove èqe da svi, a pogotovu deca i mladi, doprinesu negova- bedu. Bila je tu i suza i niko ih nije krio i niko ih se nije stideo. Ta- gusta 2001. godine. Bile su izloène skulpture: Dragoquba Dimitrije- wu srpske kulture i ~uvawu srpske tradicije. ko je vaqalo biti ba{ na tom mestu. vi}a, Dubravka Milanovi}a, Miodraga Dimitrijevi}a, Vladimira Ba- I nikad u dugoj istoriji ovog mesta nije se steklo toliko znawa i I onda smo mirni i zami{qeni krenuli u pohode prohujalom vre- na{evi}a, Radoja Jovanovi}a, @ivana Milenkovi}a, Genadija Pravoto- pameti, dobre voqe i lepih èqa i lepote uop{te, a nadasve, vere, na- menu, despotu Stevanu Lazarevi}u i wegovoj Manasiji. Debeli zidovi rova i Sergeja Gorjainova iz Moskve i Veroquba Milosavqevi}a iz de i qubavi, kao tih dana u Bavani{tu. odbrambenog zdawa manastira do~ekali su nas kao da je vreme stalo i Brajkovca. Najuspe{niji me|u ograncima Vukove zadu`bine, pozvani da se za- mogli smo, bar u ma{ti i htewu, da ~ujemo i da vidimo senke qudi i U periodu od 21. do 28. aprila 2002. godine odràni su „Dani Rada loè u svojim sredinama kako bi {to ve}i broj u~enika osnovnih i vremena kome smo do{li u pohode. Dugo }emo pamtiti subotu, 17. juli Neimara“ kao prakti~na nastava obrade belovodskog pe{~ara za osmo- sredwih {kola u~estvovao na konkursu za najuspe{niji literarni rad 2004. godine. ro studenata ~etvrte godine odseka za vajarstvo Fakulteta primewena temu „]irilica srpsko pismo”, odnosno „Pi{em }irilicu”, kao i za Bawo BLA@OV, profesor nih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragana Dimitrijevi}a. najlep{i }irili~ni krasnopis, bili su ogranci iz â~ka, Zemuna, Ve- U~estvovali su studenti: Milo{ Ran|elovi} i Miroslav Lakobrija iz like Mo{tanice i Beo~ina, iz kojih se odazvao najve}i broj {kola. Beograda, Filip Simi} iz Bratunca, Dragomir Sve~ak iz Zemuna i Mi- Me|u nekoliko stotina radova, najboqe je proglasio ìri u sasta- Uspe{na decenija roslav Havrilov iz Stare Pazove (poreklom Ukrajinac), Marija Ku}an vu: prof. dr Vidojko Jovi}, dr Miodrag Maticki i Sla|ana Mla|en, di- iz Smedereva, Aleksandra Stoki} iz Ku~eva i Vukosava Rafailovi} iz rektor Vukove zadu`bine, i to: prvo mesto za literarni rad u katego- Bara u Crnoj Gori. Potom je 28. aprila organizovana izlo`ba ostvare- riji vi{ih razreda osnovne {kole, za temu „Pi{em }irilicom”, osvo- nih radova. U organizaciji su se istakli Slobodan Bogdanovi}, Qubo- jila je Jovana Crepajski, u~enica sedmog razreda O[ „Bora Radi}” iz Belovo|ana drag Smiqkovi}, Velibor Lazarevi} i Prvoslav Popovi}. Bavani{ta, u kategoriji sredwih {kola, za temu „]irilica, srpsko pi- Maja 2003. godine organizovana je Vajarska kolonija „Belovodski pe- smo”, pobedila je Ivana Suboti}, u~enica ~etvrtog razreda Ekonomske adi kulturnog i prosvetnog napredovawa, razvoja i potpomaga- {~ar“ u okviru koje je radila i Letwa {kola studenata vajarstva FPU {kole iz â~ka, najuspe{niji „krasnopisci”, ~iji zadatak je bio da na- wa delatnosti koje afirmi{u delo Vuka Karaxi}a, wegovih iz Beograda pod rukovodstvom profesora Dragoquba – Dragana Dimi- pi{u tri re~i: Vera, Nada i Qubav, bili su: Andrijana îkiriz, u~e- R prete~a i sledbenika, ~uvawa kulturne ba{tine, istraìvawa trijevi}a i akademskog vajara Svetozara – Sveta Radovi}a. Studenti nica ~etvrtog razreda O[ „Dositej Obradovi}” iz Umke, u kategoriji narodnog ìvota i op{teg prosve}ivawa, na inicijativu profesora pete godine Miroslav Havrilov iz Stare Pazove, Aleksandra – Sa{ka vi{ih razreda, najuspe{niji je bio u~enik O[ „Bora Radi{i}“ iz Ba- Velibora Lazarevi}a u Parohijskom domu osnovan je 21. marta 1993. go- Stoki} iz Ku~eva, Filip Simi} iz Bratunca, Miroslav Lakobrija iz vani{ta Filip Smiqani}, a u kategoriji sredwih {kola, Marija dine Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vodi kraj Kruševca, kao sedmi Beograda i Dragomir Sve~ak iz Zemuna radili su svoje diplomske ra- Aleksi}, u~enik PB[ „Dimitrije Davidovi}” iz Zemuna. u Srbiji. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Velibor Lazare- dove u kamenu, dok je Ma{a, student tre}e godine u klasi Zorice Jan- Pored vrednih kwiga, koje su poklonili beogradski izdava~i, kwi- vi}. kovi}, bila na praksi. ge je darovala i Vukova zadu`bina, koja je, prvonagra|enima, na prije- U proteklih deset godina Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vodi, mu koji se odrào u sve~anoj sali Zadu`bine, poklonila velike srebr- sa svojih ~etrdeset i pet ~lanova suosniva~a, u~inio je iako skromnim Maja 2004. godine odràna je Letwa {kola studenata vajarstva FPU wake sa Vukovim likom. sredstvima zna~ajne pomake u kulturi svoga kraja a naro~ito u Beloj iz Beograda u Vajarskoj koloniji Belovodski pe{~ar. Redovni profe- Vodi. Uspostavio je odli~nu saradwu sa kulturnim i sor Fakulteta Dragan Dimitrijevi} je drào nastavu uz pomo} docen- nau~nim ustanovama u Kru{evcu, Trsteniku i Beo- ta Du{ana Rusali}a, prodekana za nastavu FPU odseka za vajarstvo. gradu, a naro~ito sa svojom Maticom - Vukovom zadu- U~estvovali su studenti tre}e godine vajarstva: Sofija Petkovi} iz `binom u Beogradu. Gorweg Milanovca, Mijat Babi}, Ana Stepanovi}, Isidora @ivkovi} ^lanovi Ogranka su redovno u~estvovali u orga- i Bojana Mini} iz Beograda i Miroslav Spasojevi} iz Kru{evca. Po- nizaciji kulturne manifestacije „Belovodska roze- tom je organizovan okrugli sto na temu: Oplemewivawe prostora, Be- ta“, Kwièvno-filozofske {kole i Kwièvne {ko- lovodski pe{~ar i podsticaj klesarskoj tradiciji na kome su u~estvo- le za mlade talente „Slovo qubve“. Organizovali su vali Dragi{a Obradovi}, akademski vajar iz Vrwa~ke Bawe, i profe- kako samostalno tako i u saradwi sa Crkvenom op- sor Univerziteta iz Pri{tine u Zve~anu, prof. dr Dragan Dimitrije- {tinom Bela Voda i Dru{tvom „Rade Neimar“ i broj- vi}, mr Velibor Lazarevi} i dr Sava Popadi}. na kwièvna i nau~na predavawa: „Vukov u~inak u Okruglom stolu je prethodila izlo`ba i razgledawe studentskih srpskoj kulturi“ (predava~ Velibor Lazarevi}), „Sve- radova u amfiteatru kod Velike ~esme. ti Sava kao narodni svetiteq i prosvetiteq“ (preda- Pored ovih akcija Ogranak Vukove zadu`bine u Beloj Vodi je uz po- va~ Petar Jarakovi}); „170 godina {kolstva, 70 godi- mo} nau~nih, kulturnih i prosvetnih institucija u Beogradu uspeo da na Narodne kwi`nice i Peva~kog dru{tva i 90 godi- obezbedi osniva~ki fond za nove i popuwavawe starih biblioteka sa na zadrugarstva u Beloj Vodi“ (predava~ Velibor La- oko 6500 kwiga, zbornika i ~asopisa. Parohijskim bibliotekama u Be- zarevi}); „Vuk Karaxi} izme|u Milo{a i Kara|or|a“ loj Vodi, Komaranu, Kukqinu i manastiru Lepenac pokloweno je oko (predava~ Prvoslav Popovi}); „O li~nosti i delu 5700 kwiga, {kolskoj biblioteci u Brajkovcu 202 kwige, seoskoj bibli- Svetog Save“ (predava~ dr Miodrag Petrovi} iz Beo- oteci u Beloj Vodi 400 kwiga i belovodskim |acima kao svetosavski grada) i „O Svetom Savi u likovnoj umetnosti“ (pre- poklon 150 kwiga i ~asopisa. dava~ akademski vajar Zoran Vasiqkovi}); „Srbija i U okviru izdava~ke delatnosti {tampane su kwige: Znamewa Bele srpski narod u Prvom svetskom ratu“ (predava~ Mi- Vode (1998), Velika ~esma u Beloj Vodi (1847–1997) (1998) i {est raz- lorad Prelevi}, pukovnik u penziji, vojni istori~ar glednica Bele Vode (1998) autora Velibora Lazarevi}a i Putovawe po iz Beograda). Svetoj Gori i Svetoj zemqi (1998) Jovana M. Pavlovi}a. Akademik Medakovi} je otvorio izlo`bu Dragana Stojkova posve}enu Prvom ustanku Povodom 150 godina od znamenite 1847. godine do- Ogranak je inicirao za{titu spomenika kulture u Beloj Vodi, pre cent dr Milentije \or|evi} iz Kru{evca odrào je svega stare sredwovekovne ~esme i grobqa, ali i arheolo{ka rekogno- predavawe na temu „Dela Wego{a, Vuka Karaxi}a, scirawa i istraìvawa arheologa iz Narodnog muzeja u Kru{evcu, Za- Branka Radi~evi}a i \ure Dani~i}a u 1847. godini i voda za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva i sa Filozofskog fa- wihov zna~aj za srpsku kulturu“. Obeleàvaju}i 800 kulteta u Beogradu. godina Hilandara odràna je sve~ana akademija na Tako je za proteklih desetak godina vi{e entuzijazmom a mawe si- Veliko interesovawe izazvala je tribina sa temom „Folklor danas”, kojoj je uz projekciju svojih slajdova Hilandara i Svete Gore o pro{lo- rotiwskim sredstvima ovaj ogranak nastojao da potvrdi da vukovski za koju je akademik Dejan Medakovi}, koji zbog bolesti nije mogao da sti ove slavne carske lavre na Atosu govorio Nikodim \urakov, proto- duh i daqe ìvi i razvija se i u zavi~aju kneza Lazara, kwegiwe Mili- do|e, svoj prilog dostavio pismeno. sin|el, duhovnik manastira Svetog Romana. Povodom jubileja 2000 go- ce i despota Stefana Lazarevi}a. Na tribini su u~estvovali: profesor dr Nenad Qubinkovi}, dr Mi- dina hri{}anstva Rado{ Mladenovi}, |akon iz Kraqeva, odrào je Velibor LAZAREVI] SEPTEMBAR 15 2004.

IZ RADA OGRANAKA VUKOVE ZADU@BINE U NI[U, GAJDOBRI, BEOGRADU, MAGLI]U I LOZNICI

ma i satovi koje je darovao tada{wi ministar vera prof. dr Vojislav U znaku Ustanka Zadu`binari Milovanovi}. Treba napomenuti da su neki radovi ve} {tampani u jav- nim glasilima, kao i da se priprema nova zbirka nagra|enih radova. Vukove zadu`bine (67) Drugi projekat odnosio se na ciklus predavawa na{ih istaknutih rogram aktivnosti Ogranka Vukove zadu`bine u Ni{u bio je nau~nika, profesora univerziteta, ali i na nastupe poznatih umetni- u znaku jubileja srpskog ustanka i redovnih programa veza- ka, pesnika, glumaca, peva~a, na Tribini Dru{tva, posve}enoj jubileju. P nih za srpski jezik i pismo }irilicu. U duhu ovog jubileja BEOGRAD 2. Sowa Antanasijevi} Po~eli smo od po~etka – 27. marta govorilo se o velikoj porodici Ne- 27. januara 2004. godine odràna je i sve~ana akademija pod nazivom 1. Jasmina Paunovi} i Smi- 3. Anita Babi} qka Bogdanovi} (veliki do- 4. Milorad Bogdanovi} nadovi}a iz Brankovine, onima koji su bili pokreta~i i u~esnici Pr- „Tri praznika i duh mladosti” (Vuk – Prvi srpski ustanak – Sveti Sa- vog srpskog ustanka, a kasnije, u dràvi koja se stvarala, wene diplo- va). Ogranku Vukove zadu`bine u Ni{u pristupio je i ni{ki Pravni brotvori), u spomen majci Je- 5. Radoslav Bogdanovi} leni Bogdanovi}, profesoru 6. Dubravka Boì} mate, politi~ari, dràvnici, visoki ~inovnici, pesnici, stvaraoci, fakultet ~iji su ~lanovi dali doprinos obeleàvawu ove velike godi- sve do najnovijih vremena. Povod za ovu temu bila je upravo iza{la {wice. Tako su oni u okviru Dana Pravnog fakulteta prigodnim pre- srpskog jezika 7. Marija Boki} 8. Milan Boki} kwiga Velibora – Berka Savi}a Nenadovi}i – juna~ko pleme. Pored au- davawima o Srbiji Vukovog doba dali svoje vi|ewe i predstavu o Srbi- tora govorio je i prof. dr D. @ivojinovi}, istori~ar, ina~e autor tro- ji minulog vremena i Vukove uloge u takvoj Srbiji. U~estvovali su VELIKA MO[TANICA 9. Slobodan Bo{wak 1. Bogdan Antoni}, veliki 10. Bogomirka Zagri} tomne biografije o kraqu Petru, ~ija je majka knegiwa Persida bila prof. dr Slobodanka Stoj~i}, prof. dr Dragan Nikoli} i doc. dr Ne- od roda Nenadovi}a. Tribinu je svojim kazivawem obogatio dramski boj{a Ran|elovi}. dobrotvor, u spomen majci Bi- 11. Kosta Ili} qani An|elkovi}-Antoni} 12. Radmila Magura glumac \or|e Nenadovi}, jedan od potomaka, kao i etno-grupa Jelek ko- Ogranak je na dan Vukovog ro|ewa raspisao konkurs na temu „Vuk i ja je pevala izvorne narodne pesme. Ve} druga tribina, posve}ena stavo- Prvi srpski ustanak” na koji su se prijavili u~enici sredwih {kola 2. Draga Vu~ini} 13. Mile Nisi} 3. Radovan Vu~ini} 14. Radmila Petrovi} vima velikih sila uo~i Prvog srpskog ustanka i samim uzrocima koji iz Ni{a. su doveli do wega, iz predavawa na{eg neumornog ~lana prof. @ivoji- Na Godi{woj skup{tini Ogranka koja je odràna 30. juna 2004. go- 4. Qiqa @arkov 15. Slobodan Pojuzina 5. Zorica Iliji} 16. Marjena Spremo novi}a, dovela nas je u sredi{te zbivawa u Srbiji i Evropi po~etkom dine podnet je izve{taj o radu za 2004. godinu, zatim plan rada za na- 19. veka, a lik, razmi{qawa i dileme velikog vo`da do~arao nam je rednu godinu sa akcentom na u~vr{}ivawe saradwe sa drugim ogranci- 6. Marijana Mirkovi}, veli- 17. Sini{a Stanivuk ki dobrotvor, u spomen sestri 18. Milada Stankovi} na{ poznati dramski umetnik Lepomir Ivkovi} svojom monodramom ma Vukove zadu`bine. Ogranak }e se aktivirati u prikupqawu prenu- Kara|or|e. meranata za almanah Danicu za 2005. godinu i postara}e se da se obez- Mariji Mirkovi} 19. Svetlana Stankovi} 7. Qiqana Mitrovi} 20. Milorad Tolimir No, mi nismo èleli da na{a tribina bude istorijsko-politi~kog bede poslovne prostorije u kojima bi bilo sedi{te Ogranka. tipa, naprotiv, èleli smo da damo i jedno kulturolo{ko vi|ewe tih U narednom periodu bi}e objavqen konkurs za sredwo{kolsku i stu- 8. Milivoje Mitrovi} 21. Tihomir ]etkovi} 9. @ivorad [ar~evi} 22. Velimir [e{um prelomnih decenija kada se stvarala moderna srpska dràva. I zato je dentsku omladinu povodom Vukovog ro|endana, ali }e Ogranak raditi na{e naredno predavawe od strane profesora Filolo{kog fakulteta na obeleàvawu i drugih zna~ajnih godi{wica. 10. Zoran [ar~evi} NI[ 11. Milan [ar~evi} dr Sneàne Samarxije i dr Bo{ka Suvajxi}a bilo posve}eno odjeku Pr- Mr Milunka MITI] 1. Mi}a Ili} vog srpskog ustanka, posebno Kara|or|a, u na{oj epskoj narodnoj poezi- 2. Danijela Popovi} ji. To ve~e bilo je zaokruèno nadahnutim stihovima koje je govorio KULPIN 3. Milica Stojanovi} Bilten iz Gajdobre 1. Todor Radanov pesnik Rajko Petrov Nogo. NOVI SAD Jo{ jedan pesnik je govorio svoje stihove na narednoj tribini; akademik Milosav Te{i} odu{evio je prisutne svojom refleksivnom po- mesecu avgustu 2004. godine iza{ao je prvi broj Biltena Ogran- MAGLI] 1. Gordana Mili}evi} 1. Tatjana Andri} 2. Ranka Skutelis ezijom, punom srpske tradicije i mitologije. Te ve~eri govornici su ka Vukove zadu`bine u Gajdobri. U odeqku – pri~awa i prigo- nam bili akademik Petar Vlahovi}, koji je izneo pregr{t zanimqivo- U varawa – autor Ratko [uti} napisao je: „Dopustite da u ovom sti o srpskom selu i wegovom preobraàju tokom 19. veka, dok je o srp- kratkom uvodu podsetim na ono mesto u Jevan|equ po Jovanu gde se go- svojim ~lankom o simbolima Gajdobre i wihovom izvornom zna~ewu – skoj crkvi i posebno vernicima u to doba govorio nau~ni saradnik vori o tome {ta se zbilo kada je Isus raspet i da ukaèmo na ono {to o grbu i pe~atu iz 18. veka. Istorijskog instituta SANU mr Nedeqko Radosavqevi}. Bila su to iz toga mesta sledi. Po{to, naime, Pilat napisa – Isus Nazare}anin O Hercegovcima tekstovi su Joanikija Pamu~ine (1810–1870) – Bo- predavawa kakva se retko ~uju na na{im tribinama i iz kojih se mno- car Judejski i to metnu na krst – zatraè od wega jevrejski prvosve- qe je ime nego veliko bogatstvo, zatim Luke Gr|i}a Bejlokosi}a go toga moglo saznati i zapamtiti. {tenici da skine taj natpis, a da sam Isus rekne {to pisah pisah, da- 1857–1915) – Evo kako se u nas nose, odlomak iz kwige – Iz naroda o na- Pravo osveèwe do{lo nam je za vreme predavawa prof. dr Dimi- kle, {to je napisano – ostaje. U osnovi ove Pilatove odluke ne stoji pu- rodu, i tekst Pera Slijep~evi}a (1888 –1964) – Hercegova~ke linije. trija Golemovi}a, etnomuzikologa, profesora Fakulteta muzi~ke ka osionost tog rimskog namesnika Judeje, ina~e kqu~ne li~nosti mi- Sedmi odeqak u biltenu nosi naziv Pet pesnika iz Gajdobre. U we- umetnosti, koji je govorio o tradicionalnoj srpskoj muzici u vreme ta o Hristovom stradawu, nego svest o efemernosti izgovorene re~i u mu su kratki prikazi i odlomci iz kwige pesama Wegoslava Bo{kovi- Prvog srpskog ustanka. Svoje predavawe profesor je ilustrovao broj- odnosu na zapisanu. }a (âva{ki pokoq), Jova Rado{a (Plakavac), Aleksandra Pavi}a nim muzi~kim citatima, ìvim pevawem koje su izvodile wegove stu- Mora biti da je te istine (koja u negativnoj formulaciji glasi kao (Stra{ilo u snegu), Mire Grk (Kamen na dra~u) i Aleksandra Greda dentkiwe, kao i izuzetnim guslawem poznatog guslara Sava Konti}a da se nije ni dogodilo ono {to nije zapisano) bio svestan i jerej Jovan (Vranilo). koji je pevao jednu varijantu Po~etka bune protiv dahija, kao i Boj na Grgurevi} koji je davne 1908. godine ostavio slede}i zapis: – Ova je ~i- Bilten je likovno opremqen fotografijama i crteìma kao {to Mi{aru. tula Grgurevi}a u Zupcima. U spomen umrlih svoga roda ~itulu je ovu su: prosurwak na naslovnoj strani – drveni pe~at iz 1893. koji se uti- I tako smo stigli do dana{we ve~eri, koju su nam, svojim izuzetnim priredio i prepisao iz ~itule pisane 1827. godine jerej Jovan Grgure- skuje u testo o krsnoj slavi, preqa iz Kifinog sela kod Nevesiwa, vr- izlagawima o srpskim kulturnim prilikama i institucijama tokom vi}, duhovnik dràvne kaznionice u Zenici leta Gospodweg 1908. janu- {alica iz 1929. godine, ploska, rad Vula [iguda, Srwak kod Huma 1920, 19. veka, priredili ~lanovi upravnog odbora Dru{tva, profesori Di- ara meseca. porodica Gali}, Bobani 1903. u narodnoj no{wi, crteì Miloslava mi}, Nemawi} i \urovi}, a ukrasili je mladi umetnici, ba{ kao {to Stara ~itula od 1827. godine bija{e uvezana u ko`ne korice i na [uti}a iz dinarskog kraja i drugi prilozi. Odgovorni urednik Mitar treba i da bude na kraju, da zavr{imo sa lepotom i mlado{}u. wima urezani likovi: raspe}a Spasiteqeva i sv. \ur|a. U woj je bio pa- [uti}. U skladu sa na{im tre}im projektom za ovu godinu, sva navedena pir ruski, rukom ra|en, a pisano je s po~etka srbo-slovenskim slovima, Mitar [UTI] predavawa bi}e objediwena i {tampana u najnovijem broju ~asopisa kao {to je to i u ovu, spomena radi, uvedeno. S po~etka, upisivana su sa- Dru{tva Bratstvo, koji }e, nadamo se, iza}i negde na jesen. Na taj na- mo mu{ka, a od pola ~itule zasebno ènska imena. Ratko [uti} u svom ~in sve {to se doga|alo na na{oj tribini za proteklih mesec i po da- napisu daqe kaè: „Ovaj zapis zaista nas uverava da napisano ostaje. Za- Iz Dru{tva „Sveti na bi}e trajno zabeleèno i sigurno }e predstavqati zna~ajan nau~ni hvaquju}i wemu, sa~uvana su imena i onih Grgurevi}a, koji su umrli i kulturni doprinos Dru{tva velikom srpskom jubileju. sredinom 18. veka, a ~iji su nadgrobni belezi mo`da ve} izgubili sva- Jasna JANI]IJEVI] ki trag qudske ruke, koja ih je isklesala, potonuli u ledinu i ponovo (zavr{na re~ 7. maja 2004. godine) postali ono {to su nekada bili – stanac kamen. Sava” Oni koji su ovu ~itulu spasli od propasti krajem {ezdesetih godina sada ve} pro{log veka, daruju je Ogranku Vukove zadu`bine u Gajdo- matraju}i dvestagodi{wicu Prvog srpskog ustanka od kapital- I Magli} uz Vuka bri kao prvu relikviju u wegovoj zbirci, zajedno sa mnogobrojnim pred- nog zna~aja za istoriju Srbije i wenog naroda, i èle}i da do- S stojno i dostojanstveno obeleì taj jubilej, Dru{tvo Sveti Sa- metima na~iwenim u Hercegovini krajem 20. veka i obilnom gra|om o sniva~ka skup{tina Ogranka Vukove zadu`bine u Magli}u odr- narodnom ìvotu i obi~ajima”. va je pripremilo tri velika projekta kojima se èlelo ukqu~iti u àna je 25. oktobra 2003. godine, na kojoj je, posle prigodnog kul- Prikupqawe ove gra|e po~elo je davne 1969. godine i deo je prika- proslavu. Hteli smo da projekti budu radni i da imaju vidqive i kon- O turno-umetni~kog programa, a na predlog Inicijativnog odbora, zan na izvanredno pripremqenoj etnografskoj izlo`bi povodom let- kretne rezultate koji }e imati trajnu vrednost. Mislili smo da svaki za predsednika Skup{tine Ogranka izabran Milan Boki}. Tako|e, na wih igara u Gajdobri. Ono {to su tada qudi kazivali zapisano je i do drugi na~in obeleàvawa koji je za jednokratnu upotrebu i ~iji dome- Skup{tini su imenovani ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora danas sa~uvano. Pojedini kaziva~i i sami su pisali svoje pri~e od ko- ti nisu dugotrajni, ne bi bio dostojan ovako va`nog datuma na{e novi- Ogranka. jih se neke, u vidu autografa, prikazane u Biltenu. Evo jo{ jedne isti- je povesti. Svako sve~arewe radi sve~arewa, ili kratkotrajni blesak Prva sednica Upravnog odbora Ogranka odràna je u Magli}u u ne o tome da ono {to je zapisano od zaborava je sa~uvano. bez odjeka, smatrali smo gubqewem sredstava i vremena, ali i jefti- Pred{kolskoj ustanovi „P~elice”, 8. aprila 2004. godine. Na sednici Budu}i da su u Ogranku Zadu`bine uvereni u zna~aj pisane re~i, sa nim poentirawem da bi se zasenila javnost. je izvr{en novi izbor organa Ogranka, i to: Milan Boki}, predsednik, velikom zahvalno{}u darodavcu, primili su ovu ~itulu kao dragoce- Pored svojih redovnih delatnosti u toku 2004. godine, Dru{tvo Radoslav Bogdanovi}, zamenik predsednika, Kosta Ili}, predsednik nu relikviju koja }e ozna~iti po~etak jedne aktivnosti koja podrazu- Sveti Sava isplaniralo je i tri velika projekta u nadi da }e za wih do- Skup{tine, Bogomirka Zagrli}, sekretar, Radmila Petrovi}, blagaj- meva da se svi doga|aji u radu Ogranka kao i u ìvotu sela beleè i biti podr{ku dru{tva, institucija i pojedinaca. Za sada je sve ostalo nik, Velimir [e{um, rukovodilac sekcije za prenumeraciju za Dani- trajno ~uvaju. Upravo je Bilten Ogranka Vukove zadu`bine u Gajdobri samo na papiru, tj. silnim pismima kojima smo poku{ali da se prija- cu, predavawa, druèwa i posela, Svetlana Stankovi}, rukovodilac prvi i pravi nagove{taj i potvrda da }e pisana re~ biti temeqno opre- vimo na otvorene fondove nadle`nih za tu svrhu, a koji su ostali glu- sekcije za izlete, posete i ekskurzije, i Anita Babi}, rukovodilac sek- deqewe u radu ovog ogranka, bilo da se ona beleì u vidu biltena ili vi i nemi na na{e molbe. Bez obzira na to, mi smo evo danas priveli cije saradwe sa {kolama. u nekom drugom obliku javnog glasila. kraju na{ drugi projekat, a tre}i je ve} uveliko u pripremi. Na sednici je utvr|en plan rada Ogranka Vukove zadu`bine u Ma- Ovaj prvi broj Biltena izlazi relativno brzo nakon osnivawa Naime, prvi projekt se odnosio na Konkurs za nagradne kwièvne gli}u za 2004. godinu: Ogranka u Gajdobri. Deo materijala ~uvali su pojedinci desetinama temate u~enika osnovnih i sredwih {kola sa teritorije Srbije i Cr- – izrada pe~ata godina i uporedo nastavili sa prikupqawem da bi danas, pojavom ne Gore sa slobodnom temom Dva veka moderne Srbije, kao i radnom te- – otvarawe ìro-ra~una biltena, dragocena usmena kazivawa bila dostupna {irokom krugu mom Sveti Sava i Svetosavqe. Dru{tvo, kao {to je ve} poznato, tradi- – saradwa sa Vukovom zadu`binom u Beogradu ~italaca. cionalno, svake godine o Svetom Savi dodequje nagrade za najboqe li- – saradwa sa Skup{tinom op{tine Ba~ki Petrovac Oni koji su priredili ovo izdawe trudili su se da priloge u wemu terarne radove na slobodnu temu posve}enu svetosavqu. Do sada je ve} – saradwa sa drugim ograncima Vukove zadu`bine saberu u skladan sadràj koji }e u potpunosti odgovarati duhu Vuko- {tampana i zbirka radova nagra|enih u~enika, posle prvog petogodi- – u~e{}e na Vukovom saboru u Tr{i}u vog dela i programu Ogranka. Tako je bilten od{tampan na 130 strana, {ta (2001). Ove godine, me|utim, konkurs je pro{iren sa jo{ jednom te- – u~e{}e na godi{woj skup{tini Vukove zadu`bine 8. novembra u sedam slede}ih poglavqa: Osniva~ka skup{tina, Pri~awa i prigova- mom ~ime su u~enici osnovnih i sredwih {kola bili podstaknuti da 2004. rawa, Upitnik, Svedo~ewa, Istraìvawa, O – godi{wa skup{tina Ogranka u Magli}u Hercegovcima, Pet pesnika iz Gajdobre. – organizovawe kulturno-umetni~kog programa u izvo|ewu KUD U prvom poglavqu objavqen je materijal „Brile” iz Beo~ina. sa osniva~ke skup{tine u kome se posebno Milan BOKI] isti~e beseda upravnice Vukove zadu`bine Sla|ane Mla|en koja je u nadahnutom govoru izrazila veliko zadovoqstvo {to se Ponovo uspe{no Ogranak osniva u ovoj sredini, {to je pri- premqen izuzetno dobar i sveobuhvatni vogodi{wi, drugi po redu, literarni konkurs za ciklus neobja- program iza koga stoje „qudi koji drè do vqenih pesama i kratku pri~u, koji – pod nazivom „Vukovo zvono“ narodne tradicije i do svog nacionalnog O za sredwo{kolce i u~enike sedmog i osmog razreda osnovne {ko- bi}a“. le, organizuju Ogranak Vukove zadu`bine u Gimnaziji „Vuk Karaxi}“ i U odeqku Pri~awa i prigovarawa govo- Centar za kulturu „Vuk Karaxi}“ iz Loznice, zauzeo je zna~ajno mesto ri se o narodnom ìvotu, jeziku i obi~aji- u krugu manifestacija prire|enih u okviru 33. |a~kog Vukovog sabora. ma. Tu je veliki broj neobi~nih imena me- Opredequju}i se izme|u sedamdesetak priloga 48 mladih autora sa sta u Hercegovini, ve}i broj po{alica, po- podru~ja Republike (od Subotice do Vrawa i Priboja) ocewiva~ka ko- ruga, kratkih dijaloga i druge gra|e iz na- misija je odlu~ila da nagrade za kratku pri~u dodeli: Sr|anu Vi- rodnog ìvota. {wevcu, u~eniku tre}eg razreda Filolo{ke gimnazije iz Beograda, i Slede}e poglavqe ~ini Upitnik za pri- Mariji Jovanovi}, u~enici osmog razreda Osnovne {kole „Sveti Sa- kupqawe gra|e o agrarnoj reformi, koloni- vo“ iz Badwevca, a da za ciklus pesama budu nagra|eni: Milo{ Miq- zaciji i kolektivizaciji u Gajdobri kovi}, u~enik tre}eg razreda Ekonomske pravno-birotehni~ke {kole 1945–1955. godine. Uz pomo} ovog upitnika „Nada Dimi}“ iz Zemuna, i Marijana Stankovi}, u~enica osmog raz- prikupi}e se deo gra|e za budu}u monogra- reda Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz Vrawa. fiju Gajdobre. Pobednici konkursa pro~itali su svoje radove u prepunoj sali Gim- Prostor za one koji }e govoriti o svom Sa nau~nog skupa o Prvom ustanku koji je organizovala Vukova zadu`bina nazije, a potom su im uru~ene nagrade u kwigama i srebrwak sa Vuko- ìvotu i okolnostima u kojima su radili vim likom, koje su obezbedili Ogranak, Centar za kulturu i Vukova za- nosi naziv Svedo~ewa. U ovom prvom broju du`bina. svedoci minulih vremena su Branislav – Televizijski zapis o ovoj literarnoj manifestaciji sa~inila je Branko Mitru{i}, Risto Dobrani} i Drago ekipa Drugog programa RTS, a emitovan je u petak, 11. maja 2004. godi- Bosni}. ne. Radovi za Tre}i literarni konkurs koji je prakti~no otvoren zavr- Radovi koji su rezultat strpqivog Istraìvawa sabrani su u jednu pi{u o doga|ajima koji su pre i tokom dva veka doveli do stvarawa mo- {etkom drugog mogu se slati na adresu Gimnazije, (ul. Gimnazijska 2, celinu. Milovan T. Bo{kovi} pi{e o manastiru iz 14. veka koji se na- derne srpske dràve. Izuzetni radovi, posve}eni Kara|or|u, ali i Sr- 15300 Loznica) do 1. maja 2005. godine. lazio u ataru Gajdobre, êdo Govedarica o {koli u Gajdobri od nastan- biji uop{te, nagra|eni su na svetosavskoj proslavi, 27. januara ove go- Predsednik Ogranka ka u 17. veku do 1945. godine, Ratko [uti} daleko je za{ao u istoriju dine, i tom prilikom u~enicima su podeqeni lepi pokloni u kwiga- Milovan RADIVOJEVI] SEPTEMBAR 16 2004.

O Srbima u svetu Danica za 2005.

godina izvo|ewa Ko~i}evog „Jazav- se i prilog Justina Popovi}a o sve- ca pred sudom“ u zemqi i svetu, Va- tom Joanikiju Devi~kom; Radovan so Milin~evi} o povratku u Srbi- Marinkovi} nam otkriva neobi~ne D ju Boìdara Grujovi}a, Sla|ana spomenike ustanicima, vanaesto godi{te Danice Mla|en o radu ogranaka Vukove za- Brana Dimitrijevi} pi- Vukove zadu`bine bi}e posve}eno du`bine u svetu, Vidojko Jovi} o {e o tvorcu srpskog voj- Srbima u dijaspori i zagrani~ju, Jovanu @ujovi}u, Zvonko [o{evi} nog saniteta i obnovi {ta ~ine na kulturnom planu, o wi- o internetu i srpskoj dijaspori, grobqa timo~ke divizi- hovom zadu`binarstvu, o wihovim Stanko Vojvodi} o Lipovanima... je u Hrisi. uspesima i saradwi sa maticom, o U ovom godi{tu Du{an Spasi} U ovom broju Danice srpskim zajednicama u Francuskoj, pi{e o srpskoj dinastiji Dejanovi}, zavr{ava se re~nik Qi- FESTIVAL FILMA I FOTOGRAFIJE [vedskoj, [vajcarskoj, Nema~koj, Nikola Bura o istoriji srpskih cr- qane Sto{i} „Crkveni Ma|arskoj, Rumuniji. kvenih zvona, Svetlana Mir~ov o pojmovi u narodnim po- Srpski pesnici koji ìve i prijateqstvu kraqa Petra î i Jova- slovicama i izrekama“, Poqa s pogledom u nebo stvaraju u svetu bi}e predstavqena N. Tomi}a, Ivo Tartaqa o pesma- Milivoje Ma}ejka pi{e ni u antologiji pesama „Srbija na ma i pevawu u narodnoj poeziji iz o bawi Koviqa~i. U daleko“ (Vasa Mihajlovi}, Slavo- Vukovih zbirki, Qiqana Sto{i} odeqku „Narodni kuvar“, vakog leta odràva se festival jalna plaketa za najboqu kameru. Naj- mir Gvozdenovi}, Goran S. Ivano- otkriva nam od kada Srbi spavaju na @arko Ro{uq nastavqa S „@isel”, ~iji naziv je sloènica mla|i u~esnik Vladimir Borka iz Pan- od re~i: ì/vot i sel/o. Sunco- ~eva je za film „Inspiracija” dobio na- vi}...). Uz pesmu Sime Pandurovi- krevetu, \or|e Peri} rasvetqava „[aqivac“ i prilaè kreti ponovo cvatu... – optimisti~ko je gradu Miroslava Savkovi}a, profesora }a „Dositej“, prvi put bi}e obja- poreklo pesme „Be~ka nevoqa“ iz opis ru~ka na dvoru kwaza Milo- geslo jedinstvenog doma}eg festivala o Fakulteta dramskih umetnosti u Beo- vqena monodrama „Saputnik“ (M. Vukove zaostav{tine. {a iz pera Ota Dubislava plem. selu, verovatno i u {irim prostorima, gradu. Maticki), najboqi aforizmi Ale- Milka Ivi} i Asim Peco nasta- Pirha. Na kraju, bi}e objavqena i ve} 34. me|unarodnog festivala ama- Dobitnici istoimenih priznawa 31. ksandra ôtri}a i prilopg Ace vqaju sa pri~ama o re~ima, M. Rade- bibliografija Danice Vukove za- terskog filma „@isel 2004” u Omoqi- salona umetni~ke fotografije, za ko- Doganxi}a o peva~u Branislavu vi} izdvaja srpske poslovice o poj- du`bine (1994–2003), koja pokazu- ci, odrànog u organizaciji tamo{weg lekciju radova su Elek Pap i \er| Ne- Simonovi}u. movima re~ i jezik, svoj – tu|; opi- je koje su zna~ajne li~nosti i ve- Doma kulture „Vuk Karaxi}”. Od pri- met iz Ma|arske i Branislav Brki} iz Dejan Medakovi} pi{e o „vra}a- sani su manastiri Kaleni} (Joani- like teme obuhva}ene u prvih de- spelih 19, osam filmova prikazano je u Beograda, a za pojedina~ne fotografije wu rasku}ene srpske duhovne ba- kije Ne{kovi}) i gorka sudbina De- set godi{ta Danice. dve zvani~ne projekcije, a dva filma na Boàna Marin~ek iz Beograda, Joèf {tine“, Zoran T. Jovanovi} o sto vi~a (Milan Ivanovi}), a objavquje Miodrag MATICKI specijalnoj projekciji, po izboru ìri- I{panovi} iz Novog Sada i Zoran Pa- ja u sastavu: filmski kriti~ar Mio- vlovi} iz Beograda. Tako je odlu~io ì- drag Novakovi}, dramski pisac Milo{ ri, u kome su bili majstor fotografije U VUKOVOJ ZADU@BINI MO@ETE venske onomastike i sociolingvistike (Vladislav Nikoli} i filmski i TV rediteq Ivan Branislav Strugar i kandidati za maj- Luba{), izdava~i: Zavod za uxbenike i nastavna Rakixi}. stora fotografije Stevan Lazuki} i NABAVITI SLEDE]A IZDAWA: sredstva, Vukova zadu`bina i Matica srpska (cena Gran pri festivala (kristalnu vazu, Imre Sabo, koji je na 24. smotri dijapo- – kalendar Danica za 1995, 1996, 1997, 1998,1999, 500,00 dinara). diplomu i 7.000 dinara) osvojio je Ivan zitiva u boji dodelio samo pojedina~ne 2002, 2003. i 2004. godinu (cena po primerku 500,00 – Studije o Srbima – Srpskohrvatska juna~ka pe- Ivkovi} Ivandeki} iz Bajmoka, za set- nagrade, i to Boìdaru Vitasu iz Beo- nu filmsku pri~u o ìvotu na sala{u grada, Branislavu Stankovi}u iz Srem- dinara ), sma (Maksimilijan Braun), izdava~i Zavod za uxbe- „Klapim”. Prvo u~e{}e tog autora ovde ske Mitrovice i Emiliji Miqkovi}- – Istorija rudarstva u Srba – Staro srpsko ru- nike i nastavna sredstva, Vukova zadu`bina i Mati- je oven~ano i specijalnim nagradama – Ivkovi} iz Ni{a, a u svim kategorija- darstvo – autori: Sima ]irkovi}, Desanka Kova~e- ca srpska (cena 700,00 dinara). plaketama „Zlatni suncokret” (u vidu ma pohvalio je vi{e autora. Lepa novi- vi}-Koji}, Ruà ]uk (cena 700,00 dinara), – Finansije zadu`bina, fondacija i fondova (Pe- seoskog krova iz kojeg raste suncokret, na je da su diplome ukra{ene i nagra|e- – Studije o Srbima – Studije o ju`noslovenskoj tar Bojovi}), izdava~i: Vukova zadu`bina i Bonart, rad vajara Predraga Krsti}a) i diplo- nim radom, po ideji dizajnera Milana narodnoj epici (Gerhard Gezeman), izdava~i: Zavod Nova Pazova (cena 1.500,00 dinara). mama za najboqu reìju i scenario. Is- @ivkovi}a. za uxbenike i nastavna sredstva, Vukova zadu`bina – Spomenar Mine Karaxi}, peto izdawe (priredio, to priznawe dobio je i montaèr Zvoni- U prate}im programima, prire|ena i Matica srpska (cena 500,00 dinara), pogovor i bele{ke napisao dr Golub Dobra{inovi}), mir Sudarevi}, a Biserka Jarmazovi} je je autorska izlo`ba fotografija Boà- – Studije o Srbima – Studije iz srpske i ju`noslo- izdava~: „Edit print”, Beograd (cena: 300,00 dinara). nagra|ena Zlatnim prstenom za najboqu ne Marin~ek „Seoska pri~a” i izlo`ba ènsku ulogu u tom filmu. „PH OTO”, o temi – voda, 14 ~lanova i Prva nagrada (plaketa „Zlatni sun- dva gosta Foto radionice „Art natura cokret”, diploma i 5.000 dinara) dode- art” iz Beograda. Nije izostala ni izlo- Tragom Vuka qena je Danici Doki} iz Poàrevca za `ba ostvarewa u~esnika slikarske ko- Poziv za film o devoja~kom obi~aju sklapawa lonije „Powavica 2004”, na Letwoj po- posestrimstva „Drugari~ewe”, uz plake- zornici izvedena je predstava Olivera vako od nas je ~esto bio u vesti pod zanimqivosti. U tu i diplomu Etnografskog muzeja u Be- Viktorovi}a „Kume – kume”, a prikaza- prilici da odgovori na kwizi se moè na}i i odgovor nagrade ogradu za najboqi film na temu tradi- ni su i filmovi Centra za talente S pitawe: Da li znate. Ta- na pitawe koji je bio prvi srp- cionalnog ìvota sela. Druga i tre}a „Mihajlo Pupin” iz Pan~eva, uz druge ko|e, na mnoga pitawa ne znaju ski kalendar, a to je Slaveno- nagrade („Srebrni” i „Bronzani sunco- doga|aje. Programe su podràli Mini- se odgovori. Dok je sveta i veka serbski vosto~ne crkve kalen- Zadu`bine kret”, diplome i 4.000, odnosno 3.000 di- starstvo kulture Srbije, Pokrajinski postavqa}e se pitawa i davati dar za 1766. godinu Zaharija Or- nara) pripale su Ivanu Je- sekretarijat za kulturu, nauku i obra- odgovori. U na{em najstarijem felina, {tampan u Veneciji. Vukova zadu`bina od 1990. godine dodequje lenkovi}u iz No- zovawe Vojvodine, SO Pan~evo i broj- dnevnom listu Politika, koji Mo`da je wegovim tragom kre- godi{we nagrade za nauku i umetnost. Nagra- vog Sada, za film ni darodavci. je u{ao u drugi vek, izlazi ru- nuo Vuk Stefanovi} Karaxi} |uju se jedno delo u oblasti nauke i jedno delo „Australija gud- Dimitrije STEFANOVI] brika: Da li znate. Na osnovu kada je nastajala Danica, koju je u oblasti umetnosti objavqeno, izvedeno ili baj”, i Tin~ek Iva- te rubrike Autorski tim Fon- Vukova zadu`bina obnovila i prikazano od 1. oktobra prethodne do 1. okto- nu{i iz bra ove godine. da Ribnikar, predvo|en Qiqa- ve} priprema 12. izdawe za Ptuja (Slo- Nagrada za umetnost dodequje se za umet- venija), za film nom Ribnikar, pokrenuo je 2005. godinu. ni~ko delo nastalo u Srbiji i Crnoj Gori, od- „U rit- istoimenu ediciju, koja }e Pitawe kojim se kwiga zavr- nosno za kwièvno delo objavqeno na srpskom mu imati sedam kwiga sa 7777 pi- {ava jeste koja je najstarija gim- jeziku u Srbiji i Crnoj Gori. val~ka”, tawa i odgovora. nazija u Srbiji, a odgovor je da je Nagrada za nauku dodequje se za nau~no de- kome je Prva kwiga iz te edicije iza- to gimnazija u Sremskim Kar- lo (rad) u nekoj od nau~nih oblasti kojima se pripala {la je ovih dana u tiraù od de- lovcima, osnovana 1791. godine. Vuk bavio, nastalo u Srbiji i Crnoj Gori i u i spe- set hiqada primeraka, sa hiqa- Wenom osnivawu prethodila je svetu, bez obzira na jezik i dràvqanstvo au- ci- du pitawa i odgovora. Svako od ìlava borba predstavnika srp- tora. wih je ponovo ura|eno i prove- skog naroda za pravo na obrazo- Nagrada se sastoji od poveqe, plakete s Vu- reno i na odgovaraju}i na~in vawe i kulturu, za izjedna~ava- kovim likom i nov~anog iznosa koji utvr|uje • Ako nebo padne, sve }e ptice pobiti. prezentovano. Moè se slobodno we, na tom planu, sa ostalim na- Upravni odbor Vukove zadu`bine. • Ba~eno seme u wivu, uvek ostaje u ku}i. re}i da su autori u neku ruku cijama u Austriji i Ugarskoj. Odluke o nagradama donose odbori za nauku PA i{li tragom Vuka Karaxi}a. Imala je veliki uspeh u razvoju i za umetnost koje je imenovao Upravni odbor • Bogu se premoliti i kupusu premastiti ne moè. Prvo pitawe u kwizi Da li {kolstva i obrazovawa srpskog Vukove zadu`bine. KA@E... • Vija kao lasica mi{eve.

znate jeste kakva je gre{ka ne- naroda. U~enici gimnazije bili Pozivamo zainteresovana pravna i fizi~ka • Gde zlato govori, tu svi }ute. davno otkrivena na Mikelan|e- su i: Branko Radi~evi}, Pavle lica da dostave svoje predloge za nagrade Vu- KA@E...

kove zadu`bine za 2004. godinu. • Dan ima o~i, a no} u{i. lovom Davidu. Naime, statua Solari}, Dimitrije Davidovi}, Uz predlog dostaviti obrazloèwe i dva • \avo tka kad se zlo snuje. Davida dugo je smatrana za pri- Simo Matavuq, Sima Miluti- PA primerka dela koje se predlaè za nagradu • Zuji kao bumbar pod mahovinom. mer savr{enstva, me|utim, novi} Sarajlija, Jovan Sterija (ako je u pitawu kwiga ili druga publikaci- stru~waci za kompjutere ot- Popovi} i drugi. ja). Predlozi se dostavqaju do 1. oktobra 2004. • Ide kao hlad. krili su laserskim skenerom Druga kwiga iz edicije Da li godine na adresu: Vukova zadu`bina, Kraqa Protojerej Milisav D. Proti}, „Jeli~anke“, narodne poslovice i izreke da je David – razrok. Ovo je jed- znate iza}i }e u septembru. Milana 2, 11000 Beograd. S. B. no od pitawa koja se mogu pod- K. GRANATA iz Draga~eva, â~ka i okoline, „Etos“, Beograd, 2004. Otvorena vrata Vukove zadu`bine Vukova zadu`bina poziva vas da joj pristupite i da Dobrotvori Zadu`bine su pojedinci koji uloè naj- nama doprinose wihovom duhovnom i materijalnom u~estvujete u ostvarivawu wenih ciqeva radi poma- mawe 3.000,00 a preduze}a i ustanove najmawe 30.000,oo napretku i ostvarivawu wenih ciqeva. gawa narodnog i unapre|ivawa kulturnog napretka u (trideset hiqada) dinara. Poverenici Vukove zadu`bine, u svojim sredinama duhu trajnih vrednosti Vukovog dela. Veliki dobrotvori su pojedinci koji uloè najma- – ustanovama, preduze}ima, organizacijama i zajedni- Ustanove i preduze}a, organizacije i zajednice koje we 6.000,00 a preduze}a i ustanove koji uloè najma- cama – pomaù u okupqawu zadu`binara, predsta- pristupe Zadu`bini i obezbede ulog od ~etrnaest hi- we 60.000,00 ({ezdeset hiqada) dinara. vqawu i {irewu Zadu`bine, razvijawu saradwe s qada (14.000,00) dinara postaju suosniva~i Vukove za- Zadu`binarski ulozi u stranim valutama za poje- wom i wenom napretku. du`bine. dince iznose: 100 (sto) ameri~kih dolara, ili 100 U svome domu, s dobrodo{licom, Zadu`bina o~eku- Suosniva~ki ulog {kola, manastira, kulturno- (sto) evra. Ovim ulozima sti~e se status dobrotvora, je i do~ekuje zadu`binare i dobrotvore, narodne po- umetni~kih dru{tava i zadu`bina je najmawe tri hi- a ve}im ulogom status velikog dobrotvora. slenike, pisce i istraìva~e, skupqa~e narodnog qade (3.000,00) dinara. Vukova zadu`bina ima teku}i ra~un kod Komerci- blaga, radnike, zemqoradnike i graditeqe, privred- Pojedinci koji pristupe Zadu`bini i obezbede jed- jalne banke broj 205-8530-09. nike i zanatlije, u~iteqe i u~enike, profesore i nokratno ili u ratama iznos od najmawe {est stotina Devizni ra~un Zadu`bina ima u Raiffeisen BANK studente. (600,00) dinara postaju suosniva~i – zadu`binari. Jugoslavija a.d. broj 408011-620-2-5722-161-56-00026-7. Prilo`nici Vukove zadu`bine postaju pojedinci i Zadu`bina obrazuje svoje ogranke u mestima u koji- Vrata Vukove zadu`bine su otvorena, Beograd, organizacije ako redovno upla}uju godi{wi iznos za ma ima najmawe dvadeset pet zadu`binara. Oboga}uju- Kraqa Milana 2, telefoni: 682-803 i 683-890, faks koji se sami opredele. }i i granaju}i rad Zadu`bine, ogranci u svojim sredi- 685-752.