Analiza Sadržaja Odabranih Informativnih Emisija Javnih Servisa U Srbiji

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov

ANALIZA SADRŽAJA ODABRANIH INFORMATIVNIH EMISIJA JAVNIH SERVISA U SRBIJI

prof. dr Dubravka Valić Nedeljković

prof. Siniša Isakov

ANALIZA SADRŽAJA ODABRANIH

INFORMATIVNIH EMISIJA JAVNIH SERVISA U SRBIJI

Novi Sad,

15.09.2019. godina

Napomena: Objavljivanje ovog istraživanja pomogla je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom istraživanju pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji. Sadržaj

Uvodnik...... 5

1. Analiza centralih informativnih emisija Radio-televizije Vojvodine...... 9

1.1. Metod i korupus...... 9

1.2. Kontekst formata emisije...... 10

1.3. Analiza...... 11

1.3.1. Povod za izveštavanje...... 11

1.3.2. Tema...... 12

1.3.2.1. Vesti od javnog interesa koje nisu pronašle

svoje mesto u dnevnicima RTV-a...... 15

1.3.3. Subjekat...... 16

1.3.3.1. Polna struktura subjekta...... 17

1.3.4. Objekat...... 20

1.3.5. Odnos novinara prema temi i subjektu...... 22

1.4. Zaključak...... 24

2. Monitoring jutarnjeg programa Radio televizije Vojvodine...... 25

2.1. Korpus...... 25

2.2. Tema...... 25

2.3. Jutarnji dnevnik i Vesti...... 26

2.4. Prilozi, reporterska uključenja i gostovanja...... 26

2.5. Akteri...... 27

2.6. Odnos novinara prema temama...... 30

3. Dekonstrukcija uređivačke politike mađarske redakcije „RTV-a” ...... 32

3.1. Korpus...... 32

3.2. Društveno politički kontekst...... 32

3.2.1. Dnevnik...... 32

3.2.2. Napjaink...... 34

3.3. Kontekst formata emisije...... 34

3.4. Analiza – Dnevnik...... 35

3.4.1. Povod...... 35

3.4.2. Tema...... 36

3.4.3. Subjekat...... 38

3.4.4. Pol subjekta...... 40

3.4.5. Objekat...... 41

3.4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu...... 43

3.5. Analiza - Napjaink...... 43

3.5.1. Povod...... 43

3.5.2. Tema...... 44

3.5.3. Subjekat...... 45

3.5.4. Pol subjekta...... 47

3.5.5. Objekat...... 47

3.5.6. Odnos novinara prema temi i subjektu...... 49

3.6. Zaključak...... 49

4. Analiza centralnih informativnih emisija RTS-a...... 51

4.1. Povod...... 52

4.2. Tema...... 55

4.3. Ko govori u „Dnevniku“ RTS-a...... 58

4.4. Pol subjekta...... 61

4.5. Objekat...... 62

4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu...... 64

4.7. Zaključak...... 66

5. Monitoring jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije „Jutarnji program“...... 67

5.1. Kontekst emisije...... 67

5.2. Teme...... 67

5.3. Jutarnji dnevnik i vesti...... 67

5.4. Prilozi i reporterska uključenja i gostovanja...... 68

5.5. Akteri...... 70

5.6. Odnos novinara prema temama...... 71

5.7. Zaključak...... 72

Zaključak...... 73

Literatura i izvori...... 76

Uvodnik

Javni servis u Srbiji nema dugu tradiciju, definisan Zakonom o radiodifuziji 2002, uspostavljen je 2006. nakon kontroverznog procesa razdvajanja RTVNS od RTVBGD, tačnije stvaranja dva javna servisa od državnocentrične Radio-televizije Srbije (RTV i RTS), dugog četiri godine. Od tada pa do danas oba javna servisa bore se sa dve veoma ozbiljne i snažne opstrukcije: hroničnim nedostatkom novca do kog dolaze na različite načine u različitim vremenskim periodima (finansira se iz pretplate, pa iz budžeta bez pretplate, pa i iz budžeta i iz pretplate, reklamnim oglašavanjem privrednih subjekata, donacija, itd...) i kako implicitnim (prikrivenim), tako i eksplicitnim (otvorenim) pritiscima političkih i ekonomskih centara moći na uređivačku politiku, što je suprotno odredbama iz evropske Preporuke R(96)10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa, u kojoj se između ostalog navodi i sledeće: „Pravni okvir koji reguliše radiodifuzne organizacije javnog servisa treba jasno da odredi njihovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju naročito u oblastima kao što su: programska šema; koncepcija i proizvodnja programa; uređivanje i prezentacija vesti i programa o aktuelnim događajima; organizacija javnog servisa; izbor, zapošljavanje i rukovođenje osobljem unutar javnog servisa1“. Ova odredba je i sastavni deo članova 4. i 5. Zakona o javnim medijskim servisima Srbije (2014). U članu 4. tačka 2) eksplicitno se navodi da se rad javnog medijskog servisa, pored ostalog, zasniva na „nezavisnosti uređivačke politike“, a u Zakonu o javnom informisanju i medijima Srbije (2014)2, javni medijski servis je definisan kao „nezavisan i samostalan pravni subjekt koji, obavljanjem svoje osnovne delatnosti, omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja“. Preporuka R(2007)2 Komiteta ministara Saveta Evrope o medijskom pluralizmu insistira da: „Zemlje članice treba da usvoje mehanizme koji su neophodni da bi se zajemčila nezavisnost organizacija koje su javni medijski servisi jer je ta nezavisnost od životnog značaja za očuvanje uređivačke nezavisnosti i za zaštitu od kontrole koju bi vršila jedna ili više političkih ili socijalnih grupa3“. U Deklaraciji Komiteta ministara o zaštiti uloge

1 Preporuka R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radiodifuzije, usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 11. septembra 1996, Aneks Preporuke, I Opšte odredbe.

2 Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnom informisanju i medijima. „Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima.html

3 Preporuka CM/Rec(2007)2 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o medijskom pluralizmu i raznovrsnosti medijskog sadržaja, usvojena 31. 01. 2007. godine, Preporučene mere, 3. Javni medijski servisi. 5 medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije, iz 2007. godine, ističe se: „Da adekvatno opremljeni i finansirani javni medijski servisi koji uživaju uređivačku nezavisnost i institucionaolnu autonomiju, mogu pružiti doprinos u tom smislu što će biti protivteža riziku zloupotrebe moći medija, u situaciji snažne medijske koncentracije4“. U Političkoj deklaraciji o novom poimanju medija iz Rejkjavika 2009. godine se takođe konstatuje da: „Medijski javni servisi, imajući uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, doprinose raznolikosti medija i pomažu delovanju protiv rizika od zloupotrebe moći5“, a u Deklaraciji Komiteta ministara Saveta Evrope o upravljanju javnim medijskim servisima se naglašava da „uređivačka nezavisnost javnih medijskih servisa pomaže da se uspostavi ravnoteža kada postoji rizik od zloupotrebe vlasti“ i da zato treba uspostaviti „pravne okvire kroz koje će države obezbediti odgovarajuću ujednačenost između nezavisnosti i odgovornosti javnih servisa6“. I na kraju ovog svedenog prikaza evropskog okvira Preporuka Komiteta ministara R(2012)1 o upravljanju javnim medijskim servisom sadrži Dodatak na preporuke u kome se navodi: „Prvi prioritet za javni medijski servis mora biti da obezbedi da njegova kultura, politika, procesi i program, odražavaju i osiguravaju uredničku i izvršnu nezavisnost“ i konstatuje „za neke organizacije, pomak je preći iz statusa državnog emitera – sa jakim vezama sa vladom i slabim kredibilitetom u široj javnosti i civilnom društvu – u status pravog javnog medijskog servisa, sa uredničkom i izvršnom nezavisnošću od države7“.

Zašto se na tome toliko insistira? Pa stoga što je suštinski osnovni motiv za uopšte uspostavljanje javnih servisa neophodnost da postoji medij koji će, „pošto je nezavisno od države finansiran, moći da bude prostor za permanentnu javnu tribinu, za debatu o svim najvažnijim društvenim pitanjima od javnog interesa i branom koja se odupire mogućoj prevlasti partikularnih, komercijalih i sličnih interesa nasuprot opštim, u javnoj sferi” (Rade Veljanovski, 2016).

Međunarodna i domaća regulativa neprestano unapređuje ulogu, obaveze i pre svega prava sa fokusom na nezavisnost i stabilno finansiranje javnih servisa kako bi se očuvali kao javno dobro svake zajednice i jedan od stubova demokratije. Prema Praškoj rezoluciji

4 Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije, usvojena 31. 01. 2007. godine 5 Rezolucija Ka novom poimanju medija. Evropska ministarska konferencija o sektorskoj politici masovnih medija i ministarske konferencije Saveta Evrope o medijima i novim komunikacionim uslugama. Savet Evrope (2009). 6 Deklaracija Komiteta ministara o upravljanju javnim medijskim servisima, usvojena 15. 02. 2012. 7 Preporuka Komiteta ministara CM/ReC(2012)1 o upravljanju javnim medijskim servisom, usvojena 15. 2. 2012. 6

(1994), „Radiodifuzija kao servis javnosti podržava vrednosti koje odlikuju političke, pravne i društvene strukture demokratskih društava, uz posebno poštovanje ljudskih prava, kulturnog i političkog pluralizma8“. Javni servis posebno karakterišu: „Nepristrasne i nezavisne vesti, informacije i komentari, a kvalitet se ne sme podrediti zahtevima tržišta“. Na sličan način o javnom servisu govore Rezolucija Evropskog parlamenta iz 1996. i Amsterdamski ugovor iz 1997. godine.

Javni medijski servis se razlikuje od komercijalnih proizvođača sadržaja po tome što svoje programe mora da učini dostupnim celokupnom stanovništvu na celoj teritoriji države čiji građani su ga osnovali; što ima raznovrsne programske sadržaje informativne, obrazovne i zabavne koji zadovoljavaju komunikacione potrebe svih društvenih grupa i svih pojedinaca; što neguje nacionalnu kulturu i umetnost, ali prezentuje i celokupnu svetsku kulturnu baštinu i to ne samo onu koja je već etablirana, već afirmiše i nove tendencije, odnosno alternativnu umetnost; što pruža visokokvalitetne informacije, obrazovanje i zabavu; što u svim programskim segmentima teži najvišem produkcionom nivou i time postavlja profesionalni standard za sve ostale; što je finansiran iz nekog od oblika javnih prihoda i naravno što sve što je u vezi sa uređivačkom politikom, finansijama i delatnostima upravljačkih i savetodavnog tela javnog servisa jeste transparentno i permanentno na uvidu javnosti. Javni servis takođe ima obavezu da organizuje barem jednom godišnje javne tribine i tako u direktnom dijalogu sa građanima i građankama, dakle svojim osnivačima, predstavi šta je urađeno i šta se planira za naredni period, ali istovremeno i da da šansu i nezavisnim istraživačima da predstave rezultate monitoringa programa javnog servisa shodno načelu o barem dva izvora za svaku informaciju.

U Modelu zakona o radiodifuziji kao servisu javnosti, koji su kao međunarodni dokument usvojili Međunarodna unija za telekomunikacije i UNESCO, definisano je takođe i to šta se ne može smatrati javnim servisom. Znači „to je sve drugo osim ’državne’, ’vladine’ ili ’zvanične’ radiodifuzije“.

Jedan od važnih mehanizama koji bi trebalo da unapredi praksu su permanentni, eksterni monitorinzi svih programskih sadržaja javnog servisa ali pre svih informativnog programa u ime građana i građanki.

8 Rezolucija Ministarske konferencije Saveta Evrope Praška rezolucija, usvojena 1994. godine. 7

Novosadska novinarska škola od nastanka javnih servisa u Srbiji barem jedanput godišnje po utvrđenoj, naučno utemeljenoj, metodologiji monitoruje, pre svega javni servis Vojvodine, ali veoma često i javni servis Srbije, kao i komercijalne radio-televizije, kako bi komparativnom metodom utvrdila da li javni servisi zaista postavljaju i čuvaju profesionalni standard i kolika je njihova uređivačka nezavisnost.

Ovaj objedinjeni izveštaj obuhvata analizu odabranih informativnih sadržaja Radio- televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije tokom tri meseca (jun, jul i avgust) 2019. Osim na srpskom analiza je obuhvatila, kada je o RTV-u reč, i informativne sadržaje na mađarskom jeziku s obzirom na to da je reč o najrazvijenijem televizijskom programu na jeziku nacionalne manjine u Srbiji.

U sastavljanju ovog izveštaja autorima su pomagali Sandra Maksimović, Milica Janjatović Jovanović, Milovan Nikolić, Emilia Stanko, Darija Stjepić. Autori im se ovom prilikom posebno zahvaljuju na nesebičnoj pomoći u stručnom pogledu, kao i na odgovornom i temeljnom radu i pregalaštvu.

Novi Sad 15.09.2019. prof dr Dubravka Valić Nedeljković prof. Siniša Isakov

1. Analiza centralih informativnih emisija Radio-televizije Vojvodine

Monitoring centralnih informativnih emisija javnih servisa predstavlja jedan od mehanizama za praćenje njihovog rada i daje uvid u stepen ispunjenja specifičnih zakonskih obaveza koje Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine imaju kao javne medijske ustanove. Zahvaljujući monitoringu, stručnjaci su u stanju da utvrde da li su građanima pružene „opšte i sveobuhvatne medijske usluge koje podrazumevaju informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva“, propisane Zakonom o javnim medijskim servisima (član 2, stav 1) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

Analiza rada javnih servisa omogućava uočavanje problema u njihovom delanju, što otvara mogućnost da rešavanjem tih problema dođe do poboljšanja, sa namerom kvalitetnijeg ispunjavanja komunikativnih potreba svih građana i građanki Srbije. „Monitoring je svakako najbolji način da se vidi u kojoj meri mediji daju tačne, pouzdane, sveobuhvatne i uravnotežene slike o relevantnim događajima, ali i koliko su transparentne javne institucije9”.

1.1. Metod i korupus

Monitoring dve informativne emisije Radio-televizije Vojvodine, Dnevnik u 17h i Vojvođanski dnevnik u 22h, u trajanju od dva meseca (15. jun – 15. avgust) sproveden je kvantitativno-kvalitativnom analizom, za čije potrebe je osmišljen kodni protokol. Kategorije obuhvaćene kodnim protokolom jesu povod, tema, subjekt, pol subjekta, geografska pripadnost, objekt, i odnos novinara prema temi i subjektu.

Uzorak je određen rotacionim metodom, kako bi u predviđenom periodu monitoringom bili pokriveni različiti dani u sedmici i mesecu čime se predupređuje nagomilavanje informacija o istim događajima. Rotacionim principom se tako obezbeđuje uzorkovanje različitih sadržaja. Analizirane su informativne emisije objavljene 17, 19, 25. i 27. juna, zatim 5, 7, 8, 10, 16, 18, 26. i 28. jula i 5, 7, 12. i 15. avgusta. Navedenih datuma su analizirane obe informativne emisije kako bi se uporedila popodnevna i večernja izdanja,

9http://www.novinarska-skola.org.rs/sr/monitoring/ 9 i uočilo šta se reprizira od sadržaja emitovanih u 17.00 u večernjoj emisiji u 22.00. To je značajno jer je Dnevnik u 17h namenjen auditorijumu cele Srbije, a informativna emisija u 22h prevashodno građanima i građankama Vojvodine.

Tokom 16 dana u periodu od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine, monitoring je obuhvatio 337 jedinica analize (pojedinačna objava od najave do odjave, uključujuci audio- video sadržaje), uz napomenu da je iz analize izuzet sportski blok. U nameri boljeg razumevanja rezultata, potrebno je istaći kontekste pomenutih centralno-informativnih emisija.

1.2. Kontekst formata emisije

Dnevnik u 17h emituje se svakog dana na Prvom programu RTV-a i prenosi se na Prvom kanalu Radio-televizije Srbije, u proseku traje 20 minuta. Vojvođanski dnevnik emituje se svakodnevno u 22h na Prvom programu RTV-a, traje približno 30 minuta i kako mu sam naziv kaže, više i opširnije se bavi temama vezanim za Vojvodinu. Oba dnevnika bave se temama od nacionalnog i regionalnog značaja sa osvrtom na najvažnije vesti iz sveta. Ipak, Vojvođanski dnevnik se više bavi lokalnim temama na teritoriji Vojvodine. Osim toga, Vojvođanski dnevnik daje prostor i pričama koje za temu, između ostalog, imaju ljudske sudbine, nacionalne manjine ili osobe sa invaliditetom. Priče predstavljaju prezenteri, koji u slučaju oba dnevnika, samostalno vode emisiju sa izuzetkom sportskog bloka.

Radi bolje interpretacije rezultata analize neophodno je istaći da se određeni broj vesti emitovanih tokom Dnevnika u 17h ponavlja u Vojvođanskom dnevniku u 22h. Od ukupno 337 jedinica analize, u konkretnom slučaju vesti, bila je 201 originalna vest i 106 ponovljenih vesti, što znači da je skoro polovina vesti dva puta emitovana tokom dana u najznačajnijim infomativnim emisijama RTV-a. Najzastupljeniji žanrovi su televizijski prilog (225) i vesti (100). Najveći broj televizijskih priloga kvantitativno predstavlja pozitivan rezultat, zato što prilog, za razliku od vesti koja samo prenosi informaciju, dublje objašnjava temu i daje mogućnost za kritički osvrt. Međutim, prilikom neobjektivnog izveštavanja, pomenute prednosti priloga kao žanra mogu biti upotrebljene u manipulativne svrhe.

Jedna od razlika između Dnevnika u 17h i Vojvođanskog dnevnika su reklame. Tokom Vojvođanskog dnevnika propagandni program se svakodnevno emituje između 17.

10 i 20. minuta, u trajanju od 45 do 60 sekundi. U jasno naznačenom reklamnom bloku, u datom uzorku, najučestaliji oglašivači su lanac supermarketa „Univerexport“ (vojvođanski lanac prehrambenih proizvoda), mesara „Matijević“ (pogoni smešteni u Vojvodini) i salon nameštaja „Lesnina“. Periodično se emituju reklamne najave za festivale kojima je pokrovitelj Radio-televizija Vojvodine.

1.3. Analiza

1.3.1. Povod za izveštavanje

Monitoringom povoda može da se utvrdi da li su javni servisi ispunili obavezu društvene odgovornosti koja im je Zakonom o javnim servisima (2014) namenjena. Analiza povoda daje uvid u uređivačku politiku medija i stepen angažovanosti novinara. Procenat prenošenja aktuelnih vesti, izveštavanja sa pseudo-događaja i medijske inicijative, takođe govori o načinu selekcije tema na javnim servisima.

Pseudo-događaji predstavljaju događaje namenjene samo medijima, stoga u vestima sa pseudo-događaja najčešće nedostaje kritički pristup samom događaju o kojem se govorilo, a novinari su svedeni na puke prenosnike informacija, što se u slučaju RTV-a desilo u 21% slučajeva.

Izveštavanje o aktuelnim događajima koji sami po sebi imaju informativnu vrednost čini 71%, dok je medijska inicijativa zabeležena u 8% slučajeva. Medijskom inicijativom se nazivaju teme koje nisu pronašle svoj put na dnevnu agendu svih medija, ali ih određeni medij uoči kao interesantnu ili važnu za društvo i obradi sa više pažnje. Neophodno je napomenuti da se u slučaju RTV-a tek u polovini priloga klasifikovanih kao medijska inicijativa govorilo o aktuelnim problemima u društvu, dok ostatak čine interesantni inserti iz života. Medijska inicijativa na implicitan način ukazuje na uređivačku orijentaciju medija i njegovu profesionalnu kapacitiranost. Danas u digitalnom dobu, uloga medija je više da ukazuje na pitanja od javnog interesa kojima se politički establišment ne bavi na odgovarajući način, negoli da izveštava o aktuelnim događajima jer se oni već tokom samog odvijanja plasiraju sukcesivno na mnogim onlajn medijskim, ali i specijalizovanim, portalima. Auditorijum, može se osnovano pretpostaviti, već ima uvid u to šta se tokom dana dešavalo do početka informativnih emisija na tradicionalnim medijima. Istovremeno, istinske komunikativne potrebe prepoznatog auditorijuma medij zadovoljava tako što

11 uočava društvena pitanja i probleme koji su od javnog interesa, istražuje njihove uzroke i posledice i kroz priloge, čiji je povod medijska inicijativa, objašnjava ih zainteresovanim javnostima. Medijska inicijativa u informativnim emisijama je proporcionalno srazmerna profesionalizmu i dobrom kapacitetu medija.

Povod 8%

21%

71%

Aktuelni događaji Pseudodogađaji Medijska inicijativa

Grafikon 1: Povod za izveštavanje

1.3.2. Tema

Mediji kao četvrti stub demokratije, snose odgovornost da građane informišu u skladu sa javnim interesom, odnosno omoguće ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Selekcijom tema i načinom njihove obrade, mediji kreiraju stvarnost za njihov auditorijum. To znači i da utiču na formiranje javnog mnjenja, što može biti opasno ukoliko mediji ne informišu objektivno i u javnom interesu građana.

Najzastupljenije teme u dnevnicima RTV-a bile su ekonomija i poljoprivreda (16%), svet i region (9%), te svet i Srbija, Kosovo, politika i delatnosti vlasti, kultura, obrazovanje i nauka sa po 8%.

Činjenica da je tema ekonomija i poljoprivreda najzastupljenija nije neočekivana, s obzirom na to da RTV u svakom od dnevnika ima bar jednu vest o poljoprivredi. Takođe, Vojvođanski dnevnik se posebno bavi poljoprivredom u Vojvodini. 12

Tema svet i region sa drugim mestom po zastupljenosti, oslikava letnji period tokom kog je trajao monitoring, u kom se retko donose odluke od značaja i dešavaju aktuelni događaji od velike informativne vrednosti. Istovremeno letnji period u nedostatku aktuelnih događaja je upravo vreme da se produbljeno analizira geopolitika i ukaže na trendove i smernice u regionalnoj i svetskoj politici što je nedostajalo u informativnim emisijama RTV- a. U okviru dnevnika uočljiv je nedostatak redakcije za spoljnu i regionalnu politiku bez obzira na to što je RTV pokrajinski javni servis. Vesti iz spoljne i regionalne politike prenose se sa Tanjuga, RTS-a i Pinka. Sama činjenica da se Vojvodina graniči direktno sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, i da u Vojvodini žive nacionalne manjine čije su matične države Slovačka, Češka i Ukrajina jeste indikator za uspostavljanje ozbiljne spoljno-političke redakcije.

Kultura kao tema je jedna od redovnih rubrika, a Radio-televizija Vojvodine može da se pohvali iscrpnim izveštavanjem o kulturnim događajima svake vrste na celoj teritoriji Vojvodine što jeste jedan od značajnih zadataka javnog servisa.

Međutim, neke od tema na koje se RTV, kao javni servis na teritoriji multikulturalne pokrajine, nije fokusirao bile su teme vezane za manjine, a to su kultura manjina, obrazovanje manjina i mediji i informisanje manjina. Od ukupno 337 jedinica analize, samo šest priloga ticalo se kulture manjina, u dva se govorilo o obrazovanju manjina, dok u datom korupusu uopšte nije bilo reči o informisanju i negovanju maternjeg jezika nacionalnih manjina što su oblasti koje su prepoznate kao ključne za obezbeđivanje ravnopravnosti manjina i suštinska su delatnost nacionalnih saveta. Istovremeno, trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da RTV emituje posebne programske blokove na jezicima pet nacionalnih manjina – mađarski, rumunski, rusinski, romski i slovački i pojedinačne kraće sadržaje na još sedam jezika manjina koje žive u Vojvodini. Takođe, emituju i Paletu, emisiju koju pripremaju novinari redakcija na jezicima manjina, a koja se titluje na srpski jezik.

Tema

5% 9% 2% 2% 2%

3% 8%

1% 8%

8% 5%

6% 16%

Svet i region Svet - Srbija Kosovo Politika i delatnosti vlasti Evrointegracije Ekonomija i poljoprivreda Zdravstvo Kultura Kultura manjina Obrazovanje i nauka Obrazovanje manjina Mediji i informisanje Mediji manjina Komunalne teme Crna hronika Kriminal Prošlost Ljudska prava i demokratija Nasilje u porodici/školi Drugo

Grafikon 2: Tema

1.3.2.1. Vesti od javnog interesa koje nisu pronašle svoje mesto u dnevnicima RTV-a.

Monitoringom izabranih tema, može se utvrditi uređivačka politika jednog medija. To podrazumeva i uporednu analizu vesti od javnog interesa objavljenih na dan monitoringa, a koje nisu pronašle svoje mesto u dnevnicima RTV-a.

Prilikom upoređivanja vesti izabranih za prikazivanje i obradu u dnevnicima RTV-a sa vestima emitovanim ili objavljenim istog dana u drugim domaćim medijima, nameće se zaključak da su na Radio-televiziji Vojvodine izostale vesti koje se tiču propusta vladajuće Srpske napredne stranke ili kritika vladajućoj strukturi upućenih od relevantnih aktera. Tako 17. juna uređivačku selekciju nije prošla vest o sukobu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, inače člana Srpske napredne stranke, sa televizijom N1, često u javnosti nazivanoj „plaćeničkom“ od strane čelnika SNS-a i tabloidnih medija. Vesić je izjavio da ima „uvid u interne mejlove N1“10, što predstavlja direktno kršenje zakona. Deset dana kasnije, 27. juna, usledila je krivična prijava televizije N1 protiv Gorana Vesića11, što tog datuma, takođe, nije bila vest u dnevnicima RTV-a.

Sličan primer uređivačke politike, odnosno selekcije vesti, uočen je 25. juna. Tada se tokom posete lidera opozicionog Saveza za Srbiju Dragana Đilasa Šapcu desio verbalni napad na Đilasa, za koji se sumnja da su izvršili aktivisti šabačkog ogranka SNS-a12. O pomenutom događaju nije bilo reči u tadašnjem izdanju dnevnika.

Zatim vest od 7. jula o tome da je slovenački avioprevoznik Adrija ervejz prijavila Srbiju evropskim institucijama zbog državne pomoći koju dodeljuje Er Srbiji13, takođe, nije prošla selekciju. Dva dana kasnije, 7. jula, nije objavljena vest o tome da je Elektroprivreda Srbije prethodne godine poslovala u gubitku od 11 miliona evra14. Poređenja radi, na sajtu RTV-a objavljena je vest15 od 4. septembra da je EPS „najveće privredno društvo u 2018. godini...sa poslovnim prihodom od 263,9 milijardi dinara“, bez navođenja prethodnog podatka da je iste te godine poslovala u gubitku, što predstavlja primer manipulativne selekcije informacija.

10http://rs.n1info.com/Vesti/a492661/Vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-mejlove-N1.html 11http://rs.n1info.com/Vesti/a495330/Advokati-N1-podneli-krivicnu-prijavu-protiv-Gorana-Vesica.html 12https://www.danas.rs/politika/zelenovic-napad-na-djilasa-i-njegove-saradnike-delo-aktivista-sns-a/ 13http://rs.n1info.com/Biznis/a497964/Posledice-slovenacke-prijave-po-Er-Srbiju.html 14http://rs.n1info.com/Biznis/a497842/Djilas-o-gubicima-u-EPS-u.html 15http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/eps-najvece-privredno-drustvo-nis- najuspesnije_1045608.html 15

Veoma aktuelna tema u mnogim medijima u monitorovanom periodu bila je validnost diploma osnovnih studija i doktorskih disertacija ministra za finansije Siniše Malog i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića16, a o čemu se nije govorilo u analiziranim dnevnicima RTV-a.

Većina vesti koje nisu objavljene na RTV-u, pronađena je u dnevnim novinama Danas, na sajtu i kanalu televizije N1, kao i na sajtu novinske agencije Beta.

1.3.3. Subjekt

Kodni protokol korišćen za analizu centralno-informativnih emisija prepoznaje 40 različitih subjekata. Na taj način želi se utvrditi kome je ustupljen medijski prostor i da li postoji disbalans pri odabiru sagovornika. Nejednakom selekcijom sagovornika građani postaju podložni manipulacijama i uticaju, i lišavaju se prava na objektivno informisanje.

Kodni list je senzibilisan za posebne društvene grupe u nameri da se ustanovi njihova zastupljenost i stepen društvene odgovornosti medija, s obzirom na to da se prava posebnih društvenih grupa neretko krše i zanemaruju u Republici Srbiji.

Najzastupljeniji subjekti bili su strani i međunarodni subjekti (22%), zatim izvršna vlast (17%) i pokrajinska i lokalna vlast (11%). Prisustvo stranih subjekata u najvećem procentu nije neočekivano, s obzirom na to da je Srbija u procesu evrointegracija, a da strane zemlje posreduju u procesu stabilizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Sa druge strane, uočena je neravnoteža između medijskog prostora datog vlasti i opoziciji. Subjekti iz institucija republičke vlasti i institucija državne uprave, kao posebne kategorije subjekta, zajedno sa subjektima iz pokrajinskih i lokalnih institucionalnih vlasti čine 32% od ukupnog broja. Procenat opozicije u ulozi subjekta je 0%, odnosno opozicioni političar se pojavio u ulozi subjekta samo u jednom prilogu. Nesrazmernim davanjem medijskog prostora narušava se obaveza o poštovanju pluralizma, propisana članom 7 Zakonom o javnim medijskim servisima (2014).

Radio-televizija Vojvodine ustupila je više od polovine medijskog prostora stranim i međunarodnim subjektima i vlasti, dok je druga polovina obuhvatila sve ostale kategorije subjekata što ponovo ukazuje na neravnotežu pri odabiru sagovornika. Ostale kategorije čine

16https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes 16 ekonomski subjekti, građani, udruženja građana, posebne društvene grupe, zdravstvene, kulturne, obrazovne i naučne, verske i institucije socijalne zaštite i nacionalnih manjina.

Subjekti kulturnih i obrazovnih institucija čine 8%, a građani samo 6%, dok je udeo posebnih društvenih grupa 4%. Među potkategorijama posebnih društvenih grupa, jedino su se izdvojile potkategorije đaci, studenti i mladi i pripadnici nacionalnih manjina. Takođe, subjekti iz kulturnih, obrazovnih, verskih i institucija nacionalnih manjina, saveta nacionalnih manjina, kao i medija manjina bili su subjekti u samo devet jedinica analize.

SUBJEKAT 41 - Drugo

Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija

Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom

Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni

Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari

Posebne društvene grupe 35 - Studenti

Posebne društvene grupe 34 - Đaci

Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri

Posebne društvene grupe 32 - Deca

Građani 31 - U drugoj ulozi

Građani 30 - Kao vox populi

Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci

Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga

27 - Udruženja građana

26 - Stručnjaci

25 - Sportske i rekreativne institucije

24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih 1 manjina 23 - Verske institucije manjina

22 - Verske institucije

21 -Mediji i novinari manjina

20 - Mediji i novinari

19 - Obrazovne i naučne institucije manjina

18 - Obrazovne i naučne institucije

17 - Kulturne institucije i umetnici manjina

16 - Kulturne institucije i umetnici

15 - Institucije socijalne zaštite

14 - Zdravstvene institucije

Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor

Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor

Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione

Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće

9 - Kosovski subjekti

8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti

Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska

Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije Institucije državne uprave 5 - Državna administracija

Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast

Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast

0% 5% 10% 15% 20% 25% 1 - Strani i međunarodni subjekti

Grafikon 3: Subjekt

1.3.3.1. Polna struktura subjekta

Dosadašnja praksa veće zastupljenosti subjekata muškog pola potvrđena je još jednom. Subjekti muškog pola javljaju se skoro tri puta više nego subjekti ženskog pola, što u procentima izgleda ovako: muški pol (64%), ženski pol (24%), mešoviti/grupni (4%) i neidentifikovani subjekat (8%).Što se novinara tiče, u prilozima RTV-a žene su više zastupljene od muškaraca na poziciji novinara/ke. Takođe, žene su češće na poziciji prezentera/ke.

Mediji imaju odgovornost da utiču na promene i poboljšanje stanja ljudskih prava, te da se svojim postupcima, u ovom slučaju odabirom sagovornika, bore protiv diskriminacije žena, što je uloga koju RTV nije ispunio. Veći broj muških subjekata u korelaciji je sa mnogo većim brojem muškaraca na odgovornim pozicijama, što predstavlja problem daleko širi od našeg društva.

Stanje je identično i u novinarskoj profesiji, gde su žene uglavnom na poziciji novinarki, a muškarci na uredničkim ili menadžerskim pozicijama. Takođe, vidljiva je horizontalna i vertikalna segregacija. „Horizontalna segregacija postoji kada muškarci i žene imaju tendenciju da biraju različite karijere ili im se dodeljuju različite novinarske aktivnosti i zadaci – na primer, muškarci su informativno‐politički i sportski novinari, a žene novinarke u kulturi ili se bave temama iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Vertikalna segregacija nastaje kada muškarci u istom zanimaju dominiraju na bolje plaćenim pozicijama kao što su uredničke, menadžerske, direktorske i vlasničke strukture u medijima, dok žene uglavnom ostaju na novinarskim i nižim uredničkim funkcijama, koje su slabije plaćene.“ (Milinkov, 2016:70)

4% Polna struktura 8% 24% subjekta

64%

Ženski Muški Mešoviti/grupni Neidentifikovan

Grafikon 4: Polna struktura subjekta

1.3.4. Objekat

Monitoring objekta pruža uvid u informacije „o kome“ se najčešće govori, što je podatak koji služi analizi disbalansa između subjekta i objekta, odnosno da li je kategorijama o kojima se najviše govori (objektima) dat medijski prostor da kažu nešto o sebi (subjekat). Osim toga, analizom objekta saznaje se i o kojim kategorijama nije bilo reči.

Takođe, kao i u okviru subjekta, kodni list je senzibilisan za posebne društvene grupe u nameri da se ustanovi njihova zastupljenost i stepen društvene odgovornosti medija s obzirom na često kršenje i zanemarivanje prava posebnih društvenih grupa u Srbiji.

Najfrekventniji objekti bili su strani i međunarodni (25%), zatim građani kao učesnici događaja/svedoci (14%), izvršna vlast (9%) i institucije pokrajinske i lokalne vlasti sa 6%. Uočen je disbalans između vlasti i građana u ulozi subjekta i objekta. Vlast je zbirno najzastupljenija u kategoriji subjekta sa 32%, dok se o njoj govori samo u 20%. Razlika je još primetnija kod građana, o njima se govori u 15% dok im je glas dat samo u 6% slučajeva.

Što se tiče posebnih osetljivih grupa, u dnevnicima RTV-a govorilo se o deci, đacima, studentima i omladini, osobama sa invaliditetom i pripadnicima nacionalnih manjina u proseku u oko 2% slučajeva. Kao i u gorenavedenim slučajevima, potrebno je dati više medijskog prostora posebnim osetljivim grupama, ali u funkciji subjekta.

OBJEKAT

1 22 - Verske institucije 21 -Mediji i novinari manjina 20 - Mediji i novinari 19 - Obrazovne i naučne institucije manjina 18 - Obrazovne i naučne institucije 17 - Kulturne institucije i umetnici manjina 16 - Kulturne institucije i umetnici 15 - Institucije socijalne zaštite 14 - Zdravstvene institucije Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće 9 - Kosovski subjekti 8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije Institucije državne uprave 5 - Državna administracija Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast Institucije republičke vlasti 2 - Zakonodavna vlast 0% 10% 20% 30% 1 - Strani i međunarodni subjekti

Grafikon 5: Objekat

1.3.5. Odnos novinara prema temi i subjektu

Ispitivanje odnosa novinara prema temi i subjektu ima za cilj da otkrije da li se i o kojim temama izveštava pristrasno. Pristrasno izveštavanje o određenim temama direktno oslikava uređivačku politiku medija. Analizom se utvrđivao procenat pristrasnih (29%), nepristrasnih (71%) i vesti za koje nije moguće odrediti (0%).

Procenat od 29% pristrasnih vesti jeste visok, međutim, potrebno je istaći da se dnevnici RTV-a bave temama iz kulture koje u sebi uvek nose dozu pristrasnosti. Ipak, u svrhu boljeg razumevanja analize pristrasnih jedinica, navode se sledeći primeri:

- 17. juna, Dnevnik u 17h počeo je vešću najavljenom kao najvažnijom, da je u toku sednica Glavnog odbora SNS-a. Usledio je prilog o sednici gde je prenet govor predsednika SNS-a, ujedno i predsednika države Aleksandra Vučića. Novinarka se uživo uključila u program sa pitanjem šta je sve poručio predsednik Vučić. Prilog je prošao bez ikakvog kritičkog osvrta na reči predsednika države. Sličan primer desio se 10. jula kada je tokom dnevnika RTV-a citiran Vučićev autorski tekst za dnevne novine Politika, bez kritičkog osvrta;

- 8. jula u dnevnicima se našao prilog o Kosovu sa predsednikom Vučićem kao glavnim subjektom. Problem ovog priloga predstavlja izbor izjava zato što su se osim izjava sa informativnom vrednošću u prilogu našle i izjave populističkog karatera, bez informativne vrednosti sa namerom uticanja na emocije, što predstavlja jednu od strategija manipulacije. Sporan izbor izjave uočen je i 10. jula, zato što se u prilogu emitovala izjava ministra odbrane Aleksandra Vulina koji koristi pogrdan naziv „Šiptari“, što se može klasifikovati kao govor mržnje;

- takođe, određeni broj priloga svrstava se u pristrasan ponovo zbog izbora izjava. Izjave u kojima se naglašava da je određena „tema“ kojom se subjekti bave u prilogu zapravo ideja predsednika Vučića. Takve izjave izabrane su bez relevantnog razloga za prilog. Tako je 26. jula nakon informacije da je evropski komesar za proširenje Johanes Han postao ambasador Sportskih igara mladih regiona usledila izjava premijerke Ane Brnabić u kojoj se navodi da je još 2014. godine, tada premijer Vučić, prepoznao važnost tih igara za budućnost i pomirenje u regionu, te da je Vlada Srbije od tada pokrovitelj igara;

- sledeći primer jeste 5. avgusta kada se tokom javljanja uživo iz ateljea ruskog vajara u Moskvi u kojem nastaje spomenik Stefanu Nemanji, navodi da je predsednik Vučić svojom idejom započeo ovaj spomenik 2014. godine;

- sličan princip zabeležen je i u prilogu emitovanom 7. avgusta koji je za temu imao početak izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti za 500 evra po kvadratu. Usledila je izjava minsitra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji kaže da se „konačno na pravi način kruniše sve ono što je rađeno prethodnih godina, inicijativa predsednika Vučića da ljudima kojima tražimo da rizikuju svoje živote...obezbedimo povoljan krov nad glavom“. Za vreme istog priloga, emitovana je izjava premijerke Brnabić u kojoj govori da je „ovo najbolji period za građevinsku industriju i to je pokazatelj sve jače ekonomije Srbije zahvaljujući reformama pokrenutim 2014. od strane Vlade koju je tada vodio Vučić“;

- još jedan primer pristrasnih priloga zbog selekcije izjava predstavlja prilog emitovan 19. juna povodom ponovnog polaganja maturskog ispita nakon što su procureli u javnost. Emitovana je izjava ministra prosvete Mladena Šarćevića u kojoj se navodi da „oseća moralnu odgovornost za testove, ali da to nije razlog za njegovu ostavku zato što je loš sistem polaganja prijemnog uveden 2011. godine“.

Osim selekcije izgovorenog, pristrasan element se može ostvariti i selekcijom sagovornika, ukoliko oni nisu relevantni ili nadležni za temu o kojoj se govori, a pružen im je medijski prostor da komentarišu.

- u dnevniku od 12. avgusta emitovana su dva priloga koja se mogu okarakterisati kao reklamni, bez naznake o tome. Jedan se tiče državljanina Srbije koji je vlasnik restorana u Budimpešti, u kojem je restoran glavna tema priloga. U drugom prilogu se promoviše Kajak klub iz Apatina.

0% Odnos novinara prema temi i subjektu 29%

71%

Pristrasno Nepristrasno Nije moguće odrediti

Grafikon 6: Odnos novinara prema temi i subjektu

1.4. Zaključak

Kao što je navedeno u uvodu, analizom rada javnih servisa moguće je uočiti probleme pri njihovom radu. Rezultati monitoringa ukazali su na nekoliko aspekata u kojima ima mesta za poboljšanje u centralno-informativnim emisijama Radio-televizije Srbije:

- poboljšati balans između vlasti, opozicije i građana u smislu uloga subjekta i objekta: pri izboru sagovornika pružiti medijski prostor opoziciji u funkciji subjekta, a građanima češće dati glas, odnosno postavljati ih u funkciju subjekta, a ne objekta;

- prilikom izbora sagovornika napraviti ravnotežu između ženskih i muških subjekata;

- obezbediti više medijskog prostora posebnim osetljivih grupama, u funkciji subjekta;

- sankcionisati potencijalni govor mržnje političara;

- izjave relevantih aktera selektovati prema njihovoj informativnoj vrednosti i izbegavati emitovanje izjava sa emotivnom ili manipulativnom notom, sa ciljem objektivnog informisanja građana.

2. Monitoring jutarnjeg programa Radio televizije Vojvodine - Dobro jutro, Vojvodino

Jutarnji program Radio televizije Vojvodine monitorivan je po metodi deskriptivne analize medijskih sadržaja, a korpus je obuhvatao osam emisija tokom dva meseca trajanja monitoringa. Cilj je bilo ispitivanje profesionalizacije, nezavisnosti i informativne uloge javnih servisa, te analiza tema i subjekata kojima javni servis Vojvodine daje poseban značaj, što je važno jer su to subjekti koji imaju šansu da govore javno u najgledanijim informativnim emisijama javnog servisa.

Ipak, kod izbora sagovornika, uočeno je nepoštovanje balansiranog izveštavanja i pravila druge strane, dok kod tema najveći problem predstavlja manjak priča o stvarnim i svakodnevnim problemima građana, a teme većinom imaju pozitivnu konotaciju. Pristrasno izveštavanje novinara nije redak slučaj tokom reporterskih uključenja u jutarnji program.

Na koji način javni servisi moraju ostvarivati javni interes definisano je Zakonom o javnim medijskim servisima te je on, pored Kodeksa novinara Srbije, činio podlogu ovom monitoringu.

2.1. Kontekst emisije Jutarnji program Radio televizije Vojvodine Dobro jutro, Vojvodino, emituje se svakog radnog dana od 6.30 do 8.30. Ima redovne rubrike: Listanje štampe, Servisne informacije, Jutarnji dnevnik, Vesti i Najvažnije vesti, serijal Faces, redovna uključenja reportera, deo za pripremljene priloge i deo za gostovanja (najčešće dva gosta po emisiji). Emisiju najčešće vode dva voditelja - po jedan muškog i ženskog pola ili (ređe) samo jedno.

2.2. Teme

Najčešće teme jutarnjeg programa čine aktuelni kulturni događaji u Vojvodini, teme iz oblasti obrazovanja, sporta, turizma i zdravstva obrađene afirmativno ili u formi saveta, preporuka. Nije uočeno nepristrasno obrađivanje političkih, istorijskih, privrednih, socijalnih, zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, naučnih, ekoloških i drugih pitanja po kojima su javni servisi obavezani Zakonom o javnim medijskim servisima (2014) u članu 7 na način da se otvaraju važni problemi i pitanja za javnost. Vojvođanske teme su česte u samom programu jer, kao što je napomenuto, to su najčešće najave događaja, a reporteri se

25 u svakoj emisiji javljaju iz nekog grada Vojvodine. Ipak, u Jutarnjem dnevniku i emisiji Vesti manjka vojvođanskih vesti (jedna ili dve vesti po emisiji). Primećeno je da malo prostora imaju i vesti iz oblasti poljoprivrede, dok političkih tema uopšte nema u jutarnjem programu (izuzev Vesti i Jutarnjeg dnevnika), a kada se pojave, obrađene su potpuno površno, bez dublje analize i problemskog pristupa. Da se primetiti da sve teme imaju pozitivnu konotaciju ili su, eventualno, iskazane u formi saveta, preporuka, izuzev stvari za koje postoji individualna odgovornost građana ili je u pitanju „viša sila”, odnosno gde odgovornost nije na nadležnim organima.

2.3. Jutarnji dnevnik i Vesti

U Jutarnjem dnevniku i Vestima prilikom obrade tema nema analitičkog pristupa i problematizovanja, nego su to često agencijske vesti, prenošenje izjava organizatora događaja i predstavnika vlasti koji se citiraju i kada se radi o kulturnim događajima i manifestacijama, a češći su sagovornici i od samih učesnika. Najčešće vesti su svetskih ili nacionalnih razmera. Kao što je pomenuto, tokom informativnih emisija u okviru jutarnjeg programa jedna ili dve vesti budu sa lokala ili Pokrajine, a dešava se da takva ne bude nijedna vest. (Tokom emisije 23. jula polovina vesti bila je sa Kosova, jedna svetska i poslednja vest u informativnom delu (izuzev sportskih vesti) bila je iz Vojvodine, a ona jedina nije pomenuta u drugom izdanju Vesti). Kulturni događaji i aktivnosti Skupštine Grada ili Pokrajine su najčešće teme vesti iz Vojvodine. U jutarnjim informativnim emisijama skoro da nema vesti o nacionalnim manjinama i pored toga što je Vojvodina multikulturalno područje. Manjine su generalno zastupljene u maloj meri, a i kada se govori o njima, u fokusu su kulturne manifestacije, dok nijedna priča o problemima i preprekama nije primećena tokom čitavog monitoringa.

2.4. Prilozi, reporterska uključenja i gostovanja Nijedan prilog iz emisije se, prema definiciji, ne može smatrati problemskim prilogom, prvenstveno zato što nijedan nije podrazumevao kritički stav novinara prema temi, nije postojao problemski aspekt, niti je u bilo kakvom obliku ispoštovano pravilo druge strane ili ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta, kako je to definisano zakonom. Najčešće nije ni bilo šanse za tako nešto jer su sve teme obrađene u formi izveštaja ili se, u najvećem broju slučajeva, radi o afirmativnim prilozima. U prilozima su česte zanimljivosti

26 i „tople ljudske priče” (poput Svetskog dana roda (24. jun), plemića u selu Svetozar Miletić (31. jul) ili (31. jul) žene iz Omoljice kojoj su prijatelji sagradili kuću, a ona im se odužila i napravila etno-park). Jedna o češćih tema je i sport, a posebno kultura, odnosno, skoro uvek aktuelni događaji u Vojvodini poput festivala, edukativnih radionica, verskih praznika i običaja. Pohvalno je što su primećene medijske inicijative o zdravstvu, bezbednosti u saobraćaju i ekologije o kojima se razgovara i sa gostima u studiju. Ipak, što se drugih tema tiče, najveći problem je pristup jer ne postoji kritički osvrt nego se o svemu razgovara afirmativno i pozitivno, izuzev, kao što je već rečeno o stvarima za koje postoji lična odgovornost građana (saobraćajne nezgode, otpad na nepropisanim mestima) ili „više sile” (vremenske nepogode), a ne nadležnih organa. To je primećeno i prilikom izveštavanja o vremenskim nepogodama 24. juna u Srbiji kada je Beogradu pored samog nevremena, naškodila i loša kanalizacija usled čega je ceo grad bio poplavljen. Iako se u jutarnjem progamu govorilo o nevremenu, a u prilogu je o tome u Jutarnjem dnevniku reč data i gradskom čelniku (zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću), novinari se nisu osvrtali na druge faktore problema i odgovornost je prebačena isključivo na „višu silu”. O državnim aferama nema govora u jutarnjem programu ni kada ih otkriju i prenesu drugi mediji, te javni servis nije izvestio javnost o državnoj pomoći od 21 milion evra Er Srbiji za šta predstavnici vlasti tvrde da su dugovanja JAT-a, kao ni o letovima vladinim avionom u Antaliju, Grčku i Tunis za šta Generalni sekretarijat Vlade Srbije saopštava da ne zna ko je i zašto putovao. Ovo je u suprotnosti sa načelom Kodeksa novinara Srbije koje kaže da „novinar ne sme odlagati objavljivanje bitnih informacija, osim zbog neophodne provere tačnosti” i da je prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljivanju ili iznošenju laži.” Kultura, turizam, sport i zdravstvo su najzastupljene teme kod izbora gostiju u studiju, ali voditelji ne koriste priliku da sa gostima otvaraju važne problemske teme. Sa sagovornicima iz javnih preduzeća priča se isključivo o aktuelnoj temi zbog koje su pozvani, a ne razgovara se o svakodnevnim, konkretnim problemima građana (prilikom gostovanja portparolke Javno-komunalnog preduzeća „Čistoća” 24. juna govoreno je o otpadu koji građani ostavljaju na nepropisnim mestima, a iako je pre dve i po godine započeta separacija otpada u centru Novog Sada uz najave da će se projekat širiti i na druge delove grada, a do sada ništa novo nije učinjeno, voditelji nisu iskoristili priliku da o tome popričaju sa gošćom); sa ženama koje se bave naukom ili sportom govori se afirmativno o njihovim

27 uspesima, dok pomena o preprekama gotovo da nema. Tako je i sa nacionalnim manjinama - u fokusu su verski ili kulturni događaji, ali i ne i stvarni problemi sa kojima se suočavaju. U jutarnjem programu, kao i u Jutarnjem dnevniku, tema o manjinama ili marginalizovanim grupama je malo, a kad se obrađuju to su samo pozitivne priče. I to nije slučaj samo sa nacionalnim manjinama niti uopšte sa manjinama jer se stvarni problemi javnosti doslovno ne vide u programu. Primer za to je slučaj porodice Ninić iz Novog Sada koju je, zbog kreditnog duga, privatna izvršiteljka, u pratnji policije, bravara, vatrogasaca i Hitne pomoći pokušala nenajavljeno da prinudno iseli peti put, što je prošlo neuspešno jer je supruga polila stan benzinom da bi sprečila upad izvršitelja, a o tome nije bilo ni pomena u sutrašnjem izdanju jutarnjeg programa.

2.5. Akteri

Može se reći da su sagovornici relevantni za teme o kojima pričaju izuzev situacija gde je izostajala druga strana priče, a često nije bilo ni mogućnosti za to jer se radilo o afirmativnim prilozima ili najavama i izveštajima sa događaja; i izuzev situacija gde su političari stavljeni u fokus vesti, umesto samog događaja (15. jul - predsednik Srbije Aleksandar Vučić o dolasku Emanuela Makrona; 8. avgust - premijerka Srbije Ana Brnabić prisustvovala početku izgradnje stanova za bezbednjake u Novom Sadu itd...). Reč stručnjaka se retko čuje iako se u Kodeksu novinara Srbije napominje da je novinar dužan da konsultuje bar dva „nezavisna izvora informacija” koji će neku informaciju potvrditi ili osporiti.

Najzastupljeniji sagovornici u prilozima, uključenjima i tokom gostovanja su organizatori događaja i nadležni državni ili pokrajinski organi (ređe tokom gostovanja), čime se, stiče se utisak, ne vodi računa o tome da „izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima”, kako na to upozorava Kodeks. Tokom pomenutog izveštavanje o nepogodama u Srbiji jedini sagovornik je bio beogradski čelnik (zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić), dok je sa stručne strane samo preneto saopštenje (načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić); tokom najave gradnje novog kliničkog centra u Novom Sadu u prilogu 4. jula od četiri sagovornika nijedan nije bio stručnjak u oblasti zdravstva već su svi bili predstavnici pokrajinskih i republičkih vlasti i finansijer projekta (pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, predsednik Skupštine APV Igor Mirović, premijerka države Ana Brnabić i Selisitad Ridl iz Evropske investicione banke). Gradski čelnici su jedini pitani i kada se radi

28 o socijalnim pitanjima - o izgradnji stanova za izbegla i raseljena lica (15. avgust) govori samo čelnik opštine u kojoj se izvode radovi (predsednik opštine Sremski Karlovci, Nenad Milenković), koji tokom čitavog svog govora ističe pomoć države i opštine projektu, dok novinarka potvrđuje te reči. O problemu afričke kuge svinja (15. avgust) govori samo nadležni ministar (ministar poljoprivrede Branislav Nedimović), dok reči eksperata iz sfere poljoprivrede nema.

Što se političkih i stranačkih aktera tiče, reč se daje samo predstavnicima vlasti. Ni u jednom prilogu tokom dva meseca monitoringa nije se čuo glas opozicije, a može se reći da za to nije bilo ni prilike jer u programu nema političkih tema. Jedini put kada je opozicija pomenuta bilo je tokom vesti o zajedničkom sastanku vlasti i opozicije, ali ni tada nije imala priliku da govori (31. jul, živi govor imao je samo Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo koji je sazvao sastanak) niti je postojala ikakva analiza ove teme. Čak i kada se radi o prepirkama vlasti i opozicije, izveštava se potpuno jednostrano te se stiče utisak da u čitavoj priči postoji samo jedna strana iako je u Kodeksu novinara Srbije jasno naznačeno da je novinar dužan da, kada je to neophodno, konsultuje što više izvora i da im omogući iznošenje stavova. Kada se nekoliko dana govorilo o međusobnom prisluškivanju između sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšeg predsednika Borisa Tadića, u Jutarnjem dnevniku (31. jul) preneta je samo izjava ministra spoljnih poslova (bivši ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić) koji potvrđuje da su sadašnji predsednik države i bivši predsednik Tomislav Nikolić bili prisluškivani u vreme kada je Boris Tadić bio na vlasti, dok optužena strana - danas opozicioni političar Boris Tadić - nije citiran iako je u više navrata izlazio u javnost sa demantijem ove priče, i kontra izjavom da je on prisluškivan dok je bio na vlasti od strane Aleksandra Vučića.

Nije redak slučaj ni da je čitav prilog prenesen govor državnika, te se tako vest o najavama novog investicionog ciklusa (24. jun) sastojala od izjava ili parafraziranih delova govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Drugi deo ovog priloga odnosio se na temu Kosova, gde je, takođe, preneta samo izjava predsednika.

Slična situacija desila se i tokom priloga o najavama premijerke Srbije Ane Brnabić kada je u jednom prilogu (15. avgust) obuhvaćeno nekoliko tema (plan za rudnike Resavice, nove ekonomske aktivnosti, nova radna mesta, više novca za infrastrukturu, investicije u zdravstvo, povećanje plata i penzija), a prilog se sastoji samo od izjava i parafraza premijerke Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog koji svoj komentar daje, takođe na više tema

(povećanje plata i penzija, investicije u infrastrukturu i sveopšti razvoj srpske ekonomije). S obzirom na to da se izjave predstavnika vlasti prenose često i na skoro svaku važniju temu, jednom prilikom predsednik Srbije je u Jutarnjem dnevniku citiran u tri vesti zaredom (15. jul), a tema svih vesti je bio isti povod - dolazak inostranog predsednika u Srbiju (francuski predsednik Emanuel Makron). Prva vest bila je tokom uključenja reportera kada su, pored najavljene agende, prenete izjave srpskih zvaničnika (predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića), nakon čega je reakcijama na isti događaj posvećena i jedna cela vest u Dnevniku (predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića), i treći put je predsednik Srbije citiran tokom vesti koja je bila podsećanje na raniji događaj u vezi sa aktuelnim (da je predsednik Srbije ranije čestitao nacionalni praznik francuskom predsedniku).

2.6. Odnos novinara prema temama

Primećeno je da novinari teme kao što su redovno održavanje puteva, popravke ili rekonstrukcije predstavljaju kao stvari od izuzetnog značaja, a kako je pomenuto da su predstavnici vlasti ili javnih preduzeća najčešće citirani, tako je i za ove teme te se stvara utisak da je sve njihova zasluga i da su oni lično finansirali i sproveli aktivnosti.

Urbanistički radovi ili kupovina opreme za bolnice najavljuju se kao „lepe vesti”, „veliki projekti”. Novinari u razgovoru sa predstavnicima javnih preduzeća tokom najave radova na putevima ili ozelenjavanja grada izveštavaju uz komentare „sve to će doprineti da bude manje nervoze, manje gužve i veća bezbednost", „u cilju bolje vrste ovog vida saobraćaja", „svi ovi radovi će doprineti da saobraćaj bude mnogo bolji nego do sada", „grad čini dosta toga da popravi loš procenat zelenih površina”, „najveću korist od puta imaju stanovnici kojima je odlazak na posao olakšan”, dok je u samo jednom prilogu (31. jul) novinar naveo nekoliko pohvala: „time (infrastrukturnim radovima) se poboljšava i saobraćajna infrastruktura ovog dela grada”, „u narednom periodu biti završeni na zadovoljstvo svih građana”, „značajni radovi sprovode se i u Železničkoj ulici”, „(javno preduzeće) intenzivno radi”, „ovo je samo jedna od investicija koje ovo javno-komunalno preduzeće sprovodi tokom letnje sezone”. Važno je istaći da je baš ovo preduzeće (JKP Toplifikacije, Sremska Mitovica) bilo jedan od predmeta protesta „1 od 5 miliona“ tokom zime u ovom gradu zbog „povećanja cene grejanja i loše usluge”, kako su tada naveli organizatori protesta.

Stiče se utisak da reporeteri, novinari i voditelji u studiju često ne pristupaju temama kritički već isključivo afirmativno, pristrasno i pozitivno što je u suprotnosti sa osnovnim standardima novinarske profesije jer je novinar, pre svega, odgovoran svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima, a tu odgovornost, kako je naznačeno u Kodeksu, ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Analiza je pokazala potpuno suprotno što ukazuje na to da je prikriveno oglašavanje jedan od bitnih elemenata uređivačke poitike RTV-a.

3. Dekonstrukcija uređivačke politike mađarske redakcije „RTV-a” od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine

Korpus istraživanja čini osam informativnih emisija (osam dana) i dve kolažne emisije (dva dana) praćenih u periodu od 15. juna do 15. avgusta 2019. godine. U analizi je korišćena kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog diskursa. Cilj ove analize je da se istraži na koji način je mađarska redakcija Radio televizije Vojvodine pratila dešavanja u naznačenom periodu. Primećeno je sveobuhvatno, nepristrasno, objektivno i pravovremeno izveštavanje javnog servisa koji je pratio različita dešavanja iz cele Vojvodine, ali i Srbije i sveta.

3.1. Korpus

Ukupan broj analiziranih informativnih emisija RTV-a na mađarskom jeziku je osam (Híradó, na sprskom Dnevnik) u periodu od 15. juna do 15. avgusta (17. i 25. jun, 3, 11, 19. i 27. jul, 8. i 14. avgust). Ukupan broj analiziranih priloga je 136.

Kolažna emisija „Napjaink” (na srpskom Naši dani) analizirana je u istom periodu, ukupno dve emisije - 8. jul i 5. avgust. Broj ukupno analiziranih priloga je šest.

3.2. Društveno politički kontekst

3.2.1. Dnevnik

Dana 14. avgusta najvažnije vesti na drugom programu Radio televizije Vojvodine su: izmene budžeta u Pokrajinskoj Vladi, konkursi za nacionalne manjine, opozicija organizuje skupljanje potpisa protiv zatvaranja škola u malim selima, Tomor Morina neće biti izručen Srbiji.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da u Beogradu ne postoji zastoj u odlučivanju o zahtevima za legalizaciju, srpski huligani i banditi napali konzulat Kosova u Kopenhagenu.

Dana 8. avgusta najvažnije vesti na RTV2 su: premijerka Brnabić učestvuje u izbornoj kampanji, Jelka Jovanović izjavila da je nemoguće voditi bojkot, ministar rada očekuje povećanje minimalne zarade, da li se i u Srbiji pojavila svinjska kuga.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane.

Dana 27. jula najvažnije vesti na RTV2 su: Nenad Popović ne razmišlja na isti način kao i Vlada, Dan tolerancije u Bačkoj Topoli.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorаnа Mihаjlović izjаvilа je dа se ne slаže sа nаjаvom predsednika Srbije Aleksаndrа Vučićа dа želi da se povuče sа mestа predsednikа Srpske napredne stranke, trideseti protest „1 do 5 miliona” u Kragujevcu: građani ostali dosledni tome da neće odustati.

Dana 19. jula najvažnije vesti na RTV2 su: Ramuš Haradinaj podneo ostavku, Pokret građana Subotice: reakcije na ponašanje Labana, otvorene dve nove fabrike u Adi, protest „1 od 5 miliona”, Berlin želi da Srbija uđe u Evropsku uniju.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: u medijima je najviše bilo reči o Haradinaju što je RTV2 potpuno pokrivao.

Dana 11. jula najvažnije vesti na RTV2 su: najmanje sedam turista je umrlo zbog vremenskih nepogoda u Grčkoj, godišnjica ubistava u Srebrenici, Ivica Dačić u Londonu izjavio da se i Srbija brine o slobodi štampe, francuski predsednik dolazi u Srbiju, radovi na Kamenici u Onkološkom centru.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: teme dana su svugde bile Srebrenica i Grčka, o čemu je i RTV2 izveštavao.

Dana 3. jula najvažnije vesti na RTV2 su: sutra se odlučuje o ceni pšenice, žena koja je svojim brodom donela migrante u Italiju nije osuđena, opet su otvorene srpske prodavnice na severu Kosova, Aleksandar Vučić je primio Engelu Eliot, Evropski parlament je izabrao novog predsednika.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: ni ovog dana RTV2 nije izostavio ništa važno, kao i ostali mediji, uglavnom se bavio temom Kosovo-Srbija i Evropskim parlamentom.

Dana 25. juna najvažnije vesti na RTV2 su: Ana Brnabić će postati član partije SNS, u Novom Sadu je formirana grupa za pregled dokumentacije o budućim izgradnjama, izjava Zorane Mihajlović da bi u SNS-u trebalo menjati one koji ne rade ništa, tenzija se povećava između Amerike i Irana.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Vučić razgovarao sa Erdoganom: Stalni napredak saradnje Srbije i Turske, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da treba da otputuje u Brisel radi otvaranja Poglavlja 9 u pregovorima sa Evropskom unijom.

Dana 17. juna najvažnije vesti na RTV2 su: Ana Brnabić u radnoj poseti Velikoj Britaniji, tragedija u Filadelfiji, nemački grad birao migranta za gradonačelnika, Vučić na sednici partije priča o tome da u partiju moraju primiti nove i mlade članove, učenici završnih razreda počeli su testiranje.

Važne informacije o kojima nije bilo reči: Predstavnici država Višegradske grupe snažno podržali članstvo Srbije u EU.

3.2.2 Napjaink

8. jul: Tema cele emisije je bila žetva, a propraćena je razgovorom u studiju uz dva priloga.

5. avgust: Tema cele emisije je bio Dan tolerancije, održan u Bačkoj Topoli, ponovo razgovor u studiju i dva priloga.

3.3. Kontekst formata emisije

Dnevnik se emituje svaki dan u 19h na kanalu RTV2, na kojem svaka nacionalna manjina emituje svoj program. Dnevnik traje najviše 30 minuta, a u monitorovanom periodu se desilo da je jedna emisija trajala samo 23 minuta. Prosečan broj rubrika je sedam (poljoprivreda, privreda, politika, spoljna politika, kultura, sport i vremenska prognoza). Tokom vesti nije bilo reklamnih blokova. U analiziranom periodu program je vodilo ukupno četiri prezentera, tri žene i jedan muškarac.

Kolažna emisija „Napjaink” se emituje svakog ponedeljka od 20h na kanalu RTV2. Emisija traje između 50 minuta i sat vremena. Svaka pojedinačna emisija posvećena je jednoj temi o kojoj se razgovara sa gostima u studiju i puštaju prilozi. Emisiju vodi jedna osoba, a smenjuju se četiri žene i jedan muškarac. Ni tokom ove emisije nije bilo reklama.

3.4. Analiza - Dnevnik 3.4.1. Povod Najčešće je povod vesti bio aktuelni događaj (93%), što pokazuje da su novinari angažovani, redovno prisustvuju dešavanjima bez obzira na to da li je tema politika, zdravstvo, privreda ili kultura. Može se zaključiti da novinari ne podležu senzacionalističkom novinarstvu jer je primećemo da redakcija retko prati pseudo-događaje (3 procenta, odnosno svega četiri puta tokom monitoringa).

Međutim, bilo bi dobro da se redakcija češće bavi raznovrsnijim temama koje nisu vezane za događaje kao što je kriminal ili odlazak mladih.

4% Povod 3%

93%

Aktuelni događaj Pseudodogađaj Medijska inicijativa

Grafikon 1: Povod

3.4.2. Tema

Tema analiziranih vesti su u najvećem broju slučajeva bila svet i region (23%). Visok procenat inostranih vesti se može opravdati činjenicom da je leto doba godine kada manjka dešavanja, te se rubrike popunjavaju vestima iz sveta, za koje se, pritom, ne može reći da nisu značajne.

Druga najćešća tema analiziranih tekstova je ekonomija i poljoprivreda (11%), što je pohvalno budući da je reč o području gde se stanovnici mahom bave poljoprivredom. Često se bave i ekonomskim temama koje su važne za obične građane.

Uočljivo je i to da se novinari dosta bave politikom (Vučić govori na sednici partije, problemi SNS-a, Brnabić će postati član partije itd.). Kulturom sa bave u 10% slučajeva, a nije retko da novinari odlaze na lice mesta i izveštavaju o raznovrsnim kulturnim događajima.

Kada je tema priloga zdravstvo ili socijalna sigurnost (9%), reč je o posetama kliničkim centrima ili o poklonima oboleloj deci.

Tema

7% 3% 4% 24%

1% 2%

10% 3%

10% 9%

11%

Svet i region Svet - Srbija Kosovo Politika i delatnosti vlasti Ekonomija i poljoprivreda Zdravstvo Kultura Obrazovanje i nauka Obrazovanje manjina Mediji i informisanje Komunalne teme Kriminal Prošlost Drugo Crna hronika

Grafikon 2: Tema

3.4.3. Subjekt

Kod analize subjekata je uočljivo da u najvećem broju slučajeva govore strani ili međunarodni subjekti (24%). Važno je istaći da su razlog za to kratke vesti iz rubrike spoljne politike.

Sledeći najčešći subjekti su iz udruženja građana, što možemo istaći kao pozitivnu praksu, jer su praćeni događaji od javnog značaja, a ne samo politička i spoljnopolitička dešavanja.

Građani pričaju u 7% slučajeva, a od 13 pojavljivanja, 11 slučajeva je bilo kroz anketu. Ovo jeste dobro jer gledaoci vole da čuju mišljenje „običnog čoveka sa ulice“.

SUBJEKAT 41 - Drugo

Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija

Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom

Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni

Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari

Posebne društvene grupe 35 - Studenti

Posebne društvene grupe 34 - Đaci

Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri

Posebne društvene grupe 32 - Deca

Građani 31 - U drugoj ulozi

Građani 30 - Kao vox populi

Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci

Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga

27 - Udruženja građana

26 - Stručnjaci

25 - Sportske i rekreativne institucije

24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih 1 manjina 23 - Verske institucije manjina

22 - Verske institucije

21 -Mediji i novinari manjina

20 - Mediji i novinari

19 - Obrazovne i naučne institucije manjina

18 - Obrazovne i naučne institucije

17 - Kulturne institucije i umetnici manjina

16 - Kulturne institucije i umetnici

15 - Institucije socijalne zaštite

14 - Zdravstvene institucije

Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor

Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor

Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione

Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće

9 - Kosovski subjekti

8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti

Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska

Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije Institucije državne uprave 5 - Državna administracija

Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast

Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast

0% 5% 10% 15% 1 - Strani i međunarodni subjekti

Grafikon 3: Subjekt

3.4.4.Pol subjekta

Kad pogledamo polnu raznovrsnost subjekata primetno je da u najviše slučajeva govore muškarci (66%) - od 189 analiziranih subjekata 54 su žene. Kad žene govore one su u ulozi doktorke, umetnice, anketirane ili na čelu određene organizacije civilnog društva.

U retkim slučajevima (3%) se desilo da pol subjekta nije bio identifikovan ili je bio mešovit (na primer kad je Pokret građana Subotice reagovao na ponašanje Bogdana Labana).

Pol subjekta

3% 3%

28%

66%

Ženski Muški Mešovit Neidentifikovan

Grafikon 4: Pol subjekta

3.4.5. Objekat

Objekti su često bili građani (41%) – kao potrošači, korisnici usluga (15%), kao učesnici događaja ili svedoci (26%). O građanima se najčešće govori kada je u pitanju obeležavanje važnih datuma (npr. dan sela), kad porodice u Vojvodini dobijaju sredstva za kupovinu dobara u poljoprivredi ili kad su građani posetioci kulturnih događaja.

Političari su, takođe, prilično često objekti (zakonodavna vlast 5%, izvršna 4%, pokrajinske i lokalne institucije vlasti 4%). O vladajućim partijama, odnosno o Savezu Vojvođanskih Mađara i Srpskoj naprednoj stranci, priča se u 2% slučajeva, što možemo posmatrati kao pozitivnu praksu - s obzirom na to da nije uvek reč o vladajućim partijama i poličarima stiče se utisak da ne postoji namera da utiču na političko mišljenje građana.

O stranim objektima priča se u 19% slučajeva, u rubrici spoljna politika, kad strani subjekti pričaju o njihovim odnosima i problemima (primeri: Iran misli da SAD nije napadao njihov dron, politička situacija u Italiji, Amerika i Gvatemala su potpisale ugovor o migraciji).

OBJEKAT 41 - Drugo Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari Posebne društvene grupe 35 - Studenti Posebne društvene grupe 34 - Đaci Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri Posebne društvene grupe 32 - Deca Građani 31 - U drugoj ulozi Građani 30 - Kao vox populi Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga 27 - Udruženja građana 26 - Stručnjaci 25 - Sportske i rekreativne institucije 24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih manjina 23 - Verske institucije manjina

Grafikon 5: Objekat

3.4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu

Što se tiče odnosa novinara prema temi i subjektu može se istaći da su novinari izveštavali nepristrasno. Očigledno je da u vestima preovlađuju prilozi u kojima novinar neutralno izveštava o nekom događaju ili temi (96%).

Međutim, ima i priloga u kojima novinar pozitivno govori o temi. To se desilo kada je tema bila testiranje u školama, ali i kad je Vučić na sednici partije pričao o tome da u partiju moraju primiti nove, mlade članove. U oba slučaja novinar nije izveštavao pristrasno, ali je bilo primetno da su izabrani delovi izjava u kojima se oseti pozitivan stav.

O subjektima se ne piše u negativnom svetlu, što je pozitivna praksa.

Odnos novinara prema temi i subjektu

Nepristrasno Pristrasno

96%

Grafikon 6: Odnos novinara prema temi i subjektu

3.5. Analiza- Napjaink 3.5.1. Povod U analiziranim emisijama Napjaink („Naši dani”) povod je bio aktuelni događaj ili medijska inicijativa (50-50%). Od ukupno analiziranih šest priloga, tri puta je bilo reči o

43 aktuelnom događaju, a tri priloga predstavljaju medijsku inicijativu. Prilozi su uvek međusobno povezani. Na primer, kada je tema bila multipleks skleroza, snimljen je izveštaj sa događaja iz Bačke Topole, a u studiju je sa gostima detaljnije obrađena tema.

Povod

50% 50%

0% Aktuelni događaj Pseudodogađaj Medijska inicijativa

Grafikon 7: Povod

3.5.2 Tema U dve posmatrane emisije obrađene su dve teme: zdravstvo i poljoprivreda, odnosno ekonomija. Tema emisije 8. jula je bila žetva, te se cela emisija bavila istom temom: razgovor u studiju sa stručnjakom i sa predstavnikom udruženja građana, odnosno sa poljoprivrednim radnikom. Tema je važna za ovu okolinu, ali je i aktuelna u ovo doba godine. U drugoj emisiji, 5. avgusta tema emisije je bila zdravstvo, odnosno život sa multipleks sklerozom. Tema je izuzetno važna pošto se u medijima retko priča o ljudima sa posebnim potrebama.

Tema

Ekonomija Zdravstvo

50% 50%

Grafikon 8: Tema

3.5.3. Subjekat

U prilozima i u studiju u najviše slučajeva (40%) pričaju predstavnici udruženja građana, a s obzirom na to da su obe teme toliko važne da je potrebno reči stručnjaka i građana upotpuniti rečima predstavnika udruženja građana. Stiče se utisak da je tema potpuno obrađena i da je javnost dobila svaku informaciju koju može dobiti o datoj temi.

U 15% slučajeva govore stručnjaci ili građani, a u 5% slučajeva govore sagovornici iz zdravstvenih insitucija, iz lokalne samouprave, umetnici, predstavnici medija odnosno novinari ili osobe sa invaliditetom.

SUBJEKAT 41 - Drugo

Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija

Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom

Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni

Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari

Posebne društvene grupe 35 - Studenti

Posebne društvene grupe 34 - Đaci

Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri

Posebne društvene grupe 32 - Deca

Građani 31 - U drugoj ulozi

Građani 30 - Kao vox populi

Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci

Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga

27 - Udruženja građana

26 - Stručnjaci

25 - Sportske i rekreativne institucije

24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih 1 manjina 23 - Verske institucije manjina

22 - Verske institucije

21 -Mediji i novinari manjina

20 - Mediji i novinari

19 - Obrazovne i naučne institucije manjina

18 - Obrazovne i naučne institucije

17 - Kulturne institucije i umetnici manjina

16 - Kulturne institucije i umetnici

15 - Institucije socijalne zaštite

14 - Zdravstvene institucije

Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor

Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor

Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione

Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće

9 - Kosovski subjekti

8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti

Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska

Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije Institucije državne uprave 5 - Državna administracija

Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast

Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast

0% 10% 20% 30% 40% 50% 1 - Strani i međunarodni subjekti

Grafikon 9: Subjekat

3.5.4.Pol subjekta

Što se tiče pola subjekta, u najviše slučajeva (70%) govore muškarci. U prvoj emisiji, odnosno 8. jula u studiju govore isključivo muškarci o poljoprivredi, jedan stručnjak i jedan sagovornik iz udruženja građana. Međutim, u drugoj emisiji, 5. avgusta, u studiju govore isključivo žene. Žene kao subjekti su u ulozi predstavnica udruženja građana ili pričaju kao ekspertkinje. U jednom prilogu priča i jedna osoba ženskog pola kao strani subjekt.

Pol subjekta 0% 0%

Ženski Muški Neidentifikovan Mešoviti

30%

70%

Grafikon 10: Pol subjekta

3.5.5. Objekat

Objekti su najčešće (32%) građani ili osobe sa invaliditetom, zahvaljujući činjenici da se u prvoj emisiji govori o seljacima i o poljoprivrednim radnicima, a u drugoj emisiji se najviše govori o osobama sa invaliditetom. Često se govori i o udruženjima građana (18%), kad se izveštava o njihovim aktivnostima za osobe sa invaliditetom.

Grafikon 11: Objekt

3.5.6. Odnos novinara prema temi i subjektu

Odnos novinara prema temi i subjektu u 90% slučajeva je neutralan, a u 10% je pozitivan. Što se tiče priloga o poljoprivredi novinari su profesionalni i neutralno izveštavaju o temama i događajima.

10% Odnos novinara prema temi i subjektu

Pristrasno Nepristrasno

1.4

Grafikon 12: Odnos novinara prema temi i subjektu

3.6.Zaključak

Na osnovu analize može se konstatovati da mađarska redakcija Radio televizije Vojvodine nije bila pristrasna, primećena je težnja da se izveštava o važnim događajima iz skoro svakog naselja u Vojvodini.

Redovno je izveštavano i o manjim dešavanjima, o festivalima ili danima sela, ali i o značajnijim događajima. Ponekad se osetilo da nema dovoljno događaja za izveštavanje, ali su i tada birane interesantne teme, kao što su one o tome da više od 7,5 milijardi ljudi živi na zemlji, da više od polovine srpskih opština nema svog poslanika u Parlamentu, da se ponovo koriste platnene pelene itd.

Kad se izveštava sa događaja, razgovara se sa osobama koje su važne za određenu temu, interesantno je i to da se često prave ankete da bi gledaoci saznali mišljenje građana.

Bilo bi poželjno da novinari budu angažovaniji i da u emisijama bude više analitičkih žanrova, odnosno da se teme dublje i detaljnije istražuju. Trebalo bi pitati građane za mišljenje o politici, o evropskim integracijima ili o opštoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.

Važno je dodati da su teme u emisiji Napjaink od javnog značaja i da je poželjno češće govoriti o temama kao što je razumevanje osoba sa invaliditetom.

4. Analiza centralnih infromativnih emisija RTS-a

Analiza rada javnih medijskih servisa predstavlja mogućnost da se komunikativno polje unapredi, da se oslobodi prostor za formiranje argumentovane javne rasprave o značajnim društvenim temama, kao i da se odredi koje teme su odabrane kao najznačajnije za odgovaranje na komunikativne potrebe svih građana Srbije. Značaj praćenja i konstantnog unapređivanja rada javnih servisa proporcionalan je ulozi koju imaju u društvu, kao i odgovornosti prema svim građanima Srbije - “Programska raznovrsnost, sadržaji za sve društvene grupe i pojedince i to na najvišem nivou kvaliteta, pokrivanje signalom celokupne nacionalne teritorije, uzorno, nepristrasno informisanje, obaveza da se javnost obavesti o svim događajima i pojavama iz politike, privrede, kulture, sporta, uz proizvodnju kvalitetnih obrazovnih, umetničkih programa i programa za manjine – to su visoki zahtevi koji na taj način ne stoje pred ostalim medijima, ma kako se i od njih očekuje da doprinesu pluralizmu sadržaja i konkurenciji kvaliteta.” (Veljanovski, 2016:13)

RTS, osim toga što pred sobom ima drugačiji imperativ u odnosu na druge, kako pokrajinski javni servis tako i komercijalne, televizije, ima takođe i najgledaniji informativni pogram17. Dnevnik u 19:30 je najgledanija informativna emisija u Srbiji, što svedoči o značaju i neophodnosti analize uređivačke politike javnog servisa, konkretno kroz monitorovanje centralnih informativnih emisija.

Tokom ovog istraživanja analizirano je 16 Dnevnika u okviru tri meseca (od 17. juna do 15. avgusta). Datumi su birani po rotacionom principu, tako da iz nedelje u nedelju analizom budu pokriveni različiti dani u sedmici. Uzorkovani datumi bili su: 17, 19, 25, 27. jun, 5, 7, 8, 10, 16, 18, 26, 28. jul, 5, 7, 13, 15. avgust. Analizirano je ukupno 233 medijske jedinice. Analiza nije obuhvatila sportske priloge i vremensku prognozu. Analiza je obavljena kvantitativno-kvalitativnom metodom, za potrebe koje je napravljen poseban kodni protokol.

Kategorije koje su bile kodirane ovim protokolom bile su: povod, tema, subjekat, pol subjekta, geografska pripadnost teme/subjekta, objekat i odnos novinara prema temi i subjektu. Analizirajući medijske jedinice koristeći se ovim kategorijama želelo se ustanoviti koje su to oblasti javne sfere koje je ovaj mediji izabrao kao one od najvećeg značaja za

17http://www.rts.rs/page/rts/sr/CIPA/story/171/istrazivanja/3587680/gledanost-tv-programa-s- nacionalnom-pokrivenoscu-u-prvih-sest-meseci-2019.html (pregledano 28.08.2019.) 51 građane Srbije. Osim toga, značajno je bilo ustanoviti kojim povodom se o ovim temama pričalo, tačnije, da li su informacije koje su građani Srbije dobijali bile unapred kreirane da bi se o njima u medijima govorilo (pseudo-događaj) ili su praćeni aktuelni događaji koji poseduju značajnu informativnu vrednost. Pod povodima se takođe analizirao broj i kvalitet priloga koji su predstavljali medijsku inicijativu, odnosno priče koje je medij izabrao kao značajne, bez konkretnog subjekta kao inicijatora događaja. Kategorije subjekta i objekta su bile podeljene tako da pokriju sve grane vlasti, institucionalne oblasti, građane razdvojene na tri potkategorije, kao i posebne društvene grupe, čija zastupljenost je analizirana kroz devet potkategorija. Razvrstavanjem na ovaj način želelo se ustanoviti ko je dobio priliku da se obrati građanima, čime se ujedno određuje i kome je ustupljeno polje uticaja, kao i to da li postoje društvene grupe o kojima se govori, iako njima nije bio ustupljen prostor da same nešto kažu.

4.1. Povod

Povod za izveštavanje u značajnoj meri oslikava uređivačku politiku medija. Prilikom odabira vrste događaja o kojima će se izveštavati, RTS se uglavnom pridržavao prakse prenošenja aktuelnih događaja, te oni čine 75% događaja o kojima se govorilo. Dobra praksa se ogleda u tome da se o događajima pripremljenim isključivo za medije, tačnije o pseudo-događajima govorilo u tek 10% slučajeva. Povod za izveštavanje je u 15% slučajeva bila medijska inicijativa, odnosno, tek u 15% slučajeva mediji su se odlučili da problematizuju određene teme, koje na drugi način verovatno ne bi došle do šire javnosti.

Osim procentualne raspodele povoda za izveštavanje, značajno je ukazati i na način pristupanja određenim aktuelnim događajima. Tu se prvenstveno misli na kritički pristup temi, odnosno aktuelnom događaju, ali i na selekciju događaja o kojima će se govoriti. Uporednom analizom aktuelnih događaja objavljenih u drugim medijima u periodu trajanja monitoringa, primetno je bilo da je RTS izostavio da prenese određene aktuelne događaje koji su bili od javnog značaja. Ovom prilikom ćemo navesti neke od primera aktuelnih tema o kojima se u Dnevniku nije govorilo.

Nedostajalo je medijske inicijative da se prikaže poslovanje Er Srbije, tačnije da se prenese diskusija koja je u drugim medijima bila aktuelna, a nastala je kao posledica autorskog teksta generalnog direktora Jat ervejza između 2001. i 2004. godine. "'Er Srbija je od prevoza putnika prošle godine zaradila milijardu dinara manje nego godinu dana ranije,

52 oko 27 milijardi dinara', naveo je Vujović i dodao da su u meduvremenu poskupeli zakup aviona i gorivo, pa da ta kompanija nije sposobna da bude samoodrživa.” Izvor: https://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/115389-nin-er-srbija-za-pet-godina-dobila- subvenciju-drzave-srbije-od-204-miliona-evra

Problem transparentnosti upotrebe aviona Vlade Republike Srbije: Iz Generalnog sekretarijata Vlade kažu da nemaju uvid u to ko je leteo tim avionom, nakon čega su se ministri javljali medijima da prijave svoja putovanja. Putovanje koje je ostalo nerazjašnjeno je let na Skijatos. Izvor: Dnevnik N1 15.08.2019. U Dnevniku RTS-a nije bilo ovih informacija ni u obliku kratke vesti.

Izgradnja sportske dvorane na Košutnjaku – sumnje na korupciju u koju je potencijalno uključen Marko Stojčić, gradski urbanista i čovek čija firma je angažovana na izradi projekta. Agencija za borbu ptoriv korupcije nije odgovorila na pitanja novinara povodom ovog potencijalno spornog projekta. Izvor: Dnevnik N1 26.07.2019.

Sve navedene vesti su se ticale transparentnosti i načina rada državnih ograna, i u tom smislu bi trebalo da budu neizostavni deo informativnog programa javnog servisa, što istovremeno predstavlja i zakonsku obavezu, a to je „istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje“ građana. (član 4, stav 1) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016) Osim izostanka izveštavanja o aktuelnim događajima od opšteg interesa, primetno je bilo da su određeni aktuelni događaji o kojima se govorilo u Dnevniku prošli bez kritičkog osvrta novinara, iako je tema bila takva da je to zahtevala, u suprotnom je postojala mogućnost da vest postane oruđe za manipulaciju i zatvaranje javne rasprave. Tako se u Dnevniku od 10. jula može čuti vest da je predsednik Srbije objavio autorski tekst u Politici, prilikom čega je prezenterka ukratko prepičala o čemu se u tekstu radi, da bi potom usledio citat iz teksta, čime je vest bila i završena.

Deo prenesenog citata:

„Ko je za sve to zajedno, za rast i napredak ove zemlje, za punu državnu kasu, manji javni dug, novi investicioni ciklus – apsolutni je nepismeno krezubi, neobrazovano matori idiot. I to je jedino opravdanje, za sve njihove neuspehe, za izgubljene izbore i za činjenicu da ih Srbija, jednostavno neće.“.

Ukoliko se ima u vidu sadržaj pročitanog teksta, brojne diskusije koje je sam tekst proizveo u ostalim medijima, ali i činjenicu da se u tekstu direktno prozivaju politički

53 neistomišljenici, koji nisu imali priliku da daju komentar na tekst, ovakav način pristupa temi može se oceniti kao nekritički i, u izvesnom smislu, manipulativan.

Prilozi koji su nastali kao povod medijske inicijative pokrivali su raznovrsne teme koje su u značajnoj meri zadovoljavale komunikativne potrebe građana – uključujući teme iz oblasti zdravstva, poljoprivrede, migrantske krize, kao i teških životnih uslova određenih porodica koje žive u ruralnim sredinama. Međutim, čak i u situacijama kada medij sam bira informacije koje bi trebalo da budu od javnog značaja, postoji mogćnost da se određene teme iskoriste u propagande svrhe. Tako se u Dnevniku od 5. jula mogao videti prilog o slepom dečaku iz Bora i njegovoj majci, kojima preti iseljenje iz stana u kom trenutno žive. Iako se u prvom delu priloga ukazuje na značajan društveni problem, koji ima elemente medijske inicijative, u nastavku priloga prikazan je razgovor sa gradonačelnikom Bora koji saopštava da opština već ima u planu uređenje objekta koji je namenjen dečaku i njegovoj majci. Nakon dva dana RTS je u Dnevniku nastavio sa ovom inicijativom, prenošenjem informacije da je nakon urgiranja premijerke Ane Brnabić prilagođavanje kuće ubrzano kako bi bila završena u narednih mesec dana. Dakle, iako se radi o značajnom problemu koji je zaista trebalo da se nađe na agendi javnog servisa, on je tematski takođe poslužio u promotivne svrhe različitim strukturama vlasti, što predstavlja odraz neprofesionalne prakse medija koji bi trebalo da kritički posmatra aktivnosti vlasti, da ne dozvoli potencijalne zloupotrebe, a najmanje da samoinicijativno promoviše osobe na pozicijama moći.

POVOD

15% 10%

75%

Pseudodogađaj Aktuelni događaj Medijska inicijativa

Grafikon 1: Povod

4.2. Tema

Teme za koje se opredele urednici informativne emisije javnog servisa u značajnoj meri mogu uticati na formiranje informacionog polja na osnovu kojeg pojedinci kreiraju stavove o sopstvenoj poziciji u domaćem kolektivu, ali i o poziciji kolektiva na globalnom planu. „Medijska istraživanja su pokazala da, bez obzira da li publici nameću neko stanovište o temama o kojima izveštavaju, mediji neminovno svojom selekcijom informacija neke teme ističu kao prioritetne i javnosti ih nude (ili nameću) kao teme o kojima ona treba da razmišlja i formira stav” (Matić, 2016:31).

Tema koja je zabeležena kao najdominantnija tokom perioda monitoringa bila je svet i region sa 17% udela. Trebalo bi imati u vidu da ova kategorija podrazumeva događaje koji se tiču ili regiona ili drugih, udaljenijih država. Ovakav odabir prioritetne teme delimično se može objasniti periodom trajanja monitoringa – s obzirom na to da je rađen u letnjem period, očekivano je da će se nedostatak aktuelnih događaja u zemlji pokrivati internacionalnim događajima. Međutim, udeo medijske inicijative od 15% koji je prikazan na Grafikonu 1, upravo nameće alternativu kada je u pitanju odabir tema koje bi suštinski odgovarale interesu

55 građana Srbije. Narednih nekoliko tema po zastupljenosti bile su politika i delatnost vlasti (13%), Kosovo (12%) i ekonomija i poljoprivreda (12%).

Standardni format Dnevnika podrazumeva blok tema iz oblasti kulture, tako je primećeno i tokom ovog monitoringa da vesti iz kulture zauzimaju 8% informativnog prostora tokom analiziranog perioda. Ono što je bilo još očiglednije jeste potpuno odsustvo informacija koje se tiču kulture manjina iako je to predviđeno kao javni interes članom 7 Zakona o javnim medijskim servisima (2014). Ovaj nalaz istovremeno govori o nevidljivosti nacionalnih manjina pred širom javnošću u Srbiji.

Tema koja se takođe nije često pominjala u informativnim emsijama jeste ona koja se ticala ljudskih prava i demokratije. U svega 2% informativnih jedinica moglo se zabeležiti tematizovanje ove oblasti. Zanemarivanjem ovakvih tema, koje bi prvenstveno trebalo da budu predmet medijske inicijative, takođe se zanemaruje i zakonska obaveza javnog servisa koja podrazumeva „poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti“ (član 7, stav 2) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

„Pristup novinara medijima pruža sliku o tome do koje mere je novinar odgovoran političkoj zajednici. On je predstavnik građanina i, kao takvom, pripada mu zadatak da hrani pluralizam svojom delatnošu informisanja, komentarisanja i kritikovanja.” (Korni, 1999:90)

TEMA

0% 2% 2% 6%

2% 0, 0% 17% 1%

0% 11% 0%

8% 12%

13% 12%

1 - Svet i region 2 - Svet - Srbija 3 - Kosovo 4 - Politika i delatnost vlasti 5 - Ekonomija i poljoprivreda 6 - Zdravstvo, zdravlje, socijalna sigurnost 7 - Kultura 8 - Kultura manjina 9 - Obrazovanje, nauka 10 - Obrazovanje, nauka 11 - Mediji i informisanje 12 - Mediji i informisanje manjina 13 - Komunalne teme 14 - Crna hronika 15 - Kriminal, korupcija, pravosuđe 16 - Prošlost - ratni zločini, suđenja 17 - Ljudska prava i demokratija 18 - Nasilje u porodici/školi 19 - EU integracije 20 - Drugo

Grafikon 2: Tema

4.3. Ko govori u Dnevniku RTS-a

Odabir sagovornika, kao i odabir osoba čije će se mišljenje prenositi, istovremeno podrazumeva dodeljivanje mogućnosti vršenja uticaja. Kada se analizira odabir subjekta trebalo bi imati u vidu da će određene osobe imati prednost zahvaljujući količini i važnosti informacija koje poseduju. Međutim, s obzirom na misiju javnog servisa da unapredi demokratske procese u društvu, kao i da radi na inkluziji manje vidljivih ili ugroženih slojeva stanovništva, ipak bi trebalo potražiti balans prilikom uključivanja subjekata koji će predstavljati glas svih društvenih grupa tokom izveštavanja, jer će to neminovno uticati i na samu temu i medijsku inicijativu.

Rezultati ovog monitoringa pokazuju da je RTS najviše prilika da govore i komentarišu događaje dao stranim i međunarodnim akterima (zabeležno je 128 takvih subjekata, što čini 22%). Ovaj podatak odgovara, kako periodu monitorovanja, tako i društveno-političkom kontekstu aktuelnom u Srbiji. Naime, tokom letnjeg perioda je i očekivano da će biti manje aktivnosti javnih aktera (Skupština ne zaseda, uglavnom se ne donose značajne odluke na državnom nivou), ali i kada se govori o značajnim pitanjima na nivou države, kao što su Kosovo ili EU integracije, najčešće su u te teme uključeni i međunarodni subjekti.

Sledeći po zastupljenosti su subjekti koji pripadaju institucijama republičke vlasti (20%), pri čemu najveću zastupljenost imaju pripadnici izvršne vlasti – premijerka, predsednik i resorna ministarstva (18%), dok predstavnici sudske i zakonodavne vlasti dobijaju priliku da govore u svega 2% slučajeva. Kada se uporedi procenat ukupne zastupljenosti opozicionih subjekata, koji čine 1% i subjekata koji pripadaju vladajućim strukturama (kada se saberu svi procenti koji uključuju kako vladajuće partije, tako i različite državne institucije) – 30%, postaje očigledna nesrazmera i nemogućnost održavanja javnog dijaloga. Ovaj podatak je naročito značajan ukoliko imamo u vidu podatak da su u Srbiji i dalje aktuelni protesti opozicije, koji su počeli krajem prethodne (2018.) godine, kao i to da je tokom monitorovanog perioda bila aktuelna inicijativa za uspostavljanje dijaloga vlasti i opozicije u organizaciji Fakulteta političkih nauka i Fonda za otvoreno društvo18. Postojanje ovakvih podataka daje nam mogućnost da razmatramo poštovanje Zakona o javnim medijskim servisima (2014) koji saopštava da je javni interes koji javni servis svojim

18https://www.danas.rs/politika/najavljen-nastavak-dijaloga-vlasti-i-opozicije-o-izborima-odredjen-spisak-tema/ (pregledano 29.08.2019.) 58 programskim sadržajem ostvaruje „poštovanje i podsticanje pluralizma političkih, verskih i drugih ideja i omogućavanje javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći se interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu;“ (član 7, stav 4), kao i „poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga;“ (član 7, stav 2) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

SUBJEKAT

0% 5% 10% 15% 20% 25%

Grafikon 3: Subjekat

4.4. Pol subjekta

Nesrazmera prilikom odabira pola subjekta može se smatrati ustaljenom praksom domaćih medija. Kao i u prethodnim istraživanjima koje je sprovodila Novosadska novinarska škola, i ovom prilikom je zabeležana značajna razlika između zastupljenosti muških (66%) i ženskih (26%) subjekata. „U informativnim emisijama javnog servisa malo su zastupljene žene. Muškarci su bili brojniji od žena kao subjekti tri do četiri puta.“ (Matić, 2016:44). Ukoliko uporedimo ovaj podatak sa podatkom dobijenim analizom javnih servisa 2016. godine, uvideće se da se situacija nije značajno promenila. Naime, te, 2016. godine udeo muških subjekata u večernjem Dnevniku RTS-a bio je 72%, a ženskih 21% (Valić Nedeljković, 2016:3). Podzastupljenost žena kao subjekata jeste pokazatelj neuspešne uloge RTS-a da ostvari javni interes u oblasti poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i demokratskih vrednosti.

POL SUBJEKTA

4% 4%

26%

66%

Muški Ženski Mešoviti (grupni) Neidentifikovan

Grafikon 4: Pol subjekta

4.5. Objekat

U skladu sa temom, ali i subjektima uočenim tokom monitoringa, strani i međunarodni akteri su ponovo najzastupljeniji i u kategoriji objekta – 26%. Iako ponovo za njima slede institucije republičke vlasti (9%), razlika u zastupljenosti je ovog puta značajnija. Kosovski subjekti takođe imaju 9% udela kao objekti priloga, a ovaj podatak nam može biti značajan za razmatranje odnosa zastupljenosti aktera vesti u ulozi subjekta i u ulozi objekta. Tačnije, ovakav podatak je značajno posmatrati i analizirati kako bi se ustanovilo da li postoje osobe koje se pojavljuju kao predmet govora, a da same nemaju priliku da govore. Kosovski subjekti kao akteri imaju uočljivu razliku u odnosu mogućnosti da nešto kažu (1%) i situacija kada se o njima govori (9%).

Primetno je takođe da većina osetljivih društvenih grupa nije prešla 0%, što znači da se o njima govorilo jednom ili nijednom, a u pitanju su grupe: penzioneri i stari, nezaposleni, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija. Ovakva praksa održavanja medijske nevidljivosti osetljivih društvenih grupa može se odraziti na dodatno pogoršavanja njihovog (već lošeg) društvenog položaja.

OBJEKAT

0% 5% 10% 15% 20% 25%

41 - Drugo Posebne društvene grupe 40 - Pripadnik nacionalne manjine Posebne društvene grupe 39 - LGBT populacija Posebne društvene grupe 38 - Osobe sa invaliditetom Posebne društvene grupe 37 - Nezaposleni Posebne društvene grupe 36 - Penzioneri i stari Posebne društvene grupe 35 - Studenti Posebne društvene grupe 34 - Đaci Posebne društvene grupe 33 - Tinejdžeri Posebne društvene grupe 32 - Deca Građani 31 - U drugoj ulozi Građani 30 - Kao vox populi Građani 29 - Kao učesnici događaja, svedoci Građani 28 - Kao potrošači, korisnici usluga 27 - Udruženja građana 26 - Stručnjaci 25 - Sportske i rekreativne institucije 24 - Institucije nacionalnih manjina/saveti nacionalnih manjina 23 - Verske institucije manjina 22 - Verske institucije 21 -Mediji i novinari manjina 20 - Mediji i novinari 19 - Obrazovne i naučne institucije manjina 18 - Obrazovne i naučne institucije 17 - Kulturne institucije i umetnici manjina 16 - Kulturne institucije i umetnici 15 - Institucije socijalne zaštite 14 - Zdravstvene institucije Ekonomski subjekti 13 - Javni sektor Ekonomski subjekti 12 - Privatni sektor Partije (organi stranke i poslanici) 11 Opozicione Partije (organi stranke i poslanici) 10 Vladajuće 9 - Kosovski subjekti 8 - Pokrajinske i lokalne institucije vlasti Institucije državne uprave 7 - Policija i vojska Institucije državne uprave 6 - Nezavisne institucije i agencije Institucije državne uprave 5 - Državna administracija Institucije republičke vlasti 4 - Sudska vlast Institucije republičke vlasti 3 - Izvršna vlast Institucije republičke vlasti 2 - Zakonodavna vlast 1 - Strani i međunarodni subjekti

Grafikon 5: Objekat

4.6. Odnos novinara prema temi i subjektu

Ovom kategorijom želelo se ispitati da li su novinari bili pristrasni ili nepristrasni prema temi ili prema subjektu. Istovremeno postojala je varijabla nije moguće odrediti, koja nije zabeležena nijednom tokom monitorovanja uzorka. Tokom analize uzorka uočeno je da su novinari i novinarke bili nepristrasni u 84%, dok su pristrasni bili u 16% slučajeva. Odnos novinara prema temi ili subjektu može biti uslovljen različitim faktorima – uređivačkom politikom, količinom i vrstom informacija koje novinar poseduje, kao i ciljem koji želi da postigne. Takođe, određene teme zahtevaju pristrasan odnosno pozitivan odnos (kao što su kulturne manifestacije), sem u slučajevima kada im se pristupa na kritički način (recimo transparentnost, organizacija, i tome slično). Kako se u Dnevniku priče iz kulture ne tematizuju na ovakav način, većina medijskih jedinica u kojima je označen pristrasan odnos novinara, odnosio se upravo na pozitivan odnos prema temama iz kulture.

Slikovit primer pristrasnog odnosa novinarke prema temi koja nije bila iz oblasti kulture emitovan je u Dnevniku od 10.07.2019. kada je prezenterka prilog najavila rečima „Nova provokacija Prištine“. Povod je bio zabrana ulaska na Kosovo ministru Vulinu i lekarima sa VMA. Donošenje vrednosnog suda o postupku jednog od aktera u prilogu, u ovom slučaju, podrazumeva opredeljenost i podršku akterima koji stoje na suprotnoj strani. Iznošenje vrednosnog stava pre emitovanja priloga sprečava nakon toga gledaoce da imaju objektivan pristup kada analiziraju prezentovane informacije.

Primer kako uređivačka politika može da stvori očiglednu pristrasnost medija prema temi odnosno subjektu mogla se zapaziti u Dnevniku od 7. jula.

Osvrćući se na slučaj ubistva Olivera Ivanovića, povodom sumnji da su ljudi iz Srbije umešani u ubistvo, predsednik Srbije je izjavio sledeće:

"Mala smo mi zemlja da bismo po nekima imali prava na istinu. Mnogi misle da moramo da budemo osuđeni na njihove istine. A ja vas i danas pitam ko je ubio 11 ljudi u Niš ekspresu? To pravosudno nije potvrđeno, a svi znaju ko je. A ko čuva te ljude? A zašto ih čuva? A u čijim kampovima su ti ljudi obučavani? Ili to neki mali Vučić iz neke male Srbije ne sme da pita? Pošto tih 11 ljudi iz Niš ekspresa po mnogima u različitim zemljama sveta i nisu neki ljudi, to su Srbi znate. A za mene su to najvažniji ljudi na svetu."

Izostavljanjem kritičkog pristupa, medij je građanima prepustio da sami uoče više različitih manipulativnih strategija izrečenih ovom izjavom (zamena teza, izazivanje

64 sažaljenja, demagogija), istovremeno dopuštajući u nastavku izjave osobi na poziciji moći da manipulativnom strategijom asocijacije ponovo pokuša da utiče na mišljenje građana o značajnom društvenom problemu, kao i da učvrsti sopstvenu poziciju, upoređivanjem sopstvene pomoći s poklonom s neba.

„Za nas je od presudnog značaja bilo da obezbedimo više robe u prodavnicama. I nadam se da ste juče i prekjuče mogli da vidite više robe nego što je bilo prethodnih dana. Znači, negde je nešto s neba došlo."

Prenošenjem manipulativnih izjava predsednika Srbije, bez kritičkog otklona javni servis je onemogućio građanima da slobodno formiraju stavove o značajnim društvenim temama. Odnos medija prema temi ili prema subjektu šalje značajnu poruku, jer se institucionalizovanjem pozicija netransparentnog uticaja istovremeno u značajnoj meri smanjuje mogućnost ostvarivanja javnog dijaloga i argumentovane diskusije o značajnim društvenim temama, što takođe predstavlja zakonsku obavezu javnog servisa. (član 7, stav 4) (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016).

ODNOS NOVINARA PREMA TEMI I SUBJEKTU

16% 0%

84%

1 - Nepristrasno 2 - Pristrasno 5 - Nije moguće odrediti

Grafikon 6: Odnos novinara prema temi i subjektu

4.7. Zaključak

„Narastanje potreba za komuniciranjem u savremenom svetu proizlazi iz sveukupnog razvoja čovečanstva i možda je ovo jedna od retkih oblasti u kojoj potrebe u nerazvijenim zemljama i narodima nisu manje od onih u razvijenom svetu. To na prvi pogled izgleda drugačije, jer su sredstva komuniciranja u razvijenim zemljama usavršenija, mnogobrojnija i više se koriste.” (Veljanovski, 2005:40).

Vreme u kom se informacija pretvorila u jedan od najvrednijih resursa predstavlja istovremeno i vreme kada mediji postaju moćniji nego ikada ranije. Iako se uloga i značaj javnog servisa i dalje preispituje, njegovo postojanje može imati nedvosmiselno pozitivne uticaje na društvo, ukoliko bi bilo u skladu sa zakonom i opštom misijom javnih servisa.

Rezultati ovog monitoringa su nam pokazali da postoje segmenti u radu javnog servisa koji bi se mogli unaprediti. Rad javnog servisa je regulisan zakonom upravo da bi se mogla pratiti transparentnost rada i ispunjavanje onoga što je svim građanima zagarantovano – pravo da njihove komunikativne potrebe budu zadovoljene, kako bi slobodno mogli da formiraju stavove o značajnim društvenim pitanjima. Članovi zakona za koje je ovom analizom ustanovljeno da nisu u potpunosti ispunjeni, tačnije oblasti rada javnog servisa koje je moguće unaprediti su sledeće:

1. Unapređivanje dijaloga koji bi bio u javnom interesu svih građana Srbije, što bi podrazumevalo i balansirano izveštavanje i dijalog različitih grupacija i političkih oponenata.

2. Uključivanje osetljivih društvenih grupa u informativne programe. Osim uključivanja većeg broja ženskih subjekata, naročito je potrebno povećati informisanost o ostalim osetljivim kategorijama, kao što su nezaposleni, stari, LGBT populacija.

3. Postojanje više medijske inicijative kada su u pitanju teme od javnog interesa. Kao što je uočeno, tokom perioda monitoringa u drugim medijima se mogla čuti problematizacija tema koje bi trebalo da budu u interesu svih građana, a o kojima RTS nije izvestio građane u najgledanijoj informativnoj emisiji.

4. Više kritičke analize nedvosmisleno manipulativnog govora osoba na najvišim pozicijama moći.

5. Monitoring jutarnjeg programa Radio-televizije Srbije - Jutarnji program

5.1. Kontekst emisije

Jutarnji program je emisija kolažnog tipa koja se emituje na Radio-televiziji Srbije svakog radnog dana od 6.05 do 11.00 časova i vikendom od 6.05 do 9.00 časova. Sa emitovanjem Jutarnjeg programa, RTS je započeo 3. marta 1986. godine19. Emisija se sastoji iz različitih celina između kojih se emituju prilozi i uključenja reportera. Celine koje se pojavljuju u Jutarnjem programu su: Beogradske vesti, Vesti, Jutarnji dnevnik, Vremenska prognoza, Stanje na putevima, E-jutro, Zanimljiva medicina, Pregled dnevne štampe i razgovor sa gostima emisije.

2.2. Teme

Ponuda tema koje se obrađuju generalno u jutarnjem programu je raznovrsna. Uticaj na izbor tema imaju aktuelni događaji, ali one su najčešće iz sfere društva, turizma i zdravstva. Teme iz politike su pretežno vezane za informativne celine unutar jutarnjeg programa, ali se mogu naći i u kolažnom delu emisije, kroz razgovore s gostima ili prelistavanje dnevne štampe. Teme najčešće prate aktuelna dešavanja, a medijski inicirane problemske priče se pojavljuju veoma retko, u formi izuzetka od pravila. S obzirom na izbor tema, može se reći da je sadržaj prikazan u jutarnjem programu raznolik, ali površan. Prilikom izveštavanja, nedostaje kritički osvrt ili analiza situacije. Teme su prikazane afirmativno, i zbog toga ne zadovoljavaju komunikacione potrebe gledalaca.

5.3. Jutarnji dnevnik i vesti

Jutarnji dnevnik i Vesti su sastavni deo jutarnjeg programa. Vesti se emituju na svakih pola sata i traju, u proseku, oko četiri minuta, dok se Jutarnji dnevnik prikazuje u 8.00 i traje 30 minuta. Način obrade tema u ovim emisijama je informativan, u najužem značenju

19 Radio-televizija Srbije. Onlajn izdanje. Jutarnji program, dostupno na: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts- 1/1846074/jutarnji-program.html 67 te reči. Ovo bi mogla da bude odlika Vesti, ali ne i Jutarnjeg dnevnika u kome nedostaje kritički pristup temi o kojoj se izveštava. Najčešći izvori vesti su aktuelnosti, izjave zvaničnika i predstavnika vlasti. Takođe veliki deo informacija datih u informativnim programima čine i agencijske vesti, kao i vesti iz sveta.

Vesti najčešće ostaju iste kroz emitovanje jutarnjeg programa i menjaju se izjavama gostiju jutarnjeg programa (15.8. gost Jutarnjeg programa bio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, i isečci njegovog gostovanja emitovani su u vestima u 10 časova).

Prilozi objavljeni u Jutarnjem dnevniku takođe žanrovski velikom većinom potpadaju pod izveštaje pre nego pod priloge (složeniji format sa više aktera i sagledavanja uzroka i posledica). Oni su najčešće u formi proširenih vesti koju pored teksta pročitanog u studiju, čini izjava sagovornika. Takav je bio i slučaj sa poplavama koje su zadesile Beograd, kada je veliki deo grada bio pod vodom i svakodnevni život u potpunom kolapsu.

U slučaju dnevnika od 15. jula, kada je predsednik Francuske Emanuel Makron došao u dvodnevnu posetu Srbiji, u Dnevniku je pročitana objava sa instagram profila „Budućnost Srbije“ koji zvanično prati aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića, o značaju dolaska francuskog predsednika. Obaveznu celinu svakog Dnevnika čine i gosti u studiju koji sa novinarem pričaju o nekoj aktuelnoj temi. Ovde je primećeno da su intervjui koje su novinari vodili bili odmereni i profesionalno odrađeni, i da sagovornici nisu samo „pušteni da pričaju“.

5.4. Prilozi i reporterska uključenja i gostovanja

Većina emitovanih priloga, ali i reporterskih uključenja u Jutarnjem programu, kao što je već rečeno je iz sfere društva, turizma, zdravstva i sporta. Žanrovski posmatrano, jako mali broj priloga zaista su prilozi u kojima su poštovana načela uspostavljanja problema kao i traženja rešenja za uočeni problem. U najvećem broju slučajeva, u pitanju su zanimljivosti, izveštaji sa turističkih lokacija i priče o interesantnim ljudima i događajima u Srbiji.

Velika pažnja posvećena je manifestacijama koje se dešavaju po Srbiji. Prednjače vesti o manifestacijama i festivalima koji se događaju u Srbiji, kao i edukativnim

68 radionicama i kampovima za decu. Takođe velika pažnja je poklonjena i temama iz zdravstva, kroz priloge u kojima se najčešće priča o novim dostignućima i istraživanjima u medicini, kao na primer prilog o napretku na polju transplantacije organa životinja u ljude. Ovaj prilog je propraćen i gostovanjem predsednika Nacionalnog komiteta za bioetiku Zvonka Magića.

Jedini primer kritičkog pristupa temi u jutarnjem programu, zabeležen je 31. jula kada je u rubrici „TV pošta“ prikazan prilog o trudinici koja nije primala doprinose od svog poslodavca, već je pare od svoje plate davala njemu kako bi ih on uplaćivao kao doprinose. U ovom prilogu bila je primetna novinarska profesionalnost pri izveštavanju, a takođe je ovo i jedini prilog u kome su institucije zapitane za mišljenje, to jest za razrešenje problema.

Da uticaj na izbor tema koje će se nekog dana obraditi u jutarnjem programu imaju aktuelna dešavanja, najbolje pokazuje emisija emitovana na dan posete Emanuela Makrona, francuskog predsednika. Naime, tog dana, osim informacija koje su date u informativnim emisijama (Vesti i Jutarnji dnevnik) ostatak jutarnjeg programa bio je ispunjen sadržajem u duhu te posete. Nekoliko puta su se reporteri javljali sa informacijama o stanju na putevima u Beogradu. Jedan prilog unutar emisije bio je o obnovi spomenika zahvalnosti Francuskoj u Beogradu. Takođe, tog dana u emisiji su, u različitim terminima bila i tri gosta, iz sfere nauke i kulture koji su iz svojih perspektiva pričali o prijateljstvu Srbije i Francuske. Suštinski ovo i nije bilo najbolje uredničko rešenje, mada se na prvi pogled čini logičnim, jer na implicitnom nivou predstavlja prikriveno oglašavanje i propagandu državne politike.

Stalni deo jutarnjeg programa čini i E-jutro koje donosi najnovije informacije iz sveta tehnologije, kao i recenzije najnovijih društvenih igara (8.8. gledaocima je predstavljena video igra „Sinking city“). Ovo je primećeno kao dobra praksa, jer se ovim sadržajima i temama pristupilo na način jasan i mlađoj publici i prezentovane su moderno i informacijski, i u grafičkom smislu.

Takođe, jedan od prvih priloga koji se emitovao svakog jutra, u periodu monitoringa, iz rubrike je „reporter amater“. Bračni par Dobrila i Dobrivoje Pantelić su redovni reporteri amateri jutarnjeg programa RTS-a. Svakog dana se emituje jedna njihova priča, i one uvek imaju veze sa nekom društvenom pojavom u Srbiji. Na ovaj način je RTS u program uključio građane, dakle one koji su njegovi osnivači. Time RTS šalje jasnu poruku auditorijumu da je javni servis okrenut i posvećen razumevanju komunikativnih potreba građana i građanki.

Prelistavanje štampe unutar jutarnjeg programa, takođe, uvek je tematski usmereno ka gostu koji dolazi, pa se tako kada je gost bio Dragomir Anđelković iz Centra za savremenu politiku (4.7.), razgovor vodio oko dnevno-političkih tema. Sa druge strane, kada je u studiju bio Ivan Karl, sekretar za kulturu Beograda, razgovor se vodio oko, tada aktuelnog, Bir festa i kulturnih događaja u Beogradu.

Treba navesti da se, u toku monitoringa, samo dva puta izveštavalo o nasilju nad ženama. Prvi put, bio je to prilog sa izjavom aktivistkinje Autonomnog ženskog centra o broju slučajeva nasilja nad ženama (15.07). Drugi put bio je 15. avgusta u reporterskom prilogu o kursu samoodbrane za žene koji organizuje SOS kutak Vranje. Ovo je primer dobre prakse, s obzirom na to da se o nasilju nad ženama izveštava tek nakon što se ono desi, a ovde je reč o edukativnim primerima koji informišu o stanju problema.

5.5. Akteri

S obzirom na prirodu priloga koji se emituju u jutarnjem programu, za sagovornike su birani adekvatni ljudi. Ipak, s obzirom na to da je većina priloga afirmativnog karaktera, bez izveštavanja o pravom problemu ili pojavi, sagovornici to najčešće i oslikavaju. Na primer, u prilogu o prodaji Kuršumlijske banje (31.07.) sagovornici su bili Rodoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija, i predsednik MZ Kuršumlijska banja Ljubiša Bradić koji su o ovom potezu pričali pozitivno, ali iz iste pozicije. Prilogu koji se bavi temom koja je od velikog značaja za jedan deo publike, novinar je trebao pristupiti iz više različitih uglova, što ovde nije učinio.

Takođe, kada je reč o temama iz politike, primetno je da akteri pripadaju isključivo vladajućoj strukturi u Srbiji. Nijedna monitorovana jedinica nije za sagovornika imala predstavnika opozicije, čak i kada se pričalo o sastancima opozicije sa vlašću, a jedini sagovornik je bio predstavnik Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević. O opoziciji je bilo reči samo još dva puta, u toku monitoringa. U emisiji od istog dana, gostujući analitičar Milovan Drecun rekao je da „opozicija ima i previše prostora u određenim medijima“. Takođe, u istoj emisiji emitovana je izjava premijerke Ane Brnabić da su sastanci opozicije i vlasti nevažni. Time što se opozicija ne uključuje u priloge koji ih direktno dotiču, ali i u bilo kom drugom slučaju, pokazuje se jednostranost političke prisutnosti na RTS-u.

Osim navedenog, istakao se i slučaj promene uloge gosta u emisiji. Naime, 23. jula kao komentator u listanju štampe pojavio se istoričar Predrag Marković. On je sa novinarom komentarisao dnevno-politička dešavanja u Srbiji, sa osvrtom na istorijska dešavanja. Ipak, kada su došli do teksta o proslavi rođendana Socijalističke partije Srbije, Marković je počeo da hvali ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića i njegove poteze da zemlje povuku priznanje Kosova. Između ostalog, Marković je u toku svog izlaganja rekao da je i on član SPS-a, što je njegovo prethodno izlaganje stavilo pod upitnik objektivnosti.

5.6. Odnos novinara prema temama

Primećen je različit odnos novinara prema temama. Najčešće, pri izveštavanju o društveno-političkim temama, novinari su bili neutralno postavljeni. Oni nisu pokazivali svoj lični stav o temi, i držali su se uloge provodnika informacija. Ipak, bilo je i drugih slučajeva. Tokom emitovanja emisije uoči već pomenutog dolaska francuskog predsednika, voditeljka jutarnjeg programa je u više navrata naglašavala važnost ove posete i „dug vek srpsko-francuskog prijateljstva“. Takođe, prilikom gostovanja Marka Đurića u jutarnjem programu, intervju koji je trajao devet minuta sastojao se samo od dva pitanja novinara, koji je pustio Đurića da priča bez prekida.

Još jedan primer pristrasnog izveštavanja novinara, markiran je 23. jula. Tokom celokupnog trajanja emisije jutarnjeg programa, jedna novinarka se povremeno uključivala uživo iz turističkog kompleksa Zornića kuća. Njena uključenja su obilovala komentarima o lepoti okruženja i odlikama ovog privatnog turističkog kompleksa, sa osvrtima na različite stvari poput ponude hrane, aktivnosti za razonodu i slično. Ova uključenja su više ličila na plaćeno PR oglašavanje nego na novinarski prilog. Podsećamo da zakon jasno utvrđuje kako mora biti odvojen reklamni blok i jasno označen u odnosu na ostale sadržaje, u protivnom je reč o prikrivenom oglašavanju.

5.7. Zaključak

Jutarnji program RTS-a odlikuje se raznolikošću tema kojim se bavi, ali ne i načinom njihove obrade. Temama se pristupa iz pozitivnog ugla, bez dubljih analiza i istraživanja

71 problema. Načelno posmatrano, komunikacijske potrebe širokog dela publike jesu pokrivene izborom tema, ali ipak način na koji su one obrađene ne ostavlja mnogo informacija publici.

Zaključak

Permanentni nezavisni monitoring sadržaja javnih servisa jedan je od snažnih mehanizama za kontrolu, a time i unapređivanje uređivačke politike, profesionalnih standarda i poštovanja etičkih kodeksa i Zakona o javnim medijskim servisima (2014). Posebna uloga javnog servisa u medijskom sistemu Srbije prepoznata je u medijskim zakonima, ali čini se da je auditorijum nije dovoljno svestan, i zbog toga su eksterni monitorinzi značajni kako bi građanima ukazali na važnost javnog servisa kao takvog, ali i na stepen ispunjavanja javnog interesa u sadržajima javnih servisa. Podsetimo da je u Zakonu o javnim medijskim servisima (2014) u članu 7 jasno definisano šta jeste javni interes. U dijalogu sa građanima i građankama, a na osnovu eksternih monitoringa i internih analiza i planova, javni servis bi mogao u otvorenoj i iskrenoj debati da sazna šta građani očekuju kada je reč o ispunjavanju njihovih komunikativnih poreba.

Tromesečni monitoring informativnih sadržaja RTV-a (dnevnici u 17.00 i 22.00 kao i jutarnji program na srpskom i centralna informativna emisija i politički magazin na mađarskom jeziku) i RTS-a (Dnevnik u 19.30 i jutarnji program) pokazali su i ove 2019. godine da oba javna servisa u monitorovanom periodu i uzorkovanim emisijama nisu dosledno sledili javni interes, niti načela profesionalnog novinarskog kodeksa. Uočen je tokom poslednjih nekoliko godina monitoringa jasan trend porasta neprofesionalizma, prikrivenog oglašavanja i kršenja etičkih profesionalnih normi.

I ovogodišnji (2019) monitoring kao i prethodni, pre svega izborni iz 2017. i 2016, pokazali su da oba javna servisa već dugo imaju ista, pre svega dva, ključna problema: nezavisnost i nedostatak finansijskih sredstava. Oba trenda su u ozbiljnom porastu u odnosu na prethodne monitoringe, posebno je sve očiglednije gubljenje uređivačke i novinarske nezavisnosti.

Prvi i izrazito značajan problem koji se kosi i sa medijskim zakonima i sa etičkim profesionalnim kodeksom novinara Srbije je permanentni pritisak političkih centara moći na uređivačku politiku koji ograničava nezavisnost javnih servisa. Pritisci se ogledaju u odabiranju događaja (pretežno su to oni koji su organizovani od vlasti sa fokusom na delatnost SNS i sporadično njihovih koalicionih partnera). Uočeno je odsustvo izveštavanja

73 sa važnih zbivanja, naravno onih koji ne odgovaraju vladajućim političkim centrima moći, a istovremeno su karakterisala društvenu praksu u periodu monitoringa. Javnom servisu koji je zadužen da prati javni interes i balansirano izveštava i o političkom diverzitetu to ne bi smelo da se događa. Čak i kada je u pitanju medijska inicijativa reč je u suštini o prikrivenom oglašavanju i prikazivanju vlasti u pozitivnom svetlu. Zatim, subjekti informacija su gotovo uvek oni iz vlasti, retko je prisutan „glas” i druge strane. Prevalentno, nekritičko, direktno citiranje predsednika države u svim mogućim situacijama, često onima kada je u pitanju politički marketing, a ne događaj vredan medijske pažnje, i ređe ministara iz vladajuće koalicije, a gotovo potpuni izostanak opozicije i njenih čelnika.

Emisije poput jutarnjeg programa svedene su na ugodan „prostor” za ćaskanje uz „jutarnju kafu” samo o prijatnim stvarima.

Svoj prostor u javnim servisima samo veoma sporadično dobijaju građani u raznim ulogama, marginalizovane grupe su i kao subjekti i kao objekti informacija prisutni „na nivou statističke greške”. Rodna neravnopravnost je nalaz koji dominira u svakom dosadašnjem monitoringu. Kada su žene subjekti u informacijama, one su to samo zato što su u ulozi predsednice vlade ili ministarke. Prisutna je i horizontalna i vertikalna rodna diskriminacija. Valja podsetiti da se pod horizontalnom segregacijom podrazumeva kada se muškarcima i ženama dodeljuju različite novinarske aktivnosti i zadaci u odnosu na pol kojem pripadaju. Na primer, muškarci su informativno‐politički i sportski novinari, a žene novinarke u kulturi ili se bave temama iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Vertikalna segregacija je kada muškarci dominiraju na bolje plaćenim pozicijama dakle menadžerskim i uredničkim. Javni servis Srbije i dalje u neznatnoj minutaži u odnosu na celokupan program emituje na jezicima manjina – to je, sudeći po monitoringu, isključivi zadatak RTV.

Javni servisi tako sve više liče na servis vlasti, a sve manje na servis građana koji su ga osnovali i koji ga između ostalog i finasiraju. Pretplata očigledno nije dovoljna, pa su javni servisi prisiljeni da tragaju i za različitim vrstama prihodovanja, što je njihov drugi osnovni problem. Nedostatak sredstava za realizaciju izrazito kompleksnog programa koji se zahteva od javnih servisa direktno utiče na njihovu (ne)samostalnost.

Ekspertski tim kao rezultat ovog monitoringa izdvaja ključnu preporuku za bolju praksu u narednom periodu, a to je beskompromisno ostvarivanje uređivačke i novinarske nezavisnosti, jer je upravo to osnovna odlika javnog servisa kao takvog, bez obzira što je reč

74 o izuzetno kompleksnom zahvatu koji uključuje ne samo zaposlene u RTV-u i RTS-u već i mnoge spoljašnje činioce.

Literatura, dokumenti i izvori:

1. Korni, Daniel, Etika informisanja (1999). Beograd: Clio.

2. Matić, Jovanka, Analiza informativnih programa republičkog i pokrajinskog javnog servisa (2016). U: Ostvarivanje javnog interesa u javnim medijskim servisima u Srbiji. Novi Sad: Novosadska novinarska škola 27-49.

3. Milinkov, Smiljana, Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet (2016). Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova.

4. Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnim medijskim servisima. "Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 103/2015 i 108/2016. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnim_medijskim_servisima.html

5. Službeni glasnik Republike Srbije. (2014). Zakon o javnom informisanju i medijima. „Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima.html

6. Valić Nedeljković, Dubravka (2016). Žena na programima javnih servisa. Novi Sad: Novosadska novinarska škola

7. Veljanovski, Rade, Javni RTV servis u službi građana (2005). Beograd: Clio.

8. Veljanovski, Rade, Javni servis: misija, evropski pogled, regulatorni osnov (2016). U: Ostvarivanje javnog interesa u javnim medijskim servisima u Srbiji. Novi Sad: Novosadska novinarska škola 7-21.

Dokumenti:

1. Deklaracija Komiteta ministara o upravljanju javnim medijskim servisima, usvojena 15. 02. 2012. prevod Savet Evrope.

2. Deklaracija Komiteta ministara o zaštiti uloge medija u demokratiji u kontekstu medijske koncentracije (2014) Zbornik odabranih pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Savet Evrope, Beograd.

3. Kodeks novinara Srbije, Savet za štampu, Beograd: 2015. Dostupno na: http://www.savetzastampu.rs/doc/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

4. Politička deklaracija i Rezolucija ka novom poimanju medija, Prva konfrencija ministara nadležnih za medije i nove komunikacione usluge u zemljama članicama Saveta Evrope, Rejkjavik 2009. godine.

5. Preporuka CM/Rec(2007)2 Komiteta ministara državama članicama o medijskom pluralizmu i raznovrsnosti medijskog sadžaja (2014) Zbornik odabranih pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Savet Evrope, Beograd.

6. Preporuka CM/Rec(2012)1 Komiteta ministara državama članicama o upravljanju javnim medijskim servisima (2014) Zbornik odabranih pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Savet Evrope, Beograd.

7. Preporuka R(96)10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radiodifuzije (2006) Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima, Drugo dopunjeno izdanje, Savet Evrope, Beograd.

Internet izvori:

1. Dnevni list „Danas“. Onlajn izdanje. „Najavljen nastavak dijaloga vlasti i opozicije o izborima, određen spisak tema“ dostupno na: https://www.danas.rs/politika/najavljen- nastavak-dijaloga-vlasti-i-opozicije-o-izborima-odredjen-spisak-tema/

2. Dnevni list „Danas“. Onlajn izdanje. „Zelenović: Napad na Đilasa i njegove saradnike delo aktivista SNS-a“, dostupno na: https://www.danas.rs/politika/zelenovic-napad-na- djilasa-i-njegove-saradnike-delo-aktivista-sns-a/

3. Nedeljnik „Vreme“. Onlajn izdanje. „Slučaj 'diploma': Novi jadi doktora Stefanovića“, dostupno na: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1703729&print=yes

4. Novosadska novinarska škola, Monitoring. Dostupno na: http://www.novinarska- skola.org.rs/sr/monitoring/

5. Radio-televizija Srbije. Onlajn izdanje. Jutarnji program, dostupno na: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/1846074/jutarnji-program.html (pristupljeno 4.9.2019)

6. Radio-televizija Vojvodine. Onlajn izdanje. „EPS najveće privredno društvo, NIS najuspešnije“, dostupno na: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/eps-najvece- privredno-drustvo-nis-najuspesnije_1045608.html

7. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Advokati N1 podneli krivičnu prijavu protiv Gorana Vesića“, dostupno na: http://rs.n1info.com/Vesti/a495330/Advokati-N1-podneli-krivicnu- prijavu-protiv-Gorana-Vesica.html

8. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Đilas o gubicima u EPS-u“, dostupno na: http://rs.n1info.com/Biznis/a497842/Djilas-o-gubicima-u-EPS-u.html

9. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Posledice slovenačke prijave po Er Srbiju“, dostupno na: http://rs.n1info.com/Biznis/a497964/Posledice-slovenacke-prijave-po-Er-Srbiju.html

10. Televizija N1. Onlajn izdanje. „Vesić rekao da ima uvid u interne mejlove N1“, dostupno na: http://rs.n1info.com/Vesti/a492661/Vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne- mejlove-N1.html

11. Segmenti jutarnjeg programa mogu se naći na Jutjub kanalu Radio televizije Vojvodine. Dostupno na:https://www.youtube.com/user/RTVojvodine

12. Svi monitorovani „Dnevnici“ su dostupni na: http://www.rts.rs/page/tv/sr/series/20/rts- 1/35/dnevnik.html

13. Dnevnici televizije N1 su dostupni na: https://rs.n1info.com/