Bezbednosni Profil Kikinde

Bezbednosni proﬁl Kikinde Izveštaj o stanju bezbednosti u Kikindi Autori: Maja Bjeloši Saša Đorđević

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Nosilac projekta: Saradničke organizacije i institucije: Izdavanje ove publikacije omogućila je :

Beogradski B centar za C bezbednosnu B politiku P Pravo građana na učešće u upravljanju na lokalnom nivou

U skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi pravo građana na učešće u upravljanju na lokalnom nivou nije pravo koje građanima daruje njihova lokalna samouprava ili državna vlast, već je ona njihovo izvorno pravo i princip demokratskog uređ enja koji važi u svim zemljama Saveta Evrope.

Strategija o inovaciji i dobrom upravljanju na lokalnom nivou, kao jedan od svoja tri svoja osnovna principa apostroﬁrač injenicu da su građani “srž demokratskih instucija i procesa” I kao takvi, centar javnih akvnos…

…Na m idejama i prakčnimsaznanjima osnažen je zahtev za jačanjem učešća građana u upravljanju javnim poslovima na lokalnom i centralnom nivou u većini zemalja Evropske unije. Pored javnog i biznis sektora, jasno je oblikovan i civilni sektor, u kome građ ani i njihova udruženja dobijaju sve veći broj uloga. Zbog toga osnovno pitanje demokraje ne može više bi ono o broju biračana perlamentarnim ili predsedničkim izborima, već ono koje se čerazličihprostora u kojima građanin može ispoljavasvoju biračku moć.

Iz teksta Uvođenje i primena evropskih standarda i vrednos na lokalnom nivou, Marijane Simić

h p://partnerstvozaeu.bos.rs/materijal/Uvodjenje%20i%20primena%20evropskih%20standarda%20i%20vrednos%20na%20lokalni%20nivo.pdf Bezbednosni proﬁl Kikinde Izveštaj o stanju bezbednosti u Kikindi Autori : Maja BjelošI Saša Đorđević

Nosilac projekta: Saradničke organizacije i institucije: Izdavanje ove publikacije omogućila je :

Beogradski B centar za C bezbednosnu B politiku P

| Sadržaj

O izveštaju 3 Kome je izveštaj namenjen? 5 Metodologija istraživanja i izvori saznanja 6 Struktura izveštaja 7 PROFIL OPŠTINE KIKINDA 8 Opšti podaci 8 Demografski podaci 9 BEZBEDNOST KIKINDE U „OČIMA“ GRAĐANA I GRAĐANKI 14 PROCENA BEZBEDNOSTI U LOKALNOM OKRUŽENJU 18 Ekonomska bezbednost 18 Ekološka bezbednost 20 Stanje kriminaliteta 24 Zdravstvena bezbednost 26 Situaciona analiza 28 Ranjive grupe 29 MAPIRANJE GLAVNIH AKTERA ZADUŽENIH ZA OČUVANJE I UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI 31 PREPORUKE 37 Izvori 36 Aneksi 41

O izveštaju

Izveštaj o stanju bezbednosu Kikindi je namenjen svima koji su zainteresovani i nadležni za stvaranje uslova za bezbedan život građanki i građana u Kikindi. Izveštaj pruža uvid u postojeće stanje bezbednos u Kikindi, odnosno ukazuje na ključne bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima se građani i građanke Kikinde suočavaju i idenﬁkuje najvažnije lokalne aktere koji se bave unapređenjem bezbednos. Pored toga, u izveštaju su predstavljeni i primeri (ne)uspešne međusektorske saradnje prilikom rešavanja pojedinih bezbednosnih problema, poput nasilja u porodici i bezbednosmladih. Izveštaj ima za cilj da posluži kao osnova donosiocima odluka u Opšnskoj upravi za osmišljavanje konkretnih mera ili planova za dalje unapređenje bezbednosu Kikindi.

Istraživanje je inicirano i sprovedeno u okviru druge faze projekta “Kreiranje i razvoj lokalnih polika – Evropska dimenzija” koji je realizovan od avgusta 2012. do juna 2013. godine pod nazivom “Od polike do promena u lokalnoj zajednici”. Projekat je realizovao Centar za podršku ženama (Kikinda) u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu poliku (Beograd), LearderNetom (Novi Sad/Bečej) i Nacionalnom službom za zapošljavanje – Pokrajinskom službom, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.

Opš cilj projekta je bio da se kombinovanjem različih akvnos doprinese primeni evropskih modela i standarda u kreiranju i sprovođenju tri polike na lokalnom nivou – polike za mlade, polike ljudske bezbednosi polike zapošljavanja.

Speciﬁčni ciljevi u vezi sa segmentomljudska bezbednost bili su: · doprinerazumevanju novog koncepta bezbednosu kome se ljudi nalaze u centru interesovanja; · upozna učesnike/ce projekta sa najboljim praksama rada opšnskih tela za bezbednost, sa iskustvima policije u lokalnoj zajednici, kao i sa praksama konsultacija sa akterima sektora bezbednos; · podržakreiranje lokalnih akcionih planova bezbednosi · održasprovođenje akvnosu domenu prevencije problema koji se čuljudske bezbednos.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 3 U projektu je neposredno učestvovao opšnski m koji su činili predstavnici lokalnog Saveta za bezbednost, Kancelarije za mlade, lokalne samouprave, policije, Centra za socijalni rad i organizacija civilnog društva u čijem su fokusu teme iz oblasbezbednos.Projektne akvnosuključile su: istraživanja, edukacije, konsultantski rad sa lokalnim momi sprovođenje različihjavnih akcija u opšni.

Izveštaj su sačinili istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu poliku Maja Bjeloš i Saša Đorđević.

4 Bezbednosni proﬁl Kikinde Kome je izveštaj namenjen?

Autori izveštaja se nadaju da će donosioci odluka u Opšnskoj upravi prilikom formulisanja lokalnih bezbednosnih polika i mera razmotriključne nalaze istraživanja i preporuke date u izveštaju. Tu se, pre svega, misli na Savet za bezbednost, koji je zadužen za planiranje i sprovođenje međusektorske saradnje tokom realizovanja ovih polika na lokalnom nivou. Pored toga, nadamo se da će izveštaj razmotrii Skupšna opšne, kao i Opšnsko veće, da će njegovi nalazi poslužikao osnova za to da članovi ovih organa preduzmu dalje akvnos u ovoj oblas. Nadamo se, takođe, da će nalazi i preporuke iz ovog izveštaja podstaći što veći broj državnih organa i lokalnih instucija da, prilikom pružanja bezbednos, u obzir uzmu bezbednosne probleme koji mahom pogađaju žene i ostale ranjive grupe u lokalnim zajednicama. Mnogobrojne organizacije civilnog društva, koje delaju na lokalnom nivou, bitne su i iskusne saveznice prilikom sprovođenja preporuka iz ovog izveštaja. Jadnako važno nam je da ovaj izveštaj privuče i pažnju šire javnos.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 5 Metodologija istraživanja i izvori saznanja

Izveštaj je sačinjen na osnovu istraživanja javnog mnjenja, zaključaka sa fokus grupe i intervjua predstavnika lokalne samouprave. Takođe, kao izvori saznanja, korišćena su i postojeća istraživanja, medijski članci, kao i analize sadržaja primarnih izvora (zakona, statuta opšne, lokalnih akcionih planova, izveštaja i sl.) vezanih za bezbednost na lokalnom nivou.

Za potrebe istraživanja javnog mnjenja u Kikindi istraživači BCBP su izradili upitnik sa setom pitanja radi ispivanja stavova građana i građanki o ličnoj bezbednos i stanju bezbednos u mestu u kome žive. Nakon izrade upitnika, anketu su sproveli volonteri Centra za podršku ženama, kojom je bilo obuhvaćeno 299 građana Kikinde. Uzorak ankeranih građana je bio slučajan, a ne reprezentavan (1-2 odsto ukupnog broja stanovništva), ali se prilikom ankeranja građana vodilo računa da slučajan uzorak odslikava proporcionalnu zastupljenost stanovništva u polnoj, starosnoj i ečkoj strukturi ukupnog stanovništva Kikinde. Topodrazumeva da je odnos ankeranih žena i muškaraca 51:49 odsto. Uzorak ankeranih građana prema nacionalnoj i etničkoj pripadnos je bio takav da su većina bili Srbi, ali da su u anke učestvovali i pripadnici mađarske i romske nacionalne manjine. Takođe, anketom su obuhvaćeni pripadnici grupe mladih, radno sposobnog stanovništva i penzionera. Nakon sprovođenja ankete i obrade podataka ostvaren je početni uvid u stanje bezbednos u Kikindi. Ključni rezultaistraživanja javnog mnjenja su dalje veriﬁkovani organizovanjem fokus grupe u Kikindi i intervjuisanjem najznačajnijih predstavnika lokalne samouprave (npr. policije, Saveta za bezbednost, organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, itd.) u aprilu 2013. godine. Organizovanje fokus grupe i intervjua predstavnika lokalne samouprave je dodatna vrednost ovog istraživanja, jer je meomogućeno bolje sagledavanje problemake, odnosno bolje razumevanje i opis bezbednosnih izazova, rizika i pretnji sa kojima se građani Kikinde suočavaju. Iako su učesnici fokus grupe i intervjua pored kriminaliteta idenﬁkovali i druge bezbednosne probleme (prvenstveno vršnjačko nasilje), akvnos i informacije o akvnosma koje lokalna tela i organi preduzimaju kako bi ih rešila vrlo su ograničene. Iz tog razloga, nalazi i preporuke izne u ovom istraživanju sačinjeni su pre svega na osnovu zaključaka sa održane fokus grupe i intervjua, tokom kojih se govorilo o stanju bezbednos u Kikindi, a koje su sprovedeni u aprilu 2013. godine. Nalazi i preporuke predstavljeni u izveštaju mogu da posluže kao osnova za osmišljavanje konkretnih mera za unapređenje bezbednosu Kikindi.

6 Bezbednosni proﬁl Kikinde Struktura izveštaja

Izveštaj obuhvata nekoliko tematskih celina. U prvom delu pružene su osnovne informacije o opšni Kikinda, poput geografskih odrednica i demografskih podataka. U drugom delu su predstavljeni ključni rezulta istraživanja stavova građana o ličnoj i bezbednos u gradu Kikinda. Treće poglavlje obrađuje bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima se građani i građanke Kikinde suočavaju. U četvrtom poglavlju su prikazane najvažnije instucije i organizacije koje se staraju o bezbednos u gradu ili doprinose poboljšanju lične bezbednos građana ili bezbednosne situacije u gradu. U tom poglavlju biće prikazani primeri uspešne međusektorske saradnje prilikom rešavanja pojedinih bezbednosnih problema i mogućnos za unapređenje bezbednos u lokalnoj zajednici. Konačno, izveštaj obuhvata preporuke koje će bi upućene lokalnoj samoupravi na razmatranje i stavljene na uvid javnos.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 7 PROFIL OPŠTINE KIKINDA

Opšti podaci

Opšna Kikinda je centar Severnobanatskog upravnog okruga (severnog Banata i Posja). Opšna Kikinda se nalazi u Vojvodini, Republika Srbija, u severoistočnom delu Banata i zаuzimа prostor od 782 km2. Teritorija opšne graniči se sa šest vojvođanskih opšna - na severozapadu sa opšnom Čoka, na zapadu sa opšnom Ada, na jugozapadu sa opšnom Novi Bečej, na jugu sa opšnama Zrenjanin i Žište, na jugoistoku sa opšnomNova Crnja, dok se na istoku i severoistoku graniči sa Rumunijom. Opšna Kikinda dаnаs imа deset nаseljenih mestа u kojimа živi 59.453 stаnovnikа: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Kikinda, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan (premа popisu iz 2011. godine). U poslednjih deset godina primetan je negavan trend iseljavanja radno sposobnog (i ferlnog) stanovništva, kao i opadanje stope prirodnog priraštaja budući da je prema popisu iz 2002. godine opšnaKikinda imala 67.002 stanovnika, tj. 7.549 stanovnika više. OpšnaKikinda imа rаzvijenu poljoprivredu, prehrаmbenu industriju, metаlsku, hemijsku i industriju grаđevinskog m аterijаlа. Okolinа Kikinde poseduje nаjvećšt а nаlаzi а nа e i gаsа u Srbiji. Privredа je izvozno orijensаnа.

U Opšnije u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. U Opšnije u službenoj upotrebi i mađarski jezik i pismo u skladu sa Zakonom i Statutom opšne u naseljenim mesma: Banatskoj Topoli, Kikindi, Ruskom Selu i Sajanu

8 Bezbednosni proﬁl Kikinde Demografski podaci

U opšni Kikinda trenutno živi 59.453 građana u 10 naselja. Prosečna gusna naseljenosiznosi 81 stanovnik na km2. Prema urbano-ruralnoj strukturi Opšnu čini 64 odsto gradskog ili i 36 odsto ruralnog stanovništva (prema popisu iz 2011. godine). Izraženo u brojkama u gradu Kikinda živi 38.065 stanovnika, a u okolnim naseljenim mesmaukupno 21.388 stanovnika.

Tabela1. Struktura stanovništva prema punaselja

OPŠTINA Broj stanovnika Učešće

2002. 2011. 2002. 2011.

Gradsko stanovništvo 41.935 38.065 62.59% 64%

Ostalo stanovništvo 25.067 21.388 37.41% 36%

Ukupno stanovništvo 67.002 59.453 100% 100%

Izvor tabele: Republički zavod za stasku

Bezbednosni proﬁl Kikinde 9 Starosna struktura stanovništva opšne Kikinda ispoljava tendenciju uravnoteženja proporcija među velikim starosnim grupama. Prosečna starost je oko 40 godina života. Stanovništvo staro preko 65 godina čini oko 16 odsto, dok mlađa populacija (do 19 godina) učestvuje u ukupnom broju stanovnika sa 19,5 odsto.

Tabela2. Struktura stanovništva prema starosi polu

2002. 2011. Ukupno 67.002 59.453 Udeo u ukupnom broju stanovnika u Muškarci 32.675 29.102 opšni (%) Žene 34.327 30.351

0-4 Ukupno 2.807 2.545 Muškarci 1.458 1.305 Žene 1.413 1.240

5-9 Ukupno 3.479 2.844 Muškarci 1.776 1.436 Žene 1.703 1.408

10-14 Ukupno 4.013 2.807 Muškarci 2.077 1.458 Žene 1.936 1.349

15-19 Ukupno 4.691 3.424 Muškarci 2.360 1.757 Žene 2.331 1.667

20-24 Ukupno 4.627 3.699 Muškarci 2.408 1.942 Žene 2.219 1.757

10 Bezbednosni proﬁl Kikinde 25-29 Ukupno 4.346 3.811 Muškarci 2.187 2.001 Žene 2.159 1.810

30-34 Ukupno 4.182 3.813 Muškarci 2.137 2.016 Žene 2.045 1.797

35-39 Ukupno 4.612 3.931 Muškarci 2.287 2.011 Žene 2.325 1.920

40-44 Ukupno 5.114 3.874 Muškarci 2.591 1.984 Žene 2.523 1.890

45-49 Ukupno 5.696 4.348 Muškarci 2.905 2.129 Žene 2.791 2.219

Izvor tabele: Republički zavod za stasku

Polna struktura stanovništva Iako se broj stanovnika smanjio, udeo žena i muškaraca u strukturi stanovništva je ostao nepromenjen. Žene i dalje čine više od polovine stanovništva opšneKikinda (51%), dok zastupljenost muškaraca u ukupnoj strukturi stanovništva iznosi 49 odsto.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 11 Tabela3. Polna struktura stanovništva

Broj stanovnika u Struktura stanovništva opšni 2002. 2011. u opšni (%) Muškarci 32.675 29.102 49% Žene 34.327 30.351 51% Ukupno 67.002 59.453 100%

Izvor tabele: Republički zavod za stasku

Etnički sastav U Opšni Kikinda ogromnu većinu čine Srbi sa 76,4 odsto, a zam Mađari sa 12,8 odsto. Od drugih pripadnika nacionalnih manjina značajniji udeo u stanovništvu imaju Romi sa 2.33 odsto. Udeo ostalih pripadnika nacionalnih manjina - Hrvata, Crnogoraca, Rumuna, Makedonaca, Ukrajinaca, Albanaca i ostalih je manji od jedan odsto.

Demografska kretanja Osnovna karakteriska, ali i uzrok aktuelnih demografskih kretanja u opšni Kikinda, jeste narušena privredna stabilnost. Desmulavna privredna kretanja, od devedeseh pa nadalje, uslovila su proces iseljavanja radno sposobnog (i ferlnog) stanovništva, opadanje stope prirodnog priraštaja, smanjenje procenta radno sposobnog stanovništva, koje čini 68,14 odsto ukupnog stanovništva i početak procesa starenja.

Tabela4. Uporedni pregled broja stanovnika

1991. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2011.

Broj stanovnika 69.743 67.378 67.002 66.168 65.532 64.842 64.119 59.453 u Opšni

Izvor tabele: Republički zavod za stasku

12 Bezbednosni proﬁl Kikinde Obrazovna struktura stanovništva opšne Kikinda ukazuje na to da je završena srednja škola najčešći vid obrazovanja (42%), na drugom mestu je osnovno obrazovanje (26%), dok je osam odsto stanovništva opšnesa višom i visokom stručnom spremom.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 13 BEZBEDNOST KIKINDE U „OČIMA“ GRAĐANA I GRAĐANKI

Prema istraživanju javnog mnjenja većina ankeranih građana Kikinde se oseća lično bezbedno (69%), a svega mali procenat njih se oseća veoma ili uglavnom nebezbedno (7,5%).

45,00% 41,50% 40,00% veoma bezbedno 35,00% uglavnom bezbeno 30,00% 27,50% 25,00% 23% ni bezbedno ni nebezbedno

20,00% uglavnom nebezbedno

15,00% veoma nebezbedno

10,00% 6% 5,00% 1,5% 0,00%

U kojoj meri se građani Kikinde osećaju sigurno

Više od tri četvrne građana (79%) je ocenilo da se najbezbednije oseća u svojim kućama, a potom u mestu u kojem žive (63%).

14 Bezbednosni proﬁl Kikinde U ključne razloge zbog kojih se osećaju bezbedno ankerani građani Kikinde ubrajaju to što „žive normalno i poštuju red i zakon“ (42%), a zam što su sposobni da zašte sebe (23%). Tek šest odsto građana smatra da su državni organi svojim dobrim radom doprineli njihovom osećanju lične bezbednos. Razlozi zbog kojih se ispitanici osećaju lično nebezbedno su pre svega loša ekonomska situacija i siromaštvo, porast uličnog kriminala i nasilja, problemi sa narkomanijom, loš rad državnih organa, ekološki problemi, ponašanje navijača, korup cija, porast nasilja u porodici.

porasta nasilja u porodici problemi sa narkomanijom korupcija loš rad državnih organa ponašanje navijača porast uličnog kriminala i nasilja ekološki problemi loša ekonomska situacija i siromaštvo

39% 40%

17% 17%

6% 5% 4% 4%

Na pitanje u koga se pouzdaju da zašnjih i njihovu porodicu, više od dve trećine građana (68%) je istaklo da se pre svega oslanjaju na sebe, pa tek onda na policiju (25%), prijatelje (11%) i komšiluk (7%). Svaki desegrađanin je izjavio da ne veruje nikom (11%).

Ocenjujući stepen ličnog zadovoljstva radom državnih i lokalnih organa (školske ocene: 1=veoma nezadovoljan/na, 5=veoma zadovoljan/na, 0=ne zna, nema stav), građani su istakli da su nezadovoljni pre svega radom lokalne samouprave (39%), zaminspekcijskih službi (33.5%), osnovnog javnog tužilaštva (30%), sudova (29.5%), policije (27%), Centra za socijalni rad (25%), pa tek onda radom Saveta za bezbednost (19%).

Bezbednosni proﬁl Kikinde 15 Na pitanje ko je odgovoran za narušavanje bezbednosu Kikindi, po mišljenju ankeranih građana, to su policija (45%), lokalna samouprava (13%), građani, odnosno pojedinci (11%). Međum, kada se od građana tražilo da imenuju, tj. pruže odgovor na pitanje „Ko, po Vašem mišljenju, najviše ugrožava bezbednost u lokalnoj zajednici i na koji način? (pojedinci, grupe, neke organizacije...)“, građani su, ipak, naveli da je odgovornost za narušavanje bezbednosna individualnom nivou, odnosno, najčešći je odgovor da adolescen,odnosno mladi predstavljaju one koji ugrožavaju bezbednost u gradu. Takođe, u pojedince koji ugrožavaju bezbednost spadaju „oni koji kradu“,tj. lopovi, ljudi u alkoholisanom stanju, huligani, Romi, narkomani.

Jedna trećina građana (34%) smatra da je lokalna samouprava jedna od najviše odgovornih instucija za unapređenje ili staranje o bezbednos građana/ki u Kikindi. Druga po redu instucija koja se prepoznaje kao odgovorna za unapređenje ili staranje o bezbednosgrađana je policija (30%). Samo dvoje ispitanih smatra da je za unapređenje bezbednos zaslužan Savet za bezbednost, a njih sedmoro misli da su za to zaduženi sami građani. Skoro jedna penagrađana nema stav ili ne zna odgovor na ovo pitanje.

Većina građana ne prepoznaje rad Saveta za bezbednost, budući da je svega desetak ispitanika od ukupnog broja ankeranih znalo da navede neku akvnost koju je sproveo Savet.

Na pitanje da li je bezbednost neke grupe građana u Kikindi ugrožena, veliki procenat ispitanika ne zna ili nema stav o tome – 18 odsto ispitanih smatra da su svi građani ugroženi bez izuzetka. Ipak, neki ispitanici su prepoznali romsku zajednicu (10% građana), žene (6%), stare (5%), omladinu (2%), nacionalne manjine odnosno etničke grupe (2%), kao ranjive grupe ili grupe čija je bezbednost ugrožena.

Prema mišljenju građana Kikinde, u područja ili delove mesta u kojima je bezbednost najviše ugrožena spadaju periferni delovi grada („Strelište“, „Bedem“), zam kvart grada koji nosi naziv „Mikronaselje“, i ona mesta u gradu koja su slabo osvetljena ili neosvetljena. Uži centar grada, zbog frekvencije ljudi i broja ugosteljskih objekata je, takođe, prepoznat kao mesto na kojem bezbednost građana može bi ugrožena, posebno omladine. Ugrožavanje bezbednos u ovim zonama grada je naviše povezano sa rizikom od krađa, izbijanja tuča, uništavanja i/ili obijanja stambenih i poslovnih objekata.

Najveće bezbednosne probleme ili pretnje u Kikindi po mišljenju građana predstavljaju loša ekonomska situacija (21.5%) koja obuhvata nezaposlenost i siromaštvo, različi vidovi nasilja (8%), porast (uličnog)

16 Bezbednosni proﬁl Kikinde kriminala (4%), krađe (4%), korupcija (2%). Na ovo pitanje nije odgovorilo 17 odsto građana.

Na pitanje šta je potrebno preduzeda bi se bezbednost građana povećala, veliki procenat građana ne zna koje je mere potrebno preduze. Ipak, brojni ispitanici se zalažu za preduzimanje represivnih mera, poput pojačane policijske kontrole, posebno noću, hapšenja i uvođenje strožijih kaznih za počinioce krivičnih dela i tome slično. Pored toga, pojedini građani su naveli da je potrebno poboljša noćnu rasvetu i uves video nadzor u frekventnim delovima grada. Građani u mnogo manjem obimu prepoznaju da je potrebno preduzeneke od prevenvnih mera, kao što su edukacija i podizanje svesgrađana, a posebno mladih, o bezbednosnoj kulturi, nenasilju, zam preduzimanje prevencije u cilju suzbijanja narkomanije, nasilja u porodici, ulaganja u rad policije. Neki od građana su naveli i to da bi poboljšanje ekonomske situacije dovelo do povećanja bezbednos građana.

Prema ispivanju javnog mnjenja, sče se usak da ispitani građani Kikinde nisu dovoljno zainteresovani da se angažuju u rešavanju nekog bezbednosnog problema u zajednici. Oko 40 odsto građana je odgovorilo da bi se lično angažovalo da neki bezbednosni problem reši, dok je skoro isprocenat građana reklo da ne bi. Njih oko 20 odsto ne zna šta bi učinilo.

Da li biste se lično angažovali u rešavanju nekog bezbednosnog problema u zajednici?

20% DA 40% NE

NE ZNAM 40%

Bezbednosni proﬁl Kikinde 17 PROCENA BEZBEDNOSTI U LOKALNOM OKRUŽENJU

Građani Kikinde se prema istraživanju javnog mnjenja osećaju bezbedno, i to pre svega u svom domu, a zami u mestu u kome žive. U najvećoj meri, za takav osećaj bezbednossu zaslužni sami građani, a ne državne i lokalne instucijekoje su zadužene za održavanje i unapređenje bezbednos.Bez obzira na lično osećanje bezbednosi relavno bezbedno stanje u Kikindi iskazano u istraživanju javnog mnjenja, zaključci sa fokus grupe i intervjua ukazuju na to da postoje određeni „okidači“ koji mogu da uču na narušavanje bezbednog lokalnog okruženja. Tokom diskusije učesnici su potvrdili postojanje brojnih bezbednosnih problema koji su idenﬁkovani prilikom istraživanja javnog mnjenja, ali su posebno istakli lošu ekonomsku situaciju građana koja posredno uče na povećanje stope kriminaliteta, zam bezbednost mladih i vršnjačko nasilje, ekološke probleme kao bezbednosne probleme koji su veoma izraženi u Kikindi, iako to građani u istraživanju javnog mnjenja nisu prepoznali kao najvažnije.

Procena bezbednos, tj. bezbednosna analiza je vršena na osnovu zaključaka sa fokus grupe i i intervjua predstavnika lokalne samouprave koji su organizovani u aprilu 2013. U fokus grupi je učestvovalo osam predstavnika i to: dve članice organizacije civilnog društva koja se bavi pružanjem podrške ženama, predstavnici romske i mađarske nacionalne manjine, dve predstavnice Kancelarije za mlade, predstavnik policije, kao i predstavnik penzionera. Pored toga, organizovani su i intervjui predstavnika lokalne samouprave i Policijske uprave u Kikindi. Analiza je dopunjena zvaničnim podacima Republičkog zavoda za stasku, Zavoda za javno zdravlje, izveštaja Policijske uprave u Kikindi i drugih organa i tela.

Ekonomska bezbednost

Učesnici konsultacija su izrazili veliku zabrinutost zbog loše ekonomske situacije u Kikindi koja može da bude uzrok nastanka brojnih bezbednosnih problema. Da je ekonomska situacija zabrinjavajuća potvrđuju i mnogi zvanični podaci. Stopa nezaposlenos u Kikindi iznosi 30,07 odsto i iznad je prosečne stope nezaposlenos u Srbiji koja iznosi 25,50 odsto (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, 2012) (pogleda: Graﬁka 1).

18 Bezbednosni proﬁl Kikinde Prema m pokazateljima Kikinda spada među 12 opšna u Srbiji i jednim gradom koji su ekonomski slabo razvijeni¹ . Prema podacima Republičkog zavoda za stasku, prosečna zarada u Kikindi od januara do aprila 2013. godine iznosi 35.398 dinara, što je za 17 odsto manje od republičkog proseka. Takođe, Kikinda je pri dnu lestvice i po primanjima građana u severnom Banatu, budući da za sada samo u Adi imaju niža primanja od Kikinde, dok su u Kanjiži, Novom Kneževcu, Seni Čoki iznad (RSZ, april 2013). Prema podacima iz aprila 2013. godine, u Kikindi je više nezaposlenih žena, i to od 6.022 nezaposlene osobe, žene čine 3.057. Takođe, veliki broj osoba (1.929) sa osnovim obrazovanjem u Kikindi pokušava da pronađe posao, kao i sa visokim (322). Od svih privrednih delatnos,trenutno je velika potražnja za građevinskim radnicima (Starčević, 2013).

Graﬁka 1: Stopa nezaposlenosu Kikindi, Republici Srbiji i Severnobanatskom okrugu

31,00% 30,00% 29,00% 28,00% 27,00% 26,00% 25,00% 24,00% 23,00% Kikinda Severnobanatski okrug Republika Srbija 30,0% 27,30% 25,50%

U vezi sa ekonomskim problemima je i problem beskućništva. Centar za socijalni rad u Kikindi nema mogućnos odnosno ﬁnansijskih i materijalnih resursa da rešava stambeno zbrinjavanje beskućnika. Veliki problemi se

¹Aleksinac, Bač, Barajevo, Bor,Brus, Ćuprija, Grad Niš, Ivanjica, Rekovac, Ruma, Velika Plana, Vršac i Zaječar.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 19 javljaju tokom zime, i u slučajevima kada porodice sa decom nemaju mogućnost zbrinjavanja u objekma sa strujom i grejanjem. Trenutno u Kikindi nedostaje dnevni boravak za socijalno ugrožene. Kapaciteprihvatnog centra u Kikindi su ograničeni na deset kreveta i na period od sedam dana (Ćalija, 2012). Pregovori o povećanju kapaciteta prihvatnog centra sa lokalnom samoupravom su u toku (Ostojić, 2012). Ekološka bezbednost

Ekološki problemi koji obuhvataju zagađenost vode, vazduha i životne sredine, prema mišljenju sagovornika fokus grupe, predstavljaju jedne od najvećih bezbednosnih problema sa kojima se građani suočavaju u svakodnevnom životu. Zbog toga, rešavanje ovih problema treba da bude na lisprioriteta lokalne samouprave.

Bezbednost vode i vazduha

Stanovništvo u Kikindi i u okolnim selima korishemijski neispravnu vodu za piće, na šta nedvosmisleno ukazuju zvanični podaci lokalnog Zavoda za javno zdravlje. Fizičko-hemijska ispravnost vode za piće u Kikindi je takva da u potpunosne odgovara utvrđenim standardima prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosvode (Službeni list SRJ, br. 42/98) (pogleda: Tabela 2). Razlozi za to su povećano prisustvo organskih materija, povećana koncentracija amonijaka i arsena i povećane boje.

Tabela5: Fizičko-hemijski i mikrobiološki pregledi vode u OpšniKikinda

Fizičko-hemijski pregled Mikrobiološki pregled

Broj uzeh Broj Procenat Broj uzeh Broj Procenat uzoraka neispravnih neispravnih uzoraka neispravnih neispravnih

april 84 84 100% 172 20 11,60%

mart 64 64 100% 188 16 8,50%

februar 84 84 100% 188 30 16%

januar 84 84 100% 172 33 19%

20 Bezbednosni profil Kikinde Takođe, u manjem procentu je voda u Kikindi mikrobiološki neispravna. Od početka 2013. godine, najveći procenat mikrobiološke neispravnos je uočen u januaru kada je skoro pena uzoraka bila neispravna (pogleda: Grafika 2). Razlozi mikrobiološke neispravnos su povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i prisustvo sulfito redukujućih klostridija. Prema oceni Zavoda za javno zdravlje u Kikindi, celokupan vodni resurs u Kikindi je kvalitavno i kvantavno degradiran budući da je broj ispitanih ili uzeh uzoraka vode u gradu i selima nezadovoljavajući. Na osnovu dosadašnje idenfikacije antropogenih akvnos u Kikindi i na osnovu geoloških i hidrogeoloških karakteriska terena, sve su klasifikovane kao potencijalni izvori zagađivanja vodnog resursa (Maslović,2010). Na zagađenje vode učei dotrajalost vodovodnog sistema.

Za problem lošeg kvaliteta pijaće vode u Kikindi lokalna samouprava je tražila rešenje u izgradnji fabrike vode. Početne akvnos oko izgradnje fabrike vode su počele još ranih devedeseh godina kada su skopljeni sporazumi sa ﬁrmom Kaligen iz Italije. Radnje su stopirane uvođenjem embarga tadašnjoj SRJ. Po skidanju sankcija pregovori su obnovljeni a za istraživanja vezana za tehnologiju kojom bi se voda prečišćavala angažovan je mTehnološkog fakulteta iz Novog Sada na čelu sa prof. Božom Dalmacijom. Instalirano je pilot postrojenje za ispivanje tehnologije, koje je završilo sa radom 2003. godine sa predloženom tehnologijom prečišćavanja. Međum, fabrika vode nije izgrađena zbog nedostatka sredstava. Nakon dve godine ponovo je pokrenuta inicijava za izgradnju fabrike vode. Inicijava je pokrenuta kada su predstavnici Razvojne banke Austrije i Agencije za razvoj Austrije ponudili model za rešavanje višedecenijskog problema snabdevanja pijaćom vodom u Kikindi. Realizacija ove ideje je trebalo da počne 2006. godine (Ekapija, 2005). Član Opšnskog veća Nenad Grbić je tokom 2012. godine najavljivao skori početak radova na realizaciji projekta, a jedan od razloga zbog čega nije započeto sprovođenje je nezainteresovanost svetskih banaka da daju kredit, a ni da otkupe municipalne obveznice (Isnomer,2012).

Bezbednosni proﬁl Kikinde 21 Graﬁka 2: Procenat neispravnih uzoraka vode u OpšniKikinda

Fizičko hemijski pregled Mikrobiološki pregled 120%

100% 100% 100% 100% 100%

80%

60%

40%

19% 16% 20% 11,60% 8,50% 0% April Mart Februar Januar

Kada je reč o stepenu zagađenosvazduha, Zavod za javno zdravlje u Kikindi je u junu 2012. godine po prvi put, nakon dve godine, ocenio kvalitet vazduha kao dobar. To znači da nije registrovano prekoračenje vrednosčađi kao ni punih suspendovanih česca. Rezultaanaliza pokazali su da nije zabeleženo prekoračenje koncentracije sumpor-dioksida, azotnih oksida i ozona, navodi se u saopštenju kikindske opšne(Kikinda na netu, 2012).

Bezbednost životne sredine

Vojvodina je područje sa najmanje šuma u Evropi s obzirom na to da prosečna šumovitost iznosi svega šest odsto. Kikinda je daleko ispod tog proseka, jer je tek 1,5 odsto teritorije opšnepošumljeno. Bez obzira na ovako loše stanje, nelegalna seča drveta predstavlja bezbednosni problem u Kikindi zbog čega je u 2012. godine podneto 13 krivičnih prijava (RTV, 2013). U 2013. godini zapaža se trend porasta nelegalne seče drveta u odnosu na prethodnu godinu, budući da je Poljočuvarska služba „Beozašta“ u prva tri meseca 2013. godine sačinila 60 zapisnika, tri puta više nego cele prošle godine. Iako Poljočuvarska služba u Kikindi trenutno poseduje odgovarajuće ljudske i materijalne resurse za rad, to nije ucalo na smanjenje broja „šumskih krađa“.

22 Bezbednosni proﬁl Kikinde Prema mišljenju Poljočuvarske službe, postoje dva osnovna razloga nelegalne seče šuma – prvi, zbog nabavke drva za ogrev, što je povezano sa nestabilnom ekonomskom situacijom u Kikindi, i drugi je scanje imovinske koris(RTS, 2013).

Od ukupnog broja sačinjenih zapisnika Poljočuvarska služba je u periodu januar-mart 2013. godine podnela Sekretarijatu za inspekcijske poslove 47 zapisnika. Na osnovu njih inspekcija je podnela 20 prekršajnih prijava i dobila 27 službenih beleški. U okviru prekršajnih prijava 25 osoba je optuženo za krađu drva, a pet za gaženje useva. Dodatna poteškoća u rešavanju problema nelegalne seče drveća je zastarelost slučajeva za koje je pokrenut sudski postupak, jer je nemoguće pronaći okrivljenog. Pored policije, u rešavanju ovog problema neophodno je uključii tržišnu inspekciju. Ukoliko se ovakav trend nastavi u narednih deset do petnaest godina, postoji realna opasnost da opšnaKikinda ostane bez pošumljenih delova teritorije.

Pored problema nelegalne seče šuma tokom 2013. godine uočeno je nezadovoljstvo građana Kikinde radom kompanije A.S.A. koja vrši usluge sakupljanja opšnskog otpada i vršenjem komunalne usluge odnošenja i zbrinjavanja otpada. Naime, ugovorom o poveravanju ovog posla između opšne i kompanije A.S.A. predviđeno je da se vrši selekcija i reciklaža prikupljenog otpada. Međum, ova kompanija neadekvatno sakuplja i deponuje sakupljeni otpad, pa se deponija puni brže nego što je projektom predviđeno. U javnosse pojavila informacija da ova ﬁrma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane Krško (Blic, 2013). Menadžer kompanije A.S.A. Ljubiša Nikšić tvrdi da su netačne informacije da se na deponiji u Kikindi odlaže nuklearni otpad pravdajući se me da redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnos. Na regionalnu deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 tona industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 tona otpada koji sadrži azbest, što takođe doprinosu bržem popunjavanju deponije. Inače, deponija je pravljena za čvrs komunalni neopasni otpad. Pored toga, u Kikindi ne postoji popis divljih deponija kojih u proseku ima od pet do deset i koje se stalno obnavljaju na ism ili različim mesma u opšni nakon čišćenja. Posebno ugrožena kategorija građana su žitelji Kikinde koji žive nadomak deponije, jer se njihova domaćinstva nalaze svega jedan kilometar od deponije. Ukoliko se ne preduzmu adakvatne mere, nastaće veoma ozbiljni ekološki problemi. U ovom momentu izgrađeni deo deponije je već skoro popunjen i iz kompanije A.S.A. su se nedavno obrali opšnisa zahtevom da se dozvoli povećanje visine tela deponije. Ukoliko bi se ovo dozvolilo visina gomile smeća na deponiji bi bila viša od nekih najviših objekata u gradu. Problem bi se delimično mogao reši većim angažovanjem opšnskih službi i inspekcija, a za potpuno reševanje ovog problema potrebna je zajednička saradnja opšneKikinda i kompanije A.S.A.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 23 Treći problem u vezi sa bezbednošću životne sredine če se oronulih stambenih objekata. Naime, komunalna inspekcija u Kikindi je utvrdila da u oko 250 privatnih kuća u OpšniKikinda preopasnost od obrušavanja čime je potencijalno ugrožena bezbednost građana, ali i životne sredine (Večernje novos, avgust 2012). Prema važećim pravnim propisima urušene objekte bi trebalo da saniraju stanari, a građevinska inspekcija može da izda zabranu korišćenja objekta i naloži da se postavi zaštnaograda ili skela, a potom i da se ukloni nedostatak. Budući da većina vlasnika nema sredstava za opravku, Opšnsko veće je tokom 2012. godine nadležnima u lokalnoj samoupravi naložilo da pronađu rešenje za ovaj problem. Trenutno je u Iđošu najviše ruiniranih kuća, čak 54, pored kojih meštani, uz veliki oprez, prolaze, dok je u obližnjem Sajanu 38 takvih objekata. U Novim Kozarcima je 25 neobezbeđenih kuća, u Mokrinu 19, Nakovu i Bašaidu po devet, Banatskom Velikom Selu sedam, a čeriu Banatskoj Topoli.

Stanje kriminaliteta

Bezbednosni problemi poput opšteg kriminala, bezbednosu saobraćaju, te problemi sa narkomanijom i druga krivična dela opravdano zabrinjavaju građane Kikinde ukoliko se uzme u obzir staska Policijske uprave. Prema podacima Policijske uprave Kikinda struktura prekršajnih i krivičnih dela obuhvata krivična dela prov imovine kao što su krađe i prevare, krivična dela prov zdravlja ljudi, poput neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, zam problemi u saobraćaju zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa. Tokom 2012. godine na teritoriji Kikinde realizovana je ukupno 61 zaplena opojnih droga i ukupno oduzeto i zaplenjeno 97.781,17 grama opojne droge (Izveštaj PU KI, 2012). Najviše je zaplenjeno marihuane, ali i preko 17.000 tableta sa liste opojnih droga i psihotropnih supstanci. Ako se uzme u obzir, na primer, 2010. godina kada je registrovan skoro is broj zaplena, ukupno 60, i ukupno oduzeto i zaplenjeno 50.152,23 grama opojne droge (Izveštaj PU KI, 2010), može se konstatovada je došlo do naglog povećanja količine opojnih droga u prometu.

Što se če bezbednos u saobraćaju, ukupan broj saobraćajnih nezgoda u 2012. godini je bio 389. To je za posledicu imalo 302 nastradale osobe od kojih 12 poginulih, 81 teže i 209 lakše povređenih. Iako podaci za 2011. godinu izostaju, na osnovu podataka PU Kikinda prikazanih u tabeli, može se uočida je u proteklom periodu došlo do povećanja broja saobraćajnih nezgoda, a posebno do povećanja broja nastradalih osoba.

²Pogleda: Glava 21 Krivičnog zakonika Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012. ³Pogleda: Glava 23 Krivičnog zakonika Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012. 24 Bezbednosni proﬁl Kikinde 2009. 2010. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda 309 239 Nastradali 202 175 Poginuli 3 0 Umrli do 30 dana od SN 0 1 Teško povređeni 50 40 Lako povređeni 149 134 Ukupna materijalna šteta (RSD) 12.575.700 10.445.600

I pored ukazanih problema, prema podacima, stanje bezbednos je znatno bolje u odnosu na 2011. godinu kada je broj krivičnih dela bio veći (pogleda: Graﬁka 3). Nakon istraga krivičnih dela koja su deo opšteg kriminala, policijska služba u Kikindi je postupala u slučajevima privrednog, visoko tehnološkog kriminala i ekološkog kriminala, ali u manjoj meri.

Graﬁka 3: Broj počinjenih krivičnih dela u Kikindi

2012. 198

1955 Ekološki kriminal Visoko tehnološki 35 kriminal

44 Privredni kriminal

2011. 198 Opškriminalitet

1955

0 500 1000 1500 2000

Bezbednosni proﬁl Kikinde 25 Ekološki Visokotehnološki Privredni Opš kriminal kriminal kriminal kriminalitet 2011. 26 12 208 1987

2012. 35 44 198 1955

Vidljivo je da su i tokom 2013. godine najzastupljenija krivična dela iz oblas opšteg kriminala, među kojima preovlađuju krivična dela prov imovine. U prvih pet meseci 2013. godine, u najvećoj meri su zastupljena krivična dela prevare, krađe i razbojništva. Za razliku od 2012. godine, kada nije bilo krivičnih dela ubistva i teškog ubistva, u februaru 2013. godine policijski službenici u Kikindi odredili su zadržavanje do 48 saosobi iz Novog Kneževca, zbog sumnje da je 17. februara ove godine, u večernjim sama,u porodičnoj kući, nakon svađe, nožem, sa više uboda u predelu glave i tela bivšoj supruzi naneo teške telesne povrede od kojih je preminula na licu mesta. Zapažen je i slučaj sedamnaestogodišnje devojke iz okoline Kikinde koja je pokušala da počini ubistvo, dok se u aprilu 2013. godine jedna devojka umešala u tuču prilikom koje je jednoj osobi kuhinjskim nožem u predelu stomaka nanela teške telesne povrede. Takođe, policija u Kikindi je odredila zadržavanje do 48 saosobi muškog pola za koju se smatra da je, nakon kraće svađe, drvenim štapom naneo više povreda po glavi i telu osobi iz Sanada koja je preminula na licu mesta. Sve ove činjenice ukazuju na to da je opasnost po ličnu bezbednost građana Kikinde realna.

Najčešći izvršioci krivičnih dela su maloletna lica, koja često izvršavaju krivična dela u saradnji sa punoletnim licima, kao i socijalno ugrožena lica. Zdravstvena bezbednost

Učesnici fokus grupe su naveli da je u poslednjih nekoliko godina povećana potražnja usluga Centra za socijalni rad i da je to uslovljeno sveukupnom ekonomsko-socijalnom situacijom. Takođe, učesnici su naveli da je u proteklih nekoliko godina došlo do naglog pogoršanja mentalnog zdravlja njihovih sugrađana, što je postalo evidentno i na ulicama, na primer,ali da nema pouzdane zvanične staske o ovom problemu.

Staska pokazuje da je opšta stopa mortaliteta u Severnobanatskom okrugu visoka. Za samo šest godina, od 1995. do 2011. godine, uočen je rast sa 15,2 odsto na 16,1 odsto umrlih. Najveći stepen mortaliteta je primećen

26 Bezbednosni proﬁl Kikinde 2005. godine kada je iznosio 17,5 odsto. Prosečna starost umrlih u 2011. godini je 72,7 godine, pri čemu su umrle žene starije od muškaraca za 7 godina. Boles krvotoka su glavni uzrok smr stanovništva Severnobanatskog okruga u 2011. godini. Značajan problem je i visoka stopa suicida u okrugu. Na 100.000 stanovnika samoubistvo izvrši njih 30, što je veće i u odnosu na prosečnu stopu u Vojvodini (23:100.000). Poslednjih nekoliko godina Severnobanatski okrug se nalazi ili na prvom ili drugom mestu po stopi suicida u Srbiji (Blašković, 2012).

U 2011. godini Opšta bolnica Kikinda je izradila 6.160 zdravstvenih izveštaja. Pet glavnih uzroka hospitalizacije su: bolessistema za krvotok, bolessistema za disanje, bolessistema za varenje, bolesmokraćno-polnog sistema i tumori (Blašković, 2012: 35). Ostale boles zauzimaju trećinu razloga hospitalizacije u kikindskoj bolnici (pogleda:Graﬁka 3).

Graﬁka 3: Glavni uzroci hospitalizacije u Opštoj bolnici Kikinda

45,00 40,00 35,00 30,00 25,00 20,00 15,00 10,00 5,00 -

Boles Boles Oboljenja Boles Tumori Ostalo sistema za sistema za sistema za mokra noć krvotok disanje varenje polnog

19,42 13,72 11,95 8,56 8,15 38,21

Bezbednosni proﬁl Kikinde 27 Najčeći uzrok hospitalizacije u Opštoj bolnici Kikinda su bolessistema za krvotok, sa 1.196 slučajeva i učešćem od 19,4 odsto u strukturi ukupnog morbiditeta. U okviru ove grupe svaki pe bolesnik je lečen od kardiomiopaje,svaki šesod infarkta mozga, a svaki osmi od akutnog infarkta srca. Ovakva struktura oboljenja je bila i u 2010. godini. Bolessistema za disanje se nalaze na drugom mestu. Broj obolelih od neke respiratorne boles iznosi 845 stanovnika, odnosno 13,7 odsto u ukupnom stacionarnom morbiditetu. Zbog oboljenja sistema za varenje hospitalizovano je 736 pacijenata, koji učestvuju u strukturi oboljenja sa 11,9 odsto. U grupi hospitalizovanih zbog boles mokraćno-polnog sistema je ukupno 527 bolnički lečenih. Tumori su na petom mestu u strukturi svih uzroka bolničkog morbiditeta, zbog kojih su hospitalizovane 502 osobe (8,1%), a učešće je veće u odnosu na prethodnu godinu. Tri četvrneobolelih u okviru ove grupe su oboleli od malignih neoplazmi, među kojima su najučestaliji karcinom završnog creva, mokraćne bešike, debelog creva, dojke i pluća. Benigni tumori su utvrđeni kod 21 odsto obolelih od neoplazmi. Među benignim tumorima najčešće lokalizacije su na dojci, materici (miom) i masnom tkivu (lipomi). Kod oko pet odsto obolelih u ovoj grupi priroda tumora nije utvrđena ili su u pitanju tumori na mestu javljanja. Situaciona analiza

Analiziran je i ucaj doba dana ali i određenog područja grada na bezbednost građana i građanki.

Građani smatraju da im bezbednost može biugrožena u bilo koje doba dana, ali se manje osećaju bezbedno uveče i tokom noći, nego preko dana. Zavisno o polu i starosnoj grupi, pa i nacionalnoj pripadnos, učesnici drugačije opažaju nebezbedna mesta ili doba dana.

Bezbednost mladih je najviše ugrožena noću, posebno tokom vikenda. U vezi sa m često se kao nebezbednim mesma opažaju ugosteljski objek, javne površine kao što su parkovi i napušteni građevinski objek (npr. Narvik) u kojima mladi najviše provode slobodno vreme. U posebno visko rizična mesta se ubrajaju i sportski objekprilikom održavanja sportskih manifestacija zbog mogućnosizbijanja tuča i drugih incidenata. Mladima bezbednost može biugrožena i u okviru školskih objekata i u njihovoj blizini usled vršnjačkog nasilja i rizika od postojanja i upotrebe narkoka. I pored video nadzora, službe obezbeđenja, a i u nekim školama i školskog policajca, bezbednost mladih je na niskom nivou po mišljenju sagovornika. Prema mišljenju jedne sagovornice, osećanje lične bezbednosroditelja je povezano sa osećanjem bezbednosdece.

28 Bezbednosni proﬁl Kikinde Kao bezbednosno ugrožena područja grada se navode Mali i Veliki Bedem, „Strelište“ i druga romska naselja potvrđujući istraživanje javnog mnjenja. Jedna učesnica je istakla da za žene rizična mesta u grada predstavljaju neosvetljene ulice i delovi grada kao što je železnička stanica u čijoj blizini se okupljaju džeparoši, nasilnici ili “sitni kriminalci”. Ranjive grupe

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, mogu se izdvojitri grupe građana čija bezbednost je najugroženija. Učesnici su se složili da mladi predstavljaju najveću grupu čija je bezbednost ugrožena, ali ujedno mladi predstavljaju i počinioce nasilja. Drugu ranjivu grupu predstavljaju pripadnici romske nacionalne manjine iz razloga što žive u lošim nehigijenskim uslovima na obodima grada, zam što je većina populacije (oko 98%) nezaposlena i ekonomski zavisna od socijalne pomoći. Nekolicina njih su korisnici i usluga Narodne kuhinje. Prema podacima predstavnika romske zajednice u opšni Kikinda, postoji sedam romskih mahala sa oko 157 domaćinstava i oko 500 žitelja. Ostali, oko 1.200 njih živi, po oceni predstavnika romske zajednice, u relavno dobrim životnim uslovima. Dodatna otežavajuća okolnost predstavlja sekurizacija Roma od strane većinskog stanovništva kao bezbednosnog problema. Romi se percipiraju kao glavni počinioci krivičnih dela kao što su krađe, iako krađe vrše i oni koji nisu pripadnici ove populacije. Prema dosadašnjoj evidenciji, pripadnici romske populacije su sankcionisani najviše zbog nezakonite seče drva, krađe, nedozvoljene trgovine sekundarnim sirovinama. Učesnici se slažu da prema Romima postoji otvorena i „ha“ diskriminacija koja se, na primer, ogleda ne samo u javnom diskursu (pogrdno oslovljavanje „Cigani“, preteći natpisi na njihovim kućama), nego i zabrani ulaska u pojedine ugosteljske objekte.

U treću veliku grupu spadaju žene, iz nekoliko razloga. Žene su, ne samo ekonomski ugrožene usled velikog procenta nezaposlenih žena, nego zvanični podaci državnih organa i istraživanja organizacija civilnog društva ukazuju i na porast broja slučajeva nasilja u porodici.

Prema podacima iz istraživanja koje je, polovinom 2009. sprovelo Vikmološko društvo Srbije⁴ na teritoriji Vojvodine (kojim je bila obuhvaćena i opšnaKikinda), više od polovine (56,2%) od ukupnog broja ispitanih

⁴Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini“ čiji je nosilac bio pokrajinski Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a podržao UN Fond za podršku akcijama za zaustavljanje nasilja nad ženama.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 29 žena, u toku svog života, nakon punoletstva, preživi neki oblik nasilja u porodici. Rezultaistraživanja pokazuju da je policiji prijavljeno tek 23,2 odsto slučajeva od ukupnog broja učinjenog nasilja, što ukazuje na to da ovaj vid nasilja i dalje karakteriše visoka „tamna brojka“. Od osnivanja Savetovališta za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje u Kikindi (2009) primetan je konnuirani porast broja obraćanja korisnica, i to prvenstveno obraćanja putem SOS telefona: u 2012. godini evidenrano je 275 poziva i 87 dolazaka žena u Savetovalište radi pružanja usluga, za razliku od 2011. kada je broj poziva bio 200, a broj dolazaka 70. Usluge koje žene najčešće traže su pravno savetovanje i pravna pomoć (pisanje različih tužbi i podnesaka), zam psihološka podrška i osnaživanje. U 2012. godini klijentkinjama je pruženo ukupno 542 usluge. U 2011. godini ovakva vrsta evidenranja usluga se nije vodila, ali se može reće da je pruženo između 400 i 450 usluga. Dominantni oblici nasilja zbog kojih je neki slučaj prijavljen u protekloj godini su ﬁzičko, psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje (vide tabelu). Počinioci nasilja su u skoro svim slučajevima bili u srodstvu sa žrtvom (supružnici, vanbračni partneri, bivši supružnici, bivši vanbračni partneri, dete).

Fizičko nasilje 28

Psihičko nasilje 27

Ekonomsko nasilje 17

Seksualno nasilje 7

30 Bezbednosni proﬁl Kikinde MAPIRANJE GLAVNIH AKTERA ZADUŽENIH ZA OČUVANJE I UNAPREĐENJE BEZBEDNOSTI

Građani i dalje vide policiju kao ključnu instuciju koja je zadužena da se stara o njihovoj ličnoj bezbednosi o opštem stanju bezbednos u gradu. Predstavnici policije, međum, navode da za njih to predstavlja veliko opterećenje, budući da građani imaju velika očekivanja od policije, tačnije očekuju „da policija reši sve njihove probleme“,ne shvatajući da i sopstvenim zalaganjem mogu doprinebezbednijem okruženju. Posledice toga su da nezadovoljstvo građana radom policije raste ukoliko policija ne ispuni njihova, često nerealna, očekivanja.

Glavni prioritet kikindske policije u 2012. godini bio je prevencija vršenja prekršaja i krivičnih dela. Ipak, prema analizi rada Policijske uprave Kikinda, veći deo akvnos policajaca u Kikindi bio je pronalaženje počionioca prekršajnih i krivičnih dela. Jedan od razloga za takvo stanje je problem dramačnoniske popunjenosljudstva u Policijskoj upravi Kikinda koja trenutno iznosi svega 56%. Međum, ovo nije problem isključivo Policijske uprave u Kikindi, već i ostalih uprava u Srbiji. Dodatna poteškoća, koja čini da je prevencija kriminala u drugom planu rada policije, jeste ta da policijskim službenicima koji su zaduženi za sprovođenje koncepta policije u zajednici to nije jedini zadatak, već im je pridodat. Time se policajci ne mogu u potpunos posve poslu prevencije kriminala i rada sa zajednicom, što narušava kvalitet prevencije kriminala.

Tokom 2012. godine, Policijska uprava Kikinda je nastavila da sprovodi projekat „Bezbedno denjstvo“ koji je započet u 2010. godini sa ciljem podizanja nivoa bezbednosne kulture mladih. U cilju upoznavanja učenika sa radom PU, redovno se održavaju dani „Otvorenih vrata“. Pored toga, službenici Policijske uprave u Kikindi redovno organizuju predavanja i seminare po školama i mesnim zajednicama, kako bi deci i odraslima ukazali na štetne posledice vršnjačkog nasilja, narkomanije, nepoštovanja saobraćajne signalizacije i propisa i druge probleme sa kojima se deca i mladi suočavaju u školi i van nje. Nova akvnost koja je pokrenuta prošle godine je registrovanje postojanja droge u školama. Cilj je bio da se utvrde glavne škole u kojima postoji trend porasta upotrebe narkoka radi planiranja daljih prevenvnih akvnos. Iako je na području grada sproveden projekat „Školski policajac“, broj obuhvaćenih osnovnih i srednjih škola je mali i ne odgovara postojećim potrebama. Takođe, u malom broju škola je postavljen video nadzor, ali postoje najave da će se takvo stanje promeni

Bezbednosni proﬁl Kikinde 31 ukoliko se dobiju dovoljna ﬁnansijska sredstva.

U radu kikindske policije na planu prevencije kriminala uočena su dva problema. Prvi se če nepostojanja odgovarajućih ljudskih i materijalnih resursa. Drugi je realizacija ish ili sličnih prevenvnih akvnos u prethodnih nekoliko godina za koje ne postoje odgovarajuće analize dosgnuća i dometa, naročito prema ciljnim grupama. Takođe, veoma često se građani ne uključuju u akvnos prevencije kriminala, pogotovo roditelji učenika u školama. Kako bi prevazišla ovaj problem policija je osmislila akciju „Civilna patrola“ u kojoj roditelji zajedno sa policijskim službenicima obilaze ugosteljske objekte i druga javna mesta koja posećuju njihova deca. Za uspešnu prevenciju kriminala neophodna je komunikacija između građana i policije, ali i inovavnost u radu policijske službe.

Policija je takođe uključena u rad Saveta za bezbednost opšne Kikinda koji ima zаdаtak dа rаzmаtrа i dаje predloge zа unаpređenje bezbednos ljudi i imovine i zа štu njihovih ljudskih i m аnjinskih prаvа i nа drugi nаčin u koordin аciji sа orgаnimа bezbednosrаdi nа pobolj š аnju bezbednosu op šni Kikind а. Savet je osnovan 2002. godine kao privremeno radno telo Skupšne opšne, a u prošlom mandatu (2009-2012) brojao je 14 članova.⁵ U februaru 2010. su formirane čeri radne grupe: za javni red i mir i za bezbednost u saobraćaju, za rad sa mladima, prevenciju nasilja u porodici, prevenciju alkoholizma i narkomanije i za informisanje. U proseku, sednice Saveta su održavane tri puta godišnje, dok su se članovi radnih grupa Saveta sastajali češće. Ključni rezulta rada Saveta u prethodnom mandatu cali su se podizanja bezbednosne kulture mladih (održavanje roditeljskih sastanaka i sastanaka sa direktorima OŠ i SŠ na temu „bezbednost mladih u školi i na lokalu“,edukacija učenika, sprovođenje različihprojekata); formiranja Mobilnog maza borbu provnasilja u porodici i neodložne intervencije; regulisanja radnog vremena ugosteljskih objekata, zabrane prodaje i konzumiranja alkohola na javnim mesma i problema prosjačenja. U cilju prevencije i suzbijanja narkomanije, Savet je inicirao nabavku setova za detekciju i idenﬁkaciju narkoka koji su namenjeni PU Kikinda i srednjim školama na teritoriji opšne.Savet je takođe podržao inicijavuza izgradnju Skloništa za žrtve nasilja u porodici na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga koji je 2011. pokrenula organizacija Centar za podršku ženama.

⁵Službeni glasnik opšne Kikinda 18/09, Rešenje o formiranju i imenovanju članova Saveta za bezbednost opšne Kikinda. Za članove su imenovani: Ilijа Vojinović, zа predsednikа ; za članove: Š аndor Tаlpаi, Brаnko Ljubojа, Rаdovаn Kecmаn, Pаvle Rаjkov, Kаtа Mаlen čić, Vlаdimir Kovа čević, Nаdicа Bogdаn, dr Jelicа Kаlаbа, Tibor Horvаt, Tаtjаnа Popović, Protojerej Jovаn Silаški, Ferenc Kаkusi, Miroslаv Meržаn. Za sekretara Saveta se imenuje Ljiljana Ili čin.

32 Bezbednosni profil Kikinde U toku 2010. godine osnovan je budžetski fond za bezbednost opšne Kikinda čija je svrha finansiranje projekata, programa i akvnosSaveta i njegovih radnih tela. Nepoznanica je koliko je sredstava od osnivanja do danas prikupljeno i koje su akvnosiz Fonda finansirane. Savet za bezbednost je još 2011. godine inicirao izradu Strategije bezbednosopšne Kikinda za čiju potrebu je ustanovljena i radna grupa za izradu Strategije, ali ona do današnjeg dana nije usvojena iako je predloženi rok za usvajanje bio kraj juna 2012. godine.

Pored Saveta za bezbednost na osnovu Zakona o bezbednos saobraćaja obrazovan je i Savet za bezbednost saobraćaja u Kikindi. Savet za bezbednost saobraćaja u svom dosadašnjem radu se bavio različimproblemima: problemom krađe i uništavanja saobraćajnih znakova, problemakom parkiranja u gradu, video nadzorom, popravkom saobraćajne infrastrukture, edukacijom mladih itd. Za razliku od Saveta za bezbednost, Savet za bezbednost saobraćaja ima sigurne prihode za ﬁnansiranje različihakvnosu cilju unapređenja bezbednos saobraćaja budući da se od naplaćenih saobraćajnih kazni na teritoriji kikindske opšne 30 odsto vraća u budžet. Prema rečima bivšeg člana Opšnskog veća Branislava Čolaka Savet za bezbednost saobraćaja ima mogućnost da određuje na koji način će prikupljena sredstva bi utrošena (Radio Kikinda, 2011). U proteklih nekoliko godina, lokalna samouprava je, npr.kupila opremu koja je nedostajala saobraćajnim policajcima za rad u vrednosod 50.000 dinara iz fonda Saveta. Zam,u 2011. godini PU Kikinda je od lokalne samouprave dobila automobil marke „ﬁat punto“. Vozilo je takođe kupljeno sredstvima od naplate kazni na teritoriji kikindske opšne. Mimo toga, lokalna samouprava je tražila dodatna sredstva od Opšnskog saveta za bezbednost saobraćaja kako bi nadomeslinedostajuće saobraćajne znakove.

Akteri koji svojim radom doprinose unapređenju lične bezbedns građana i ukupnog stanja bezbednos su i organizacije civilnog društva. U Kikindi se najviše izdvajaju organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima i ranjivim grupama. Tako na području opšne Kikinda zaštom prava Roma se najviše bave udruženja Roma „Roma Rota“, „Amaro Kham“ i „Devleski Urma“, a pravima drugih pripadnika nacionalnih manjina „Mulkulturni Banat“. Staranjem o pravima mladih se bave KIM, Creava, Post pesimisi Kancelarija za mlade, dok usluge psihosocijalne podrške i ekonomskog osnaživanja žena pružaju Centar za podršku ženama i Artesa.

Kao glavni problem u rešavanju bezbednosnih izazova, rizika i pretnji se vidi to što je postalo očigledno da se bezbednosno stanje u Kikindi drasčno promenilo u poslednjih deset godina, ali da se i dalje starim merama i polikama odgovara na nove probleme u lokalnoj samoupravi. Jedno od mogućih rešenja za unapređenje bezbednos je podscanje građana da se što više uključe i daju svoj doprinos u rešavanju bezbednosnih

Bezbednosni proﬁl Kikinde 33 problema na lokalnom nivou. Sinergija između građanskog akvizma i akvnoslokalne samouprave je ključ za dugoročno unapređenje stanja bezbednosu opšni Kikinda.

Primeri dobre prakse

Protokol o saradnji u ostvarivanju i zašprava građana i građanki žrtava nasilja

Potpisivanje protokola 4.februara 2013. godine predstavlja uspešan primer saradnje između organizacije civilnog društva (Centra za podršku ženama) i lokalne samouprave u oblas socijalne polike, čija je svrha u ostvarivanju i zašprava građana i građanki žrtava nasilja u porodici. Ciljevi Protokolа su: 1. otkrivаnje slučаjevа porodi čnog n аsiljа, pokretаnje postupаkа zа izricаnje merа zа šte od n аsiljа u porodici i sаnkcionisаnje učinioc а nаsiljа ; 2. zаustаvljаnje nаsiljа i očuvаnje bezbednos žrtve n аsiljа uz puno po štov аnje ljudskih prаvа ; 3. hitnost u postupаnju u sklаdu sа stepenom ugroženosžrtve nаsiljа ; 4. uvаžаvаnje i o čuv аnje dostojаnstvа i privаtnos žrtve n аsiljа i uvа ž аvаnje njenih potrebа i stаvovа ; 5. zаjedničko i koordinirаno delovаnje u česnik а protokolа i izgrаdnjа i o čuv аnje poverenjа u dr ž аvne orgаne i instucijerаdi obezbeđiv аnjа dostupnog, eﬁkаsnog i delotvornog sistemа prevencije i zа šte svih žrtаvа nаsiljа u porodici i drugih oblikа rodno zаsnovаnog nаsiljа. Organizacije civilnog društva su inicirale proces komunikacije između različih aktera u zajednici i doprinele izradi dokumenta. Doprinos predstavnica civilnog sektora je bio takav da su pomogle deﬁnisanju teksta dokumenta Protokola pri čemu se isče da su nadležni iz lokalne samouprave bili potpuno otvoreni za njihove sugesjei mišljenja.

Potpisivаnjem Protokolа potpisnici se obаvezuju nа međusobnu sаrаdnju, zаjedni čku koordinir аnu аkciju, rаzmenu iskustаvа i podаtаkа u sklаdu sa pozivnim аkmа i profesionаlnim stаndаrdimа. Nаdzor nаd njegovim sprovođenjem vršiće Sаvet zа bezbednost Op šneKikind а.

Ovaj dokument može da posluži kao primer i drugim lokalnim samoupravama ili organizacijama civilnog društva koje se bave poslovima i pružanjem usluga u oblassocijalne zašte.

34 Bezbednosni proﬁl Kikinde Saradnja Opšnskog saveta za bezbednost i Kancelarije za mlade iz Kikinde

Opšnski savet za bezbednostse u proleće 2011. uključio u realizaciju projekta „Neću da budem opasan/a, hoću da budem bezbedan/a!“ koji je pokrenula Kancelarija za mlade opšne Kikinda. Cilj ovog Projekta koji ﬁnansira Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je razvijanje sigurnog i bezbednog okruženja mladih u opšni Kikinda. Njegovim sprovođenjem se očekuje da tema o bezbednosnoj kulturi mladih bude stavljena u fokus medijskog interesovanja i da se me podigne svest svih žitelja u Kikindi o problemima sa kojima se sočavaju mladi.

Članovi Saveta za bezbednost su prepoznali značaj ovog Projekta za unapređenje bezbednos mladih u njihovoj opšni i uključili se u izradu Vodiča kroz bezbednosnu kulturu i Mape najugroženijih zona u opšni Kikinda namenjenih prvenstveno mladim ljudima, ali i najširoj javnos. Izrada Vodiča i Mape je podrazumevala pružanje pomoći i stručne podrške predstavnicima Kancelarije za mlade prilikom prikupljanja podataka, deﬁnisanja cilja istraživanja, odabira metoda istraživanja, kao i analize trenutnog stanja u datoj oblas.

Vodič i Mapa su nakon objavljivanja promovisani kroz organizovanje tribina, javnih akcija, kulturnih i sportskih manifestacija na kojima su učesnici Projekta i stručni saradnici iz Saveta nastojali da informišu mlade sugrađane i sugrađanke o najugroženijim, takozvanim crnim zonama po bezbednost mladih u opšniKikinda i mepodignu svest o njihovoj bezbednosnoj kulturi.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 35 Saradnja između organizacija civilnog društva

Kada je reč o servisima koji su namenjeni ženama žrtvama nasilja u Vojvodini, poslednjih godina beleži se veći broj usluga Mobilnih mova (koji deluju pri Centrima za socijalni rad) kao i savetodavnih usluga u okvirima CSR. Takođe, čeri „Sigurne kuće“ za smeštaj žena i dece žrtava nasilja u porodici u Vojvodini (Novi Sad, Zrenjanin, Sombor i Pančevo) koncipirane su kao usluge CSR. Kada je pak reč o uslugamaSOS telefona , dominantno je reč o uslugama koje pružaju ženske nevladine organizacije. Konnuitet u radu ostvaruje pet organizacija i to: „SOS ženski centar“ (Novi Sad), „...Iz kruga Vojvodina“ (Novi Sad), „Ženska alternava“ (Sombor), „Udruženje Roma“ (Novi Bečej) i „Centar za podršku ženama“ (Kikinda). Do nedavno su sve organizacije delovale samostalno i lokalno, a od septembra 2011. okupljene su uMreži „ SOS Vojvodina“. Cilj Mreže je da se kroz koordinirano delovanje i saradnju uspostavi i dugoročno pruža jedinstvena i za korisnice potpuno besplatna usluga SOS telefona. Nova socijalna usluga bila je predmet projekta „Uspostavljanje SOS telefona Vojvodina - Unapređenje usluga pomoći ženama koje su pretrpele nasilje” koji je sproveden 2012. godine i koji je rezulrao uspostavljanjem nove usluge preko broja 0800 10 10 10.

36 Bezbednosni proﬁl Kikinde PREPORUKE

U vezi sa Savetom za bezbednost

1. Neophodno je konstuisaSavet za bezbednost opšne Kikinda radi stvaranja preduslova za rad na unapređivanju bezbednosgrađana i građanki u Opšni Kikinda. 2. Rad Saveta za bezbednost potrebno je organizovakroz osnivanje radnih grupa koje će se bavi ključnim bezbednosnim problemima utvrđenim u ovom izveštaju. 3. Sastavni deo Strategije održivog razvoja Opšne Kikinda trebalo bi da se odnosi i na temu bezbednosgrada, odnosno građana i građanki. 4. Potrebno je izradilokalni akcioni plan koji će predstavikonkretne mere, imenova osobe i organe odgovorne za sprovođenje, kao i vremenski okvir realizacije h mera. Takođe, potrebno je obezbediﬁnansijska sredstva za sprovođenje akvnosi zadataka deﬁnisanih Lokalnim akcionim planom. Ovo poslednje se može učinikroz pokretanje Opšnskog fonda za bezbednost. 5. Potrebno je izmeničlan 44 Statuta Opšne Kikinda tako da Savet za bezbednost bude jedno od stalnih tela koje obrazuje Skupšna opšna. 6. Potrebno je povećavidljivost akvnosSaveta za bezbednost Opšne Kikinda, npr. kroz zaseban odeljak na zvaničnoj prezentaciji opšne ili kroz specijalizovanu emisiju na Radiju Kikinda. 7. Poboljšakoordinaciju između radne grupe za bezbednost u saobraćaju Saveta za bezbednost opšne Kikinda i Saveta za bezbednost saobraćaja kako bi se izbegla eventualna preklapanja prilikom sprovođenja akvnosu cilju poboljšanja stanja bezbednossaobraćaja i dupliranje resursa.

U vezi sa prevencijom i bezbednošću mladih

8. Neophodno je da se unapredi obrazovanje mladih o bezbednosnoj kulturi. Konkretne mere/akvnosza ostvarivanje ove preporuke mogu obuhvauvođenje dodatnog predmeta ili dopunskih časova u osnovnim i srednjim školama na različite teme iz oblasbezbednosne kulture mladih. U ovoj oblaspored angažovanja škola i lokalne samouprave, značajnu podršku i inicijavu može imai Pokrajinski sekratarijat za obrazovanje.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 37 9. Potrebno je poboljšž akvalitet sadr aja programa i na čšć in kori enja prostora Kulturnog centra Kikinda kao i drugih prostora instucija kulture,čšš. kako bi bili prijem iviji za to iri krug mladih ljudi kao i drugih prostora instucija kulture,čšš. kako bi bili prijem iviji za to iri krug mladih ljudi

U vezi sa bezbednošću na javnim mesma:

10. Budući da su neosvetljeni delovi grada prepoznakao mesta na kojima je bezbednost ugrožena, potrebno je u m delovima grada poboljšaulično osvetljenje. 11. Potrebno je uvesvideo nadzor u najfrekventnijim delovima grada. 12. Potrebno je da lokalna samouprava obezbedi napuštene i urušene građevinske objekte kako bi se smanjio rizik od potencijalnih opasnospo zdravlje i život stanovnika, kao i narušavanje javnog reda i mira. 13. Potrebno je redovno kontrolisabezbednost ugosteljskih objekata u kojima mladi provode dosta slobodnog vremena i u kojima postoji povećana mogućnost od narušavanja javnog reda i mira.

U vezi sa radom policije:

14. Potrebno je pojačapolicijsku kontrolu u perifernim delovima grada. 15. Potrebno je obezbedipolicijsku pratnju humanitarnih organizacija prilikom pružanja pomoći stanovnicima romskih naselja ukoliko postoji procena rizika od nasilnih incidenata. 16. Zbog ograničenog kapaciteta policije i radi većeg učešća/doprinosa građana u staranju o bezbednosu Kikindi, poželjno je organizovazajedničke patrole policije i građana.

U vezi sa građanskim akvizmom:

17. Imajući u vidu postojeće stanje nedostatka akvizma i građanske inicijave, potrebno je da lokalna samouprava izradi programe koji podsču razvijanje bezbednosne kulture kako bi se građani i građanke više uključili u rešavanje bezbednosnih problema u gradu. 18. Potrebno je razvijaekološku svest građana kako bi postali ne samo svesniji ekoloških problema u zajednici, nego kako bi na odgovorniji način postupali prema životnoj sredini u kojoj žive.

38 Bezbednosni proﬁl Kikinde IZVORI:

1. A.Đ. 22. mart 2013, „Obeležen svetski dana voda“, Radio Kikinda. <>h p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3578-obeleen-svetksi-dan-voda.html 2. D. Starčević, 15. mart 2013, „Projekat u cilju smanjenja nezaposlenosu Srbiji“, Radio Kikinda. 3. Ekapija, 7. oktobar 2005, „Austrijanci grade fabriku vode u Kikindi“. h p://www.ekapija.com/website/sr/page/26151/Austrijanci-grade-fabriku-vode-u-Kikindi 4. Galjina Ognjanov, septembar 2012, Izveštaj o stanju i perspekvama lokalnog tržišta rada na području međuopšnske saradnje Zrenjanin, Kikinda i Novi Bečej. Beograd: Nacionalna služba za zapošljavanje. 5. Housing centar. Bez kuće, bez doma. Rezultaistraživanja beskućništva u Srbiji. Beograd, 2012. h p://www.housingcenter.org.rs/download/Istrazivanje-beskucnistva-u-Srbiji.pdf 6. Isnomer, 4. novembar 2012, „Kikinda dobija fabriku vode“, 7. Jelena Ćalija, 7. novembar 2012, „Za 10.000 beskućnika samo 200 kreveta“, Polika Online. 8. Radio Kikinda, 7. februar 2011. „Dar lokalne samouprave Policijskoj upravi Kikinda“, h p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/960-dar-lokalne-samouprave-policijskoj-upravi-kikinda.html 9. Svetlana Ostojić, 12. decembar 2012, „Kikindi nedostaje svrašte“, Radio Kikinda. <>h p://www.radiokikinda.rs/aktuelno/3240-kikindi-nedostaje-svrate.html 10. Večernje novos, 27. avgust 2012. Kikinda: 250 kuća sklonih padu. h p://www.novos.rs/ves/srbija.73.html:394379-Kikinda-250-kuca-sklonih-padu 11. Vesna Blašković, 2012, Zdravstveno stanje stanovništva Severnobanatskog okruga u 2011. godini. Kikinda: Zavod za javno zdravlje. 12. Zelena inicijava (Centar modernih vešna), 25. april 2012, Rezultaistraživanja lokalnih samouprava o procesu donošenja i primene odluka o upravljanju otpadom. Beograd: Zelena inicijava. 13. Kikinda na netu, 12. jun 2012, „Kvalitet vazduha konačno dobar“,

Bezbednosni proﬁl Kikinde 39 <>h p://www.kikinda.co.rs/ves/Kikinda/Kvalitet-vazduha-konacno-dobar-336/ 14. D. Starčević, 15. april 2013, „Potražnja za građevinskim radnicima“,Radio Kikinda . 15. Radio-Televizija Vojvodine, 24. april 2013, „Sajam zapošljavanja u Kikindi: Ponuđeno oko 100 radnih mesta“,

Internet stranice: Odeljak Radio televizije Vojvodine za Kikindu, h p://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda Zavod za javno zdravlje Kikinda, h p://www.zavodki.org.rs/ Opšna Kikinda, h p://www.kikinda.org.rs/ Radio Kikinda, h p://www.radiokikinda.rs/ Policijska uprava Kikinda, h p://www.mup.gov.rs/cms_cir/saopstenja.nsf/KIKINDA Kikinda na netu, h p://www.kikinda.co.rs/ves Odeljak Blica za Kikindu, h p://www.blic.rs/tag/507/Kikinda Centar za podršku ženama, h p://www.podrska.org.rs Kancelarija za mlade Kikinda, h p://www.mladi.kikinda.rs

40 Bezbednosni proﬁl Kikinde ANEKSI

Aneks 1: Set pitanja i pokazatelja za procenu lokalne bezbednos

Faza: Pitanje: Opis:

Šta je problem na Detaljni opis problema koji bi trebalo da lokalnom nivou? uključi ponašanje pojedinca ili društvene grupe, kao i mesto i vreme kada se problem pojavio.

Na koji način je Utvrdiaktera koji je pokrenuo temu problem zabrinuo (pojedinac, zajednica, lokalna samouprava) i zajednicu? učestalost pojavljivanja bezbednosnog problema.

SKENIRANJE Da li postoje drugi Prikupljanje dodatnih informacija koje će da (prikupljanje izvori o problemu dokažu da je pretnja stvarna. podataka o stanju koji je zabrinuo u lokalnom zajednicu? okruženju) Zbog čega je Utvrdispeciﬁčnos(cena, trošak, bezbednosni percepcija) koje dabezbednosni problem problem pretnja? izdvaja od ostalih.

Ko je kriv za Postoji mnoštvo aktera koji bi trebalo da reše prouzrokovanje bezbednosni problem, ali je krivac uglavnom bezbednosnog jedan. problema?

Bezbednosni proﬁl Kikinde 41 Faza: Pitanje: Opis:

Utvrdii razumeponašanje subjekta i Ko? njegovih mova zbog čega se bezbednosni problem javio, odnosno uradianalizu aktera okruženja.

ANALIZA Obrada prikupljenih podataka radi (obrada Šta? utvrđivanja uzroka, vrste i posledica prikupljenih bezbednosnog problema. podataka zbog Razumevremenski okvir nastanka izrade hipoteze o bezbednosnog problema. uzroku problema i Kada? modela rešavanja) Uporediponašanja subjekata koji su Zašto? prouzrokovali bezbednosni problem i utvrđivanje osnovnih karakteriska za datu zajednicu.

Utvrdizbog čega se ta lokalna zajednica Gde? razlikuje od ostalih.

Prikaz mogućih rešenja zajedno sa njihovim Kako? ograničenjima prilikom primene na datu lokalnu zajednicu

42 Bezbednosni proﬁl Kikinde Faza: Pitanje: Opis:

Utvrdipočetni i krajnji željeni cilj koji se želi Šta se želi posći? posći primenom akcija.

Pronaći načine na koje su slične ODGOVOR Na koji način izabra bezbednosne probleme rešile druge lokalne (izrada plana i pravo rešenje? zajednice. To je bitno zbog odabira njegovo najopmalnijeg rešenja između ponuđenih sprovođenje) alternava i utvrđivanja troškova koji su u skladu sa materijalnim i ljudskim resursima.

Idenﬁkovaakcije u prošlosu datoj Da li su neke akcije lokalnoj zajednici koje su imale pozivan, već primenjene? odnosno negavan ishod.

Na osnovu plana izabranadležne i Ko su odgovorni? odgovorne za sprovođenje na osnovu odgovarajućih kriterijuma.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 43 Da li su svi ciljevi posgnu? Merenje učinka sprovedenih akvnos.

PROCENA Koje akvnossu Prikupljanje podataka o rezultama realizovane, a koje sprovođenja akvnosi utvrđivanje razloga nisu? zbog kojih neki planovi nisu realizovani. Da li su svi akteri Prikupljanje podataka o akcijama uključenih sproveli zadate aktera u lokalnoj zajednici i ocena njihovog akvnos? učinka.

Koje akvnosbi Na osnovu izmerenog učinka izveszaključak trebalo preduzeu o mogućim narednim akvnosma budućnos?

44 Bezbednosni proﬁl Kikinde Biograﬁje istraživačkog ma

Maja Bjeloš je 2008. godine diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu poličkih nauka u Beogradu na kojem je pohađala i master studije iz Međunarodne bezbednos. Od 2009. godine radi kao istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu poliku. Oblast eksperze obuhvata reformu sektora bezbednosu Srbiji i rodnu ravnopravnost u kontekstu procesa reforme sektora bezbednos. Autorka je više analiza, naučnih radova, predloga prakčne polike na temu evropske bezbednos, nacionalne bezbednosne polike i rodne ravnopravnosu sektoru bezbednos.

Saša Đorđević je diplomirao međunarodne odnose 2007. godine i završio poslediplomske evropske studije 2012. godine na Fakultetu poličkih nauka u Beogradu. Istraživač u BCBP-u je od 2008. godine. Interesuje se za proces reforme policije u Srbiji, posebno u oblasma borbe prov korupcije u policiji, jačanja policijske saradnje, razvoja koncepta policije u zajednici i strateškog planiranja. Autor je više analiza, naučnih radova, predloga prakčne polike o temi unutrašnje bezbednosSrbije, zapadnog Balkana i Evropske unije.

Bezbednosni proﬁl Kikinde 45 Impresum:

Izdavač:Centar za podršku ženama iz Kikinde Trg srpskih dobrovoljaca 28, 23 300 Kikinda

Za izdavača:Marija Srdić

Autorka:Gordana Stojaković

Dizajn i prelom: Slaviša Starčev

Lektura i korektura:Olivera Tomin

Štamparija:......

Tiraž:300 kom

Godina izdavanja 2013. Centar za podršku ženama je nestranačka, nevladina i neproﬁtna organizacija čiji je cilj da kroz realizaciju različih edukavnih, promovnih, savetodavnih, stručnih i drugih akvnos unapređuje položaj žena i doprinosi uspostavljanju rodne ravnopravnosi polike jednakih mogućnosu lokalnoj zajednici i u regionu. Centar za podršku ženama je osnovan u martu 2004. godine u Kikindi i od tada konnuirano ostvaruje programe i projekte, širi i unapređuje svoje akvnos.

Misija Centar za podršku ženama je posvećen kreiranju i realizaciji programa koji doprinose eliminaciji svih oblika diskriminacije nad ženama i utemeljenju principa rodne ravnopravnoskao jednog od ključnih principa u izgradnji modernog, demokratskog i pravednog društva.

Vizija Centar za podršku ženama nastoji da se nametne kao jedna od vodećih nevladinih organizacija u Srbiji koja aﬁrmiše neguje žensko liderstvo, razvija žensko preduzetništvo i stvaralaštvo i gradi osnovu za društvo bez diskriminacije i nasilja, u kome će žene i muškarci biu ravnopravnom odnosu i isnskom partnerstvu.

Kontak Trg srpskih dobrovoljaca 28 23300 Kikinda, SRB Tel/fax: (0230) 437-343 E-mail: [email protected] www.podrska.org.rs

Savetovalište za pravnu i psihosocijalnu pomoć ženama koje su pretrpele nasilje SOS Vojvodina 0800/10-10-10 Nosilac projekta: Saradničke organizacije i institucije: Izdavanje ove publikacije omogućila je :

Beogradski B centar za C bezbednosnu B politiku P