Istorijat Senćanske Bolnice (1833-1998) Milorad Ćurčić Lash O Tari Agošton Vig

Milorad Ćurčić Lash Tari Agošton Vig

Istorijat senćanske bolnice (1833-1998) Milorad Ćurčić Lash o Tari Agošton Vig

Istorijat senćanske bolnice (1833-1998) Мгlотад Ćurčič Lash o Tari Agolton Vig Istorijat sen anske bolnice (1833-1998)ć Poštovani prijatelju!

['red tibom ii knjiga čijim izlaskom, na skroman način, pokušavamo da obeležimo jedan тпасајап jubilej — 165 godina od osnivanja Bolnice u Senti. 7oš 8. decembra 1833. godine, Gradsko ve će Sente ii na predlog Kolonič Lasla, tadaš njeg župnika, donelo odluku da se otvori Bolnica u Senti, koja je tako postala jedna od najstarijih bolnica u Ba čkoj. Mnogo je vremena prošlo od tada, mnógi dokumenti su uništeni iii izgu ы jeni u vihoru vremena i ljudske nebrige, a mnoga su sećanja iz Ы edelа i kid najstarijih žitelja našeg grada, ali ii takođe mnogo toga i sačuvano. Osnovni motiv za šcampanje ovi knjige ii bio naša želja da se od zaborava sa čuva mukotrpan put razvoja zdravstvene službe и Senti i da si ovom prilikom setimo onih ljudi, koji su zaslužni za do sada postignute uspehe, a kojih nije mali. Senta ii 1966. godine slavila 750- ti godišnjicu postojanja. Za tu priliku, na inicijativu grupe javnih radnika, Narodni odbor opštine ii doneo rešenje da se tim povodom izda Ivtonografija Sente. Monografija ii izdata u formi brišura iz raznih oblasti. Za oblast medicine ii bio zadužen di' Vig Agošton, specijalista interne medicine i neurologije, dugogodišnji direktor Bolnice u Senti. On ii bio autor brošure „Istorijat senćanske bolnice", koja ii štampana и 500 primeraka, formata B/5, na 96 strana teksta i 8 strana priloga, na kunstdruk hartiji. Tehnički saradnik ii bila Hatala Iren, dok ii štampu i rotoprint uradio „Udarnik" iz Sente februara 1966. godine. Monografija ii obuhvatila period od 1834. do kraja 1965. godine. Tekst i prilozi Monografije su preuzeti kompletno i štampani kao I poglavlje ovi knjige. Drugo poglavlje knjige sadrži dopune istorijatu razvoja Bun ice. Velikim zalaganjem i entuzijazmom pronađeni su novi dokumenti 0 zdravstvu Sente krajem XVIII i početkom XIX veka, na osnovu kojih ii napisan deo 0 Priiozima za istorijat sen ćanske bolnice od 1833-1872. godine. Zahvalnost dugujemo svim radnicima Istorijskog arhiva, a posebno gospodinu Tari Laslu, koji ii to nova saznanja obradio i pripremio za štampu. U ovo poglavlje unit ii i istorijat vojnih bolnica u Seп ti od 1944-1945. godine. Do podataka 0 njima smo došli zahvaljuju ći dugogodišnjem radu i prikupljanju istih od strafe gospodina Katona Pala, bivšeg radnika Istorijskog arhiva u Senti. U trećem poglavlju knjige ii napisana novija istorija razvoja Bolnice u Senti od 1966— 1998. godine. Ovo poglavlje uo Ыičio ii dr Milorad Ćurčić i ono obuhvata uvodni deo, organizacione promene, stru čno usavršavanje, zdravstvene pokazatelje i prikaz novije istorije pojedinih odeljenja i službi Bolnice. U prikupljanju podataka za ovaj deo knjige učestvovalo ii mnogo njih, kako onih koji su zaposleni u Zdravstvenom centru, tako i onih koji su nekada radili u njemu a sada su penzioneri. Izražavamo poštovanje i veliku zahvalnost svima njima a posebno sadašnjem upravniku Bolnice, upravniku Zajedni čke stručne službe, na čelnicina svih odeljenja i službi Bolnice, koji su dali teze za istorijate svojih službi, kao i radnicima Opšte službe i Službe za zdravstvenu statistiku Zajedni čke stručne službe, koji su često prljavih ruku i prašnjavog ode fa, ali nasmejanih Lica, dolazili sa podatkom, koji su danima iii nedeljama traiili. Na kraju knjige, u formi priloga dati su spiskovi upravnih struktura Bolnice od 183 3- 1998: godine, kao i upravnih struktura Dora zdravlja i Apoteke, tj. svih onih delova koji su и sastavu današnjeg Zdnavtsvenog centra „Dr Gene Ištvan". Poseban prilog čine imena svih zaposlenih lekara u periodu od 1833-1998. godine, a spisak ii dopunjen i irenima svih" lekara, koji su boravili u Bilnici, bib o kao lekani na obaveznom lekarskor stažu iii lekari na specijalizaciji za druge zdravstvene ustanove. Копаспо, dat ii i pregledni spisak svih zaposlenih u Bolnici, Domu zdravija, Medicinskom, tj. Zdravstvenom centru od 1966— 1998. godine. Ivor prilikom se zahvaljujemo svima, koji fi na bib o koji način pomogli i dopnineli da ova knjiga ugleda svetlost dana, kao i svima, koji nam pružaju podršku u nastojanjima da, u ovim teškim vremenima, dostojno svojoj pnofesiji ispunjavamo zadatke.

Uтeđivački odbor Agolton Vig

Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) Predgovor

Istorijsko istraživanje u zdravstvu fi predstavlja ništa drugo do sagledavanje dosadašnjeg razvojnog puta sa ciljem jasnog skiciranja perspektive budu čnosti putem upoređivanja prošlosti i sadašnjosti, i radi što jasnijeg predo čavanja svega inog što smo do sada propustili da učinimo, kao i inog što U budućnosti moramo činiti. Napredna socijalisti čka ideologija postavlja čoveka u cm tar svih svojih aktivnosti. Sve se, bib o posredno iii neposredno, stvara u interesu čoveka. U toj borbi, zdravstvo ira možda najvažniju ulogu, jer ii ono u prvom redu pozvano da štiti ljudski život, vraća i održava zdravlje. Biz zdravlja nema produk- tivnog rada, nema razvoja. Preuzimanje ovog odgovornog pisla danas fi predstavlja puko zanimanje, ve ć nešto mnogo više: poziv. Radi podsticanja sopstvene profesionalne svesti, zdravstveni radnici neprestano traže nove puteve i na čine u cilju očuvanja zdravlja. Dosadašnji rezultati su, fi sari ohrabruju ći, već, u mnogome, i čudesni i zadivijujući. Ukoliko uzmemo u obzir sari tekovine našeg stole ća, pašće nam u oči produženje čove- kovog životnog veka za 15.20 godina, drasti čno opadanje smrtnosti dice, zaustavijanje širenja tu6erkuloze ii svetskim razmerama, potpuno iskorenjivanje nekih zaraznih bolesti, otkriće antibiotika itd. To su takvi rezultati 0 kojima nisu smeli da sanjaju ni najistak- nutiji umovi prošlog veka. No, stajanja пета! Treba napredovati i razvijati se sve dok se fi izborimo za idealni nivo zdravstva u društvu. U tom cilju се пат svima pomoći poznavanje prošlosti. Naši prethodnici su, tokom 130 godina, sledeći svoj lekarski zavet, služiii zdravstvu našeg grada. Ovde u Senti se, u jednoj od najstarijih vojvo đanskih boinica, veoma sporo razvila kauzalna terapija, a još sporije od toga i preventiva. To, me đutim, fi može biti stavljeno na teret našim prethodnicima. Medicina si tokom 1830-ih godina, kada se osnivala ova bolnica, nalazila još u povoju. Ali, kada se pojavio po neki novi 1ek, gradski lekari su odiazili i u inostranstvo da bi, tokom jedne godine, prou čavali, npr. lečenje sifilisa Salvarzanom. Na evropskim klinikama Si U periodu od 1912. do 1914. osnivaju prvi rentgenološki instituti. Za našu skromnu bolnicu rentgen aparat je kupljen ve ć 1914. i njime su ispitivani ranjenici i bolesnici u Prvom svetskom ratu. Začetke bezbrojnih zdravstvenih problema su još pre mnogo decenija uočili ondašnji stručnjaci, ispisnici istih tih vrerena. Ti problemi postepeno izbijaju na površinu, a za njihovo razrešenje nam stoji na raspolaganje sve više i više sredstava. I mi, naše pokoljenje, baš kao i naši nasiednici i budu ći naraštaji, imamo, kako ljudsku tako i profesionalnu obavezu da sve te problemi ispitamo i razreširo u korist naše zajednice. Ovaj zadatak svaki zdravstveni radnik obavlja časno. Naš razvoj je tik u poslednje dve decenije dostigao takav tempo na kakav nailazimo i u drugim državama. Decenijske zamisli su se realizovale i senćanska boinica je sazrela kao zdravstveni centar gornjeg Potisja. Put dug 130 godina bio ii trnovit i naporan. Upravo njega i želi, u glavnim crtama, da prikaže ova knjiga. Istorijat senćanske bun ici (1834-1965) 11

Osnivanje bolnice i istorijat prvih decenija

Istraživanje i pisanje bolničke istorije predstavlja deo inog, s oduševljenjem, preduzetog pisla, koji ii, okončanjem jednog stoletnog boja, obogatio Sentu jednom renomiranom bolnicom. Bolnica sa 15-20 kreveta se, tokom 130 godina, proširila na osam odeljenja razvivši se u zdravstvenu ustanovu sa 350 kreveta. Kada smo ostvarili na š ci1j, pomislili smo da bi bib o vredno baciti pogled u prošlost i u cilju davanja daljeg podstreka našim naslednicima, ovekove čiti bojeve naših prethodnika. U ostvarenju ove namere od velike pomo ći nam ii bio pokojni Andor Duda', bivši gradski savetnik i istiričar, koji je očima istoričara mini te događaje. Ponudio se da nam stavi na raspolaganje nekoliko istorijskih podataka. Ovde, u punom opsegu, navodimo pismo Andora Dudaša, pošto inc vet, sari po sebi, predstavlja istorijski dokument. To ii bib o pre 22 godine. „ Senta, 8. septembar 1942. Копаспо sam među istorijskim beli'kama našao najstarije podatke, koji se odnose na senćansku javnu bolnicu. Van' Senta ii na svojoj skupštini, idržanoj 8. marta 1840 done la odluku da се posredstvom Kolonič Lasla, župnika-prepozita senćanskog и Staroj 6olničkoj ulici, na Pivarevom gruntu 1834. osnovati špital i и čast sv. kralja Ladislava. U znak se ćanja na svoga osnivača nazvaće se Bolnicom svetog Ladislava. Nalaže se da U ulju naslikana slika, koja prikazuje ovog sveca, a koju je senćanski sin, u ta doba još sveštenik- pitomac Elek Bendek, poklonio gradu, za ve čita vremena u bolnici budi istaknuta. Ovu sliku sam ja (Andor Duda') viii puca video istaknutu na bolničkom hodniku, no fi znam gde se ina sada nalazi. Bib o bi poželjno prona ći ovu, istorijskom vrednoš ću bremenitu sliku."

U vreme kada ii plemenito deli Lasla Kiloniča postalo opštepoznato, jedan mladíć, rodom íz Sente, ii studirao teologiju u Kaloči. Zvao se Elek Benedek. U znak poštovanja i zahvalnosti prima osnivaču bolnice, naslikao ii sliku, koja prikazuje sv. Ladislava i istu poslao Senti, sa molbom da novoosnovanu bolnicu nazovu bolnicom sv. Ladislava, po imenu sveca - zaštitnika župnika, koji ii osnovao bilnicu. Skupšti - na ii ovu molbu ispunila i istovremeno se zahvalila osniva ču na njegovom veliko- dušnom trudu i požrtvivanju. Elek Benedek ii umro 1887. kao župnik-kanonik. U vreme osnivanja bolnice imao ii 24-25 godina. Sa iznenađenjem smo ustanovili da ii naša bolnica već 1942, godine imala 108 godina. Da je, dakle, na osnovu svoje duge prošlosti jedna cd najstarijih bolnica u Vojvodini. Šta ii ova, više nego stogodišnja, prošlost zna čila u životu bolnice i kakve ii zdravstvene i socijalne zadatke ina ispunjavala i razrešavala? Odgovor na ovo možemo dati ukoliko se osvrnemo na 1834-tu godinu, godinu osnivanja bolnice i sagledamo rad obavijen pre 130 godina. Prvi službeni podatak smo pronašli u sen- ćanskom Istorijskom arhivu. To ii jedan službeni ibra čun sačinjen 1834. u vreme vladavine cara Franje I. Olumci, koji su bili posetili Sentu, su prihod cd predstave namenili izgradnji bolnice. 12 Agošton Vig

„Novci koji su za ra čun bolnice slobodne varoši Sente, prigodom u čast ro đendana Njegovog Veličans гva Cara i Kralja Franje I, posredstvom ovdašnje predstave viseli pozorišne družine, prikupljeni 9. februarija 1834."

Službeni obra ćun iz 1834 god . u kojem se prvi put spominje sen ćanska bolnica

Uz ovo su bile priložene dve liste. Na jednoj ii bib o 112 ire na sa ukupno 131 fo- rintom priloga, a na drugoj 41 ire sa 102 forinte priloga. Na kraju detaljnog prikaza izdaci su („za muzikante, sve će, pranje firangli, itd.") „odbijeni" od prikupljenog iznosa, te su preostale forinte predali bolnici. U „Računopolagačkom zapisniku" senćanske rimokatoličke župe, koji sadrži podatke u rasponu od 1 852 . do 1884, na nebrojenim mestima se može pročitati sledeća primedba: „Bolnica sagra đena 1834-te posredstvom b іaženopočivšeg vele časnog prepošta Lasla Koloni ča, župnika senćanskog. 1852-ge blaženopo čivši velečasni kanonik Jani' Valto, ađanski župnik, ii osnovao zadužbinu za lečenje sirotinje i zaveštao jaj 300 forinti." U toj istoj knjizi pominje se i više bolničkih zadužbina, čije su karate na kraju svake godine predavane bolni čkom ekonomu. Verovatni razlog, ovog staranja rimo- katoličke župe 0 bolničkim zadužbinama, leži u time ‚to ii sam župnik bio najveći darodavalac i osniva č. Prijem prihoda od kamata ii id strane grada bio poveren Istorijat senEanske bolnice (1834-1965) 13 poslaniku Menjhartu Ujhaziu. No, iz raspoloživih podataka nije bib o moguće ustanoviti da 1i ii gradnja iz 1834. predstavljala zidanje nove zgrade iii pak sari adaptaciju postojeće. Ovaj potonji slu čaj ii verovatniji, jer su zgrade ve ć nakon 30 godina bile toliko ruinirane da ii 1872. bib o potrebno hitno premestiti bolnicu na drugo mesto.

~~ ~ ,~У . ' ,,. , . ~ ,.:.....~ .. г г ' , . в . ‚'‚"‚‚ч '/ít їt;fi';'f; г2 /luy:, ,lllJ/і/

Їi/ 'фї1, ! ,І i°r

Celoviti protokol 0 tadu bolnice u računopolagačkoj kartoteci iz 1840 . godine

Prva lokacija sen ćanske bolnice se nalazila na, tzv. Pivarevom gruntu. To zemljište ii kupio župnik Lash o Kolonič i darovao ga bolnici. Staru bolnicu su, ina če, činile dve parcele i zgrade, koje su se nalazile na njima. Tačni, verodostojni podaci, koji slide, mogu se pronaći u računopolagačkoj kartoteci iz 1840. godine. Naslov glasi: „Podaci Bolnice u slobodnoj i kraljevskoj krunskoj varoši senćanskoj celoviti su protokol iz godine 1 840." Ovaj akt pruža, ina če, celovitu sliku 0 ondašnjem radu bolnice. Detaljno prikazuje statistiku za svaki mesec i sadrži sledeće interesantnije podatke: Pтosečni dnevni broj bolesnika: 1 0-11 Broj negovateljskih dana: 3780 Ukupni broj bolesnika: 40 Izlečenih otpušteno 17 Biz ртотепа 3 Pod terapijom ostalo 12 Umrlo 8 14 Agošton Vig

U ovom periodu bolnica nije predstav!jala isklju čivo ustanovu za l есепје, već ii ujedno predstavljala i azil za neiгlečive bolesnike. Zaključak proisti če iz toga to ii godinu dana ranije bib o 7 negovanih osoba. Tako ii, na primer Katalin Nađ ‚dala u bolnici već 7 godina, Ilona Šanta 3 godine itd. Prirodno, bolesnici na ovako dugo- trajnom tretmanu bitno su pove ćavali prosečan broj bolničkih dana po pacijentu. U ovom slučaju taj broj iznosi 95, no ukoliko računamo sari broj lečenih osoba, čije ii bolničko zadržavanje bib o manic od godinu dana, dobijamo prosek od svega 47 dana po bolesniku. Slično ovome, pouzdane podatke nalazimo i 0 1842. i 1846. godini. U tim statistikama stopa smrtnosti je neverovatno visoka. Prose čno varira od 20 do 30% , što znači da su u tom periodu le čeni mnogi neizle čivi bolesnici. Ti nesrećnici su zauzimali bolni čke krevete sve dok fi bi dospeli na grobije. Nasuprot ovako tačnim statistikama iz pomenutin godina, ni na jednom mestu u njima fi nalazimo naznaku 0 tome koliki ii bio prijemni kapacitet bolnice. Ukoliko pretpostavimo da ii iskorišćenost postelja iznosila svega 50%, broj kreveta ii mogao iznositi oko dvadeset. Broj postelja možemo izra čunati i iz podatka, koji govori 0 tome da ii bolnica 1870. i 1872. dražbom unajmljivala grejanje. Tri pe ći su bile ložene slamom, a za grejanje jedne pe ći ii рlасепо 52 forinte. Nije, dakle, bib o višc od 3 bolesničkc sobe, no moguće je da su postojale i svega 2, te tako broj kreveta nije mogao biti ve ći od 20-30. Sva pomenuta akta pisala ii ista ruka. U „Statutarnoj knjizi" smo našli sledeću belešku, koja je datirana 3. januara 183 5: „Velečasni gospodin duhovni pomoćnik Bene- dek Elek se patriotskir porivima i ljubaznošću vođen nadzorništva prihvatio, dok se gospodin učitelj Karačonji Ištvan pak, sa pravom korišćenja 3 lanca zemljišta gradskog opskrbljen, a zapisničko•ьlagajničkog i računopolagačkog tinta prihvativši 51, raspo- ređuje...." Za učitelja ii ovo zaduženje važilo još i 1846. Primerno ii obavljao svoj pisai, te zavre đuje pohvalu i nakon 130 godina. .

Šta znamo o najstarijoj bolnici na Pivarevom gruntu

I ova bolnica ii, poput mnogih velikih zapadnoevropskih bolnica , pnedstavljala praktičan izraz filantropske ljubavi. Njen cilj ii, zapravo, predstavljalo sari milosrđe. Međutim, u to vreme se još nalazila u povoju te ii nega bolesnika predstavljala najvažniji faktor lečenja. U to vreme bolnicom su se koristila samo samačka lica, kao i mi bolesnici koji su ostali biz ikakve potpore. Da na ovom planu fi bi dolazilo do eventualnih zloupotreba, gradsko rukovodstvo ii strogo vodilo ra čuna 0 time da zaista sari istinski potrebita lica koriste bolnicu. Gradsko veće ii brinulo 0 bolnici. To se vidi i iz zapisnika sa sednice Gradskog saveta, održane 11. aptil.a 1861 , godine, koji glasi: „.... savet gradski, budu ći u saznanju da se ti gradskoj bolnici, kako prijem bolesnika, tako i snabdevanje njihovom hranom i lekovima nepravilno i samovoljno vrše, gospodi gradskom kapetanu Endreu Dudašu, glavnom beležniku Mihalju Lovašiju i save tniku Antal" Pap", izradu i podnošenje savetu meritornog statuta, poverava." Gradski kapetan Endre Dudaš ii 13. juna 1861. godine podneo izveštaj 0 stanju u bolnici: „..da je među bolesnicima više takvih pronašao koji se taro sari zarad parazitiranja zadržavaju, a fi u skladu sa prihvaćenim predlogom" - Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 15 mi su smesta bili itpušteni iz bolnice. Ova strogost ii išla dotle da su u bolnicu mogla biti primana sari ina 1ica, čiji ii prijem odobrió gradski predstojnik, odnosno njegov zamenik. Sve ii to učinjeno zbog toga šti ii gradsko rukovodstvo straho- valo da се doći do pražnjenja budžeta, i da neće biti sredstava iz kojih bi se bolnica izdržavala. U prišlom veku ii, kao to smo pomenuli, pitanje bolnice bib o u domenu prak- tičnog milosrđa i humanizma. I ustanove i pojedinci su protežiranje bolnice smatrali aktom dobro činstva, a fi, pak, humanom i građanskom obavezom. Darivanje se odvijalo prilično intenzivno, ali ono nije podmirivalo potrebe. Trebalo ii prilagoditi бilnički lečenje obimu darivanja. Za održavanje i opstajanje bolnice stajale su na raspolaganju i impozantne zadužbine osnovane pri gradu i katoli čkoj crkvi. No, jedino su karate, prispele od ovih гadužbina, mogle biti korišćene za lесепје. Imućni bolesnici su lесепје plaćali. Aki ii osoba, lесепа u bolnici, bila biz imetka, trebala ii gradu podneti rolbu za oprost bolni čkih triškova.0 prošlor veku ii postojao običaj osnivanja tzv. „posteljnih zadužbina". To ii praktično značilo da ii тadužbinar polagao odre đenu svotu novca kao depozit u gradsku blagajnu. Karate cd tog novca su korišćene za pokrivanje bolni čkih izdataka. U prvom redu za kupovinu i popunja- vanje posteljne opreme, a potom i za nabavku razni druge zdravstvene opreme. Zadužbina ii nosila ime svog osniva ča, a na kraju svake godine karate su stavljane na raspolaganje bolnici. Na ovaj isti na čin su korišćeni i prihodi cd kamata ostvareni na ire gradske bolničke zadužbine. Ta zadužbina ii bila veoma impozantna, jer ii, prima današnjim merilima, njena vrednost bila ekvivalentna vrednosti 100 jutara zemlje. Održavanje bolnice se oslanjalo na sledeće finansijske izvore:

Naturalne priloge: poljoprívredne proizvode, pšenicu, kukuruz , pasulj, krompir, 1uk, rak , voće, povrće itd. Gotovinska darivanja. Novac prikupljen od policijskih kazni. Karate od 6olničkih zadužbina. Novac prikupljen od samofinansi тajućih bolesnika Prihode od dobrovoljnih priтedbi, od bolničkog bala organizovanog wake godine , amaterskih pozorišnih predstava itd. Gradske doprinose, ukoliko bi si svi prethodni izvori pokazali kao nedovoljni.

Veoma ii роиспо priučavanje završnog gidišnjeg ra čuna bolnice. Rubrika „prihodi" sastojala se iz dva dela: jedna kolona ii prikazivala gotovinksi dohodak, dok ii druga kilona donosila prikaz koli čine naturalnih priloga, i, naposletku, njihovu vrednost iгraženu u forintama. Prilozi su dnevno evidentirani i skladišteni a kvarljive namirnice su odmah koriš ćene. Zamisao 0 izgradnji bolnice se prvi put javila 1857. godine. Na sednici (Gradske skupštine) od 4. juna, сио se predlog da se bolnici da jedan odre đeni deo sreske zemlje, kako bi ista mogla bolje privre đivati. Skupština ii taj predlog odbacila, no istovremeno ii poslala jednu komisiju, sa gradskim predstojnikom na čelu, kojoj је poverila izradu nacrta predloga 0 izgradnji bolnice. Pisai oki hranjenja i nege bolesnika ii obavljala sari jedna osoba. Kao što se to iz zabeleški sačinjenih u 1840. i 1846. godini miže videti; naturalni prilozi su pristi- 16 Agošton Vig zali redovno iz dana u dan, u, moglo bi se reći, zadovoljavaju ćem obimu. Prirodna posledica ovoga ii bila činjenica da ii bolnička kuhinja te priloge koristila i smesta ih uvrštavala u jelovnik. O dijetalnoj ishrani, kao i 0 пјепој eventualnoj razno- vrsnosti, nije bib o ni govora. Troškove onoga što ii za ishranu, eventualno, bibo potrebno dodatno kupovati, negovateljica ii kasnije obračunavala sa bolni čkom biagajnom. Zadužena osoba ii obavljala polivalentnu zdravstvenu službu: negovala ii bolesnike, kuvala, spremala. Ovaj sister ishrane ii stajao na raspolaganju od 1834. godine do 1. jula 1861. godine, odnosno gotovo 30 godina. Kasnije su se naturalni prilozi smanjili po obimu i postepeno presahli. Nije, dakle, imalo smisla održavati dotadašnji „familijarni sister ". Ishrana ii data u najam. U početku ii preduzetnik, koji se toga prihvatio, bio sam negovatelj. Ali, kako se ovaj sister nije potvrdio, uskoro ii ishrana potpuno odvojena od poslova vezanih za negu bolesnika. Jelovnik sa cenovnikom, podnet Skupštini, bio.je prili čno siromašan i jednoličan. Sveukupno se sastojao iz 5 stavki: І. porcija hleba 4 krajcare porcija prežgane тире 4 ктајсате porcija čorbe ad mesa 6 krajcara porcija mesa i sasa 6 krajcara porcija oarioa 4 krajcare

Isto tako ii dato u najam i pranje bolesni čkog rublja i posteljine. Ovaj preduzet- nički sister ishrane ii opstajao tokom nareclnih 80 godina - sve do 1. januara 1942. godine. Ishrana bolesnika ii poveravana onom preduzetniku, koji bi na raspisanom konkursu ponudio najniže cene, a ugovor bi bio sklapan na jednu do tri godine. Na osnovu raspoložive dokumentacije, ustanovili smo sa potpunom izvesnoš ću da ii bolnica već postojala februara 1834. godine. Te godine ii „ranarnik" ložef Veksler bio jedina osoba u zdravstvenoj službi. Diplomiranih lekara, ina če, u Senti nije bibo ni ranije. To potvrđuje i činjenica da ii 1818. godine, kada ii Senta dobila dozvolu za podizanje apoteke, Namesni čki savet uputio grad da, u interesu narodnog zdravlja, angažuje diplomiranog lekara. U spisima koji potiču iz druge polovine XVIII veka, kao i u onima sa početka našeg veka, susre ćemo se sa više imena ranarnika, no diplomirani lekar se ne pominje nigde. Prvi diplomirani lekar (doktor medicinae) ii bio ložef Čendič, koji se nastanio u Senti 1838. godine i verovatno smesta preuzeo rukovođenje bolnicom. U bolnici ii radio zajedno sa, gore pomenutim, Jozefom Vekslerom, koji ii rođen 1803, a koji ii radio od 1834. do 1861. godine kada ii penzionisan. Umro ii u Senti 1873. i sahranjen na Jevrejskom groblju. Drugi Čen- dičev savremenik ii bio Mihajlo Živkoaić, takođe „ranarnik". Roden ii 1811, a od 1841. do 1872. ii bio u bolničkoj, odnosno gradskoj služ бi. Prima svedočanstvima iz matične knjige umrlih, umro ii od tuberkuloze 16. decembra 1881. godine. Počiva na senćanskom Pravoslavnom grobiju. Dr Jožef Čendič, koga onovremeni službeni dokumenti pominju kao „glavnog lekara" i1i „internistu", ii u bolnici službovao zajedno sa dva ranarnika a ujedno je bio i njen direktor. On ii istovremeno obavljao i administrativno-lekarske funkcije. Prilikom opšteg reizbora 1861. godine - to ii u ono vreme bib o uobičajeno - on ii ponovo izabran, a isto tako i Mihajlo Živković. Pošto ii te godine uvedeno polaganje Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 17

lekarske, babi čke i veterinarske zakletve, dr Čendič i Mihajlo Živković su 27. juna 1861. godine, pred Skupštinom svečano položili zakletvu. Tekst zakletve ii glasio: „Ja, , 51 zaklinjem и živoga Boga i sve božije svece da ću preuzevši položaj lekara gradskog, sve svoje službene obaveze verno i u skladu sa duhom ustavnoga zakona ta čno ispunjavati, da си mime nadzoru i brizi poverene ustanove gradske s ри- nom umešnošću podupirati, poslove njihove unapre đivati, te da ću isto tako u cilju očuvanja javnoga interesa izabranog saveta gradskog, uredbe i zaključke tačno izvrša- vati. Tako mi Bog pomogao. Amin". Uzajamni odnos lekara i Gradskog saveta ii karakterisala stalna provera pacijenata u senci straha od toga da lekari, slu čajno, u bolnicu fi prime nekoga kire to nije neophodno. Naravno, u tim slučajevima se radilo 0 siromašnim bolesnicima. Lečenje platežno sposobnih bolesnika nije optere ćivalo grad. Stoga su lekari morali svake dve nedelje - kasnije svakih 5 dana - da dostavljaju podroban izveštaj gradskoj upravi. Događalo se da ii tako dostavljeno mišljenje lekara kontrolisano posredstvom župa- nijskog lekara, koji ii zbog toga iz sedišta županije kolima putovao do Sente. Njegove troškove su plaćali lekari, odnosr,o grad, u zavisnosti ici toga ko ii u slu čaju rasprave na kraju proglašavan odgovornim. Razumijivo ii da ovako sitničarska štedljivost nije služila zdravlju komune. Oficijelna zdravstvena služba ii 1862. godine uspostvaljena na celokupnoj držav- noj teritoriji. Lekari su u ovoj službi nosili titulu županijskog iii opštinskog „prvog glavnog lekara" („primarijusa"). Njihova primanja su bila ггједпасепа sa platama sudskih činovnika prvoga stepena (1000 forinti godišnje). Prima obaveštenju pred- stojničke kancelarije, koje ii pročitano na skupštinskoj sednici od 15. novembra 1862. godine, veleuvaženi Namesni čki savet ii odobrio uspostavljanje jedne „stanice prvog glavnog lekara". Na taj položaj ii, verovatno usled veoma povoljnih primanja, konkurisalo 17 diplomiranih likara. Službu ii dobio dr Janoš Nepomuki Revai. Veliki župan Agošton Piukovič ii 28. novembra potvrdio njegovo postavljanje na pomenutu funkciju. Na konkursu ii učestvovao i, u to vreme već vremešni, dr Jožef Čendič. Kandidovali su ga kao devetog na listi, tako da ii njegov izbor bio biz iagleda na uspeh. Dr Revai ii, nakon svog izbora, 1863. odine росео Ja radi u svojoj 33. godini sa mladala čkim žarom i ambicijama. Dr СendiČ ii nakon toga nosio titulu „sekundarnog bolni čkog lekara", ali ne zadugo, jer ii već nakon godinu dana, 1. aprila 1864. godine, urn. Mogao ii imati oko 60 godina. iza njega ii ostalo deveto- ro deci. Sahranjen ii na Gornjegradskom groblju. Njegov grob ici švedskog granita ii, i nakon jednog stoleća, još uvek u dobrom stanju. U Senti živi njegova praúnuka (1964. godine, prim. prey.) ici koje smo uspeli pribaviti jednu njegovu fotografiju. Verovatno su tokom 1863. godine dr Ćendič i dr Revai radili u bolnici. Nije isklju- čeno ni da ii dr Čendič poslednju godinu svog života proveo na bolovanju. Izvesno ii da mu ii zdravstveno stanje bib o narušeno, jer ii preminuo aprila 1864. godine. Nakon smrti Jr Čendiča, u bolnici su, od 1864. do 1872. godine, radili dr Revai kao „prvi gradski lekar" i Živković kao „ranarnik". Pomena vredan doga đaj ii predstavljalo uvo đenje zaštitnog cepljenja protiv velikih boginja ve ć 1861. godine. Neop- hodnost vakcinacije ii, inače, preporu čena tik 12 godina kasnije, na Međunarodnom kongresu iz higijene u Веси , dok ju ii obaveznom učinilo tik donošenje odgova- 18 Agošton Vig

rajućeg zakona 1876. godine. Dr Revai ii, kao rukovodeći glavni gradski lekar, gotovo 40 godina obavljao dužnosti direktora bolnice. Učestvovao ii u kreiranju zdravstvene i gradske politike, a njegova re č ii slušana u svim prilikama u kojima ii grad donosio važne odluke. Podnosio ii iscrpne izveštaje na svakom skupštinskom zasedanju. Oformljena ustanova ii Koloni čevim posredstvom putem adaptacije pretvorena и bolnicu. Već 1857. godine, dakle 23 godine nakon njenog stavljanja u funkciju, javila se zamisao o gradnji nove bolnice. Na skupštinskom zasedanju od 7. avgusta 1870. godine, poslanik Andrija Nikolić ii podneo predlog za izgradnju five bolnice. U svom podnesku poslanik tvrdi „da pošto ii ve ć ranije potrebno bib o od strane grada o jednoj redovnoj bolničkoj zgradi razmišljati, pošto ii postojeća zgrada za bolnicu samo kao privremeno rešenje proglašena, dok za to grad pogodnije, prostranije prostorije fi odabere. Uvidevši da godišnje opravke sadašnje bolnice zamašnih sredstava staju, kojih pak jedna tako ruševna zgrada fi zavre đuje, sa stanovišta ekonomi čnosti predlaže da grad jednu bolnicu koja bi savremenim potrebama i zahtevima udovoljavala sagradi, kao i da inžinjera gradskog uputi da takav jedan plan sačini". Poslanik dr ]anoš Revai ii s radoš ću prihvatio ovu inicijativu, jer „sadašnja bolnica fi odgovara svom cilju pošto те pre mote nazvati negovaonom negoli bolnicom". In ii ujedno predložio i izgradnju jednog stara čkog doma. Bila ii delegirana jedna komisija, kojoj ii naloženo da sačini izveštaj. Izveštaj ii Skupštini podnet 9. oktobra 1871. godine. In ii prihvaćen, a gradskom inžinjeru ii naloženo da izradi plan. Ovo su bili prvi ozbiljan predlog i prva inicijativa za izgradnju bolnice.

Tri lokacije bolnice ( 1. Pivarev grunt, 2. Zabavišna ulica, 3. „Dudik")

Protekla ii jedna godina. Poslanik Vartolomej Savi ć 1872. godine podnosi inter- pelaciju po pitanju bolnice. „1oš ii prošle godine rečeno da po pitanju bolnice nešto preduzeti treba". Skupština tada ve ć određuje raspisivanje konkursa. U me đuvremenu ii opštinski predstojnik, zajedno sa stru čnjacima, pregledao postoje ću zgradu. Skup- Istoríjat senćanske bolnice (1834-1965) 19

štini ii podneo i гveštaj na sledeći način: „Budući da ii zgrada bolnice u svakome trenutku urušavanju izložena, te budući da ju je opraviti nemoguće, nužno je za potrebe bolnice drugu lokaciju odrediti: inaće ni Of (predstojnik) kao i dr Revai prošle godine odgovornost usled eventualnih nesre ća koje bi se dogoditi mogle na sebe nije spreman preuzeti". Skupština ii, nakon toga, raspravljala 0 tome gde bi se bolnica mogla hitno premestiti. Gradski predstojnik ii predložio da se isprazni Arvaijeva škola, koja ii, u to vreme, nakon izgradnje bila predata na upotrebu. Skupština ie prihvatila plan i na- ložila momentalno preseljenje. Ovaj skupštinski nalog sproveden ie, me đutim, u drugom obliku. Preseljenje ii, zaista, obavijeno izme đu 4. novembra 1872. godine i 13. februara 1873. godine, ali fi u zgradu Arvaijeve škole na Ađanskom putu. O ovoj promeni nismo našli ni traga u skupštinskim zapisnicima. Verovatno, za vreme škol- ski godine nije bib o tako lako rešiti pitanje u čionica, te ii stoga izbor pao na zabavište. A šta se dogodilo sa najstarijim 6olni čkim zgradama i samim zemljištem? Na skupštinskoj sednici, održanoi 13. februara 1873. godine, predsedavaju ći gradski predstojnik ii postavio pitanje šta da se učini sa bivšom bolnicom? Prima mišlje- nju poslanika Đurđovanskog, grad to zemijiite fi bi mogao prodati, jer ga ii počivši Laslo Koloni č, bivši senćanski župnik, kupio i zaveštao u dobrotvorne svrhe. Odluka doneta po ovom pitanju glasi: „dve zgrade zadržane bite, a krovne konstrukcije ruinira• nih zgrada се putem otvorene dražbe prodaji izložene biti. Preostale zgrade sa dobrim zidovima i krovovima se pak sve dotle izdavati mogu dogod gradu za tim potreba fi prestane". Dok su postojale, zgrade su svake godine licitacijom bile izdavane u zakup. U međuvremenu bile su koriš ćene kao skladišta. Nagomilavan otpadni gra đevinski materijal ie povremeno prodavan putem dražbe. Posh e pražnjenja zgrada, vladalo ii mišljenje da се se na tom mestu graditi nova bolnica, te da се nakon njene izgradnje, bolnica iz zgrade zabavišta biti preseljena. Ali, stvari se nisu odvijale prima ovim zamislima. Iodine 1907. izgorela ii zgrada (iii zgrade?) stare bolnice. Id prikupljenog otpadnog drveta sagra đena ii jedna drvena baraka, koja ii bila nastanljiva. Stanar barake ii istovremeno bio i čuvar parcele. Ova parcela ii, predstavljaju ći gradsku svojinu, usled toga to ii grad bio titular тadužbine, priьІižno 80 godina stajala neiskoriš ćena. Na osnovu zahteva okolnog stanovništva, parcela ii tokom 1949. i 1950. preuređena u park te ie predstavljala i opštinsko dečiie igralište. Drvena baraka se (kasnije) srušila, a daske su pod okriljem noći nestale. Nadzor nad de čijim igralištem ii poveren Ilešu Juhasu, koji ii stanovao u njegovóm susedstvu. In ii taj mali park čuvao tokom tri godine i kao platu od grada dobijao 1500 dinara mesečno. U vreme kada su pisani ovi redovi, on ii još bio živ (imao ie 93 godine) i žalio što više nije bio u stanju da ćuva „Ilešov plac", kako su ga gra đani P0 njemu nazivali. ?aj prostor ii 1953. isparcelisan kao gradsko gra đevinsko zemljište, a pet novih, u ma- niru vila građenih stambenih objekata, prošlost ii predala zaboravu. Ci1i ovog zapisa ii da sačuva za naše potomke uspomenu i sećanje na to, da ii na uglu današnje ulice Laze Lazarevića i Branka Radi čevića, godine 1834. bila izgra đena najstarija bolnica u Bačkoj. Neki građani Sente još parte da su ulicu Branka Radi čevića zvali po njoj Starobolni čka ulica (Régi kórház utca). Poslednju deceniju postojanja stare bolnice na Pivarevom gruntu obeležava i Prusko - austrijski rat. Gradska skupština ii 15. jula 1866. donela odluku 0 uspostav- ljanju name bolnice: formirana ii komisija, kojoj ii predsedavao prvi glavni gradski 20 Agošton Vig lekar. Shodno planu, trebalo је po privatnim ku ćama obeтbediti 32 ležaja za ranje- nike kid Kenigreca. „Bezbroj ratnika ii ranjeno, a razbolelo ik se toliko da ih ni carsko - kraljevske javne bolnice primiti nisu mogle". Gradski zapisnici fi pominju dalje ratnu bolnicu. Verovatno ii da ranjenici ivari nisu ni dospevali, jer bi 0 time u zapisnicima iii obra čunima bezuslovno morao ostati neki trag. Na opštinskoj skupštini, koja se bavila izborom novih kadrova, godine 1872. ii na mesto prvog glavnog opštin- skog lekara ponovo izabran dr Janoš Revai. Na mesto drugog gradskog lekara konku- risala su 3 lekara. Izabran je ranarnik Lajoš Kuti (ranarnici Jožef Veksler i Mihajlo Živkivić su u to vreme već bili penzionisani). lstorijat sedam decenija duge epohe bolnice u Zabavišnoj ulici (1872-1942)

Vrerenski period cd dva ljudska veka predstavlja veliko razdobije, ne sari u životu pojedinca, već i u živitu zajednice. U istoriji senćanske bolnice se tokom ovih sedam decenija pokazuje sari neznatni napredak. Izvesni napredak se pokazuje sari u prvoj deceniji ovog razdobija. Broj postelja se bio nešto pove ćao. Tesne i male bolničke prostorije bile su zamenjene nešti prostranijima. Iodine 1873, kada se bolnica preselila na novu lokaciju, bib o ii nabavljeno 30 novih gvozdenih kreveta. Rasklimatane „šklepocije", korištene u staroj bolnici, su bile dotrajale i postale neupotrebljive. iz ove činjenice se može ustanoviti da ii prijemni kapacitet bolnice iznosio 30 ležaja. Za krevete ii istovremeno bib o kupljeno i 30 vojničkih ćebadi od bele vune, koja su se pokazala prili čno „izddljivim" i koja su bila koriš ćena tokom dugih decenija. Stolar Danijel Es Sabo ii bio napravio nov bolni čki nameštaj. Nova ii bila i sara zgrada. Smeštaj bolnice ii u topografskom smislu bio veoma dobar, jer ii bolnica prakti čno 1ežala u geometrijskom centru grada, na uglu ondašnje Rečne (kasnije ulice Franše d Eperea, a još kasnije Fruškogorske ulice) i Zabavišne ulice (kasnije ulice Svetozara Mileti ća). Zemljište nije kilo veliko; sveukupno 496 kvadratnih hvati na katastarskoj parceli broj 108788. Ta javna zgrada i danas (1964. prim. prey.) poseduje istu onakvu spoljašnjost kao i pre 90 godina kada ii bila sagra đena. Zidovi su joj vlažni, a u vreme visokih podzemnih voda vlaga se penje do visine od 2-3 metra. Zgrada ii izmenjeria jedino time što su pregradni zidovi premešteni u skladu sa svakidašnjir potrebama. Zgrada ii bila izgradena kao zabavište a ne kao bolnica. Ta zgrada ii, kao privremeni smeštaj, od strane Gradskog saveta bila prepuš tena bolnici na dve godine. Ali, od ove dve godine ii ispalo sedamdeset godina, pošto ii na tor restu i u toj zgradi bolnica ostala sve do 1. januara 1942. godine. Grad se privremeno spasao od briga vezanih za izgradnju jedne nove bolnice. Ali, ne zadugo! Hronološki izneti podaci се sve ovo postupno potvrditi. Iodine 1875. su nastupile neprilike u bolni čkej ishrani. Bolni čar, koji ii ujedno bio i preduzetnik i hranom snabdevao bolnicu, ii biz ikakve prethodne najave otišao iz grada prekinuvši snabdevanje bolesnika hranom i prepustivši ik njima samima. Gradinačelnik (u to vreme ii Senta već bila dobila status grada) ii preduzeo potreb- пе mere i brigu 0 bolesnicima i njihovu ishranu poverio lekarskom pomo ćniku Lajošu Kutiju. Sraгmerno ovom pove ćanju radnih obaveza, bile ii potrebno peve ćati Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 21 i njegovu platu. Ovaj zadatak Lajoš Kuti ii iгvršavao tako što ii njegova supruga preuzela ishranu bolesnika i pranje veša, a on sam ii preuzeo negu bolesnika, koju ii obavljao uz ротос jednog poslužitelja. Lekarski pomoćnik Lajoš Kuti ii umro 8. oktobra 1887. godine, ali njegova žena ii, u svojstvu preduzetnika zaduženog za ishranu, nastavila da radi u bolnici sve do 1900. godine. Na skupštinskom zasedanju održanom 30. marta 1875. godine „molba dr Adolfa Glikštakt, hirurškog nau čenjaka i akušera, glide nastanjivanja njegovog i otpo činjanja lekarske prakse pročitana ii ", Nakon pregleda podnetih svedo čanstava bila ii izdata dozvola za obavljanje lekarske prakse (Dr Glikštal ii 1902. godine postai, treći po redu, direktor ovdašnje bolnice). Iodine 1876. u našem gradu se osniva prvi Zdravstveni savit, koji ii u to vreme nosio ire Komisija za javno zdravstvo. Lekari - članovi ove komisije su bili: dr Janoš Revai, dr ložef Kelner, dr Adolf Ilikštal i lekarski pomo ćnik Lajoš Kuti. Osim pornerxutih lica u sastav komisije ii ulazilo i 20 članova Skupštine.

Druga lokacija bolnice u Zabavišnoj ulici

Iodine 1877. apotekari Menjhart Muči i Martin Mihalovič iz Baje podnose molbu za otvaranje, druge po redu, apoteke u Senti. Komisija za zdravstvo ii, na preporuku županijskih vlasti, po ovom pitanjit sastavila detaljno obrazloženje i predložila da se izda potrebna dozvola. Opsežni zapisnici pružaju prili čno tačan uvid u ondašnju zdravstvenu situaciju (zapisnik br. 161 na str. 18. razmatra sen ćanske zdravstvene probleme). Slede ći podaci se odnose na bolnicu: na osnovu sedrogodiš njeg proseka u bolnici ii godišnje lесепо 365 bolesnika. Broj bolni čkih dana nije nazna čen. Pošto je u tom periodu broj bolesni čkih dana po bolesniku varirao u intervalu od 15 do 20, može se pretpostaviti da ii on na godišnjem nivou mogao iznositi oko 6000-7000. Iodine 1879. u gradskom statutu,su nazna čene i plate. Rang lista plata ii sačinje- na na sledeći način: 22 Agošton Vig

- gradonačelnik 1600 forinti - glavni gradski lekar 800 forinti - policijski kapetan 1200 forinti - sekundarni lekar 700 forinti - savetnik 800 forinti - ranarnik 400 forinti

Iodine 1882. u Senti se osniva podružnica Crvenog krsta, koja bira komisiju od 25 članova. Iodine 1883. Ministarstvo odobrava diplomiranom apotekaru Menjhartu Mu čiju otvaranje Druge apoteke u Senti. Iodine 1884. članovi Komisije za zdravstvo su lekari: dr Revai, dr Glikštal i Lajoš Kuti. Kako se te godine dr Kelner ne pominje na popisu lekara, a kako 0 njemu nema pomena ni kasnije, može se pretpostaviti da se bio odselio iz Sente. Njegova naslednik ii bio dr Glikštal. Preminuo ii Јдпов Šinkai, bivši poslanik u parlamentu, rodom iz Sente, testamen - tarno гaveštavši bolnici 1500 forinti (to ii predstavljalo pri ь1ižno jednu godišnju gradonačelničku platu). Nakon preseljenja u zgradu u Zabavišnoj ulici su, kao to smo već pomenuli, privremeno utihnuli glasovi, koji su prizivali gradnju nove bolnice. Ali, već ii na sednici od 13. marta 1886. godine na tapet ponovo bila stavljena izgradnja bolnice. Jedva je proteklo, dakle, 14 godina, a ve ć se bib o došlo do saznanja da rešenje u Zabavišnoj ulici nije rešenje. Vredi doslovno citirati zapisnik. Antal Žarko i drugovi su se bili predstavkom obratili Skupštini po pitanju osnivanja jedne bolnice, koja bi udovoijavala zahtevima vremena. Bio ii usvojen sledeći zaklju čak: „Gradska skupština, i sara znajudi da ii ovome gradu jedna bolnica koja bi udovoljavala zahtevima vremena sadašnjega potrebna, pri сети je do odgode podizanja njenog usled ma ćehinskih okolnosti a ne usled volje grada došlo; Skupština, dakle, u potpunosti stavove podnosilaca dele ći, stoga principijelno izjavljuje, da us led toga što bržu izgradnju potrebitostima stanovništva građanskoga i zahtevima vremena u potpunosti odgovarajuće bolnice prvorazrednim zadat- kom svojim smatra, a budući da ii potrebno glide odabira mesta u gradu za podizanje ovako moderne bolnice, svrsishodnoga bolni čkog rasporeda, njenog ure đivanja i opremanja, kao i zdravstvenog i podvorničkog persona La, a u prvom redu pak glide iznalaženja izvora iz kojih bi se troškovi svega ovoga podmiriti mogli obazreti se - iieophodnim smatraju ći sprovođenje preliminarnih radova koji obezbe đuju poduhvata ovoga i uspehu njegovome vode - iz pomenutih razloga nalaže stalnoj Zdravstvenoj komisiji kojoj g. gradonačelnik predsedava, da sve ovo u obzir uzevši, jedan detaljan predlog izradi, gractevinske planove i nacrt budžeta pribavi, te da svoj predlog snabdeven ovim kao i mišljenjem koje o čituje izvore iz kojih bi se troškovi podmiriti mogli, skupštini ovoj što pre radi daljega sprovo đenja podnese. Na kraju molbu pored izvoda sadašnje odluke, gra đevinskoj komisiji posredstvom saveta izdajemo". Iodine 1887. dт Mor Lendvai, koji ii diplomirao 18. decembra, na skupštini od 11. februara moli za oglašav дnje svoje diplome. Primljeno ii k znanju. Iodine 1887. na skupštini održanoj 30. juna, lekarski pomo ćnik Lajoš Kuti traži bolovanje. Odobreno mu je. Istorijat sen ćanske bolnice ( 1834-1965) 23

Godine 1887. па skupštini održanoj 10. oktobra, gradona čelnik saopštava da ii preminuo lekarski pomoćnik i negovatelj. Umro ii ?. oktobra. Dined гaključak glasi ovako: „Usled smrti upražnjena dužnost lerkarskog pomo ćnika privremeno $e poverava Glavnom lekaru dr lanošu Revaiju. Ujedno se ирисије savet da se privremeno 0 obavljanju nege bolesnika stara, te da imavši u vidu staranje 0 bolnici, a uzimajući u obzir da se do sada objedinjeni položaj lekarskog pomo ćnika i negovatelja kao dobar potvrdio, 0 prime- nana na najskorijoj sednici predlog podnese".

Operaciona sala i kupatilo bolnice u Zabavišnoj ulici

Na sednici od 15. novembra 1887. glavni lekar dr Janoš Revai podneo ii predlog 0 organizaciji i popunjavanju uprainjenog mesta lekarskog pomoćnika posh e smrti Lajoša Kutija. Odluka:

„Smrću lekarskog pomoćnika Lajoša Kutija starijeg, koja је nastupila 8. oktobra ove godine, definitivno ii upražnjena funkcija negovatelja i sa njom povezano mesto lekar- vremena, skog pomo ćnika, te se sltodno zahtevima javnog zdravstva kao i zahtevima umesto toga, mesto III (tercijarnog) 0kružnog lekara uvodi, tako što di mesto ovo od strane diplomiranog lekara — a posredstvom zvani čno raspisanog konkursa — рорипјепо biti. III okružni lekar ii dužan u njemu naznačenom delu grada stanovati; me đu njegove dužnosti i obaveze spadaju pak: besplatno le čenje siromašnih stanovnika u njegovom reonu kao i obavljanje vakcinacije posredstvom postoje ćih institucija. Pomo ć glavnom gradskom lekaru (primarijusu) u javno-zdravstvenim i policijsko-lekarskim poslovima pružaće. Nedeljno jednom izveštaj 0 zarazama glavnom lekaru podnosi će. Pomo ć glavnom lekaru u bolnici prilikom obavljanja ve ć ih operacija pružaće. Mrtvozorni čke dužnosti posredstvom postoje ćih institucija na celoj teritoriji grada izvršava će, te di auto psije u svojstvu bolničkog patologa kako u naučne tako i u policijske i sudske svrhe obavljati. Kiadni di bolnicom za zarazne bolesti, koja bi u slućaju epidemije kolere eventualno otvorena bila, rukovoditi". „Negovateljske usluge zasada potpuno odvojiti treba, sve dotle dok za ovo osposob- ljene tzv. opatice-bolni čarke na raspolaganju ne budu, dok di se privremeno, posredstvom dve osobe koje su preko gradskog saveta, a na predlog glavnog lekara angažovane, i to pak tako što di oko muških bolesnika preko muškog, a oko ženskih pak bolesnica preko ženskog bolničara, usluge ove vršiti". 24 Agošton Vig

„Ishrana bolesnika odvija će se ubuduće tako ‚to di se U ovi svrhe jedan menzaš (traiteur) angažovati, koji di unu tar bolnice besplatan stan uživati, a koji di na osnovu, sa savetom gradskim zajedni čki utanačenog i potpisanog ugovora i cenovnika, sa pre hrambenim opsiuživanjem zadužen biti. Pored ovoga od te osobe se traži da u pružanju berberskih usluga iii makar u nezi bolesnika i pružanju prve pomoći osposobijena odnosno upućena budi ".

Lajoš Kuti ii od 1875, otkako ii preuzeo negu i ishranu bolesnika, dobio stan u bolnici. Kako u ono vreme nije bib o dežurne lekarske službe, permanentno dežurstvo ii prakti čno i danju i noću držao ranarnik, koji ii stanovao u bolnici. Fakulteti su jiš ranije prestali sa obrazovanjem ranarnika. Ranarnika su u prvoj polovini prošlog veka u austrijskoj vojsci nazivali felčerom. Njihov glavni zadatak, u slučaju rata, ii predstavljala briga 0 ranjenicima. Ovakvi ranari su delovali i u civilnom životu. mi nisu imali doktorat niti titulu doktora. Ali, pojedinci me đu njima su stekli takvo iskustvo u puštanju krvi, stavljanju vantuza i klistiranju, da su stekli i impozantnu samostalnu praksu. Lajiš Kuti ii bio treći ranarnik u Senti. Posh e njegove smrti, mesto ranarnika u Senti ii ukinuto. Zbog toga ii bib o potrebno reorganizovati zdravstvenu službu. Upravo zato ii planom bib o predviđeno da angažovano negovateljsko osobije mora imati iskustva u prvoj pomo ći, jer, kao to smi već napomenuli, lekarskog dežurstva nije bib, a ni lekar nije bio u mogućnosti da danono ćno budi u bolnici na raspolaganju. Iodine 1888. u Senti su na tapetu stajala 3 probhema (već decenijama aktuelni); bolnica, sirotište i ubožište (stara čki dom, sirotinjski dim, prim. prey.). Pri gradu ii postojao finansijski fond za sve tri ustanove, a sve tri ustanove su čekale na svoju realizaciju. Ilavni lekar dr Revai i glavni beležnik Sekfi, u vezi izgradnje staračkog doma, bili su poslati na studijsko putovanje u Budimpeštu. Izaslanici su referisali 0 svojim iskustvima i predložili da izgradnja stara čkig doma роспе što pre. Skupština ii ovaj predlog odbacila s obrazloženjem da ii izgradnja bolnice hitnija. Gradskom savetu ii bib o naloženo da izgradnju bolnice uzme u razmatranje. Kao što možemo videti, gradski oci su želeli izgradnju nove bolnice, ali par meseci kasnije, 10. novembra, odobrili su preure đenje bolnice. Sa1a za autopsije, koja se nalazima u glavnoj zgradi, bila ii premeštena u dvorišnu zgradu, a na njenom mestu ii bila izgradena, odnosno unedena operaciona dvorana. U dvorišnoj zgradi ii takođe adaptirana jedna prostorija za izolaciju duševnih bolesnika. Te iste godine ii dr Lendvai Mor, uz gore pomenute uslove, izabran za lekara u ponovo osnovanom III kvartu. Iodine 1890. dr Meri Šandor, podlekar (doslovni prevod - verovatno lekar pri- pravnik, prim. prey.) budimpeštanske bolnice Rokuš, podneo ii na oglašayanje svoju diplomu. Promovisali su ga 17. III 1888. godine. Iodine 1891. Savetu ii bio podnet predlog 0 osnivanju sirotinjskog doma, izgradnji bolnice i preuređenju postoje će bolnice u školu. On ii bio prosleđen Privrednoj komisiji (ovo rešenje ii u prošlom veku predstavljalo jedan od najpouzdanijih metoda za prolongiranje odluka). Iodine 1892. glavni gradski lekar ii predložio da se na Gornjem Bregu ustanovi mesto lekara IV kvarta. Diskusija gornjobrežanskog poslanika g. Nem čoka ii glasila: Istorijat senćanske bolniee (1834-1965) 25

„mi fi želimo lekara, ve ć samo mrtvozornika, jer imamo pipa, pojca i grobije, neka budi i mrtvozornika da ga fi moramo iz Sente dovoditi". Kao što se iz zahteva poslanika može zaključiti, nisu bili bitni interesi bolesnog čoveka i njegov život, već to da preostali živi 01 „trče" u grad po mrtvozornika. Id celokupnog Revaijevog plana, ionako, nije bib o ništa. Gornji Brig, nažalost, ni danas (1964., prim, prey.) nera stalnog lekara, koji bi taro stanuju ći prebivao. Profesor više gimnazije, Ivan Ervenj u Gimnazijskom godišnjaku za školsku 1893/ 94. godinu napisao ii kra ću studiju pod naslovom „Javnozdravstveni odnosi grada Sente". U toj studiji nailazimo na nekoliko vrednih statisti čkih podataka. Evo analize:

Tabela br. 1: kretanje bolesnika u bolnici za 13 godina

t ih og ih a ja os

k n č en tn ljen i č

ih enjen ln im n x

šanog r ika

a smr kle т bo lj ји

s e

p ina ja rom ja j j d n dr o bo lesn сеп ~ ~ ~. tan ta е Nep Stop dana Br Po s s Za l Bro Pros Go bo сдо — ~ 1881. 236 187 33 0 6 20 13,3 3844 13,6 1882. 317 239 30 23 15 16 20,2 4490 14,0 1883. 302 197 38 37 21 19 16,7 2466 8,0 1884. 260 229 13 8 13 18 16,0 4819 17,1 1885. 276 194 34 16 19 16 18,0 4630 16,0 1886. 247 187 18 26 16 19 13,8 5255 19,7 1887. 260 168 30 39 17 22 12,6 5153 18,6 1888. 303 185 51 35 25 24 13,0 6611 20,6 1889. 278 190 47 30 14 22 13,8 6530 21,5 1890. 305 175 76 35 9 24 13,3 4833 15,1 1891. 278 152 58 49 7 21 13,3 3279 11,4 1892. 284 201 45 19 7 19 15,3 3892 13,3 1893. 223 143 60 15 3 12 19,1 2602 11,3

Nasuprot tome što ova statistika, koja obuhvata period od trinaest godina, sadrži prilično podrobne podatke, njoj ipak nedostaje jedan podatak od suštinskog гпасаја - broj kreveta, kojima ii ostvaren pomenuti obim poslovanja. Ovako broj bolni čkih kreveta možemo utvrditi samo posrednim putem. I г ove statistike, naime, možemo saznati sledeće: 1. Prosečan broj bolesnika ii tokom 13 godina iznosio 287 bolesnika godišnje.0 navedenom periodu ii ukupno le čeno 3736 bolesnika. 2. Prosek broja bolni čkih dana ii iznosio 4454 dana. 3. Na jednog bolesnika ii dolazilo 15,4 bolničkih dana. 26 Agošton Vig

4. Pretpostavljena iskoriš ćenost kreveta ii iznosila 70 - 88%. 4а. Bolesnicima ii stajalo na raspolaganju najverovatnije 25-30 kreveta. Statistike ne sadrže broj kreveta verovatno zbog toga što ii on, izgleda, uvek bio prilagodavan potreba1na. 5. Broj smrtnih slu čajeva u odnosu na ukupni broj bolesnika iznosi 7%. Statistike iz 1840. iskazuju smrtnost od 20%. To fi znači sari to, da se javno zdravstvo tokom tih 50 godina u velikoj meri poboljšalo, već i to, da ii pola veka ranije „špital" prakti čno predstavljao azil za ostarele i neizle čive bolesnike.

Tabela br. 2: mortalitet deci tokom 13 godina

Godina Ukupni Broj umrle Procenat Broj Procenat broj dice umrlc dice nele č enih neleč eпih umrlih osoba osoba

1881. 622 315 50,6 165 52,4

1882. 814 543 66,6 196 56,1 1883. 743 466 62,7 197 42,2 1884. 813 510 62,7 229 44,9 1885. 633 414 65,4 223 53,8 1886. 854 542 63,5 118 21,7 1887. 975 662 67,9 175 26,4 1888. 737 439 59,5 194 44,2 1889. 799 469 58,7 104 22,1 1890. 923 610 66,1 116 19,9 1891. 776 448 57,7 72 16,1 1892. 913 514 56,3 210 40,8 1893. 927 585 63,1 154 26,5

Prikazana sen ćanska statistika ii izuzetno dragocena. Velika ii šteta što ina fi sadrži prikaz starosnog doba dice. Ukoliko pretpostavimo da se u dečiji uzrast ubrajaju sva lica do 14 godina, tada ova statistika pruža zaista rastrašuju ću sliku. Iт nje, naime, saznajemo da su deci činila 61,6 % umrlih. Saznajemo, nadalje, i to da viii od 1/3 deci uopšte nije bili podvrgnuto lečenju. U vitalnim statistikama, de čiji uzrast ii ustanovljen u rasponu od 0 do 14 godina, te samim tim obuhvata i smrtnost odoj čadi (0-1 god .). Ukoliko navedene podatke uporedimo sa današnjim, (1964. prim. prey.) bićemo u prilici da vidimo kakav ii ogroman napredak medicinska nauka postigla u proteklih 75 godina. Stopa mortaliteta dice ii sa 61,6% opala ispod 6 %. I ova statistika pruža zaista vredne podatke. Iz nje se da uočiti u kojoj meri ii pre 75 godina, dakle pre upotrebe antidifteri čnog seruma, difterija predstavljala rasprostranjeno oboljenje. Tada se jiš nije znalo da, tzv. „razorno zapaljenje" grla i difterija zapravo predstavljaju jednu te istu bolest. Za 13 godina prosečno ii prijavljeno 50 slu čajeva, ali bib o ii godina (1892) kada ii prijavljivano i ро 110 slučajeva difterije. Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 27

Broj neprijavljenih slu čajeva је, naravno, neproverljiv. Podjednako tačnu predstavu dobijamo i 0 koleri: godine 1886. ii bio 8 srrtnih slu čajeva, 1892. 22 slu čaja, dok ii 1893. urrlo 17 osoba. Broj smrtnih slu čajeva od tuberkuloze ii u navedenor periodu dostigao 14,9%. Ivan Ervenj ii u svom spisu upu ćenom omladini pisai 0 higijenskom nač inu života. Stoga ii, da bi što bolje potkrepio svoju argurentaciju, od glavnog gradskog lekara гatražio, a verovatno i dobio, statisti čke podatke, koji su se odnosili na bolnicu. Senta, ina če, fi poseduje statisti čke podatke 0 zdravstvu s kraja prošlog veka. Raspolaže гno jedino podacima, koji su prezentovani u Gimna- гijskom godišnjaku iz 1893 / 1894. u čiju pouzdanost ne možemo sumnjati. Taj spis inače sadrži još nekoliko interesantnih podataka. U Senti ii 1894. živel0 26648 duša. Jedna krčma ii dolazia na svakih 467 stanovnika, na salašima ii bib o njih 16, a na užer gradskom podru čju 41. Sem toga bib o ii još i 68 rakidžinica, tako da ii na svakih 213 stanovnika dolazila po jedna točionica rakije. Senti može služiti na čast što ii u to vreme imala čak 15 bušenih arterskih bunara. Ire profesora Ivana Erve- njija ostalo ii sa čuvano u istoriji sen ćanskog zdravstva.

Tabela br. 3: statistika umrlih od zaraznih bolesti i

t ia r les g

bo е d

a lja a ih

ij e je n 'en h bo 1 lih o zn

~ ic in tnos а la и lera r r do fter

° kup U Umr zara za Sr Bog Ko sm ~ Razorno Di Osp Ša H

1881. 10 2 - - 49 12 9 - 622 80 12,8 1882. 56 8 - 126 - 3 - - 814 193 23,7 1883. 14 28 - 28 - 2 2 - 743 101 13,6 1884. 25 15 30 3 - 21 - - 813 94 11,5 1885. - 14 5 1 30 6 1 - 633 67 10,6 1886. 2 20 58 1 28 12 20 8 854 149 17,1 1887. 8 38 54 50 11 26 74 - 975 261 26,8 1888. 1 16 - 22 6 8 1 - 737 54 7,3 1889. 18 4 1 - 4 1 20 - - 799 84 10,5 1890. 15 40 58 3 1 13 - - 921 130 14,1 1891. 4 45 - 1 - 14 - - 776 64 8,2 1892. 13 103 - - - 22 - 22 913 160 17,5 1893. 21 82 46 62 - 16 - 17 927 244 26,3

Ukup. 187 278 278 301 126 175 107 47 10527 1681 15,9 28 Agošton Vig

I županija se 1895. godine uplela u bolnički problem.Na majskoj skupštini ii pročitan dopis podžupana cd 9. februarom iste godine, koji ii prezentovao rezultate bolničke inspekcije i naložio što skoriju sanaciju nepovoljnih prilika, koje su bile zatečene: „Ni sama zgrada fi odgovara svojoj nameni. Onih 14 većih iii manjih prostorija, koje se 14 njoj nalaze, su nesvrsishodno raspoređene, postoje svega dve bolesni čke sobe u koje su bolesnici smešteni biz ikakvog obzira prima njihovim bolestima. Sobe i nameštaj su prijavi, hodnički pločnik vratoloman, kupatila nema, dok ii na koncu i nega manjkava, pošto bolničar grubo postupa sa bolesnicima. Stoga $e nalaže da muškim i ženskim bolesnicima budu stavljene na raspolaganje pa dve odvojene bolničke sobe, a za umobolne bolesnike pak takođe jedna bolesni čka soba pogodna u ove svrhe, te nadaije opremanje jednog kupatila". Dr Revai ii nakon ovoga podneo predloge za sanaciju bolni čkih mizerija: osnivanje jedne osmokreveme sobe namenjene ženama obolelim cd sifilisa, ure đi- vanje kupatila, poplo čavanje hodnika. Momentalno upošljavanje jednog bolničara i jedne bolničarke. Tom istom prilikom je bio pročitan i predlog komisije za zdravstvo: „Higijenski probІemi bolnice nisu rešivi biz izgradnje nove bolnice. Stoga se nalaže privrednoj komisiji da ovo pitanje prouči i pod nisi predlog". Pomenuta godina ii bila znamenita i po tome što ii tada u Senti uvedeno u upotrebu i koriš ćenje antidifteri čnog seruma. Behring i Roux su otpo čeli lесепје pacijenata ovim novim medikamentom godinu dana ranije, godine 1894. In ii, verovatno, bio veoma skup pošto ii za nabavku 5 dozy bib o potrebno tražiti skupštin- sko odobrenje. Ministarstvo unutrašnjih poslova ii gradu predložilo osnivanje jedne dvadeseto- krevetne bolnice za lесепје trahoma, pri čemu bi ii ono opremilo i održavalo, dok ii grad jedino trebao da se postara za zgradu. Skupština ovaj predlog nije prihvatila. Jedini, pomena vredan doga đaj u 1896. godini ii predstavljala nabavka mobilnog parnog sterilizatora (dezinfikatora) sa konjskom vu čom. In ii korišten tokom 30 godina, da bi, tik nakon toga, na red došlo njegovo uklanjanje. Stvari bolesnika, koji su patili cd zaraznih bolesti, su u gradu bile sterilisane, dok su na Tornjošu Cigani devašiгirani. Zdravstveni savet ii 1897. godine podneo plan za proširenje stare bolnice. Skupšti- na je odbacila predlog. Ovo pitanje ii 1898. ponovo stavljeno na dnevni red, ali ovaj put kao predlog gradskog saveta. Finansijska situacija ii bila povoljna pošto se bolnički fond bio uvečao na 40.000 forinti, a tim sredstvima se bolnica već mogla graditi. Skupštini ii bile postavljeno pitanje da Ii da se gradi nova bolnica, iii da se sari proširi stara? Rezultat glasanja ii bio porazan, jer su svega dva poslanika glasala za izgradnju nove bolnice, dok su ostali glasali za proširenje stare bolnice ( to ii sveukupno iznosilo 5.000 forinti). Nakon inspekcije podžupana, koja ii obavljena 1895. godine, sa bolnicom se nešto neizostavno moralo u činiti, pešto ii to sada već predstavljalo naredbu „odozgo", pa čak i take ii razvoj događaja tekao prili čno razvu čeno i uz neprekidna preganjanja. I dok uskogrudost mesnih vlasti i Gradske skupštine, ne same da nije doprinela razvoju bolnice i podizanju opšteg nivoa javnog zdravstva ( i to nasuprot činjenici što razvoj bolnice gotovo 30 godina nije održavao korak sa napretkom zdravstva), već ii 16. marta 1899. nastupio sudbonosni preokret u životu sen ćanske bolnice. Tog dana ii gradonačelnik saopštio uredbu ministra unutrašnjih poslova (br. 5781 VI b. od 18. Istoтtjat senćanske bolnice (1834-1965) 29 februara 1899.), kojom se do tada samostalnoj sen ćanskoj bolnici dodeljuje status javne bolnice. U to vreme, dodeljivanje statusa javne bolnice ii značilo to da troškove lečenja siromašnih bolesnika ru рlаса grad već, tzv. „Zemaljski bolni čki fond ". Bolnica ii mogla da primi i leči bolesnike iz bib o kog dela države. Nasuprot tome, Ministar- stvo ii imalo pravo da jednoobrazno utvr đuje naknade za lесепје siromašnih boles nika na celokupnoj državnoj teritoriji. Pomenuti status ii važio od 1. januara 1899. godine. U protekle dve decenije ii na više zvani čnih mesta postavljano pitanje od kada sen ćanska bolnica ima status javne bolnice i pod kojim uslovima ga ii ina dobila? Sve do sada ii bib o mogućno dati sari pri ьІ ižno tačan odgovor, ali zahvalju- jući sadašnjim istraživanjira (1964. prim. prey.) i ovo pitanje je ra гjašnjeno. Glavni gradski inženjer ii 1900. godine predstavio planove za priširenje stare bolnice, koje ii Skupština prihvatila ( Županija odobrila ) pa su radovi bili dovršeni još te iste godine. Da su te godine radovi na proširenju i popravkama, zaista, bili dovršeni potvr đuje i izveštaj, koji ii bio podnet Skupštini, a po kire su „otpaci šindre, prikupljeni prilikom opravke krova javne gradske bolnice `Sv. Ladislava', prodati na dražbi", ptkako se bolnica nalazila u zgradi u Zabavišnoj uiici, (ve ć 30 godina), ovo ii bib o drugi put kako ii popravljana. Nasuprot tome i nadalje neprekidno opstaje zamisao 0 gradnji five bolnice. Sve ovo potvrđuje činjenicu da ni radovi na proširenju bolnice, koji su bili obavljeni 1900, godine, nisu doneli rešenje problema. Dr Revai ii te godine poslednji put nastupio u Skupštini. Na skupštinskoj sednici ici 12.januara 1900. godine podneo ii opsežan izveštaj 0 trahomu iz kojeg se može videti da ii prilikom profilakti čkog pregleda otkriveno 551 lice obolelo od trahoma. Dr Revai je 18. maja 1900. godine zatražio šestonedeljno bolovanje. Avgusta 17. iste godine, bio ii izabran za dana delegacije, koja ii trebala da prenese pozdrave grada nadbiskupu aerđu Časki, povodom pedesetogodišnjice njegove svešteni čke službe. Nakon toga nera više pomena 0 njemu. Sen ćanski glasnik pominje njegovo ire u jednom cd svojih septembarskih brojeva iz 1901. godine, kao ire nekadašnjeg glavnog gradskog lekara, čije ii ingerencije preuzeo dr Adolf Glikštal. Gradski zapisnici iz 1901, i 1902. godine nedostaju. Ipak, nakon duge potrage uspeli sro da u Gimna- zijskom godišnjaku iz školske 1901-1902. prona đemo podrobnije podatke 0 njegovoj smrti. Citiram avizorni nekrolog: „Nakon duge bolesti u Budimpešti ii 11. jula 1901. godine preminuo gbavni gradski lekar Dr Janoš Revai, koji je bio revnosni clan Gimna- zijskog odbora od samog njegovog osnivanja, a u me đuvremenu bio i njegov potpredsednik. Pokojnik je bio čovek velikog znanja. Ljubav prima nauci i obrazovanju ga je zbіižiba sa ovom ustanovom i to tako što je i kao clan Gimnazijskog odbora i kao glavni gradski lekar bio, shodno svom izraženom osećaju za dužnost njen vatreni pristalica. Tokom niza godina on ii obogaćivao bibLioteku i kabinete vrednim nastavnim sredstvima, a kao glavni grdaski lekar ii pak od sang osnivanja ustanove sa retko izraženim 0sećajem za dužnost brinuo 0 zdravstvenom stanju učenika. Neka istinski bob koji отеćато povodom ovog gubitka, kao i iskreno saučešće koje ирисијето njegovoj deci u njihovom neizmernom bobu, uz ovo mali podsećanje budi skromno znamenje inog odnosa koji nas ii povezivao sa pokojnikom. Večan mu pomen, počivao u miru". Dr Revai je punih 40 godina stajao na сеlи javnog zdravstva našeg grada, dok je njegov prethodnik dr Čendič radio tokom 30 godina. Znamo da ii glavni gradski 30 Agošton Vig lekar ujedno bio i direktor bolnice. Deset godina ii proveo u najstarijoj gradskoj bolnici na Pivarevom gruntu, a trideset godina u zgradi lociranoj u Zabavišnoj ulici. Krajem prošlog veka u medicini su bila ostvarena velika itkri ća pa ii dr Revai nasto- jao da, shodno skromnijim provincijskim mogu ćnostima, uzme udela u njima. U najistaknutije aspekte njegovog delovanja ubrajaju se uvođenje variolizacije, uvo đenje antidifteri čnig cepljenja u terapeutske svrhe i zaustavljanje daljeg širenja, dotad rasprostranjenog, trahoma. On ii bio prvi lekar u Senti, koji ii stao u odbranu javnog zdravstva i koji ii pripremao i podnosio bezbroj planova Gradskoj skupštini. Tako, on nije bio odgovoran to bolnica nije bila izgra đena za njegova života. Velika epidemija kolere iz 1892/1893. godine dogodila se upravo u vreme njegovog službo- vanja, baš kao i ina mania iz 1886. Dr Revaiju ii uspela da zaj edno sa svojim saradni- cima zaustavi epidemiju. Pregledaju ći matičnu knjigu umrlih, sa iznenađenjem smo ustanovili da ii njegova žena, Piroška Gozonj, unnia u Senti 17. juna 1901. godine, dok ii on preminuo u Budimpešti tri nedelje kasnije. Nismo pronašli podatke, koji bi se odnosili na njegovo životno doba. Prima nekim pretpostavkama mogao ii imati 68-70 godina. Udovica ranarnika Lajoša Kutija, koja ii i nakon smrti svoga supruga ( koji ii umro 8. oktobra 1887. godine), zadržala svoju službu u svojstvu pneduzetnika zadu- uenog za ishranu bolesnika, dala ii otkaz na nju i zatražila penziju preminulog supruga. Njen zahtev ii ispunjen pa je raspisan konkurs za snabdevanje bolnice hranom. Potrebno ii ispitati, došavši do razme đe vekova, koji su to događaji i zamisli ostvareni, iii sari kao porođeni, odredili dalji pravac kretanja zdravstva, a u prvom redu razvoja bolnice. Što se javnog zdravstva tide: u njemu ii primarnu ulogu pored bolnice imalo i epidemüloško stanje i za njega vezano i pitanje zarazne bolnice pa i socijalni problemi sa ubožnicom i sirotištem. Pošto su ovi srodni gradski problemi dospeli do stadijuma svoje realizacije posredstvom fonda poznatog pod nazivom „Dudik" (dudova šuma), potrebno ii da se njime detaljno pozabavimo.

Značaj „Dudika" u rešavanju socijalnih i zdravstvenih problema

„Dudik" ii u istoriji sen ćanske bolnice odigrao veoma zna čajnu ulogu, a tu ulogu ima i danas (1964. prim. prey.), pošti ii pitanje definistivnog smeštaja bolnice, nakon gotovo stogodišnje rasprave, okon čano 1. januara 1942. kada ii bolnica definitivno preseljena u Dudik. Ovaj naziv dobija zbog velikog interesovanja za gajenje duda, koje ii vladalo početkom XIX veka. Tada ii, naime, dud sađen iz privrednih razloga jer ii u to vreme velika pažnja poklanjana uzgajanju svilenih buba, pa time i podizanju dudovih zasada. U rasadniku su uzgajane dudove sadnice da bi se kasnije na površini od oko 2,5 jutara uzgajale i lozne podloge i lozni kalemovi. Pored ovoga površina doti čnig rasadnika, popularno nazvanog „dudik", čiji ii obim mogao iznositi 12 katarstarskih jutara, ii korišćena i u druge vrtlarske svrhe. Prostirala se južno cd mosta i od grada prima Adi,pored starog Ađanskog državnog puta. Na zapadnoj strani, te četvorougaone površine, nalazila se staja za bikove, dok ii njenu istočnu stranu omeđio star Ađanski državni put. Dudik se nalazio pod nadzorom 31 Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) gradskog vrtlara. Pri kraju prošlog veka vrtlarstvo ii polako zamiralo, a uzgoj loznih podloga ii, zajedno sa raznim drugim vrtlarskim kulturama, premešten u Keresteš (Krstak). Kada ii 1901 - 1902. godine bio izgrađen novi sirotinjski doni, koji ii u to vreme predstavljao pravu modernu zgradu, grad ii preorao zemljište bivšeg rasadnika i stavio ga na raspolaganje ubožištu. Red opatica, koji ii obavljao pisai oko nege bolesnika, preuzeo ii pomenuto гemljište u svoje ruke i njegov rod upotrebijavao za ishranu štićenika ubožnice. Jura i istočna strana zemljišta ii, istovremeno sa izgradnjom novog sirotinjskog doma, bila opasana masivnom ogradom od cigala. Zapadna i istočna strana nije hila obuhva ćena ovom izgradnjom, pošto je prethodno bibo potrebno ukloniti staju za hikove, kao i zgrade koje su joj pripadale. Gradska skupšti- na ii odredila da na tim mestima budi podignuta obična ograda od dasaka i letvi. Ovakvo stanje ii ostalo népromenjeno i u 1965. godini, pošto ii, izglecla, izgradnja kamene ograde definitivno izostala. Odluka 0 izgradnji sirotinjskog doma sa 100 kreveta ii doneta 1900. godine. O tome govore skupštinske odluke hr. 185 i 343. Planovi su bili prihvaćeni a izgradnja naložena. Ustanova ii росеlа sa radom 1. novembra 1902. godine. Radi staranja 0 bolesnicima angažovane su opatice iz Satmara, a crna tabla sa zlatnim slovima ii celom svetu obznanila sa kakvim ii samopregorom i širokogrudoš ću Senta rešila sirotinjski pitanje. Sem ubožničkog fonda, grad ii imao i fond za sirotište. Prima ondašnjim zamislima, podizanje sirotišta ii tako đe trebalo hiti obavljeno u Dudiku. Ta zamisao, me đutim, nikada nije bila ostvarena.

Zgrada u „Dudiku"

Zavređuje pomena činjenica da ii, osam godina po okon čanju izgradnje, pod u sobama i salama sirotinjskog doma istrulio i potpuno propao, tako da su 1910. svi podovi zamenjeni cementnom podlogom. Drvene podove ii, prima mišljenju struč- njaka, uništila gljiva drvoto čac. 32 Agošton Vig

Razlog, zbog kojeg smi posvetili ve ću pažnju sirotinjskom domu u Dudiku, leži u tome što se ve ć 1907. godine javila zamisao da bi tu zgradu bib o potrebno preurediti u bolnicu. Navedena zamisao se po svoj prilici javila ve ć prilikom dovršenja zgrade. Ina se kid najvećeg broja ljudi javila zbog toga što su mi, makar i nehotično, uporedivali zastarelu bolnicu i, u ono vreme, modernu ubožnicu. Sirotinjski dim je funkcionisao od 1. novembra 1902 . do 9. decembra 1920, dakle punih 18 godina. Njegova administracija ii bila istinski jednostavna i svrsishodna. Celokupni rukovo đenje je bib o povereno opatici-nastojnici. Ina ii iz gradske kase kvartalno podizala akontaciju da bi, nakon isteka tromese čja, direktno Skupštini podnosila ra čun 0 izdacima. Sirotinjski dim ii do izvesne mere sam podmirivao sopstvene potrebe. Držane su krave i to, verovatno, onoliko njih koliko ii bib o potreb- пo za zadovoljavanje sopstvenih potreba ubožišta. I krmivu se brinuo grad: obezbe- đivao ii sirotinjskom domu travni prinos sa 10 jutara ritske zemije, a pored toga siromasima ii dodeljivao i 3 jutra oranice u već uzoranom stanju. Radno sposobni štićenici su radili u „vitaminskom" vrtu. Tako ii obezbeđivan rod najpotrebnijih vrsta povrća, luka, krompira, itd. U obračunima se ne javljaju posebne naknade za radnu snagu, to тnači da su svi ovi radovi bili izvršavani uz ротос kućne radne snage. Snabdevanje bolesnika, kao i briga 0 njima, mora da su bili besprekorni, pošto se u skupštinskim zapisnicima nikada nisu mogle prona ći nikakave pritužbe, koje bi se odnosile na sirotinjski dim. Nakin završetka Prvog svetskog rata, Senta je, shodno mirovnom ugovoru iz Trijanona, pripala Jugoslaviji. Srpska vojska ii osvojila Sentu 16. novembra 1918. godine, dik su dye susedne države mirovni sporazum potpisale 20. juna 1920. godine. Prvi svetski rat ii veliki broj dice ostavio siročićima pa su iz tog razloga širom zemije otvorena brojna sirotišta. Tom prilikom ii одlисепо da се i senćansko ubožiš te biti koriš ćeni u ove svrhe. Gradska skupština ii razmatrala ovo pitanje na svojoj sednici 26. juna 1920. gidine. Tekst tadašnjeg zaklju čka glasi:

„Oglašava se, da се zgrada koja predstavlja svojinu grada, a koja se sada koristi u ubožišne svrhe, zajedno sa baštom od oko 3 jutra, državnoj riznici ustupiti, kako bi se isključivo kao državni sirotište koristila, s tim da grad pravo vlasništva nad tom zgradom i zemljom sebi pridržava. Ukoliko bi državna riznica želela ustupljenu zgradu bib o kada u druge svrhe koristiti, odnosno ukoliko bi se sirotište rasformiralo, pravo raspolaganja zgradom bi ponovo gradu pripalo. Zgrada i zemlja se državnoj riznici biz naknade na korišćenje ustupaju, no dok god iste budu na raspolaganju riznici stajale ina ii dužna da sve izdatke za opravke i renoviranje a svom trošku podmiri, a ista tako ii dužna i a obradi ustupljena 3 jutra zimlje, kao i a državnim sirotištu da se stara. Pokretnosti koje inventar ubižišta čine, kao i predmeti koji čine njegovu opremu trebaju se iz njega preneti, i za potrebe gradske i infektivne bolnice koristiti. Stoka kaja se u vlasništvu ubožišta nalazi се se unovčiti, a prikupljenim novicem се se u gradskoj blagajni u kirist ubožišnog fonda upravljati".

Zapisnik broj 308 iz 1920. godine sadrži odredbe 0 predaji ubožnice. Šti ćenicima bivše ubožnice ii naloženo da se podvrgnu lekarskom pregledu, kako bi se utvrdilo kire се, pored iгdržavanja, biti potrebna i dodatna nega. Savet ii odredio da se ra Istoтijat senćanske bolnice (1834-1965) 33

ovi, potonje, uzme u zakup jedan dvosoban stan sa kuhinjom i kuvaricom, dok su ostali primali isklju čivo nivčanu ротос. Treći stay istog zapisnika glasi: „Prošireni savet grada Sente u ire građanstva najtopliju zahvalnost upravnici ubožišta i četvorki sestara, na milosrdnom i čovekoljubivor radu ispoljenom u sirotinjskom daru izražava, te im na ire putnih troškova, a na teret gradske biagajne, 10.000 kruna doznačuje. Istovremeno apeluje da savet gradski i biz naloga za proterivanje njihovo iseljenje isposluje. Sestre pak mogu predmete koje su same nabavile sa sobor poneti". Gradska uprava ii ispraznila zgradu 9. decembra 1920. godine i predala ii držav- nom sirotištu. Upravnica ubožnice ii svoj poslednji ibračun podnela 11. decembra pa ii time i senćanski sirotinjski dim prestao da postoji. Bolni čarke-redovnice su napustile Sentu i otišle u Mađarsku. Zamisao 0 smeštanju ubižnice, sirotišta, javne i infektivne bolnice u Dudik predstavljala ii koncepciju staru dve decenije. Na taj način su snabdevanje i uprava, fad četiri socijalne ustanove, trebali biti znatno ilakšani. Devetog decembra 1920. росеlа ii epoha dečijeg siritišta, koje ii bili zauzelo mesto sirotinjskog doma. Nesumnjivo ii da ii, u periodu nakon Prvog svetskog rata, smeštaj deci, koja su ostala biz ikog svog, bio važniji od zbrinjavanja sirimašnih i ostarelih lica. Zgrada, podignuta 1902. godine, je pomenutom cilju služila četrnaest godina. Grad ii na skupštinskoj sednici 31. oktobra 1928. godine primio ibaveštenje od viših vlasti da se senćanski sirotište iгuгima iz okrilja neposredne državne uprave i da prelazi u nadležnost beogradske oblasne uprave. Uprava fad ustanovom ii od tada predstavljala zadatak pomenutih vlasti. Skupština grada Sente је ovo primila k znanju, ali, u isto vreme, je sebi гadržala pravo na vra ćanje zgrade ukoliko bi se u budućnosti javila želja za njenim kiriš ćenjem u bolničke svrhe. Sirotište ii bib o premešteni iz Sente 1934. godine pa ii samim tim i prestalo njegovo ovdašnje postojanje. Gradska skupština ii idlučila da се nakon idgovaraju će adaptacije bolnicu smestiti u pomenutu zgradu, koja ii preseljenjem sirotišta bila oslobođena. Ali pošto grad još uvek nije imao konkretnih planova, ina ii privremeno ostala prazna. U zgradi ii bio obezbe đen stan za jednog gra đevinskog tehni čara, koji ii istovremeno bio тadužen za njen nadzor. Zgrada ii, kasnije, privremeno bila ustupljena vojsci, koja ii istu koristila kao skladište.

Zarazna bolnica

Zdravstvene vlasti su u prišlim veku energično zahtevale izgradnju, tzv. „zaraznih" bolnica i to, podjednako, i u gradovimá i u selima. Ti objekti su zapravo predstavljali omanje zgrade sa jednom do dve sobe a služili su za izolaciju bolesnika. Ovakve zarazne bolnice su funkcionisale samo u slučaju epidemija i nalazile su se pod rukovodstvom gradskih fizikusa. Jedna takva zarazna bolnica ii bila osnovana i u Senti ali ne raspolažemo zapisima 0 tome kada se to dogodilo. Gradski savet ii, verovatno, zbog tadašnje epidemije kiben, na skupštinskoj sednici održanoj 1892. godine, predložio izgradnju „ II baračne bolnice,,, nadzorni čkog 34 Agošton Vig

stana i mrtvačnice. Skupština ii predlog odbacila. I г ovog, dakle, saznajemo da ii u Dudiku već 1892. godine postojala zarazna bolnica, koja se sastojala od jedne jedine zgrade. Ta zgrada ii inače bila prazna, a u njoj su u slučaju epidemija bili smešteni bolesnici oboleli od zaraznih bolesti. Skupština se ovim pitanjem pozabavila 13 godina kasnije, 1905. godine. Tada ii одlисепо da се, zbog štednje, do izgradnje definitivne zarazne bolnice, biti izgrađena jedna drvena baraka, koja се se nalaziti U ókrilju Dudika. (Iz eve re čenice saznajemo da ii izvorno pod nazivom „definitivne zarazne bolnice" bila planirana izgradnja jednog modernog, dobro opremljenog zaraznog odeijenja, ali da se usled nedostatka finansijskih sredstava moralo pristati na gradnju drvene barake.) Ponovo su prošle dve godine. Županija ii 1907. godine odobrila izgradnju barake, ali grad tada nije više hteo da ii gradi. Županija ii u interesu javnog zdravstva, kona čno, imperativno naložila izgradnju barake i poništila negativnu odluku Gradske skupštine. Kona čno ii 1912. godine, nakon bezmalo 20 godina, dovršena nova baraka --"zarazna bolnica". Iz jednog drugog sudskog akta saznajemo da su bra ća Renko tužila grad 1913. godine, pešto im ii isti ostao dužan za baraku, koja ii njihovim posredstvom bila izgra đena 19 12 . godine. Baraka ii, dakle, 1912. godina zaista bila izgradena. Skupština ii, na predlog gradskog fizikusa, još 1911. godine naložila da se pored stare zgrade sagrade soba za opservaciju, kuhinja, ostava, sala za autopsiju, bunar i pokrivena septi čka jama. O ovako sagrađenoj bolnici nam stoji na raspolaganju veoma mali broj гabeležaka. Znamo da ii, nakon dovršenja drvene barake, zgrada bila opremljena krevetima i posteljinom. Ni znamo kako ii ona nakon toga funkcionisala, niti da 1i ii uopšte funkcionisala. Javna bolnica u Zabavišnoj ulici ii imala sobe za prijem obolelih od zaraznih bolesti. To ii više puta bio pomenuto u zapisnicima sa sednice Gradske skupštine. Zarazna bolnica, koja ii bila prilično udaljena od grada, po svej prilici nije funkcionisala, već ii samo opremljena čekala na pojavu iventualno većih epidemija. o ulozi zarazne bolnice se, u izvesnoj meri, možemo obavestiti iz skupštinskih zapisnika za 1937. godinu. Na sednici održanoj 3. novembra iste godine, referent za zdravstvo ii zamolio da Skupština odobri otvaranje zarazne bolnice, pošto u gradskoj bolnici nema dovoljno mesta za obolele od zaraznih bolesti. Skupština je dozvolila otvaranje bolnice, ali pod sledećim uslovima: bolničar се dobiti besplatan stan i pravo da koristi pola jutra baštenskeg zemljišta. Ukoliko ne bi bile bolesnika, bolni- čar fi bi ni dobijao platu. Aki bi bile bolesnika, on bi tada dobijao hranu i 20 di- fara dnevno. Nakon donišenja ove skupštinske odluke, u ove svrhe ii bio angažovan jedan stariji bračni par, da bi, potom, 1938. godine obavljanje pomenutog posla preuzeli Ištoan S`uranji i njegova supruga. U eve svrhe ii korištena same mania zgrada. U njoj su se nalazile dve bolesničke sobe; u jednoj cd njih je bile 3 a u drugoj 2 kreveta. Bolničar ii sa svojom unom stanovai u jednom sobičku. Veća zgrada se nalazila van upotrebe. Bilničar, koji ii u vreme pisanja ovih redova još bio u životu (1964. prim. prey.), tvrdio ii da su in i njegova žena dnevno ipak imali jednog do dva bolesnika. Njihovo lесепје ii obavljao gradski fizikus, a fi bolnički lekar. Zarazna bolnica ii 1. januara 1942. pripojena nevei gradskoj bolnici kae njeno zarazno odeljenje. Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 35

Istorijat bolnice nakon smene vekova

Smena stoleća nije predstavljala prekretnicu u životu bolnice. Ina ii, istina, dobila javni status, zavrkno je i njeno priširenje, ali je úrcro pobornik njene izgrad nje dr Janoš Revai. U novom veku, glavni gradski lekar-nadziratelj, a ujedno i direktor bolnice, bio ii dr Adolf Glikštal. On ii zajedno sa Komisijom za zdravstvo nasta- vii da ulaže napon e u vezi sa bolničkirc pitanjem. Reonski lekar u II kvartu ii bio dr Mon Lendvai, a u III kvartu dr Kalman Kalivoda, koji ii na taj položaj bio izabran septembra 1901. godine. Skupština ii 25. januara 1902, nakon žive rasprave, odlu čila da pored ubožnice u Dudiku sagradi i novu bolnicu a, isto tako, i sirotište. Skupština ii ovaj predlog usvojila sa 51 glasom „za" i 31 glasom „protiv" i naložila Gradskom savetu da u torn pravcu u čini neophodne korake. Godine 1903, Zdravstvenoj komisiji ii, na požurivanje poslanika Menjl ~arta Erdujheljija, bib o naloženo da, u okviru budžeta od 70.000 kruna, izradi plan bolni- се. Te godine se, kao reonski lekar IV kvarta, zaposlio dr Lajoš Vajda, koji ii tokom kasnijih decenija radio i u bolnici. Iodine 1904. Komisija ra zdravstvo, glavni gradski lekar i Iradski savet predla- gali su da se bolnica preseli u moderni sirotinjski dim, koji ii upravo tada bibo sagrađen. Skupština ii ovaj predlog odbacila i pinovo izjavila da ii potrebni izgraditi potpuno novu bolnicu. Iodine 1905. podžupan ii potvrdio skupštinsku odluku, kojom ii bila naložena izgradnja nove bolnice. Godine 1907. glavnom gradskom inženjeru su bila izdata uputstva radi izrade planova za jednu potpuno novu bolnicu, a Udnuženje žena ii bib o zarcoljeni da novčani iznos namenjen za izgradnju sirotišta preda bolnici. Id ministra unutrašnjih poslova ii bib o zatraženo da pošalje stru čnu komisiju zbog izgradnje bolnice. Iodine 1908. na skupštini ii bio pro čitan dopis ministra, koji se odnosio na izgradnju nove bolnice a koji ii nalagao da: 1) komisija za zdravstvo utvrdi koliko bi stajala izgradnja bolnice, 2) komisija za zdravstvo utvrdi koliko bi stajalo njeno godišnje izdnžavanje, 3) grad donese odluku u veri njene lokacije. Skupština је prihvatila uslove, koji su bili sadržani u pomenutim dopisu. „ Одlисије $e da se izgradi jedna bolnica sa sto kreveta uz troškove od 200.000 kruna. Zgrada treba biti izgrađena u Ы okovima, a fi kao paviljon." Te godine ii izvršena rekonstrukcija Korcisije za zdravstvo. Njen predsednik ii bio dr Adolf Glikštal, a lekari-članovi su bili: dr Mon Lendvai, rejonski lekar II kvarta, dr Kalman Kalivoda, reonski lekar III kvarta i dr Lajoš Vajda, rejonski lekar IV kvarta. Iodine 1910. bio ii raspisan gra đevinski konkurs za izradu planova nove bolnice. Pristigli planovi su bili podvrgnuti ocenjivanju. Sa 1000 kruna ii nagra đen plan Artura Vide, a pored njega su bila otkupljena još 2 plana za po 300 kruna. Iodine 1911. na Uskrs, izgorela ii Iradska ku ća. Тај nesre ćni događaj ii unazadio bolničko pitanje. Skupština ii naložila da se od ostataka Iradske ku će izgradi stan za potnebe pneduzetnika, koji ii hranorc snabdevao bolnicu, a koji ii trebao da se sastoji od jedne sobe i kuhinje. 36 Agošton Vig

Godine 1912, na skupštini održanoj 14. marta, bila ii doneta odluka 0 tome da se izgraclnja nove bolnice ne poveri projektantu nagra đenog pobedni čkog konkurs- nog rada, pošto ii Skupština njegovu realizaciju smatrala odviše skupom. Nasuprot tome, Skupština ii izradu jednog jeftinijeg projekta poverila glavnom gradskom inženjeru. Kina čni iznos troškova nije smeo premašiti sumu od 200. 000 kruna. Nakon toga se odlučivalo i 0 lokaciji. Bib o je ustanovljeno da je bolnicu potrebno smestiti u okolinu naselja Jedli čka na zapadnoj strani grada. Na toj sednici se bila razvila i živa debata 0 tome da 1i da novopodignuta bolnica bude opšta iii javna? Poslanik Andor Mešter ii izrazio želju da bolnica, koja se nalazila u izgradnji, dobije status javne a ne opšte bolnice. Pozivao se na to da bi, u slu čaju da zdravstvena ustanova dobije status opšte bolnice, uticaj grada bio mnogo manji, a da bi troškovi koji bi padali na teret grada bili veći. Kao svoj drugi razlog, on je bio naveo činjenicu da ii utemeljivač bolničke гadužbine istu osnovao radi podizanja bolniice „Sv. Ladis- lava" i da je ta namera usvajanjem pomenutog predloga i održiva. Skupština је pomenutu inicijativu usvojila. Bolnica ii imala 3 bolničara. Pošto mi, u slučaju većeg broja bolesnika, ne bi bili u stanju da obave sve poslove, direktor bolnice je dobio ovlašćenje, kojim je u slučaju potrebe mogao privremeno angažovati i četvrtog pomo ćnog bolničara. Godine 1913. „lekar-staratelj" je тatražio da bolnici bude dodeljen jedan službe- nik radi vođenja administrativnih poslova. Skupština je odredila da jedan službenik, tokom nekoliko poslepodnevnih časova, radi honorarno u bolnici. Iodine 1914. је najveći događaj za bolnicu bila kupovina rentgen -aparata i izrada pravilnika, kojim ii bio regulisan način njegove upotrebe. U obrazloženjima budžeta za 1915. i 1916. godinu nalazimo statistike, koje govore 0 broju bolesnika u poslednjih nekoliko godina prve decenije XX veka.

Tabela br. 4: broj bolesnika i bolesničkih dana ici 1911. do 1916. godine

Godina Broj bolesničkib dana Broj lečenib bolesnika

1911. 11 800 739 1912. 12 864 804 1913. 13 205 825 1914. 13 457 841 1915. 16 211 1013 1916. 16 250 1015

Broj bolesnika je rapidno rastao u periodu između 1911. i 1916. godine.Navedena statistika ne pruža uvid u broj kreveta. Aki analiziramo 1916. godinu, možemo ustanoviti da ii broj od 16. 250 bolničkih dana korespodentan sa brojem od 45 kreveta, koji su zauzeti od prvog do poslednjeg dana u godini, tj. sa 100 % isko rišćenosti kreveta. Ali, pošto je takav slu čaj nemogu ć, možemo pretpostaviti da se Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 37 priьіižno 50 kreveta nalazilo u stalnoj upotrebi. Ukoliko uzmemo da broj bolni čkih dana po bolesniku iznosi 16, kalkulativnim putem dobijamo broj bolesnika. Iг podataka 0 budžetu možemo da pribavimo informacije i O sistematizaciji radnih mesta U bolnici. Id lekara su primarijus i sekundarni lekar dobijali platu od bolnice i, u saglasnosti s time, pretežno radili u bolnici. Budući, da delokrug njihovog rada nije bio razdvojen, verovatno su oba ova lekara radila i u gradu. Bolnička sistematizacija zaposlenih ii izgiedala ovako:

glavni lekar — direktor 1 sekundarni lekar I 6olničar 3 pomoćni bolničar I poslužitelj 1

Person al se ukupno sastojao od sedam 1ica. Kako ii snabdevanje hranom bibo povereno privatnom preduzetrxiku, kuhinjsko osoblje nije bib o uračunato u pomenutu brojku. Iodine 1916. ii prispela uredba Ministarstva unutrašnjih poslova, koja se odnosila na nacrt projekta bolnice „Sv. Ladislava". Skupština је doti čnu ministarsku uredbu primila k znanju i uputila glavnog gradskog inženjera da sa čini detaljne planove, kao i predra čun sredstava neophodnih za njenu realizaciju pa da ih nakon toga dostavi skupštini. Iodine 1917. se senćanska sekcija Ba čko-bodroškog županijskog udruženja za borbu protiv tuberkuloze, u ire Patronažne komisije, obratila Skupštini sa molbom da ista potpomogne osnivanje antituberkuloznog dispanzera. S tim u vezi ii bio donet slede ći zaključak: „Za ciljeve pomenute sekcije istoj & se od 1917. godine rnadalje, dogod pomenuta sekcija u Senti budi delovala u skladu sa svojim proklamovanim ciljevima, te dogod sukcesivno budi pružala 0 tome pismene potvrde, no najviše tokom 10 uzastopnih godina, iz opštinske kase grada Sente се se godišnje 1000, i slovima, „ hiljadu" kruna a isplaćivati. Senćanska javnost се ujedno u pomenutu sekciju kao jedan od njenih osniva č stupiti, te se sledstveno tome doznaka od 100, i slovima, „sto" kruna na ime članarine odobrava. Mada pomenuto udruženje privremeno deluje biz sopstvenog statuta, i godišnji doprinos i osnivačka članarina се, s obzirom na potrebu potpomaganja samopregornog delovanja ovog humanisti čkog udruženja од opšteg interesa, biti smesta isplaćeni." Iodine 1918. ii Skupština usvojila detaljne planove i prednacrt budžeta i zatražila odobrenje istih od ministra unutrašnjih poslova. Taj plan uopšte nije obuhvatao izgradnju plućnog odeljenja, niti ii za to predviđao ma kakva budžetska sredstva, pošto ii predvideni iznos bio rezervisan za gradnju jedne posebne ustanove za le čenje plućnih bolesti. Pomenuta godina ii na zdravstvenom planu protekla u znaku te- meljitih priprema za borbu protiv tuberkuloze. Gradsko rukovodstvo i Skupština grada su, na inicijativu Županije, doneli odluku 0 podizanju jednog sanatorijuma za lесепје tuberkuloze, koji ii trebao da se nalazi pod pokroviteljstvom Županijskog udruženja za borbu protiv tuberkuloze. Grad ii u te svrhe stavio udruženju na raspolaganje zemljišnu površinu od 25 jutara, te ii nadalje u pomenute svrhe bio ponudio i 80.000 kruna. Matično udruženje ii za opremu ustanove dalo 3000 kruna, a ujedno 38 Agošton Vig

$e bib o obavezalo i da се, na ire doprinosa za održavanje, davati 3000-5000 kruna godišnje. Drugi antituberkulozni gradski akt ii predstavljalo postojanje namere 0 орте- manju molskog ubožišta u antituberkubozne svrhe i 0 njegovom kasnijem formalnom priključenju senćanskoj bolnici, u svojstvu isturenog odeljenja sen ćanske bolnice, namenjenom le čenju tuberkuloznih bolesnika. Taj plan ii predstavljao podžupanovu zamisao. Gradska skupština ga ii prihvatila i naložila pripremu ugovora 0 povezi- vanju sa Molom. Ali, ni od sanatorijuma ni od ugovora nije bib o ništa. Kapitalni istorijski događaji su stavili tačku na te razvijene planove. Nistno pronašli dokumentaciju, koja bi se odnosila na Prvi sv. rat, a koja bi se ticala bolnice. Nesumnjivo ii da se broj bolničkih pacijenata tokom rata bio pove ćao za 30 procenata. Ranjeni vojnici nisu bili lečeni u gradskoj bolnici, već ii to bibo činjeno u, tzv. Ротоспој bolnici Crvenog krsta. Za ovaj podatak sro saznali iz dnevnog reda skupštinske sednice od 31. decembra 1917. pronašavši jednu ta čku, koja sadrži slede će podatke: ubožište, koje ii Ротоспој bolnici Crvenog krsta pozaj- miii 20 potpuno opremljenih bolničkih kreveta ii iste, navedenom prilikom zatra- žilo naaad, pošto su mu pomenuti kreveti zatrebali. Skupština ii tokom rasprave dala za pravo ubožištu, i naložila Ротоспој bolnici da ik vrati. Jedan skupštinski zapisnik iz 1915. godine pominje Ротоспи bolnicu, koja ii tokom Prvog sv. rata u Senti funkcionisala уес od 1914. godine, kao ispostava Zemaljskog udruženja Crvenog krsta. Prima postojećim zabeleškama, pomenuta bolnica ii viii puta bila suo čena sa materijalnim teško ćama, ali joj ii grad svaki put morao priticati u pomoć putetn davanja kratkoro čnih kredita. Nije natn poznato, da 1i ii među lekarima dve bolnice došlo do nekakve saradnje. Piuzdane, mada nepitpune, podatke 0 Ротоспој bolnici Crvenog krsta pružila nam је Ana Madari, koja ii kao dobrovoljna bolničarka radila u pomenutoj bolnici, id njenog osnivanja pa sve do kraja Prvog sv. rata. Rođena је 1889. godine, tako da ii prilikom izbijanja Prvog sv. rata imala 25 godina. Sada (1964. prim. prey.), sa poluvekovne distance, ispričala nam ii sledeće: „Rukovo đenje Ротоспот bolnicom Crvenog krsta ii bib o povereno direktoru gradske bolnice dr Adolfu Glikštalu, a administra• tivni rukovodilac bolnice ii bila udovica Andora Lovasija. Bolnica ii bila smeštena u zgradi senćanske gimnazije koristeći pri tome sve njene prostorije. Fiskulturna sala je služila kao operaciona dvorana i previjalište. Bolnica je opremu primila od svog centra, a ranjene i bolesne vojnike i oficire su slale vojne bolnice. U ovoj bolnici se mesecima nalazio na lečenju i senćanski lekar dr Mihalj Dojč, koji je u ratu bio ranjen u stomak. Negu su dobrovoljno, bez naknade, obavljale Senćaпke. Za njih je tokom proleća 1 91 5, godine bio organizovan šestonedeljni kurs, koji su držali sen ćanski lekari. Bolnica je bila otvorena u jesen 1915. godine (prema Ani Madari) i radila je tačno tri godine.0 ovii bolnici su radili sledeći lekari: dr Adolf Glikštal, dr Andor Glikštal, dr ložef Havel, dr Lajoš Vajda i dr S`andor Meri. U bolnici se nalazilo oko 100-150 kreveta. Po završetku rata, bolesnici su se razišli, a 6olnica je time bila automatski ukinuta." Dr Kalman Kalivoda ii na.skupštinskoj sednici id 31. oktobra 1918. godine saopštio da podnosi ostavku na položaj gradskog fizikusa kao i na članstvo u Komisiji za zdravstvo. On se odselio iz Sente, da bi, kao ma đarski kraljevski banjski lekar, stupio u državnu službu. 39 Istor{jat senćanske bolnice (1834-1965)

Usledili su istorijski doga đaji, гavršetak Prvog sv. t ata i pomeranje granica, koji su privremeno skrenuli pažnju sa daljeg razvoja bolnice i njene izgradnje. Ma đarska državna vlast ii prestala da postoji, a nju ii od 16. novembra 1918. godine росеlа da vrši Kraljevina SHS. Bolnica, za vreme tih istorijskih zbivanja, nije prekidala svoj tad. Zdravstveni radnici su savesno nastavljali da obavljaju svoje dužnosti. Do promene nosioca funkcije glavnog gradskog lekara došlo ii 1920. godine. Dr Adolf Glikštal, koji ii te godine navršio 72, godinu svog života, povukao $e u penziju, a njegovo mesto ii zauzeo jedan veoma obrazovan lekar - specijalista-hirurg дт Milivoj Borđoški. Dr Borđoški ii diplomiorao u Budimpešti, a taro ii stekao i specijalisti čko zvanje. Zauzimao ii i гпасајап položaj kao primarijus hirurškog odelje nja budimpeštanske bolnice Margit. Kao ro đeni Senćanin, sa spremnoš ću ii prihvatio mogu ćnost da zameni svoj ugledni položaj sa nameštenjem u bolnici svog rodnog grada. Sve to se može tumačiti ljubavlju prima ravičaju, a razioge za nju možemo pronaći u lokalpatriotskom zanosu. Dr Borđoški ii bio prvi lekar-specijalista u Senti, a isto tako ii bio onaj lekar koji ii uveo modernu hirurgiju u senćansku bolnicu. Penzionisanjem dr Glikštala, iz svakodnevnog života, nestao ii dragoceni tip samopregornog lekara, koji ii bio tako karakteristi čan za XIX vek. Njegova univer- гalna polivalentna delatnost ii odgovarala zahtevima ondašnjeg vremena, ali razvoj medicinske nauke ii, u prvim decenijama ovog veka, sve ve ći тпасај , prevashodno u bolnicama, pridavao specijalističkim aktivnostima. Senćanska bolnica ii, sa svojih 50 kreveta, predstavljala, tzv. mešovitu bolnicu, unutar koje su bili odvojeni sari pacijenti, koji su bolovali od zaraznih i veneričnih bolesti, dok ostali bolesnici nisu bili kategorizovani prima svojim oboljenjima. Činjenica da su se ovde, u Senti, mogle obavljati hitne i komplikovane hirurške intervencije još pre 45 godina (1964. prim. prey.) predstavljala ii zaista krupan napredak. Iodine 1921. ii Skupština grada donela odluku u vezi sa bolnicom: bolnica ii bila ponuđena državi, pošto grad nije bio u poziciji da ii iгdržava. Da ovom inicijativom, odnosno akcijom, nisu postignuti nikakvi rezultati, možemo saznati po tome to ii sve ostalo nepromenjeno. Iodine 1922. ii na oktobarskoj skupštini bila doneta odluka da се za potrebe ka sarne, bolnice i osam činovnika biti izgra đeni stanovi. Neophodna nov čana sredsva su trebala biti prikupljena prodajom 1000 lanaca gradske zemlje. I ova akcija se, baš kao i prethodna, izjalovila. Jedinu pozitivnu činjenicu je predstavljao sam čin njenog donošenja. Iodine 1923. ii u senćansku bolnicu bio primljen prvi diplomirani lekar na oba veгnu lekarsku praksu. Pomenuti lekar ii bio di' Božidar Konjooi ć, koji je kasnije radio u Senti kao specijalista - stomatolog. Iodine 1925. ii Municipalni savet Ba čko-bodroške županije dao Senti 200 000 dinara, uz uslov, da ona pomenuti iznos upotrebi za izgradnju bolnice. Gradska skupština ii naložila da pomenuti iznos budi deponovan i zamrznut dok ru po čne izgradnja bolnice. Iodine 1927. su тapisnički zabeldeni statisti čki podaci za njena prva dva meseca. Ostali meseci u najvećoj meri odgovaraju ovima. 40 Agošton Vig

Јапиат 1927. Februar 1927. Preostalih iz prethodnog тетеса 45 46 Prihoaćenih tokom prethodnog meseca 53 55 Otpuštenih 56 49 Umrlih 4 7 Zadržanih na lесепји 38 45 Втој bolničkih dana 1061 1336 Objedinjena statistika za pomenuta dva meseca izgleda ovako: Indeks iskorišćenosti postelja 84,6 % Втој bontčkih dana po bolesniku 20,6 Mortalitet 9,4 Broj kreoeta 48

Statisti čki pokazatelji fi sadrže broj bolni čkih kreveta, ali, s obzirom na broj bolesnika i 80 % iskorišćenost postelja, broj kreveta ii procenjen na 48. Dve pojedinosti padaju u oči u ovom prikazu - dugotrajno zadržavanje pacijenata u bolnici i prilično visok mortalitet. To se, verovatno, može pripisati zimskoj epide- miji gripa koja ii tada viadala. Iodine 1929. ii Skupština odlučila da isparceliše i proda star bolnički fundus na Pivarevom gruntu. Ta skupštinska odredba se, međutim, nije ostvarila. Pomenuta odluka ii na dnevni red dospela četvrt veka kasnije. Do 1930. godine, Ilavni županijski und ii predstavljao višu, gradskoj upravi nadre đenu vlast. Te godine ii, pak, stupila na snagu nova administrativna podela. Kraljevina Jugoslavija ii bila izdeljena na 9 banovina, a Senta i sve njene institucije su potpale pod ingerenciju Dunavske banovine, čije ii sedište bib o Novi Sad. Iodine 1932. ii bolnička prehrana dražbom bila izdata u najam, pri čemu istin- sku pažnju zavreduje činjenica da ii jelovnik bio veoma porno sastavljen i da su razna illa bila pobrojana u 42 ugovorne stavke. Nabavljanje ishrane posredstvom posrednika ii, dakle, ostalo nepromenjeno. Pranje rubija i čišćenje ii takođe bibo izdato prehrambenom preduzetniku. Prvog októbra 1932. godine bio ii penzionisan i sekundarni gradski lekar dr Lajoš Vajda. Dr Vajda ii rođen 1869. Diplomirao ii u svojoj 25. godini i potom se nastanio u Torontalskoj županiji, srezu Perjamoškom, u opštini Bogaraš, gde ii kao tamošnji opštinski lekar radio 6 godina. U Sentu ii dospeo 1902. godine i tu bio izabran za rejonskog lekara IV gradskog kvarta. Tokom poslednj ih deset godina svog živo- taje, uglavnom, radio u bolnici sa dr Borđoškir. Bio ii ёovеК izvannednih manira i lekar velikog praktičnog znanja. Njegovi pacijenti su ga voleli i poštovali. Bolovao ii tokom poslednje dve godine svog života, i nije radio, da bi umro 1935. u svojoj 66. godini. Sahra- njen ii u Senti. Njegove zasluge su ovekove čene i posredstvom skupštinskog zapisnika. Iodine 1933. se navršila stota godina od osnivanja bolnice. U vrere osnivanja bolnice u gradu je postojao sari jedan diplomirani lekar, koji ii zajedno sa jednim ranarnikom opsluživao celokupno stanovništvo, kao i samu bolnicu. Tokom tih sto godina, broj lekara se postepeno povećavao, ali istovremeno su se množile i lekarske obaveze. Javno zdravstvo ii pred lekare postavljalo sve viii i viii zadataka. Tokom Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 41

tridesetih godina ovog veka, bolni čki i administrativni lekarski rad u Senti nisu bili razdvojeni. Vršilac dužnosti glavnog gradskog lekara ii u bolnici operisao, u gradskoj ku ći administrirao, vodio celokupno javno zdravstvo grada itd. Tako obiman rad ii štetio lесепји bolničkih pacijenata. Zbog toga ii na na molbu dr Bor đoškog Gradski savet razdvojio delokrug rada glavnog gradskog lekara od ingerencija direktora bolnice, a tu odluku ii odobrila i Banovina. Skupštinski zapisnik (br. 680 iz 1933), u vezi sa ovim pitanjem, sadrži slede će: dr Borđoški podnosi ostavku na položaj glavnog gradskog lekara. Skupština ii odlučila da i biz raspisivanja konkursa imenuje dr Milivoja Borđoškog za direktora bolnice i da ga oslobodi svih ostalih vanbolni čkih poslova. Istovremeno ii bio raspisan i konkurs za vršioca dužnosti glavnog gradskog lekara. Id osmorice prijavljenih kandidata za imenovanje, na navedenu funkciju ii bio predložen dr Giza Glikštal. Dr BOŠko Miković i dr Vera & Sen Loran su, kao sekundarni lekari, bili primljeni u bolničku službu, a dr Šandor Meri ii bio oslobođen dužnosti rukovodioca odeljenja za infektivne bolesti, koju ii, premda penzionisan, obavljao od 1925. godine. Godine 1934. sirotište, koje se nalazilo u nadležnosti Banovine, bib o ii premeš teno iz Sente, te ii tako zgrada, u kojem se ono nalazilo, ispražnjena. U skladu sa ranijim ugovorima, pravo raspolaganja fad njom ii automatski iznova pripalo gradu (prava vlasništva grad se nikada nije ni bio odrekao). Gradski savet ii nakon toga odlučio da bolnicu - nakon odgovaraju ćih prepravki, dogradnji i adaptacija - premesti u pomenutu zgradu. Prijemni kapacitet, tako preure đene zgrade, ii trebao da iznosi 87 kreveta. Bib o ii potrebno potpuno obnoviti njenu sanitarnu opremu (vodo- vodna mreža, kanalizacija), a nadalje ii trebalo, u ambulantne svrhe, izgraditi jednu posebnu zgradu. Obra гloženje podnetog gra đevinskog elaborata glasi: „Grad Senta, koji zajedno sa istoimenim srezom broji 140. 000 duša i-ii raspoleže bolnicom koja bi makar i prib1ižno odgovarala zakonskim pro pisima. Zgrada u koju je bolnica smeštena iii raspo- laže propisanim ambulantama, dok je njen smeštajni prostor 14 toj meri ograničen da se u njega jedva može smestiti 50 kreveta. Sam unutrašnji ras pored zgrade ni najmanje ne odgovara potrebama javne bolnice, pošto nema vodovoda, nema kanalizacije i odvoda otpadne vode, dok je oprema pak veoma primitivna." Gradska skupština ii predlog 0 adaptacijama jednoglasno usvojila i utvrdila troš kove izgradnje u ukupnoj vrednosti od 44.899 dinara. Nakon toga ii usledilo detaljno finansijsko obrazloženje, koje ii za svoj cilj imalo iгnalaženje neophodnih finansijskih sredstava. Istovremeno ii bib o dato i ovlašćenje gradona čelniku da, pm ovom pitanju, može li čno intervenisati svugde gde se za tim ukaže potreba. Godine 1935. ii sadržavao i sistematizaciju radnih mesta и bolnici. Ina ii izgledala ovako: direktora-primarijusa 1, sekundarnih lekara 2, bolni ćara 2, privremenih bolničara 2, pomoćnih bolničara 1, poslužitelja 1, honorarnih službenika 1. Na skupštinskoj sednici, 27. decembra 1935, bio ii predstavljen kona čno izradeni plan nove bolnice. Skupština ii tada usvojila i odobrilá gra đevinski plan i plan predloženih adaptacija. Kako, me đutim, pitanje finansiranja još uvek nije bib o definitivno rešeno, izgradnja ii odložena za 1937. godinu. Godine 1936. ii Skupština rešila tri personalna lekarska pitanja: dr Míhalj Doj č ii bio izabran na položaj glavnog gradskog lekara, дтЈапов Halas na položaj reonskog lekara u II kvartu, a dr Marko Borđoškt za lekara u Tornjošu. 42 Agošton Vig

Godina 1937. Novembra prethodne godine iz bolnice ii otišao lekar-asistent Jr Miković. Tokom leta ii na njegovo mesto angažovana Jr Otilija Galfi. Glavni gradski lekar ii 11. decembra Skupštini podneo prijavu ostavke i odlazak sekundarnog lekara dr Veri de Sen Loran. Na njeno mesto ii bio izabran Jr Milorad Kragujević. Godina 1938. Sava Kršić ii bio imenovan za bolničkog ekonoma. Godina 1939. Direktor bolnice dr Milivoje Bor đoški гatražio ii bolovanje. Skup- ština ii to odobrila. Juna meseca te godine ii, u svojstvu lekara-asistenta (pomo ćnog lekara), bio angažovan Jr Elemer Ajdenmiier, a u decembru dr Radojka Mrkši ć. Ti godine ii grad, za bolničke potrebe, naru čio novi veliki stabilni parni sterilizator, koji ii instaliran 1941. god. na infektivnom odeljenju, ali fi U staroj ve ć u novoj bolnici. Iodine 1940. nasuprot tome to ii već više puta bib o odlučeno da се zgrada bivšeg sirotišta biti adaptirana u bolničke svrhe, direktor bolnice ii u svojoj predstavci zamolio da grad u budžet za narednu godinu uvrsti slede će izdatke: 25.000 dinara namenjenih adaptaciji zgrade radi ugradnje novog sterilizatora, 50.000 dinara za dovršenje nove dvorišne zgrade i izgradnju vodovodne mreže. Planirani radovi nisu tribal da budu obavljeni u prostorijama bivšeg sirotinjskog doma, ve ć u staroj bolničkoj zgradi u Zabavišnoj ulici. S obzirom na to da ii Skupština prihvatila pomenuti predlog, može se zaključiti Ja ii grad bio privremeno odustao od namere da premesti bolnicu u Dudik. Godina 1941 - godina smene vlasti. Ma đarske okupacione trupe su 12. aprila zauzele grad. Bolničko osob!je ii ostalo na svojim mestima i nastavilo sa radom. Osim direktora u bolnici su se nalazila i dva likara-asistenta (pomo ćna lekara), dr Radojka Mrkši ć i dr Elemer Ajdenmiler. Dr Milivoj Borđoški ii, zbog narušenog zdravlja, zatražio penzionisanje još pre smene vlasti. Svoj zahtev ii nakon nje pono- vio. Pretpostavljene gradske vlasti su udovoljile njegovom zahtevu i razrešile ga dužnosti direktora-primarijusa. Istovremeno su mu se zahvalile na njegovom samo- pregornom radu dugom dve decenije. Na njegovo mesto ii, za vršioca dužnosti direktora bolnice, imenovan specijalista-internista Jr Agošton Vig. Primopredaja bolnice ii bila obavljena juna 1941. godine. U staroj bolnici, smeštenoj u Zabavišnoj ulici, rad se od juna do decembra 1941. godine, odvijao kao i ranije. Zbog skorog preseljenja, nisu bile vršene nikakve adaptacije, niti ii bila instalirana nova oprima. Ustanova ii i nadalje, sve do kraja godine, radila kao mala, mešovita bolnica sa 48 kreveta. Može se pomenuti, da ii u staroj bolnici, još jula 1941. godine, po čeo da radi novi hirurg-specijalista dr 7anoš Ferge- teg. Drugih personalnih promena nije bib. Čak ii i snabdevanje hranom ostalo nepromenjeno sve do kraja godine. Ali, pomenuti način obezbe đenja bolničke ishra- пе је postai neaktuelan, pa ii, na osnovu postignutog dogovora sa preduzetnikom, prestao Ja se primenjuje od 31. XII 1941. godine. Kako ii bolnica tada ve ć imala dvojicu lekara-specijalista, bolesnici su bili podelje- ni U dve grupe. Internist ii lečio bolesnike od unutrašnjih bolesti kao i infektivne bolesnike, dok ii hirurg tretirao hirurške, ginekološke i akušerske slu čajeve. Time ii praktično došlo do primene kauzalnog specijalisti čkog tretmana a time i do pola- ganja temelja budu ćih bolničkih odeljenja. Istorijat sen ćanske bolnice (1834-1965) 43

Preuređenje sirotinjskog doma u bolničke svrhe

Grad ii, juna 1941.godine, naložio adaptaciju zgrade sirotinjskog doma u bolničke svrhe. Planove za preure đenje ii, zajedno sa upravnikom bolnice, izradio glavni gradski inženjer, a Zupanija ii te radove odobrila. Radovi su trajali od 1. juna do 31. decembra iste godine. U to vreme su, osim glavne, postojale i dve manje zgrade, koje su se nalazile unutar bolni čke ograde du ž starog državnog A đanskog puta. Površina osnovice jedne od tih zgrada ii iznosila 20 х 5 rn, dok se druga zgrada sastojala od jedne sobe i kuhinje. Prva ii, u vreme dok ii sirotište još bib o autarhi čno, služila kao staja i skladište, dok ii potonja služila kao stan bivšem rasadni čkom poijaru. Vojno skla- dište, koje se nalazilo u istočnom krilu zgrade, ii opustošila vatra u proleće 1941. pa se ukazala, na tom mestu, potreba za ve ćim renoviranjem. Glavna zgrada, koja postoji i danas, ii sara po sebi bila prili čno masivna, pošto ii sagrađena od prvoklasne cigle. Podjednako besprekorna ii bila i njena krovna konstrukcija,. U to vrere zgrada ii bila stara 40 godina (dovršena ii 1902. god.) i na njoj nije bib o nikakvih tragova propadanja iii ozbiljnijih oštećenja. Ртосеlје velike zgrade, u obliku velikog slova „E", gledalo ii na sever a taro se tako đe nalazio i ulaz. Zemljište ii predstavljalo pomalo nepravilan četvorougao površine 825 katastar- skih jutara. Na njegovom severoisto čnom uglu se nalazila Infektivna bolnica, koja ii bila okružena ži čanom ogradom. Ina se sastojala od dve zgrade, a u sredini između njih nalazila se jedna irnprov[zovana daš čara, koja ii služila kao skladište i drvljanik. Površina tog ograđenog prostora ii iznosila 500 kvadratnih hvati. Na osiromašenom placu bivšeg Dudika, još su jedino dve ostarele kruške i dva-tri žbuna divljeg grož đa podsećali na to, da su se na tom mestu nekada nalazili vinograd i voćnjak. Kraj zapadne ograde se prostirala omanja bagremova šuma, čija je ukupna površina iznosila jutro i Pl. izgradnju je finansirao grad. Glavni zidovi unutar zgrade nisu bili dirani, a ogrom- пе prostorije ii, na više mesta, bib o potrebno podeliti pregradnim zidovima. Parale! - no sa ovim je iгvršena i adaptacija Infektivne bolnice. Najstarija zgrada ii dograđena, pri čemu ii tamošnja mrtva čnica preuređena u bolesničku sobu. Po zavriitku pomenutih radova, dobijena je bolnica sa 120 kreveta, koja je udovoljavala ondašnjir zahtevima. Umesto male mešovite bolnice sa 50 kreveta, bolesnike ii dočekivala proširena zgrada, koja ii u svom sastavu imala 4 одеlјепја: internisti čko, hirurško sa ginekološko-akušerskim, infektivno odeljenje, a imala ii i iznova opremljenu operacionu salu sa odeljenjem za pretpripremu, rendgenološki kabinet, laboratoriju, itd. Sanitarna oprerna se u potpunosti morala obnoviti, pa ii u te svrhe izbušen arterski bunar i postavljen hidrofor, čime ii, osim engleskih toaleta, celokupna zgrada snab- devena teku ćorn vodom. Stare septičke jame ii bilo moguće koristiti, a otpadna voda je odvođena u Tisu. Bolnica se, u pogledu elirninacije otpadnih voda, nalazila u prilično povoljnom роlохајц, jer ju ii svega 500 m delilo od Tise. Idvod otpadnog sadržaja ii bio, kao što ii to i danas, sproveden podzemnirn putern ispod grada pa se južno od grada isti ulivao u Tisu. NajьІiže nastanjeno mesto kraj Tise ii Ada, ali pošto vodeni put do nil iznosi viii od 20 km, prices rečnog samopre čišćavanja ii 44 Agošton Vig uvek potpun, tako da opasnosti ici zaraze nije bib, niti je danas ima. Adaptacija ii bila dovršena izgradnjom drvljanika, perionice i sale za autopsiju.

lstorijat bolnice nakon 1.1 1942.

Poslednjih dana decembra 1941. godine, bolnica ii, ve ć opremljena, čekala na bolesnike. Njeno preseljenje ii izvršeno uz slutnje da ćе ta selidba, tnada već tre ća po redu na prostoru bivšeg Dudika, ujedno predstavljati i njen konačni premeštaj. Na svojoj prvoj lokaciji, Pivarevom gruntu, bolnica ii radila 38 godina, a u Zabavišnij ulici 70 godina. Sasvim ii sigurno da се ovaj poslednji izmeštaj za bolnicu predstavljati vekovno bjravište. Inventar bolnice ii bio priširen novom medicinskom opremom. Samo preseljenje ii obavljenó 31, decembra, za jedan jedini dan. U to m poslu su se lekari, zajedno sa ostalim zdravstvenim i za tu priliku posebno anga- žovanim radnicima, revnosno zalagali. Bolesnici su se već 1. januara 1942. probudili u novoj, adaptiranoj zgradi. Kóna čnj је bila ostvarena želja građana stara četiri decenije. Lečenje bolesnika na hirurškom i akušerskom odeljenju ii obavljao hirurg dr Janoš Fergeteg, dok ii na internističkom i infektivnom odeljenju te poslove obavljao internista dr Agošton Vig. Bolnica je tada imala svega jednog lekara-asistenta Jr Radojku Mrkšić, koja ii i stanovala u bolnici. O nezi i ishrani bolesnika su se starale četiri opatice. Brojno stanje personala ii izgledalo ovako: lekara 3, bolni čara 5, babica 1, čistač ica 2, kuvarica 2, kj čijaša 1, ekonoma 1, službenika 2, pralji 2, ukupno 20. Kada se zdravstveni rad u novom prostoru uhodao, ispostavilo se da ii postojeći personal nedovoljan, pa je on uskoro moraj biti pjvećan na 30 1ica. Bolnica je u ekonomskom pogledu bila samofinansiraju ća, tj. izdržavala se iz sopstvenih prihoda, pa je čak i finansirala pojedine manje investicije. Osnovu prihoda je predstavljala, tzv. dnevna bolnička naknada, tj. novčani iznos koji ii odgovarao prora čunatim troškovima dnevne nege bolesnika. Taj iznos su pla ćali neosigurani bolesnici, kao i oni koji su bili osigurani kid različitih osiguravaju ćih udruženja. Lečenje siromašnih bolesnika je obavljano na teret, tzv. „Zemaljskog bolni čkog fonda". Paušalnu mese čnu sumu novca je dostavljalo Ministarstvo, a veličina tog paušalnog iznosa ii utrvđivana na osnovu dostavljenih statisti čkih pokazatelja. Kontrolu fad finansijskim poslovanjem bolnice je obavljao grad u svojstvu „bol- ničkog uzdržavatelja". Troškove adaptacije ii snosio grad. Nova bolnica ii postojala, ali je nedostajala moderna oprema za nju. I ovaj problem ii bio rešen, kao štj se to može videti iz zapisničke odluke Zakonodavne komisije Ba čko-bodroške županije br. 74/1942. donete na redovnom zasedanju iste, koje ii bib o održano 29. januara 1942. god. a glasi: „Molba županijskog grada Sente podneta je radi pružanja pimo ći za opremanje bolnice, usled toga što je grad.javnu bolnicu, koja ni u kim pogledu fiii udovoljavala savremenim zdravstvenim zahtevima, premestio u drugu zgradu i time istovremeno javnu bolnicu proširio u bolnicu sa 120 kreveta. Ovoj preuređenoj i proširenoj bolnici ii potrebna pot puna i moderna oprema, što, me đutim, sam grad nije U stanju da sprovede, te 51 upravo Istortjat sen ćanske bolnice (1834-1965) 45

zato on i obratio županiji sa molbom Ja županija na ime pomo ći uputi 20.000 pengova." Копаспа odluka: „zahtevima grada ii udovoljeno." Podžupan ii 4. februara 1942. raspisal konkurs za mesto primarijusa-interniste, primarijusa-hirurga i tri lekara-asistenta. Juna, te iste godine, ii potvrđeno postav- ljenje dr Radojke Mrkši ć na položaj lekara-asistenta, postavljen ii i dr Elemer Ajden- miler, dok ii mesto trećag lekara-asistenta ostalo nepopunjeno. Na mesto primarijusa hirurškog odeljenja ii, u skladu sa konkursnim propozicijama, bio naimenovan dr Janoš Fergeteg, a na mesto primarijusa internisti čkog odeljenja dr Agošton Vig. Di- rektor bolnice ii postal dr Agošton Vig. Nova bolnica ii bila podeljena na 4 odeljenja, a imala ii ukupno 120 kreveta. Raspodela postelja po odeljenjima ii izgledala ovako:

Internističko odeljenje 42 kreveta Hiruтško odeijenje 40 kreveta Akušersko odeljenje 10 kreveta Infektivno ideijenje 28 kreveta

U glavnoj zgradi se nalazilo 80 kreveta, dok ii U bivšoj infektivnoj bolnici svoje mesto dobilo 40 kreveta. Veliki problem ii predstavljao smeštaj bolesnika, koji su patili od kavernozne tuberkuloze, pošto su morali biti primljeni u bolnicu jet drugde nisu dobili mesta. Problem je privremeno bio rešen tako, štI su za ovi bolesnike bile izdvojene dve sobe na infektivnom odeljenju. Kapacitet tog odeljenja nikada nije bio iskorišćen u punoj meri. Uprkos činjenici štI je vladao rat, uspelo se u tome da se bolnica dobro opremi i idrži u punom pogonu. Dr Elemer Ajdenmiler ii 1943. stupio u vojnu slűžbu. Više se nije vratio. Postao ii žrtva raEa. Tokom 1944. godine je obavljao službu u bolni čkom vozu i tom prili- kim cd svojih pacijenata dobio difteritis cd kojeg ii i urn. Za njegovog naslednika, u svojstvu lekara-asistenta, bio ii imenovan dr Tot Abonji. U vojnu službu ii 1943. godine pozvan i primarijus hirurškog odeljenja. Tokom njegovog odsustva, zamenjivao ga ii penzionisani primarijus dr Milivoj Blrđoški, koji ii 19. decembra 1943. iznenada urn. Njegova smrt ii izazvala sveopštu žalost, kako u javnosti, tako i kid njegovih kolega. On ii dvadeset godina rukovodio bolnicom. Vredno ii i važno, na Ivor mestu, uvrstiti celoviti nekrolog, koji ii izre čen fad njegovim odrom.

„Sahranjujemo lekara. Živeo ii 59 godina. I njega je sustigla tragika statistike mortaliteta koja lekarima dopušta prose čno 60 godina života. Svako ga je poznavao kao snažnu i zdravu osobu. Kako se moglo dogoditi da njegovo srce sa tako dramati čnom brzinom otkaže svoju poslušnost? I dr Borđoški ii kao i stotine i stotine drugih lekarta postal žrtva svoje pro fesije. Jos kao mladić fi za svoj životni poziv odabrao pro fesiju specijaliste-hirurga. Sedam godina je u budimpeštanskoj bun ici sv. Margite le čio — operisao na hiljade bolesnika. Uzeo je u češća u unom nadljudskom radu koji je predstavljao posledicu svetskog rata. U Sentu se preselio 1919. godine. Izuzetno izobraženi lekar je dospeo u primitivne bolničke prilike u kojima je hirurška intervencija zapravo predstavljala božje iskušenje. I on se prihvatio tog sizifovskog pisla. Popravljao fi, krpio, uređivao u okvirima skučenih materijalnih mogu ćnosti i svojom lekarskom genijalnošću 46 Agošton Vig

nadoknađivao sve ono što je u opremi nedostajalo. A koliko ii taj pisai bio uspešan potvrđuju na stotine spasenih ljudskih života. Sa1us aegroti suprema lex esti. Dobro bolesnika najviši ii zakon. Ova izreka ga ii pratila tokom celokupnog njegovog života i zahtevala ii od njega veoma naporan, odgovoran i težak rad. Njegovo srce se u tom nadčovečanskom radu, u kojem su podjed- náko učestvovali i duša i teli, umorilo i nastupila ii njegova rana smrt. Voleo Si svoj grad Milivoje Borđoški! Kada si Si odselio iz Budimpešte mogao si U, ka razvoju usnterenom glavnont gradu tadašnje Jugoslavije, naći mnogo blistavije i primam- ljivije nameštenje od inog koje te ii čekalo и Senti. Ni u Tebi ii živeo onaj lokal- patriotizam koji si nasledio od svojih predaka. Gruda tvojih predaka te ii vezala za sebe. Ina gruda koja nas Ba čvane uvek nazad doziva. Uredba ii gospodnja da mi Bačvani višenacionalnog porekla volimo ovu zemlju i sve one koji su iz ovi crnice ponikli. Voleo si ‚Jude biz obzira na njihov rod, a inti su ti tu ljubav biz obzira na sopstveno poreklo višestruko uzvra ćali. Kao hirurg-primarijus Milivoj Borđoški је lečio bolesnike, a kar gradski fizikus štitio ii živote zdravih. Kao kolega negovao ii kolegijalnost i starao se o staleškom autoritetu. — Opraštamo se od Tebe Milivoje Bor đrški u inti tvojih kolega lekara, bolnice, poslanika, zdravstvenih radnika i senćanske javnosti. Uspomenu na tebe sačuvaćemo u svojint srcima! Počivaj u miru!"

U pomenutoj godini se odigrao jiš jedan гпасајап događaj. Uprkos tome šti se grad toliko žrtvovao za nanovo proširenu i opremljenu bolnicu, na površinu ii izbila stara dilema: da li treba pokloniti bolnicu i prepustiti obavezu njenog i тdržavanja mime, tj. onim pravnim licima, koja imaju ve će materijalne mogu ćnosti za njeno održavanje i razvoj iii пе? Gradska skupština ii, prima svedočenju ondašnjih skupštinskih zapisnika, 1921. godine ponudila bolnicu državi, ali od podržavljenja nije bib o ništa. Ovaj problem se ponovo javio u jesen 1943. godine. Tada je gradsko rukovodstvo, oslanjaju ći se na odobrenje Skupštine, odlu čilo da bolnicu ponudi županiji. Timeo danaos it dona farentes vili latinska poslovica. ( Čuvaj se Danajaca i kada darove nose.) Ponuda ii bila učinjena, a županija je poklon prihvatila fi uzimajući u obzir ina materijalna optere ćenja, koja su skop čana sa izdržavanjem jedne ovakve bolnice. Jednoglasnu odluku Skupštine nije narušila ni jedna jedina zamerka. Zabeleške, koje se odnose na ovo pitanje, su sledeće: Zakonodavna županijska komisija se na svojoj sednici id 13. decembra 1943. bavila ovim pitanjem na sledeći način: „Grad Senta poklanja županiji svoju bolnicu sa svim njenim zgradama, rpremom i pripadajućim zemljištem čija površina iznosi 9 jutara. Skupština je ovaj poklon primila sa zahvalnošću." Obrazliženje rube, čija је suština bila u time da Senta, shodno svojim ograni čenim materijalnim mogu ćnostima, nije bila u prilici da pruži odgovaraju ću materijalnu potporu bolnici, koja je predstavljala jedinu veću bolnicu u Potisju, bolnicu koja je bila predvi đena da podmiruje zdravstvene potrebe oko 140.000 stanovnika, je na skupštinskom zasedanju pro čitao sam direktor bolnice. S obzirom na činjenicu, da je obezbe đenje višeg nivoa zdravstvene zaštite predstavljalo prvorazredni interes Županije, bib o је piželjno da ina primi bolnicu u svoje okrilje, jer su jedino na taj način mogla biti ostvarena ina nastojanja, Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 47 usmerena ka daljem razvoju bolnice, koja su već više od pola stoleća čekala na svoju realizaciju. Ova pravna situacija ii u istoriji bolnice trajala do oslobođenja, koje ii nastupilo 8. X 1944. godine. Ta godina ii predstavljala poslednju godinu Drugog sv. rata, pa zbog toga tada i nije moglo do ći do novijih i obimnijih ulaganja. U vremenu, koje ii nastupilo nakon oslobo đenja, bolnicu ii čekao veoma ozbiljan posao. Rat ii još uveliko trajao i bolnica se uključila u tad vezan za podmirivanje zdravstvenih potreba NOVJ. U Senti ii bila formirana ratna bolnica, koja $e nalazila u zgradi gimnazije i u bivšem hotelu „Amerika". Obe ove lokacije su bile ispunjene ranjenicima. Najteži slu čajevi su bili direktno slati u gradsku bolnicu. Taro su iz ratne bolnice tako đe dospevali i mi pacijenti, koji su trebali biti operisani. Ranje- nike i bolesnike oslobodila čkog rata bolnički lekari su le čili sa samopožrtvovanoš ću i izdržljivoš ću koja nije znala za umor. Rat ii гavršen 9. maja 1945. god. i ratna bolnica je mogla biti ukinuta u leto iste godine, pošto su ranjenici i ratni bolesnici do tada već bili iгlečeni. U prvim posleratnim godinama, bolnica $e neprekidno borila sa nedostatkom kadrova. Tokom 1945. u njoj su radii po jedan hirurg, internista i lekar-asistent. Pomenuti nedostatak kadrova se u podjednakoj meri odnosio, kako na lekarsko, tako i na ротоспо zdravstveno osobije, a situaciju ii dodatno otežala i promena lekara. Dr Janoš Fergeteg, koji ii u bolnici radio od 1941. godine, uprkos svom ma đarskom državljanstvu nije napustio svoje radno mesto u jesen 1944, već ii nastavio da obavlja svoj odgovornoš ću bremeniti hirurški rad sve do septembra 1945. god. Zbog svog savesnog rada je, u više navrata, bio pohvaljivan. Njegovo službovanje ii okončano njegovim odlaskom u Mađarsku 22. septembra 1945. godine. Dr Milivoj Bor đoški je bio prvi lekar, koji je u senćansku bolnicu uveo modernu hirurgiju. Hirurško odeljenje ii u ličnosti dr Fergetega dobilo njegovog dostojnog naslednika. Rad dr Fergetega su učinili znamenitim naro čito mi rezultati, koji su bili postignuti u abdominalnoj hirurgiji. Prema našir saznanjima, on je preminuo 23. aprila 1963. u svojoj 60 godini. Bio ii primarijus hirurškog odeljenja bolnice u Solnoku. Uspomenu na njegovo četvorogodišnje delovanje u Senti čuvaju brojni operisani pacijenti.

Paviljoni n Bn 1 »C" 48 Agošton Vig

Rukovođenje odeljenjem ii, nakon odlaska dr Fergetega, privremeno preuzeo dr Maksim Grinhut, lekar iz Baje. Njegov rad ii trajao svega šest nedelja (od 23. IX do 7. XI 1945), pošto ii, ne mogavši na odgovaraju ći način da potvrdi svoju stru čnost, premešten iz Sente. Zdravstveni savet Vojvodine ii 7. novembra 1945. god. imenovao hirurga dт Niko- lu Daoidooića, sekundarnog lekara novosadske bolnice, za načelnika hirurškog odeljenja sen ćanske bolnice. On ii u skladu sa, tada još važe ćim Zakonom 0 mobili- гaciji civilnog osobija, decembra 1948. god. bio premešten u Kumanovo i više se nije vraćao u Sentu. U bolnici ii od 12. januara do 10. jula 1946. godine bio održan i šestomese čni kurs za bolničarke, koji ii bio organizovari za devet žena - demobilisanih u česnica NOR-a - koje su ujedno i stanovale u bolnici. Organizovanje kursa ii naložio Pokra- jinski sekretarijat za zdravstvo, a predava či su bili lekari iz bolnice. Svih devet žena ii uspešno položilo ispite. Ispitna komisija, koja ii u te svrhe bila poslata, ii bolničar- ske diplome izdala slede ćim osobama: Milici Markooić, Ju1ki Hr, Nadi Dimić, Milki Perović, Ljubici Čalenić, Nadi Nikolić, Katici Zupan, Saakí Stupar i Nadi Pioić. Nakon oslobo đenja ii bio uspostavljen status quo, te ii bolnica ponovo dospela u nadležnost grada. Kao ustanova zastupljena u budžetu, ina nije raspolagala sopstve- nir finansijama. Bolni čka administracija ii, zapravo, predstavljala ekspozituru gradske administracije. Ovakav pravni položaj bolnice ii potrajao sve do 31. XII 1952. god. U tom periodu, kolektivno upravljanje još nije bib o dišlo do izrakja. Sve bolničke nameštenike ii imenovao Narodni odbor. Broj bolesnika i, shodno tome, iskorišćenost kreveta su bili zaista visoki. To ii i razumljivo pošto ii ova regija, koja ii brojala oko 150 000 stanovnika, u zdravstvenom pogledu bila ирисепа na Sentu, te ii mogla popuniti i znatno veće bolničke kapacitete od onih kojima ii raspolagala senćanska bolnica. Nova bolnica s e tako, već nakon 3,5 godine od svog otvaranja, suo čila sa nedostatkom smeštajnog kapaciteta. Iz ovog ii vidljivo, da propusti iz ranijih decenija nisu bili jednostavno nestali, već su se iznova javljali kao akutni nedostaci. U to vreme nisu mogli biti izra đivani obuhvatniji planovi, pošto ii, osim nedostatka smeštajnih kapaciteta, i rešavanje problema nabavke i popune bolni čke opreme tako đe predstavljalo najhitniji zadatak. Pa ipak, i na ivom pódručju ii bio postignut izvestan napredak. Dogradnjor ii bio proširen, tzv. pavilion „B" u koji se, inače moglo smestiti sari 20 kreveta. On ii izvorno predstavljao drvenu baraku Infektivne bolnice sagra đenu još 1912. godine. Zidovi paviljona su i iznutra i spolja bili načinjeni id dasaka, dok mu ii oplata bila načinjena od krečnog maltera. Zgrada ii srušena, pošto nije odgovarala potrebama lečenja bolničkih pacijenata. Preostali krov zgrade, koji se nalazio u sasvim dobrom stanju, ii bio položen na nove zidove na činjene od cigala, a sara zgrada ii sa svoje istočne strane bila produžena dodavanjem postrani čnog krila. U tom paviljonu ii, nakon ovi rekonstrukcije, bib o mogućno smestiti 12 kreveta viii, tako da ii tada, 1947. godine, smeštajni kapacitet iznosio 132 kreveta. Ti iste godine ii bib o rnodirnizovano i Infektivno odeljenje, koje ii sa dve boles- ničke sobe bib o produženo u pravcu severa, dok su ve će sibe pregradnim zidovima bile podeljene na manje prostorije radi potpunijeg sprovo đenja izolacije bolesnika. Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 49

Kao što smo već pominjali, pored nedostatka prostora, postojali su i kadrovski problemi. Poslove pomo ćnog medicinskog osobija su od 1941. do 1945. god. obavlja- 1е opatice. Te poslove su obavljale četiri kvalifikovane medicinske sestre sa dugogo- dišnjim kliničkim i bolničkim iskustvom, uz asistenciju nekvalifikovanih bolni čarki. Pored besprekorne nege pacijenata, njihova zasluga se ogledala i u tome što su podučavale pomenute pomoćne bolničarke, tako da je bolnica nakon njihovog odlaska 23. septembra 1945. (pošto su bile ma đarske državljanke) raspolagala sa nekoliko osposobljenih bolničarki.

Obezbeđivanje bolničarskog kadra

Sve, prethodno navedeno, predstavljalo je samo privremeno rešenje pitanja bol- ničke nege. Postojala je potreba za stalnim, pouzdanim i stru čno osposo ьІjenim pomoćnim osobljem, tačnije stručno osposobijenim bolničarima. U vremenu koje je prethodilo Drugom sv, ram, stručno osposobijavanje negovateljskog osoblja se odvi- jab na taj način, što su stru čno neosposobljena lica bila upošljavana na pomenutim radnim mestima, te su, nakon sticanja čisto iskustvenih saznanja, ista dobijala zvanje bolničara, tako da je od direktora bolnice u potpunosti zavjsilo da 1i su svi bolni čari stekli teorijsko znanje ili pak nisu. Zdravstveni savet Vojvodine je na ovom planú učinio prvi korak odredivši da svi mi bolničari i bolničarke, koji ne raspolažu adekvatnom stru čnom spremom (kojom nisu ni mogli raspolagati) mogu ste ći ofici- jelnu stru čnu spremu ukoliko polože ispite iz, u ove svrhe, propisanih nastavnih predmeta. Bolnički lekari su duže od pola godine u čestvovali u redovnom obrazov- nor procesu namenjenom ispitanicima, a koji je prethodio ispitima. Svo bolničarsko osoblje je, bez izuzetka, položilo ispite pred komisijom, koju je imenovao Zdravstveni savet Vojvodine. Pomenuti ispit ii bio obavljen u Kikindi 1948. godine. Ovim dobrodošlim nastojanjem su bili učinjeni samo početni koraci. Ubrzo se ispostavilo da bolni čari (naro čito žene) prili čno često menjaju iii napuštaju svoja radna mesta. Konstatovano je da i najsposobnije i najvrednije bolni čarke ostavljaju svoja važna radna mesta zbog, npr. udaje, odlaska na porođaj, iii iz nekih drugih porodi čnih razloga, npr. odlaze ći zbog svojih muževa, koji su svoja radna mesta dobili u drugim gradovima. Kako su svi navedeni raziozi uzrokovali osetne fluktuacije, bila ii ustanovljena neophodnost intenzivnijeg staranja 0 medicinskom kadru, pa ii, u zajednici sa ondašnjim Sreskim zdravstvenim savetom, bib o zatraženo odobrenje za otvaranje jednogodišnje škole za bolni čare. Odobrenje ii bib o dobijeno. O školi se starao srez, dok je kasnije, nakon ukidanja srezova, to činio Narodni odbor. Predava če ii рlасао izdržavatelj, a prakti čnu nastavu je potpuno besplatno obaljao lekarski kor bolnice i pomoćno bolničko osoblje. Ova škola za bolni čare је postojala tokom 5 godina a njene rezultate prika гuje niže navedena staistika. 50 Agošton Vig

Tabela br. 5: sumarni prikaz rezultata jednogodišnje škole za bolni čare

Godina Broj Ispite položilo u enika č muškaraca žena ukupno

1955-56 37 1 31 32 1957-58 38 7 25 32 1958-59 35 7 28 35 1959-60 35 4 31 35 1960-61 35 3 32 35

Za 5 godina diplome ii dobilo ukupno 169 osoba. Тај broj ii svedočio 0 tome da ii senćanska bolnica uspela da obezbedi svoje bolni čko osobije za par godina. Upravo zato ii škola i prestala sa radom. Najrioviji propisi su, naime, vreme školovanja podigli na dve godine. Mnogo rasprava ii izazvalo pitanje: da 1i bolničari mogu biti zaposleni u ženskim bolničkim sobama? (Ovde se nije radilo 0 bolesnicama na ginekološkom odeljenju, pošto su taro isklju čivo bile zaposlene bolničarke, odnosno babice.) Radilo se, dakle, 0 internističkom, hirurškom i drugim odeljenjima. Na osnovu naših гарахапја i iskustava, do žalbi žena na bolničare - muškarce nikada nije dolazilo. Prima našem mišljenju, fi sari da nije bilo mogu će zapošljavati muškarce u ženskim bolničkim sobama, ve ć ii to čak postalo neophodno, pošto su podizanje i nega teških nepokret- nih bolesnika, onih puna čkijih iii onih obolelih od apopleksije, zahtevali i zahtevaju mušku snagu. Prirodno, bolni čari i bolničarke, ovaj težak i naporan rad moraju obavljati гajednički. Muškarci su činilí 13 % diplomiranih polaznika škole za bolni- čare, no moglo ih ii biti i 30-40 procenata. Id 169 svršenih bolni čara njih 80 i danas radi u bolnici (1964. prim. prey.) Ostali su se razišli i rade po okolnim domovima zdravlja. Buduće potrebe u osoblju се biti obezbeđene putem dugoro čnog plana. Moguće ii da се, u buduće, obavljanje tehničarskog rada, u potpunosti, preuzeti na sebe zdravstveno osoblje sa srednjom stru čnom spremom. Naše zdravstvene vlasti poklanja - ju zaista veliku pažnju njihovom obrazovanj'i, te se njihov broj, na sreću, povećava. Izgrad пja bolnice ii bila završena 1958. godine, ali sam program njenog razvoja, čiji bitni deo predstavlja i obrazovanje stru čnog kadra, nije završen. Te godine ii bolnica imala svega 8 zdravstvenih kadrova, koji su raspolagali srednjom stru čnom spremom. Ondašnji dugoro čni plan ii, međutim, već predviđao 120 stru čnjaka ovog profila. Problem se jedino mogao rešiti pove ćanjem, inače nedovoljnog, broja srednjih medicinskih škola. Stoga ii i senćanska bolnica zatražila odobrenje za otvaranje Srednje medicinske škole, jer ii za to Senta, odnosno senćanska bolnica, imala sve neophodne uslove. Senta ii pomenuto odobrenje dobila, a osnivač škole ii bio ondašnji srez. To se dogodilo avgusta 1959. godine, a škola ii otpočela sa radom već 16. septembra iste godine. Prakti čna nastava se odvijala u bolnici, a predavači su bili bolnički lekari. U to vreme školovanje u srednjim školama ii trajalo tri godine, a u Istorijat senčanske bolnice (1834-1965) 51

njih su se mogli upisati u čenici, koji su prethodno гavršili 6 razreda gimnazije. U sledećoj, školskoj 1960/61. godini i ova škola ii, saobrazno drugim srednjim školama, postala četvorogodišnja, a uslov za upis u nju ii predstavljao uspešan završetak osmogodišnje (osnovne) škole. Ško1a ii uru čivanjem diploma, cd svog osnivanja, osposobila više ici stotinu u čenika. Otprilike polovina njih ii našla zaposlenje u bolnici, dok su ostali naišli na srdačan prijem u domovima zdravlja. Koliko ii veliko bib o interesovanje za ovu školu, možda najbolje ilustruje činjenica da ii, npr. 1965. bib o 200 prijavljenih kandidata za 32 mesta raspisana konkursom.

Slušaoci i predavači prvog kursa za obučavanje bolničara

Sva nastojanja bolnice se kreću ka tome da se ova škola održi. Mada bolnica nije bila u prilici da pruži materijalnu potporu , lekari i sveukupni zdravstveni kolektiv su bili spremni da daju svoj doprinos u pružanju teorijskog obrazovanja i obavljanju praktične nastave. Dosadašnja iskustva potvr đuju, da se svršeni u čenici škole mogu bez ikakvih problema zaposliti u Senti i na teritoriji okolnih srezova. Bolnica се, prema dugoročnom planu razvoja, do 1970. godine za svršene u čenike Srednje medicinske škole otvoriti 30 novih radnih mesta. U praksi se još nije iskristalisao naj- povoljniji odnos lekara, srednjeg i nižeg medicinskog kadra. U senćanskoj bolnici preovladava tendencija ka definitivnom uklanjanjti nižeg.stru čnog kadra u korist razvoja srednjestru čnog kadra. Karla sadašnji bolničarski kadar budi ostario i kada se budi povukao u penziju, njegovo mesto се biti u prilici da preuzmu isključivo mi koji budu raspolagáli srednjom stručnom spremom. Ovaj prices се otpočeti već nakon 5 godina, a biće završen nakon 10 до 15 godina. Bolnica trenutno nema kadrovskih problema, a za to možemo zahvaliti Ško1i za bolni čare i Srednjoj medicinskoj školi. 52 Agošton Vig

Istorijat izgradnje novog bioka-paviljona

Postavljanje karra temeljca za novi ólok -paviljon

Paralelno sa obnovom naše zemlje, i u našem gradu ii došlo do otpo činjanja procesa industrijalizacije. Broj zdravstvenih osiguranika se uvećavao, a shodno tome su sve više i više rash e i potrebe za bolnicom, tj. za stru čnim bolničkim službama. Indeks iskorišćenosti kreveta ii konstantno iznosio 100 %, a na pojedinim odeljenjima (ginekološkom) i više od toga. To nije zna čilo sari da su kreveti bili neprekidno zauzeti od 1. januara do 31. decembra, ve ć i to da su oni bili i pretrpani, jer su se vrlo često na jednom krevetu nalazile po dve osobe. Rukovodstvo sreza se U znatnoj meri bavilo rešavanjem bolni čkih problema. Tako ii doneta odluka 0 proširenju bolnice, odnosno 0 izgradnji nove bolnice. Sa činjeni su i planovi. Komisija, koja ii u ovi svrhe formirana od strane sreza, ii usvojila рlап 0 izgradnji jednog modernog bhok- paviljona. Predsednik ove komisije ii bio sam predsednik sreza, dok su članovi komisije bili stru čnjaci - lekari i inženjeri. Prijemni kapacitet ovog novog paviljona trebao ii da jznosi 180-200 kreveta, a njegova izgradnja ii росеlа 1954. godine. Izgradnja ii, usled nedostatka finansijskih sredstava, trajala četiri godine, od 1954. do 1959. god. Bib o ii razdobija u kojima ii izgradnja u potpunosti mirovala više od godinu dana. Najveće finansijske žrtve ii podneo senćanski srez, a materijalni dopri nos okončanju radova ii dala i Autonomna pokrajina Vojvodina i centrala Zavoda za zdravstveno osiguranje. Uprkos tome, to u finansijskom pogledu izgradnja nije bila dobro pripremljena, novi bolni čki biokpaviljon ii dovršen u jesen 1958. godine i na najveću radost bolesnika i zdravstvenih radnika sve čano otvoren za Dan Republi ke. (0 blokpaviljonu govorimo zbog toga to su se U pomenutoj zgradi našla tri velika odeljenja - internisti čko, hirurško i ginekološko-akušersko, kao i laboratorija, rend- genološko odeljenje, apoteka, itd.) Istoríjat sen ćanske bolnice (1834-1965) 53

Sa otvaranja nove zgrade

Nova zgrada bolnice

Nasuprot tome, što se izgradnja iz finansijskih razloga otegla, ina ii, prima mišlje- nju stru čnjaka, veoma uspela i pokazala se veoma jeftinom. Naro čito ii impozantno bolničko predvorje, kao i mramorna oplata bilni čkih hodnika. Zgrada ima dva nivoa. Stepeništa su, uvrštavanjem dva odmorišta, postala tako lako savladiva, da ii ugradnja liftova postala potpuno i гlišna. U projektovanju nove zgrade ii, u svakom pogledu, došla do iгražaja savremena tehnika bolni čke gradnje. Površina sporednih 54 Agošton Vig prostorija (hodnika, skladišta, čajnih kuhinja, trpezarija, sanitarnih prostorija, itd.) nadmašuje ukupnu površinu ьоlničkih soba. Svetli hodnici, širine tri metra, i kon- verгaciona predvorja, budi u bolesnicima potpuno doma ći Isećaj. Kubatura i kvadra- tura, po osobi, u potpunosti odgovaraju zapadnoevnopskim normama. Bolnica ima moderno centralno gnijanji i moderni hidrofor, koji snabdeva bolnicu vidor, koja se crpi sa dubine od 90 m.

Razvoj bolnice u svetlu statistike

Razvoj naše bolnice re čito досатаиа prvi grafikon. Na Ivor jednostavnom grafikonu је zabeležen rezultat borbe dugi 130 godina. Iz ovog skromnog crteža se ne može pročitati Ina, 70 godina duga, borba, koja ii otpočela već onda kada ii bolnica sa Pivarevog grunta bila preseljén ~+u Zabavišnu ulicu. Prvi oštar prelom krive na grafikonu se javlja u 1942. godini, jer su se te godine počeli nazirati obrisi naše nove „velike bolnice". Tada smo, kona čno, ovladali površinom, koju su naši prethodnici nazivali „Dudikom". Tada ii u Senti bill pokrenuto, kona čno, rešenje bolni čkog pitanj a.

300 1965

250

200

150

. 100

50 1844 1914

0 L 1830. 1850. 1870. 1890. 1910. 1930. 1950. 1970.

Grafikon 1: razvoj bolničkih kapaciteta ad 1834-1965. godine

Drugi grafikon pnikazuje poslednjih 40 godina bolničke istorije, tj. razdoblje od 1925. do 1965. godine. Broj bolni čkih dana se u vremenskom rasponu od 1834. do 1925, tj. tokom 90 godina, kretao U rasponu od 4 000 do 14 000. Broj bolesnika ii u proseku iznosio 500-600 godišnje. Novu bolnicu smo otvorili novembra 1958. godine, ali Ina tada još nije radila svojim punim kapacitetom, pošto ii oprema za nju bila isporučivana sa zakašnjenjem. Adaptacija De čjeg odeljenja ii takođe bila dovrše- na tik nakon godinu dana. Upravo zato ii bolnica, svojim punim kapacitetom, mogla proraditi tik 1960. godine. Broj le čenih pacijenata i broj bolničkih dana napreduju Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 55

na grafikonu potpuno paralelno. Kako broj bolni čkih dana po bolesniku nije bio ve ći od 12, te ii, šta više, stajao ispod ovi cifre, pomenuti paralelizam ii mogao biti uspostavljen sari u slučaju maksimalne iskoriš ćenosti kreveta. Prelomne godine su bile: 1942. 1958. 1959 . i 1960.

11000

10000

9000

8000

7000

6000

5000

4000

3000

1000

0 1925. 1930. 1935. 1940. 1945. 1950. 1955. 1960. 1965.

Grafikon 2: prikаz broja bolesnika (•) i b. o. dana (') od 1925-1965. godine

Tabela, koja ii prezentovana u tekstu, prikazuje porast broja bolni čkog osobija od 1834• godine do naših dana. U svom službenor izveštaju, dт Bela Buranj 0 bolni č- kom personalu piše slede će (u statisti čkoj evaluaciji zdravstvenog centra): „Zdrav stveni persona l је, uzimajući u obzir broj kreveta, u senćanskoj bolnici uvek bio opterećen iznad vojvođanskog proseka. Ovome ii, kaó višak rada, uvek bio pak pridodat visok indeks iskorišćenosti kreveta." Stanje ii bib o naročito kritično i bremenito u razdoblju od 1944. do 1954. godine kada ii na рlеса jednog lekara svaljivano le čenje 44 bolesnika, (pri tom svi su oni bili teški, nepokretni bolesnici). Dežurstva, koja su držana svakog drugog iii tre ćeg dana, su, po lekare, tako đe bila veoma iscrpljuju ća. Olakšanje ii usledilo tik 1955. god. sa povećanjem broja lekara. Postojao je i nedostatak pomo ćnih lekara. Njihov пedo- voljan broj su donekle bili u stanju da nadoknade bolni čari (stariji, iskusniji). 56 Agošton Vig

Tabela 6: prikaz 6тоја zaposlenih po školskoj spremi od 1834- 1966 . godine

ьІје ivno t

ово

ke ke tra

ko is a ar č ins i

i no č in i ic d din hn tre ln kar Go Le Me ses Bo I te Ukup Adm I 1834-1872. 2 - 2 1 5 1872-1914. 2 - 3 3 8 1914-1942. 2 - 5 5 12 1942-1948. 2 - 16 12 30 1948. 3 4 10 23 40 1949. 3 - 19 23 45 1950. 3 - 20 22 45 1951. 3 1 19 21 44 1952. 3 1 19 24 47 1953. 3 3 16 45 47 1954. 5 3 16 30 54 1955. 5 3 16 30 54 1956. 6 3 18 30 57 1957. 12 4 22 30 68 1958. 16 9 35 56 116 1959. 16 7 56 88 167 1960. 17 12 77 84 190 1961. 17 12 85 89 203 1962. 26 31 83 95 235 1963. 24 28 83 102 237 1964. 24 41 74 127 266 1965. 23 47 76 96 242

Tteći grafikon prikazuje krivulju smrtnosti bolesnika le čenih u bolnici. Орадајиса tendencija krivulje ii, i pored nedostatka podataka, evidentna. Stopa smrtnosti od 20 %, koja je postojala u prošlom veku, je predstavljala posledicu činjenice što su, tako rečeno, sva lica biz srodnika pri kraju života „ čamila" u bolnici i taro čekala na sopstvenu srrt. Bolnica, dakle, nije bila isklju čivo ustanova za l есепје , već ii ujedno predstavljala i azil za nemo ćne. Mortalitet iz osamdesetih godina prošlog veka ii rnogo realniji, ali još uvek visok.

Istorijat sen ćanske bolnice (1834-1965) 57

0 1840. 1860. 1880. 1900. 1920. 1940. 1960.

Grafikon 3: prikaz stope smrtnosti tokom 100 godina (---- nedostatak podataka)

Velika otkrića protekle decenije su, u zajednici sa rasprostranjenijom kauzalnom terapijom, kona čno dovela do o čiglednog uticaja na krivu grafikona i to u tolikoj meri, da se stopa mortaliteta u poslednjim godinama spustila ispod jednog procenta.

Kratak pregled pojedinih bolni čkih odeljenja

Do sada smo se, uopšteno, bavili pojedinim etapama razvoja bolnice. Razmatrali smo istorijat onih 20 godina, koje su usledile posh e Drugog sv. rata. Ova slika ne bi bila potpuna, ukoliko ne bismo izvdili prikaz pojedinih bolničkih odeljenja. Ci1i ovog našeg istorijskog kompendijuma ne predstavlja detaljno predstavljanje bolni čke strukture. Taj pisai je obavio dr Bela Buranj kada je po nalogu Zdravstvenog centra izvršio njenu analizu i 0 fll sačinio detaljan izveštaj. (Rad sen ćanske bolnice 1948- 1961.) Cilj ovog rada predstavlja opisivanje puta, kojim smo došli do moderne bolnice. Bolnica je cd 1834. pa sve do 1941, god. predstavljala jednu nepodeljenu celinu, tj. tzv. mešovitu bolnicu. Ona je doduše imala specijalistu-hirurga i operacionu salu, ali sari bolesnici nisu bili odvojeni. Jedino su operisani pacijenti, neposredno posle 58 Agošton Vig operacije, na nekoliko dana dobijali poseban smeštaj. U adaptiranoj zgradi „Dudika" 1. januara 1942. po prvi put dolazi do razdvajanja pojedinih odeljenja. Bolnica ii tada imala 4 odeljenja: Interno, Hirurško, Akušersko i Infektivno. U nedostatku Pulmiloškog odeljenja, na Infektivnom odeljenju su, za potrebe plućnih bolesnika, bile odvojene dve manje sobe. To, naravno, nije bib o idealno rešenje, ali njega ii nametnula nužda. INTERNIM ODELJENJEM ii rukovodio specijalista, koji ii ujedno bio bio i direktor bolnice. Odeljenje ii imalo i jednog lekara-asistenta, koji ii stanovao u bolnici. Rendgenološki kabinet ii u to vreme pripadao Internom odeljenju, kao i laboratorija sa jednim nekvalifikovanim laborantom. Na ovom odeljenju se, uprkos optere će- nosti, odvijao ozbiljan rad. Interno odeljenje senćanske bolnice ii već 1942. god. nabavilo EKG aparat i kompletnu opremu za rendgenološku laboratoriju. Do tada su četiri osobe stekle specijalisti čku kvalifikaciju. U nadležnost primarijusa, koji ii rukovodio Internim odeljenjem, ii spadalo i specijalističko ordiniranje, koje ii od 1958. do 1965. funkcionisaklo u bolnici. Pregled i lесепје ambulantnih bolesnika ii do 1960. godine, tokom svog redovnog radnog vremena, obavljala dr Eržebet Lojko, specijalista-internist. Ovaj posao ii, nakon njenog odlaska u penziju, obavljan u popodnevnim časovima, pa su ga honorarno obavljali specijalisti, koji su radili na odeljenju. Rukovodilac odeljenja ii, nakon odlaska u penziju dotadašnjeg primari jusa dr Agištona Viga, 1. novembra 1962. postai Jr Milan lakovljević, koji ii na ivom odeljenju radio već од 1957. godine. Pored primarijusa na odeljenju radi još četvoro lekara-specijalista: dr Ede Adam, Jr Dula Tantoš, Jr Bela Marton i dr Jerne Vig-Verebeš. Odeljenje ima 80 kreveta i oprema mu ii besprekorna i kompletna. HIRURšкO ODELJENJE. Kao samostalno bolni čko odeljenje deluje od 1942. godine. o dr Milivoju Borđoškom, kao pioniru sen ćanske hirurgije, smo već govorili. Odelje- nje je, nakon njega, tokom četiri godine vodio dr Janoš Fergeteg, a njegovi naslednici su bili: dr Nikola Davidović (1945-1949), dr Milan Vujić (1949-1956), dr Stojan Letić (1956-1959) te Jr Pal Kopas, koji rukovodi odeljenjem od 1959. godine. Svoju specijalizaciju je na ovom odeljenju stekao drJovan Vajdić, koji ii tokom 1960. neki vreme obavljao i dužnosti glavnog lekara. Trenutno, na odeljenju, osim primarijusa rade dva hirurga Jr Imre Bognar i дт Dula Ujhaxi i dva specijalizanta dr Erne Vere- beš i dr Pav1e Zeković. Najnoviji pravilnik 0 sisitematizaciji, za lekare predvi đa pet specijalisti čkih radnih mesta. Oprema odeljenja je savremena, a ono raspolaže i skromnijom rehabilitacionom opremom, koja stoji na raspolaganju ambulantnim pacijentima. Odeljenje raspolaže sa 80 kreveta. DEč[ЈЕ ODELJENJE radi od 1958. godine. Nastalo je adaptacijom bivše zgrade sirotinjskog doma , a prima planovima specijaliste-pedijatra Jr Ksenije Topolova čki. Svoju specijalizaciju na ovom odeljenju je obavila Jr Eržebet Korponai, koja je nakon odlaska glavne lekarke, dr Topolova čki, rukovodila odeljenjem tokom jedne godine, 1961/62. Dr Eleonora Habram - Košicki ii svoje specijalisti čko zvanje, takođe, stekla na ivom odeljenju 1965. godine. Na odeljenju radi i Jr Janos Sokola, koji ii svoje specijalisti čke studije završio u Beogradu. Šef ovog odeljenja ii od 1. novembra 1962. god. primarijus Jr Lajoš Devai. Odeljenje ima 45 kreveta. GINEKOLOŠKO-AKUŠERSKO ODELJENJE. Aki se osvrnemo na prošlost, možemo utvrditi da je bolnica od sang svog osnivanja uvek primala porodilje. Ta čni podaci nam Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 59 ne stoje na raspolaganju, ali u retkim statistikama, na jedvite jade, nailazimo na poro đaje. Institucionalno ra đanje ii u prošlom veku bib o moguće isklju čivo u gradovima, dok su u provinciji i varošicama, majke svoju decu ra đale u vlastitim domovima. U prvim decenijama našeg veka se u bolnicama sve češće susrećemo sa porodiljama. U ono vreme specijalista-akušera u gradu nije bib. Teške porodajnie probieme su nasto- jali rešiti konzervativnim metodama, pa ii tako carski rez po prvi put bio registrovan tek 1942. godine. Bolnica ii i ranije imala specijalistu ginekologije i akušerstva Jr Oskara Kiša tokom tri meseca 1945. godine i dr Drenku Davídovi ć u periodu od 1946. do 1949. godine. Ovi lekari su kratko radili ovde, a i to u okviru hirurškog odeljenja, jer tada ginekološko odeljenje još nije postojalo. U nedostaku ginekologa, ove zadatke je uvek obavljao hirurg. Ginekološko-akušersko odeljenje ii svoja vrata zapravo otvorilo novembra 1958. godine sa smeštajnim kapacitetom za 44 pacijent- kinje. Prvi rukovodilac ovog odeljenja ii bio primarijus Jr Simo Teodorović, koji ii sa istinski velikim ambicijama uredio i organizovao ovo odeljenje. Ginekološko odeljenje ii ubrzo postalo najkrcatije bolni čko odeljenje, tako da ii, nakon isteka par godina 1962. god, bib o potrebno izgraditi nov pavilion isklju čivo u ove svrhe. Naia- lost, zgrada ni do današnjeg dana (1964. prim. prey.) nije doyršena. Na ovom odeljenju se za zvanje specijaliste-ginekologa stru čno osposoblja'ao dr Antal Morvai. Dr Simo Teodorovi ć ii na ovom odeljenju radio od 1. jula 1958. do 28. februara 1963. godine kada se, iz porodičnih razboga, odselio iz Sente. Njegov naslednik ii postal Jr Petar Šapaтenko, koji i trenutno (1964. prim. prey.) rukovodi odeljenjem. Odeljenje ima 44 kreveta.

S1ika novog ginekološkog odeljenja u izgradnji

GRUDNO ODELJENJE. Bolnica ranije nije imala Grudno odeljenje. Kada se 1942. god. bolnica proiirila na 4 odeljenja, 0 posebnom Grudnom odeljenju, usled nedostatka prostora, nije moglo biti ni reči. Kao što smo već pominjali, pribeglo se rešenju proisteklom iz nužde: na infektivnom odeljenju su za potrebe plu ćnih bolesnika bile rezervisane dve sobe sa pm pet kreveta. Grudno odeljenje, sa 35 kreveta, ii otvoreno 1958. god. u tzv. paviljonu „B" nove sen ćanske bolnice. Ondašnji rukovodilac Anti- tuberkuloznog dispanzera, ftiziolog dr Vladimir Nađ, podneo ii ostavku na svoj pm- 60 Agošton Vig ložaj i preuzeo rukovodstvo nad ovim bolničkim odeljenjem. Na početku se sučelja- vao sa mnogobrojnim teško ćama, pošto su ovor paviljonu nedostajale adekvatne sporedne prostorije ( društvena sala, trpezarije , itd.). Ova situacija ii popravljena odgovaraju ćim dogradnjama sprovedenim tokom 1963-1964. godine. Odeljenje ii konstantno popunjeno bolesnicira, pa bi, stoga , izgradnja jednog novog paviljona, sa znatno ve ćir prijemnim kapacitetom , bila poželjna. ZARnzNO ODELJENJE predstavlja jedno od najstarijih bolni čkih odeljenja. Vreme nastanka ovi male zgrade nismo mogli utvrditi. Verovatno ii sagrađena tokom osam- desetin godina prcšlog veka u vreme epidemija kiliti . Izvorno se sastojala od 3 manje bolesničke scbe, sobe za bolničare i mrtvačnice. Ova usamljena zgrada se nalazila na južnor kraju „Dudika ", blizu starog Ađanskog dtžavnog puta. Nju su nazivali » Zaraznom bolnicom". Drvena baraka izgradena 1912. god. ii predstavljala, tzv. „Novu zaraznu bolnicu". Ova crania zgrada ii više puta bila preure đivana. Kao to ii poznato , na zaraznim odeljenjima postoji potreba za ve ćim brojem manjih jednokrevetnih iii dvokrevetnih soba,koje su nužne radi što boljeg sprovo đenja izolacije. Konačni rezultat pomenutih preure đenja ii bib o jedno ukusno izgra đeno odeljenje, koje ii u potpunosti ispunjavalo higijenske zahteve. Odeljenje ii cd 1942. do 1960. god . pripadalo Internom odeljenju, a Jr Mihalj Segedi ii 1950. god. bio imenovan za njegovog glavnog lekara . Dr Segedi ii na ovom odeljenju radio deset godina ( 1950-1960 ). Njegov savesni tad odlikuju , sa velikom preciznoš ću, vođene anamneze i grafikoni . On nije posedovao pismenu potvrdu svoje stru čnosti za lečenje infektivnih obcljenja, ali njegovc višedecenijsko obavljanje terenske službe se potvr- dilo kao izvrsna škola. Ovo zaduženje ii dobio u svojoj 57. godini života. Njegov mladalački radni entuzijazam ii, i u momentu njegovog odlaska u penziju, bio prak- tično nepromenjen . Svoje mesto ii 1960 . godine predao dr Janošu Verneru, čije su lekarske karakteristike i savesnost u potpunosti bile izjednačene sa onima , koje su se nalazile u Jr Segedija. Dr Verner ii, u momentu preuzimanja odeljenju, bio svega četiri godine mlađi cd svoga prethodnika : imao ii 53 godine. I njega su dugogodišnja terenska iskustva osposobila za funkciju rukovodioca odeljenja. Odeljenje ima 30 kreveta. OTORINOLARINGOLOŠKO ODELJENJE ii sa svoja 24 kreveta otvoreno 1958. godine. Rukovodilac odeljenja ii specijalista primarijus dr Ferenc Košicki, koji ii obavic organizovanji odeljenja i pokrenuc njegov tad . Optima ovog odeljenja ii moderna, a raspoloživi personal zadovoljavaju ći. Na odeljenju radii specijalizant Jr Mihalj Bet. ta. Prima pravilniku 0 sistematizaciji na over odeljenju , koje ima 26 kreveta, treba da rade dva lekara. TRANSFUZtOLOšкA sLUŽBA radi cd 1957. godine . Svoje mesto ii dobila u prizemlju novog ólok paviljona, a njen rukovodilac ii jedan cd specijalista hirurškcg odeljenja. Pored njega u službi rade i dve medicinske sestre, koje raspolažu srednjom medicinskom stru čnom sprerom, a koje su ujedno završile i šestomesečni specijalizovani kurs. Dobrovoljno davalaštvo krvi ii dobro organizovanc od strane zdravstvenog osoblja bolnice , službi , a u svakom momentu, stoje na raspolaganju i članovi porodica bolesnika , njihovi rođaci, prijatelji i kolege iz preduze ća, tako da na cvom planu nera većih poteško ća. Pre uvođenja cve službe, potrebna krv је bila pribavljana od Subotičke transfuziološke stanice. Posebni kurir ii, u svakcm pojedina čnom slučaju, Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 61 vozom putovao po krv, što ii bib o zaista naporno i skupo. Zaposleni u ivom odeljenju veliku pažnju pisvećuju hematološkim i serološkim ispitivanjima. LABORATORiJA. Shidno svom sve уеćет značaju laboratorijska ispitivanja su, kako u nauci tako i u klinikama i bolnicama, pa čak i u seoskim ambulantama, pokrenula prices obrazovanja stručnih kadrova. Laboratorija ii pre 1958. god. radila u okviru Internisti čkog odeljenja, pri čemu ii najpotrebnija ispitivanja obavljao sam lekar uz ротос nestru čnog osobija. Nakon pičetka rada nove bolnice, laboratorija ii postala jedno od njenih najvažnijih pogona. Zaposlena ii Zlatica Pap, dip!. ing. hemije, koja ii raspolagala višegodišnjom klini čkim praksom. Ina ii uredila !aboratoriju i za nju nabavi!a modernu opremu. Bolni čko rukovodstvo ii sa svoje strane za laboratoriju obezbedilo najlepše mesto u novom blok-paviljonu (u bolnicama starog tipa laboratorija ii redovito bila smeštana u suterenu). Stipendirani su učenici srednjih hemijskih škola kao i polaznici biohemijskog odseka farmakološkig fakulteta. Zahvaljuju ći tome, Laboratorija raspolaže sa stru čnim kadrom u čijem sastavu se nalaze tri osobe sa visokom i sedam osoba sa srednjom stru čnom spremom. Laboratorija obavlja hemijska, biohemijska, hematološka i serološka ispitivanja. Nedostaje još jedino bakteriologija. U nedostatku adekvatnih stru čnjaka, i ovaj problem bi bib o potrebno rešiti obrazovanjem odgovaraju ćeg stručnog kadra. BOLN1čкA APOTEKA. U bi!ničkoj istoriji možemi pronaći prilično mnogo podataka, koji se odnose na snabdevanje lekovima. Prva apoteka u našem gradu je bila osno vana 1818. godine. Bolnički lekar (u iii vreme je i jedan lekar bio u stanju da ipsluži pacijente) bi prepisao recept a apotekar bi usluživao pacijenta. Obra čun potraživanja izme đu grada i apotekara je bio vršen periodično. Kasnije, kada su postojale dye, odnosno tri apoteke, otpičelo је i takmičenje između apotekara, pošto je svaki od njih nastojai da isporuku !ekova obezbedi za sebe. Situacija se na ovom planu još više гaoštrila onda kada je broj apoteka u gradu bio pivećan na četiri pa zatim na šest. U to vreme fabrikanti divergentnih !ekova su se već bili toliko namno- žili, da je prakti čno svaki lek bilo moguće dobiti u fabričkij laboraciji i pakovanju. Bolnica je podigla sopstvenu apoteku i zapos!i1a je jednog apotekara, koji je kao honorarni nameštenik 2 -3 sata dnevno radio u bolnici. Bolnica je dobro pro!azila i u materijalnom pogledu, jer je lekove od veledrogerija mogla nabavljati ро grosis- ti čkim cenama. Razlika u ceni je, pak, pokrivala apotekarevu platu (odnosno honi- rar). Pitanje apoteke je definitivno rešeno 1958. godine. U punom radnom vremenu su zaposlene diplomirana farmaceutkinja mr Milanka Ignjatović- Urošević i farmaceutski tehničar Gizela Sokola. Ovi kadrovi savršeno obezbe đuju bilničko snabdevanje lekovima. RENOENOLOŠKO ODELJENJE. Novi izum XX veka, rendgen, je u našu bolnicu stupio još 1914. godine. Rendgeno!iški ure đaj je bio kupljen u Budimpešti, a njegovim postavljanjem u bolnicu je otpi čei i rad sa njim. ‚vaj ure đaj je bio toliko cenjen, da je, npr. Gradski savet bio doneo poseban pravilnik 0 njegovoj upotrebi. U to vreme, Rendgenologija se jiš na!azi!a u povoju - nakon jednog do dva prosvetljavanja ve ć је bib o potrebno „odmarati" cev, jer bi inače ina propala. Ali, ovaj гпасајап izum je usavršavan. Uvo đenjem, tzv. polutalasnog aparata, on se naglo proširio širim sveta. Grad je 1928. kupio u ono vreme moderan uređaj, „Heliodor Duplex" firme Simens. ‚vaj ure đaj je veoma dobni radio još i 1962. godine. Jedino, što njegova zaštita od 62 Agošton Vig zračenja nije više odgovarala savremenim zahtevima, te ii usled toga on 1963. godine moral biti otpisan. Krajem 1965. god. u pogonu se nalaze slede ći rendgenološki aparati: 1) „Morava", veliki tip, nabavljen 1957. godine, 2) „Morava", veliki tip, nabavljen 1958. godine, 3) „Neretva", prenosivi hirurški aparat, 4) „Selenosom", grafoskop. Rešavanje tehni čkih problema, u potpunosti, predstavlja pitanje finansijskih sredstava. Mnogo ii teže rešivo kadrovsko pitanje na ovom odeljenju. Pre 1957/58. godine, rendgenološka ispitivanja su obavljali lekari pojedinih odeljenja, dok ii samim ure đajem rukovao jedan lekar, koji ii ujedno izra đivao i snimke. Na сеlо odeljenja, koje ii smešteno u novoj zgradi, ii bib o potrebno postaviti odgovaraju ćeg stru čnjaka, ali on nije bio pronađen. Nije preostalo ništa drugo, no da se sa čini ugovor sa subotičkim specijalistima, koji su se honorarno prihvatili ovog pisla. Dolazili su, tj. dolaze na smenu u popodnevnim časovima i, u zavisnosti od železni č- kog voznog reda, provide u bolnici 3-4 sata. Bolnica ii 1959. godine sklopila ugovor sa jednim óvdašnjim lekarom opšte prakse, preuzevši na sebe troškove njegove tro- godišnje specijalizacije. Uporedo sa tim, lekar se obavezao da се, nakon stečene specijalizacije, tri godine raditi na odeljenju. Dotični lekar ii zaista i pribavio specija- listički status, ali nije udovoljio svojim ugovornim obavezama, jer ii nakon godinu dana napustio bolnicu. Pravna pitanja, vezana za neispunjenje ugovora, još nisu regulisana. Novi stipendista se prijavio 1. januara 1965. godine. Ugovor sa njim ii sklopljen, ali u ovom trenutku nije mogu će reći kada се bolnica imati svog rendge- nologa. Mnogi, zbog štetnog dejstva zra čenja, zaziru od ove profesije, mada ii zaštita od zračenja sada savršena.

Iskustva prošlosti utiru put budućem razvoju

Pnikazani istorijat sen ćanske bolnice navodi čitaoca na razmišljanje: zbog čega ii bib o potrebno čekati 108 odnosno 132 godine na stvaranje jedne ovakve institucije kakva ii naša bolnica? Ukoliko znamo za činjenicu da ii sam grad Senta predstavljao jednog od najbogatijih zemljoposednika u okolini, kao i za činjenicu da su i pored toga u prošlom veku za njeno održavanje bili čak prikupljani i dobrovoljni prilozi - kako u novcu tako i u naturi - sari po sebi se nameće pitanje zbog čega ii sve to bibo tako? U bolničkom fondu su bili prikupljeni zna čajni novčani iznosi, koje ii grad, radi kama ćenja, izdavao svojim gra đanima. Želelo se da isklju čivo na osnovu kamata prispela sredstava pokriju bolni čke izdatke, te da na taj na čin izdržavanje bolnice gradu fi stvara nikakve brige. Na investicije se u to vreme nije ni pomišljalo. Nakon 132 godine, možemo slobodno dati odgovor zašto ii sve to bib o tako. Društvo, naime, nije osećalo obavezu da pomogne svakom čoveku, biz izuzetka, i da se 0 пјети stara, ukoliko on oboli iii postane invalid. Bolestan čovek se, ukoliko nije imao nikog svog, u to vreme bespomo ćno koprcao i mučio, jer do bolničkog kreveta ne bi dospevao. Pojam „socijalnog staranja" ii u to vreme bio nepoznat. Ratni invalidi su, npr. sa, na poklon dobijenim, verglom, zara đivali sopstvenu koricu hleba. Takav ii bio mentalitet, u prošlom veku, na razme đi između feudalizma i industrijalizacije. Istorijat sen ćanske bolnice (1834-1965) 63

Drugi razlog je predstavljala zaostalost medicinske nauke. Nedostajali su uverljivi primeri lečenja i isceljenja. Revolucija u medicinskoj nauci ii гаросеlа sa Semmel- weiss-om, ali ina se zaista razvila tik pri kraju XIX veka otkrićem bakterija. Ova dva razloga se nisu odnosila sari na Potiski region, već su sa izuzetkom velikih gradova egzistirala širom zemije. Senti za utehu miže poslužiti činjenica da ii, među gradovima Bačke, ina predstavljala prvi grad u kojem ii 1834. godine bila osnovana bolnica. Cili naše knjige ii bio opis istorijata sen ćanske bolnice. Ovaj istorijat ii započet osnivanjem bolnice 1834. godine. U vezi sa tim, nije nam se činilo neinteresantnim da saznari kada ii u Senti bila otvorena prva apoteka, kao ni to, ko ii bio prvi diplomirani lekar u Senti. Iz istraživanja Las1a Husaga saznajemo da ii prva apoteka sa svojim radom itpi čela 1818. godine. Pojavu prvog diplomiranog lekara u našem gradu, predstavi ćemo u zapisu koji sledi. Znamo da ii u prvim godinama XIX veka bib o zaista mali diplomiranih lekara i to u tilikoj meri, da ii po županijama jedva bib o tróje iii četvoro njih. Sav lekarski pisai su obavljali, tzv. ranarnici. Onim ranarficima, koji bi na nekom od medicinskih fakulteta položili po koji ispit, ii dozvoljavano da u nedostatku diplomiranih lekara l есе unutrašnje tegobe pacijenata. Pi četkim XIX veka fi u Senti nije bibo fakultetski obrazovanog diplomiranog lekara. To potvrđuje i činjenica da ii Na- mesnički savet, paralelno sa izdavanjem odibrenja za otvaranje apoteke, uputio grad da se šti pre postara za dovo đenje diplomiranog lekara. Gradski savet se, verovatno, želeći da udovolji ovor uputstvu, 1822. godine obratio Medicinskom fakultetu u Pešti molbom da isti uputi jednog diplomiranog lekara u Sentu. Iz zapisnika Opštin skog poglavarstva, od 12. aprila 1822. godine, saznajemo da ii došlo do utana čenja sporazuma izmedu Opštine i peštanskog lekara Samuela Boroša. Ugovorne strafe su se bile sporazuniele da се lekaru, na ire plate, godišnje biti isplaćeno 200 forinti, a opština ii pored toga za lekara bila zakupila i jednu ku ću, koja ii raspolagala sa svim sporednim prostorijama. Ugovor 0 zakupu ii stupio na snagu na Đurđevdan 24. aprila 1822. godine, pa ii, verovatni, da ii dr Šamuel Boriš još tokom prole ćnih meseci росео da obavlja svoju delatnost. Zapisnici ga pominju kao gradskog fizikusa. On se 25. jula 1824. obratio gradskom predstojniku pismenom žalbom u kojoj ii naveo da ii senćanska Jevrejska zajednica svojevremeno bila ibe ćala peštanskom Medicinskom fakultetu izvesnu sumu novca, u slu čaju da se on naseli u Senti. Od tada ii, prima navodima žalbe, bib o proteklo ve ć dve gidine, a Zajednica ni tada još nije udovoljila svojim obavezama. Na skupštinskoj sednici, održanoj 1. februara 1825. godine, је bib o pro čitano zajedni čki sastavljeno uverenje „Šamuela Boroša, gradskoga lekara ovdašrijeg i Ištvana Budaija, ranarnika" koju su mi sa činili povodom jedne, u tuči nanete, ozlede. Ire Šamuela Boriša se pominje i u zapisniku od 19. VIII 1825. godine kada ii tako đe bib o pričitano jedno njegovi uverenje. Nakon toga se više fi susre ćemo sa njegovim imenim. Ono se ne javlja ni U zapisnicima ni U spiskovima poreskih ibveznika. Biz ikakvih rezubtata smi pregledali i matične knjige umrlih lica u periodu od dve decenije. Po svoj prilici dr Šamuel Boroš se odselio iz Sente. Evidentni period njegovog rada ii iznosio 3 do 4 godine. 64 Agošton Vig

Treba da se podsetimo i na „ranarnika" Ištvana Budaija. Njegovo ire se prvi put pominje u zapisnicima iz 1825. godine, ali on ii po svoj prilici radio u Senti ve ć od o pičetka dvadesetih godina XIX veka. Njegov rad ii, na osnovu poreskih knjiga, bib migućni pratiti sve do 1841. godine. Imai ii kuću i zembju, pa ii nastavio sa obav- ljanjem lekarske prakse. To znamo iz dokumenata, koji nam govore da ii 2. aprila 1835, godine tužio vlastima ovdašnjeg stanovnika Isu Kragujeva, pošto mu on nije isplatio honorar i cenu upotrebbjenih lekova u ukupnom iznosu od 15 forinti i 18 krajcara. Urn o ii 18. septembra 1841. godine u svojoj 60. godini života. Opelo ii služio kapelan lanoš Valto, koji ii kao ađanski župnik kasnije zaveštao Senti znatnu тadužbinu za izgradnju ivdašnje bolnice. Neroguće ii iz istorijata bolnice izostaviti i svečanost upriličenu povodom otkrivanja spomen-biste, koja ii ujedno predstavljala i svečanost kojom ii bolnici dato ire. Grad ii 1959. god. doneo odluku, kojom ii, davanjem ire na novopodignutoj ustanovi, afirmisana potreba ovekovečenja uspomene na dr Ištvana Getea, koga su na osnovu presude okupacionog vojnog suda, u kasarnskom krugu, egzekutirali neprijateljski vojnici novembra 1941. godine. Njegova bista ii svoje mesto dobila u parku ispred glavne bolni čke zgrade, a od tada se predstavnici društvenih organizacija svake godine okupljaju pred njom da bi odali po čast heroju i mučeniku Sente.

г~рм}:ачи- r~

....>.. ~,.~»...., .ип.тхмшг +в~шв . Уlaaa.it~s+лM шв.ши, понш .

.(lвi.m~Cц:дTмio .л '.

Spomenik dr Ištvana Gina Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 65

PLAN DANAŠNJE BOLNICE 1. Prijemno odeljenje 2.ORL, očno i dečije odeljenje; kuhinja Ginekološko, interno odeljenje, hirurgija TBC odeljenje Zarazno odeljenje ❑ ~ rz~ ~ Supa, mrtvačnica Vešeraj Supa za ugalj Zgrada ekonomata Zgrada u izgradnji za ginekološko odeljenje i odeljenje za rehabilitaciju 1

Plan današnje bolnice

Iz prikazanog tempa razvoja ii, i biz naročitog naglašavanja, vidljivo da do poveća- nja bolničkih kapaciteta nije došlo isklju čivo zbog neposrednih zdravstvenih potreba Sente. Susedne komune i opštine, sa obe strane Tise, svoje teške bolesnike upu ćuju ivari, pa stoga za ve ći deo bolesničkog prometa možemo zahvaliti njima. Senta је ovim putem postala zdravstvenj centar gornjeg Potisja, ali za ovaj rezultat nije odgovoran isklju čivo geografski položaj bolnice. Pomenutom uspehu ii u velikoj meri doprinela i tesna saradnja lekarskog kadra. Svi lekari, koji obavljaju praksu u sused- nim komunama, su gotovo biz izuzetka svoje obavezno stažiranje obavili u senćanskoj bolnici. Udruženje lekara iz Sente ii, svojim aktivnim radom, uspelo da sveukupni lekarski kor gornjeg Potisja oblikuje u jednu veliku i mnogobrojnu porodicu. Ono ii svojim redovnim nau čnim sednicama, kao i godišnjim seminarima namenjenim 66 Agošton Vig lekarima opšte prakse, koji se održavaju 1-2 puta godišnje, služila i služi daljem obrazovanju lekara. Kao što sro saznali, u bolnici od 1965. godine radi osam odeljenja. Nedostaju još jedino dva odeljenja da bi bolnica punopravno ponela naziv „kompletne bolnice". Ta dva odeljenja predstavljaju Neuropsihijatrijsko i Dermato-venerološko odeljenje. Planirano ii formiranje oba navedena odeljenja, ali budu ćnost се pokazati kada се doći do realizacije tog plana. Prvi korak na ovor planu ii već učinjen - bolnica ii pokrenula prices specijalizacije budu ćih stru čnjaka. javnosti ii potrebno prezentovati još jednu važnu konstataciju, koja ii usko pove- гana sa razvojem bolnice. Medicina, kao nauka, se ubraja u red prirodnih nauka sa najdinamičnijim razvojem. To гпасг, da na njenom razvoju i primeni postignutih istraživačkih rezultata rade na desetine hiljada lekara. Ukoliko se ovako dinami čno razvija sara medicinska nauka, potrebno ii da njen razvoj adekvatno prati i njeno okruženje, dakle i sara bolnica (zgrade, optima, novi uređaji, itd.). U vremenu, čiji sro savremenici, se ra đaju nove nau čne discipline, koje zahtevaju novu opremu i nova odeljenja, kao to su, npr. gerijatrijsko i rehabilitaciono, koja su otvorena poslednjih godina. Iz navedenog sledi da nije mogu će dugoročno stati sa bolni čkim razvojem. Ne može se, npr. reći da & novopodignuta bolnica podmirivati zdravstvene potrebe u narednih 50 godina, jer život i tempo naučnog razvoja diktiraju suprotno. Sumirajući izrečeno, može se tvrditi da се budući razvoj bolnice činiti nužnim dva faktora: potrebe stanovništva i zahtevi postavljeni od strane medicinske nauke. Oba ova faktora moraju doći do izražaja u dugoro čnim planovima razvoja, jer ćemo samo na taj način i mi biti u prilici da ostvarimo onaj ve čno afirmativni zadatak, koji izvire iz naše ljudske i lekarske dužnosti: Salus aegroti suprema lex esti! Dobro bolesnika neka пат budi najviši zakon! Lash o Tari

Prilozi za istorijat senćanske bolnice Prilozi za istorijat senćanske bolnice 69 Uvod

Prilikom nekih arhivskih istraživanja prona đeni su novi podaci, koji mogu da posluže kao prilozi izvrsnom radu doktora Agoftona Viga - monografiji „Istorija senćanske bolnice" objavljenoj 1966. godine. Ovi prilozi se odnose na dosad neobjavljene bolni čko-istorijske podatke i terapeutske postupke, od osnivanja bolnice 1833. godine pa do njenog prvog preseljenja 1872. godine. Neki, među njima, su od izuzetne nau čno-istorijske vrednosti. Trudio sam se da ih što više dam u originalu, u nameri da ih prikažem verni tadašnjim prilikama a i upotrebi jezika. Taj pristup - po mom očekivanju - odražava opšti položaj zdravstva i metode medicine prošloga veka. Ovde se mogu svrstati i mi županijski raspisi, odnosno mesne poreske i sudske knjige, koje sadrže dragocene zdrastvene beleške iz zadnjih decenija XVIII i prvih decenija XIX veka. Iz prve tri decenije postojanja bolnice na Pivarevom gruntu (1833 - 1872), sačuva- no je nelativno mali arhivske grade u vezi zdravstva, ali do sada ni ono nije bibo objavljeno. Pošto se naznačeni period u istoriji bolnica, do sada, smatra nepoznatim, ova dopuna otkriva te događaje i precizira dosad poznatu istoriju. Nadam se, da се ovaj prilog upotpuniti hroniku bolnice i svojim dokumentima, među kojima ima i pravih retkosti, doprineti dobrom glasu, ne sari medicine u Senti, već i naše šire okoline.

Kratak ištorijat bolnica

Prvu poznatu ustanovu bolni čkog karaktera, u kojoj su bolesnici bili negovani i lečeni, osnovao je biskup Vasilije u malo-azijskoj Cezareji 370. godine naše ere. Id VI veka, pogubne epidemije su, u velikoj meri, doprinele osnivanju bolnica u kojima su lečeni uglavnom gubavci. U stvari, one su služile za izolaciju i sakupljanje tih bolesnika na jednom mestu, a podržane su od raznih viteških redova (Templarijci, Johaniti). Prihvatanjem hiš ćanstva u srednje-evnopskim ddavama, pomaganje bolesnih i siromašnih je dobilo nove dimenzije. U srednjem veku, prihvat i negu bolesnika preuzeli su na sebe manastiri i monasi u svojim samostanima iii u primitivnim bolnicama „špitalima" u okviru istih, mada u vezi sa tim još nisu postojale zakonske mere. Vladari su ih podržavali. Prvu bolnicu u Mađarskoj, „Dom siromaha svetog Lazara" u Estergomu, osnovao је prvi mađarski kralj sveti Stevan 1000-te godine. institucionalnim prihvatom bolesnika, prvi su se bavili Benediktinci u svom manastiru u Pečvaradu (kraj Ресија), koji je tako đe osnovao kralj Stevan 998-999. a posvećen ii 1015. godine. Kтalj- osnivač je odredio i četvoricu slugu za negovanje bolesnika. I Crkva je dosta u činila u tom cilju. Za vreme vladavine kralja Kolomana (1096- 1116) Estergomski sinod je dao pravo biskupima da raspolažu sa delom njihovih prihoda, pod uslovom da preostali deo true u crkvene svrhe, čime je bib o obuhva- сепо i staranje O siтomašnima. 70 Lash o Tari

, tzv. Kaločanski nadbiskup ii 1234. godine, od svog imetka, podigao u Васи „špital" i negovaonicu u koji su Cisterciti iz Slavonije slali povremeno dva redovnika radi upravljanja istim. U samostanima monaških redova, u kaptolima i konventima, uređeni su, tzv. „špitali" prvenstveno za bolesne sveštenike, me đutim mi su prihvatali i siromašniji sloj naroda. Lekari su bili sari sveštenici, koji su u srednjem veku takore ći monopo- lisali nauku lесепја. mi su 1ečili, nabavljali medikamente, pripremali banje. Nisu se smeli baviti hirurgijom, ali bi povremeno (za dobru platu) prekršili tu zabranu. Id XII do XIV veka, lekari su učili u inostranstvu, naro čito u Italiji (Padova, Bolonja, Pariz). Otvaranjem univerziteta u Ресији (1367) i u Starom Budimu krajem XIV veka javila se mogućnost da se i u Mađarskoj obtazuju lekari. Prima verskim principima hriš ćanstva, milosrđe i pomaganje bolesnih i nemoć nih, bib o ii deklarisano i ostvareno, ne sari u Mađarskoj, već i u srednjevekovnoj srpskoj državi. Nemanja i njegov sin Sava, osnovali su manastirsku bolnicu izme đu 1191. i 1199. godine u manstiru Hilandar (sada ii na teritoriji Gr čke). Zatim ii podignuta bolnica između 1208. i 1216. u studeničkor, a sličnu osniva i kralj Ste- van Uroš III (Dečanski) u dečanskom manastiru 1330. godine. Kasnije su spomenuti kao takvi manastir Mileševa (1327) i Ravanica, u kojoj ii knez Lazar podigao bolnicu 1381. godine (4). Početkom XV veka, despot Stevan Lazarević osniva takvu ustanovu u Beogradu, pored katedrale. U Beogradu, pod austrijskom uptavom (1718-1737), spominju se privatne bolnice. U Velikoj Gradiški i Svilajncu otvoreme su bolnice 1823, tri godine kasnije u Šapcu počinje rad jedna takva ustanova u privatnoj svojini a 1833 . u Požarevcu i 1844. u Kragujevcu itd. Na tlu današnje Vojvodine, u ranom srednjem veku, prostorije za prihvat bolesnika su, tako đe, počele sa radom u okviru manastira. I načinu poslovanja ovih ustanova nemamo podataka izuzev u Васи, mada su u to doba verovatno ve ć postojale. U srednjem veku, na ovim prostorima su se nalazila 33 rirokatolička manastira, od toga 13 benediktanskih i 2 cistercitska, kojima ii njihov unutrašnji statut propi- sao i osnivanje bolnica. Spominju se još titelski i senćanski manastir (1216), u čijim ii okvirima radila i bolnica. Opšta bolnica u Slankamenu (spomenuta 1325. godine) nije bila crkvena fonda- cija. U jednom pismu, papa Jovan XXII, 1325. godine, nare đuje kaločkom nadbiskupu da posveti kapelu, koju ii Ioannes dictus Man izgradio zajedno sa hospitalom u Slankamenu i u Sonti, gde ii bolnicu otvorio 0 svom trošku jedan tka č pm imenu Galus, dok ii crkveni statut za ovu ustanovu izradio nadbiskupski guverner iz Каlосе. Posh e prinudnog prekida, koji je trajao dva veka, 1769. godine Marija Terezija ii naredila otvaranje univerziteta u Nađsombatu, koji ii 1777. preseljen u Budim zajedno sa medicinskim fakultetom. Tu su posebni profesori podu čavali budu će hirurge i akušerke. Univerzitet sa medicinskim fakultetom ii 1784. godine preseljen u Peštu i uređen je tako da se u njemu mogu obrazovati doktori (fizikusi) i seoski lekari (ranari) nižeg obrazovanja. Takva vrsta obrazovanja ii trajala do 1872. godine kada ii tečaj za ranane prestao. Posle turske vladavine od jednog i pm veka, na podstrek kraljevskih guvernerstava, u većim mestima se otvaraju sirotišta i bolnice. Iodine 1770. ii donet zakon za Prilozi za ístorijat sen ćanske bolnice 71

organizovanje zdravstvene službe (Normativum Generale in re Sanitatis). Subotica ii već 1766. godine uredila jednu kuću za siromahe i bolesne, me đutim siromašni su se moral starati 0 sopstvenom snabdevanju i radi toga im ii Gradsko ve će dodelilo posebne dozvole za prosja čenje. Godine 1774. ii bib o prihva ćeno 33 prosjaka i prosjakinja, koji su me đusobno birali birova i podbirova (kmeta i zamenika), ali se dešavalo da su ponekad - kada bi im dosadio tamnošnji život - bežali iz ustanove. Iodine 1808 - prima hronikama - ponovo ii postojao uboški dim - bolnica u Subotici, za koju ii već 1804. godine sakupljen prilog od 4000 forinti. Tu su prihva- tani najsiromašniji i nesposobni za rad. Prima jednom zapisniku iz 1821. godine, subotičko Gradsko sirotište ii trošna zgrada sa dve sobe, biz ograde, bunara i kiozeta, gde stanuje 19 siromaha pod stara- njem grada. Izgradnja prave bolnice ii гapočeta leta 1841. a završena ii iduće godine. U XVIII veku, pored subotičkog uboškog doma-bolnice, osnovano ii više takvih ustanova na tlu današnje Vojvodine: u Novom Sadu (1730. pravoslavna, 1754. kato- lička), u Somboru (1749), u Velikom Bečkereku (1769), Vršcu (1779) itd.

Senćansko zdravstvo u svetlu županijskih spisa, odnosno mesnih poreskih i sudskih knjiga krajem XVIII i početkom XIX veka

Zakon 0 organizovanju zdravstvene službe iz 1770. godine obavezao je gradove da zaposle, tzv. fizikusi (lekare), ranarnike, babice i apotekare. Kako ii u to vreme Senta već bila varoš (oppidum), mesno poglavarstvo ii zacelo pokušalo da tu obavezu sprovede u deli. Iгvršenje ovog zakona, ina če, nije isključivo zavisilo od poglavarstva već i od toga da li ii za oglašena nameštenja bib o prijavljenih kandidata. Nakon izlaska ovog zakona, najraniji podatak vezan za zdravstvo sadrži gradski poreski registar za 1771. godinu, na kraju kojeg se, među nabrojanim izdacima za mesec foyer- bar, javljaju i cene hleba i jedne polovine sledovanja krmiva, koje su bile isplaćene felčeru (lekarskom pomo ćniku). Termin „fel čer" se u popisima iz ranijih godina (1766, 1769) ne može naći, te ii svakako ovo prva autenti čna zabeleška 0 tome da ii u Senti već tada, ili počev od tada, radio jedan lekarski pomoćnik. To potvrđuje i sledeća stavka, koja se javlja u poreskom registru za 1772. godinu (kid januarskih izdataka), koja navodi cene hleba i krmiva, koje su bile isplaćene felčeru, a takva stavka se može na ći i među decembarskim izdacima, ali ovaj put kao isplata berbe rinu. Iг ovoga se miže zaklju čiti da ii ranarnik iii berberin ponekada na konju obilazio bolesnike, koji su stanovali nešto dalje od grada. Ubrzo potom poreski registar, ve ć poimenično, beleži ovdašnje bivstvovanje berberina i ranarnika (chirurgus-a). Popis iz 1774/1775. godine pominje Mihalja Na đa kao berberina (barbi, tonsor), dok ga četiri godine kasnije sa činjeni poreski registar anonsira kao „hirurga" (ova izmena se više puta javlja i u drugim slučajevima, te Pl svemu sude ći u ondašnje vreme nije pravljerxa suštinska razlika izme đu berberina i ranarnika). U poreskom registru za 1777/1778. godinu javljaju se imena Janoša Grubanovi ča i ložefa Forga- са, a pored njihovih ire na stoji napomena „hirurg". Dok potonjeg kasniji popisi više 72 Laslo Tari

puta pominju sari kao berberina (tonsor), Janoša Grubanoviča od 1797. isključivo pominju kao ranarnika (chirurgus). „Hirurga" pominju i drugi zapisi u poreskom registru, npr. mi od 27, marta i 3. aprila 1777. godine, koji iznose sumu, koja mu ii bila isplaćena na ire naknade za izradu pravilnika.

Pomena felčera и poreskoj knjizi grada iz 1771. godine Id 1777. do 1779. se, dakle, troje ranarnika nalazilo u mesnoj zdravstvenoj službi, ali nakon toga ire Mihalja Nađa se biz naznake „hirúrg" javlja u popisima sve do 1788 godine. U poreskom registru za 1780/1781. Antal Kovač је upisan kao berberin (tonsor), mada ni njega slede će godine registri ne evidentiraju kao hirurga, ve ć se u popisu jedino nalazi njegovo ire da hi kasnije čak i ono prestalo da biva registrovano. Nasuprot tome, poreski registar u 1790. godini beleži irena jednog ranarnika i dvojice berbera. Novi hirurg ii Johan Brun a dvojica berbera su već poznati Janoš Grubanovič i Jožef Forgač. Johan Brun se nakon ovoga više fi javlja u popisima. Za pomenuto doba ii karakteristično često seljakanje ranarnika, odnosno berbera iz mesta u mesto, koje ii trajalo sve dotle dok mi fi hi pronašli sebi odgovaraju će mesto. U prikazu ondašnjeg stanja zdravstva, kao izuzetno korisni, pokazali su se drugi, indirektni izvori na osnovu kojih se može dobiti prili čno verna slika 0 tadašnjim metodama le čenja i lekarskoj praksi. Predstojničke objave i mesne sudske knjige s kraja XVIII i iz prvih decenija XIX veka, koje sadrže županijska uputstva koja se odnose na lečenje u našem kraju kao i podatke koji se odnose na lokalno zdravstvo, predstavljaju istinski dragocene izvore i to, ne samo sa stanovišta istorije sen ćanskog zdravstva, već i sa stanovišta istorije zdravstva celokupne Ba čke. Staranje i nadzor nad zdravstvenom službom, koja se postepeno organizovala u poslednjim decenijama XVIII veka ii prvénstveno sprovodila županijska vlast i glavni lekar županijé. Županiji ii, sa stanovišta narodnog zdrav!ja, bib o bitno da neprekidno prati zdravstvenu situaciju, pa ii ina, posredstvom predstojni čkih naredbi, ure đivala nastale probieme. Jožef Biki, asesor (okružni predstojnik) i fizikus županije Bačke, ii 24. jula 1793. lokalnim predstojnicima (birovima) razaslao jednu vrstu eti čkog kodeksa radi regulisanja rada ranarnika i berbera. Dopis zamera berberima zbog njihovih postupaka prima bolesnicima konstatuju ći da „od sirotoga naroda nernilosrdno korist izvla če" te da usled toga ljudi zaziru čak i od obrazovanih lekara, ranarnika i berbera i stoga pri Prilozi za ístorijat sen ćanske bolnice 73

lečenju svoje poverenje poklanjaju neukim praznovernim babama. Radi potiskivanja i zauzdavanja ovi pojave svim mesnim predstojnicima ii naređeno da nedeljom u „centrima mesnim" objave slede će: U slučaju da neki berberin di ranarnik (chirurgus) za svoje le čenje više od 2 iii 3 forinte zatraži, vidar ii, tokom le čenja koriš ćene lekove, dužan pismeno nazna čiti, a ranarnik pak ranu ocrtati i to, u cilju kontrole okružnom - županijskome lekaru, predičiti. Ukoliko ranarnik i berberin za svoje le čenje zatraie više od 7 iii 8 forinti, dužni su 0 tome podneti sopstvenim pe čatom overeni izveštaj i isti poslati izdava ču ovoga dopisa u Baju,

č i! . • ~ 1l ;•\ ~, и 4:t) зи C i1?З t1'2:.1L' с`;; '. ~ LlU7T, !

Mihalj Nađ (pod brojem 157) kao пајтапгје evidentirani berberin- гапат u mesnom popisu iz 1776/77. godine

Opštinski predstojnici onih mesta u kojima se žele zaposliti ranarnici iii berbe ri, treba da traže od okružnih ranarnika pismenu dozvolu radi daljeg zadržavanja onih vandrokaša, koji se bave pretežno puštanjem krvi, a koji su za groš iii dva čas- nome građaninu na užasnu pogibelj njegovu svu krv ispustiti spremni, te da su obavezni da od ovih uzapte sva hirurška sredstva i ista predaju okružnim ranarnicima. Svi mesni predstojnici trebaju pažljivo da prate ranarnike i berbere u sopstve nim mestima, „te ukoliko isti bezosećajni, pijanstvu skloni iii u službi aljkavi budu" da ih pred mesnim ve ćem upozore, pa aki se ovi пе upristoje da ih prijave okružnom 74 Las10 Tari

ranarniku, a ukoliko on fi bi psužio odgovasaju ću zadovoljštinu, mesni predstojnici to treba da prijave u Baju, nakon čega се kao posledica „primerna zadovoljština uslediti". 5. Kako građanstvu, tako i ranarnicima, županija predo čava svojim posredstvom utvrđene lekarske tarife prima kojima: Ft. Kr

1. Puštanje krvi u kući ranarnika iii berberina staje 7 и kući građanina 10 2. Stavljanje vantuza u kući ranarnika iii berberina staje 2 Stavljanje vantuza u kući gтađanína staje 3 3. Vаđепје zuba u kući ranarnika iii berberina staje 4 Vađenje zuba u kuči građanina staje 6 4. Za izlečenje od botesti naknada ranarniku iznosi 9 Za iztečenje od bolesti naknada berberinu iznosi 5 5. Za posetu bolesniku , koja zahteva više sati iii ceo dan naknada ranarniku . iznosi 45 naknada berberu iznosi 21 6. U onim mestima u kojima ranarnici i berberi od opštine fi dobijaju

platu , druge vrste dohotka iii besplatan stan, isti mogu pnimenjivati

ranije (više) tarife.

Iz kodeksa proizilazi da su zapravo u čitavoj Bačkoj županiji delovali ranarnici i berberi, dok se diplomirani lekari skin o nisu ni mogli naći. Sudski zapisnik, zaveden 4. januara 1794. godine u mesni sudski protokol, ukazuje nam na činjenicu da ii u to vreme u Senti već radila gradska babica (primalja). Iгvorni tekst predmeta zavedenog pod rednim brojem 126 glasi:

„Posredstvom naznake zaprimljenog pisma birova Majšanjija Ki' Kuna, po kojemu je devojka po imenu Žužana, koja ii budući na bremenitost pretendiravši ami k kući građanina našeg Mihalja Bariija kao onde posrnula nazad ирисепа , a glide potrebi- tosti da $e U cilju daljeg rasvetljavanja slučaja ovoga potrebne radnje učine, u predmetu imenovana ličnost ii, pregledana od strane gradske Babice po imenu Doroteja Gubik, izjavila da sa ličnošću mIni po pitanju bremenitosti nikakve nevolje bib o fi bi samo kada bi tvrda oteklina u stimaku njenom kao razlog sumnji na bremenitost smatrana bila, te 51, $ obzirom na to, ova stvar u protokol ovaj uvrštava." Beleška 0 drugoj sudskoj raspravi, koja ii održana nedelju dana kasnije (12. januara) svedoči i 0 delovanju fel čera na području salaša. Predmet parnice ii bila dnevnica fel česa, koji ii lečio ranu nanetu pse ćim ujedom kao i naplata cene koriš ćenih medikamenata. U to vreme ranarn ici, berberi i fel čeri su ujedno obavljali i poslove apotekara, dok su s druge strane lekove u promet stavljali trgovci. Trideset godina nakon proglašenja zakona 0 organizaciji zdravstvene službe - na razmeđi vekova - poboljšanje položaja zdravstva su, u velikoj meri, kočili nedostatak obrazovanih lekara i sklonost, pretežno nepismenog stanovništva, praznoverju. Prilozi za istorijat sen ćanske bolnice 75

Vlasti su, u cilju poboljšanja rada zdravstva, predstojnicima slale sve više i više uputstava, a ujedno su pokušale i da suzbiju vračare i prevarante. Zamenik okružnog kapetana Ignac Hail ii, upu ćenom pozivom iz Be čeja od 11. juna 1800, godine, mesnim predstojnicima, izme đu ostalog, naložio i ovo: „ Da babetinama i ženama pod pretnjom 24 udarca korba čer zabrane da makakve bolesnike na lečenje priraju, a naročito »francuze» (francuska bolest=sifilis — prim. autora), koje ii nužno sresta sudijama prijaviti, a koji di pretpostavljenima takve nečiste osobe predati." Dopis od 3. januara 1801. godine, koji nosi potpis predstojnika Fabijana `lojniča posebno daje uputstva 0 pre"enciji i lесепји boginja, koje su nemilice poga đale decu (u to vreme još nije bib o primenjivano гaštitno cepljenje protiv boginja koje ii otkriveno u Engleskoj). Tok bolesti ii bio podeljen na tri stadijuma, a u svakom od njih su u 4 tačke ukratko bile izložene informacije 0 bolesti. Dopis ii, kao neka vrsta informativnog biltena, bio namenjen „običnome narodu" i bio obnarodovan na javnim mestima kao i mestima na kojima su se ljudi okupljali. Borba protiv boginja, „narodne bolesti" tadašnjeg doba, ii dobila potpuno novi zamah u drugoj deceniji XIX veka nakon (Dženerovog, prim. pre".) otkrića zaštitnog cepljenja u Engleskoj 1796. godine. Naro čito su dragoceni spisi, koji se odnose na zaštitno cepljenje u našim krajevima, a koji, potičući iz druge decenije XIX veka, sa potpunom pouzdanoš ću svedoče 0 zaštitnom cepljenju dice. U prvoj polovini XIX veka, zakon u Mađarskoj nije propisivao eksplicitnu obavezu zaštitnog cepljenja (to ii učinio tik 1876. god.) tako da ii njeno eventualno nalaganje zavisilo od uvi đav- nosti viših organa uprave. Prva beleška, koja se odnosi na cepljenje protiv boginja predstavlja poziv upuden roditeljima a govori 0 otkriću i potrebi vakcinacije. Njega ii u Senti 4. X 1814. potpisao okružni podpredstojnik Stevan Radiši ć. Tekst glasi: „Dobni roditelji !

Svemoćni tvorac sveta koji vas je decor ы agoslovio, ujedno var ii kao svetu dužnost odredio da im živote njihove od raznoraznih opasnosti branite. Među opasnosti ine koje porod vaš od samoga rođenja opsedaju odista spadaju i os pici koje gnozno besne među nevinom decor, svake godine više hiljada njih ubijajući, te nagnđujući mnoge hiljade njih koji su se od smntonosnoga таса njihovoga spasili, slepima, gluvima, nemima i uzetima za sav život čineći ik. Ki bi među vama toliki nečovek, toliki krvnik bio da svoje potomstvo spasiti želeo fi bi. Najlepši poklon neba, razum ljudski je jedno silno i sigurno sredstvo izumeo, posredstvom kojega vi porod vaš savnšeno od grdnih os pica spasiti možete i ujedno dobročinitelji sveukupnog naroda ljudskog, sve za pot puno istnebijenje najsmrtonosnije bolesti u činivši možete biti, a najkorisniji izum pnošloga veka za tu namenu spasonosne iii kravlje boginje jesu (serum za vakcinaciju ii dobijen iz kravljeg vimena). Ucepljenjem ovih se niti lepota ljudska nagrđuje niti si pak zdravlje ljudsko šteti, dok se od opasnih os pica pak spašavaju. Zbog toga ii i ucepijenje istih već vise godina u svom prosvećenom svetu rasprostranjeno."

76 Laslo Tari

Tri godine nakon ovog poziva - 14. aprila 1817 - stolujuće vlasti, koje su zasedale u Sombonu, prestonici Županije, su opštinskim predstojnicima razaslale slede će obaveštenje:

„1041. Nadzorne deputacija za cepljenje protivu boginja, predo čavajući da bi seoski ranarnici i berberi protivu boginja cepiti želeli biz toga da na višemu mestu zapove đene zapisničke knjige drže, stoga traži da se istima u takovo cepljenje zabrani. Gospodi predstojnicima u srezu stoga nalažu da svima onima koji bi biz znanja milostive deputacije cepiti hteli, cepljenje zabrane."

Iz ovog dopisa možemo zaklju čiti da su cepljenja protiv boginja (0 kojima ii trebalo voditi zapisnike) otpo čela u Bačkoj županiji, pa tako sasvim sigurno i u Senti. (U Istonijatu senćanske bolnice dr Vig - u nedostatku podataka - uvo đenje zaštitnog cepljenja protiv boginja locira u 1861. godinu, iako su tada već decenijama vršena uobičajena cepljenja.)

: $d Yy" п a:лit;.-r. ~~!."' ~ . !«:::

.''« 1 i ~~1.'~/~ :v'~, ✓.'. - ~~.;J~L{..i: г`.~ Í~d d:fл~ .,.гZ.г .r ~e.~~ ..:~~ .. .. ~ : ...а . ~~ Е: . , l, .. ___., ~ .. 4u .

l... :~~ ~- ,~. ~ .~ ..p:+r.• ~ . . , ~ : :.'.. i ' ч л ц . ...: ~ č..7. ~ . .. . ... F .. .. ... ~ .,[ ~ :.:.::/ ~ > ,i~ " - ~ (')~:c~i~ v ~ , r~' =• ' `ttFe-a.". к. r. G. Y~i~.~ . , г а}. ,п:.G.rЈ -п .. и гЈв у г ~~ ;`1.,... .. , `~ i~ i : .../'~~t.. ~г -.;; . г г ‚ : ())° . . : .' :'L.~d. ~ ..»- s✓ . ..., ил! ~i ív гхг л . ' r ~ . . ~ . .. '_~. . . i . r •~ • a.éra . ' ~ 4 >J ј s » л ѓ ул / / , `( ., : ' / ~~ 7 x~/ ...~ '/: :. : F , ; Q . ,~ 1. . : . . љ,...... f. V r ..e . ї ~ :. . ~ .. . . ~...... : ,. ~ ,.,. г ' „ .,у : . ‚- . ~ ` r

Raspis iz 1817. godine u vezi sa zaštitnim cepljenjem protiv boginja.

Maja 1824, glavni lekar županjije, Karolj Bula se žali,da ranarnici, koji obavljaju vakcinaciju dice, dobijaju potrebnu ротос od mesnih predstojnika sa velikim тakaš- пјепјет, i traži uklanjanje naveđenih smetnji. Nadalje zahteva i to: da naselja sreskim ranarnicima šalju spiskove imena nevakcinisanih odnosno novorođenih lica i da ranarnicima pri vakcinaciji pruže svu potnebnu ротос. Glavni lekar Bula, 21. juna, takođe podnosi izveštaj u vezi sa platama, koje primaju ranarnici koji vrše vakcinaciju. U tom izveštaju se nalazi i informacija 0 tome da zaštitno cepljenje protiv boginja nije bib o naređeno sa najvišeg mesta, ve ć da ii sari bib o preporu čeno „zbog obzira prima zdravlju ljudskome". I dalje se nalaže predstojnicima da „pod pretnjom oštrih kazni" obavežu ranarnike na sprovo đenje vakcinacije, a 0 čemu ii sa dotičnima prethodno bio postignut dogovor. Imućniji su zaititrio cep ljenje plaćali sopstvenim novicem, dok ii za decu siromašnijih porodica opštinska blagajna lekanima naknadno ispla ćivala 15 krajcara po vakcinisanoj glavi. Prilozi za istoríjat senćanske bolnice 77

Značajan događaj na planu lесепја ii predstavljala carska uredba, koja ii i berberima propisivala upu ćenost u medicinsku nauku, a koja glasi: „3303. Jula 13. pod brojem 17404 zavedeni milostivi trasat proistekao iz milostive naredbe Njegovog Ueli čanstva kojim nalažu da takovim berberima koji Diplomu 0 исепји medicinskih nauka pokazati iii bi mogli, svakovrsnu lekarsku praksu zabrane." Županijska vlast ii veliku pažnju posve ćivala borbi protiv boginja, jedne od najte žih bolesti koje su poga đale narod, a prevashodno decu. One su, 4. jula 1826, okruž- nim predstojnicima izdale uputstvo, koje se odnosilo na cepljenje protiv boginja a koje se sastojalo od 10 tačaka koje u obradi glase: U saradnji sa komisijom nadležnom za nadziranje vakcinacije, odnosno pored nadzora vršenog od strane lekara i ranarnika, u budućnosti, shodno novim propisima, treba voditi, tzv. tabelarne zapisnike 0 cepljenjima. Tabelarne zapisnike treba voditi tako da se iz njih jasno vidi identitet onih siromaha, čije ii cepljenje podmirivano iz opštinskih b!agajni (a koje ii iznosilo 6 krajcara per capita), odnosno na koje se osobe ovo (plaćanje, prim. prey.) treba proširiti. Obaveza je lekara i ranarnika da, na kraju svake godine, zapisnike sa podacima 0 vakcinisanju prikažu postavljenim komisijama, dok iste imaju pravo da nepotpune i netačne zapisnike vrate radi ispravke, pri čemu se do otklanjanja navedenih nedostataka iz opštinske biagajne ne će moći isplatiti za vakcinaciju ustanov- ljeni iznosi. Ispunjavanje ove odredbe ii važno i zbog toga što je tabelarni zapisnik krajem januara svake godine potrebno dostaviti Ma đarskom Kraljevskom Names- ničkom Veću. „Deputacija", koja nadzire cepljenje protiv boginja ima pravo da upozori one lekare i ranarnike koji kasne sa cepljenjem a lekare koji zanemaruju cepljenje ima pravo i da kazni. Svaka naseobina treba višim vlastima da prijavi svako eventualno registrovanje boginja. Komisije, koje su obrazovane po srezovima su obavezne da svake godine podne- su izveštaj 0 broju od boginja obolelih i umrlih osoba, kao i 0 tome koliko ii lica među vakcinisanim osobama ponovo obolelo. Lekari i ranarnici su obavezni da prilikom povremenih revizija - uz pomo ć mesnih duhovnika i predstojnika - popišu nevakcinisanu decu. Obzirom na potrebu obezbe đenja uspeha vakcinacije protiv boginja, gospodi spahijama, duhovnicima i ostalim istaknutim ličnostima se pcedlaže da pripadaju ći im „narod" ubede u potrebu prihvatanja zaštitnog cepljenja i da utiču da se cepljenje najradije obavi nedeljom, odnosno prazni čnim danom kada se kmetovi odmaraju. Dobat serum predstavlja uslov za prihvatanje neophodnosti zaštitnog cepljenja od strane roditelja. Stoga su lekari i ranarnici (pod pretnjom kazne), u ovom smislu, dužni да drže delotvoran serum. Župnici i duhovnici neka u svojim propovedima podsti ču narod na prihvatanje zaititnog cepljenja, a isto to neka učine i rabini unutar „nacionalnosti jevrejske". Isplata 6 krajcara (po glavi) za cepljenje „siromašnih obveznika" i najamnine za kola се, iz opštinske blagajne, biti omogu ćena tek nakon odobrenja nadležne komisije. 78 Lash o Татг

Nadzor nad ispunjavanjem gore navedenih naredbi ii bio poveren okružnim podžupanima, dok su mesne predstojnike i glavne lekare uputili na to da se (posta- raju, prim. prey.) ranarnici pridržavaju naredbe, čije се ispunjenje kontrolisati glavni županijski lekar Karolj Bula. Županijske vlasti, sa sedištem u Somboru, su na svom sastanku održanom 10. jula 1826, nakon podnetog izveštaja glavnog županijskog lekara „u zdravstvenoj stvari", donele više odluka. Id tada ii, naime, opštinska biagajna pokrivala troškove vakcini- sanja, fi samo „u najvećoj bedi živućeg", već svakog siromašnog deteta s tim da su župnici iii činovnici potvrđivali opravdanost takve isplate. Odlučivali su i 0 tome da, ukoliko ii to potrebno, u prisustvu lekara kontrolišu trgovice koji drže medikamente. Naime, na osnovu uredbe donete 18 . marta 1800. godine, koja ii zavedena pod brojem 6486 troškove lekova propisanih najsiromaš- nijim osobama ii takođe isplaćivala opštinska biagajna. Vlasti su tada ujedno pozvale i zemljoposednike u imućnijim naseobinama da se, u smislu propisa iz 1786. godine, prihvate toga da zaposle исепе i lekare sa zakletvom, odnosno patologe i da na teret opštinske kase pribave neophodna sredstva za autopsije, a da lekari, u svakom slu ča- ju, podnose izvešataje 0 lесепји bolesnika. Skup ii naložio proslelivanje kopije, gore navedenih odluka, poreskim i računo- vodstvenim uredima, a Bula Karolju, glavnom županijskom lekaru, ii u sledeće tri godine bib o povereno sprovo đenje gore navedenih odluka. Glavni lekar tokom septembra te godine šalje raspise sreskim predstojnicima, iz kojih proizlazi da su nadležni povremeno propuštali da prikažu sa činjene zapisnike o cepljenju deci protiv boginja i da su, eventualno, ponovno obolevanje već vakcini- sane dice po pravilu pre ćutkivabi. Županijske vlasti su tražile da se na svaki način striktno sprovede publikovana odluka od 4. jula, koja se odnosi na cepljenje protiv boginja. Prva tačka Reskripta županijskog sabora, održanog u Baji 12. oktobra u vezi sa materijalnim dotacijama lekarima i babicama, utvrđuje „da ii kako ranarnicima tako i babicama dopušteno fi preveliki već dostatni Stan U niže nabrojanim mestima pribaviti" i da godišnja plata ranarnika u „prvorazrednim mestima" iznosi 100 forinti, 12 požun- skih rerova hlebnog žita, dva hvata ogrevnog drveta i dvoje kola jesenje slame. U drugorazrednim mestima plata ii iznosila 80 forinti uz ostale pobrojane prinadlež- nosti. U Potiskom srezu prvorazredna mesta su bila: Ada, Весеј , Kanjiža, Martonoš, Mob, Senta, Srbobran, Petrovo Se1o, Timenin, Turija i Bačko Gradište (zajidno). Za prvo previjanje nana, autopsiju, izdate dokumente 0 pregledu i posete bolesnicima trebalo ii pbatiti po tarifama, koje su bile određene na višem mestu. Prima 3. tački Reskripta babicama i ranarnicima ii pripadala slična dotacija. Prilikom ponođaja, babicama je, osim obezbe đenja illa i pića, za (najmanje) 14 sbedećih dana, na ire kontrolne posete, trebalo platiti 1 forintu. Kod siromašnijih slučajeva plata babice i cena lekova ii bila isplaćivana iz opštinske kase, s tim da su bolesnici - čir bi se ukazala prilika - bili obavezni da iste nadoknade, bib o u novcu bib o putem javnih radova. Radi potpomaganja rada babica, upošljavani su i pomoćnici, koji su bili evidentirani u svim naseobinama, a bila ii proveravana i njihova sposobnost, mada su oni mogli raditi i na osnovu pismenog pnedloga glavnog županijskog lekara, ali pod pnet- Prilozi za istorijat senćanske bolnice 79 njom telesnog kažnjavanja, bib o ii zabranjeno da se ma ko bavi babičenjem. Što se tiče ranarnika i berbera, koji su radili ovde, mesno zdravstvo su u prvoj deceniji XIX veka predstavljali ranarnik Janoš Grubanovič i berberin Jožef Forgač, koji su delovali od 1777. godine. Id 1816, godine u popisu se pojavljuje i ire ranarnika (chirurgus) Ištoana Budaija (Grubanovi č i Forgač su tada 1e čili bolesnike već skin o 40 godina i njih ii odmenio Ištvan Budai). In ii verovatno radio već 1814. iii 1815. (u Dudaševoj hronici od 1813), ali, pošto su propisi koji se odnose na period od 1814. do 1816. nepotpuni, njegovo ovdašnje angažovanje se može ra čunati sari od gore navedenog datuma. Tako poreski registar, u periodu od 1816. do 1820, beleži dva ranarnika i jednog berberina (Grubanovi ča, Budaija i Forgača), a nakon potonje godine ire Janoša Grubanovi ča se više ne javlja u popisima (verovatno se bio povukao u penziju iii ii urn). Ištvan Budai ii ovde radio sve do svoje smrti, koja je nastupila 1841. godine (od 1833. se brinuo i 0 bolničkim pacijentima). Mesni popisi Jožefa Forgača pominju kao berberina sve do 1828. godine, ali on u dvadesetim godinama prošlog veka, obzirom na starosno doba u kojem se nalazio, nije baj rogao obavljati svoj posao, štaviše, mogućno ii da to već ni ranije nije mogao da čini (pored njegovog imena ii već od 1813. godine stajala napomena „defectuosus" (istrošen, onemo ćao), a od 1820. pak naznaka „senex" (star), ali ni prethodna rogu ćnost nije isklju čena. Jožef Forgač је, zajedno sa ranarnikom Grubanovi čem, od 1777. lečio bolesnike iz Sente i njene okoline, a na osnovu podataka, koji su upisani u mesne popise, sa manjim pre- kidima, bio ii evidentiran kao hirurg, odnosno berberin ništa manje nego 51 godinu. Maja 1827. ii glavni županijski lekar Karolj Bula podneo izveštaj 0 sprovođenju zaštitnog cepljenja u „prethodnoj godini", koja se odvijala u okvirima уес poznatog postupka. Iru ćniji su cepljenje pla ćali, a umesto siromaha naknadu za cepljenje je plaćala opštinska kasa. Viii vrsta besplatnih zdravstvenih usluga za siromašniji sloj stanovništva ii bio deo inog procesa, koji je sve efikasnije pospešivao unapre đenje pitanja bolnice, prevashodno ustanovijene radi sirotinje. Berberi i ranarnici, koji su radili u Senti (evidentirani, prim, prey), u mesnim popisima prema godinama njihovog upisivanja od 1774. do 1830. godine Mihalj Nat 1774/75. 1776/77. 1775/76. 1778/79.

Janoš Grubanovič 1777/78. 1788/89. 1797/98 1807/08. 1813/14. 1784/85. 1790/91. 1798/99. 1808/09. 1816/17. 1785/86. 1791/92. 1799/00. 1810/11. 1817/18. 1786/87. 1794/95. 1802/03. 1811/12. 1818/19. 1787/88. 1796/97. 1804/05. 1812/13. 1819/20.

Jožef Forgač 1777/78. 1808/09. 1816/17. 1822/23. 1790/91. 1810/11. 1817/18. 1824/25. 1791/92. 1811/12. 1818/19. 1826/27. 1802/03. 1812/13. 1819/20. 1827/28. 1807/08. 1813/14. 1820/21. 1828/29. 80 Lash o Tari

Antal Kovač 1780/81. Johan Brun 1790/91. Ištvan Budai 1816/17. 1822/23. 1829/30. 1817/18. 1824/25. 1830/31... itd. 1818/19. 1826/27. 1819/20. 1827/28. 1820/21. 1828/29.

Osnivanje i rad senćanske bolnice do 1872. godine

Iodine 1818. ii otvorena prva apoteka u Senti, čime ii stvorena mogućnost za šire zbrinjavanje bolesnika. Id 1820. godine, u Senti se popravilo stanje zdravstva. Andor Duda' u mesnom listu Zentai Когlопу (Senćanski glasnik) krajer veka piše slede će: „Zdravstvo grada od 1820. godine se sastojalo od jednog lekara i jedne apoteke. Ovi godine ii uvedeno radno mesto lekara sa platom od 200 forinti. Prethodnih godina u Senti ii radio jedan ranar, za platu ici 100 forinti". Monografija „Istorijat sen ćanske bolnice" prezentuje prili čno bogáte informacije o radu lekara u prvoj polovini 1820-ih godina. Sve bolji položaj zdravstva, a i poveća- vanje broja stanovništva, pa i problemi u vezi istog, polako su sazrevali i nametali pomisao O osnivanju bolnice. Iodine 1822. Senta ii već imala 13.000 stanovnika, a ova činjenica ii i sara bila dovoljna da bi usledile progresivne promene u oblasti zdravstva.

Plan teritorije bolnice na Pivarevom gruntu sa zgradama iz 1876 . godine 81 Prilozi za istorijat senćanske bolnice

I druge činjenice su u vezi sa tim igrale ulogu, npr. naredbe izdate 1815. i 1825. godine, koje su zabranile primanje nemo ćnih i neiтlečivih bolesnika u opšte bolnice, a kasnije i hronično bolesna lica, a dozvolili su primanje sari onih koji su bili privremeno bolesni. Uzimajući u obzir sve te činjenice, kao prvi korak - srazmerno navikama tog doba - 1826. godine, osnovan ii Bolnički fond. Prve indirektne dokaze u tom pogledu ii prezentovala Skupština 26. februara 1837. godine, koja ii pod brojem 12 dnevnog reda ispitivala ra čunovodstvene stavke „bolni čke vrednosti" (to zna či, u stvari, ii od 1826. bolnički fond) od 1826. do 1834. godine. Iz ovog se može zaključiti, da godine teklo sakupljanje priloga za osnivanje bolnice. Sakupljanje priloga ii sprovedeno na raznim nivoima. Id prihoda sa plesnih priredbi i doprinosa pojedinaca, gomila se novac, kojem ii i opština dodavala svoj deo. Nakon osam godina, krajem 1834. godine, Bolni čki fond ii imao 2677 forinti, što ii sa naplatama od 188 i naplaćenim kaznama od 14 forinti, koje su namenjene za istu svrhu, iznosilo ukupno 2880 forinti. Vredno ii pomenuti da ii, u međuvremenu, leta 1831, godine u Mađarskoj harala ogromna epidemija kolere, koja ii krajem jula stigla do Segedina, Subotice i Sente. Za nepuna dva meseca u Senti ii od epidemije umrlo 17001judi. Sedmog avgusta ii, npr. izneto na katoličko groblje 72, a na pravoslavno 15 mrtvačkih sanduka. Zanim- ljivo ii, da ii županijski nadlekar Karolj Bula, koji se prilikom izbijanja kiliti nalazio u Senti, od straha „pao u krevet", tj: pravio se da ii bolestan. Prima hronikama, iduće godine, maltene ii svaka tre ća mati rodila blizanci. U poznu jesen 1833. godine, mesni rimokatoli čki župan Lash o Kolonič (1769- na 1857) - koji ii ve ć odranije bio inicijator za uspostavljanje bolnice - rešio se ii na odlu čujući korak. Pošto ii već bila sakupljena znatna svota u tu svrhu, on opštinskoj skupštini, održanoj 8. decembra 1833. godine, predložio da parcelu, kupljenu od braće Pivar, zajedno sa dve zgrade na istoj parceli, pokloni Opštini za uspostavljanje bolnice, s tim da do tada sakupljeni prilozi budu koriš ćeni za funkcionisanje iste. Zapisnička beleška u vezi osnivanja bolnice, toliko važna za Sentu i okolinu, u potpunom tekstu originala, glasi:

„Godine 1833, 8-og dana meseca decembra, u prisustvu zamenika suca, Kuzmana tša, Ištvana Radojčína, porotnika: Stevana Boderlice, Jožefa Tapaia, lanoša Koč Baršia mlađeg i Arsena Slavnića, beležnika: Mojs{ја Zagorice i Janoša Šinkaia, kao i gospode: Imrea Kazincia, Mihalja Nemeta, Jano'a Poljaka, Ištvana, Dercta i Andraša Bilickog , Janoša Dubníčkog, Gergelja Kova ča, Sič ložefa Kočiša, Ištvana Benedeka, lanoša Tašia, lanoša Taria, Jožefa Kolovi ča, plemenitog Jakoba Teši ća, plemenitog lice i Antuna Branovačkog, plemenitog Duke Babina, velemožnog Duke Preradovića, Petra Pomorovca, Stevana Mihajlovi ća, ložefa Čabaia, Menjharta Ujhazia, Ištvana Budaia održana је skupština, povodom čega... Predmet br. 5. Mesno veće je iznelo da vele časni gospodin župan, Lash o Kolonič svoju ve ć raniju nameru da fundira bolnicu mesnim stanovnicima koji su neimu ćni, u6ogim bolesnicima koji nemaju roditelja, niti svoje čeljadi, a nisu sposobni da prosja če po ulicama, a pri

82 Laslo Tari

tome uštedi и potpunosti novčani kapital, prikupljen delom od opštine, a delom prošle godine od čitalačkog društva prire đivanjem pies nih priredbi, pošto ii kupio kuću braće Pivar za 1250 forinti sa svim korisnim zgradama i prostranim dvorištem, sve je to poklonio opštini u svrhu boinice i nudi još godišnje 130 forinti za osposobijenje i podmirenje ostaiih potrebština iste. Dobrotvornost i poklon poštovanog gospodina paroha, ova opština prihvativši duž- nom zahvainošću i bІagodarnošću i naredivši da to budi u ovoj knjizi zabeleženo radi i večnog ратсепја, obavezuje mesno ve će da prvenstveno brinuvši se 0 nadzorniku staratelju boinice, poziva čianove ove opštine da daju doprinose za opremanje ove bolnice pokućstvom za 12 osoba, za godišnju opskrbu u bolnici, kao i za snabdevanje svakoga, te 0 merama dostavlja informacije sa imenima darodavaca".

o tome, kada ii bolnica otvorena i od kada prihvata bolesnike, nema podataka. Pretpostavlja se da ii, opremanje prostorija, kao i primanje nadzornika i ekonoma na pisai, trajalo nekoliko nedelja i 1833/34. godine, iii nešto kasnije, bolnica ii već mogla da radi.

. .. ~ . ј / ✓ lxYysэл rrh'9н::гмгг : ~ ::f ~4!'e/, ~ ....: . .... Ρ J .... у /:sW ~~~,. . ✓ R :1Ск~ „гггг.ко„i в f ..' . ,~ l :~.r+/~ ./ . . .. ~.i i.4rYv E лa.. ~t,la~ci. RF+•-~ Mг н г п г л г л т , ° „ % p Уó~ :dč 'd•Q.yЧ. l ї ‚4' 4 / .f ~ ~ . . ~y - ✓ ✓ r+}, ~ GN /✓ . .~:.[ {rPti. ~мlO г уг .9•:~, . . л ~ ~ ~ ..• ~

.. ~r Á~~ rrr Í ~i ✓ w/al:/~1.a. Cs:.:` г.~. . ~? в ,✓✓ . .• ..~ л д п t-~r.eэM ~ е г d:..h .~i`.• ~ ~ rf

Odluka o osnivanju bolnice u gradskoj beležnici iz 1833. godine

Bolnica ii bila smeštena na južnom ćošku današnjih ulica Branka Radi čevića i Laze Lazarevi ća (na placu od 2754 m2 ), Zgrade su gledale na ulicu B. Radičevića: Bolnica ii imala jednu veću (18х9т) i jednu manju (17х7 т) zgradu sa krovom od trske udaljenu jednu id druge 20 metara zatvaraju ći time pray ugao (vidi priloženi plan). Zgrade su imale hodnik, kuhinju, šupu i prostorno dvorište. Takozvani „redovni" lekar opštine i njegov zamenik (ranar) obi čno su radili naiz menično. Ova praksa ii ostala nepromenjena sve do preseljenja bolnice 1872. godine. Lekare, pla ćene od Opštine, skupštinski zapisnici obi čno spominju kao gradske iii „naše" redovne lekare. Pošto ii bolnica bila gradska svojima, opštinski lekari su podjednako zbrinjavali i stacionarne bolesnike, čija je opskrba bila pokrivena iz bolničkog fonda, a i ambulantne bolesnike iz opštine, koji nisu uživali besplatno lесепје. Poslove upravljanja bolnicom ii vršio gradski redovni lekar, mada poseban upravnički status nije postojao. 83 Prilozi za fstorijat sen ćanske bolnice

Bolesnici su bili zbrinuti od gradskog redovnog lekara Lasla Ereša (lekar doktor) i ranara Ištvana Budaija. mi su predstavljali prvi kolektiv lekara bolnice, a upravnikom se rue smatrati dr Lash o Ereš, koji ii 1833. godine došao u Sentu. Dudaševa hronika, pored navedenih lekara, spominje i Apoloniju Hauzer kao „našu" redovnu babicu. Akušerka, izgleda, nije tu dugo radila, pošto gradski zapisnik kao babicu, koja ii pored već u februaru 1836. godine navodi Иетопи Krem гer, opskrbe i plate, tražila i stan i ogrev. Me đutim, Skupština ii njenu molbu odbila, s objašnjenjem da je od svoje prethodnice već i tako dobila obilnu opskrbu.

~ ~ ~з . Cí.ii' ...н , ..+'.s.w ~

✓ Ρ / f~ :..l~ ~ м~ .<.1~. ,~ ~ yу ж н L~i1. .-.~ . R°i.? ~ с'f.'; ~в Н --.. и . .. .. y ,w:~:G , . . љ [y / .‚: !!:'ri ;~."Ј. : > лx.7•.~.e- ~r w.*...... . . Г'~ r, ~Ciy~ ~ 4

~~++ /~~:~•:уул • t~ y~i

Spisak prilogodavaca dobтotvoтne pozorišne predstave it korist bolnice, održane it februant 1834. godine (pod brojem 11. gosp . doktor Ere', a pod 18 . ranar Budai)

U leto 1836. godine počinju muke dr Lasla Ereša, koje kasnije završavaju njegovim otkazom i odseljenjem. Imenovani lekar je neeti čki odbio da poseti suprugu Ižoa Brauna, koja ii već bila na porođaju, a kod koje su već bili stigli babica i ranar ložua Ueksler (njegovo ire se pojavljuje tada prvi put u gradskoj beležnici). Lekar ni na drugi poziv nije hteo da poseti bolesnicu - šta više, kategori čno ii odbio da to učini. 84 Laslo Tari

Opštinski sudija ii odredio istragu i poslat ii porotnik da istraži ovaj slu čaj. Iтveštaj porotnika ii dostavljen Skupštini. U njemu su iznete nove teške iptužbe u vezi sa radom doktora Ereša, koji ii u slučaju jednog ubistva odbio da izvrši obduk- ciju, a nije sastavio ni nalaz 0 istom. Nadalje, aki bi i izlazio kid bolesnika, njihovo zdravstveno stanje bi se pogoršalo, jer posh e 0 njima nije vodio brigu. Pored toga su ga optužili i da ii bio nevernik. Zbog toga ii Skupština lekara proglasila odgovornim i naredila da se putem magistrata slu čaj dostavi Kraljevskoj dvorskoj komori sa molbom da se, slično 1833. godine, na mesto Jr Lasla Ereša odredi novi lekar, pišto ii on bio privremeno zaposlen.

(9" ':ar.Тј ...

. F: гг О*l~в э ..rпз' .. rin°.•г -l.sy< .,...... w;s✓ uzn'rг гlrд :rAi C'

; >,.s. ~r:F , ч :!í. -~.. v s• ~ : . '. ~ 1.~ ..<,. (‚‚'‚ д '_ Ї fге+ . Уг~..~ ‚ ' • ;ii.j> •vC•.< &‚4? ri,~ ;s» cir i-: С~г г tv~í• г Рг л г г г к

~ i:v7 xrro.rir"'. ~ns+. i.rr^..` šF ~.i.~~"rt, ...,... .: п. ~ . .,. л ~.~~. . .. . . .. ~ .. :, . .... .. ni.~[/‚i*v'íэrír't, .c'‚I...,‚ i‚. ~/i:r ~~;,:~y~

Doojezični cirkular , ирисеп naćelnícima opština o potrebi cep.ljenja iz 1850. g. Prilozi za istorijat sen ćanske bolnice 85

Početkom 1837. godine Opštinska skupština ii pregledala prošlogodišnji finansijski izvdtaj bolnice i sa zadovoljstvom konstatovala, da su doprinosi za održavanje bolnice u redovnoj meri uplaćivani, pa ii upravitelj bolničkog fonda bio pozvan da ulažu ći kapital i dalje ostvaruje karate i da 0 prilozima sastavlja detaljan iskaz. Doneto ii i rešenje 0 bušenju jednog bunara kod bolnice. Na ovii skupštini ii doktor Ereš optužio ranara Ištvana Budaia da isti izbegava da posećuje bolnicu i leči bolesnike u njoj. Ispitivanje ove pritužbe Skupština ii poverila gospodinu Lazaru Manojlovi ću, koji ii dobrovoljno prihvatio da saslušanjem zainte- resovanih reši pitanje. Doktor Erei - popuštajući svestranim pritiscima - na skupšti- ni, održanoj 4. juha 1837. godine, i zvanično ii podneo ostavku, koju ii Skupština prihvatila, nakon čega ii „naš redovni lekar" napustio Sentu. Već mesec dana nakon tog događaja, Skupština ii razmotrila molbu Jožefa Paceka, doktora iz Mezeberenja, koji ii konkurisao na upražnjeno mesto opštinskog lekara. Predstavni čko teli ii ipak odložilo odlu čivanje, naveli su, kao razlog, da ii lekarska plata mala, pa bi ii trebalo pove ćati. Na osnovu toga ii rešeno, da се se ponoviti prethodna molba opštine Ve ću mađarske državne riznice u cilju pomoći - nadaju ći se pozitivnor odgovoru - pa се se tik nakon toga birati lekar. Tako ii radno mesto opštinskog lekara ostalo još pola godine upražnjeno. Za to vreme ii stacionarne i ambulantne bolesnike zbrinjavao ranar Ištvan Budai i svoje udvostru čene zadatke ii savesno izvršavao. Izbor lekara ii rešen tik početkom iduće godine. Lazar Manojlović, okružпi kape tan i nadzornik, ii 8. januara 1838. godine izneo na skupštini, da se na radno mesto lekara, koje ii otkazom i odlaskom dr Lasla Ereša upražnjeno, javio dr Jožef Čendič, lekar iz Ресија. Uzimajući u obzir zdravstvene prilike u opštini, predstavni čko teli ii odlu čilo da се pored postoje ćeg, uvesti i drugo radno mesto okružnog likara, s obzirom da grad ima bolnicu i veliki broj stanovnika, pa bi opština bila oštećena kad bi ovo radno mesto ostalo nepopunjeno. Odlu čeno ii da se dr Jožef Čendi Č, dotadaš- nji pečujski stanovnik, 8. januara primi пд upražnjeno radno mesto lekara dok ne stigne odgovor od državne riznice u vezi tražene pomo ći. Inače su odbornici, na osnovu predo čene „pohvalne svedodžbe" i prijatne spoljašnosti, o čekivali da се dobiti vrednog, veštog lekara, koji се se starati 0 bolnici i koji се, ne samo „unapre- diti" već i zadužiti opštinu. Novor lekaru ii određena godišnja plata od 150 forinti, 3 hvata mekanih drva, 3 hvata slam, te upotreba 23 lanca „salaške zemlje" grada. Funkcionisanje bolnice ii podmireno iz ubranih doprinosa i od karate bolničkog fonda. Putem priloga, 1838. godine, ii sakupljena 101 fonta i 44 krajcare, a 100 forinti ii predato nadzorniku fonda Menjhartu Ujhaziju, da bi ga „korisno uložio", dok ii 1 forinta i 44 krajcare ostavljena za podmirenje bolni čkih izdataka. U gradskoj ku ći ii 8. marta 1840. godine pročitano pismo, koje ii Načelništvu opštine uputio Elek Benedek, seminarista u Kaloči, još 3. avgusta prošle godine, kao i molba da se u znak priznanja zasluga Lasla Koloni ča, slika svetog Ladislava, koju ii on poslao, iгloži u bolnici, a bolnica u buduće nosi ire svetog Ladislava. Skupština ii predlog prihvatila s oduševljenjer i, s obzirom na stvarno izuzetan ugled i zasluge Lasla Koloniča među stanovništvom, izrazila svoju želju da 1ik paroha treba ovekove čiti. Predlog ii prihva ćen sa malom izmenom. Dok slika ni budi gotova, u prisustvu predstavnika na čelstva, u bolnici, treba iгložiti sliku, koju ii Elek 86 Laslo Tari

Benedek dao naslikati u Kalóči, a ustanova da ponese ime „Špital iii bolnica svetog Ladislava". U jesen 1841. godine umire ranar Ištvan Budai a njegovo mesto privremeno preuiima Mihajlo Živković. Na prole će idu će godine, na radno mesto gradskog ranara konkurišu trojica kandidata: Mihajlo Živkovi ć, bivši ranar iz Baje, rodom iz Sente, te jedan iz Nemešmileti ća (danas Sveto гar Mileti ć), i jedan iz Kernjaje (danas: Kljajićevo). Skupština, održana 22. aprila 1842. godine, se zauzela za Mihajla Živko- vića, pošto ii on nakon smrti Ištvana Budaija, više od pola godine, vršio dužnost ranara biz sklopljenog ugovora sa gradom i za to vreme stekao ugled „kod stanovnika opštine svojom izuzetnom marljivoš ću U lečenju obolelih i primerenim ponašanjem". Originalni zapisnici bolnice iz 1840-ih godina (iz 1840. i 1842. s dve posebtie knjige, zatim iz 1846. godine) pružaju veoma vredne podatke. Sve četiri knjige poimenično navode bolesnike, koji su ulaztlt t1t iziazili iz bolnice (živi iii mrtvi), njihovu bolest, dnevno brojno stanje, listu priloga, prihode, rashode itd. U martu 1842. godine, Gradska skupština ii razmotrila bolni čke račune iz prethodne godine. Bolnički fond, odnosno kapital, ii iznosio 483 forinti i 11 krajcara, dok ii prima završnom ra čunu iduće godine već povećan na 534 forinti i 34 krajcare. U obračunima domaće biagajne, kao i u Dudaševoj hronici, ime Jožue Uekslera prvi put se pojavljuje 1849. godine kao „gradski hirurg". U monografiji „Istorijat senćanske bolnice" on ii vođen kao ranar bolnice. Istina ii da gradski zapisnik pominje njegovo ire U vezi jednog slučaja, ali ii on, prima dokumentima, imenovan 3. novembra (pošto Živkovi ć nije zauzeo svoj und) i росео da radi kao gradski hirurg od 1. decembra 1849. godine. Do tada ii, po svoj prilici, vodio privatnu praksu.

'I'i г r C n il8 ѕ їг .. ~f: ..~rCr.z rrr ~~~ ~ . ~ i r i1í/i/• %3 y r~/Í/i~/f.1'lJ%/

'.' . • .~ . PG ѓYr/ •r/f!'d/їЇ. Jіг ... .

~ i . •! . ✓ (іЇ?Vrti~r .i ,~i;~/~rirr~~.-i~r. lr~r~i~,~: . ./,. f...,:~ / eh":f r~ ~1°f , , , ,. пн к гп нм г У эчт'.виftг Е.•, rг ~~.lг~ : _ .' вгу ,__.О • ~r~гnг ~z.r,.r i yc~' л , » иh ‚-4r a-.n лy.: .ли .,,, ,.« f г r:..и,. ...cf «a' ;f`. ги~ ~./'~ .киv.., ~ ~ ~ F'f ? . d' a f ..: m~ : ~ r.P '!.< ~ l ~•.~- . y м и м Г Г .n ! f . ,~г /. ~~ ,t;ft г / У.. «-- -'. :..~ . .. 5, .м .. .,.ri~ :',. ,..- дх Overeni duplikat lekarske diplome iz 1852. godine Prilozi za istorijat senćanske bolnice 87

Na mesto umrie babice Venne Knemzer, 3. novembra 1849. godine ii došla Regi- na Zinger „kako fi bi došlo do nedostataka ni U pogledu urednosti, sa privremenom platom i prinadležnostima je izabrana za gradsku babicu". Privremeno izabrana babica ii pomagala pri poro đajima samo kratko vreme, jer ii 1850, godine gradska akušerka ponovo Apolonija Hauzer, koja ii već jednom u 30-im godinama obavljala taj pisai. Slično zbninjavanju stacionarnih bolesnika, dužnost babice ii bila da siтomašnim ženama besplatno, a imu ćnijima, pi opštinski utvrđenim cenama, pruža ротос. Pošto ii stanovništvo Sente tada ve ć dostiglo brojno stanje id 15.000, pored gradskih lekara i akušerki, verovatno su postojali i lekari i babice sa privatnom praksom. Nažalost, i njima i i njihovom radu sve do 1850, godine fi postoje podaci, izuzev za Jožuu Vekslera. Posh e gušenja Revolucije 1848/49. godine, na teritoriji današnje Ba čke i Banata (čiji deo danas pripada Rumuniji), austrijska uprava ii stvorila Srpsku Vijvidiriu i Tamišku Banovinu. Nova pokrajina ii podeljena na rejone, okruge i srezove. Sen ćan- skom okrugu su, osim grada Sente, pripadali Martonoš, Stara Kanjiža i Ada. Shodno tome, sreski načelnik Stevan Branova čki ii u januaru 1850. godine cirkularom obavestio opštinske rukovodioce da su imenovani za okružnog lekara dr Kasilije Maksimović a za hirurga Josif Jankovi ć i Ja mi imaju pravo da izdaju uputstva gradskim lekarima. Nakon manje id pola godine, okružni glavni lekar ii postai dr Ištvan Čajagi, koji ii do tada promenio dosta mesta. Id novembra 1848. godine do januara iduće godine, in ii radio u Starom Весеји , zatim u Segedinu, te u Oradeji (tada Na đvarad), pa ponovo u Segedinu, a na kraju u Baji, gde se гadržao do početka jula 1850. godine da bi odatle došao u Sentu. Dobrom glasu mesne medicine doprinose i zvanični dokumenti, koji dokazuju da ii već tada bila u širokom krugu primenjivana vakcinacija protiv boginja. U maju 1850. godine jedan cirkular, koji ii potpisao sreski na čelnik Stevan Branovački, ирисије opštinske rukovodioce da: „svu roguću pažnju obrate dovođenju do uspeha cepljenja protiv boginja, te na njen spasonosni cilj i korisnost za čovečanstvo, radi toga naro ćito se zamoljavaju gospoda sveštenici, da sa propovedaonice daju na znanje narodu — i da ih obaveste 0 tore — da svi mi koji budu sprečavali i smetali izvršenje tog korisnog poduhvata — prima najvišem odlučivanju, bide podvrgnuti teškoj kazni ".

Više vlasti su tražile izveštaj 0 sprovo đenju istog, a mesni na čelnici su ga dostavili overivši ga pečatom i potpisima. Pošto ii to važan dokumenat za sen ćansko zdravstvo toga doba, citira ćemo ga u potpunosti: „Dole potpisani stir potvr đujemo, ponudivši i svoje svedočenje pod zakletvom, da је okružni hirurg, gospodin Mihajlo Zivkovi ć, 1848. godine kao tadašnji gradski hirurg, početkor aprila meseca харосео cepljenje dice, i to neprestano i redovno produžio do kraja avgusta reseca, kako se to i U ranijir godinamá dešavalo. I ivari svi mi potpisani imamo znanja pa tome da sri pomenute godine, kao načelnici ovog grada na osnovu svoje dužnosti, a pa višim naređenjira, uticali na cepljenje deci, te 0 načinu sprovođenja, stekli smo detaljno obaveštenje, radi čije veće verodostojnosti šaljemo ovo pisro-uverenje. U Senti, 24. avgusta 1850. godine". 88 Laslo Tari

Dokument overen pe čatom grada, potpisali su tadašnji sudija Mihalj Gazdag, bivši posednici ložef Biri' i Ferenc Sekfi, porotnici : Mihalj Bobanj i Ištvan Keceli s jedne strane, kao i gradski interni lekar dr Jožef Čendič, sudija Lazar Pecarski i porotnici Uasilije Branova čki i Mihalj Sa1ai. Možda još interesantniji dokumenat, u vezi sa cepljenjem protiv boginja, poti če iz iduće godine, koji ii u vezi sa cepljenjem iz 1817. godine, a konkretno se odnosi na Sentu.

„ Dole potpisani, birov i Ueće grada Sente stim priznavajućim svedocima 0 tome da je u okviru našeg fiesta broj dice koja $e godišnje cepljenju podvrgavaju, redovno preko četiri stotine, a u 845-ој godini 425, u 837-ој 458, kako to dokazuju ukori čeni zapisnici, sastavljeni spomenutih godina i čuvani u arhivi grada. O čijoj verodostojnosti dajemo naše svedočanstveno pismo, sastavijeno u overenom obiiku. U Senti, 25. februara 851. godine".

Pismo overeno pe čatom grada su potpisali birov Đerđ Olajoš i porotnici Lazar Pecarski, Vasilije Braniva čki i Šandor Maleševí ć. Primena vakcine protiv boginja 30-40-tin godina XIX veka ne može se smatrati novinom. Vakcina protiv boginja (u ivom slu čaju variola vera) ii u Engleskoj prona- đena već 1796, a potom i na evropskom kontinentu upotrebijavana cd 1799. godine. U Mađarskoj, u prvoj polovini prošlog veka, zakon još nije uve0 obavezno cepljenje (tik 1876. godine), tako da ii eventualna primena zavisila od viših upravnih organa. Počev cd 1850. godine pronadeno ii nekoliko vrednih dokumenata u vezi zdravstva u mestima sen ćanskog sreza i blue okoline. Tih godina ii vršeno politi čko proveravanje lekara-praktikanata, tj. vlasti su tražile detaljni izveštaj 0 time gde su mi boravili i šta su radili za vreme Revolucije 1848/49. Na osnovu toga ii bio odobren rad lekara. Po jednoj takvoj molbi za odobrenje, ispostavilo se da ii tih godina, pa i znatno pre, i opština Mol imala lekara. U julu 1851. godine Mu l se obratio Sreskom ve ću da se odobri izbor likara dr Karla Kona, koji već deset godina rack kid njih, lepi se ophodi prima bolesnicima, a razume se i u hirurške poslove. Istovremeno su ga oslobodili cd držanja berberske radnje. Stara Kanjiža, koja ii pripadala Sen ćanskom okrugu, u to vreme još nije imala lekara. Tamošnji na čelnici, u svojoj molbi Jovanu Dimitrijevi ću, „glavnom grado- načelniku" okruga, pišu slede će: „8. februara tekuće godine, u prisustvu uglednog gospodina odbornika i nadzornika Ferenca lankovi ća, na sednici poslaničkog veća, održanoj ovde u Staroj Kanjiži, od pojedinih poslanika ii primećeno, da se u našoj opštini od 10.000 stanovnika, iz dana u dan, sve vise oseća potreba za jednim redovnim lekarom- fizikusom, pošto iskustvo pokazuje da se biz doktora-iekara, naši bolesnici, moraju rizikuju ći svoje živote — prenositi u Suboticu i Segedin, iii iz navedenih gradova — po cini pozamašnih troškova — dovoditi lekara, na koji predlog — stvar zdravstva stanovništva, svim prisutnima sednici 1/еса ležeči duboko na srcu, a svi znajući iz iskustva, da ii opšta želja ovdašnjeg živija da naš grad ima redovnog iekara-fizikusa, odlučeno је da se u Staroj Kanjiži ustanovi položaj jednog iekara-fizikusa (phisicus), sa godišnjom platom od 400 forinti i Prilozi za istoтijat senćanske bolnice 89

besplatnim stanom — što uglednom gospodinu glavnom gradonačelniku javljamo pokor• nom molbom, kako bi udostojio ovu meru naše opštine odobriti. U Staroj Kanjiži, 21. februara 1852. godine".

Višim vlastima zdravstvo ii, izgleda, bib o priraslo srcu, jer su već marta 1852. godine tražile i гveštaj od mesnih rukovodilaca u vezi sa osnivanjem senćanske bo1- nice. Odgovor sreskom na čelniku glasi: „Ne odlažući odgovor na Vas službeni nalog u pogledu mesne bolnice, javljamo da ii godine 1833. zgradu i piac za bolnicu vele časni gospodin podbiskup i mesni paroh Lasho Kolonič za 1500 forinti otkupio, a opština iz velikodušnih priloga i oporučnih zaduž bina opremila, te osnovni kapital do današnjeg dana povisila na 1221 forintu i 72 krajcare. Navedena bolnica, sada raspolaže sa 8 bolničkih postelja pod nadzorom jednog domara i bolničara, a u njoj rade po jedan redovni gradski lekar i ranar. Naro čitom poštom, polažući se U Uašu milost, Uglednog Gospodina Gradonačelnika, pokorne sluge: birov Đerđ Olajoš, lštvan Budai".

Iz obra čuna bolničkog fonda iz 1851. godine, razjašnjava se korišćenje nekih predmeta u bolnici. U februaru mesecu je ba čvar napravio kadu od 270 litara, a staklar ii ofarbao u boju oraha, 10 tabui, koje su bile nameštene iza kreveta (verovat no su na njima pisai kredom broj kreveta i neke druge informacije u vezi bolesnika). To ii bila prete ča sadašnjeg bolesničkog lista, pa čemu se može zaklju čiti da ii bolnica koristila 10 kreveta. U novembru 1852. godine, pa nare đenju viših vlasti, Okružna predstavni čka skupština imenuje lekara Ištvana Kolarovi ča za glavnog okružnog lekara i on ii to- kim decembra i zauzeo svoj položaj. Glavni na čelnik obaveštava cirkularom opštin- ske načelnike, na mađarskom i srpskom jeziku, da su gradski lekari i hirurzi dužni da se strogo pridržavaju uputstva i naredbe glavnog lekara i da se prima njemu odnose sa dužnim poštovanjem. Likovi za l есепје bolesnika u bolnici, a i za potrebe grada, isporu čivao ii apotekar Ferenc Hejsler, koji ii tada bio jedini apotekar u gradu. To ii рlасепо iz gradske biagajne. Po čev od 1851. godine, postoji više takvih ra čuna, koji sadrže nazivi upot- rebljenih lekova po datumima, a redni brojevi, posh e pojedinih stavki, ozna čavaju broj bolničkog kreveta: 90 Laslo Tari .

Spisak lekova izdatih palanki Senta za siromahe , koji se тисе u bolnici, kao i za grad 1852/1853.

Mesec Dan Lekovi No. U novčanom iznosu

Novembar 16. Olovni šećer i kapljice Ni 4 23 27. Kina prašak No 5 58 Prašak spolja No 3 5

Decembar 7. Olovni šećer i kapljice No 4 23 12. Dati praškovi Ni 9 9 14. Dati praškovi Ni 9 9 25. Melem za ranu Ni 2 14 26. Mešavina spolja 18 Januar 4. Melem za ranu 14 Mešavina No 10 19 Varevina No 10 30 6. Tekućine za rane No 3 30 12 datih praškova No 1 10 8. Gorka so No 4 4 4 data pra'ka Ni 2 30 15. Tekućína za rané No 3 4 Melem za ranu No 2 4 4 data praška No 2 56 12 datih praškova No 4 24 Varevina i praškovi No 10 30 27. Tekućina za ranu No 3 8 10 datih praškova No 2 30 Februar 1 . Tekućina za ranu No 3 30 13. Tekučina za ranu No 3 37 14. Trave i 12 datih praškova No 5 12 Mešavina No 6 30 Mart 1 . Tekućina za ranu No 3 24 2. Trave No 6 24 Mešavina No 9 11 April 7. 12 datih praškova No 1 11 18. Trave i brestova kora No 4 28 28. Trave i brestova kora No 4 28 Mast No 5 33 Maj 13. Brestova kora No 4 9 20. Sтedstvo za povra ćanje No 8 4 Mešavina No 8 11 Prilozi za istorijat sen ćanske bolnice 91

30. Varevina No 4 9 Jun 19. Sredstvo za povra ćanje No 8 6 Septembar 2. Mešavina No 7 10 Tekučina za ranu i pilule No 6 38 8. Tekućina za ranu No б 11 26. Kapljice i mešavina špolja No б 42 Trave, kapljice i hiorni kreč No 4 54 Oktobar 30. Mešavina, te čnost za ranu i trave No 5 57 Ukupno 18,40 Januar 16. Za grad crveno mastilo 40 Mart 8. Trave za bika 35 Ukupno 19,13

Id Guvernerskog ve ća dozvoljeno 10 %, počev od 1 . 11853. godine biće 1,38 Sveukupno 20,51 U Senti, 31. oktobra 1853. godine Apotekar Ferenc Hejsler s.r.

Da su ovi lekovi po receptima stvarno izdati , т tim potvrđujem.

U Senti, 12 . novembra 853. god. Opštinski lekar dr Jožef Čendič

Prima rednim brojevima postelja može se zaklju čiti da bolnica koristi maksimalno 10 kreveta, dok ii mesečno lečeno (lekovima) prose čno 3-5 bolesnika. Pored toga, ovaj dokument je drugi (takve vrste), koji verodostojno dokazuje primenjeno l есепје lekovima u senćanskoj bolnici (prvi ii iz prethodne godine, ali ovoga puta ii publiko- van gore navedeni). O radu bolnice, narednih godina pa i nadalje, samo liste lekova (obra čuni) Feren- са Hejslera daju priьІižno tačne i veoma vredne podatke, naro čito u odnosu na period od 1. novembra 1854. do 31. oktobra 1857. godine (obračuni se odnose uvek na period od 1. novembra do 31. oktobra naredne godine). Tri godine, naime, bolesnička evidencija ii vođena poimeni čno. U njoj su, pored ire na bolesnika, navedene i bolest, vreme prijema u bolnicu, koji je lekar i kakvim lekovima lečio pacijenta u njoj. Takav ta čan prikaz ni pre, a ni kasnije nije izra đen (ranijih godina, pored naziva upotrebijenog lika, beležen ii samo broj kreveta). U prve tri godine, na гnačenog perioda, bib o ii lekovima lесепо ukupno 21 a poslednje godine 27 bolesnika. U zimskim mesecima ii obično bib o više bolesnika. U februaru 1856. godine ii bib o registrovano 12 stacioniranih bolesnika, dok u avgustu iste godine svega šestoro. U međuvremenu ii broj postelja nešto pove ćan. Dva lekara bolnice, Jr Jožef Čendič, interni lekar, i Jožua Veksler, ranar, radili su po pravilu naizmeni čno. U navedene tri godine (1854-1857) prepisivani su lekovi bolesnicima: dr Čendič za 83, a Veksler za 150 bolesnika. iz toga se da zaklju čiti Ja ii dr Čendič bio manje prisutan u bolnici, pošto je on primao i gradske pacijente a izvršavao ii i poslove upravnika. 92 Las lo Tari

Spisak lekova korišćeпih и bolnici iz 1847/48. godine

Id maja 1855. godine zapo činje ve ća opravka holni čkih zgrada. Popravljen ii trščani krov, ponovo lepe zid između dve zgrade, podiže se novi zid sa ulične strane u dužini od 20 hvata (38 m), podziđuje se štala, popravlja se zid cd bašte, kre či se itd. Prilozi za istorijat senćanske bolnice 93

Za održavanje bolnice su i nadalje služile fondovske kamate, me đutim i naturalna davanja darivalaca su bila zna čajna. U posebnim prilikama, npr. za Novu godinu, organizovano ii sakupljanje priloga (ovaj se običaj još dugo zadržao), о сети ii vođen i zapisriik, koji posh e svečanog pozdravnog teksta sadrži i iznose zajedno sa potpisima. Prilozima su se istakli mnogi poznati i uticajni gra đani Sente. Zapisnik 0 darivanju је, obično, započinjao isticanjem ire na tvorca bolnice Lasla Koloniča. Takođe treba spomenuti da su se, kako prilikom sakupljanja priloga za bolnicu, tako i u drugim humanitarnim akcijama, istakli svojim doprinosom i sveštenici Pravoslavne crkve Aleksandar Nikoli ć i Timotej Branković. Iz godine 1856. i 1857. (itd.) sa čuvano ii više takvih bolni čkih zapisnika Plate gradskih lekara i babice (radi upore đenja) 1857. godine su bile: dr Jožef Čendič (lekar i internista) 250 forinti Jožua Veksler ( hirurg , ranar) 160 forinti

Apolonija Hauzer ( babica) 100 forinti

Plate su isplaćivane, iz gradske blagajne, svaka tri meseca. Veoma vredne podatke daje spisak inventara bolnice iz 1857. godine. Iz njega se mogu izvesti гaključci 0 maksimalnom broju ležaja, 0 opskrbljenosti, pa i o nivou opremljenos ti.

SPISAK INVENTARA BOLNICE

R. br. Nazivi stvari Količina Primedba 1. Postelja 20 2. Mali sto 18 3. Veći sto 2 4. Brodski sanduk 18

5. Umivaónik ( lavor) 1 6. Gvozdeni lonac sa poklopcem 3 7. Kazerol 3 8. Gvozdeno kadilo 2 9. Vi lika sekira 1 10. Gvozdeni bakra č 1 11. Kašika od žutog bakra , skidač pine i porcija 2 12. Gvozdena šerpa 1 13. Glinena šerpa 2 14. Gvozdena kašika, skidač pine i porcija 2 15. Glineni lonac 5 16. Cedilo, sasvim pokvareno 1

17. Cedilo za testi (rezance) 1 18. Ručkonoša i poslužavnik 1 19. Limena posuda — porcija 20 20. Limena čaša 20 94 Agošton Vig

21. Laibštuhl 2 22. Klupa od jelove daske 1 23. Rastegača 1 24. Daska za sečenje mesa 1 25. Testera 1 26. Drvena tabla 20 27. Gvozdena furuna 1 Nalazi se u kući Bence Bilickog 28. Kotarica 1 29. Zidni sat 1 30. Par velikih noževa 1 31. Večf i manji portviš 2 32. Рарисе poderane, pari 5 33. Korito za pranje 1 34. Kuhinjski оттап sa fijokama 1 35. Svećnjaka i kandila 6 i 2 U Send, 22. avgusta 857. godine, Ištvan Benedek

Račun о lесепји bolesnika sa lekovima iz 1856. godine Istorijat senćanske bolnice (1834-1965) 95

Inventar fi sadrži drvenu kadu za kupanje, kojoj ii bačvar, prethodne godine, napravio novo dno i udario nove obruče. Dvadeset postelja, isto toliko čaša i drvenih tabui, upu ćuiu nas na to, da ii kapacitet bolnice 1857. godine, najverovatnije, bio 20 kreveta. U monografiji „Istorijat sen ćanske bolnice", dr Agošton Vig ie tako đe procenio broj ležaia na 20-30, (ponegde 15-20). On је to zakuiu čio iz bolesničke statistike s početka 1840-ih godina. U. stvari, broj postelja nije bio stalan. U prve dve decenije ii stagnirao (8-10 kreveta), a početkom 1850-ih godina se polako pove ćavao, sve do 1872. godine kada ii dostigao maksimalni broj od 24 postelje.

Sakupljanje priloga za bolnicu prilikom Nove godine 1856.

Iz inventara se može zakuiu čiti, da ii „medicinska optima" bolnice prakti čno mogla da stane u lekarsku tašnu, jer u popisu nema nijednog lekarskog pomagala. Naravno, za eventualan manji hirurški poduhvat bila ii dovoljna sopstvena oprema lekara. Primanje bolesnika u bolnicu ii, inače, teklo prima strogim merilima, jer su, kako potpuna opskrba, tako i lekovi za bolesnike, pla ćani iz gradskog budžeta. Zbog lošeg stanja bolni čkih zgrada, u jesen 1859. godine, opet se vrše popravke većih razmera. Mania zgrada dobija nov zabat, a obi zgrade bivaju podzidane, zatim su spolja i iznutra tri puta kre čene, na dvorištu ii izgrađeno 18 hvati puo čnika itd. Pošto su 1860. godine rasformirani Srpska Vojvodina i Tamiški Banat, sledeće godine ii održana izborna skupština za Opštinsko na čelstvo. Shodno to me, 16. aprila 96 Laslo Tari

1861. godine u štampi ii objavljen konkurs za gradskog lekara, hirurga i babice. Na izbornoj skupštini, održanoj dana 18. maja, posh e ocenjivanja konkursa, dr Jožef Čen- dič ii ponovo izabran za gradskog lekara, a za hirurga Mihájlo Živković, ranar, (neka- dašnji gradski hirurg), koji ii do tada bio okružni hirurg. Babica ii postala Jozefa Vig, koja ii sa mužem, prethodne godine, zatražila od grada dozvolu za doseljavanje. Dota- dašnji ranar Jožua Veksler, izgubivii pri glasanju protiv Živkovića, odlazi u penziju. Dve godine kasnije, 19. oktobra 1863. godine, povodom izbora opštinskih пасеl- nika, službenika i uvođenja statusa zvani čnog gradskog lekara u celoj Mađarskoj, za prvog glavnog lekara izabran ii dr Janoš N. Reoai, dok ii dr Čendič postao zamenik glavnog lekara i odrekao se mesta upravnika bolnice. Mihajlo Živković i Jozefa Vig su međutim ostali na svojim dužnostima. Iskorišćenost kapaciteta bolnice se stalno menjala. Namirni obra čun bolničkog fonda iz 1862. godine daje veoma opširni iskaz 0 tome. Ovi dokumenti su svakog dana u mesecu registrovali bolesnike poimence, promenu njihovog broja i navodili i cenu potrošenih namirnica. Na primer, u septembru 1862. godine broj bolesnika se kretao izmedu 6 i 11, a u drugoj polovini oktobra se kolebao izme đu 4 i 5. Daljim posmatranjem, od aprila do kraja juha 1864. godine, zapazili smo da se broj bolesnika veoma pove ćao. U tom periodu se stalno kretao izme đu 14-18. Pronašli smo kompletne podatke 0 broju primljenih bolesnika iz 1865. godine, kao i podatke 0 kolebanju njihovog brojnog stanja, broja iskorišćenih bolničkih dana kao i prosečnom broju bolesni čkih dana po jednom bolesniku.

Mesec Broj primljenih Kolebanje Bro) 6оlesničkih Prosek bohesnika broja bolesnika dana bolesničkih dana Januar 20 6-13 306 9,8 Februar 19 9-1 2 302 10,7 Mart 21 7-12 999 9,6 April 17 8-12 306 10,2 Mai 14 7- 10 244 7,8 Juni 8 4-6 144 4,8

Juli 14 6-9 217 7 Avgust 9 3.8 147 4,7 Septem6ar 4 3-4 103 3,4 Oktobar 11 5•7 186 6 Novembar 17 7- 11 271 9 Decembar 13 7-8 232 7,4

Broj bolesničkih dana ii za celu godinu iznosio 2757, prosečni broj bolesnika ii bio 7,5 (to znači da ii u proseku 7,5 bolesnika bib o svaki dan u bolnici), dok ii ukupni broj primljenih bolesnika bio 167. Jedan bolesnik ii u proseku proveo u bolnici 16,5 dana. Id 7. oktobra 1866. godine - umesto Jozefe Vig, koja ii umrla, dužnost gradske akušerke vrši Apolonija Bauc sa godišnjom platom od 150 forinti. Prilozi za istorijat sen ćanske bolnice 97

Na skupštini, održanoj 21. septembra 1867. godine, glavni lekar dr Janoš Revai zahteva odobrenje kupovine medicinskih instrumenata za bolnicu. Skupština odob rava zahtev i ирисије Gradsko veće da nabavi medicinske instrumente i noževe za seciranje. Hejslerov iskaz daje informacije 0 korištenim lekovima, odnosno 0 tome, kod kojih je bolničkih kreveta (po broju) koriš ćen 1ek za period od 1. aprila do 30-ig septembra 1868. godine. Spisak lekova za upotrebu ii sastavio apotekar, a sa spiska se (kao i 1852/1853. godine) jasno vidi stanje bolesnika i način njihovog lесепја (varevina, rastvor, mast, kapljice, barevina, sla čica, sredstvo za povra ćanje, pijavice, prašak, melem, mešavina, dekstrin, tečnost za šugu, brašno od lanenog zrna, prašak za oblog, kuglica kamfora, kamen od salistra, pilule, alkohol, gorka so, glicerin, jod, kamforov alkohol, ulje, ekstrakt badema, ricinusovo ulje, kapi za oči, rastvor joda (spolja), koren, сај za klizmu, praškovi sa oblatnom itd.). Upotrebijeni lekovi, prema u čestalosti upotrebe, (prvih 20) za pola godine su bili sledeći:

1. Varevina 118 11. Obloga 9 2. Rastvor 102 12. Sredstvo za povraćanje 8 3. Mešavina 93 13. Kamforni alkohol 6 4. Barevina 64 14. Jodni sirup 5 5. Mast 36 15. Slačica 4 6. Praškovi 29 16. Dekstrin 3 7. Melem 13 17. Vida za klizmu 2 8. Kapljice 12 18. Vida za oki 2 9. Girka so 11 19. Pilule 2 10. Pijavica 10 20. Tečnist za šugu 2 Krajem 1860-ih godina, postajalo ii sve očiglednije da bolnica fi odgovara svojoj nameni (ve ć 1857. godine se pojavila ideja za izgradnju nove bolnice). Objekti su bili u veoma trošnom stanju, a ni za adaptaciju, ni za proširenje, bolnica nije imala mogućnosti. Rešenje tih problema ubrzava činjenica, koja govori 0 tome da broj stanovnika Sente krajem 1869. godine dostiže 20.000, tako da na svakih hiljadu stanovnika dolazi po jedan bolnički krevet. - Obračuni za namirnice od 1862. do 1872. godine, koje smo pronašli, su skoro potpuni. Što se tiče statisti čkih podataka, ovi popisi daju veoma ta čne podatke i ротоси njih imamo detaljan uvid u celokupni promet bolesnika u poslednjoj deceniji bolnice na prvoj lokaciji (statistički iskazi su urađeni obradom obra čuna iz 1865, 1868. i 1872. godine i navedeni su kao primer). 98 Laslo Tari

Promet bolesnika u 1868. godini ii bio sledeći:

Метес Broj primljenih Kolebanje broja Broj Prosik bolesničkih bolesnika bolesnika bolesničkih dana dana Januar 17 7-11 278 8,9 Februar 11 4-8 156 5,3 Mart 21 4-10 209 6,8 Apri1 23 7-10 266 8,9 Мај 18 7-10 253 8,2 Juni 17 5- 10 234 7,8

Juli 25 5 - 12 274 8,8 Avgust 14 5-11 205 6,6 Septembar 19 9-13 315 10,5 Oktobar 16 6- 12 266 8,5 Novembar 10 7-8 228 7,6 Decembar 11 6-10 245 7,9

Broj ukupno primljenih bolesnika ii bio 202, broj bolesničkih dana 2929, prosek bolesnika po jednom danu ii 8, jedan bolesnik ii boravio u bolnici prosečno 14,5 dana. Statistika slede će tri godine se u proseku, uglavnom, fi razlikuje od gore prikaza- nih podataka. Ve ći porast može se primetiti samo u poslednje dve godine funkcionisanja bolnice na prvoj lokaciji. Id 1. februara do 31. jula 1871. godine, broj bolesničkih dana ii 1899, prosek bolesničkih dana, po jednom bolesniku, ii već 10,5 , a broj bolesnika se kre će prosečno između 8,5 i 13,3 u toku meseca. Pri izboru novog na čelništva, Skupština grada ii 30. septembra 1872. godine izabrala Lajoša Kutia za ranara, a Mihajlo Živković ii otišao u penziju.

Rekonstruisana slika bolnice na Piaareaom gruntu na osnovu plana grunta (crtež Zoltana `/alkaija) Prilozi za istorijat senćanske bolnice 99

Maksimalni broj bolesnika ii u poslednjoj godini bolnice na Pivarevom gruntu. I namirnički obračuni, i Hejslerov apotekarski izraz, podjednako beleže 24 bolesnika u bolnici. To ii bio maksimalni kapacitet bolnice - više bolesnika nisu mogli smestiti. Statistički iskaz za 1872. godinu ii sledeći:

Mesec Втој Kolebanje broja Broj bolesničkih Prosek 6olesпičkih piin'ijenih bolesnika bolesnika dana dana

Januar 44 14-19 531 17,2 Februar 50 18•24 553 19,8 Mart 37 14-20 488 15,8 April 46 12-22 489 16,3 Mai 36 1 1- 17 453 14,6 Juni 50 11- 19 453 14,6 Juli 50 12-20 510 16,5 Avgust 43 8-18 441 14,2 Septembar 26 4-12 214 7,3 Oktobar 48 11-22 478 15,4 Novembar 49 14-20 484 16,1 Decembar 43 10-17 425 13,7

Broj primljenih bolesnika za celu godinu ii bio 522, bolesničkih dana ii bib o 5519 (dvostruko u odnosu na 1865. god.), prosek broja bolesnika, koji su boravili u bolnici ii 15,3 , a jedan bolesnik ii boravio prose čno 10,6 dana u bolnici. Kada se uporedi bolesni čka statistika iz prve polovine 1871. i 1872. godine, 1872. uočljivo ii da ii broj bolesnika sporije rastao prethodne godine, dok ii tokom pokazao veći porast. U kasnu jesen, tokom novembra-decembra 1872. godine, bolnica se seli u novo - izgradenu zgradu zabavišta - kao privremeno rešenje. Preseljenjem ii omogućeno povećanje bolničkog kapaciteta. U januaru 1873. godine, broj bolesničkih dana ii bio 692, u februaru 647 itd., a dnevni broj bolesnika ve ć se kreće između 20-27. U aprilu mesecu, po obra čunima apotekara Hejslera, koristi se već 38 kreveta u novom objektu.

Štam6ilji ložue Ueksle тa, Mihajla Živkovića i dт Jožefa Čendiča 100 Lash o Tari

Za 39 godina postojanja bolnice na Pivarevom gruntu, ukupni broj bolesnj čkih dana je, prima opreznim ocenama, bio između 70-85 hiljada. Iz ovih navoda fi smemo da zaboravimo ni бolnjčare koji su radili u bolnici. Nažalost, 0 njima imamo podatke sari od 1850-ih godina. Ištvan Benedek ii radio do 1861. godine, a od tada Jani' Andraši. Senćanska bolnica ii - izuzevšj vojne bolnice i uboške domove-bolnice - na tlu današnje Vojvodine, posh e pančevačke (1803), druga, a u Bačkoj prva takva ustanova, koja ii osnovana za lečenje sjromašnjh bolesnika.

LEKARI BOLNICE NA PIVAREVOM GRUNTU

gradski (glavni) lekari gradski ranari

dr Lash o Ereš 1833-1837. Ištvan Budai 1833-1841. dr Jožef Čendič 1838-1863. Mihajlo Živkovič 1841-49., 1861-72. dr Jani' N. Revai 1861-1872. Jožua Veksler 1849-1861. Lajoš Kuti 1872.

LITERATÚRA

Pallas Nagy Lexikona ,IX., X., XIII. kötet [Palasov veliki leksikon,. Tom IX, X, XII]. - Budimpešta, 1894-1896. Bács Bodrog Vármegye Egyetemes Monográfiája [Sveobuhvatna monografija Županije Ba čko- bodroške]. - Sombo г. 1896. Istorija medicine i zdraystvene kulture na tlu današnje Vojvodine - Matica Srpska, Novi Sad, 1994. Dr Emil Libman: Subotiika bolnica - Subotica, 1997. Ištvan Ivanji: Szabadka szabad királyi város története [Istorijat slobodnog kraljevskog grada Subotice]. - Subotica, 1886. [Istorijat nastanjivanja Potiskog krunskog Peter Đetvai: A Tiszai Korona-kerület telepítéstörténete okruga II. - Kaloča, 1992, str. 1051. Dr Agošton Vig: A Zentai korház története [Istorijat sen ćanske bolnice]. - Senta, 1966.

IZVORI:

IASE, F: 560.19: Obaveštenja i pozivi Potiskog krunskog okruga. IASE, F: 381: Zbirka Joel Vujića i hronika Andora Dudaša I. IASE, F: 003.1: Zapisnici Skupštine grada Sente iz 1833-39, 1861. i 1874. godine. IASE, F: 003.2: Zapisnici Skupštine grada 8ente od 1839. do 1843. god. IASE: Spisi Srpske Vojvodine i Banovine Temišvarske iz 1850. god. (Materijal preuzet od Arhiva Vojvodine). IASE, F: 003: Doku menti Magistrata iz 1850. godine. IASE, F: 003: Dokumenti 8enatski ure đenog gtada Sente 1850 - 1852. god. IASE, F: 003: Blagajnički dokumenti Se пatski uređenog grada Sente. IASE, F: 560.3-4, Zapisnici sudskih Veća IASE, F: 560.16-21, Prepisi okružnica županijskih i okružnih vlasti IASE, F: 560.30-84, Popis posednika IASE, F: 560.113-114, Poreske knjige 1771-72 Miloтad ĆИТč1' - Pal Katona

Vojne bolnice u Senti (1944-1945) Vojne bolnice u Senti 103

Vojna bolnica sovjetske armije (Vojna bolnica Crvene armije, Ruska vojna bolnica)

Senta ii oslobođena 8. oktobra 1944. godine. Jedinice Crvene armije su ušle u Sentu iz pravca Ade u jutarnjim časovima. Te jedinice su bile u prolazu. U Senti su гadržali svoju komandu, koja ii sara đivala sa Mesnim narodnooslobodila čkim odbo- rom. Vid te saradnje ii i formiranje vojne bolnice za potrebe Crvene armije. Nemamo tačan podatak 0 tome kada ii formirana Ruska vojna bolnica u Senti. Zna se sari to, da ii radila u prostorijama ta.dašnjeg hotela „Amerika", u zgradi na uglu sadašnje ulice Kej Borisa Kidri ča i ulice Zlatna Greda.

Hotel „Amerika"

Ranjenici i bolesnici iz Ruske vojne bolnice upu ćivani su na intervencije i lесепје u Gradsku javnu bolnicu u Senti. Prema podacima iz matične knjige bolesnika i istorijata bolesti le čenih u Gradskoj javnoj bolnici, može se utvrditi, da je u toku 1944-1945. godine u njoj lečeno ukupno 44 borca Crvene armije. Ovi su borci u Bolnici proveli ukupno 566 bolesničkih dana. Važno ii napomenuti, da ni jedan od lečenih nije urn o u Bolnici. Ruska vojna bolnica u Senti radila ii do 23. novembra 1944. godine kada ii dobila naređenje za pokret. 104 Milorad Ćurčić - Pal Katona

Vojna bolnica u Sentj

Gradski narodnooslobodila čki odbor u Senti ve ć ii 9. oktobra 1944. godine organizovao sanitetsku službu u Senti. Za šefa ii imenovan dr Dejan Prekrajski a za pomoć nika dr Branko Beleslin i dr Milorad Kragujević . Gradska javna bolnica (u daljem tekstu Bolnica) u Senti nastavlja rad pod pomenutim rukovodstvom i sa celokupnim osobijem. Dana 20. oktobra 1944. godine, za ekonoma Bolnice ii postavljen Jovan Jenovac. Dana 21. oktobra 1944. godine formira se Sanitetska služba pri Komandi mesta u Senti. Za šefa se postavlja dr Branko Beleslin a za pomoćnika dr Dejan Prekajski. Dana 10. novembra 1944. godine, Sanitetsko odeljenje Vrhovnog štaba NOVJ i РОЈ poslao ii poverljivu naredbu na čelniku saniteta pri Vojnoj upravi za Banat, Bačku i Baranju (u daljem tekstu BBB) da se u Bačkoj i Banatu najhitnije ustroje bolnički centri. Na osnovu te naredbe, Vojna uprava za BBB dostavila ii 24. foyer- bra 1944. godine Glavnom štabu NOV i POJ nare đenje da se na podru čju Bačke i Banata ustroje bolni čki centri. Formirano ii sedam bolničkih centara i to u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Petrovgradú (Zrenjanin), Pan čevu, Sremskoj Mitrovici i Zemunu. Na osnovu primljene naredbe, i и Senti se pristupilo organizovanju Vojne bolnice. Komandi mesta, ii stajala na raspolaganju opremljena bolnica u zgradi hotela »Ame- rika', koju ii komanda Crvene armije koristila do 23. novembra 1944. godine. S obzirom da ii ova bolnica bila relativno malog kapaciteta, pristupilo se formiranju veće vojne bolnice u zgradi gimnazije. Komanda mesta u Send ii naredila da se u roku od tri dana sakupi potreban materijal za formiranje bolnice. „Materijal bi se sastojao iz metalnih postelja, slamarica, jastuka, umivaonika, ubrusa, pri bora za kuhinju i jelo kao i ru6ja. Mater.ijal bi se imao sakupiti prvenstveno prilogom i sakupljanjem iz napuštenih stanova", stoji u naredbi Komande mesta. Komanda mesta u Send, dana 13. decembra 1944. godine, oglašava obe zgrade Vojnih bolnica u Senti - zgradu hotela „Amerika" i zgradu gimnazije - vojnim ustanovama i nare đuje da se tu od tog dana danono ćno postavlja straža „pošto se gubitak opreme fI bi mogao nadoknaditi". Sem ovih zgrada, za potrebe Vojne bolnice, kasnije su koriš ćene i prostorije kafane, zvane „Bela lađa", a od 4. aprila 1945. gódine, u cilju proširenja i za potrebe Vojne bolnice, dodeljen je i magazin u ulici Ide Vujić (Kohnova ku ća) u blizini vojne bolnice. Pošto je Vojna bolnica imala proraditi 16. decembra 1944. godine, pripreme za snabdevanje privode se kraju. Trebalo је obezbediti opremu bolnice, ogrev i životne namirnice za brojno stanje „koje се se kretati ujedno sa bolni čkim osobljem od 450 do 500 duša". Sanitetski odsek Komande mesta u Senti, se obratio Redakcionom odbo ru Gradskog narodnooslobodila čkog odbora u Senti za saradnju i predložio je da se sazove radi dogovora sastanak imu ćnijih Srba i Madara u velikoj sahi Gradskog narodnooslobodila čkog odbora. Nedostajalo je 600 pari veša, 300 pokrivača, 340 čaršava, 400 tanjira sa priborom za jelo, 400 lončića i 50 pljuvaonica. Sastanak je održan. Nova akcija ii samo delimično uspela. Komanda mesta nije odobrila plan „da Vojne bolnice u Senti 105

$e prinudno prikupljenje vrši od imu ćnijeg staleža, biz obzira na narodnost, pošto se istih najmanje odazvalo socijalnoj akciji". Razmatrala se i mogućnost stvaranja jedne farme, na jednom cd napuštenih imanja, „kaja bi služila snabdevanju bolnice prvenstveno stočnim proizvodima i proizvodima pinnate živine, te povrćer. Farra bi istovremeno rogla služiti i kao oporavilište za prezdravele, koji bi lakše radove oki izdržavanja iste, mogli obavljati". Angažovanjem svih društvenih snaga Gradskog odbora Jedinstvenog narodnoos- lobodilačkog fronta, AFŽ-a i USAOJ а, teškoće su otklonjene i vojna bolnica ii proradila.

Zgrada gimnazije

Prvi ranjenici su pristigli u Vojnu bolnicu u Senti oko 6 . februara 1945. godine. Na ovu konstataciju nas navode podaci iz mati čne knjige bolesnika Bolnice pod rednim brojevima 248-251 i 255-268, u kojima se navodi da su toga dana ti bolesnici preuzeti iz Vojne bolnice u Senti. Toga dana, preuzeta ii iz Vojne bolnice grupa od 18 teško ranjenih boraca. Na to, da su oni bili teški ranjenici ukazuje i podatak da su isti zadržani na lесепји , u proseku po 51 bolesni čki dan, i da su iz te grupe četvorica umrli. To ii ujedno i prvi podatak 0 preuzimanju ranjenika iz Vojne bolnice u Senti. Vojna bolnica u Senti ii bila u sastavu Bolni čkog centra broj 3. sa sedištem u Subotici. Sanitetsku službu u Vojnoj bolnici obavljalo je 8 lekara i bolničarke, koje su završile te čaj pre i za vreme okupacije. Postoji podatak, da ii krajem 1944. godine u Subotici organizovan tronedeljni kurs za bolni čarke. Ovaj kurs je iz Sente završila Petrić Bojana, koja ii stanovala u Cvetnoj ulici. Bolni čarke su vršile službu dobrovoljno i besplatno. Do juna 1945. godine, nije održan ni jedan bolničarski tečaj u Senti, „jer su lekari odneti na vojnu dužnost, tako da u Senti od 26 likara, sada imamo sari 8 i mi rade danju i поси u Vojnoj bolnici". Na broj angažovanih bolni čarki 106 Milorad Ćurčić - Pal Katona

ирисије evidencija Sreskog odbora Crvenog krsta (u daljem tekstu CK), iz koje se može utvrditi da su, za vreme okupacije u Senti, održana dva šestonedeljna kursa za dobrovoljne bolni čarke CK i to od 16. februara do 29, marta i od 1. juna do 12. jula 1942. godine, sa ukupno 23 polaznika. Id polaznika, četiri imaju potvrdu 0 tome da su završile bolni čarski kurs pre okupacije. Nažalost, ne postoje pisana dokumenta O imenima bolničarki, koje su radile u Vojnoj bolnici, ali jedna slika nam ii omogućila da pored lekara Vojne bolnice prepoznamo 6olni čarke: Stanku Birclin, Zagorku Manić, Darinku Babin, Miroslavu Staji ć i Evicu Branovački. U rad Vojne bolnice uključena ii i Gradska javna bolnica. Teži slu čajevi su upu ćivani neposredno u nju, kao i bolesnici na intervencije i operacije. U Vojnoj bolnici u Senti je le čeno oko 1370 ranjenika (0 tome svedoči formular istorije bolesti za Arsi ć (MilošaJ Bogdan iz Donje Konjuše, borca prate će čete II tenkovske brigade, I tenkovske armije, koji je lесеп u Bolnici u Senti od 11. do 17. avgusta 1945. godine, nosi broj Vojne bolnice iz Sente 1370 od 11. VIII 1945; isti formular je prenumerisan brojem Bolnice u Senti na broj 1404 od istog datuma). Id tog broja je 130 ranjenika upućeno u Bolnicu radi intervencije. Id ovog broja je 85 ranjenika vra ćeno u Vojnu bolnicu u Senti radi daljeg lесепја i nege, 24 ranjenika ii umrlo u Bolnici, dok je 21 lice otpušteno, odnosno ирисепо je transportom dalje, neposredno iz Bolnice. Nemamo podataka 0 broju prihva ćenih i lečenih bolesnika u Vojnoj bolnici, niti o broju izvršenih intervencija u njoj. Jedino znamo to, da ii u vremenu od 4. aprila 1945. do 4. avgusta 1945. godine u Vojnoj bolnici u Senti umrlo 161ica. Iz podataka Sreskog odbora CK u Senti, može se utvrditi da ii od 16 lica, 8 prispelo u Vojnu bolnicu u vremenu od 20-23. aprila 1945. godine, u vreme proboja Sremskog fronta, a 5 lica u vremenu od 13-17. maja 1945. godine, u vreme završnih operacija za oslobođenje zemlje i početka čišćenja terena od neprijateljskih elemenata.

Pregled umrlih u Vojnoj bolnici u Senti sa raspoloživjm podacima

Istorija bolesti 664/45. Maтković (Petra) Mijo, borac 3. čete 1. bataljona XVII Osiječke brigade, rođen u Vukovaru 1926. godine. Došao u bolnicu 20. IV 1945, umro 22. IV 1945, sahranjen 24. IV 1945. na Rimokatoličkom groblju. Martinović (M.) Marjan, borac sanitetske čete 3. bataljona 5. divizije Jugoslo- venske brigade, rođen u Gibarcu - Šid 1913. godine. Došao u bolnicu 24. IV 1945, umro 24. IV 1945, sahranjen 24. IV 1945. na Rimokatoličkom groblju. Istorija bolesti 692/45. Mihajlov (1.) Paja, borac 5. čete 2. bataljona V Vojvođanske brigade, 36. divizije, rođen u Elemiru 1924. godine. Došao u bolnicu 20. IV 1945, umro 25. IV 1945, sahranjen u Elemiru po odobrenju Komande mesta, broj 138/45. Istorija bolesti 699/45. Savadinovíć (M.) Nikola, borac 1. čete 1. bataljona XVII Osiječke udarne brigade, 51. divizije, ro đen u Dalju 16. XI 1911. godine. Došao u bolnicu 26. IV 1945, umro 28. IV 1945, sahranjen 29. IV 1945. na Pravoslavnom groblju. Vojne bolnice u Send 107

Istorija bolesti 691/45. Milić (M.) Vasa, borac 3. čete, 2. bataljona, II Vojvođanske brigade, 16. divizije, rođen u Gložaju kid Donjeg Miholjca 1927. godine. Došao u bolnicu 20. IV 1945, umro 11. V 1945, sahranjen 12. V 1945. na Pravoslavnom grobiju. Istorija bolesti 743/45. Tuturov (D.) Marko, borac 2. čete 3. bataljona VII Vojvođanske brigade, 8. divizije, rođen u Srbobranu 1920. godine. Došao u bolnicu 7. V 1945, итто 11. V 1945, sahranjen u Srbobranu po odobrenju Komande mesta Senta, broj 1652/45. Istorija bolesti 651/45. Đukić (S.) Dragan, borac 1. čete 2. bataljona XI Vojvođanske brigade 51. divizije, riđen u Aleksandrovu kid Petrograda 1925. godine. Dišao u bolnicu 20. IV 1945, umro 1. V 1945, sahranjen 2. V 1945. na Pravoslavnom groblju. Istorija bolesti 444/45. Palković (A.) Eva, borac 1. čete 4. bataljona V Vojvođanske brigade, rođena u Bačkom Monoštoru 19. III 1924. godine, došla u bolnicu 13. III 1945, umrla 4. IV 1945 , sahranjena 6. IV 1945. na Rimokatoličkom groblju. Istorija bolesti 807/45. Nemet (Hasan) Asim, borac 2. čete 1. bataljona VII Albanske brigade 42. divizije, rođen u Tetovu 1934. godine. Došao u bolnicu 16. V 1945, umro 17. V 1945, sahranjen 18. V 1945. na Pravoslavnom groblju. Istorija bolesti 776/45. Macek (P.)Iožef, borac 1. čete, 3. bataljona III Vojvođanske brigade 36. divizije III Armije, rođen u Padini, srez Kovačica 1921. godine. Došao u bolnicu 11. V 1945, umro 19. V 1945, sahranjen 20. V 1945. na Rimokatoličkom groblju. Istorija bolesti 813/45. Szel (1.) Antal, borac 3. čete 2. bataljona VII Petefijeve brigade 51. divizije III Amije, rođen u Pačiru, 1915. godine. Došao u bolnicu 17. V 1945, umro 23. V 1945, sahranjen u Pačiru pi odobrenju Gradskog narodnog odbora u Senti, broj 6281/45. Istorija bolesti 865/45. Igтutinović (V.) Života, borac 1. čete, 2. bataljona, III Vojvođanske brigade, VI divizije, I Arnie, rođen u Bečevici, srez Kragujevac, 1905. godine. Došao u bolnicu 26. V 1945, umro 29. V 1945, sahranjen u Senti na Pravoslavnom groblju. Istorija bolesti 664/45. Božin (M.) Mira, borac čete za vezu V Vojvođanske brigade 36. divizije III Armije, rođena u Zemunu 1912. godine. Doš1a u bolnicu 21. IV 1945, umrla 5. VI 1945, sahranjena 5. VI 1945. u Senti na Pravoslavnom grobiju. Istorija bolesti 863/45. Matica (Đ.) Ivan, borac 2. čete 2. bataljona II brigade Matija Gubec 32. divizije, rođen u Kalinovcu 1909. godine. Došao u bolnicu 25. V 1945, umro 17. VI 1945, sahranjen 18. VI 1945. u Senti na Rimokatoličkom groblju. Zelič (S.) Mihalj, borac III radničke čete, ro đen u Mi! Gunarašu 1925. godine. Umro 12. VII 1945, sahranjen 13. VII 1945. u Senti na Rimokatoličkom grobiju. 1elenčič (Đ.) Viktor, borac 2. bataljona 2. brigade 14. divizije, ro đen u Zaboku, 1927.godine. Unni 4. VIII 1945, sahranjen 6. VIII 1945. u Senti na Rimokatoličkom grobij u. 108 Mlliгad Ćurčić - Pal Katona

Pregled umrlih u Gradskoj javnoj bolnici u Senti tokom 1945. Bodine

Istorija bolesti 250/45. Rubik Jani, borac 2. čete 5. bataljona VII Vojvođanske brigade, rođen u Belom Blatú 1922. godine. Došao u bolnicu 6. 11 1945, umro 1. III 1945. godine. Istorija bolesti 258/45. Tadić (A.) Anđelko, borac 2. čete 4. bataljona VI Vojvođanske brigade, ro đen u Surčinu 1921. godine. Došao u bolnicu 6. 11 1945, umro 1. III 1945. godine. Istorija bolesti 261/45. Raskaš (Paskaš) Ia, borac 3. čete 3. hataljona XII Vojvođanske brigade, ro đen u Rudopolju 1926. godine. Došao u bolnicu 6. 111945, umro 11. III 1945. godine. Istorija bolesti 266/45. Bošnjak Steva n, borac 2. čete 3. bataljona VII Vojvođanske brigade, rođen u Torjanac (Turjanac) 1917. godine. Došao u bolnicu 6. 11 1945, umro 24. 111945. godine. Istorija bolesti 297/4 5 . Huskić Sulja, borac 2. čete 3. bataljona XII Vojvođanske brigade, ro đen u Biha ću 1924. godine. Došao u bolnicu 9. 11 1945, umro 19. III 1945. godine. Istorija bolesti 326/45. Kovačević Dun, borac 3. bataljona XVIII Slavonske brigade, rođen u Satnici, srez Đakovo, 1926. godine. Došao u bolnicu 14. II 1945 ; umro 22. 111945. godine. Istorija bolesti 327/45. • Čonići (Ćosić) Milorad, borac 1. čete, 3. bataljona, II Vojvidanske brigade, rođen u Vladimirovcima 1923. godine. Došao u bolnicu 14. 11 1945, umro 18. III 1945. godine. Istorija bolesti 344/45. Bugacin Sava, borac 2. čete 1. bataljona II Vojvođanske brigade, rođen u Perlezu, 1924. godine. Došaó u bolnicu 17. 11 1945, umro 2. III 1945. godine. Istorija bolesti 346/45. Knežević Dragan, borac II odseka Štaba 51. divizije, ro đen u Gračani, srez Prije- dor 1925. godine. Došao u bolnicu 17. 111945, umro 3. III 1945. godine. Istorija bolesti 471/45. Zebeljan Milovoj, borac 2. bataljona XII udarne brigade, ro đen u Ferdinu 1924. godine. Došao u bolnicu 17. III 1945, umro 21. 1II 1945. godine.

Sreski odbor CK u Senti je vodio evidenciju i umrlim borcima, na osnovu dobije- nih podataka od Vojne bolnice, i o time je izveštavao Mesne narodnooslobodila čke odbore, a preko njih porodice umrlih o tome: gde, kada, id čega su umrli i gde su sahranjeni. CK je, isim obaveštavanja porodica umrlih, vršio i službu obaveštavanja rodbine i ranjenim borcima, kao i službu obaveštavanja i nestalim i poginulim borcima. CK Vojvodine, obavestio je sve podru čne odbore i mestima bolničkih centara id 1-7. i naložio je: „da aki se zainteresovana rodbina obraća na vas da pitražite gde se nalaze naši ranjeni borci, irate da ib uputite na Bolničke centre, koji iraju spisak .ranjenika sa izmenara svake nedelje". Tako je prispeo izveitaj o tome, da je Savić Vojne bolnice u Sentf 109

Milica, ćerka Savić Žarka iz Sente, Prigradski venac 127, poginula 7. III 1945. godine kid Bolmana, iii da ii Tati ć Bojana, borac 1. čete 3. bataljona 26. Srpske brigade, 46 . divirije, ro đena u Sentj 11. XII 1921. godine, stupila u partizane 1943. godine, ranjena u borbi i da ii kao nesposobna otpuštena iz bolnice. CK ii činio napon e da se Vojna bolnica u Sentj snabde potrebnom opremom i namirnicama . Poznato ii da ii, u zgradi gimnazije, tokom 1945. godine radila radionica za izradu i popravku veša za potrebe Vojne bolnice . Po konačnom iskazu, Sreskj odbor CK u Sentj, pcikupio ii i jsporučjo Vojnoj bolnici u Sentj slede će namirnice: 25 kg. masti , 2200 komada jaja, 1480 kg. krompira , 1,50 kg. griza, 42 kg. maka, 6,5 litara rakije , 3,5 kg. tarane , 5 kg. šećera, 1 kg. sira, 5 kg . ljuštene zobi , 1 kg. mlevene paprike i 98 kg. crnog luka . Vojna bolnica ii redovno snabdevana novinama i brošu- rama. Antjfašjstj čkoj knjjžari u Senti, za novine.i brošure, „slate Vojnoj bolnici u Senti, za vreme njegova postojanja", jspla ćeno ii ukupno 4122 dinara. Vojnu bolriicu u Sentj su redovno posećjvali podmladak i omladina CK, koji su ranjenicima nosili cveće, knjige i druge poklone, a povremeno su im prire đivali i prigodne programe. Nismo našlj pismeni trag 0 tome , ali se zna, da su poslove i tad u kuhinji i veše- raju obavljale , dobrovoljno , omladinke i žene, posebno članovi USAOJ-а AFZ-a i da ii pored Vojne bolnice radila i radionica za izradu i popravku veša i posteljine. Nije se mogao utvrditi broj aktivista na tim radovima , niti rezultat njihovog rada. Rad Vojne bolnice u Sentj ii polako odumirao. Ranjenici iz Vojne bolnice su upućjvanj u Bolnicu na intervencije do kraja juna meseca 1945 . godine (borac Talijevski Abdula, upu ćen ii iz Vojne bólnice na lесепје u Bolnicu dana 29. VI 1945. godine. Matjčna knjiga Bolnice iz 1945. godine , redni broj 1042/45). Poslednji ranjenik iz Vojne bolnice ii upu ćen u Bolnicu dana 29. VI 1945. godine . Ranjenici, koji su lečeni u Bolnici polovinom avgusta 1945. godine nisu viii vraćanj u Vojnu bolnicu, već su upu ćivanj dalje (borac Rujević Milan, koji ii lečen u Bolnici u Sentj od 19. VII 1945. godine, dana 13. VIII 1945. kada ii otpušten iz Bolnice nije vra ćen u Vojnu bolnicu u Sentj već ii prenet u Novi Sad „pošto se rasformira Vojna bolnica u Senti". Istorijat bolesti Bolnice broj 1181/45).

~ Vojna bolnica u Sentj ii radila do kraja meseca avgusta 1945 . godine. Na to ирисије i podatak , da ii dr Marko Borđoški, dana 31. VIII 1945. godine, razrešen dužnistj upravnika Vojne bolnice . Prostocije gimnazije vra ćene su na dalje korjšćenje Gradskom naridnooslobidjla čkom odboru . Prostorije gimnazije su ure đene i, izme đu 14. i 16. septembra 1945. godine, nastava ii росеlа dana 17. septembra 1945. godine. Tog dana ii otvoren i školski internat u zgradi bivšeg hotela „Amerika ", sada već bivše Vojne bolnice u Sentj, za čiju ii opremu korjš ćena upotrebijiva oprema. Vojna bolnica ii i nakon zatvaranja imala svóju istoriju 0 kojoj veoma mali znamo. Osamdesetih godina ovog veka još nekoliko bolnj čackj, koje su radile u Vojnoj bolnici , bile su žjve. Jedna od njih ii bila i Bešlić Margit , koja je prvo žjvela u Adj a potom u Senti. Kao bolnjčarka ii radila u Adj odakle su tako đe dolazili ranjenici u Vojnu bolnicu. Sačuvala ii jedno pismo koje nam je dala na uvid. U pismu , koje ii datirano od 16. septembra 1945 godine , piše joj jedan mladi čovek po imenu Ante iz Dora za ratne vojne invalide u Novom Sadu. Nazivaju ći je majkom, s ljubavlju je poziva da ga poseti . Raspituje se , da 1i se momak iz Zagreba oženjo devojkom , koja ii 110 Milorad Ćurčić - Pal Katona radila u kancelariji Vojne bolnice. Kaže, da bi se i on veoma rado ženio devojkom iz ovoga kraja, veruje da bi se sada već srećno oku ćjo, jer ii saznao Ja mu ii porodica preživela rat. Ki zna koliko ii ovakvih pisama poslato, koliko ii sudbina izmenio boravak ranjenika u potiskoj Vojnoj bolnici. Na tome što ii i ovoliko podataka pronađeno, možemo se zahvaliti pokojnom radniku istorijskog arhiva u Senti Kato- na Palu, koji je strpljivo sakupljao podatke na osnovu kojih smo mogli napisati ovaj tekst 0 Vojnoj bolnici u Sentj.

I.ITERATIIRA:

Stojan i Jovanka Berber: Osnivanje somborskog bolni čkog centra hr. 2 1944. - Pokrajinski odsek nau čnog udruženja za iscoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, str. 465 - 469. Dr Agošton Vig: A гепгаг kórház története [Istorijat sen ćanske bolnice]. - Senta, 1966, str. 57. Razvoj Crvenog krsta и Senti 1872-1975. - publikacija izdata prigodom istoimene izlož бe, str. 18. Giza Tripolski: Medicinske sestre sen ćanskih vojnih bolnica. - u Zborniku radova savetovanja „ Ž епе Vojvodine u NOR i revoluciji 1941 - 1945." - Novi Sad, 1984.

1ZVORI:

AFS1A br. 109 : Spis senćanske komande mesta hr. 253/44. od 22. XI 1944. AFSIA hr. 121.1: Zapisnik sa sednice gradskog Nil od 9. X 1944. AFSIA hr. 121.1: Zapisnik sa sednice gradskog Nil od 20. X 1944. AFS1A hr. 121.1: Zapisnik sa sednice gradskog Nil od 21. X 1944. AFS1A hr. 109: Dokument sen ćanske komande mesta hr. 432/44. od 28. XI 1944, te dokument hr 8581/44. od 13. XII 1944. AFSIA hr. 121. 1. 22: Zapisnik sa XII sednice Izvršnog ve ća Gradskog Nil od 4. IV 1945. br. 176/45, te zapisnik hr. 2989/45. AFSIA hr. 109: Spisi senćanske komandi mesta hr 888/44. od 13. XII 1944, hr. 889/44. od 13. XII 1944, te 844/44. od 14. XII 1944. AFSIA hr. 125.2: 8pis Sreskog odbora Crvenog krsta hr. 89/45. od 19. VI 1945. AFS1A hr. 125: Spisi Sreskog odbora Crvenog krsta hr. 5/45, 31/45, 104/45. od 28. V1 1945, te 166/45 od 17. VII 1945. Zapisnik Izvršnog ve ća Gradskog narodnog odbora hr. 326/45. od 17. XII 1945.

POPIS SKRACENlСА:

AFS1A - Ar6ivski fond senćanskog istorijskog arhiva Nil - Narodno-oslobodila čki odbor Mílorad Curčić

Novija istorija bolnice Medicinskog Centra „ Dr Gene lštvan" u Senti (1966-1998) Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr Gene Ištvan" u Senti 113

Razvoj bolnice od 1966. godine

Izgradnjom i otvaranjem novog paviljona stvorili su se uslovi za osnivanje i novih službi, tako da ii 1965. godine, kako to i Jr AgoštonVig navodi, Bolnica imala sledeća odeljenja i službe: u novom paviljonu su smešteni Interno, Hirurško i Gine- kološko- akušersko odeljenje, a od službi Bolnička apoteka i Laboratorijska služba. U staroj zgradi Bolnice su smešteni: De čije, ORL i Оспо odeljenje i Rtg kabinet, dok su u „B" i „C" paviljonu smešteni Grudno i Zarazno odeljenje. Na dalji razvoj Bolni- ce veliki uticaj ii imao i završetak izgradnje mosta na Tisi 1962. godine, kao i гavrše- tak perioda paušalnog finansiranja bolni čkih usluga po B.O. danu 1964. godine. Povećanje broja bolesnika i visok procenat iskorišćenosti kapaciteta Bolnice nametali su potrebu proširenja izgradnjom, tako da zapo činje izgradnja novog paviljona. Navedimo sari podatak da ii iskoriš ćenost kapaciteta na Ginekološko- akušerskom odeljenju u 1965. godini bio 126,90%. Obziror na to, da Bolnica nije imala sva odeljenja i službe a da bi bila „kompletna" zapošljava i ирисије nove lekare na specijalizacije iz onih oblasti medicine, kojima nije raspolagala. Povratak ovih lekara sa specijalizacije, tako đe се imati veliki uticaj na dalji razvoj, kako Bolnice u celini, tako i na njen kapacitet i teritoriju koju pokriva. Prvog januara 1966. godine menja se organizacija zdravstvenih službi u Senti i formiran ii Medicinski centar. Te godine dolazi i do uvođenja novog izveštajnog sistema u zdravstvu, a posebno u oblasti bolni čkih usluga. Glavni događaj 1968, godine ii bio završetak novog paviljona. Bolnica proširuje kapicitet na 400 postelja. U novom paviljonu mesto dobijaju: u podrumskom delu Odsek za rehabilitaciju sa 16 postelja, u prizemlju zgrade Ginekološko, a na prvom spratu Poro đajno odeljenje sa ukupno 60 postelja, dok se na drugi sprat premešta Dečije odeljenje, koje ima tako đe 60 postelja. Preseljenjem Ginekološko- akušerskog odeljenja iz glavne zgrade Bolnice, stvaraju se uslovi da se u ovu zgradu, tokom ove godine, premesti ORL odeljenje sa 25 postelja. . lye godine Bolnica, nakon dužeg vremena, rešava problem Rtg kabineta. Naime, specijalizaciju iz radiologije ii završio dr Mihajlo Nikoli ć i Rtg kabinet dobija nov smeštaj u glavnoj zgradi Bolnice. Neuropsihijatrijsko odeljenje otvoreno ii nakon završetka specijalizacije Jr Živora- em da Ignjatovića 1968. godine i biva, privremeno, smešteno u dve sobe na postoje ć Zaraznom odeljenju. Preseljenjem Dečijeg odeljenja, ORL odeljenja kao i Rtg kabineta, iz stare zgrade Bolnice, osloba đa se prostor i u tu zgradu se premešta Neuro- psihijatrijsko odeljenje i proširuje na 34 postelje. Ovi godine, u iščekivanju završetka specijalizacije iz mikrobiologije, zapo činje i namenska izgradnja nove zgrade, u bolničkom krugu, za smeštaj Službe za mikrobiologiju. U okviru Službe za interne bolesti, otvara se Savetovalište za dijabetes. Godine 1969 specijalizaciju iz mikrobiologije zavrkva dr Lash o Lavička. Završava se i novoizgrađena namenska zgrada i zapo činje sa radom Služba za mikrobiologiju. Iste godine, dr Ana Renko Zaboš završava kurs iz transfuziologije, preuzima Kabi- net za transfuziju i ova služba se seli u glavnu zgradu Bolnice, na mesto dela neka- 114 Milorad Curčić dašnje hirurške ambulante i dela Laboratorijske službe. Iodine 1969 specijalizaciju iz anestezije završava Jr Šandor Komloš i Služba za anesteziju se izdvaja iz sastava Hirurškog odeljenja i postaje samostalna služba sa prostorijama na Hirurškom odeljenju. Iodine 1970. završava u Bolnici subspecijalizaciju iz kardiologije Jr Ede Adam, specijalista za interne bolesti i te godine zapo činje sa radom kardiološka ambulanta. Posh e njega, i drugi lekari nastavljaju stru čno usavršavanje i odlazak na subspecija- liгacije iz raznih grana medicine. Iodine 1971. Bolnica rešava i problem nedostatka specijaliste patologa. Te godine, specijalizaciju гavršava Jr Ištvan Tot Abonji i u staroj, oronuloj zgradi današnjeg magacina, ova Služba zapo činje svoje redovno funkcionisanje. Kako smo ranije izneli, do tada su patološke usluge vršili lekari iz Subotice. Iste godine zapo četa je dogradnja na zgradi u koju je bila smeštena Služba za mikrobiologiju, a za potrebe Službe za transfuziju krvi. Iodine 1972. је završena dogradnja zgrade za mikrobiologiju i u novoizgrađene prostorije preseljava se Služba za transfuziju krvi.

Dogradnja pros tora za službu transfuzije krvi

Sedamdesetih godina je ocenjeno, da uslovi pod kojima radi Zarazno odeljenje ne odgovaraju sanitarnim kao ni drugim zahtevima, pa se pokreće akcija za izgradnju nóve zgrade u koju bi bib o smešteno ovo odeljenje. Napravljeni su projekti, obezbe- đena su i sredstva za izgradnju, ali ova investicija ne ulazi u srednjoročni plan razvoja opštine Senta i Zarazno odeljenje, najstarije odeljenje Bolnice u Senti, biva zatvoreno 1975. godine. Nooija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr lire Ištoan" u Senti 115

Godine 1976. nakon zatvaranja Zaraznog odeljenje, rekostrukcijom zgrade, u kojoj ii ono bib o smešteno, poboljšani su uslovi i u ove prostorije se premešta Služba za patologiju, koja ii bila smeštena u prostorijama današnjeg magacina. Id 1976. godine u bolnici se ponovo imenuju upravnici, tako da se za upravnika 1. 11976. godine postavlja dr Dragutin Đurić. Kao v. d. on ii na toj funkciji bio do 31. VIII 1976. godine. Dana 1. VIII 1976. godine za vršioca dužnosti upravnika bolnice se postavlja dr Gašpar Dani koji ovu funkciju obavlja do 7. 111978. godine, a istog dana funkciju upravnika preuzima dr Milorad Ćurčić i obavlja do 7. II 1982. godine. Iodine 1980. nekadašnja šupa, koja ii služila za skladištenje uglja, se rekonstruiše i u ovoj zgradi se smešta Služba za anesteziju. U istoj zgradi se otvara i Onkološki dispanzer, zbog sve veće potrebe da se vodi briga 0 povećanom broju bolesnika, koji obolevaju od malignih bolesti. Iste godine, registruju ći rastu ći morbiditet kardio- vaskularnih bolesti, na Internorr odeljenju se otvara Koronarna jedinica: sa 4 postelje i najmodernijom opremom, sa četiri monitorske jedinice i centralnom jedinicom za pra ćenje stanja bolesnika, koji su oboleli od bolesti srca.

Dom zdravlja

‚smog II 1982. godine se za upravnika bolnice ponovo imenuje dr Dragutin Đurić i on na toj funkciji ostaje do 23. VIII 1990. godine. Srednjoročnim planom SIZ-za za zdravstvo u Senti od 1981-1985. godine, utvrđe- ni su zajedni čki ciljevi i pravci razvoja u osnovnoj, specijalističkoj i bolničkoj zdravstvenoj тaštiti. U njemu se prednost daje ku ćnom le čenju, kao jeftinijem obliku bolničkog lесепја . Zbog veoma loših smeštajnih uslova u Dorru zdravlja, planira se otkup zgrade Ško1e u čenika u privredi „Pal Pap" sa ciljem preure đenja za potrebe Dora zdravlja u Senti. Javile su se i ideje 0 izgradnji nove zgrade, ali je prethodna 116 Milorad Ćurčić zamisao pobedila. Navedena školska zgrada ii otkupljena i preure đena u prostran i moderan Dom zdravlja. Obzirim da ii prednost data razviju primarne zdravstvene zaštite, uz ротос sredstava SIZ za zdravstvi Vojvodine, zapo činje u Senti da se gradi, tzv. „druga faza" Doma zdravlja, kojom je planirano da mesto dobiju De čiji i školski dispanzer, Apo- teka i Stomatološka služba. Osim ovoga, zapo činje i izgradnja zgrade za ambulantnu rehabilitaciju bolesnika u krugu Bolnice. Godine 1985. se završava zgrada za ambulantnu rehabilitaciju bolesnika i predaje na upotrebu zaposlenima u Bolnici, kao i kirisnjcima usluga. U tu zgradu, osim ambulantnog dela Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koja ii zauzela prizemlje, smeštena ii i uprava Bolnice, na spratu, kao i biblioteka Bolnice sa salom za zdravstveno prosve ćivanje. Godine 1986, posle niza teško ća izazvanih rieslaganjem unutar Medicinskog cen tra, useljena ii i zgrada „druge faze" Dora zdravlja i гаросеlо ii funkcionisanje službi sad na novoj lokaciji. Na taj način ii konačno rešeno pitanje smeštaja službi, koje su se nalazile u sklopu Dora zdravlja. Zbog sve većeg obima i stalnog razvoja, kao i zahteva i zakonskog regulisanja rada Službe za transfuziju krvi, zgradi, u kojoj ii ova služba smeštena, se dograđuju nove prostorije u koje su smeštene oprema za serološku obradu krvi i magacinski prostor za skladištenje.

24 . VIII 1990. godine na mesto upravnika bolnice biraju dr Šandora Komloša na kojoj funkciji ostaje do 31. XII 1996. godine kada ii otišao u penziju.

Drugs faza Dora zdravlja Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 117

Iodine 1987. su Skupštine opština i Skupštine SIZ za zdravstvo Sente, Аде , Kanjiže, Coke i Весеја trebale da donesu Samoupravni sporazum 0 udruživanju srestava za finansiranje razvojnog programa Bolnice u Senti u periodu od 1987-1990. godine. Naime, pošto ii svima bilo jasno da gra đani navedenih opština skin 0 ravno- pravno koriste usluge Bolnice u Senti, potpisan ii i SamOupravni sporazum 0 me đu- sobnim pravima, obavezama i odgovornosti korisnika i davalaca usluga kao i 0 obezbeđenju zdravstvene zaitite u 1987. godini. On ii predviđao jedninstvenu pro- sečnu cenu B.O. dana za sve korisnike, to do tada nije bio slu čaj. Sprovo đenje Samoupravnog sporazuma trebalo je da kontroliše Koordinacioni odbor, sastavljen od predstavnika svih u česnika sporazuma. Samoupravni sporazum je trebalo da se potpiše do 30. IX 1988. godine. Pregovori su dugo trajali i sve ii propalo kada su finansije trebale da se realizuju. Bolnica, kao i celokupno zdravstvo u državi, zapada u sve teži položaj. Opština Sente nije imala dovoljno sredstava da finansira izdrža- vanje, dalji razvoj Bolnice, u kojoj ii koristila svega tre ćinu kapaciteta, dok ii naplaći- vanje usluga od SIZ van Sente išlo veoma teško. Iodine 1988. Bolnici ii priznat status regionalne bolnice od posebnog гпасаја za vojvođansko zdravstvo. Te godine je čak 70% opreme Bolnice bib o otpisano kao zastarelo i neupotrebijivo. Stigla је novčana podrška od 200 miliona dinara od nadležnih organa SAPV. Id tog novca ii kompletirana oprema za sterilizaciju na Hirurškom, Ginekološkom i ostalim odeljenjima hirurških grana, nabavljen ii aparat za ispitivanje krvi na SIDU i ирlасеп je avans od 130 miliona za nabavku novog Rtg aparata. Ova meta ii smanjila otpisanost opreme za 60%. Godina 1989. ii godina izuzetno teškog položaja celokupnog zdravstva, pa takva sudbina nije zaobišla ni Bolnicu u Senti. Novine pišu „Zdravstvo na prosjačkom štapu ". Zanatlije iz Ade i Sente nude dobrovoljne novčane priloge za zdravstvo, a da im se priloženi izniosi priznaju u rashod i poreske olakšice. OOUR Bolnica iste godine ima gubitak od 3,2 milijarde dinara, uglavnom zbog neredovnog pla ćanja usluga od strane SIZ za zdravstvo Ade, Coke i Kanjiže. Ne može se razmišljati 0 bibo kakvom razvoju, već samo 0 održavanju postoje ćeg nivoa, ali i to ii išlo veoma teško. Iodine 1990. Onkološki dispanzer prelazi u prostorije Dora zdravlja, a na njego vo mesto se postavlja oprema za ultrazvu čnu dijagnostiku i osniva Kabinet za UZ. Te godine ii izašao i Nacrt zakona 0 zdravstvenoj zaštiti, koji nudi nova rešenja i izlazak iz teške situacije. U njemu ii predviđeno da Suta budi centar za zdravstvo opština Senta, Ada i Be čei. Finansiranje bi se obavljalo preko Me đuopštinskih fondova za zdravstvo. Izlazak ovog Nacrta izazvao ii pravu buru nezadovoljstva me đu žiteljima opštine Весеј . Prvo je reagovao Izvršni savet SO Весеј i Predsedništvo opštinske konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Vojvodine. Be čeici пе fele zdravstveno povezivanje sa Sentom, ve ć ostanak (povratak) u Novi Sad. Sazivani su i zborovi građana sa kojih ii slata poruka, da, ukoliko se Nacrt fi promeni i „njima niko ni pomogne", najavljuju masovni protest pred Skupštin0m SAP Vojvo- dine. Treba 1i istaći, da se do tada preko 51% stan0vnika- Весеја 1ečilo U Bolnici U Senti a njih 49% ii koristilo usluge Pokrajinske bolnice u Novom Sadu. Bečejska opština ii pripala novosadskom fondu i sve do današnjeg dana osiguranici ove opštine mogu Ja dolaze na l есепје u Sentu sari na svoj lični zahtev i uz samo- finansiranje. Na ovaj način su onemogu ćeni mnogi bolesnici, koji bi želeli da koriste 118 Milorad Čurčić usluge Bolnice u Senti. U našoj Bolnici naglo dolazi do opadanja broja B.O. dana lečenih osiguranika iz Be čeja. Sa druge strane, žitelji opštine Kanjiža pokre ću inicijativu za ponovnim le čenjem u Senti. Naime, do tada su mi administrativnim merama bili primorani da koriste usluge bolnice u Subotici. Posebno su u čestali zahtevi žena za tim da mogu da dolaze na porođaj i preglede kid ginekologa u Senti. Nakon dužeg pregovaranja, postignut ii dogovor i Kanjižani mogu ponovo da dolaze na lесепје u Sentu. Zbog nedostatka finansijskih sredstava i osobije Bolnice ii bibo nezadovoljno, nani čito lekari. Skiro polovina zaposlenih prima plate ispod 2.000 dinara. Radnici su posegnuli za krajnjim sredstvom da bi rešili probleme. Nezado- voljstvo je kulminiralo stupanjem u štrajk. Privreda ii osetila u kakvom se teškim položaju nalazi njeno zdravstvo. Zajed- ničkom akcijom, preko Izvršnig saveta SO Senta, pokrenuta ii akcija za finansiranje rekonstrukcije Hirurškog odeljenja, koje ii postalo premalo sa zastarelom opremom i skučenim prostorom za optimalan rad. Obezbe đena su sredstva od: Pokrajinskog SIZ-га za zdravstvo i uz u češće celokupne privrede ipština Sente, Ade, delimi čno Kanjiže, privatnih zanatlija i gra đana Sente, uz podršku Vojvo đanske banke i avgusta meseca 1991. godine, pošto su završeni projekti, pristupilo se rekonstrukciji Hirur- škog odeljenja. Dvadeseti VIII 1992. godine ii bio važan datum u istorijatu razvoja Bolnice. Naime, tog dana, na čelniku Hirurškog odeljenja, na veoma skromnoj proslavi, predati su klju čevi novog, rekonstruisanog Hirunškog odeljenja. Nov prijemno-ambulantni bbok, nov operacioni Ы ок uz centralni razvod medicinskih gasova, moderna i dobro opremljena soba za intenzivnu terapiju uz savremene smeštajne kapacitete, kako za bolesnike, tako i za osoblje, omogu ćili su veoma dobre uslove za l есепје korisnika Bolnice u Senti. Rekonstrukcija ii omogućila i razdvajanje pojedinih vrsta bolesnika i podelu odeljenja na odseke za opštu i abdominalnu hirurgiju, ortopediju i urologiju. U sklopu ove rekonstrukcije, na Internom odeljenju ii otvorena i nova Koronarna jedinica sa 7 kreveta. Zaključno, 10. IX 1992. godine prestaje da postoji Fond za zdravstvo za opštine Senta i Ada.Na osnovu novog Zakona 0 zdravstvenoni osiguranju RS, formirana je Filijala za zdravstvo Repu ьličkog zavoda za zdravstveno osiguranje Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi. Formiranjem Okruga, opštine Senta, Ada, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Kikinda našle su se u sklopu Severnobanatskog okruga sa istom organizacijom zdravstvene službe. U okrugu postoji 10 zdravstvenih ustanova i to: dva Zdravstvena centra (Senta i Kikinda), 4 Dora zdravlja (Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Čoka), Apoteka Kikinda, Zavod za zaštitu zdravlja Kikinda, dok su Speci- jalna psihijatrijska bolnica Novi Kneževac i Centar za rehabilitaciju i rekreaciju iz Kanjiže ustanove, čiji ii osnivač Repubbika Srbij a. Zdravstvene ustanove, na teritoriji okruga, su organizovane na osnovu novog Zakona 0 zdravstvenoj zaštiti RS. Osniva č- ka prava nad Zdravstvenim centrom „Dr Gene Ištvan" ii preuzela Skupština opštine Senta i od tada funkcioniše kao jedno pravno lice sa 4 organizacione jedinice: OJ Dom zdravlja, OJ Bolnica, OJ Apoteka i OJ Zajednička stručna služba. Bolnica je registrovana na 330 postelja. Prethodnin godina, Bolnica ii kupila, tada jedan od najsavremenijih ultrazvu čnih aparata firme Simens. Zbog teške finansijske situacije, nije bila u mogu ćnosti da isti Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dт lire Ištvan" u Senti 119 isplati. Rukovodstvo Zdravstvenog centra obratilo se za ротос osnivaču, Skupštini opštine Senta i dana 17. IX 1992, godine, na proširenoj sednici Izvršnog saveta SO Senta sa privrednicima opštine Senta, pokrenuta ii akcija da se udruže sredstva i isplati dug od 178.000 DM za aparat. Predlog ii jednoglasno prihva ćen, cela akcija ii išla ponovo preko Vojvo đanske banki - filijale u Senti i aparat ii ostao u Bolnici. Predstavnici Katoli čke i Pravoslavne crkve u Senti su se obratili rukovodstvu Zdravstvenog centra sa molbom za dobijanje lokacije za izgradnju kapui u bolničkom krugu. Kapela bi se gradila od dobrovoljnih priloga vernika i pojedinih ртедигеса iz Sente. Lokacija im ii odobrena i 25. X 1992. godine položen ii kamen temeljac za izgradnju kapui u bolničkom krugu. Ista ii završena i predata na koriš ćenje verni cima 2. X 1994. godine. Kao i sve druge bolnice u zemiji, i Bolnica u Senti ii, u vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i sankcija Saveta bezbednosti OUN prima novoj Jugoslaviji (od 1992. godine), imala veoma težak period u svome radu i razvoju. Upornim zalaganjem svih zaposlenih, Bolnica ii uspevala da pruža odgovaraju ću ротос bolesnicima, koji su se obraćali za ротос. No i pored veoma teških uslova za rad, uz pomo ć sa svih strana, kako od lokalnih tako i međunarodnih humanitarnih organizacija, pružanje zdrav' stvene pomoći bolesnim osobama uspelo ii da se održi na zadovoljavaju ćem nivou. Za vreme galopiraju će inflacije, stalnih promena uslova poslovanja, bib o ii gotovo nemoguće obezbediti sva sredstva za neometano odvijanje zdravstvene zaštite. Nismo se predavali - hteli smo i više.

Postavljanje karra temeljca (na novinskoj fotografiji)

Zbog veoma lošeg stanja zgrade u kojoj se nalazilo Neuropsihijatrijsko odeljenje, (vlažni zidovi, ošte ćen vodovod i kanalizacija), doneta ii 1994. godine, kada ii dinar stabilizovan, odluka da se izvrši rekostrukcija Neuropsihijatrijskog odeljenja. Ura đeni su projekti, obezbedena finansijska sredstva i posle, nešto više od godinu dana, Služba za neuropsihijatriju ii dana 25. XII 1995. godine росеlа sa radom u rekon- 120 Milorad Ćurčić

struisanoj zgradi, sa veoma funkcionalnim prijemnim traktor za bolesnike, moderno opremljenom „šok sobom" sa 7 kreveta, posebnim ženskim i muškim odeljenjem. Odeljenje ii od tada otvorenog tipa. Na osnovu odluke Nastavno nau čnog veća Medicinskog fakulteta u Novom Sadu od 28. IX 1994. godine, Zdravstveni centar „Dr Gene Ištvan", sa svojim organiza- cionim jedinicama, Bolnicom i Domom zdravlja, proglašen ii za jednu od Nastavnih baza za obavljanje VI godine studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a 11 lekara specijalista, za saradnike u nastavi iz oblasti interne medicine, hirurgije, ginekologije i akušerstva, pedijatrije, medicinske rehabilitacije i opšte medicine. Ne posustaju ći pred narastaju ćim probiemima pojedine službe su oboga ćeпe, tokom 1995. (Služba za radiologiju, Služba za mikrobiologiju i Služba za hirurgiju) i 1996, (Služba za transfuziju krvi) novom opremom kao što su „Telestatix", Rtg aparat sa elektronskim poja čivačem i monitorom uz dodatke za angiografiju, AFP automatska mra čna komora, „Mini Vidas", najmoderniji automatski imunoanalajzer, oprema za laparoskopske operacije u domenu abdominalne hirurgije, ginekoloških i ortopedskih intervencija, kao i „Fibrintajmer" koagulometar. To ii omogu ćilo da se 17. VI 1995. godine, izmeclu ostalog, na Hirurškom odeljenju Bolnice u Senti uradi i prva laparoskopska operacija žu čne kese i da Bolnica u Senti postane jedna od ustanova za obuku hirurga iz oblasti laparoskopskih operacija, a njeni lekani instruk- tori za obuku kadrova iz oblasti laparoskopske hirurgije.

Potpisivanje ugovora sa medicinskim fakultetom u Novom Sadu (Prof. Jr sc. med. Pavle Budakov i prim. Jr sc. med. Milorad Ćurčić)

Godina 1996. je bila godina donošenja novih propisa u zdravstvu Srbije. Ura đen ii nacrt nove mreže zdravstvenih ustanova, kao i kategorizacija istih. Intencija ii bila Ja se težište zdravstvene zaštite prebaci u Zdravstvene centre u sedištu .okruga. Na osnovu ovoga nacrta, za bolnice van sedišta okruga predvi đen je opstanak sari četiri odeljenja (Interno, Hirurško, De čije i Ginekološko) i specijalisti čkih službi, dok bi

Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" u Senti 121 ostala odeljenja bila u okviru Bolnice u centru okruga. Ovakav nacrt ii izazvao buru negodovanja i u drugim krajevima Srbije, a i u našem gradu i okolini. Reagovali su svi nadležni u Zdravstvenom centru. Sastanke su održavale Skupštine optina svih okolnih mesta, čiji žitelji su koristili usluge Bolnice u Senti, oglasile su se sve pozi- cione i opozicione stranke i partije u odbranu statusa Bolnice u Senti.

1111fM. 4ft9 А f9Ћ. Г.}1 дзд 4тРАН L ú e c.fc;r 'faRл llt'п :11 С iINY'лгг(1'3А11нЈг. г! УнбlцСа•.1. 1111) і т YIIiVj,1,И 11 Л' :1,А Vü д У(Ти КА ПO1Пг)' д (; (;1[ИХ 1 П A"(1ЛAб~~1, - Itli"' (ТП 1 ЧГ 1г,\9{Q1 Baby-Frie"dly~~

~~'Tii'iL'(E.i' оП 1) Р(1fdг 1д'1t'ТА 11 tAlkl:y~~

~~Sertifikat „Prijatelj novoro đenčeta i majke"~~

Ocenjujući da ii dosadašnji nivo obezbe đenosti i organizovanosti zdravstvenih ustanova u državnoj svojini na području Severnobanatskog okruga, uz mania odstu- panja, racionalan i adekvatan zahtevima i potrebama stanovništva za zdravstvenom zaštitom, posebno u opštini Senta, želeći da ovu procenu potvrdi iii opovrgne i da, u skladu sa tim, uti če na rešenja, koja се se predvideti Planom mreže i drugim pod- zakonskim propisima, a koja се se konkretno odnositi na državni sektor zdravstva, U Severnobanatskom okrugu i opštini Senta, Zdravstveni centar „Dr lire Ištvan" u Senti гatražio ii od Medicinskog fakulteta u Beogradu, odnosno, Instituta za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja u zdravstvu ovog fakulteta da izradi studiju „Stanje i pravci daljeg razvoja zdravstvene službe t Severnobanatskom okrugu sa posebnim osvrtom na Zdravstveni centar 'Dr lire Ištvan' u Senti". Pripremaju ći ovakav program, tim eksperata, na сеlи sa doc. dr Dragoljubom Đokićem, kao glavnim istraživa čem i rukovodiocem projekta, uzeo je u obzir sve opšte relevantne činioce ekonomskog, kulturnog, politi čkog i opšte društvenog karaktera. Na osnovu analize, prikupljenih podataka, li čnog uvida i konsultacija sa odgovornim rukovodiocima ustanova u Okrugu, usledila ii, uz odgovaraju će primedbe, i ocena 0 organizaciji i radu Zdrav- stvenog centra u Senti u periodu 1992-1995. Tim eksperata smatra da su organizo- vanost, rad i rezultan rada Zdravstvenog centra u Senti dostigli visok nivo, posebno uzimajući u obzir uslove u kojima se ova ustanova razvijala u navedenom periodu. 122 Milorad Curčić

Reagovalo ii i Ministarstvo za zdravlje i, kada ii donet prečišćen tekst, Bolnici u Senti su ostala sva odeljenja i službe, koje ii i do tada imala. Prvog I 1997. godine se na mesto upravnika bolnice postavlja prim. dr Lasho Sloboda. Porođajno odeljenje Bolnice se, tokom 1997. godine, celo uklju čuje u Baby Frien- dly program te na osnovu ocene Komisije Zavoda za unapre đenje dojenja, UNICEF- a i Saveznog zavoda za zdravstvenu гaštitu, dana 20. II 1998 godine, Služba za zdravstvenu zaštitu žena ii zaslužila sertifikat i Bolnica biva proglašena za Baby Friendly Hospital - Bolnicu prijatelja dice, a opštine Senta, Ada, Kanjiža i Coka su, potpisi- vanjem Rimske povelje, proglašene za opštine „Deca današnjice - gradovi sutrašnjice". Bolnica u Senti ii tako postala šesta bolnica u Vojvodini, koja nosi ovo prestižno priznanje, a 15. u zemlji, lime se pridružila velikoj svetskoj porodici „Bolnica - prijatelj beba", koja se svakodnevno uvećava. Obzirom na to, da ni 1998, godina nije bila povoljna za finansijsku situaciju Zdravstvenog centra, nije nabavljana medicinska oprema, niti su sprovo đene druge investicije. Više se pažnje posve ćivalo kadrovima, pa ii tako 4 lekara završilo spe-. cijalizacije a 4 specijaliste su završili subspecijalizacije te godine.

~~Organizacione promene~~

Odlukom 0 spajanju zdravstvenih ustanova u Medicinski centar, koju su donele na referendumu 16. i 18 decembra 1965. godine radne zajednice Opšte bolnice „Dr lire Ištvan", Dora narodnog zdravlja i Centra za zdravstvenu гaštitu majki i dice, osnovan ii Medicinski centar „Dr lire Ištvan" u Senti. Sve ove zdravstvene ustanove su bile zdravstvene ustanove sa samostalnim finansiranjem, 0 čemu postoje odluke Narodnog odbora Gradske opštine Senta od 17. marta 1954. godine kada su proglašene Gradska javna bolnica, Dom narodnog zdravlja kao i pet Narodnih apoteka za zdravstvene ustanove sa samostalnim finansiranjem. Nešto kasnije, odnosno 27. IV 1961. godine osnovan ii Centar za zdravstvenu zaštitu majki i dice i Antituberkulozni dispanzer, tako đe kao ustanove sa samostalnim finansiranjem, koje su 1962. godine spojene u jednu. Tačnije, Anti- tuberkulozni dispanzer ii 1. IX 1962. godine pripojen Centru za zdravstvenu zaštitu majki i dice i postao ii njegova organizaciona jedinica. Opština ii vršila dužnosti osniva ča zdravstvenih ustanova, 0 čemu govore dokumenta od 25. 11 1958. godine, kada ii Narodni odbor opštine Senta doneo Rešenje o osnivanju Zdravstvene stanice u Tornjošu, zatim od 8. V 1959. godine, kada ii isti Odbor, doneo Rešenje 0 osnivanju Zdravstvene stanice br. 2 u Senti u ulici Šandora Petefija, kao i od 1. X 1959. kada ii taj Odbor doneo Rešenje 0 osnivanju Zdrav- stvene stanice br. 3 u Senti u ulici Tornjoški put. Tako đe postoji dokumentacija 0 tome, da je 1. I 1960. godine Narodni odbor Opštine Senta preuzeo sva prava i obaveze osniva ča Opšte bolnice „Dr lire Ištvan" u Senti. Narodni odbor 0pštine Senta je donosio i odluke 0 spajanju zdravstvenih stanica, pa ii tako 1. IX 1962. godine pripojena Zdravstvena stanica br. 2 Zdravstvenoj stanici br. 3, a 1. IV 1963. godine ii Zdravstvena stanica br. 3 pripojena Domu narodnog zdravlja. Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr Gere Ištvan " u Senti 123

U Senti su u 1965. godini funkcionisale četiri samostalne zdravstvene ustanove i to: Opšta bolnica, Dom narodnog zdravlja, Centar za тaštitu majki i deci i Narodna apoteka. Opšta bolnica ii tada imala, u stacionarnom delu, sedam odeljenja: Interno, Hirurško, De čije, Ginekološko, Grudno, Zarazno i Odeljenje za uho, grlo i nos. U bolnici su još bile i Rtg služba, Laboratorija i Bolni čka apoteka. U sklopu Dora narodnog zdravlja su radile tri zdravstvene stanice. U okviru Centra za zdravstvenu zaštitu majki i deci su radili ginekološki, de čiji i školski i antituberkulozni dispanzer, kao i De čija zubnolekarska ambulanta, a u okviru Narod- ne apoteke ii postojalo 5 apotekarskih stanica u Senti i prigradskim naseljima. Dak1e, počev od 1. I 1966. godine, spajanjem tri zdravstvene ustanove, nastaje Medicinski centar „Dr lire Ištvan" u Senti, a 28. 11 1966. godine njemu se pripaja (po sprovedenim referendumima) i Narodna apoteka. Opština ii dala saglasnost i za formiranje Medicinskog centra 28. XII 1965. godine i za pripajanje Narodne apoteke 28. 11 1966. godine. Na osnovu Statuta Medicinskog centra od 25. II 1966. godine, delatnost se obavljala preko radnih jedinica, koje su u svom sastavu imale manje obračunske jedinice. Radne jedinice su bile:

Odeljenje za dečiju zaštitu, u čijem sastavu su bili dečiji dispanzer, školski dispanzer, pedijatrijske specijalisti čke ambulante, de čija zubnolekarska služba i stacionar; Odeljenje za zdravstvenu zaštitu žena, u čijem sastavu su bili dispanzer za žene, ginekološkospecijalističke ambulanta i stacionar; Odelejnje za zaštitu od tuberkuloze, u čijem sastavu su bili antituberkulozni dispanzer i stacionar; Interno odeljenje, u čijem sastavu su bili dispanzeri, internističke specijalisti čke ambulante i stacionar; Hirurško odeljenje, u čijem sastavu su bili hirurške specijalističke ambulante sa svojim službama (antivarikozna stanica, fizikalna terapija, korektivna gimnastika sa sportskim dispanzerom) i stacionar; Оспо i ORL odeljenje, u čijem sastavu su bili оспа specijalistička ambulanta i stacionar kao i ORL specijalistička ambulanta i stacionar; Odeljenje za zdravstvenu zaštitu od zaraznih bolesti, u čijem sastavu ii bio stacionar. Opšta zdravstvena služba sa medicinom rada, u čijem sastavu su bili zdravstvena stanica 1 i 2 u Tornjošu i u Keviu, zdravstvene ambulante u Gornjem Bregu i Bogarašu, odeljenje za medicinu rada i savetovališta (za alkoholi čaтe, za luetičare itd.); Zubnolekarska služba, u čijem sastavu su bili zubnolekarska i zubotehni čka služba; Odeljenje za apotekarsku službu, u čijem sastavu su bila četiri ogranka apoteke (dva ogranka u gradu, jedan u stacionaru i jedan ogranak za prigradska naselja); Zajedničke pomoćne medicinske služba, u čijem sastavu su bili laboratorija, nenitgenologjja, transfuzioni kabinet, stanica hitne pomo ći i higijensko- epidemiološka stanica; Zajednička služba, u čijem sastavu su bili odsek za ishranu sa kuhinjom, vešeraj sa peglerajem, radionica za održavanje, ekonomija i opštinski zdravstveni centar. 124 Milorad Ćurčić

Upravljanje u Medicinskom centru se sprovodilo preko zborova Radnih jedinica. Najvažnije odluke su se donosile putem referenduma, a organ i upravljanja su bili Savet Medicinskog centra, u kojem su prima odre đenom klju ču uzimali u češ će radnici iz Medicinskog centra i predstavnici društvene zajednice, onda kada se odlučivalo 0 donošenju statuta, usvajanju plana i programa razvoja, iii imenovanju i razrešenju direktora, kao i Upravni odbor, koji ii predlagao donošenje samoupravnih opštih akata i koji se starao 0 sprovođenju opštih akata i odlučivao 0 prigovorima radnika i građana. Direktor ii vodio poslovanje i odgovarao za stru čni rad, kontrolisao rad i starao se o sprovođenju zdravstvene zaštite i ostvarivanju planova rada, organizovao saradnju sa drugim organizacijama i ustanovama, zastupao ustanovu pred sudovima i izvršavao odluke Saveta i Upravnog odbora Medicinskog centra. Direktor ii imao svog pomoć- nika, a odeljenja su imala svoje na čelnike, dok su ostale službe imale, tako đe, svoje rukovodioce, koji su bili neposredno odgovorni direktoru. Savetodavni organi su bili Stru čni kolegijum i Savet Zdravstvenog centra, koji su, kao čisto stru čni medicinski organi, učestvovali u izradi i ostvarenju programa mera zdravstvene zaštite, a Savet Zdravstvenog centra se starao i 0 sprovodenju stru čnog nadzora riad radom zdravstvene ustanove. U njegov sastav su ulazili i predstavnici Podružnice Srpskog lekarskog društva. Nema preciznih podataka 0 tome, ali ii najverovatnije, da u periodu od 1. 11966. godine pa sve do 10. VI 197 5. godine, Bolnica, kao celina, nije imala svog posebnog rukovodioca, nego ii direktor Medicinskog centra obavljao poslove rukovo đenja, kako za Bolnicu tako i za ustanovu u celini. Osim Statuta u Medicinskom centru su postojali Pravilnik 0 radnim odnosima, Pravilnik 0 stru čnom obrazovanju i usavršavanju radnika, Pravilnik 0 davanju zaj mova za stambenu izgradnju i 0 dodeli stanova radnicima ustanove, Pravilnik 0 raspodeli dohotka, Pravilnik 0 raspodeli li čnih dohodaka, pravilnik 0 zaštiti na radu i Odluka 0 unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Do 1965. godine se finansiranje zdravstvenih ustanova obavljalo preko Sreskog zavoda za socijalno osiguranje iz Subotice, filijale u Senti, a od 1. I 1965. godine u Senti se formira Komunalni zavod za socijalno osiguranje. Sedamdesetih godina, u Medicinskom centru, dolazi do our-izacije i promena, u skladu sa izmenama propisa, koje ii donosilo samoupravljanje. Već 6. VI 1970. godine ii u Medicinskom centru usvojen Statut, na osnovu kojeg radni ljudi ostvaruju svoja samoupravna prava preko organizacija udruženog rada. Tada se formiraju 23 organizacije udruženog rada, koje su poslovale kao celine zaokruženog procesa rada, u okviru kojih su postojaie manje obra čunske jedinice. To su bile sledeće organizacije udruženog rada: Služba opšte medicine; Služba za zdravstvenu zaštitu dice - Dečiji dispanzer - Školski dispanzer - Bolničko odeljenje Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr lire Ištvan" u Senti 125

Služba za zdravstvenu zaštitu žena - Dispanzer za žene - Bolničko odeljenje Pneumoftiziološka služba - Pneumoftiziološki dispanzer - Bolničko odeljenje Služba za suzbijanje zaraznih bolesti Služba za medicinu rada Služba za kožno venerične bolesti Služba za unutrašnje bolesti - Bolničko odeljenje - Specijalisti čka ambulanta Hirurška služba - Bolničko odeljenje - Specijalistička ambulanta - Odsek za rehabilitaciju sa specijalisti čkom ambulantom Neuropsihijatrijska služba - Bolničko odeljenje - Specijalistička ambulanta ORL služba - Bolnički odsek - Specijalistička ambulanta Oftalmološka služba - Bolnički odsek - Specijalistička ambulanta Laboratorijska služba Služba za mikrobiologiju Rentgenološka služba Služba za anesteziju i reanimaciju Služba za transfuziju krvi Zubnolekarska služba Služba za zubnu negu dice Farmaceutska služba Patološko-morfološka služba Služba za administrativno-finansijske poslove Ротоспе nemedicinske službe - Kuhinja - Vešeraj i pegleraj - Radionica

Interesantan ii podatak, da su se međusobne usluge obra čunavale i fakturisale, a da ii za rešavanje međusobnih sporova postojala stalna Arbitražna komisija, koja ii rešavala sporove izme đu organizacija udruženog rada. Postupak rada ovi komisije i njen sastav ii bio utvr đen Statutom. Za Medicinski centar i sve OUR vodilo se jedinstveno knjigovodstvo. OUR nisu imale svojstvo pravnog lica. Raspodela li čnih 126 Milorad Ćurčić dohodaka vršila se na osnovu jedinstvenog Pravilnika o raspodeli ličnih dohodaka, kojim su bili utvrđeni osnovni principi raspodele i osnov i merila za raspodelu, kao i na osnovu Pravilnika o raspodeli ličnih dohodaka, koje su donosile sve OUR razra đujući jedinstvena merila u skladu sa svojim specifičnostima, mogu ćnostima i potrebama vode ći računa о pтihvaćenim načelima raspodele prima radu. Veoma brzo su se pokazale nelogičnosti i neracionalnosti ovako glomazne organizacione šeme, pa ii već 1973. godine pokrenuta inicijativa Ja se pojedine radne organizacijé udruženog rada grupišu, da hi se obrazovale nešto ve će organizacije udruženog rada na osnovu Zakona o obrazovanju OUR-a. U periodu od 2. do 15. XI 1973. godine, od 23 orgarxizacije udruženog rada, formiraju se 9 novih osnovnih organizacija udruženog rada. Od ovih 9 novih Osnovnih organizacija udruženog rada, 6 је bib o U Bolnici, a preostale 3 su bile u Domu zdravlja. Novóstvorene Osnovne organizacije udruženog rada bile su sledeće: OOUR Zajedničke dijagnostičke službe, nastala spajanjem OUR Bolničke laboratorisjke službe OUR Rentgenološke službe OUR Službe za transfuziju krvi OUR Patološko morfološke službe

OOUR Služba za suzbijanje plućnih, zarazriih i neuropsihijatrijskih bolesti, nastala spajanjem OUR Neuropsihijatrijske službe OUR Pneumoftiziološke službe OUR Zaraznog odeljenja OOUR Služba za unutrašnje bolesti, jedina ii ostala nepromenjena OOUR Zajedničke službe hirurških grana sa anestezijom, nastala spajanjem OUR Hirurške službe OUR Oftalmološke službe OUR ORL službe OUR Službe za anesteziju i reanimaciju OOUR Služba za zdravstvenu zaštitu žena i dice, nastala spajanjem OUR Služba za zdravstvenu zaštitu žena OUR Služba za zdravstvenu zaštitu dice

OOUR Zajedničke nemedicinske službe, nastale spajanjem OUR Zajedničke administrativno finansijske službe OUR Ротоспе nemedicinske službe OOUR Služba opšte medicine i dispanzeri, nastala spajanjem OUR Služba opšte medicine OUR Služba za Medicinu rada OUR Služba za kožno venerične bolesti Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr Gene Ištvan" u Send 12 7

OOUR Zubnolekarska služba, nastala spajanjem OUR Zubnolekarske službe OUR Služba za dečiju i preventivnu stomatologiju OOUR Apoteka, nastala od OUR Farmaceutske službe Ni ovakva organizaciona shema nije dugo ostala na snazi, jer su tendencije promena, koje ii omogućio Zakon 0 udruženom radu, diktirale stalne integracije, odnosno dezintegracije postoje ćih oblika organizovanosti. Tako, već 10. VI 1975. godine, dolazi do formiranja jedne OOUR-a Bolnica i to od: OOUR Zajedničke dijagnostičke službe; OOUR Službe za suzbijanje plu ćnih, zaraznih i neuropsihijatrijskih bolesti; OOUR Službe za unutrašnje bolesti; OOUR Zajedničke službe hirurških grana sa aneste гijom i OOUR Službe za zdravstvenu гaštitu žena i deci. U sastav OOUR-a Bolnice ulaze i delovi OOUR-a Zajedničke nemedicinske služ- be, odnosno obračunske jedinice Vešeraj i Ishrana, dok & se od preostalih delova OOUR-a Zajedni čke nemedicinske službe formirati 30. III 1977. godine Radna zajednica zajedni čkih službi, koja се obavljati sve administrativne poslove za sve udružene osnovne organizacije u Radnoj organizaciji Medicinski centar „Dr lire Ištvan" - Senta. Dvadesetdevetog XII 1976. godine ii došlo do udruživanja dve radne organizacije, naime, Radna organizacija Dom zdravlja „Slobodan Penezi ć" Čoka sa svojim OOUR Služba opšte medicine, OOUR Zubnolekarska služba i OOUR Apotekarska služba ušla ii u sastav Radne organizacije Medicinski centar „Dr lire Ištvaп " Senta, ali pojedini delovi kao što su: ATD - Čoka, Laboratorijska služba Čoka, Dečiji i školski dispanzer Čoka i Dispanzer za žene Čoka, ušli su u sastav OOUR-a Bolnice. Tako ii, u periodu od 1977. do 1981. godine, u sastavu Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" bib o 7 osnovnih organizacija udruženog rada: OOUR Služba opšte medicine i dispanzeri Senta OOUR Zubnolekarska služba Senta OOURApoteka Senta 000R Bolnica Senta OOUR Služba opšte medicine Čoka OOUR Zubnolekarska služba Čoka OOUR Apoteka Čoka Radna zajednica zajedni čkih službi Senta Sve osnovne organizacije udruženog rada su imale svojstvo pravnog lica i svoj sopstveni žiro ra čun, sve su donosile sopstvene planove rada kao i finansijske planove i predavale tromese čno periodične obračune i~ završne račune. Organ upravljanja u svim OOUR ii bio Radnički saver, koji ii donosio odluke 0 poslovanju, a inokosni poslovodni organ ii bio ipravnik Osnovne organizacije. 128 Milorad Curčić

Svaka osnovna organizacija ii imala svoju delegaciju u društveno -političkoj zajednici i u svakoj OOUR ii bio formiran organ Samoupravne radni čke kontrole. U Radnu organizaciju Medicinski centar „ Dr lire Ištvan ", sve su OOUR bile udružene na osnovu Samoupravnog sporazuma 0 udruživanju, kojim su regulisani međusobna prava i obaveze , a za ispunjavanje obaveze radne organizacije su odgo- varale neograni čenom solidarnom odgovornoš ću. U ovom periodu postoje , takođe, istovetni organi na nivou Radne organizacije (generalni direktor i Radni čki savet Medicinskog centra). Me đutim suštinsko odlu- čivanje se odvija na nivou osnovne organizacije udruženog rada. Veliki broj komisija i radnih tela čini kompletan aparat ogromnim i neefikasnim. Mnogo se snage trošilo na sastancima . Administracija ii narastala da bi mogla da pokrije zabteve osnovnih organizacija u izradi raznih materijala za sprovo đenje izbora, referenduma i drugih oblika ličnog iгjašnjavanja. Sve osnovne organizacije udruženog rada su imale sva sopstvena samoupravna opšta akta, odnosno Statut, Samoupravni sporazum 0 udruživanju, Pravilnik 0 sistematizaciji , Pravilnik 0 radnim odnosima , Pravilnik 0 stru čnom usavršavanju i osposobijavanju, Pravilnik 0 samoupravnoj radni čkoj kontroli, Pravilnik 0 priprav- nicima, Pravilnik 0 raspodeli li čnih dohodaka , Pravilnik 0 stambenim odnosima, Pravilnik 0 disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti , Pravilnik 0 opštenarodnoj odbrani, Pravilnik 0 unutrašnjem redu i ponašanju stranaka , Pravilnik 0 zaštiti na radu i još niz drugih samoupravnih opštih akata , koje su predviđali posebni zakoni. Na nivou Radne organizacije su tako đe donošena odre đena samoupravna opšta akta i godišnji i srednjoročni planovi rada, programi mera zdravstvene zaštite, a nadležnosti Radne organizacije su bile naročito značajne u poslovima planiranja opštenarodne odbrane. Finansiranje se vršilo preko Samoupravne interesne zajednice za zdravstvo u Senti, koja ii, u saradnji sa SIZ-om perxzijskog i invalidskog osiguranja u Senti, zna čajno pomagala u obezbeđenju sredstava za izgradnju , dogradnju i adaptaciju pojedinih odeljenja u Bolnici i u Domu zdravlja.

U okviru Radne organizacije Medicinski centar „ Dr lire Ištvan" 25. XII 1981. godine ii ponovo došlo do integracije. ‚yoga puta su se sve osnovne organizacije u Coki (OOUR Služba opšte medicine, OOUR Zubnolekarska služba i OOUR Apo- 1983. teka ) udružile u DOUR Dom zdravlja „Slobodan Penezk" Čoka, a 27. XII godine, to su učinile i osnovne organizacije Služba opšte medicine i dispanzeri Senta, Zubnolekarska služba Senta i Apoteka Senta. Tada ii formiran OOUR Vanbolni čkih službi u Senti.

~~Tako, od 1984. godine u RI Medicinski centar „ Dr lire Ištvan" funkcionišu tri osnovne organizacije udruženog rada:~~

DOUR Vanbolnička služba Senta DOUR Bolnica Senta OOUR „Slobodan Penezić" Čoka i Radna zajednica zajedničkih službi Senta. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" ii Senti 129

Na nivou šireg regiona, sprivedeno ii i udnuživanje u Složenu zdravstvenu organizaciju udruženog rada „Kikindsko-potisku" sa sedištem u Senti, u koju su se, usvajanjem na referendumima Samoupnavnog sporazuma o udnuživanju 11. II 1980. godine, uklju čile: RI Medicinski centar „ Dr Gere Ištvan" Senta . RI Medicinski centar „Kikinda" Kikinda Dom zdravlja Ada Narodna apoteka Ada. Složena „ Kikindsko-potiska " zdravstvena organizacija udruženog rada je imala Statut, Radnički savet i direktora , redovno ii registrovana kid Okružnig suda u Subotici, ali, nažalost, nikada nije stvarno i тaživela, jer su se ispnečili nerazumevanje, nesporazumi, razmirice, unutrašnji otpori i različiti lokalni interesi. Tokom 1987. godine iz sastava DOUR-a Bolnice izdvojeni su Disparizer za zdravstvenu zaštitu dice i školske omladine i Dispanzer za zdravstvenu zaštitu žena, a 1990. godine i Onkološki dispanzer , i organizaciono su pripojeni DOUR Vanbolnič- kih službi. Time se rad ovih službi uskladio sa Zakonom 0 zdravstvenoj тaštiti SAPV, koji je akcenat stavljao na razvijanje preventivne zdravstvene zaštite u domovima zdravlja, primenom dispanzerskog metoda rada. Na osnovu Zakona 0 zdravstvenoj zaštiti SR Srbije i Zakona 0 dnuštvenim delatnos- tima iz 1990. godine, Skupština APV je 9. V 1991. godini donela odluku 0 osnivanju Zdnavstvenog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti. Ovim Odlukom su u sastav Zdrav- stvenog centra ušli Medicinski centar „ Dr lire Ištvan" sa ‚OUR Bolnica, DOUR Vanbolni čkih službi i Radna zajedriica тajedni čkih službi u Senti. Finansiranje zdravstvene delatnosti se vrši preko Fonda za zdravstveno osiguranje , koji ii formiran za ipštine Senta i Ada sa sedištem u Senti. Dom zdravlja u Ciki se izdvojio i postai samostalna zdravstvena ustanova, na osnovu akta i osnivanju , koji ii donela Skupština opštine Cika. Time su prestale Ja postoje Radna irganizacija Medicinski centar „ Dr Gene Ištvan" i osnovne orga- niгacije udruženog rada u njenom sastavu. Nivim Zakonom 0 zdnavstvenoj гaštiti RS iz 1992. godine , bili je predviđerio da su opštine osnivači zdravstvenih centara, pa je tako, SO Senta donela Odluku i preuzimanju osniva čkih prava, 28. VIII 1992, kao i Odluku 0 imenovanju direktora i članova Upravnog i Nadzornog odbora. Statut Zdravstvenog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti donet je 11 . IX 1992. godine , a Opština ii dala saglasnost na isti 30. IX 1992. godine . Zdravstveni centar je zdravstvena ustanova sa četiri onganizacione jedinice: OJ Dom zdravlja Senta OJ Opšta bolnica Senta OJ Apoteka Senta OJ Zajednička stručna služba. 130 Milorad Ćurčić

Prima ovii organizaciorxoj šemi, OJ Opšta bolnica ima 330 postelja i obavlja delatnost stacionarne zdravstvene гaštite putem slede ćih službi: Uprava organizacione jedinice Služba za unutrašnje bolesti Služba za zdravstvenu zaštitu dice Služba za zdravstvenu zaštitu žena Hirurška služba _. Služba za neuropsihijatriju Pneumoftiziološka služba Otorinolaringološka služba Oftalmološka služba Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Patomorfološka služba Služba za anesteziju i reanimaciju Laboratorijska služba Služba za transfuziju krvi Služba za mikrobiologiju i parazitologiju Služba za ultrazvučnu dijagnostiku Služba za rentgenološku zaštitu Služba za snabdevanje lekovima

~~Nemedicinske službe ( nabavna služba, služba ishrane, služba vešeraja)~~

~~Zgrada zajedni čke stručne službe Nooija istorija bolnice Medicinskog centna „Dr Gene Ištvan" u Senti 131~~

Organizaciona jedinica Dom zdravlja Senta obavlja ambulantno poliklini čku i dispanzersku zdravstvenu zaštitu, i u svom sastavu ima sledeće službe: Uprava organizacione jedinice Služba opšte medicine Služna hitne medicinske pomoći Služba kućnog lečenja sa polivalentnom patronažom Služba za laboratorijsku dijagnostiku Služba za Rtg zaštitu Dispanzer za zdravstvenu zaštitu žena Dispanzer za zdravstvenu тaštitu deci i školske omladine Dispanzer za medicinu rada Dispanzer pneumoftiziološke zaštite Dispanzer za dijabetes i bolesti nepravilne ishrane Dispanzer za kardiovaskularne bolesti Služba za stomatološku zdravstvenu zaštitu odraslih i deci Služba higijensko epidemiološke zaštite Dispanzer za mentalno zdravlje i neurološka oboljenja Dispanzer za onkološku гaštitu

Organizaciona jedinica Apoteka vrši snabdevanje lekovima i lekovitim sredstvima i čine је: Centralna apoteka, Senta Apotekarska stanica pri II zdravstvenoj stanici, Senta Apotekarske stanice u prigradskim naseljima

Organizaciona jedinica Zajedni čka stru čna služba obavlja sve administrativne, kadrovske i knjigovodstveno računovodstvene poslove za Zdravstveni centar preko svojih službi: Uprava Zdravstvenog centra Služba opštih poslova Služba za finansijsko računovodstvene poslove Služba za zdravstvenu statistiku, zdravstvenu informatiku i zdravstveno vaspitanje.

Na osnovu ovih promena u organizaciji, irgariizaciorxe jedinice nemaju svojstva pravnog lica, niti svoj žiro ra čun, kao ni svoje organe upravljanja. Sve ovo postoji sari na nivou Zdravstvenog centra, koji ima direktora, Upravni i Nadzorni odbor, Statut i ostale opšte akte, dok organizacione jedinice imaju svoje upravnike. Odlu či- vanje se vrši na nivou Centra, a fi na nivou organizacionih jedinica. Na ovaj način ii umnogome pojednostavljeno, odnosno racionalizovano odlu či- vanje. Ukidanjem samoupravljanja, smanjio se i broj opštih akata, komisija, radnih tela i pojednostavljena ii procedura odlu čivanja, šti ii rezultiralo smanjenjem broja administrativnih radnika, a stavljanjem akcenta na stručni zdravstveni rad. Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, iz 1992. godine, osnovan ii Repub- lički zavod za zdravstveno osiguranje, koji obavlja poslove finansiranja zdravstvene 132 Milorad Ćurčić zaštite preko svojih filijala, koje se nalaze u sedištima okruga. Na taj način, Zdrav- stveni centar za izvršenje programa rada putem ugovaranja sa nadležnom Filijalom RZZO u Kikindi, ostvaruje sredstva za rad. Me đutim, zbog rata i sankcija, opšte nemaš- tine i krize u društvu, finansiranje zdravstvene zaštite ii nedoveljne i neadekvatno tokom dužeg vremenskog perioda, pa su osnovni napon i rukovodstva i zaposlenih u Zdravstvenom centru usmereni na očuvanje postignutog nivoa zdravstvene zaštite. Na osnovu izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 1996. godine, Minis- tarstvo za zdravlje Srbije ii preuzelo prava i dužnosti osnivača Zdravstvenog centra „Dr lire Ištvan" Senta i 17. VII 1997. godine ii usvojen novi Statut za koji ii Minis- tarstvo za zdravlje dali saglasnost 2. X 1997. godine. Tako đe, Ministarstvo za zdravlje RS ii, dana 16. 11 1998. godine, imenovalo direktora, Upravni i Nadzorni odbor Zdravstvenog centra „Dr Girl Ištvan" a sva opšta akta koja su uskla đena sa novim Statutem 1. VII 1998. godine. Zdravstveni centar „Dr Gere Ištvan" Senta ima, osim Statuta, i slede ća opšta akta: Pravilnik 0 sistematiгaciji radnih mesta, Pravilnik 0 unutrašnjoj organizaciji, Pravil- nik o zaštiti na radu, Pravilnik 0 stru čnom usavršavanju, Pravilnik 0 kućnem redu, Pravilnik 0 načinu i postupku pružanja zdravstvene zaštite, Pravilnik 0 zaštiti cd intrahospitalnih infekcija, Pravilnik 0 stambenim odnosima, Pravilnik 0 arhivskoj građi i registraturskom materijalu, Pravilnik 0 računovedstvu i Poslovnik 0 radu Upravnog odbora. U Zdravstvenom centru ii zaklju čen i Pejedina čni kolektivni ugovor, kojim se regulišu pitanja iz oblasti radnih odnosa i zarada zaposlenih. Novi Statut i opšti akti ne predviđaju neke ve će promene U unutrašnjoj organi- zacionoj šemi, jedino su, kae jedinstvene službe, oformljene one slúžbe, koje su zastupljenje i na nivou Dora zdravlja i na nivou Opšte bolnice. Osnovne tendencije u evor periodu su maksimalna racionalizacija, štednja i pevećanje efikasnosti zdravstvene zaštite.

~~Stručno usavršanje~~

Id 1941. do 1945. godine, иг lekare u Bolnici, su radile i časne sestre. Bile su zaposlene same četiri medicinske sestre, koje su, u over periodu, obu čile pomećne negovateljice. Inc su, kako navodi dr Agošton Vig, morale napustiti zemlju 1945. godine, jer su bile državljanke Ma đarske, ali na svu sreću, ostavile su nekoliko dobni ebućenih negovateljica. S obzirom, da se Bolnica dugi vrerena mu čila sa nedostatkom kvalifikovanog pomo ćnog medicinskog osobija, Uprava Bolnice se obratila Sreskem zdravstvenom savetu u Senti sa molbom da dozvoli otvaranje jednogedišnje škole za bolničarke i, nakon dobijanja dozvole, ova škola ii započela sa radom školske 1955/1956. godine da bi trajala do školske 1960/1961. godine. Predava či su bili lekari i ротеспо osobije Bolnice, a praktični deo obuke se obavljao na odeljenjima. Za tih pet godina, obučeno ii 169 osoba. Id ukupnog broja njih 80 ii radilo u Bolnici, a ostali su našli zaposlenje u okolnim domovima zdravlja. Tokom razvoja Bolnice, izgradnjom novog paviljona 1958. godine, dešlo ii do značajnog povećanja kapaciteta iste, što ii iziskivalo i više pemo ćnog medicinskog osoblja. Motivisana tim razlogom, Uprava Bolnice ii tražila otvaranje Srednje medi- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „ Dr Gene Ištvan" u Senti 133

cinske škole u Senti. Dozvola ii dobijena i, već 16. IX 1959. godine, ina zapičinje sa radom. Obuka budu ćih medicinskih sestara se ibavljala na ideljenjima Bolnice, a predavači su bili lekari i viii medicinske sestre Bolnice и Senti. Skiri pilivina završenih medicinskih sestara ii dibila zapislenje u Bilnici, a istale u Dimu zdravlja u Senti i okilnim zdravstvenim ustanivama. Nažalist, 1983, gidine, ova škila ii prestala sa radim. Zbog velike fluktuacije kadriva, zdravstvene ustanive u Senti, ipet dolaze u težak piložaj, Rukividstvi Zdravstvenig centra i Skupštine ipštine Senta zbog nedistatka medicinskih sestara, traže i dibijaju saglasnost id Ministarstva za prisvetu RS da se otvore dva ideljenja Medicinske škole, škilske 1995/1996. godine. Prakti čna ibuka se pinivi ibavlja na ideljenjima Bilnice, a nastavu iz stru čnih predmeta drže lekari i viii medicinske sestre Zdravstvenig centra „Dr Girl Ištvan". Pisani pidaci, u Istirisjkim arhivu u Senti, pokazuju da Bilnica nije ibučavala sari bolničarke i buduće medicinske sestre, ve ć i lekare iz cele gornje potiske obiasti. Prvi lekar, kiji ii primljen u Bilnicu na obavljanje ibaveznig lekarskig staža, ii bio dr Božidan Konjović. On ii stažirai id 12. IV-20. X 1923. godine. Id tada pa do danas, preko 2501ekara iz Sente, Ade, Kanjiže, Ciki, Be čeja, Novig Kneževca i drugih mesta, ibavili ii obavezni lekarski staž u Bolnici i stekli prva prakti čna znanja i savladalo ibuku iz raznih grana medicine. Razvijanjem službi i bolničkih ideljenja, stekli su se uslivi, i Bilnica prima i lekare na specijalizaciju, kiji u njoj ibavljaju predklinički deo specijalističkig staža, Za pritekli vreme, preko 1701ekara ii ibavljali deo specijalističkig staža na ideljenjima Bolnice iz skin o svih grana medicine. Taki ii i 25 lekara specijalista i subspecijalista iz Bolnice i Dima zdravija u Senti imenivani za mentire za specijalizacije na Medicinskim fakultetima u Beigradu i Nivom Sadu. U Medicinskom centru „Dr lire Ištvan" se uvek velika pažnja piklanjala stru č- nim usavršavanju i ospisobijavanju radnika. Tokom 1986. gidine, lekari opšte medicine u vanbolničkim službama Sente i Coki, u sklipu Medicinskig centra „Dr lire Ištvan" u Senti su izrazili pitrebu za inivacijim znanja iz medicine. Tako se, id 1986. gidine, odvija kintinuirani stru čno usavršavanje lekara uz rad. U irganizaciji - stručnih usavršavanja, isim direktora Medicinskig centra, uklju čeni ii i Predsed ništvo DLV, kije ii konsultivani oki prigrama kurseva i ibezbe đivanja predava ča iz pijedinih iblasti medicine. DLV ii takiđe obezbeđivali uverenja i učešću u struč- nir usavršavanjima kai i zahvainice eminentnim stru čnjacima, koji su učestvivali u izvidenju nastave. Zahvalnicu ii dobijai svaki predava č, a uverenja su se dideljivala onim lekarima, kiji su prisustvovali na unapred utvr đenom broju predavanja. Krite- rijumi su se kretali id 50-75% predavanja u zavisnisti od dužine stručnig usav- ršavanja. O prisustvu na predavanjima vidila se posebna knjiga evidencije, na isnovu spiskiva prisutnih u kije su se pijedinci, sari, upisivali. Zahvalnice i uverenja su dideljivana na završnij sve čanoj sednici a uručivai ih ii predsednik Predsedništva D LV. Usavršavanja su bila besplatna, a eventualne triškive predava ča je snisii iz pis- lovnig finda DOUR Vanbilničkih službi - Senta. Usavršavanje ii taki đe bili besplatno i za sve ostale u česnike, fi uzimajući u obzir ti što nisu iz ipštine Senta. 134 Milorad Ćurčić

Id predavača ii traženo da svoja izlaganja pripreme u pismenoj formi da bi se ta predavanja štampala u formi separata i dostavljala svim lekarima. Na gore opisan način, u Medicinskom centru „ Dr Gene Ištvan" u Senti, organizovano ii pet ciklusa stru čnog usavršavanja, i to: 1. Dvosemestralno postdiplomsko usavršavanje lekara opšte medicine uz rad. Stručno usavršavanje ii trajalo od 11. 11 1987-12. 11988. godine u 33 termina, tj. 77 školskih časova. Predavanja u okviru ovog stru čnog usavršavanja, dnžalo је 40 lekara specijalista i subspecijalista iz ‚OUR-a Bolnica Medicinskog centra. Kroz ovaj vid stručnog usavršavanja, prošlo је 113 lekara i to, 26 1ekara opšte medicine iz Sente, 15 iz Kikinde, 11 iz Ade, 8 iz Coke, 13 lekara opšte medicine iz Весеја i 7 iz Novog Kneževca - ukupno 80 lekara opšte medicine. Osim navedenih, povremeno ii prisustvovali i pet lekara na specijalizaciji, 22 lekara specijalista i 6 medicinskih tehni čara. Usíove za dobijanje uverenja 0 završenom stru čnom usavršavanju, ispunilo je 34 lekara, tj. 42,5% .

~~Sastanak sekcije za urgentnu medicinu~~

Stručno usavršavanje iz medicine rada, za lekare opšte medicine, u stanicama medicine rada. Ovo usavršavanje je trajalo od 16. IV 1988 - 18. VI 1988. godine u 8 termina, tj. 48 školskih časova. Program nastave stru čnog usavršavanja je izradila Katedra za medicinu rada Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a predava či su bili profesori navedene katedre. Usavršavanju je prisustvovalo 25 lekara i to 17 iz Sente, 3 iz Ade, i po jedan iz Coke, Весеја, Kanjiže, Kikinde i Novog Kneževca. Uverenja 0 završenom stru čnom usavršavanju dobiilo ii 11 lekara, tj. 44% . Stručno usavršavanje iz urgentne medicine. Usavršavanje je trajalo od 29. IX 1988- 26. 11989. godine u 17 termina, tj. 45 školskih časova. Predavanja ii držalo 28 lekara Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" u Senti 135 specijalista i subspecijalista Medicinskog centra „Dr Gere Ištvan" iz Sente. Usavrša- vanju ii prisutvovalo ukupno 70 lekara, od kojih 50 iz Sente, 9 iz Kikinde, 7 iz Coke i 4 iz Ade. Bib o ii 42 lekara opšte medicine, 10 lekara, koji su bili na specijalizaciji, 10 specijalista, 7 stomatologa i 1 inženjer biohemije. Uverenje 0 završenom stru čnom usavršavanju ii dobilo 19 lekara, tj. 45,2%. 4. Stru čno usavršavanje „Dijagnosti čke metode u medicini". Ovo usavršavanje ii trajalo, od 2. XI 1989-15. VI 1990. godine u 20 termina, tj. 44 školska časa. Preda- vanja su držali eminentni stru čnjaci (njih 34) sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, VMA Beograd, Medicinskog centra u Senti. Posebna čast nam ii bi1a, da su u okviru ovog usavršavanja, naši gosti bili profesor Pjer Marti i profesor Orijenka Matković sa Instituta za psihosomatsku psihijatriju iz Pariza. Usavršavanju ii prisustvovalo 211 učesnika od kojih 167 stručnjaka sa visokom stru čnom spremom, i 44 medicinska tehni čara. Bib o ii 55 lekara opšte medicine, 28 lekara na specijalizaciji, 69 specijalista, 5 psihologa, 5 stomatologa, 3 farmaceuta, 1 biohemičar i 1 socijalni radnik. Najviše u česnika je bilo iz Sente i to 136, 18 iz Kanjiže, 15 iz Bačke Тороlе, 12 iz Ade, 11 iz Весеја , 8 iz Coke, 3 iz Kikinde, 4 iz Subotice, 3 iz Sombora i 1 iz Novog Kneževca. Uverenja 0 završenom stru čnom usavršavanju dobilo je 30 lekara, tj. 18%. 5. Stru čno usavršavanje „Aktuelnosti u medicini". Trajalo ii od 4. X 1990-30. V 1991. godine u 20 termina, tj. 50 školskih časova. Predavanja su držali eminentni stru čnjaci (njih 25) sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, VMA Beograd, Medicinski centar Sombor, CRR „Barija" Kanjiža, KBC „Rebro" Zagreb, R Mađarska i iz Medicinskog centra „ Dr lire Ištvan" Senta. Na stru čnom usavršavanju ii učestvovalo 240 učesnika, ici kojih 51 lekar opšte medicine, 90 lekara specijalista, 18 lekara na specijalizaciji, 11 farmaceuta, 10 inženjera biohemije, 9 stomatologa, 6 psihologa, 39 medicinskih tehni čara, 2 studenta medicine i 4 učesnika nemedicinske struke. U česnici su bili, uglavnom, iz potiskih opština i to: 151 iz Sente, 24 iz Ade, 19 iz Kanjiže, 14 iz Весеја , 9 iz Coke i 9 iz Bačke Тороlе, 8 iz Kikinde, 2 iz Subotice, 2 iz Novog Sada i po jedan iz Novog Kneževca i Sombora. Uverenja 0 završenom stručnom usavršavanju dobilo ii 34 u česnika, tj. 15%. Permanentno stru čno usavršavanje kadrova nastavlja se i dalje, sa jednom osnovnom težnjom, da se našim bolesnicimapruži što adekvatnijai kvalitetnijazdravstvena zaštita. U sklopu redovnog stru čnog usavršavanja lekara uz rad, u Medicinskom centru „Dr lire Ištvan" u Senti ii održan 6. IV 1991. godine jednodnevni seminar za lekare, farmaceute i biohemičare pod nazivom „Primena individualne farmakoterapije u praksi - potrebe i mogućnosti ". Predavači se bili prof. dr sc. med. Dragan Simić (Beograd), prof. dr sc. med. Franjo Plavši ć (Zagreb), dr Eleonora Marko, dr Olga Gađi, Mr. Zoltan Beše (R Ma đarska), doc. dt sc. med. Valerija Sedlak (Novi Sad) i dr sc. chem. I1eš Feher (Senta). Izdat ii i zbornik radova. 28. IX 1991. godine u saradnji sa Ginekološko - akušerskom sekcijom i Sekcijom za patologiju Društva lekara Vojvodine i organizovan ii jednodnevni stri čni sastanak na temu: „Nova klasifikacija vaginalnih razmaza - Bethesda sistem". Predava či su bili akademik prof. Jr Berisav Beríć, prof. dr Nada Šljapi ć (Novi Sad), Jr Mikloš Bodo, dr Zoltan Šapi (Budimpešta), prof. dr Miaden Bročić (Beograd), mr. sc. med. Adela Maši ć (Sombor) i dr sc. med. Tibor Tot (Senta). I sa ovog skupa ii izdat zbornik radova. 136 Milorad Ситсгс

Id samog osnivanja Društva lekara Vojvodine, sen ćanski lekari su aktivno u čes- tvovali u radu ovoga društva, kako u okviru podružnice SLD -DLV, koja ii osnovana za Sentu, Adu i Kanjižu, tako i u okviru specijalisti čkih sekcija iz svih oblasti medicine. Senta se pokazala kao posebno dobat domaćin pri održavanju ovih skupova. Sa ponosom možemo reći da je u Senti održan prvi (konstitutivni) sastanak ORL sekcije DLV 1976. godine, kao što je i, u mnogim slučajevima, sedište pojedinih speci- jalističkih sekcija u dužem vremenskom periodu bib o u Senti, pošto su naši lekari bili predsednici tih sekcija. Društvo lekara Vojvodine ii, sa svojim sekcijama, zna čajno uticalo i doprinosilo edukaciji mladih lekara, kao i inovaciji znanja lekara specijalista, koji su radili iii rade u Senti. Lekari, koji su radili u zdravstvenim ustanovama u Senti su uvek nalazili vremena da se bave naučnim istraživačkim radom, pa su sa svojim stru čnim radovima u čestvo- vali na brojnim sastancima, seminarima, simpozijumima i kongresima u zemlji i inostranstvu. Iodine 1991. je u Medicinskom centru izdata prva Bibliografija radova lekara, stomatologa i zdravstvenih saradnika Medicinskog centra, koja je obuhvatila sve radove, štampane u časopisima u zemiji i inostranstvu, iii one, prezen- tovane na stručnim skupovima u periodu od 1965. do 1990. godine. Ova Biblio- grafija obuhvata imena 59 autora i ukupno 266 naslova radova. Povodom proslave 165 godina postojanja Bolnice u Senti, štampa se i dopunjeno izdanje Bibliogtrafije radova, koja sada obuhvata 81 autora sa 414 radova. Zahvaljujući svemu, gore navedenom, senćanski lekari su visoko uvažavani i p.ošto- vani, tako da su mnogi, u toku svog dugogodišnjeg rada, dobijali društvena priznanja - dodelom primarijata. Po čev od 1978. godine kada ii dr Ferenc Košicki postao prvi primarijus u Bolnici, ovu titulu su stekli i dr Pal Kopas, dr Šapaтenko Petar i dr Lajoš Devai. Danas je u Zdravstvenom centru od 95 lekara, odnosno od 63 lekara specijaliste čak 13 primarijusa. To su dr Naumov Božana, dr Dragutin Đuтić, dr Gašpar Dani, dr lene Zaboš, dr Lash o Sloboda, Jr Eme Molnar , dm Zivomad Ignja- tovič, Jr Milorad Ćuтčić , dr Ana Renko Zaboš, Jr Ildiko Molnar Sabo, dr Milena Đurič iz Bolnice i Jr Bojana Ljubojević i Jr Ilona Roža Molnar iz Dora zdravlja. Razvojem medicine, javul su se potrebe za nekim vrstama uže specijalisti čkih usluga iz pojedinih oblasti medicine, pa su tako i mnogi lekari iz Sente, teže či za svojim daljim stru čnim usavršavanjem, završavali odre đene subspecijalizacije. Prvi su bili internisti Jr Ede Adam (kardiologija), dr Bela Marton (gastroenterologija) i Jr Ištvan Šeps"ei (nefrologija). Danas imamo 13 subspecijalista: internisti - dm Božana Naumov, dr Ištvan Коиас (gastroenterologija), Jr Dragutin Đurić i dm Gašpar Dani (kardiologija), dr lene Zaboš (endokrinologija), dr Milojka Popovid (hematologija); pedijatri - Jr Ildiko Molnar Sabo, dr Gizela Uekonj Fajka i dr Gabrijela Muškinja Montanji (neonatologija), dr Mihalj Uašaš (pulmologija), Jr Roža Feher (kardiologija), Jr Ilona Roža Molnar (gastroenterologija) i neuropsihijatar dr Živorad Ignjatović .(šocijalna psihijatrija). Proteklih godina su naši lekari stekli i akademska zvanja na Medicinskim fakultetima. Prvi doktor medicinskih nauka, koji je radio u Medicinskom centru, je bio Jr Imre Nađ, koji je odbranio doktorat iz oblasti socijalne medicine i organizacije zdravstvene službe. Trenutno u Zdravstvenom centru radi tri magistra medicinskih nauka: Jr lene Zabot, dr Emeše Nemet i Jr Eržebet Sabo, kao i tri doktora medicin- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" и Sentt 13 7 skih i jedan doktor hemijskih nauka: Jr Milorad Ćunčić, Jr Božana Naumov, Jr Dragutin Đunić i Jr I1eš Feher. Na kraju, moramo sa zadovoljstvom naglasiti da se, ovakvom kvalifikacionom strukturom, fi mogu pohvaliti ni mnogo veći centri od Zdravstvenog centra Senta. Imajući u vidu, da su naši lekari visoko cenjeni u obrazovnim centrima, Zdravstveni centar „ Dr lire Ištvan" - Senta је, na osnovu odluke Nastavno nau čnog veća Medi- cinskog fakulteta u Novom Sadu od 28 . IX 1994. godine, proglašen za Nastavno naučnu bazu za VI godinu studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Na osnovu ove Odluke, zaklju čen ii Ugovor 0 uslovima i načinu izvođenja nastave za studente Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a 11 lekara Zdravstvenog centra ii izabrano za saradnike u nastavi za studente VI godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. To su: iz oblasti interne medicine - prim. Jr sc. med. Božana Naumov i prim . тп. sc . med lene Zaboš; iz oblasti ginekologije i akušerstva - prim . Jr Lasho Sloboda i prim. dn Erne Molnar; iz obiasti pedijatrije - prim. dr Ildiko Molnar Sabo i prim. dr Ilona Roža Mo lnar; iz oblasti hirurgije - dr Emil Farkaš i dr Miodrag Mrkšić; iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije - inn. sc. med. Emeše Nemet i iz oblasti opšte medicine - dr Ištvan Ko čiš i dr Vladimir Radonjić. Za koordinatora nastavnih aktivnosti u Zdravstvenom centru „Dr lire Ištvan", imenovan ii prim. Jr sc. med . Milorad Ćurčić .

~~Zdravstveni pokazatelji~~

Nema ta čnih podataka, ali, posredno, možemo da izra čunamo broj postelja u Bolnici na prvoj lokaciji. On ii iznosio 10 i nije se menial sve do 1844. godine kada ii broj povećan na 20.Tek, prelaskom Bolnice na drugu lokaciju, 1872. godine, tačno se može utvrditi da ii broj postelja 1874. godine iznosio 30 i da se nije menjao do 1914. godine kada ii pove ćan na 50. ‚vaj broj postelja se nije menjao do 1942. godine kada se Bolnica seli na tre ću (današnju) lokaciju i tada ima 120 postelja. Proširenjem „B" paviljona, kapacitet Bolnice se povećava za 12 postelja i 1947. godine iznosi 132 postelje. Najve ći skok u kapacitetu Bolnice dogodio se 1959. godine. Naime, završena ii izgradnja novog paviljona, stekli su se uslovi za formiranje novih službi i kapacitet Bolnice ii povećan za 182 postelje. Ovo povećanje ii išlo u etapama, tako da ii Bolnica do 1. 1 1959. godine imala 232, do 1. VI 1959. godine 256, kasnije 294 da hi do 1. X 1959. godine radila sa 314 postelja. One su bile raspore đene na sledeći način:

Inteтno odeljenje 76 postelja Dečije odeljenje 40 postelja Hirurško odeljenje 71 postelja ORL odeljenje 24 postelje Ginekološko Grudno odeljenje 35 pistil Ja -akušersko odljenje 40 postelja Zarazno odeljenje 28 postelja Ukupno 314 postelja 138 Milorad Ćurčič

Interno, Hirurško i Ginekološko-akušersko odeljenje su smešteni u novoizgra- denim paviljonu, De čije i ORL odeljenje u staroj zgradi bolnice a Grudno i Zarazno odeljenje u „B" i „G" paviljonu. Iodine 1962. se završava izgradnja mosta na Tisi, što omogu ćava dolazak pacijenata, i iz Banata, u Bolnicu. Broj postelja se pove ćava iz godine u godinu, tako da 1965. godine dostiže cifru od 330 postelja. Delom su postelje pove ćane zbog otvaranja Očnog odeljenja, koje ii imalo kapacitet od 10 postelja a bib o ii smešteno u staru zgradu Bolnice. Raspored postelja Bolnice, po odeljenjima u 1965. godini, bio ii sledeći: Interno odeljenje 72 postelje ORL odeljenje 24 postelje Hirurško odeljenje 74 postelje Grudno odeljenje 35 postelja Ginekološko odeljenje 24 postelje Zarazno odeljenje 30 postelja Porođajno odeljenje 16 postelja Оспо odeljenje 10 postelja Dečije odeljenje 45 postelja Ukupno 330 postelja

Iodine 1966. je broj postelja pove ćan za 15, od kojih ii 8 smešteno na Interno odeljenje, 6 na Hirurško odeljenje, tako, da oba ova odeljenja, sada, imaju po 80 postelja, a 1 postelja je smeštena na ORL odeljenje. Iz godine u godinu, Bolnica pove ćava posteljni fond, ali je to povećanje usledilo, većim delom, na račun prostornog kapaciteta, zbog pritiska, odnosno pove ćanja broja bolesnika, ubacivanjem pomo ćnih kreveta. Iskoriš ćenost postelja raste, što, imperativno, povlači potrebu za proširenjem postoje ćeg bolničkog kapaciteta sa ciljem da se udovolji rastu prirodne potražnje. Tako, 1968. godine, ро гavršetku novog paviljona, Bolnica dobija prostor za novih 85 postelja. Tako te godine ima 430 postelja, koje su raspore đene na slede ći način: Interno odeljenje 80 postelja Grudno odeljenje 35 postelja Hirurško odeljenje 80 postelja Zarazno odeljenje 30 postelja Ginekološko odeljenje 36 postelja Očno odeljenje 10 postelja Porođajno odeljenje 26 postelje Neuropsihijatrijsko od. 34 postelje Dečije odeljenje 60 postelja Odsek za rehabilitaciju 16 postelja ORL odeljenje 25 postelja Ukupno 430 postelja

U novoizgrađenom paviljonu dobijaju mesto Ginekološko, Porođajno, De čije odeljenje i Odsek za rehabilitaciju, a novo otvoreno Neuropsihijatrijsko odeljenje, smešteno je u staru zgradu Bolnice. • Id 1970-1975. godine ii broj postelja oscilirao od 416 do 427, da bi se, ukidanjem Zaraznog odeljenja 1975. godine, broj postelja smanjio na 397. ‚vaj broj postelja se održavao, sa malim oscilacijama, sve do 1985. godine kada se povećava na 419. Id 1970-1985. godine, došlo ii do promena u posteljnom fondu: na Internom odeljenju 1970. (broj postelja pove ćan na 90), na Neuropsihijatrijskom odeljenju 1973. (povećanje na 40 postelja) i 1985. (povećanje na 48 postelja), na Hirurškom odeljenju 1981. (povećanje na 88 postelja), na Ginekološko-akušerskom odeljenju Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištaan" ii Sent{ 139

1978. (povećanje na 65 postelja) i 1985. (pove ćanje na 72 postelje), na De čijem odeljenju 1970. (smanjenje na 45 postelja) i 1978. (smanjenje na 40 postelja) i na Оспот odeljenju 1978. (smanjenje na 8 postelja). Do još jednog povećanja postelja ii došlo i 1988. godine kada ii broj postelja povećan na 426 (5 postelja na Ginekološkom odeljenju i 2 postelje na Odeljenju za rehabilitaciju). Usvajanjem nove mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije i utvrđivanjem broja postelja u Bolnicama opšteg tipa, za Bolnicu u Senti ii utvrđeno da može da ima 330 postelja. Ovi postelje su raspore đene na slede ći način: Inteтno odeljenje 78 postelja ORL оде lјепје 20 póstelja Hinurfko odeljenje 87 postelja Grudno odeljenje 26 postelja Ginekološko odeljenje 24 postelje Neuropsihijatrijsko od. 46 pistil Ja Porođajno odeljenje 16 postelja Id. za rehabilitaciju 12 postelja Dečije odeljenje 21 postelja Ukupno 330 postelja

Id ukupno 330 postelja, utvr đen ii tačan procenat postelja za intenzivnu negu bolesnika, tako da Interno odeljenje ima Koronarnu jedinicu sa 7 postelja, dok „šok sobe" imaju Hirurško odeljenje sa 5, Neuropsihijatrijsko sa 7 i Ginekološko odeljenje sa 3 postelje. Interno odeljenje ima u svom sastavu i jednu sobu sa 4 postelje za izolaciju infektivnih bolesnika.

~~450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000.~~

~~Grafikon br. 4: prikaz broja postelja od 1966 do 1998. godine 140 Milorad Curčić~~

Broj zaposlenih u Bolnici ii bio, relativno, konstantan kada fiji dolazilo do povećanja kapaciteta. Tako se broj zaposlenih тепја : 1872. godine (sa 5 na 8), 1942. godine (sa 12 na 40), 1958. godine (sa 68 na 116), 1968. godine na 296, sa tendencijom stalnog rasta da bi dostigao svoj maksimum 1 989, godine kada Bolnica ima 401 zaposlenog radnika. Id te godife, broj osobija se smanjuje sve do 1995. godine kada iznosi 326 radnika ali sa blagom tendencijom ponovnog povećanja do danas (358 radnika). Na tabeli br 7, koja prikazuje broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih, uočava se da dolazi do stalnog rasta broja zaposlenih medicinskih sestara, to ii bila i namera. Na taj način bi sav pisai bolničara bio preuzet ici strafe srednjih kadrova. Prestalo se sa školovanjem novih zdravstvenih kadrova sa nižom stru čnom spremom. Do smanjenja broja osoblja sa nižom stru čnom spremom, nije došlo samo zbog prestanka radnog odnosa zbog penziorxisanja i odseljenja, već i zbog dokvalifikacije ovih kadrova. Poslednja bolni čarka radila ii u bolnici 1996. godine. Iako dolazi do drastičпog povećanja broja medicinskih sestara, a smanjenja bolni čara, njihov ukupan broj nema većih oscilacija i, zbirno gledano od 1966-1998. godine, kreće se u intervalu od 174-218. Do povećanja broja lekara ii došlo šezdesetih godina, posebno 1962. godine. Ovih godina su primljeni lekari, koji su prima planu krenuli na specijalizacije u granama medicine, koje do tada nisu bile zastupljenje u sen ćanskoj zdravstvenoj službi, kao što su mikrobiologija, neuropsihijatrija, oftalmologija, radiologija, transfuziologija, anestezija itd. Broj bolesnika, koji su le čeni u Bolnici, rastao ii godinama, da bi 1964. godine dostigao cifru od 10.111. Id 1964-1990. godine, broj bolesnika se nije drastično menjao i varirao ii u intervalu od 10-12.000. Id 1990. godine dolazi do drastičnog smanjenja broja le čenih bolesnika u Bolnici. Najmanji broj lečenih bolesnika bio ii 1993. godine, svega 5.062. Do toga ii došlo iz više razloga: najvažniji ii da ii te godine došlo do smanjenja broja le čenih osiguranika iz Весеја - sa 19% na 3% u odnosu na prethodnu godinu. Drugi razlog ii bio uredba Ministarstva za zdravlje koja, ii obavezala zdravstvene ustanove, zbog uvedenih sankcija međunarodne zajed nice prima našoj zemiji, da se racionalno ponašaju i da na lесепје primaju sari hitne slućajeve. Id 1993. godine broj le čenih bolesnika u Bolnici se veoma sporo povećava i 1998. godine još fi dostiže broj lečenih bolesnika, koji smo imali 1959. godine. Broj bolesničko obskrbnih dana (B.O.) povećavao se iz godine u godinu, da bi svoj maksimum dostigao 1978. godine (148.256). Te godine bio ii i najveći broj lečenih bolesnika u Bolnici. Osim broja bolesnika, na broj B.O. dana ii uticalo pove ćanje procenta bolesnika iz Coke a takođe i produženje prosečne dužine lečefja. Id tada, pa do danas, dolazi do konstantnog pada broja B.O. dana da bi najmanji broj dana bio 1993. godine (55.063), iz napred navedenih razloga. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" и Senti 141

~~Tabela br. 7: broj osobija po kvalifikacionoj strukturi i broj postelja~~

~~Bolnice u Senti od 1966-1998 . godine~~

~~bija a~~

~~te ij so ke ke te tr. o ar~~

~~is os ins е i č no~~

~~i r in p ina j dic ьІј ln d tre ka kup U Bro ово res Bo Adm Me Le Go~~

1966. 29 70 73 131 303 345 1967. 32 78 63 115 288 345 1968. 35 96 61 104 296 430 1969. 37 103 59 96 295 430 1970. 39 120 55 97 311 416 1971. 39 119 55 97 310 418 1972. 44 138 51 103 336 422 1973. 40 135 52 107 334 427 1974. 40 151 37 112 340 427 1975. 46 168 35 127 376 397 1976. 51 173 34 125 383 396 1977. 51 168 31 131 381 396 1978. 49 177 31 123 380 395 1979. 49 177 31 123 380 395 1980. 53 181 31 116 381 395 1981. 48 182 29 116 375 403 1982. 53 184 29 114 380 403 1983. 50 180 27 113 370 403 1984. 55 184 25 110 374 403 1985. 58 182 25 112 377 419 1986. 56 178 22 116 372 419 1987. 56 195 19 117 387 419 1988. 63 197 17 117 394 426 1989. 62 203 15 121 401 426 1990. 64 202 10 105 381 426 1991. 60 197 5 94 356 422 1992. 58 189 4 100 351 400 1993. 54 180 3 100 337 330 1994. 53 174 2 102 331 330 1995. 56 174 1 95 326 330 1996. 55 191 1 97 344 330 1997. 57 193 - 107 357 330 1998. 60 196 - 102 358 330 142 Milorad Ćurčić

~~Tabela br. 8: 6тој kreeeta, bolesnika, B.O. dana, prosek lесепја i iskorišćenost kapaciteta u Bolnici Senta od 1949-1998. godine~~

~~t s~~

~~ta eno O. ć~~

~~~ ika š ite k ta i ја~~

~~а B. ac se b j lesn~~

I kor сеп е Broj kreve Bro bo Broj dana Pro l kap С7 Is 1949. 132 3.793 37.839 9,1 78,63% 1954. 132 4.799 39.842 8,3 82,73% 1959. 314 7.766 83.750 10,8 74,25% 1964. 320 10.111 106.763 10,55 . 97,39% 1965. 330 10.924 112.983 10,34 100,39% 1966. 345 11.340 121.524 10,71 99,23% 1967. 345 10.425 113.938 10,92 91,27% 1968. 430 9.961 123.867 12,44 79,00% 1969. 430 10.381 126.650 12,20 80,69% 1970. 416 10.613 124.698 11,75 82,12% 1971. 418 1 1. 920 145.821 12,20 96,00% 1972. 422 11.060 144.786 13,09 94,00% 1973. 427 1 1. 362 146.991 12,94 94,00% 1974.. 427 11.032 147.152 13,30 94,00% 1975. 397 11.478 141.986 12,40 98,00% 1976. 396 11.625 145.159 12,49 100,00% 1977. 397 11.326 145.229 12,80 100,00% 1978. 395 12.014 148.256 12,34 100,00% 1979. 395 11.677 140.852 12,06 98,00% 1980. 395 11.463 141.387 12,33 98,00% 1981. 403 11.349 134.299 11,83 91,00% 1982. 403 11.481 136.525 11,89 93,00% 1983. 403 11.279 132.155 11,72 90,00% 1984. 403 10.397 121.477 11,68 83,00% 1985. 419 10.512 , 126.161 12,00 82,00% 1986. 419 10.438 122.286 11,70 80,00% 1987. 419 9.884 120.342 12,20 79,00% 1988. 426 9.834 123.377 12,60 79,00% 1989. 426 10.237 132.676 12,96 85,00% 1990. 426 9.915 129.883 13,10 80,00% 1991. 422 8,435 107.933 12,80 67,00% 1992. 400 5.867 71.759 12,23 44,00% 1993. 330 5.062 55.063 10,88 47,00% 1994. 330 6.254 65.759 10,51 54,00% 1995. 330 6.592 71.286 10,81 59,00% 1996. 330 7.214 79.806 11,06 66,00% 1997. 330 7.355 75.935 10,35 63,00% 1998. 330 7.016 71 .5 2 1 10,19 59,00% Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištoan" u Senti 143

~~Tabela br. 9: učešće stanoonika okolnih opština u korišćenju kapaciteta Bolnice u Senti od 1964-1998. godine~~

ža

~~i i l~~

~~in žev i ta сеј d~~

~~~ ta n Kanj Kne Os Go Se Nov Ве~~

~~1964. 30,91% 17,09% 19,82% 17,27% - 14,38% 2,05%~~

~~1965. 29,77% 18,99% 19,37% 16,46% - 13,22% 1,74%~~

~~1966. 30,84% 21,79% 19,39% 8,81% - 17,49% 1,67%~~

~~1967. 37,03% 21,25% 18,30% 4,86% - 16,25% 2,41%~~

~~1968. 33,47% 20,03% 22,56% 5,07% - 15,32% 3,55%~~

~~1969. 31,58% 18,24% 20,49% 7,63% - 18,28% 3,78%~~

~~1970. 28,34% 15,96% 21,28% 10,18% - 20,17% 4,06%~~

~~1971. 26,30% 14,50% 20,50% 11,50% - 22,60% 4,60%~~

~~1972. 27,64% 17,68% 14,11% 12,58% - 21,10% 6,89%~~

~~1973. 28,20% 15,60% 15,20% 13,60% - 20,80% 6,41%~~

~~1974. 28,30% 15,60% 16,40% 12,60% - 21,90% 5,28%~~

~~1975. 30,30% 15,00% 17,50% 11,70% - 19,50% 6,00%~~

~~1976. 30,90% 15,50% 18,30% 9,80% - 18,50% 7,00%~~

~~1977. 29,00% 17,30% 15,40% 11,80% - 19,30% 7,20%~~

~~1978. 29,26% 15,28% 15,15% 15,42% - 18,56% 6,33%~~

~~1979. 26,52% 20,53% 7,54% 11,90% - 25,47% 8,04%~~

~~1980. 25,13% 18,13% 8,04% 11,52% - 29,82% 7,36%~~

~~1981. 25,36% 14,47% 7,54% 12,63% - 31,38% 8,62%~~

~~1982. 23,90% 17,13% 7,50% 11,99% - 30,27% 9,21%~~

~~1983. 28,07% 16,56% 6,01% 12,45% - 29,06% 7,84%~~

~~1984. 25,20% 17,90% 5,90% 12,30% - 31,53% 7,20%~~

~~1985. 26,90% 16,30% 6,80% 13,04% - 30,00% 6,60%~~

~~1986. 28,40% 16,70% 8,80% 13,20% - 26,20% 6,70%~~

~~1987. 29,40% 17,60% 5,60% 15,00% - 26,20% 6,20%~~

~~1988. 31,40`% 18,20% 5,80% 15,30% - 23,60% 5,60%~~

~~1989. 27,62% 21,10% 6,40% 13,10% - 26,60% 6,20%~~

~~1990. 30,00% 19,00% 7,00% 13,00% - 24,00% 7,00%~~

~~1991. 36,00% 22,00% 4,00% 3,00% - 29,00% 6,00%~~

~~1992. 41,00% 24,00% 7,00% 6,00% - 19,00% 3,00%~~

~~1993. 43,00% 23,00% 15,00% 10,00% - 3,00% 2,00%~~

1994. 42,00% 21,00% 16,00% 16,00% - 2,00% 3,00% 1995. 39,00% 20,00% 21,00% 14,00% 1,00% 2,00% 4,00% 1996. 36,83% 18,64% 19,57% 13,05% 2,14% 5,53% 4,23% 1997. 35,39% 18,00% 22,31% 13,46% 1,65% 5,01% 4,18% 1998. 35,72% 16,08% 22,76% 14,22% 2,79% 3,32% 5,10% 144 Milorad Ćurčić

Na tabeli broj 8 lako se može uo čiti, da ii do porasta prose čne dužine lесепја dišlo 1966 . godine. Naime, smatramo da se to može povezati sa načinom finansiranja Bolnice, jer, kako nam ii poznato, zaklju čno sa 1964. godinom završio se i period paušalnog finansiranja bolni čkih usluga Pl B.O. danu. Id 1966-1992. godine prose čna dužina lečenja se kretala od 11-13 dana, da bi 1993. godine росеlа da opada i da se kreće oko 10 dana, kako ii to propisima Ministarstva za zdravlje i regulisano. Što se tiče iskoriš ćenosti kapaciteta Bolnice, od 1964. godine, kretala se U veoma visokim vrednostima. Ovo stanje ii potrajalo sve do 1968. godine kada se grade novi kapaciteti. Nekoliko godina se iskorišćenost kapaciteta kretala u optimalnim grani- cama (iko 80%), da bi od 1971. godine došlo ponovo do enormnog porasta iskoriš ćenosti kapaciteta, koji se sve do 1983. godine kreće iznad 90% (od 1975-1980. godine između 98 i 100%). Posh e toga dolazi do promene orijentacije bolesnika iz Kanjiže, zbog lokalnog administrativnog forsiranja, iz navodnih finansijskih razloga, te, iskorišćenost kapaciteta od 1984. godine, dolazi ponovo u optimalne granice od 80-85% do 1990. godine. Nakon toga ii usledio drasti čni pad iskorišćenosti kapaciteta Bolnice iz ve ć napred navedenih razloga. Najkriti čnija godina ii bila 1992. godina sa svega 44% iskorišćenosti kapaciteta. Poslednjih godina se iskorišćenost kapaciteta održava na nivou koji fi prelazi 60%, zbog izuzetno teške finansijske situacije u čitavom zdravstvu. Na tabeli broj 9 su prikazani procenti koriš ćenja bolničkih kapaciteta ici strane bolesnika iz Sente i okolnih opština, koje su gravitirale Bolnici. Teritorija, sa koje su bolesnici dolazi u Bolnicu, uvek se procenjivala na preko 120.000 stanovnika. Jasno ii da se Bolnica godinama razvijala i sve sadržajnije preuzimala i ispunjavala ulogu bolnice regionalnog karaktera. Pacijenti su, verovatno zbog blizine i kvaliteta zdravstvene usluge, koju su dobili u ovoj bolnici, veoma nerado odlazihi u druge okolne bolnice, čak i tada kada su na to bili primorani raznim administrativnim merama, kako lokalnog, tako i šireg karaktera. No i to se dešavalo. Do prve preorijentacije došlo ii 1967. godine kada su bolesnike iz Coke pokušali orijentisati u novokneže- vačku bolnicu a bolesnike iz Kanjiže u subotičku bolnicu. Kako se na tabeli vidi, situacija se veoma brzo menjala i procenat le čenih bolesnika iz ovih opština se ponovo vra ćao na one pre preorijentacije. Kid osiguranika iz opštine Čoka ii do najdrastičnije preorijentacije došlo 1966. godine kada ii procenat korišćenja Bolnice u Senti pao sa 16,64% и 1965. godini na 8,81% u 1966. godini, a sa najvećim padom u 1967. godini na samo 4,86% učešća u koriš ćenju kapaciteta Bolnice. Posh e ovi godine, postepeno dolazi do „vraćanja" bolesnika i od 1970. godine, pa do današnjih dana, osiguranici koriste Bolnicu u Senti „kao svoju bolnicu". Kid osiguranika iz Kanjiže se preorijentacija na subotičku bolnicu dešavala u više navrata. Prvi pokušaj preorijentacije se desio šezdesetih godina, ali on nijc bio toliko drastičan kao mai, koji se dogodio 1979. godine kada ii iskorišćenost Bolnice od strane osiguranika iz Kanjiže, sa 15,40% pala na svega 7,54%. Inače, ranijih godina se iskorišćenost kretala u intervalu od 15-20%. Nizak procenat u češća osiguranika iz Kanjiže, u korišćenju kapaciteta Bolnice, bio ii sve do 1992. godine i iznosio ii 4,0- 8,80%, kada ii formiranjem Severnobanatskog okruga postepeno došlo do pove- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" и Senti 145

ćavanja iskoriš ćenosti kapaciteta cd strane Kanjižana, da bi, poslednjih godina, procenat iskoriš ćenja došao i preva гišao nivo; koji ii bio pre prestrukturacije na drugu bolnicu. Većina osiguranika iz opštine Весеј (po nekim podacima preko 50%) ii koristila Bolnicu u Senti, dok su ostali osiguranici odlazili na lесепје u Pokrajinsku bolnicu u Novom Sadu. Procenat koriš ćenja Bolnice se u poslednjih 30 godina kretao od 18- 31,5%, da bi se poslednjih godina (kada su osnovani Okruzi i filijale Zavoda za zdravstveno osiguranje), pacijenti iz Весеја prestrukturirali na Pokrajinsku bolnicu pa koriste kapacitete Bolnice u Senti sa svega 2-5%. Iodine 1998, iskorišćenost kapaciteta cd strane stanovnika opštine Senta, је bila 35,72%, Ade 16,08% , Kanjiže 22,76%, Coke 14,22 %, Novog Kneževca 2,79%, Весе- ја 3,32%, dok su, osiguranici iz drugih opština (van Filijale Severnobanatskog okruga), koristili Bolnicu u Senti sa 5,10%.

~~5 4,5 4 3,5 3 2,5 2 1,5 1~~

~~•0,5~~

~~0 1960. 1965. 1970. 1975. 1980. 1985. 1990. 1995. 2000.~~

~~Grafikon by. 5: pnikax opšte smrtnosti u Bolnici Senta od 1964-1998. godine~~

Bolnička smrtnost je uslovljena nizom subjektivnih i objektivnih faktora do te mere, da ti podaci imaju same veoma relativne vrednosti pri ocenjivanju slike patologije kraja. Kako se sa grafikona broj 5 vidi, broj smrtnih slu čajeva и Bolnici Senta varira između 0,95 % i 1,68% gledaju ći cd 1964-1986. godine. Slede ćih godina doiazi do drastičnog povećanja smrtnosti, koja dostiže preko 4%. Najve ća smrtnost u Bolnici bila je 1992. godine i iznosila ii 4,79%. Postoji više obrazloženja za ovaku visoku smrtnost tih godina, a najтnačajnije ii to da se, kako je iz ranijih podataka prikazano, ovih godina drasti čno smanjuje iskoriš ćenost kapaciteta, tj. u Bolnicu se primaju same najhitniji slučajevi, koji su ujedno i najteži, pa je i verovatno ća smrt- 146 Milorad Ćurčić nog ishoda veća. Naravno da osim ovoga postoje i drugi razlozi, ali se sada u njih fi bismo upuštali. Što se tiče morbiditeta, pet videćih bolesti u morbiditetu kid bolnički lečenih pacijenata su: 1. bolesti respiratornog sistema; 2. bolesti srca i krvnih sudova; 3. duševni poremećaj; 4. bolesti digestivnog trakta i 5, povrede i trovanja. Uzimaju ći u obzir grupe bolesti, najveći broj smrtnih slu čajeva ii nastao usled bolesti cirkula- tornog sistema (kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog), za njima slide neoplazme, pa nesrećni slučajevi i bolesti organa za varenje.

~~RAZVOJ SLUŽBI I ODELJENJA BOLNICE Služba za interne botesti~~

Služba za interne bolesti osnovana ii 1. 11942. godine i imala ii 42 bolesničke postelje. Prvi načelnik ove službe bio ii dr Agošton Vig. Uz njega radi i dr Radojka Mrkšić, lekar sekundarac, koja ii i stanovala u Bolnici. Prvi EKG aparat za ovu Službu kupijen ii iste, 1942. godine. Tih prvin godina Službi za interne bolesti pripadale su rentgen kabinet i laboratorija. Id 1957. godine u Službi radi Jr Milan Jakovljević, lekar specijalista interne medicine. Po izgradnji novog bolničkog paviljona, Služba za interne bolesti dobija nov, veći prostor i proširuje se na 76 postelja. Id 195 8 . do 1965. godine, internisti čka ambulanta funkciiniše unutar Bolnice. Dr Eržebet Lojko, specijalista za interne bolesti, ii radila u internističkoj ambulanti u domu zdravlja od 1942-1958. godine, a od 1958-1960. godine, ina prelazi u Bolnicu i tu radi ‚i internističkoj ambulanti. Id 1958-1965. godine u Službi radi Jr Dula Tantoš, koji ii 1962. godine postai specijalista interne me dicine . Dr Vig Agošton odlazi u penziju 31. X 1962. godine, a na njegovo, mesto načelnika odeljenja postavljen ii 1. XI 1962. godine Jr Milan Jakovljevi ć. On ii bio načelnik Službe do 31. X 1966. godine. Interno odeljenje 1965. godine ima 72 bolesničke postelje i u Službi rade: dr Milan Jakovljević, Jr Ede Adam, dr Dula Tantiš, dr Bela Marton i dr Jme Vig Verebek, svi specijalisti interne medicine. Iodine 1966. ii za načelnika Službe postavljen dr Ede Adam. Te godine priširuje se kapacitet Odeljenja na 80 postelja, što ii postignuto uglavnom pomoćnim pis- teljama, jer se ukazala velika potreba za njima. Godine 1968. se na specijalizaciju primaju dr Dragutin Đurić i Jr Ištvan Šepšei a te godine se osniva i Savetovalište za dijabetičare, u kire rade dr Dragutin Đuri ć i Jr Gašpar Dani, koji ii zapo čeo specijalizaciju. Dr Ede Adam 1970. godine гavršava subspecijalizaciju iz kardiologije i započinje rad kardiološka ambulanta. Sedmog X 1971. godine ii započeo specijalizaciju Jr Peter Klem i na odeljenju radi do 20. XI 1977. godine. Godine 1972. ii nabavijen prvi defibrilator (Helige - Ni). Iste godine dr Dragutin Đurić гavršava specijalizaciju iz interne medicine, a 1973. specijalisti čki ispit pilaže i Jr Gašpar Dani. Dr Ede Adam 6. 11974. godine napušta odeljenje i odlazi Ja radi u Nemačku. Id 1. 11974. godine preuzima mesto na čelnika dr Dragutin Đurić da bi ga obavljao sve do 7. 11 1982. godine. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 147

Iodine 1975. ii nabavljen prvi fleksibilni gastroskop (Olympus GIF-D) kao i izvor hladnog svetla (Olympus CLE-3) i fotoaparat za endoskopske slajdove. Nabavljen je, takode, i prvi komplet za perkutanu biopsiju jetre (Menghini), pa ii uradena i prva perkutana biopsija jetre. Služba nabavlja 1976. godine aspirator za aspiraciju želuda č- nog sadržaja, a 1977. godine prvi kruti laparoskop (Wolf) sa progradnom i lateralnom optikom i prateći izvor hladnog svetla, rektosigmoidoskop (Wolf) sa tri tubusa, tri proktoskopa, kao i aparate za elektroresekciju i elektrokoagulaciju (Erbotom-F2).

~~Koronarna jedinica~~

Dr Bela Marton odlazi iz Službe 31. XII 1977. godine i prelazi da radi u subotičku bolnicu. Iodine 1978. Jr Dragutin Đurić polaže subspecijalisti čki ispit iz kardiologije, Jr Jene Zaboš postaje specijalista interne medicine, a 1979. godine Jr Božana Naumov polaže specijalisti čki ispit. U saradnji sa Hirurškom službom (Dr Enne Ve- rebeš) urađen ii prvi laparoskopski pregled. Iste godine dr Dragutin Đuri ć i dr Iašpar Dani uvode u rutinski rad cikloergometriju, fonokardiografiju, karotidogram i apex kardiogram. Četvrtog VIII 1980. godine ii osnovana Koronarna jedinica, koja je imala 4 kreveta. Uz svaki krevet se nalazila monitorska jedinica kontrolisana od centralne jedinice. Medicinské sestre su tokom 24 sata boravile u jedinici, u namenski izgra- đenom boksu, u kire ii bila smeštena i centralna jedinica. Iodine 1981. je primljen u Službu Jr Andraš Fruža, lekar na specijalizaciji. Iodine 1984. i Jr Ištvan Kova č završava specijalizaciju iz interne medicine. Osmog 11 1982, godine, dr Iašpar Dani ii postavljen za na čelnika Službe i na kim mestu ostaje do 22. X 1990. godine. Iodine 1986. Služba gubi dvojicu spe- 148 Milorad Ćurčić

cijalista. dr Ištvan Šepšei, internista, subspecijalista nefrolog, umire a Jr Andraš Fruža napušta Službu i odlazi za Nemačku. Prvog VII 1987. godine ii specijalizaciju započeo dr Bela Đetvai, a 15. VIII 1988. Jr Zoltan Gubik. Iodine 1987. magistrira dr Božana Naumov iz gastroenterologije, dr Ištvan Kova č polaže 1988. subspeci- jalistički ispit iz gastroenterologije, a 1989. godine dr Božana Naumov brani doktorsku disertaciju u Novom Sadu. Prim. dr Dragutin Durk i Jr Gašpar Dani uvode 1990. godine, kao rutinsku metodu, bolter monitorisanje na aparatu Hewlet- Packard . Id 23. X 1990. godine na mesto na čelnika Službe se postavlja Jr sc. med. Božana Naumov, na kojem se nalazi do današnjeg dana. Specijalizaciju 1. VII 1991. godine započinje dr Dragiša Zekovi ć. Iodine 1991. ii urađena prva analiza materijala na helicobacter pylon i infekciju u saradnji sa Patomorfološkom i Mikrobiološkom službom. Iste godine, prim. Jr Dragutin Đurić brani doktorsku disertaciju u Novom Sadu, prim. dr Jene Zaboš magistrira na endokrinologiji a Jr Gašpar Dani polaže subspecijalisti čki ispit iz kardiologije. Dr Bela Đetvai, internista, napušta Službu. Dr Jerne Vig Venebeš odlazi 30. X 1992 godine u penziju. Kada je završena rekonstrukcija Hirurškog odeljenja, u sklopu te rekontrukcije, 1993: godine adaptira se i nova koronarna jedinica sa 7 kreveta opremljena rider- nor opremom, centralnim razvodom medicinskih gasova i vakuma. Te godine specijalizaciju završava dr Milojka Popović, a Službu napušta dr Zoltan Gubik, lekar na specijalizaciji iz interne medicine. 15. III 1996. godine Jr Dragiša Zekovi ć prekida specijalizaciju i napušta odeljenje. Dr Milojka Popović polaže 1997. godine subspecijalisti čki ispit iz hematologije, a u službu je primljena mr sc. med. dr Eržebet Sabo, koja iste godine i zavnšava specijalizaciju iz interne medicine. Iodine 1996. Zdravstveni centar „Dr Gene Ištvan", postaje nastavnom bazon' Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a školske 1996/1997. godine prim. dr sc. med. Božana Naumov i prim mr. sc med. Jene Zaboš su izabrani za saradnike u nastavi za šestu godinu studija medicine iz oblasti interne medicine. Prim: Jr sc. med. Dragutin Đurić i prim. Jr Gašpar Dani uvode, kao rutinsku metodu, 1998. godine 24-satno monitorisanje krvnog pritiska. lye godine se završa- va i opremanje hematološkog kabineta. Id osnivanja Službe pa do danas u njoj su na specijalizaciji iz interne medicine, bili: dr Milan Jakovljević, dr Dula Tantoš, Jr Ede Adam, Jr Bela Marton, dr Jerne Vig Verebeš, dr Veselko Šećerov, dr Vasa Jančić, Jr Ištvan Šepšei, Jr Dragutin Đurić, Jr Gašpar Dani, dr Ištvan Ujhazi, Jr Peter Klem, Jr Jene Zaboš, dr Cveta Geri ć, dr Ivan Šećerov, dr Božana Naumov, Jr Ištvan Kovač, Jr Andraš Fruža, Jr Ferenc Čanji, Jr Katalin Odri Šagí, Jr Bela Đetvai, Jr Zoltan Gubik, Jr Milojka Popovi ć, dr Dragiša Zeković, Jr Borislav Radosavljević i Jr Eržebet Sabo. Danas, Služba za unutnašnje bolesti ima 80 kreveta a odeljenje je podeljeno na kardiološki, gastroenterološki, endokrinološki, bematološki i opšti internisti čki odsek. Raspolaže sa koronarnom jedinicom sa 7 kreveta, i sobom za intenzivnu

terapiju sa 6 kreveta. Na odeljenju funkcionišu 4 kabineta i to: kardiološki (prim. Jr sc. med. Dragutin Đurić, prim. dr Gašpar Dani), gastroenterološki, (prim. dr sc. тед. Božana Naumov, Jr Ištvan Kova č), endokrinološki (prim, mr. sc. med. Jene Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" u Senti 149

Zabod) i hematoleški (dr Milojka Popovi ć). U okviru Službe se nalazi i specijalistička internisti čka ambulanta, prijemno-konsultativna ambulanta i Savetovalište za dijabetes i bolesti ishrane. Na odeljenju radi 7 lekara specijalista (od kojih dva doktora nauka, dva magistra nauka, šest subspecijalista, četiri primarijusa, dva saradnika u nastavi u oblasti interne medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu), 1 viša medicinska sestra, 21 medicinska sestra i 6 higijeničarki.

Dо5АСАŠNJI Nм ЕLNlc1: dr Agošton Vig cd 1. 11942-31. X 1962. godine. dr Milan Jakovljević cd 1. XI 1962-31. X 1966. godine. dr Ede Adam cd 1. XI 1966-31. XII 1973. godine. prim .dr sc. med. Dragutin Đurić cd 1. I 1974-7. 11 1982. g. dr Gašpar Dani cd 8. 111982-22. X 1990. godine. prim . dr sc. med. Božana Naumov cd 23. X 1990.-

~~Služba za hirurgiju~~

Početak i razvoj hirurgije u Senti vezan ii za ire hirurga dr Milivoja Borđoškog, koji je, nakon završenih studuja medicine i specijalizacije iz hirurgije u Budimpešti, росео da radi u sen ćanskoj bolnici 1920. gedine. U to m periodu ra đene su prve operacije: apendektomije, hernioplastike, tonzilektomije. Prvo Hirurško odeljenje otvoreno ii 1. 11942. godine kada se Bolnica preselila na novu, treću lokaciju. Hirurško odeljenje je imalo 40 kreveta. Id 19. VII 1941. godine do 23. IX 1945. godine, odeljenje vodi, kao na čelnik, dт Janoš Fergeteg. Posle njega, od 7. XI 1945. do 31. XII 1948. godine ii načelnik službe dr Nikola Davidović. Uz njega ii u službi radio dr Maksim Grinhut. Id 1. 11949. do 1. III 1956. godine za načelnika službe je postavljen dr Milan Vuji ć, da bi cd 1. IX 1956-28. 11 1959. godine načelnikom postal dr Stojan Letić. Uz njega ii, kae sekundarac, cd 1956- 1958. godine radio Jr Aleksandar Ninčić. Iodine 1958, izgradnjom novog paviljona u Bolnici, Hirurško odeljenje dobija nov smeštaj, broj kreveta se povećava na 71, a cd 1. III 1959. godine načelnik odeljenja postaje Jr Pal Kopas. Uz njega, specijalizaciju iz hirurgije zavriava Jr Jovan Vajdić, koji ii, nakratko, tokom 1960. godine bio vršilac dužnosti na čelnika odeljenja. In, 30. IX 1961. godine, napušta Hirurško odeljenje. Godine 1964. specijalizaciju iz hirurgije završava Dr Imre Bognar a 1965. godine dr Đuka Ujhazi. Iodine 1965 Hirurško odeljenje ima 80 kreveta i na odeljenju rade dr Pal Kopas, dr Imre Bognar i dr Dula Ujhazi, lekari specijalisti a na specijalizaciji se nalaze Jr Erne Verebe' i dr Pavle Zeković, koji završavaju specijalizaciju 1968. godine. Težnja dr Pala Kopasa je bila, da svaki od mladih hirurga preuzme neku cd užih hirurških grana, take da su poslati na edukaciju u razne medicinske ustanove, radi stru čnog . usavršavanja; dr Imre Bognar za ortopediju i traumatologiju, dr Dula Ujhazi za dečiju hirurgiju, dr Erne Verebeš za abdominalnu hirurgiju i dr Pavle Zeković za urologiju. Tih godina Hirurško odeljenje ima dye operacione sale i broj operacija se kreće oko 1000 godišnje. U okviru odeljenja oformljen ii i Odsek za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koji vodi dr Imre Bognar. Iodine 1966. гаресгпје specijalizaciju dm 150 Miloтad Curčić

Slavko Manić, koji istu završava 1970. godine i radi na Hirurškom odeljenju do 6. XI 1973. godine kada odlazi da radi u Nemačku. Trinaestog X 1970. odlazi dr Pal Kopas u penziju i za načelnika odeljenja biva postavljen dr Imre Bognar, koji ii na tom položaju od 14. X 1970-18. IV 1973. godine. U vreme, dok ii on bio načelnik odeljenja, izvršena ii prva adaptacija prostorija odeljenja, zbog pove ćanog broja ambulantnih usluga - adaptiran ii prostor za hirurško prijemno odeljenje sa prihvatnom ambulantom, kupljena su dva nova operaciona stola i otvorena ii soba za intenzivnu negu sa 7 bolesničkih kreveta. Id 19. IV 1973. godine Hirurško odeljenje vodi dr Dula Ujhazi, koji ii na tom položaju do 28. 11 1976. godine. U to vreme, 1974. godine zapo činju specijalizaciju dr Zoltan Cabafi iz opšte hirurgije i Jr Andraš Horvat iz urologije, a 1975. godine Jr Milan Prekajski, takodje iz opšte hirurgije. In završava specijalizaciju 1979. godine i napušta odeljenje. Kupijen ii portabl Rtg aparat, koji ii omogu ćio intra- operativne rentgenološke preglede.

~~Ulaz na hirurško odeljenje~~

Id 1 , III 1976. godine dolazi na сеlо službe dr Verebeš Erne. On ii načelnik Hirurškog odeljenja do 31. V 1996. godine. U tom vremenskom periodu zapo činju specijalizaciju Jr Dugan Đorđević (1972-1976), dr Nandor Uekonj (1980- 1985), i Jr Mikloš Ribar iz ortopedije sa traumatologijom, d т Janoš Ileš (1985-1989) iz urologije, dr Emil Farkak ( 198 5-1989), dr Miodrag Mrkšić (1987-1991), dr Arpad Komloš (1988- 1993) i Jr Milan Šarac ( 1992-1996) iz opšte hirurgije. Specijalizanti su se usavršavali u Beogradu, Novom Sadu, Segedinu i Budimpešti, tako da ii na odeljenje doneto iskustvo kao i stavovi raznih hirurških škola, te ii, u ovom periodu, došlo do formi Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" u Senti 151

ranja novih odseka na odeljenju, kao što ii Odsek za opštu i abdominalnu hirurgiju, Odsek za ortopediju i traumatologiju kao i Odsek za urologiju. Iodine 1988. se, uz ostale, otvara i urološka ambulanta. lste godine nabavljen ii novi Rtg aparat za intraoperativno snimanje bolesnika, čime se podigao rad odeljenja na viši nivo, posebno kid abdominalnih i ortopedskih operacija.

~~Hirurško odeljenje - operaciona sala~~

Još 1987. godine ii pripremljen plan za rekonstrukciju Hirurškog odeljenja, ali ii do realizacije tog plaria došlo tik kasnije, tako da se rekonstrukcija Hirurškog odeljenja završava 1 992, godine, čime odeljenje dobija 4 savremeno opremljene operacione sale, novi prijemno ambulantni blok, sobu za intenzivnu terapiju, savremene prostorije za smeštaj 70 bolesni čkih kreveta i namenske prostorije za rad i boravak osoblja. Posh e rekonstrukcije, intenzivira se i konsultativna hirurška služba, tako, Ja redovno dolaze na odeljenje u određenim terminima Jr Marjan Bervar, opšti hirurg sa VMA, Jr Dušan Pajić, dečiji hirurg iz Novog Sada, dr Mikloš Fabri, kardiovaskularni hirurg i Jr Cigić Tomislav, neurohirurg iz Nivog Sada kao i dr Lash o Мес, ortoped iz Segedina. Rekonstrukcija ii omogu ćila da Si godišnje izvrši više od 1500 operacija. Ortopedi, 1990. godine, uvode operaciju Moorove proteze, 1992. godine operacije sa Enderovim klinovima a 1995. godine ii urađena prva operacija ugradnje totalne proteze kuka, kao i prva artroskopija kolena. Iodine 1998. se zapo č inje sa DHS fiksacijom kukova i ugradnjom proteze kolenog zgloba. Razvoj uriloških operacija zapo čeo ii 1990. godine kada ii uveden program transuretralne resekcije prostate i operacije tumora bešike od strafe urologa dr 152 Milorad Ćurčić

Andraša Horvata, koji se usavršavao u Budimpešti, dok ii urolog dr Janoš I1eš edukacije iz urologije stekao u Segedinu, Sentešu (Ma đarska) kao i Веси . Urolozi go dišnje urade do 80 transuretralnih operacija. Prva laparoskopska holecistektomija ura đena ii 16. VI 1995. godine. Do tada su ovi operacije ra đene same u Beogradu, Požarevcu i Subotici. Id tada do danas, u Službi ii urađeno viii cd 1000 laparoskopskih holecistektomija, biz komplikacija i mortaliteta. Dr Emil Farkai, dr Miodrag Mrkši ć, dr Arpad Komloš i dr Milan Šarac su među osnivačima jugoslovenskog udruženja za endoskopsku hirurgiju. Hirurško odeljenje u Senti postaje centar za endoskopsku hirurgiju (me đu prva tri u Jugo- slaviji). Dr Emil Farkai ii ccl 1. VI 1996, godine načelnik Službe i te godine biva izabran za instruktora za endoskopsku hirurgiju. Iste godine, u organizaciji Službe za hirurgiju, odrian ii i Prvi kongres hirurga Srbije za endoskopsku hirurgiju u Senti, a 1997. godine i Drugi kongres. Iodine 1998. su za instruktore imenovani dr Miodrag Mrkšić i dr Arpad Komloš kao i doc. cit Radovan Cvijanović, načelnik Hirurškog prijemnog odeljenja Klini čkeg centra u Novom Sadu, koji ii obu čavan u Senti. Krajem 1998. godine doc. dr Radovan Cvijanovi ć i dr Emil Farkai, kao autori, a cit Miodrag Mrkšić i dr Milan Šarac kao koautori, objavljuju monografiju Laparosko- pska holecistektomija, koja predstavlja prvu monografiju iz te oblasti, u jugoslo- venskoj literaturi. Dvanaestog XII 1998. godine, u Službi za hirurgiju Bolnice u Senti, izvršena ii prva laparoskopska operacija Reflux oesophagitisa u Jugoslaviji. Operaciju su uradili doc. dr Zoltan Hajdu, dr Levente Gašpar iz Debrecena (Mađarska) i doc. dr Rado- van Cvijanovi ć i dr Emil Farkai. Da1ji planovi Službe, na polju endoskopske hirurgije, su uvođenje laparoskopske hernioplastike a nabavka opreme i instrumenata ii u toku. Šestog IV 1999. godine se na mesto načelnika službe postavlja dr Zoltan Cabafi.

DOsADAŠN)I NA ČELNICI: dr Janoš Fergeteg cd 19. VII 1941-23. IX 1945. godine. Jr Maksim Grinhut cd 23. IX 1945-7. XI 1945. godine. dr Nikola Davidović od 7. XI 1945-31. XII 1948. godine. Jr Milan Vujić od 1. 11949-1. III 1956. godine. dr Stojan Letić ici 1. IX 1956-28 111959. godine. prim. dr Pal Kopas ici 1. III 1959-13 . X 1970. godine. dr Imre Bognar od 14. X 1970-18. IV 1973. godine. Jr Dula Ujhazi cd 19. IV 1973-28. 11 1976. godine. dr Erne Verebei • od 1. III 1976-31. V 1996. godine. dr Emil Farkai id 1. VI 1996.-6. IV 1999. godine. dr Zoltan Cabafi od 6. IV 1999.- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene lštvan" u Senti 153

~~Služba za zdravstvenu zaštjtu žena~~

U razvitku Službe za zdravstvenu zaštitu žena u Senti, globalno gledano, možemo razlikovati tri penioda.Važna karakteristika prvog perioda je da se žene porađaju kid kuće, daleko id svake stru čne pomoći, prepuštene sopstvenim migućnistima iii nadrilekarima. Id kada ii u Bilnicu došai prvi diplomirani lekar dr Jožef Čendič, tj. od 1838. godine pa sve do 1864. godine, in u čestvuje u radu kid komplikovanijih porođaja i ovi su ibični obavljani u bolnici. U više navrata, dr Jižef Cendič traži id Gradskog veća da odibri prijem babice u gradsku i bolničku službu. Tridesetog III 1875. godine u Bolnici pi činje da radii prvi specijalista hiring i porodničar dr Adolf Glikstal. U vreme njegovog rada, poridilje ve ć dobijaju specijalističku ротос pri poro đaju. U ti vreme bolnički pirođaji nisu retkost. Godine 1882, Bolnica dobija i prvu diplomiranu babicu Matildu Hauzen, Diploma Matilde Hauzer izdata ii id stra- пе dekana Medicinskog fakulteta u Budimpešti. Kako se iz matičnih knjiga da videti, babica Matilda Hauzer učestvuje kid većine porođaja. 1885. godine. Na inicijativu dr Adolfa Glikstala, otvara se u Bolnici odsek sa 8 kreveta za l есепје bolesnica id ženskih bilesti i za pirođaje.

~~Zgrada u kojoj smeštena služba za zdravstvenu zaštitu žena i deci~~

Prvog XII 1919. godine, Senta dobija novog specijalistu ginekologa i akušera Jr lustinu Beleslin. Ro đena 1894. godine u Sirigu diplomirala ii u Budimpešti 1916. godine, a specijalizirala ii ginekologiju kid prof. dr Toth-a u Budimpešti. Dr Justina Beleslin nije bila bilni čki lekar, imala ii privatnu ordinaciju i, sari po pozivu, učestvuje pri komplikivanim poro đajima u Bilnici. Njeno ire se dosta često snide 154 Milorad Ćurčić

zabeleženo u knjigama 0 ginekološkim intervencijama. Na osnovu sačuvane medicinske dokumentacije, koja nije uništena ratnim požarom iii ljudskim nemarom, iz tog perioda se da тaklju čiti da su, još 1911. godine, dosta često izvođene akušerske intervencije, kao extractio, forceps, versio, perforatio capitis i evisceracio. Podaci pokazuju da je prva hysterectomia totalis i colpoperineoplastica ura đena u Senti još 1930. godine. Ovi intervencije radi dr Lajoš Vajda, koji nije bio posebno gine- kološki edukovan, ali ii radio sve ginekološke i akušerske intervencije na hirurškom

odeljenju tadašnje bolnice. Dr Lajoš Vajda je u bolnici radio od 1903. do 1935 . godine. Iodine 1920. u Bolnicu dolazi da radi dr Milivoj Borđoški, lekar specijalista- hirurg. Često učestvuje i pri ginekološkim i akušerskim intervencijama. Prvog I 1942. godine, Bolnica se seli na novu lokaciju, adaptiranu zgradu starač- kog doma i osniva se Porođajno odeljenje sa 10 kreveta za porodilje. Tada počinje drugi period u razvoju Službe za zdravstvenu zaštitu ž ina. Ilavna odlika ovog perioda ii da se, otvaranjem novog odeljenja, pove ćava i broj porođaja u Bolnici. Na ovom odeljenju radi pet babica. Id tog vremena vode se porođajni protokoli. Prvi porođaj, upisan u protokol pod brojem 1, obavljen је 10. 11942 godine. Porodilja ii bila supruga Andraša Muri, trećerotk д. Porodila ii živo, donešeno muško dete. ‚vaj period, takođe, kдrakteriše i neobično vilik broj poro đaja u odnosu na današnja vremena. Iodine 1942. u Senti ii bib o 804 porođaja, od kojih ii u Bolnici sprovedeno 118. Id tog doba, broj bolničkih porođaja ii u konstantnom porastu. Poslednji vanbolnički porođaj ii obavljen u Senti 1972. godine. Id 1942. godine do danas, u Bolnici ii obavljeno 47.403 porođaja. Id 1942. godine, Poro đajno odeljenje u Bolnici vodi Jr Jani' Fergeteg, specijalista hirurg, a od 20. XI 1945. godine na odsek dolazi Jr Oskar Ki', specijalista ginekolog-akušer. On ii 1946. godine, odlukom Ministarstva za zdravlje, premešten iz Sente, a iste godine u Iradsku opštu bolnicu u Senti dolazi da radi dr Drenka Davidović, specijalista ginekolog-akušer. Pored ginekološko-akušerskih operacija, dr Drenka Davidovi ć radi na otvaranju specijalisti čke ordinacije i uvodi rad sa trud- nicama. Ina u Senti radi do 1949. godine. Hirurško odeljenje, u to vreme, kao načelnik vodi Jr Milan Vujić, specijalista hirurg. On ii na odeljenju, sve do 1956. godine, radio sve ginekološke operacije. U to vreme ve ć se radi vaginalna histe- rektomija. Iodine 1956. ii broj registrovanih poro đaja u Bolnici iznosio 471. Id novembra 1958. godine, u razvoju Službe za zdravstvenu zaštitu žena, гapo- činje tre ći period. Posh e izgradnje novog paviljona u Bolnici, otvoreno ii Iine- kološko-akušersko odeljenje sa 40 postelja. Prvi na čelnik odeljenja bio ii Jr Sima Teodorović. Posh e specijalisti čkog ispita, koji ii položio u Beogradu 1958. godine, on radi u Bolnici u Senti sve do 1963. godine. Sa velikim ambicijama radi na osnivanju i kompletiranjú odeljenja, a istovremeno osniva i Dispanzer za žene, koji ii smešten u centru grada u sklopu Dispanzera za zdravstvenu zaštitu majke i dice. Njegovim dolaskom zapo činju i edukacije iz ginekologije i akušerstva. Prva spicijalizacija iz ginekologije i akušerstva, u Iradskoj opštoj bolnici, zapo činje 1960. godine. Dr An- tal Morvai ii bio prvi specijalizant. Specijalisti čki ispit polaže u Beogradu 1964. godine, da bi, nakon toga, radio kao ginekolog-akušer u Bolnici, a kasnije bio i direktor Medicinskog centra „Dr lire Ištvan". Neposredno posh e otvaranja, shva ćeno ii da broj postelja, koje ii imalo odeljenje, nije dovoljan, pa se za!aganjen-x dr Antala Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr lire Ištvan" и Senti 155

Morvaija po činje rešavдti ovaj problem izgradnjom novog paviljona и Bolnici. Io- dine 1968. biva završen ovaj pavilion, pa se Služba za ginekologiju i akušerstvo seli u novo izgrađeni pavilion gde se i danas nalazi.

~~Porođajna sala~~

Iodine 1963, odlaskom dr Sime Teodorovića, Služba za ginekologiju i akušerstvo dobija novog, drugog po redu, na čelnika Jr Petra Šaparenka. Vrlo ambiciozan i pošten, medicinski radnik sa velikim organizatorskim sposobnostima, uveo je u Senćansku bolnicu modernu ginekološku operativu, osnovao Savetovalište za trud- nice i kontracepciju, podigao dispanzerski način rada na zavidan nivo i osnovao citihormonalni laboratorijum. Bio je veoma cenjen, poštovan od bolesnika i medicinskih radnika. Dugo godina ii bio član Upravnog odbora Ginekološke sekcije DLV i SLD. Takodje je bio i član Redakcionog odbora časopisa „Ginekologija i opstetricija". Sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku APV dodelilo mu je 1972. godine zvanje primarijus. Kao načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu žena, и Senti je radio do 1973. godine. Dok je on bio načelnik službe, na odeljenju su specijalizaciju završila četiri specijalizanta. Treći period zdravstvene zaštite žena u Senti karakteriše kompletna zdravstvena zaštita žena sa podru čja potiske oblasti. Ukoliko uporedimo strukturu porodaja druge i treće faze u razvoju Službe za zdravstvenu zaštitu žena sa tre ćom fazom, u oblasti donešenosti dice zapazićemo sledeće karakteristike: procentualni broj matu rusa, od ovog perioda do danas, skin o je stalno iznad 90%, sa izvesnom tendencijom daljeg porasta. U trećoj fazi razvoja nedonešenost ima tendenciju pada. Mrtvo- rođenost takodje pokazujé tendenciju pada. Prime ćuje se određena zavisnost izme đu pojave mrtvoro đenosti i broja akušerskih intervencija. 156 Milorad Curčić

Iodine 1966. se u Službu uvode а`kušerske intervencije. Id 1971. godine forceps se, kao intervencija, ne upotrebijava u ovoj službi. Iodine 1970. ginekološko-aku- šerska služba dobija ultrazvu čni aparat i ici te godine se sistematski prati trudno ća i dijagnostikuju ginekološke bolesti putem ultrazvuka. Id 1996. godine, ova Služba radi laparoskopske intervencije. Iste godine jedan deo porođajnog odseka prelazi na Baby Friendly program, a 1997. godine se celo odeljenje uklju čuje u program tako da ii 19. i 20. 111998. godine, na osnovu ocene Komisije Zavoda za unapre đenje dojenja, Služba za zdravstvenu гaštitu žena OJ Bolnice proglašena za Baby Friendly Hospital - Bolnicu prijatelja dice a opštine Senta, Ada, Kanjiža i Čoka gradovima današnjice i dice sutrašnjice.

~~Sa svečanosti proglašavanja bolnice za " Baby Friendly Hospital"~~

Za proteklih 40 godina, u Službi za zdravstvenu zaštitu žena, obavili su specija- listički staž sledeći lekari: dr Antal Morvai, dr Vida Šuvak, dr Erne Molnar, dr Lasho Sloboda, dr Las ii Bači, Jr Vladislav Kiler, Jr Antal Mesaroš, Jr Radomir Матгс, dr Ferenc Kranc , Jr Ištvan Pece , dr Slobodan Parexanović, dr Nikola Davidović, dr Ildiko Pot , dr Slobodan Tokin , dr Ilona Zamborski , dr Branislav Branova čki, dr Jene Kalmar, Jr Robert Fajka , dr Edit Horvat , dr Andraš Ba1og, Jr Jožef Esel, dr Kata- lin Kova č, Jr Slobodan Milijaš, Jr Dragan Mendebaba , Jr Slobodan Živković i dm Želimir Popovič. Danas, Služba za zdravstvenu zaštitu žena, ima 57 sistematizovanih radnih mesta od kojih su 7 specijalisti ginekologije i akušerstva i 2 lekara na specijalizaciji. Dvojica specijalista imaju zvanje primarijus a prim. dr Lash o Sloboda i prim. dr Erne Molnar su saradnici u nastavi na šestoj godini Medicinskog fakulteta u Novom Sadu za predmet ginekologija i akušerstvo. Na odeljenju se obavi godišnje oko 1000 poro đaja i 350 operacija (odeljenje radi sa smanjenim kapacitetom). Odeljenje ii podeljeno na dva posebna odseka i to: ginekološki i akušerski, a ima moderno opremljenu salu za porodaje i operacionu salu. Na odeljenju 51 ostvari godišnje oko 25 000 b.o. dana. Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr lire Ištvan" u Senti 157

DOSADAŠNII NАČеLNIСl: dr Oskar Kiš od 20. XI 1945-10. 11 1946. godine. dr Drenka Davidovi ć od 11. 11 1946-1. IX 1949. godine. dr Sima Teodorović od 1. VII 1958-31. VIII 1962. godine. prim. dr Petar Šaparenko od 1. IX 1962-30. IX 1973. g. prim. dr Lash o Sloboda od 1. X 1973.

~~Zarazno (infektivno) odeljenje~~

Infektivno odeljenje ii jedno od najstarijih odeljenja u Bolnici. Prva zgrada „Za- razne bolnice" izgrađena ii, najverovatnije, 1880-tih godina u vreme epidemije kolere. U toj zgradi su se nalazile tri male sobe za bolesnike, jedna soha za osoblje i mrtvačnica. Iodine 1912. ii izgrađena nova „Zarazna bolnica". Bile su to drvene barake i u njima ii bib o smešteno 20 bolesničkih postelja. Ovi barake su viii puta adaptirane. Id 1. I 1942. godine, preseljenjem Bolnice na novu lolcaciju, Zarazna bolnica je postala deo nove Gradske bolnice, kao Odeljenje za zarazne bolesti. Godine 1950. postavljen ii za prvog načelnika Odeljenja Jr Mihalj Segedi. In ii bio lekar opšte prakse, nije imao diplomu specijaliste infektologa, ali ii bio veoma iskusan lekar. Dr Mihalj Segedi ii imao 57 godina kada ii postai načelnik odeljenja. Radio je do 1960. godine kada je penzionisan. Iodine 1960, na mesto na čelnika dolazi Jr Janoš Verner, tako đe lekar opšte prakse. In je preuzeo odeljenje u svojoj 53. godini života. Iodine 1961. Odeljenje ima 28 postelja, dok ii 1964. godine broj postelja pove ćan na 30. Radio je i vodio Odeljenje do 1. V 1968. godine kada ii penzionisan.

~~Zgrada zaraznog odeljenja 158 Мllотад Ćurčić~~

Dr Gabor Рос započinje specijalizaciju iz infektivnih bolesti 1967. godine i završa- va ii 1970. godine. Tokom 1968. godine rade na Odeljenju Jr Ištvan Gereg, a tokom 1969. godine dr Gašpar Dani, lekari opšte prakse. Dr Gašpar Dani, 1969, godine, odlazi sa Odeljenja, jer započinje specijalizaciju iz interne medicine. U vreme, kad su na Odeljenju radili dr Ištvan Gereg i dr Gašpar Dani, vizite ii jednom nedeljno radio dr lakovljević Milan, specijalista za interne bolesti. Došavši sa specijalizacije, 1970. godine, dr Gabor Рос preuzima Odeljenje kao načelnik. Obzirom na to da je odeljenje bib o u veoma lošem stanju, bez pravih uslova za funkcionisanje, pokrenuta ii inicijativa za izgradnju nove zgrade za potrebe Infek- tivnog odeljenja. Ura đeni su projekti, obezbe đena su finansijska-sredstva, ali ova investicija, iz određenih razloga, fi ulazi u Srednjoročni plan razvoja opštine Senta, pa ii, zbog veoma loših smeštajnih i sanitarnih uslova na postoje ćem odeljenju, doneta odluka 0 zatvaranju Infektivnog odeljenja 1975. godine. Id tada Bolnica nema Infektivno odeljenje. Pojedina odeljenja su obavezna da imaju sobu za izolaciju bolesnika od infektivnih bolesti, a bolesnici koji boluju od infektivnih bolesti šalju se na lесепје u Infektivna odeljenja subotičke i kikindske bolnice iii na Kliniku za infektivne bolesti u Novom SadU.

~~DOSADAŠNJI NA ČELN1СI: dr Mihalj Segedi od 1. 11 1950-31. 11960. godine. drJanoš Verner od 1. 11 1960-1. V 1968. godine. dr Gabor Poč od 1970-1975. godine.~~

~~Grudno (pneumoftizjološko) odeljenje~~

Zbog sve veće potrebe za smeštanjem bolesnika obolelih od tuberkuboze, 1942. godine, u okviru postoje ćeg Infektivnog odeljenja Bolnice, izdvojene su dve sobe sa po pet kreveta za smeštai ovih bolesnika. U to vreme je u gradu, u okviru Dora zdravbja („Zeleni krst"), funkcionisao Antituberkulozni dispanzer. Iodine 1958. otvoreno ii Grudno odeljenje u tzv. „B" paviljonu Bolnice sa 35 kreveta. Prvog 11 1958. godine, iz Antituberkuloznog dispanzera, prelazi u Bolnicu dr Vladimir Nađ, pneumoftiziolog i biva postavljen za prvog na čelnika ovog odeljenja. Glavna séstra odeljenja od 1958-1962. godine ii bila Branka Borđoški. Odeljenje ii imalo tri bolesni čke sobe, sobu za lekara, priru čnu kuhinju i kupatilo za bolesnike. Sva laboratorijska i rentgenološka ispitivanja su vršena u okviru odgovaraiu ćih službi Bolnice, dok su se ispitivanja na baci! tuberkuloze radila u Sremskoj Kamenici. Id 1962. godine mesto glavne sestre preuzima Vera Božić. Id 1963. do 1964. godine, vrše se odaptacije prostorija u ovoj zgradi, dogra đuje se jedna lekarska soba, prostorija za priru čnu laboratoriju, trpezarija za bolesnike i nadstrešnica ispred zgrade. Bivša !ekarska soba predata ii na upotrebu sestrama. Iste godine, u neposrednoj blizini, ii podignuta i nova zgrada za potrebe spirometrije. Iodine 1965. ii nabavljen i aparat za malu spirometriju („vodeni spirometar"). Do 1983. godine, na odeljenju ii radio sam dr Vladimir Nađ. U vreme njegovog odsustva, zamenjivali su ga dr Lash o Harmat, ftiziolog, Jr Imre Nađ i dr Dorde Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 159

Cvejić, pneumoftiziolozi, koji su radili u Antituberkuloznom dispanzeru u Senti, tj. u Domu zdravlja Čoka. Te godine, specijalizaciju započ inje di Jene Tari i završava ii 1988. godine. Na odeljenju radi do 31. V 1994. godine kada napušta Medicinski centar. Dr Vladimir Nađ odlazi u periziju 30. V 1989. godine i mesto na čelnika odeljenja preuzima dr Jene Tari, do svog odlaska 1994. godine. Godine 1989. specijalizaciju započinje dr Milojka Popovi ć, koja nakon krać eg vremena menja specijalizaciju i prelazi na Interno odeljenje.

~~Zgrada grudnog odeljenja~~

Godine 1992, star aparat za malu spirometriju, zamenjen ii novonabavijenim savremenim aparatom - Jaeger spirometrom. Id 1990. godine, specijalizaciju zapo činje di Bela Mantonoši, гavršava ii 1994. godine i odmah napušta Medicinski centar. Prvog X 1994. godine zapo činje specijalizaciju di Goran Lazić. . Po odlasku dr Tari Jenea iz Bolnice, postavlja se za vršioca dužnosti na čelnika prim. di sc. med. Božana Naumov, ina če načelnik Internisti čke službe (tu funkciju vrši sve do početka 1998. godine). Id 1994. godine, Grudno odeljenje nema stalnog lekara specijalistu, već se od avgusta meseca prima po ugovoru di Marija Kakaš, pneumoftiziolog iz Instituta za TBC u Sremskoj Kamenici, koja dolazi jednom nedeljno, vizitira na odelj,enju,i vrši konsultativne preglede. Sav pisai na Grudnom odeljenju, u tom per'.iodu;; pre- uzimaju specijalisti sa Internog odeljenja. Id 1995. godine, na mesto glavne séstre odeljenja postavlja se Rajić Babin Tatjana. г° Na odeljenju, od 10. VI 1996-13. IV 1997. godine, radi di Milan Bajić, specijalista pneumoftiziologije, a tokom 1997. godine, veoma kratko, i di Karpa Svirčev iz Novog Kneževca. 160 Milorad Ćurčić

Prvog XII 1997. godine se U stalni radni odnos prima dr Mi1oš Roksandić, specijalista pneumoftiziologije, koji ii došao iz Novog Kneževca. Za na čelnika Grudnog odeljenja ii imenovan 1. 111998. godine. U decembru 1998. godine polaže specija- listički ispit i dr loran Lazić. Id samog početka funkcionisanja pa do danas, Grudno odeljenje ii imalo po- punjenost kapaciteta oko 85% , a pokrivalo ii široku teritoriju, jer ii u početku bibo jedino takvo odeljenje u potiskoj oblasti. U radu na odeljenju primenjivani su najsavremeniji protokoli za le čenje ove vrste bolesnika, što ii rezultiralo iz veoma tesne saradnje sa Institutom za TBC u Sremskoj Kamenici. Da1ji planovi odeljenja su nabavka opreme za bolju funkcionalnu dijagnostiku plu ćnih bolesnika kao i pobolj- šanje smeštajnib uslova za bolesnike i osoblje.

DOSADAŠNJI NAČELNICI: dr Vladimir Nađ од 1. XII 1958-30. V 1989. godine dr Jene Tari од 1. VI 1989-31. V 1994. godine prim. Jr sc. med. Božana Naumov од 1. VI 1994-31. 11998. (VD) dr Miloš М. Roksandić од 1. 11 1998.

~~Služba za zdraystvenu zaštitu dice~~

Kada ii izgraden novi pavilion U Bolnici, iseljenjem nekib službi, stvorili su se uslovi i za osnivanje Dečijeg odeljenja. Odeljenje ii osnovala 1959. godine Jr Ksenija kreveta. Miтanović Topolovački, lekar specijalista-pedijatar. Odeljenje ii imalo 45 Istovremeno se na mestu De čijeg dispanzera organizuje Centar za zaštitu majke i deteta, koji ii imao „ženski dispanzer" i dečiji i školski dispanzer. Organizaciju ove službe sprovodi Jr Eleonora Habram Košicki, koja ii kurs iz socijalne pedijatrije završila 1959. godine na Institutu za zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu. Uz . dr Kseniju Topolova čki, na odeljenju radi i Jr Eržebet Korponai, lekar na specija- pedijatrije, da bi liгaciji iz pedijatrije. Ina ii 1957. godine završila kurs iz socijalne specijalizaciju iz pedijatrije završila 1962. godine u Beogradu. Id osnivanja do 14. XI 1961. godine, dr Ksenija Topolovački ii načelnik odeljenja. Tada napušta Sentu i na mesto načelnika biva postavljen Jr Janoš Sokola, koji ii načelnik službe do 1962. godine. Iodine 1961, na odeljenje dolazi dr Janoš Sokola, koji ii kurs iz socijalne pedijatrije završio 1959. godine. U to vreme, dva puta nedeljno, ii dolazio i pedijatar iz Subotice Jr Špirta. Krajem 1961. godine dolazi na specijalizaciju dr Eleonora Habram Košicki, koja istu završava 1964. godine, dok dr Sokola specijalizaciju završava 1965. godine. Iodine 1962. na odeljenje dolazi Jr Lajoš Devai, pedijatar, koji postaje пасеl- nikom i ostaje na odeljenju i načelnik službe sve do svog odlaska iz Sente, tj. do 1973. godine. U vreme, dok je on bio načelnik, na specijalizaciji se nalaze slede ći lekari: dr Lash o Domanj, koji ii od 1961. godine radio u Dečijem dispanzeru u Senti a specijalizaciju završio 1969. godine u Novom Sadu; dr Ildiko Molnar Sabo, koja radi u Dečijem dispanzeru u Senti od 1961 , godine, (kurs socijalne pedijatrije ii Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" и Senti 161

završjla 1964. godine, a specijalizaciju 1970. godine u Novom Sadu); dr Pal Čehpal za десјјј dispanzer u Domu zdravlja Ada; dr Svetozar Malbaški za десјје odeljenje Bolnice u Novom Kneževcu; dr Božena Si đi Hтčan tako đe za десјје odeljenje Bolriice u Novom Kneževcu; Jr 7ovan Redžek za десјјј dispanzer Dora zdravlja u Coki; dr Eržebet Šagi za десјјј dispanzer Doma zdravlja u Adj. Godine 1962. dolazi do pripajanja De čjjeg dispanzera Dečjjer odeljenju i, od te godine, ovi dve službe сјпе jedinstvenu Službu za zdravstvenu zaštjtu dice. Id tada, lekari rade, kako u dispanzeru, tako i na odeljenju službe. Po završetku novog paviljona u Bolnici, 1968. godine, služba se seli na novu lokaciju, tj. na drugi sprat pomenutog paviljona, gde se i danas nalazi. Iodine 1972, na specijalizaciju iz pedijatrije se primaju dr Marija Kranc i Jr Žužana Muhi Tot Abonji. Po odlasku dr Lajoša Devaija 1. VIII 1973. godine, za načelnjka službe ii postavljena dr Eleonora Habram Košjckj. Pored nje, na odeljenju radii dr Janoš Sokola sa pola radnog vremena, jer u to doba obavlja funkcjju direktora Medicinskog centra a rade i dr Eržebet Korponai i dr Ildiko Molnar Sabo, dok su ostali lekari, uglavnom, u Dečijem i školskom dispanzeru i u čestvuju u dežurstvjma na odeljenju. Iodine 1973, svi lekari, koji rade u Službj, uključuju se u akciju sistematskog kljničkog otkrivanja i prevencije jščašenja kukova kod dice, pod rukovodstvom Jr Рај{са sa De čjje klinike u Novom Sadu. Iodine 1974. se uvodi i primarna reanimacija hjpoksjčne odojčadj. Iodine 1976, specijalizaciju zapo činju Jr Niveska Božinovíć Prekajski za Sentu i Jr Nikola Rudić za Весеј . Iodine 1982, dr Ildiko Molnar Sabo započinje subspecijalizaciju iz neonatologije i završava ii 1983. godine. Id tada radi, kao neonatolog, u novorođenačkom boksu na porođajnom odeljenju. Iodine 1984. započinje veoma intenzivan period specijalizacija na ovom одеlје- nju, tako Ja 1984. godine specijalizaciju гаросјпје Jr Ilona Roža Molnar za Sentu, 1985. godine Jr Gizela Uekonj Fajka za Sentu, Jr Dula Sarvaš za Čoku, dr Roža Feher za Adu, 1986. godine Jr Mihalj Vašaš za Sentu a 1988. godine dr Gabrijela Muškinja Montanji za Sentu. Iodine 1988, dr Eržebet Korponai odlazi u penziju pa se na njeno mesto prima dr Gizela Vekonj Fajka. Po odlasku u penziju Dr Eleonore Habram Košjcki, 1989. godine, jnače načelnjka odeljenja, na odeljenje se prima dr Dula Sarvaš, a za na čelnjka službe dolazi 1. VI 1989. godine dr Janoš Sokola, koji ii na funkciji na čelnjka sve do odlaska u penziju, tj. do 28. 111991. godjne. Iodine 1989. ii odeljenje registrovano na 40 postelja. Za na čelnjka službe ii 1. III 1991. godine imenovana dr Ildiko Molnar Sabo, neonatolog, koja se na toj funkciji nalazi i danas. ‚sir nje, na odeljenju rade kao stalno zaposleni dr Gizela Vekonj Fajka i dr Dula Sarvaš. Iodine 1993, specijalizaciju zapo čjnje dr Ildiko Terek za Sentu. Iodine 1994, dr Dula Sarvaš odlazi sa odeljenja, a na njegovo mesto ii primljen dr Mihalj Vašaš. Početkom devedesetih godina, dolazi do prestrukturiranja bolesnika, pa se bolesnici iz opštine Весеј šalju na lečenju u Novi Sad a to dovodi da smanjenja broja postelja na 20. Id 1989, godine, kada ii тavršjla „Školu genetike", dr Gjzela Vekonj Fajka se uključuje u praćenje i prijavljivanje urođenih mana kod novoro đenčadj i 162 Milorad Curčić genetska savetovanja. Ina, takodje, nakon završetka kursa, od 1991. godine obuhvata svojim radom svu novoro đenčad, koja su ro đena na porođajnom odeljenju u Senti, ultrazvu čnim skriningom razvojnog poreme ćaja kuka, a od 1995. godine, nakon završenog kursa, uvodi sistematsko ultraтvučno praćenje centralnog nervnog sistema kroz fontanelu kid rizične nivoriđenčadi. Na odeljenju se na specijalizaciji nalaze dr Marija Vu čković za Čoku, dr Ilona Đeri za Kanjižu, dr Slavica Borđoški za Sentu, Jr Margarita Ivanović za Mol, dr Željka Grubešić za Adu i Jr Ildiko Vereš Sekulct za Kanjižu. Gidine 1994, subspecijalizaciju iz neonatiligije zapi činje dr Gizela Vekonj Fajka, a 1995. godine dr Mihalj Vašaš iz dečije pulmologije. Iodine 1995, na odeljenje dolazi dr Roža Fiber iz Mola, svršeni specijalista pedijatar.i ina 1996. godine zapo činje subspecijalizaciju iz dečije kardiologije. Po završetku subspecijalizacija, 1996. godine započinje sa radom specijalistička služba iz dečije pulmologije, a 1998. godine i specijalistička služba iz dečije kardio logije. Id 1996. gidine, svi lekari Službe učestvuju u ostvarivanju programa „Baby Friendly Hospital". '

DOSADAŠNJI NA ČELNICI: dr Ksenija Topolovački od 1958-14. XI 1961. godine. dr Eržebet Korponai od 5. XII 1961-30. X 1962. godine.. dr Lajoš Devai od 1. XI 1962-31. VII 1973. godine. dr Eleonora Košicki H. od 1. VIII 1973-31. V 1989. god. dr Janoš Sokola od 1. VI 1989-28. 11 1991. godine. prim. dr Ildiko Molnar Sabo od 1. III 1991.

~~Služba za transfuziju krvi~~

Kabinet za transfuziju krvi ii osnovan ii 1957. godine. Prvi načelnik ovi službe bio ii Jr Jovan Vajdić - hirurg, koji ii vršio nadzor vad radom medicinskih sestara Magdolne Kovač i Gizele Sabo Kubinek. U to vreme, medicinske sestre su odre đivale krvnu grupu i Rh faktor na pli čici za one bolesnike, kojima ii, svakom pojedina čni, donošena krv vozom iz Subotice. To su bili dužni Ja urade članivi porodice iii prijatelji. Ibzirom na to Ja ii transport krvi iz Subotice bio veoma često otežan, zapo četo ii sa namenskim uzimanjem krvi od članova porodice (pirodi čno dava- laštvo), ro đaka iii prijatelja kad bi krv bila potrebna pri operaciji bolesnika. Tada još nije rađena analiza D° faktora, niti kompleksan Rh sister. Iodine 1961, odlaskom dr Jovana Vajdi ća i medicinskih sestara, mesto na čelnika ii preuzeo dr Đula Ujhazi, lekar specijalista-hirurg sa kursom iz transfuziologije. In ii, kao na čelnik, u Kabinetu za transfuziologiju radio sa pola radnog vremena, zajedno sa dve'medicinske sestre osposobijene za oblast transfuziologije. Bi1e su to Eržebet Galac Varga i Vidosava Novaković. Eržebet Varga postaje glavna sestra i na tom mestu radi do 1987. godine. Do 1968. godine u službu se prima i Ilona Pap Tot, medicinska sestra sa kursom iz transfuziologije. Time su ispunjeni uslovi i delatnost Kabineta se proširuje. Rade se unakrsne probe pre davanja transfuzije krvi, odre đuje 51 D° faktor i radi se kin- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" u Senti 163

trola krvi na lues (sifilis). Tih godina, krv ii uglavnom uzimaria od porodi čnih davalaca, dok su se veoma retko pojavljivali dobrovoljni davaoci krvi. Iodine 1968, Kabinet prelazi iz prvobitnih prostorija u veće, zbog zakonskih propisa i biva smešten u bivšu Hiruršku ambulantu i neki ici prostorija Laboratorijske službe.Isti zakonski propisi su odredili da na osnovu bolni čkih kapaciteta, Kabinet za transfuziju krvi rota imati stalnog lekara, koji ima bar kurs iz transfuziologije. Na to mesto primljena ii dr Ana Renko Zaboš, lekar opšte prakse, odmah nakon obavlje- nog obaveznog lekarskog staža. Ina je poslata 1968, godine u Beograd na kurs iz transfuziologij. Dr Ana Renko Zaboš započinje sa radom u Kabinetu za transfuziju krvi 1. IV 1969. godine. Postepeno se uvode five laboratorijske analize, kao Rh fenotip, hladni aglutinini, ABO titracija, skrining imunih antitela Rh sistema, hemolizinski test, Coombs-ov test i dr. Zbog ovog kvalitativnog napretka, Kabinet je prerastao u Odeljenje za transfuziju krvi. Kadrovsko ројасапје ii stiglo po prijemu dye medicinske sestre sa kursom iz transfuziologije, Valerije Stefanovi ć 1970. godine i Marije Biri' 1972. godine. One su kurs završile u Beogradu i Novom Sadu. Do 1969. godine, medicinske sestre su, van redovnog radnog vremena bile u kućnoj pripravnosti a cd te godine se uvodi smenski tad sestara uz izlazak lekara po pozivu. Zbog povećanog obima poslova, u službu su primljene još dye medicifske sestre 1974. godine i to Valerija Horvat i Verona Tot Bojnik, koje su edukaciju iz transfuziologije završile u Beogradu. Id 1975. godine u službi se vrši i zakonom utvrđeno testiranje svake jedinice krvi na HBsAg, Hepanosticon metodom. Iodine 1972. se seli Služba za transfuziju krvi u novo izgrađeni pavilion sa namenskim prostorijama. Uz ovu zgradu ii 1987. godine dogra đen još jedan deo, koji ii služio za serološku obradu krvi i terenski magazin. Iodine 1975, dr Ana Renko Zaboš završava specijalizaciju iz transfuziologije, i od te godine se odeljenjima bolnice izdaje sveža plazma, sušena plazma, albumin, ga- maglobulin, IV fibrinogen kao i hiperimuni anti D (Rhogam). Iodine 1978. su uvedene analize odre đivanja imunoglobulina IgO, IgA i IgM na Partigen pločici na imunodifuzionim pločama.

~~Zgrada službe za mikrobiologiju i transfuziju krvi 164 Milorad Ćurčić~~

Godine 1986, po odlasku medicinske sestre Valerije Stefanovi ć, U službu dolazi Ibolja Sigeti, koja kurs iz transfuziologije završava u Beogradu. Imunohematološka i serološka ispitivanja u krvi su tada u ekspanziji, tako da se sa Hepanostikom metode prešlo na moderniju Eliza metodu odre đivanja HBsAg. Služba ii nabavila veliku centrifugu sa hla đenjem za obezbedivanje komponentne terapije krvlju. Id tada se priprema deplazmatizovana krv, zamrznuta sveža plazma i oprani eritrociti. Obezbe- uvanje zamrzriu- đivanjem zamrziva ča do 20 stepeni, stečeni su uslovi za pravljenje i č te sveže plazme. Za stacionarne bolesnike ambulantno su ra đene citofereza i plaz- mafereza. Iodine 1987. u penziju odlazi dotadašnja glavna sestra Eržebet Varga i na njeno mesto ii imenovana Marija Boroš. Iste godine, zakonom ii uvedeno testiranje svake jedinice krvi na SIDU. Uvedeno ii i određivanje IgE imunoglobulina i Komple- služba nabavila menta СЗ i С4 na partigenu, koje se radilo do 1989 godine. Tada ii „Turbox" aparat za nefelometrijsko odre đivanje imunoglobulina. Na istom aparatu su kasnije, ra đene analize СЗ , С4 i CRP do 1996. godine kada se prestalo zbog veoma teške finansijske situacije u zdravstvu. Iodine 1988. u Službu su primljene još 3 medicinske sestre, od kojih ii ostala da radi sari Semeredi Ibolja. U periodu od 1989-1991. godine, na „Turbox" aparatu su AT III, tako đe rađene i analize kao što su L1 antitripsin, В 1 Sp 1 glikoproteini, apolipoproteini Al, А2 i B, takođe nefelometrijskom metodom. Zahvaljuju ći ovim metodama, stru čnjaci Bolnice su bili u mogućnosti da izrade i brane magistarske teze i doktorske disertacije. Zbog povećanog obima pisla, 1989. godine primljena ii u službu i ирисепа na specijalizaciju dr Lenđel Tamara, koja ii, istu, zavriila 1993. godine u Beogradu. Dr Ana Renko Zaboš ii 1990. godine stekla naziv primarijusa. U periodu ód 1990. do 1992. godine, Služba za transfuziju krvi ii Eliza metodom koriste i određivala test na rubeolu kid trudnica. Id 1989. godine, osim boca se no ukinuta plasti čke kese za uzimanje krvi sve do 1996. godine kada ii prakti č upotreba boca. Iodine 1992. se na mesto penzionisanih sestara primaju Agota Božoki i Ljiljana Božović, koje su 1993. godine završile V stepen specijalizovanih medicinskih sestara iz oblasti transfuziologije u Beogradu. Iodine 1996, Marija Boroš, glavna sestra odlazi u penziju a Agota Božoki napušta službu. Za glavnu sestru ii imenovana Valerija Horvat, a u Službu su primljene Emeše Fajka i Ela Brkan, koje su V stepen usavršavanja za transfuzioloike sestre završile u Novom Sadu. Id 1996. godine se uvodi zakonom obavezno testiranje svake jedinice krvi na HCV. Iste godine, za Službu ii kupijen aparat Koagulometar „Fibrintimer" pa ii zapo&to odre đivanje osnovnog koagulacionog statusa (PT, aPTT, TT, Fibrinogen). Te analize su bile od izuzetnog značaja za lečenje bolesnika obolelih cd hemofilije. Izuzetno zna čajnu ulogu je ova Služba imala i u nazvoiu dobrovoljnog davalaštva krvi. Uključivanjem Crvenog krsta, u Senti ii гаросен propagandni rad na роlји dobrovoljnog davalaštva krvi i, ve ć nakon dve godine rada, prestala ii potreba za porodičnim davalaštvom. Krajem 1969. godine je ova Služba obavila prvu uspešnu akciju prikupljanja krvi na terenu od dobrovoljnih davalaca krvi u naseljenom mestu Bogaraš. Id tada, teren za prikupljanje krvi, osim opštine Senta, obuhvata i opštinu Novija istorija bolnice Medicinskog centra „ Dr Gere Ištvan" u Senti 165

Ada. Broj dobrovoljnih davalaca krvi ii, vremenom, intenzivno rastao i veoma brzo ii ostvaren nivo od 4% davalaca krvi, u odnosu na broj stanovnika, što ii predstavljalo zakonski minimum. U periodu od 1975. do 1985. godine, intenzivira se rad na dobrovoljnom davalaštvu i postižu se veoma dobri rezultati. Procenat davanja krvi se sa 4% popeo na preko 8% i Služba sa ovim rezultatima osvaja II i III mesto u Srbiji, a I mesto u Vojvodini. /d kada ii prim. dr Ana Renko Zaboš položila specijalisti čki ispit pa do danas u Službi se neprestano odvija edukacija medicinskih sestara, specijalizovanih medicinskih sestara transfuzionista, kao i lekara opšte prakse na obaveznom lekarskom stažu i specijalizanata svin grana medicine.

~~DOsADAŠNJI NAČELN1c1: dr Jovan Vajdić od 1957-1961. godine. dr Dula Ujhazi od 1961-1969. godine. prim. dr Ana Renko Zaboš od 1. V 1970.~~

~~Služba za otorinolaringologiju~~

Služba za otorinolaringologiju, kao jedna od novijih medicinskih grana, nema tako dugu tradiciju u Senti. Početkom četrdesetih godina ovog veka u Senti radi prvi privatni lekar specijalista otorinolaringolog. Bio ii to dr Deneš Fodor, kasnije na- čelnik ORL službe u Novom Sadu i Nišu. Prva specijalisti čka otorinolaringološka ambulanta formirana ii pri Domu narodnog zdravlja u Senti još 1946. godine. U njoj su radili lekari specijalisti iz Subotice jedan put nedeljno. I pored velikog тпасаја , kao i koristi, kako za pacijente, tako i za lekare, ovaj period se još fi smatra redovnim početkom rada ./RL službe. In ii usledio tik 6. 111958. godine otvaranjem specijalisti čke ORL ambulante u Domu zdravlja u prostorijama prve zdravstvene stanice. Januara 1959. godine, u Bolnici započinje sa radom i ORL odeljenje sa 24 kreveta. Odeljenje ii bib o smešteno u staroj zgradi bolnice sve do 1968. godine kada se premeita na lokaciju u novoizgrađeni pavilion u kire se i danas nalazi. Osniva č i prvi načelnik Službe u Senti ii bio dr Ferenc Košickí, koji ii uložio mnogo truda i energije za afirmaciju, kako otorinolaringološke struke, tako i ORL službe. Tada ii osobije bib o sastavljeno od jednog lekara specijaliste i nekoliko bolničarki sa tik završenim bolničarskim kursom. Prvih godina, većina poslova ii bila vezana za ambulantni rad, dok se hospitalizacija sprovodi samo radi operacija krajnika i raznih ob!ika konzervativnog lесепја ORL bolesti. Situacija se, me đutim, brzo menja i služba ojačava i kadrovski i materijalno. Iodine 1962. započinje specijalizaciju dr Mihalj Berta. U Službu su primljene još tri medicinske sestre, sa završenom četvorogodišnjom medicinskom školom, nabavljen ii audiometar - Belltone a zatim i Peters, operacioni mikroskop Carl Zeiss, kao i ostala neophodna oprema. Iodine 1971. započinje specijalizaciju i treći lekar - dr Mihalj Molnar. 166 Milorad Ćurčić

Odlaskom dr Ferenca Košjckog 1984' godine u penziju, Službom rukovodi kao načelnjk dr Mihalj Berta, a specijalizaciju zapo čjnje dr Gabor Balind. Iodine 1992. i dr Mihalj Berta biva penzionisan, a na čelnjk službe postaje dr Mihalj Molnar. Specjjaljzacjju zapoEinje dr Roža Bohata Komloš. Prvog VII 1995. godine, dr labor Balind, kao završeni specijalista, napušta Bolnicu i odlazi u inostranstvo. Prvog IV 1998, godine na specijalizaciju je primljen dr Ivan Đekovi ć . Među operativnim zahvatima najvećj postotak otpada na tonziloadenoidektomije, mada ii broj ovih intervencija u poslednjih nekoliko godina u kontinuiranom opa- danju. Id 21. III 1972. godine, sve tonziloadenoidektomije kid dece se rade u ovii službj u opštoj endotrahealnoj anesteziji. Drugo veliko podru čje rada ovi Službe je bib o lečenje bolesti uha i rehabilitacija sluha. U početku rada odeljenja, ura đen je većj broj radikalnih trepanacija tempo- ralne kosti, a cd 1966. godine prešlo se na timpanoplastj čke operacije. Po formiranju audjološkog kabineta, dolazi do bitnog poboljšanja rezultata rada u oblasti rehabilitacije sluha. Ova služba laringomikroskopske intervencije vrši od 1975. godine, сјте se u velikoj meri poboljšala rana dijagnostika i terapija bolesti larinksa. Id ista- uh zahvata na odeljenju se rutinski rade operacije nosa i paranazalnih šupljina, operacije na području vrata, kao i hirurško zbrinjavanje skin o svih cerviko-facijalnih povreda.

~~Ulaz u službu za otorinolaringologiju~~

Lekari ove službe su, vjše cd 30 godina, obavljali rad u specjjaljstj čkjm ambulantama pri Domovima zdravlja u Весеји , Adj, Kanjižj, Coki i Novom Kneževcu, što ii rezultiralo time, da cd samog po četka rada eve službe, pa do današnjjh dana, ka njima gravitiraju pacijenti sa teritirija ipštjna Senta, Ada, Kanjjža, Coka, Novi Kneževac a delom i Весеја i Bačke Тороlе. Do sada ii tri puta održan stru čnj sastanak ORL sekcije Društva lekara u Sentj u organizaciji lekara ove službe. Služba se ponosi time što је bjla domaćjn i organizator Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 167 prvog sastanka ORL sekcije, koji ii održan 1976. godine. Prvi lekar u Senti, kojem je uopšte dodeljen primarijat, bio ii upravo osnivač ORL službe dr Ferenc Košicki. Danas se ORL služba nalazi u prizemlju glavne zgrade Bolnice a sastoji se od odeljenja, koje je registrovano na 20 postelja i specijalističke ambulante. U službi rade dva lekara specijaliste otorinolaringologije, jedan lekar na specijalizaciji iz otorinolaringologije, osam medicinbskih sestara i dye higijeničarke.. Opremu ORL odeljenja sa činjavaju slede ći aparati i instrumenti: dva audiometra (Atlas GS i Danplex - Clinical audiometer DA 74), aparat za timpanometriju (Dan- рlех - Tymp 82), dva operaciona mikroskopa (Carl zeiss za specijalisti čku ambulantu i Opton za operacionu salu), dva kompleta za ezofagoskopiju, dva kompleta za traheo bronhoskopiju, jedan komplet za sinusoskopiju, inhalacioni aparati, komplet za termokauterizaciju kao i dva aspiratora. Operaciona sala raspolaže: centralnim razvodom za kiseonik, centralnom aspi- racijom, kompletom instrumenata za mikrohirurške zahvate u podru čju uha, kompletom za laringomikroskopske zahvate, kompletom za operacije nosa i paranazalnih šupljina, kompletom za tonziloadenoidektomiju kao i instrumentima za operacije tumora vrata i pljuvačnih ilezda.

~~DOSADAŠN]I NAČELNICI: prim. dr Ferenc Košicki cd 1. I 1958-31. V 1989. godine. dr Mihalj Berta cd 1. VI 1989-30. VI 1992. godine. dr Mihalj Molnar cd 1. VII 1992. godine.~~

~~Laboratorijska služba~~

Laboratija je, 1942. godine, bila u sklopu Internog odeljenja. U njoj je radio jedan nekvalifikovani radnik obu čen od strane lekara. I пасе, analize su radili lekari. Id opreme su imali jedan monokularni mikroskop i ručnu centrifugu. Pacijentima su se zakazivali pregledi a bib o je, u proseku, 3-4 analize dnevno. Id analiza su se radili: sedimentacija eritrocita, leukociti, eritriciti, hemoglobin, neke analize mokra će i paraziti stolice. Osnivanje Laboratorijske službe vezano je za 1958. godinu, tj. za izgradnju novog paviljona u Bolnici, u kojem ii i ova služba dobila svoje prostorije. Te, 1958. godine, u radni odnoš se prima i diplomirani inženjer hemije ing. Zlatica Pap, koja u Sentu dolazi iz Zagreba. Imala je dugogodišnje klini čko iskustvo.Velikim zalaganjem ii uspela da opremi službu i proširi njenu delatnost. Uz nju su radili i 4 kvalifikovana radnika sa srednjom stru čnom spremom. Godine 1961. u Laboratorijskoj službi radi 6 radnika sa srednjom stru čnom spremom a uvode se i nove analize. Tih godina se još uvek primal određen broj uzoraka na preglede. Obavezno je bib o prijavljivanje, priman ii ograničen broj, a određene analize su radene ta čno utvrđenim danima. Iodine 1965, pored ing. Zlatice Papa u Laboratorijskoj službi, kao biohemi čari, rade još i ing. Enžebet Kifer i ing. Aladar Brukner, Iodine 1967. radi i ing. I1eš Feher. Broj srednjeg kadra ii iznosio 8. 168 Milorad Ćurčić

Nabavkom spektrofotometra, 1968. godine zapo činje određivanje i nekih enzima, kao što su SGOT, SGPT, AP, bilirubin, gvožđe, kreatinin itd. Nakon 1969. godine, u Službi ostaje sara ing. Zlatica Pap, jer ostali biohemi čari, u međuvremenu, na- puštaju službu. Godine 1978. u službu stupa ing. Marija Laufer, a 5. IV 1979. godine ing Zlatica Pap odlazi u penziju. Godine 1979. гapočinje modernizacija rada Laboratorijske službe. Nabavkom novih aparata uvode se nove analize kao i određivanje Na, K, gasne analize krvi, utvrđivanje izoenzima, lipoproteina itd. Id 1. I 1979 godine, posh e Zlatice Papa, za načelnika ii postavljena ing. Marija Laufer, koja i danas zau- zima isto mesto. /d 1981-1983. godine, kao biohemi čar, u Službi radi i ing. Gojko Vuletić, a od 1988-1991. godine ing. Eva Kurunci Novak. Id decembra 1993. godine u Službu se prima ing. Ibolja Pataki, koja i danas radi u ovoj Službi. Tokom 1994. godine, u ovoj Službi ii staž obavljala i ing. Laura Balint. Tokom ovin godina, Laboratorijska služba se razvila u modernu laboratoriju, koja, u potpunosti, može da prati zahteve savremene medicine i uspešno u čestvuje u dijagnostikovanju oboljenja. ‚sir za potrebe bolni čkih pacijenata, veoma često se ovoj Službi za usluge obraćaju i pacijenti iz Sente a i okolnih opština, posebno za one analize, koje se fi rade u laboratorijama domova zdravlja. Poslednjih godina ose ća se velika potreba za modernizacijom opreme, ali teška finansijska situacija to fi doz- voljava.

~~DosADAŠNJl NA ČELNICI: ing. Zlatica Pap od 1. IV 1958-30. XII 1978. godine. ing. Marija Laufer od 1. 11979.~~

~~Bolnička apoteka~~

Do 1958. godine, u Bolnici, nije bila organizovana služba za snabdevanje leko- vira. Bolnica ii posedovala apoteku u kojoj je, nekoliko sati dnevno, radio farmaceut biz naknade. Formiranje i početak rada ove Službe vezan je za 1962. godinu kada u Bolnicu (1. VII 1962, godine) dolazi da radi diplomirani farmaceut Milanka Ignjatović . Služba ii smeštena u prostorije novoizgradenog paviljona u prizémlju. Iodine 1963; Bolnička apoteka se oprema tako, to Bolnica od Gradske apoteke otkupljuje jednu od nacionahizovanih apoteka sa ure đajima, nameštajem i potrebnim sredstvima za rad, tj. apotekarskim posu đem. Id januara 1963. godine u Bolničkoj apoteci po činje da radi i prvi farmaceutski tehni čar Gizela Sokola, koja radi sve do penzije, tj. do 1985. godine. Nju smenjuje farmaceutski tehni čar Eva Pinter, koja radi do 1990. godine. Id 1988. do 1991. godine, u Bolničkoj apoteci radii drugi diplomirani farmaceut Magdolna Turi. U Bolničkoj apoteci fade farmaceutski tehni čari: Tereza Todorović od 1990-1992. godine, Ervin Bugriš od 1992. do 1993. godine i od 1993. Doroća Ujhazi, koja i danas radi u njoj. Novija istorija 6olnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 169

~~Id samog osnivanja Bolni čke apoteke, tj. od 1. VII 1962. godine pa do danas, šef Bolničke apoteke ii mr Milanka Ignjatovi ć.~~

~~Služba za rentgenološku dijagnostiku~~

Prvi rentgen aparat za Bolnicu u Senti ii nabavljen 1914. godine. Kupljen ii u Budimpešti, montiran i odmah ii zapo čet rad na njemu. Gradski savet Sente ii doneo poseban pravilnik po kire se postupalo pri snimanju ovim aparatom. Na aparat se moralo jako paziti, jer se, već nakon jedne iii dve skopije, toliko zagrevao, da se morao isklju čivati zbog hlađenja da se fi bi pokvario. Grad ii 1928. godine kupio drugi, sada jedan od najmodernijih Rtg aparata i to „Heliodor Duplex" firme Simens. ‚vaj ii aparat radio sve do 1962. godine, ali, pošto, zaštita od zra čenja nije odgovarala tadašnjim propisima, godine 1963. prestaje da se radi na njemu.

~~Služba za RTG - anginološka sala~~

Do 1957/58. rentgenološke preglede su vršili pojedini lekari sa odeljenja, ali ii jedna osoba bila zadužena za rad sa aparatom i pripremu snimaka. Obzirom na to da je nabavljen nov aparat i smešten u nove prostorije, tik izgrađenog paviljona, poku- šano ii da se pronađe i zaposli specijalista iz rentgenologije, ali tadašnjoj upravi to nije pošlo za rukom. )edino rešenje ii bib o honorarno zapošljavanje specijalista iz Subotice, koji su dolazili da rade u popodnevnim satima u Bolnicu u Senti. Njihovo radno vreme zavisilo ii od voznog reda, jer su dolazili i odlazili vozom. Bolnica ii 1959. godine potpisala ugovor sa jednim lekarom opšte prakse, koji nije bio iz Sente, 170 Milorad Ćurčić

da obavi specijalizaciju iz rentgenologije, ali ii bio dužan da ostane na radu u Bolnici najmanje tri godine. Bio ii to dr Dušan Ja ьІanović, specijalista radiologije, koji ii radio u Bolnici od 1962. до 3. I 1964. godine a posh e toga ii napustio ne jspunjvšj potpisane obaveze. Iodine 1957, Bolnica ii nabavila aparat „Morava EI Njš" a imala ii aparat „Super Astral" firme Simens i „Neretva EI Ni" (pokretni aparat u hirurškoj službj). Do 1964. godine su u Službj radili samo rtg tehni čari biz stalnog lekara. U to vreme, bila su zaposlena dva radiološka tehni čara. Prvog I 1965' godine specijalizaciju iz rentgenologije dobija dr Mihajlo Nikolić. Nakon završetka specijalizacije, on posta- ii načelnik Službe ina tom mestu ostaje do odlaska iz Sente, tj. do 2. V 1975. godine. Iodine 1965, Bolnica kupuje nov, u to doba veoma savremen aparat - „Selenos EI Ni". Iodine 1970. u Službu stupa dr Milena Đurić, lekar na specijalizaciji iz rentgenologije. Iodine 1972. se kupuje još jedan veoma savremen Rtg aparat - „Superjks 1150 EI Ni" Po odlasku dr Mihajla Nikoljća iz Sente, dr Milena Đurić 1975. godine postaje načelnikom Službe. Dr Alfred Lesmeister prelazi, iz Subotice, da radi na Rtg odeljenje u Sentj od 1975. godine i u Sentj radi do 1991. godine kada odlazi u penziju. Zbog nedostataka kadrova, njéga ii Bolnica angažovala i kao penzionera da jedno vreme radi u njoj. Na odeljenju, od 1. XII 1976. godine, radi j dr Lajoš Kozma, koji 4. 11981. godine prelazi da radi kao specijalista u Dom zdravlja u Adj. Iodine 1980, Bolnica, za potrebe Rtg službe, nabavlja.,,TUR Drezden", Rtg aparat sa elektronskim poja čivačem i monitorom, „Mobilix El Ni", pokretni rtg aparat za hiruršku službu i „MARF", automatsku komoru za razvijanje filmova. Još jedna automatska komora nabavljena je i 1985. godine. Iodine 1982. u Službu stupa drJolan Mikloš, koja ostaje da radi do 1994. godine kada odlazi u inostranstvo, a 1985. godine započinje rad dr K1ara Biri' Devi, koja u služбi ostaje do 1995. godine kada napušta bolnicu i prelazi u privatnu praksu. Iodine 1989, za potrebe Službe, nabavljen je „Undistat EI Ni" - aparat sa elektronskim poja čivačem i monitorom, „Oldelft" automatska mračna korona i „Hipos EI Ni" pokretni Rtg aparat za hiruršku salu. Iodine 1991, načelnjk službe dr Milena Đurić stjče naziv primarijusa. U Službj su tada sistematizovana 4 lekara specijaliste i sedam Rtg tehničara, s obzirom, da S1užбa radi 24 sata bez prekida. Iodine 1994. u Službu stupa dr Dragica Рар-Gopić, lekar na specijalizaciji. Io- dine 1998. u svojstvu spicijalizanta u Službu se prima i dr Raza Jančić. Iodine 1998, dr Dragica Pap Iopjć uspešno završava specijalizaciju iz radiologije i bjva postavljena za načelnjka Službe od 19. 11999. godine. Iodine 1996. je nabavljen „Telestatix EI Ni", rtg aparat sa elektronskim poja- čjvačem i monitorom, uz dodatke za angiografiju, kao i AFP automatska mra čna komora. Te godine izvršena ii i adaptacija prostorija i adaptirana angiografska sala. U periodu od 1964' do 1998. godine, .rad u Rtg službj ii bio visoko frekventan, uzjmaju ćj u obzin da ii Služba svojim radom pokrivala celokupnu patologiju stacionarnih bolesnika, ambulantnjh bolesnjka iz opštine Senta, alj isto tako i bolesnika oz okolnih opština, tj. Ade, Kanjjže, Coki, Весеја a i lire okoline. U tom periodu, uvode se mnoga snimanja i pregledi, kako standardni tako i specijalni. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" и Senti 171

Specijalizaciju zapo činje 1. VI 1999. godine dr Sofija Subotin. Služba ii danas smeštena u prizemiju glavne zgrade Bolnice. U Službi rade dva lekara specijaliste, dva lekara na specijalizaciji, sedam radioloških tehni čara, jedan administrativni radnik i jedna higijeničarka.

DOSADAŠNJI NAČELNICI: dr Dušan JaьІanović od 1962-3. 11964. godine. dr Mihajlo Nikolić od 1968-2. V 1975. godine. prim. dr Milena Đurić od 3. V 1975-31. XII 1997. godine. dr Dragica Рар-Gopić od 19. 11999.

~~Oftiэlmološkíэ služba~~

Konkursom raspisanim za specijalizaciju iz oftalmologije, primljen ii dr Milan Kapor, koji, sve vreme, specijalizaciju obavlja na Očnoj klinici u Beogradu. Nakon položenog specijalisti čkog ispita 1964. godine, on osniva Oftalmološku službu u bo1- nici Senta, koja se sastojala iz ambulantnog i odeljenskog dela. Prijem prvih pacijenata na hospitalno lečenje, 1. XI 1964. godine, predstavlja početak rada ovi Službe. Slično, kao i druge novo-osnovane specijalisti čke službe, i ova, na samom početku, ima iste probleme: nedostatak finansijskih sredstava, kao prostornih i kadrovskih mogućnosti.Rad ove Službe započinje u veoma nepovoljnim i skučenim prostornim uslovima u staroj bolničkoj zgradi izmedu tadašnjeg Dečijeg i ORL odeljenja, gde su bolesnici, prima polu i uzrastu, morali da budu zajedno sa ORL bolesnicima. U tom pionirskom radu, veoma nepovoljno ii bib o i zajednidko korišćenje operacione sale sa ORL odeljenjem, jer se, često, operaciona sala morala koristiti za asepti čne operacije oka posh e septičnih operacija i tonzilektomija. Taj veoma težak period sku čenih prostornih kapaciteta potrajao ii sve do 1969. godine kada su preseljenjem ORL odeljenja dobijene nove prostorije i, adaptacijom, znatno poboljšani uslovi rada, time što ii obezbedino sledeće: prostrana, dobro ure đena ambulanta, mračna soba sa odgovaraju ćim aparatima, dobro ure đena čekaonica, tri bolesni čke sobe, sopstvena operaciona sala, lekarska soba, soba za sestre i dobni uređen sanitarni čvor. Ogroman napredak u pogledu uslova rada ostvaren ii kasnijim uvođenjem central- fog grejanja. To ii sve postignuto paralelno sa kontinuiranim radom. Strukturđ zaposlenog osoblja, novembra 1964. godine, ii bila slede ća: 1 lekar specijalista, 2 medicinske sestre (od kojih 1 sa višom stru čnom spremom) i 1 sprema- čica. S obzirom na mali broj kadrova i skučene smeštajne mogu ćnosti -(pomešani bolesnici sa dva odeljenja), negu hospitalizovanih su obavljale i sestre sa ORL odeljenja uz sve nepovoljnosti, koje su bile evidentne, ali, u to m periodu, rad druga čije i nije mogao da se organizuje. Proširenjem prostornih kapaciteta i obima rada Službe, oprezno ii povećavan i broj zaposlenih, dok se 1972. godine nije stiglo do najoptimalnijeg rešenja, tako da smenu održavaju oftalmološke sestre. Tada su Službu činili sledeći kadrovi: 1 lekar specijalista, 1 glavna sestra, 1 instrumentarka i 3 sestre za smenski rad (od kojih ii jedna imenovana refrakcionistom). 172 Milorad l;určić

Ambulanta ii, uz velike napon, bila opremljena slede ćim aparatima i instrumentima neophodnim za svakodnevni rad: kaseta sa probnim staklima, optotipi, foki- retina, oftalmometar po Javalu, oftalmoskop, vizuskop, pribor za skiaskopiju, pro- cepna svetiljka (špalt lampa), perimetar, binokularna lupa, pseudoizohromatske tablice, crveno staklo za diplopija test, tonometar po Shiotzu, reflektor, igle i dleta za vađenje stranih tela, pribor za ispiranje suznih kanala, Desmareove kašike, blefa- rostati, oštre kašike, kirete, pincete i makazice i Fuks -ova boks lampa. Ivor opremom ii omogu ćen slede ći obim rada u ambulantnim uslovima: fun- kcionalno ispitivanje oštrine vida, skiaskopija s cikloplegijom, oftalmometrija, pre- pisivanje korekcionih stakala i kontrola korekcije, biomikroskopija, oftalmoskopija, fokometrija, perimetrija, odre đivanje fiksacije, tonometrija, skotometrija, gonio skopija, ispiranje suznih kanala, sondiranje suznih kanala, tonografija, subkonjuk- tivalne inekcije, odre đivanje ugla razrokosti, odre đivanje diplopija, odre đivanje projekcije, odre đivanje kolornog vida, egzoftalmometnija, oftalmodinamometrija, ekstrakcija stranih tela rožnja če i vežnjače, epilacija, ispiranje konj. sakusa, bojenje fluoresceinom, diatermija, uzimanje konj. briseva, sprovo đenje lokalne ambulantne terapije, pregledi voza ča, ispisivanje lekarskih uverenja za IK, diafanoskopija, ispitivanje simulacija i fluoresceinska proba prolaznosti suznih kanala. Odeljenje ii, od samog početka, raspolagalo svim potrebnim uslovima i moguć- nostima za konzervativno le čenje bolesnika, al, u pogledu operativnih mogu ćnosti, uvek su se osećale posledice sku čenosti sa samog po četka rada Službe. Prirodno ii dat prioritet mom delu rada, koji ii mogao da se nesmetano obavlja u datim uslovima, tj. ambulantnom. Raspoloživim instrumentima ii omogućeno izvođenje sledećih operacija na kapci ma: ektropium, entropium, tumori kapaka, halacion, plastika kapaka, kantotomija, kantorafija, blefarorafija, epikantus, trihiaza, ptoza; operacije na lakrimalnom aparatu: dakriocistektomija, dakrioadenotomija, sondiranja; operacije na konjuktivi: tumori konjunktive, operacije pterigiuma, trahoma; operacije na rožnja či: keratektomija, suture, abrazija, kauterizacija, va đenje stranih tela; operacije glaukoma: fistuliziraju će operacije, iridiktomija, ciklodijatermija; operacije na mišićima - strabizam, operacije оспе jabu čice, enukleacija, evisceracija. Nedostatak operacionog mikroskopa je sprečio uvođenje drugih operacija. Irganizacija rada Službe je pratila razvoj prostornih kapaciteta kao i proširivanje obima Službe i broja zaposlenih, prilagođavaju ći se, na taj na čin, maksimalnoj efikasnosti u datim uslovima. Id prvobitnog pionirskog obima rada na neobra- đenom terenu, uspela su se, tokom godina, pronaći najoptimalnija rešenja za rad, kako ambulante tako i odeljenja, čiji ii rad tako uskla đen da se odvija kontinuirano, biz zakazivanja pregleda i deljenja brojeva. Korisnicima ii omogućeno da brzo i efikasno dobiju ротос koju traže. Ova dobra organizacija Službe, pored obima i kvaliteta usluga, zapažena је i registrovana u svim pismenim nalazima komisija za kontrolu rada. Pored ovoga, Oftalmološka služba ii bila uključena i u rad van Bolnice sara đujući sa Institutor za zdravstvenu zaštitu Novi Sad tokom tri godine u eradikaciji trahoma, sa Оспот klinikom u Novom Sadu u izradi oftalmoloških vojvo đanskih normativa, sa O čnom klinikom u Beogradu kao referentna ambulanta kod uvo đenja novih Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 173

lekova (Metablen). Pored odlične saradnje sa nadre đenim Očnim klinikama, godinama je trajala veoma dobra saradnja sa okolnim Domovima zdravlja. Posebno se mora istaći izuzetna saradnja sa Savezom slepih u Senti, to dokazuje činjenica da su godinama bili prvi u Republici. Ovakvim načinom rada Oftalmološka služba je uspela, fi samo da sanira neobra- đenu teritoriju (čak širu od prvobitnog podru čja), već da potrebu ove Službe pruža kompletno od pregleda do hitnih slučajeva. Time je distignut ideal Oftalmoloških službi, tj. da na teritoriji, koju pokrivaju, čvrsto drže sve u svojim rukama kada se priьІižno broj novorođenih poklapa sa brojem presbiopa (po četak nošenja nao čara za blizinu kod starijih), a sva patologija izmedu biva pod kontrolom i, višedecenijskim radom, predvidiva za svaku godinu. Godinama, veoma uspešno obavljen rad, su registrovali i korisnici usluga, koji su u ediciji „Stavovi i mišljenja bolesnika o njihovom bolničkom lečenju" - Instituta za zdravstvenu zaštitu - Novi Sad, na anketno pitanje: „Da Ii bi se u slu čaju iste bolesti le čili na istom odeljenju" svi odgovorili potvrdno, što je rezultiralo, za ovu vrstu kontrole, neuobi čajeno lepim zaklju čkom: „Bolji kompli- ment se fI može ni zamisliti". Planirani kontinuitet u radu Službe se росео ostvarivati kada ii Jr Dendi Barši 1991. godine гavršila specijalizaciju iz oftalnologije i od 1992. росе lа da radi na Očnom odeljenju u Bolnici. Ina ii bila oftalmolog u Domu zdravlja u Adi, ali ii radila uz dr Kapora. Odlazi sa odeljenja 1994. godine. Posh e toga, 24. IV 1995. godine se na specijalizaciju prima dr Opančar Ljilja, koja specijalizira u Senti i Novom Sadu. Tridesetog XII 1996. godine odlazi dr Milan Kapor u penziju i, pošto odeljenje ostaje biz specijaliste oftalmologa, za rad se angaiuje dr Dendi Barši, po ugovoru 0 delu. Ina radi u Službi sve do 1. XI 1998. godine, a tada Si, ро ugovoru 0 delu, angažuje Jr Branimir Lazović, koji tri puta nedeljno radi na odeljenju i obavlja sve specijalističke konsultativne preglede. Dr Ljilja Орапсат dobija produženje specijalisti čkog staža za jednu godinu zbog porodičnih razloga. ‚vaj prekid, u kontinuitetu rada Službe, predstavlja samo fi- prijatnu epizodu, koja се, nadamo se, biti uspešno prevazidena, a građani Sente i okoline се , i dalje, imati ono što su decenijama imali - uspešnu Oftalmološku službu, koja се im pružati vrhunske usluge po potrebi i na vreme. DOSADAŠNJI NALELNICI: dr Milan Kapor od 1. XI 1964-30. XII 1996. godine.

~~Služba za neuropsihijatriju~~

Do 1968. godine, Bolnica u Senti, nije imala neuropsihijatra niti Neuropsihijat- rijsko odeljenje. Bolesnici, koji su bolovali od neuroloških bolesti su le čeni na Internom odeljenju Bolnice u Senti, dok su psihijatrijski bolesnici le čeni ро speci- jalizovanim psihijatrijskim bolnicama u Kovinu i Vršcu. Programom razvoja Bolnice planirano ii otvaranje i Neuropsihijatrijskog odeljenja, da bi 1965. godine specijalizaciju iz neuropsihijatrije dobio mladi lekar opšte prakse, 174 Milorad Ćurčić koji je u Sentu došao iz Svilajnca, a medicinski fakultet ii гavršio u Beogradu. Bio ii to dm Živorad Ignjatović. Specijalizaciju ii obavljao u Senti, Subotici i Beogradu, a spe cijalistički ispit ii položio 15. 11968. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Sledećeg dana, tj. od 16. 11968, godine, u podrumskim prostorijama nekadašnjeg Dora zdravlja na Tisinoj obali (tzv. „Zeleni krst"), zapo činje sa radom neuropsihijatrijska specijalisti čka ambulanta. U ambulanti ii, pored dr Ignjatovi ća, radila medicinska sestra Valerija Đemrei. Dr Živorad Ignjatovi ć ii, tada, bio jedini neuro psihijatar u čitavom Potisju, od Be čeja do Horgoša. Neuropsihijatrijsko odeljenje u Bolnici J1 započelo sa radom 1. 111968. godine. U okviru zgrade Infektivnog odeljenja se odvaja 10 kreveta za lесепје neuropsihijatrijskih bolesnika. Prva i dugogodišnja glavna sestra odeljenja bila ii Marta Marko.

~~Zgrada neuropsihijatтijskog odeljenja pre adaptacije...~~

Odmah na početku funkcionisanja Neuropsihijatrijskog odeljenja, shva ćeno ii da je ovaj broj postelja nedovoljan pa se, 15. VI 1968. godine, odeljenje premešta na današnju lokaciju, tj. u glavnu zgradu tadašnje bolnice (zgrada nekadašnjeg de čijeg sirotišta Dunavske banovine) i proširuje se na 16 postelja. Skoro polovina bolesnika na tadašnjem odeljenju ii bolovala od hroni čnih psihoza, a bili su povučeni sa lесе- nja iz psihijatrijskih bolnica u Kovinu i Vršcu. Odeljenje je bib o zatvorenog tipa, tj. ulazna vrata su bila uvek zaključana, na prozorima su bile metalne rešetke a odeljenje ii imalo svoju baštu, koja ii bila ograđena zidor a služila je da se bolesnici, kada je lepo vreme, puštaju da izvesno vreme provedu van svojih soba i odeljenja. Ta bašta је ograđena pošto se u bolničkom krugu desilo nekoliko incidenata sa neuropsihijat- rijskim bolesnicima. Odeljenje je bib o mešovito, po svakom pitanju. Naime, na odeljenju su lečeni i neurološki i psihijatrijski slu čajevi, muški i ženski, a bili su odvojeni po sobama. Odeljenje se proširuje iz godine u godinu zbog proširivanja teritorije, koju pokriva svojim radom, tako da 1969. godine ima 34 kreveta, 197 1, godine 35 kreveta, 1975. godine 40 kreveta, da bi 1985. godine bib o prošireno na 48 kreveta. Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr Gene Ištvan" u Senti 175

Id 1968. do 1974. godine, na Odeljenju radi samo dr Žjvorad Ignjatovj ć. U tom periodu, uz dr Ignjatovj ća, specijalizaciju su obavljali drlanoš Herman, Jr lene Zaboš (nakon nekoliko meseci menja specijalizaciju i prelazi na Interno odeljenje), dr Đula Hajdu za Kanjjžu, dr Tomislav Matovj ć za Sentu (kasnije prelazi na Kliniku za neuro- logiju u Novom Sadu), Jr Jelena Martinov i Jr Sonja Orozovjć za Novi Kneževac i dr Desan Vukosavljevj ć za Čoku.

~~...i poste adaptacije~~

Iodine 1974, specija!izaciju iz neuropsihijatrije, volonterski, гаросјпје lekar opšte prakse iz Coke Jr Milorad Ćurčjć, koji 1975. godine prelazi da radi na Odeljenje. Iodine 1977. zapo čjnju specijalizaciju Jr Antal Beviz, 1983. dr Katalin Kovač Kjš, a 1985. godine dr Ferenc Pice, koji specijalizaciju zapo čjnje za potrebe Doma zdravlja u Adj, a kasnije prelazi da radi na /deljenje. Posh e njega, specijalizaciju za Adu гаросјпје na Odeljenju i Jr Endre Bor. Sресјјаlјгасјје su u to doba trajale tri godine. Devedesetih godina specijalizacija iz neuropsihijatrije se razdvaja na posebne specijalizacije, pa ii 1997. godine, na specijalizaciju iz neurologije, primljena dr Slavojka Đukić, a 1998. godine specijalizaciju iz psihijatrije zapo čjnje drlosip Dadasovjć. Ovi specijalizacije traju četiri godine. Prvi aparat, koji ii kupijen za potrebe Neuropsihijatrijskog odeljenja ii bio aparat za elektrošok terapiju. /deljenje ii, sem ovog aparata, imalo još aparat za oksi- genaciju bolesnika kao i portab! EKI. Iodine 1971. ii nabavljen za potrebe službe EEG aparat, te se U okviru Službe otvara Kabinet za neurofiziologiju u adaptiranim prostorijama, koje su nekada pripadale Grudnom одеlјепји . U ovom kabinetu, kao posebno edukovanj tehni čar, radio је Jožef Heder. Dve godine kasnije, Služba dobija i aparat za EHO-encefalografiju, a 1991. godine i aparat za REG (reoencefalografiju). Lekari odeljenja su, od prvog dana postojanja, u tretmanu bolesnika koristili sve najmodernije metode l есепја neurološkjh i psihijatrijskih bolesnika. Odeljenje od 1968, godine ima jedinicu za intenzivnu negu bolesnika („ok soba") sa 3 kreveta. U 176 Milorad Ćurčić

njoj su lečeni bolesnici sa cerebrovaskularnim irizultima i razrie intoksikacije. Na Odeljenju se zapošljavaju i psiholozi (Eva Dukai, Olga lire Heinrih), a potom i socijalni radnici ( Olga Simeunović, Danka Bogetić ), koji, svojim radom u Službi, doprinose boljoj dijagnostici neuropsihijatrijskih bolesnika, a kasnije učestvuju i u grupnom terapijskom tretmanu psihijatrijskih bolesnika. Osamdesetih godina, svako- dnevne metode le čenja na Odeljenju su bile, pored terapije neurolepticina, koja je sve više primenjivana, terapija eleketrošokovima, u početku nativnim a kasnije u anesteziji (Atropin, Kemital, Leptosukcin), terapija inzulinskim komama. Bolesnici su, i pored neuroleptika, tada još, često, i fizički fiksirani kada su bili u izrazito agitiranim stanjima. Neuroleptici osamdesetih godina sve više zauzimaju mesto u terapiji, pa se terapije inzulinskim komama, kao i elektrošok terapija, sve re đe koriste. Iodine 1979. Jr Živorad Ignjatović stiče naziv primarijusa, 10. XII 1981. zavdava subspecijalizaciju iz socijalne psihijatrije, i 1983, godine na Odeljenju počinje sa radom i terapijska zajednica za l есепје alkoholi čara, kao i grupna socioterapija ostalih bolesnika. Dvadeset i prvog IV 1982. godine, Jr Milorad Ćurčić brani rad iz psihoterapije na magisterijumu. Iste godine se na Odeljenju otvara i psihoterapijska ambulanta. Dr Milorad Ćurčić, 5. IX 1985. godine, brani doktorsku disertaciju iz oblasti intervencije u krizi i suicidologije.

~~Sa posvečenja neuropsihijatrijskog odeljenja~~

Iodine 1985. Marta Marko prestaje da bude glavna sestra odeljenja, te se na to mesto postavlja, od 15. X 1985. godine, medicinski tehni čar Jožef Heder. On je glavni medicinski tehni čar odeljenja sve do 15. V 1986 godine kada se na to mesto postavlja medicinski tehničar Šandor Fehervari, koji tu funkciju obavlja do 29. I 1989. godine Ja bi glavna sestra odeljenja od 30. 11989. godine postala Radoslava Staniš{с. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 177

Zbog veoma lošeg stanja u kojem su se nalazile prostorije, rešeno ii da se izvrši adaptacija odeljenja, pa se Odeljenje, za vreme adaptacije, seli u prostorije neka- dašnjeg Očnog odeljenja. Taro radi u otežanim uslovima i sa smanjenim kapacitetom. Adaptacija Neuropsihijatrijskog odeljenja završena ii i Odeljenje ii predato na upotrebu 25. XII 1995. godine. Ivor adaptacijom Odeljenje dobija adekvatne i dobni opremljene namenske pristine. Id tog datuma, Odeljenje ii otvorenog tipa. Danas se Neuropsihijatrijska služba u okviru Zdravstvenog centra „Dr lire lštvan" sastoji iz Odeljenja sa 46 postelja i Dispanzera za mentalno zdravlje. Odeljenje ima neurološki odsek sa 15 postelja, psihijatrijski odsek sa 31 posteljom, posebno za muške a posebno za ženske pacijente, moderno opremljenu jedinicu intenzivne nege sa 7 postelja (opremljenu sa centralnim razvodom medicinskih gasova, vakuma, mogu ćnošću monitorisanja najtežih bolesnika uz svu neophodnu najmoderniju opremu). Odeljenje takodje raspolaže i prostorom za poluintenzivnu negu bolesnika. U Službi rade 4 neuropsihijatra, od kojih jedan doktor nauka i jedan subspecijalista iz socijalne psihijatrije, obojica primarijusi i mentori za specijalizacije iz psihijatrije na Medicinskim fakultetima u Novom Sadu i Beogradu, jedan lekar na specijalizaciji iz neurologije, jedan lekar na specijalizaciji iz psihijatrije, psiholog za odrasle, psiholog za decu, socijalni radnik, 16 medicinskih tehni čara i četiri hi- gijeničarke. Osmog V 1998. godine ii Služba proslavila 30-togodišnjicu postojanja Neuro- psihijatrijske službe sve čanom akademijom i organizovanjem stru čnog sastanka Psihijatrijske sekcije SLD - DLV.

~~DOSADAŠNJI NAČELNICI: prim. dr Živorad Ignjatović od 10. 111968-31. VIII 1995. god. prim.dr sc. med. Milorad Ćurčić ad 1. IX 1995-5. IV 1998. god. dr Katalin Kovač Kiš od 6. IV 1998.~~

~~Služba za anesteziju i reanimaciju~~

Iako se, paralelno sa javljanjem potrebe za hirurgijom, javila potreba i za anestezijom, ova Služba ii relativno kasno doživela osnivanje i razvoj u našoj Bolnici. Prvi hirurzi, a kasnije i ostali, su dugi niz godina, hinurške intervencije, a kasnije i manje hirurške operacije, kao Ito su hernioplastike i apendektomije, radili pod lokalnom anestezijom. Kid većih operacija su koristili etar, koji su dozirali otvorenom metodom, kap po kap preko Schimelbuschove maske. Prvi aparat sa vaporizatorom za etar je kupljen 1957. godine i posh e toga ii omogućeno ujednačeno doziranje anestetika. Taj pisai su radile priu čene osobe, a u najboljem slu čaju lekari, koji su u bolnici obavljali lekarski staž. Prvi anesteziolog u bolnici ii bila dr Đenđi Mikonja Eržebet. Ina ii specijalizaciju iz anesteziologije zavrljla 1965. godine na VMA u Beogradu i započela ii rad u bolnici u Senti , ali, kako se ukazala velika pitreba za anesteziologom u Pokrajin- skoj hirurškoj bolnici u Novom Sadu, ina biva premeštena u Novi Sad. 178 Milorad Ćurčić

Krajem 1965. godine, posh e dve godine obuke iz anestezije na VMA u Beogradu, u bolnicu dolazi Marija Ujhazi, viša medicinska sestra, koja odmah preuzima pisai i daje veliki doprinos daljem razvoju ove Službe. Veoma savesno i odgovorno obavlja ovaj pisai i na mestu anesteti čara, ove Službe, istaje sve do svog penzionisanja, tj. do 30. XII 1994. godine. I posh e penzionisanja, zbog velikih kadrovskih problema, ina, sve do 1997. gidine, radi u Službi pi ugoviru. Marija Ujhazi ii, ujedni, bila i glavna medicinska sestra ove Službe sve do 1974. godine kada na ti mesti dilazi

Roža Fekete. - Prvig IX 1966. godine specijalizaciju iz anesteziologije zapo činje dr Šandor Kim- 1oš. Specijaliгaciju obavlja u Beogradu na Klinici za anesteziologiju i reanimatologiju „Dr Dragiša Mišović". Odmah, nakin završetka specijahizacije, Služba za anesteziju se odvaja id Hirurškog odeljenja i postaje samostalna pod rukovodstvom dr Šandira Komloša. Služba ima na raspolaganju jednu prostoriju na Hirurškim odeljenju novoizgradenog paviljona u Bolnici. Dr Šandir Komliš obučava četiri medicinska tehničara za samostalno vo đenje anestezije. Do 1969. godine, nabavljena su 4 savremena aparata za anesteziju. Pod njegovim rukovodstvom, uvedeni ii u kirišćenje niza novih lekova za intravensku anesteziju, relaksanti, halithan, N ZO, kijima ii omogućeno vođenje stabilne i balansirane anestezije.

~~Zgrada službe za anesteziju i reanimaciju~~

Iodine 1971. se uvodi enditrahealna anestezija i na ORL odeljenje pri izvodenju tonzilektomija kid dice, a 1972. godine i regionalna sprivodna anestezija - spinalna, epiduralna, bhokovi nervnih pleksusa. Gidine 1977, specijalizaciju iz anestezije гavršava dr Imre Fejd, a 1980. godine dr Terez Horvat. Oboje su specijalizaciju završili na Klinici za anesteziologiju i reani- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr lire Ištvan" ii Senti 179 matologiju „ Dr Dragiša Mišović " u Beogradu. Id tada, Služba za anesteziju, radi sa tri lekara-specijaliste anesteziologije i reanimacije i dva medicinska tehničara. U među- vremenu, kupijeni su EKG monitori za ginekološku i hiruršku salu, kao i novi aparat „Sulla" i oprema za monitoring (pul.sni oksimetri, kapnograf, nervni stimulator itd.). Id 1981. godine, Služba se seli u nove namenski adaptirane prostorije u kojima ima dobar smeštaj i sav potreban komfor. Tridesetog januara 1992. godine u penziju odlazi dr Imre Fejd da bi 1993. godine preminuo. Služba ii tako izgubila vanrednog stru čnjaka i dobrog kolegu. Odlaskom dr Feješa, specijalizaciju zapo činje dr Tinde Molnar Đeni, koja istu zavšava 1995. godine u Novom Sadu. U ovoj Službi ii specija liтaciju zapo čeo i dr Dragiša Zekovi ć, koji, nakon nekoliko meseci, menja speci- jaliтaciju i napušta Službu. Takodje, na specijalizaciju dolazi i dr Alix Penge, koja zbog porodičnih problema, ovu specijalizaciju ne završava i napušta Službu aprila 1998. godine. Iodine 1994 , specijalizaciju zapo činje dr Imre Lovaš, koji ii i uspešni тavršava XII 1998. godine.Za vreme odsustva dr Lovaša, tj. za vreme njegovog staža u Novom Sadu, specijalizaciju zapo činju dr Endre Nađ Abonji cd 1997. godine i dr Kornelija Rihtarec od 1998. godine. Trideset i prvog XII 1996. godine, dr Šandor Komloš, koji ii od 1990. godine bio i na dužnosti upravnika bolnice, odlazi u penziju. Službu preuzima dr Terez Horvat i postaje načelnik službe od 1. 11997. godine. Zbog teških kadrovskih problema, dr Šandor Komloš se angažuje i dalje radi pi ugovoru u ovii Službi. In na radu provodi još godinu dana, što ii predstavljalo veoma veliki doprinos tome da Služba može i dalje normalno da funkcioniše. Služba danas ima tri lekara specijaliste anestezije i reanimatologije, dva lekara na specijalizaciji, glavnu sestru, dye medicinske sestre i higijeničarku. Služba ii, tokom 1998. godine, imala 4340 anestezija.

~~DOSADAŠNJI NA ČELNICI: dr Šandor Komloš od 20. VII 1969-31. XII 1996. godine. dr Terez Hórvat cd 1. 11997.~~

~~Služba za mikrobiologiju i parazitologiju~~

Osnivanje ovi Službe vezano ii za 1968. godinu kada ii, nakon donete odluke da se osnuje ova Služba, postavljen kamen temeljac nove zgrade - namenski gra đene, a buduće osoblje (tri laboranta) poslato je 8. III 1968. godine na obuku u Beograd. Specijalizaciju iz mikrobiologije гavršava dr Lash o Lavička pa se stvarajú svi uslovi za otvaranje nove Službe. Završeni su radovi na zgradi i Služba se úseljava u istu zapi čevši sa nadir !. VIII 1969. godine. Na obradu su primljeni prvi materijali 8. X 1969. godine. Prvih godina rada, broj usluga, koje ii pružala ova Služba, kretao se od 5- 6000. Do 1975. godine, u Službi za mikrobiologiju i prazitologiju ii radila ekipa sastav- ljena od jednog lekara specijaliste mikrobiologa, tri laboranta i jedne higijeničarke - pralje staklenih posuda. Pošto je ova Služba bila jedina u okolini, ina ii usluge pružala korisnicima opštine Senta kao i korisnicima okolnih ipština. 180 Milorad Ćurčić

Načelnik službe dr Lash o Lavička se razboljeva i 1977. godine i imire. Na specijalizaciju $e, 12. XII 1978. godine, ирисије dr Ibolja Sabo Gene. Za vreme bolovanja dr Lasla Lavičke, kao i za vreme trajanja specijalizacije drugog lekara, u Službi su radili i vodili ii dva mikrobiologa, koji su dolazihi honorarno, izlaze ći dva puta nedeljno. To ii bila u početku dr Dora Brustulov iz Subotice, a kasnije dr Miroljub Stepanov iz Kikinde. Dr Ibolja Sabo Gene završava specijalizaciju iz mikrobiologije i parazitologije 19. II 1982. godine, postaje na čelnik službe i od tada dolazi do ubrzanog razvoja Službe, kako u kvantitativnom, tako i kvalitativnim smislu. Broj usluga se podiže na 70 000 i održava se na to m novou godinama. Izuzimaju ći bakteriološke analize namirnica, površinskih voda i kultivisanje virusa, ova Služba vrši sve analize, koje se obavljaju u Zavodima za zdravstvenu zaštitu: kompletne bakteriološke analize svih ljudskih sekreta i ekskreta, kao i kompletna parazitološka i serološka ispitivanja, bakteriološko ispitivanje pijaće vode, sanitarne preglede, bakteriološku čistoću predmeta i pov- ršina. Sve ovi usluge se, osim bolesnicima, koji se lесе u Bolnici, pružaju i korisnicima iz opština Ada, Kanjiža i Čoka. Unapređenjem rada, Služba se našla me đu prvim u Vojvodini, koja ii dobila dozvolu, da ; kao referentna laboratorija, vrši mikrobiološku analizu vode za pi će. Bi10 ii to 1986. godine. Ubrzo, nakon toga, za potrebe ovih anahiza ii nabavljen najmoderniji Membran filter aparat firme „Sartorius". Posh e nabavke novog fluoroscentnog mikroskopa (Zeiss), uvodi se tada najmo- dernija fluorescentna tehnika (direktna i indirektna) u serološkoj dijagnostici. Iodine 1989. ii nabavljen noviji i savremeniji fluorescentni mikroskop firme „Op- ton", Godine 1995. ii nabavljen „Mini Vidas" aparat firme „Biomereux", najmoderniji automatski imunoanalajzer. Svi ovi aparati omogu ćili su ovoj Službi da obavlja veoma dobru i pouzdanu dijagnostiku. Prvog VII 1989. godine na Odeljenju po činje da radii drugi lekar specijalista mikrobiologije dr Sinka Nikoloska Đurđević, koja ii završila specijalizaciju u Novom Sadu. Danas, u Službi rade dva lekara specijaliste mikrobilogije i parazitologije, pet laboranata i 1 higijeničarka - pralja staklenih posuda.

~~DOSADAŠNJl NAĆELNICI: dr Lash o Lavička od 8. III 1968 do 10. IX 1977. godine. dr Ibolja Sabo Gene od 1. III 1982.~~

~~PBtomorfološka služba~~

Analiza bioptičkog materijala, kao i vršenje obdukcija u Bolnici u Senti, росеlо ii uporedo sa radom Odeljenja za patologiju u subotičkoj bolnici od oktobra 1961. godine. Id tog vremena, redovno su vršene obdukcije u Bolnici u Senti, od strane specijalista patologa suboti čke bolnice a biopti čki materijal ii slat na histološke preglede u Suboticu. Dr Ištvan Tot Abonji završava specijalizaciju iz patologije 11. IX 1971. godine i, praktično, id tog dana započinje istorijat Službe za patologiju u Bolnici. Iodine Novija istarija bolnice Medicinskog centra „ Dr Gene Ištvan" it Sentí 181

1972. ii nabavljen mikroskop i k.lizni mikrotom firme Reichert, ali sve do 1973. godine u Bolnici su vršene samo obdukcije. Iodine 1973, u okviru Službe, otvara se laboratorija za izradu patohistoloških preparata. Sve do 1976. godine, Služba za patologiju ii bila smeštena u jednoj od pomoćnih zgrada Bolnice (sadašnje prostorije magazina), da hi se, ukidanjem Infektivnog odeljenja, preselila u adaptirane prostorije istog kada ii izgradena obdukaciona sala i rashladna komora. Do 1984. godine dr Ištvan Tot Abonji radi sam u Službi, a iste godine specijalizaciju zapo činje di' Ti bin Tot, koji istu završava 25. V 1987. godine. Iodine 1984. ii za Službu nabavljen Kriostat МК25 sovjetske proizvodnje a 1985. mikroskop „Јапатед 2 ".

~~Bivša...~~

~~i sadašnja xgrada patomorfološke službe 182 Milorad Ćurćić~~

Iodine 1984, dr Tibor Tot postaje magistar nauka a 1987. godine brani i doktorsku disertaciju. Služba nabavlja 1986. aparat za oštrenje histoloških noževa, a 1988, godine kupljena su 2 mikroskopa „O lympus 81-2" (jedan od njih sa sistemom za fotografisanje). Godine 1988. započinje, u okviru Službe, da radi citološka laboratorija sa priu čenim citoskrinerom. Četvrtog VIII 1989. godine ii postavljen za načelnika službe dr Tibor Tot, a 24. XII 1990. godine dr Ištvan Tot Abonji odlazi u penziju. Iodine 1990. započinje specijalizaciju drAtila Fenjveši da bi, nažalost, Bolnicu 1991. godine napustio dr Tot Tibor otišavši u inostranstvo. Te godine ii aktiviran penzionisani dr Ištvan Tot Abonji i radi ponovo u Službi sve do svoje smrti 1992. godine. Dr Atila Fenjveši тavršava specijalizaciju iz patologije 11. XI 1993. godine i preuzima celokupni rad u Službi. Iodine 1994. je stavljen u funkciju i kriostat, koji je dobijen kao poklon iz USA. Bio je to International - Harris cryostat, model CT. Služba danas ima jednog lekara specijalistu patologije, dva laboranta, jednog citiskrinera i higijeni čarku. Godišnje se izvrši u proseku oko 3000 analiza biopti čkog materijala, oko 70 obdukcija i 1000-1500 citoloških pregleda.

~~DOSADAŠNII NAČELNICI: dr Ištvan Tot Abonji od 11. XI 1971-3. VIII 1989. godine dr sc. med. Tibor Tot od 4. VIII 1989-2. X 1991. godine. dr Atila Fenjveši od 1. VII 1994.~~

~~Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju~~

U okviru Službe za hirurgiju 5. 11 1968. godine ii formiran Odsek za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Hirurzi d т Imтe Bognar i dr Slavko Manić su radili na tom odseku, koji je bio smešten u podrumu zgrade, koja je izgra đena 1965. godine za potrebe Službe za ginekologiju i akušerstvo i Službe za zdravstvenu zaštitu dece. Odsek je imao 16 postelja, za stacionarno l есепје , a primani su i pacijenti na ambulantno lесепје . Id terapijskih procedura, koriš ćene su hidroterapija u bazenu, kineziterapija u bazenu i u sahi za kineziterapiju, fototerapija, sonoterapija i elektro- terapija. Ambulantno su pacijente pregledali lekari specijalisti-fizijatri, koji su dolazili nekoliko puta nedeljno. Bili su to dr P1ató Kaćanski iz Novog Sada i dr Slobodan Borojević iz Весеја . Iodine 1978, specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije гavršava дтЈanoš Tot-Abonji i biva postavljen za na čelnika Odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju sa sportskom ambulantom. Na Odeljenje se prima dr Dragan Pakaški, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, koji je radio sa polovinom radnog vremena u stacionaru Službe od 1980. do 1982. godine. Nov objekat, za potrebe ambulantnog le čenja bolesnika, je тavršen i predat je u upotrebu Službi 1985. godine. Novi objekat je pružio ve ćé mogućnosti za lесепје pacijenata hidrokineti čkom procedurom u vidu podvodne masaže, hidroelektri čnim procedurama u vidu galvanske kade i četvoroćelijskih kupki kao i aparatom za eksten- Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gere Ištaan" „ Sentí 183

ziju kičmenog stuba. Nabavljeni aparati za elektroterapiju pružali su mogu ćnost za primenu jednosmerne - galvanske struje, niskofrekventne - dijadinami čne i ekspo- nencijalne struje, srednjofrekventne - interferentne struje, kao i visokofrekventne struje u vidu kratkotalasne dijatermije. U fototerapiji su se koristili infracrveni i ljubičasti zraci, a od termoterapije se koristilo parafinsko pakovanje. Uvedena ii takođe i krioterapija. U sonoterapiji se koristio ultrazvuk. U sahi za kineziterapiju, koja ii solidno opremljena raznim spravama, uz ротос fizioterapeuta, odvija se vrlo važan deo fizikalne terapije pacijenata.

~~Nova zgrada za fizikalnu rnedicinu i rehabilitaciju~~

Iodine 1986, dr Emeli Nemet гavršava specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitacije. Posh e završetka subspecijalizacije iz reumatologije, osniva se i započiпje sa radom 1987. godine i reumatološka ambulanta. Dr Janoš Tot-Abonji napušta odeljenje 14. X 1991. godine pa se, 15. X 1991. godine, za na čehnika Službe imenuje dr Emeše Nemet. Krajem 1992. i početkom 1993. godine, renoviran ii sta ćionarni deo, koji se nalazi u podrumskim prostorijama i id tada Odeljenje ima 12 kreveta. Prose čni broj dnev= no ambulantno le čenih bolesnika ii 60. Dvadesét i sedmog X 1994. godine, dr Emeše Nemet brani magistarski rad, aid 1995. godine, kada Zdravstveni centar postaje nastavnom bazom Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dr Emeše Nemet biva imenovana za saradnika u nastavi za studente šeste godine iz predmeta fizikaina medicina i rehabilitacija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. 184 Milorad Ćurčić

Id jula 1996. godine, na Odeljenju, kao specijalista iz fizikalne medicine i rehabilitacije, radi i dr Atila Klimo. U Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju danas rade: dva lekara specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, od kojih jedan magistar medicinskih nauka, 4 viša fizioterapeuta, 8 medicinskih sestara i 2 higijeničarke.

~~DoSADAŠNJl NAĆELNICI: dr Janoš Tot-Abonji od 1. VIII 1975-14. X 1991. godine. mr. sc. med. dr Ereje Nemet od 15. X 1991.~~

~~Služba za ultrazvu čnu dijagnostiku~~

Zahvaljujući dobni proceni ultrazvuka kao kvalitetnog dijagnosti čkog sredstva, 1978. godine, od strafe načelnika Ginekološko-akušerskog odeljenja dr Lasla S1obo- де, započeta ii kampanja za kupovinu ultrazvu čnog aparata. Uz veliko razumevanje građana, ustanova i preduzeća opštine Senta, uspelo je da se Bolnica u Senti, koja ii 1978. godine nabavila ovo moderno dijagnosti čko sredstvo, svrsta me đu prvih 20 ustanova u Jugoslaviji a kao prva u Vojvodini,. Bio ii to kombinovani A-B uredaj sa statičnom „sivom skalom", i elektromehani čkim sistemom vešanja sonde od 2 MHz, koja ii pomerana motorom i тиспо - Сотраипд Scanner, „Combison" 201, fabrike Kretz Technik iz Austrije. ‚vaj ultrazvu čni aparat ii smešten u prostorije Gineko- loško-akušerskog odeljenja, gde su i obavljani pregledi sve do 1991. godine. Iodine 1978, dr Antal Mesaroš, lekar specijalista iz ginekologije i akušerstva, osposobljava se za UZ dijagnostiku iz ginekologije i akušerstva na Ženskoj klinici u Веси kod prof. dr KratochwilLa, na Ginekološko-akušerskoj klinici u Zagrebu i u Dubrovačkoj UZ školi. Iodine 1980, dr Milena Đurić, specijalista rentgenologije, osposobijava se za dijagnostiku gornjeg abdomena u Kliničko bolničkom centru „Rebro" u Zagrebu. Već u to vreme, ra đena je kompletna ginekološko-akušerska dijagnostika, kao i dijagnostika gornjeg abdomena. Rad na aparatu ove vrste zahtevao je veliku spretnost i istrajnost. Nalaze su pisale medicinske sestre, koje su tada radile u ginekološkom dispanzeru. To su bile medicinske sestre: Marica Nikolić, Žužana Re čko i Eržebet Fabri. Kada je 1983. godine ura đena prva statisti čka obrada podataka, ustanovljeno je da ii, do tada, na ovom aparatu ura đen 1151 pregled. Iodine 1986. ii nabavljen novi ultrazvu čni aparat Real Time Scanner „Combison" 320 firme Kretz Technik iz Austrije. To je bio moderniji aparat sa „živom slikom", koji je mogao da pokaže pomi čne strukture na ekranu kao na filmu, sa daleko većim dijagnostičkim mogućnostima od prethodnog aparata. Iste godine, u dijagnostiku gornjeg abdomena uklju čuje se i drlolan Mikloš, lekar specijalista iz radiologije, koja је bila osposobljena za UZ dijagnostiku u okviru specijalizacije u Zagrebu. Takođe, 1986. godine, za ginekološko-akušersku dojagnostiku se osposobljava dr Branislav Branovačkí, lekar specijalista iz ginekologije i akušesrstva, na Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front" u Beogradu. Novija istorija bolnice Medicinskog centra „Dr Gene Ištvan" u Senti 185

Iodine 1987 se prim. di Dragutin Đurić osposobljava za ehokardiografiju U Institutu za kardiovaskularne bolesti Srbije u Beogradu, i zajedno sa konsultantima iz Novog Sada, dr Marijom Vindiš Ješi ć i dr Markom Kovač, uvodi u rutinsku praksu ehokardiografske preglede. Iste godine, sistematizuje se prvo radno mesto medicinske sestre u UZ kabinetu i na to mesto se prima medicinska sestra Ljiljana Boži ć.

~~Zgrada službe za ultrazvu čnu dijagnostiku~~

Iodine 1988, di K1ara Boroš Devi uvodi u rutinsku UZ dijagnostiku pregled dojki, štitne žlezde i testisa. Edukaciju ii obavila na VMA u Beogradu u okviru specijalizacije iz radiologije. Te godine, di Juan Mikloš i Jr Nandor Vekonj, posle završenog kursa ehodijagnostike kukova u Kikindi, uz konsultanta iz Novog Sada prof. di Dušana Pajića, uvode sistematske preglede kukova novoro đenčádi. Iodine 1989, Jr Gizela Vekonj Fajka, lekar specijalista za de čije bolesti, završava UZ školu u Kragujevcu, a 1990. godine osposobijava se za UZ dijagnostiku CNS-а па Dečijoj klinici u Zagrebu. Iodine 1990, za ginekološku UZ dijagnostiku, osposobljavaju se drložef Eseš, lekar specijalista iz ginekologije i akušerstva, u UZ školi u Kragujevcu i dr Robert Fajka, specijalista iz ginekologije i akušerstva, na Iinekološko-akušerskoj klinici u Budimpešti. Iodine 1991, UZ služba dobija nove, renovirane prostorije bivšeg Onkološkog dispanzera, koji ii preseljen u Dom zdravlja. Na novoj lokalizaciji, UZ služba nastavlja rad. Te godine, nabavljen je nov aparat - Real Time Scanner „Sonoline" SL 2 firme Simens. Sistematizacija se proširuje sa dva mesta za medicinske sestre i u Službu se primaju Agneš Poljaković i Gizela Zubrecki. Iodine 1991, UZ školu u Kragujevcu završava i di lene Kalmar, lekar specijalista iz ginekologije i akušerstva. 186 Milorad Ćurčić

Iodine 1993, dr Gašpar Dani, specijalista internista, subspecijalista kardiolog, osposoъІjen ii za ehokardiografske preglede u Ehokardiografskoj laboratoriji Klinike za kardiovaskularne bolesti u Segedjnu. Iodine 1995, dr Gizela Vekonj Fajka uvodi u rutinsku praksu UZ preglede CNS- a. Iodine 1996, prim. dr Erne Molnar, lekar specijalista za ginekologiju i akušerstvo, završava UZ školu u Kragujevcu. Iste godine, sistematizuje se treće radno mesto za medicinsku sestru i zaposlenje dobija Era Rac Sabo. Id 1996. godine, u Službj radi dijagnostiku gornjeg abdomena, kao spoljni saradnik, i mr. sc. med. Borislav B. Radosaoljeoić, lekar specijalista internista, iz Dora zdravlja u Adj. Iodine 1998, dr Branislav Branova čkí ii irenovan za koordinatora u Službj za ultrazvu čnu dujagnostiku. Po završetku specijalizacije iz rentgenologije, osposobljava se 1998. godine za UZ dijagnostiku gornjeg abdomena i dr Dragica Рар-Gopič, lekar specijalista iz radiologije. Broj pregleda, ura đenih od 1978. do 1998. godine, iznosi 14 080. Planom razvoja UZ službe ii predviđena nabavka sonde za krvne sudove i uvođe- nje Dopler metode krvnih sudova. Edukaciju za tu metodu ii započela dr Slaoojka Đukić u okviru specijalizacije iz neurologije.

~~Bolnjčka kapela~~

Senćanska boinica je do 1945. godine nosila ire svetog Ladislava i sve do tada je imala jednu sobnu kapelu sa oltarom i klupama. Tokom 199 1 , godine, u krugu Bolnice, гаросена ii izgradnja, kapele, koja ima ekumenski karakter. Zdravstveni centar „Dr lire Ištvan" ii dao saglasnost da se kapela gradi u krugu bolnice. Kapela ii građena od dobrovoljnih priloga radnih organizacija i vernika. Novija istorija bolnice Medicinskog centra "Dr lire Ištvan" u Senti 187

~~Darovnica kapui 188 Istorijat senćanske bolnice~~

Projekat za gradnju kapui su izradili dr Ferenc Berec, kipar, kao i dip1. ing. Otilija Biri' Devi i Vendel Biri' Đevi. Radove oko izgradnje temelja su obavili vernici iz Sente, Gornjeg Brega i Totovog Sela, dok ii ostale radove izvodilo preduze će „Obno va" iz Ade. Glavni koordinator izgradnje kapele ii bio dekan Jožef Nađ, parch rirc- katoličke crkve Male kapui sv. Tereze. Dana 25. oktobra 1991, godine, u prisustvu mnogobrojnih vernika, gradona čelni ka Sente kao i upravnih struktura Zdravstvenog centra, misu je služio županjjski biskup Jani' Penzeš uz neposredno sasluženje Zlatka Nikolića, pravoslavnog sveštenjka u Senti. U temelje buduće kapele je stavljena darovnica sa prjgodnim predmetima. Izgradnja kapui ii završena 2. oktobra 1994. godine kada je, u prisustvu njegovog Preosveštenstva episkopa Ba čkeg dr Iтineja Bulovića i biskupa Janoša Penzeša, kapela osvećena i predata na upotrebu vernicima, koji se lесе u bolnici, tj. stanuju u njenoj okolini. Kapela nosi ire svetog Ladislava i svetog Luke.. Njene dimenzije su 19 х 13,5 metara. Ima širek ulaz tako da se mogu uneti i ležećj bolesnicj sa krevetom. Oltar ii postavljen tako da podjednako odgovara bogusluženju, kako Rimokatoli čke tako i Pravoslavne crkve. Pored navedenih vera, kapela ii na raspolaganju i svim ostalim verskim zajednjcama huranitarnog karaktera. U njoj se redovno edržavaju službe i mise za sve bolesnike, koji žele da izražavaju svoja verska ose ćanja dok su na lесепји u bolnici.

~~Literatura:~~

Dr Bela Buranj: Rad sen ćanske bolnice od 1948-1961. godine, Opštinski.zdravstveni centar 8enta, 1962.godine. Dr Bela Buranj: Rad sen ćanske bolnice od 1961-1964. godine, Opštinski zdravstveni centar Senta, 1965. godine. Dr Bela Buranj: Analiza vitalno-statisti čkih kretanja stanovništva komune Senca od 1960-1965. godine, Opštinski zdravstveni centar Senta, 1966. godine. Dr Bela Buranj: Pregledni prikaz osnovnih podataka o radu senćanske bolnice od 1961-1966. godine, Opštinski zdravstveni centar Senta, maja 1966. godine. Dr Bela Buranj: Rad sen ćanske bolnice od 1965-1967. godine, Medicinske centar „Dr Gene lštvan", Opštinski zdravstveni centar Senta, јиlа 1968. godine. Arhiva 8lužbe za zdravstvenu statistiku OJ Zajedni čke stru čne službe Zdravstvenog centra „ Dr Gere Ištvan" Senta od 1966-1998. godine. 191

~~Direktori / upravnici bolnice u senti~~

Dr Lash o Ereš od 8. XII 1833-4. VI 1837. godine Ištvan Budai od 4. VI 1837-8. 11838. godine (V.D.) Dr Jožef Čendič od 8. 1 1838 - 19. X 1863. godine Dr Janoš Revai od 19. X 1863-24. IX 1901. godine Dr Adolf Glikštal od 24. IX 1901-15. V 1920. godine Dr Milivoj Borđoški od 15. V 1920-31. V 1941. godine Dr Agošton Vig od 1. VI 1941-22. IX 1945 godine Dr Marko Borđoški od 22. IX 1945-28. VI 1946 godine Dr Radojka Mrkšić od 28. VI 1946-5. III 1948 godine Dr Nikola Davidovi ć od 5. III 1948-31. XII 1948 godine Dr Imre Mi1er od 1. 11949-30. VI 1949 godine Dr Agošton Vig od 1. VII 1949-31. X 1962 godine. Dr Janoš Sokola od 1. XI 1962-9. VIII 1964 godine Radovan Boljanović od 10. VIII 1964-31. XII 1964 godine (V.D.) Dr Janoš Sokola od 1. I 1965-30. IX 1965 godine Dr Antal Morvai od 1. X 1965-31. XII 1965 godine' Dr Dragutin Durk od 1. 1 1976-31. VII 1976 godine (V.D.) Dr Gašpar Dani od 1. VIII 1976-7. 11 1978 godine (V.D.) Dr Milorad Ćurčić od 8. 11 1978-7. 11 1982 godine Dr Dragutin Đurić od 8. 11 1982-23. VIII 1990 godine Dr Šandor Komloš od 24. VIII 1990-31. XII 1996 godine Dr Lash o Sloboda od 1.11997-

* Od 1. 1 1966 godine, zdravstvena služбa ii organizovana u formi Medicinskog centra sa radnim jedinicama, a kasnije sa organizacijama udruženog rada, tako da ii svaka radna jedinica, tj. organizacija udruženog rada imala svog na čelnika, a kasnije su formirane osnovne organizacije udruženog rada koje su imale svog Upravnika. Desetog VI 1975 godine, Bolnica postaje jedinstvena osnovna organizacija udruženog rada i od tada se ponovo biraju Upravnici Bolnice. 192 Istoтijat senćanske bolnice

~~Dr Jožef Čendič Dr Janoš Revai Dr Adolf Glikštal~~

~~Dr Milivoj Borđoški Dr Agošton Vig Dr Marko Borđoški~~

~~Dr Radojka Mrkši ć Dr Nikola Davidovi ć Dr Imre Miler Prilozi 193~~

~~Dr lanoš Sokola Radovan Boljanovi ć Dr Antal Morvai~~

~~Dr Dragutin Đurić Dr Gašpar Dani Dr Milorad Ситсгс~~

~~Dr Šandor Komloš Dr Lash o Sloboda 194 Istorijat senćanske bolnice~~

~~POMOĆNICI UPRAVNIKA BOLNICE~~

Pav1e Radonjić od 1955-8. X 1962. godine Radovan Boljanović od 8. X 1962-15. 11 1965. godine Branko Kneževi ć od 16. 11 1965-31. XII 1965. godine Verona Adam Bokroš od 18. IV 1978-19. V 1981. godine Radovan 5odić od 1. VIII 1982-31. X 1984. godine Olivera Đurović od 1. VI 1989-2. X 1990. godine

~~GLAVNE SESTRE BOLNICE~~

Marija Šimon od 16. IX 1963-31. III 19 65. godine Gizela Bognar od 1. IV 1965-20. VIII 1983. godine Aniko Kurunci od 15. IX 1983-8. IX 1991. godine Žužana Avdalović od 9. IX 1991-27. V 1999. godine men Kalmar od 27. V 1999.-

~~DIREKTOR' MEDICINSKOG / ZDRAVSTVENOG CENTRA~~

Dr Antal Morvai od 25. 11 1966-10. XI 1967. godine Dr Lash o Harmat cd 16. XI 1967-17. IV 1969. godine Dr Lajoš Devai od 18. IV 1969-28. IX 1969. godine (V.D.) Dr Imre Nađ od 1. XI 1969-6. III 1975. godine Dr Janoš Sokola од 4. IV 1975-15. Х 1981. godine Dr Antal Mesaroš od 15. XII 1981-5. 11986. godine Dr Milorad Ćurčić cd 6. 11986 -

~~POMOĆNICI DIREKTORA MEDICINSKOG/ZDRAVSTVENOG CENTRA~~

Kosta Jakovkljev cd 25. 11 1966-31. XII 1967. godine Đerđ Boršoš od 1. I 1968 -4. IV 1971. godine Imre Virag od 1. Х 1971 - 15. XII 1981. godine Ljiljana Papić ici 14. IX 1986 - Eva Lazić od 1. VII 199 1 =

~~UPRAVNICI RADNE ZAJEDNICE~~

Branko Kneževi ć od 1972-1975. godine Snežana Baji ć cd 1. VII 1975-31. V 1976. godine Danica Sodić cd 1. VI 1976-7. IX 1977. godine Janoš Nemet od 8. IX 1977-30. IX 1979. godine Šandor Šiveg od 1. XI 1979-30. IV 1982. godine Ljiljana Papić cd 14. IX 1986- 195

~~UPRAVNICI DOMA ZDRAVLJA~~

Dr Imre Mi1er cd 1945-31. VIII 1958 . godine Dr Janoš Sokola cd 1. IX 1958-30. VI 1961. godine Dr Mihajlo Nikolić cd 1. VII 1961-28. 11 1965. godine Dr Lash o Sloboda cd 1. III 1965-22. IV 1966. godine Dr Ferenc Ko čiš cd 23, IV 1966-3. IV 1967. godine Dr Dragutin Đurić cd 4. IV 1967-3. III 1968. godine Dr Antal Mesaroš cd 4. III 1968-15. V 1970. godine Dr Josip Ivačić od 16. V 1970-19. X 1972. godine Dr Valerija Perge Barši cd 30. X 1972-14. V 197 5 , godine Dr Josip Ivačić cd 15. V 1975-26. IX 1980. godine Dr Jene Tari cd 27. IX 1980-24.11984. godine Dr Anđelija Kliska cd 25. I 1984-31. 11998. godine Dr Bojana Ljubojević cd 1. II 1998-

~~GLAVNE SESTRE DOMA 2DRAVLIA~~

Margita Vorgić do 15. X 1971. godine Ferenc Bagi od 1. 11 1972-31. IX 1986. godine Marija Katava od 1. X 1986-5. VII 1987. godine (V.D.) Žužana Avdalović od 6. VII 1987-30. VIII 1991. godine Eva Takač od 1. IX 1991-

~~UPRAVNICI APOTEKE~~

Mr Julija Čik do 31. XII 1957. godine Mn Dula Čik cd 1. I 1958-1962. godine. Mr I1eš Feher cd 1962-31. V 1971. godine Mr Piroška.Šimonji cd 1. VI 1971-31. XII 1972. godine Mr Magdolna Turi cd 4. I 1973-30. XI 1987. godine Eržebet Roža cd 1. XII 1987-30. IV 1993. godine Ing. Marija Balaša od 1. V 1993-28. 111999. godine Mr Magdolna Markuš cd 1. III 1999.- 196 Istorijat senćanske bolnice

~~'l SF П Š ~~~

~~зпп ‚ i . нri RTk• te г : !t: r:• , гч и~~

~~6i А 3 в а•. ~ eš.~~

6П:111~~Кн61 t.1FlПkry ' MN.`'~ ÜHц • AгP{гxrlв ~ ‚ %‚. д. s дWЛA., bQrRk 1, dkte ~EeSY + И "' i дниг iilMt K#Rгвв? * tyk%L л( G Г-. w. XáKír1. qП stMiek ._ lck ,4z ~ 52 i аа .. . к и т нА

~~Pečdti i štambilji bolnice ix prošlosti~~

~~SPlSAK LEKARA KOJI SU RADILI U BOLNICI~~

U popisu, koji sledi, našla su se ire na onih lekara, koji su radili u Bolnici od samog njenog osnivanja, tj. od 1833. godine, pa do 31. XII 1998. godine, tj. vremenskom periodu, koji obuhvata 165 godina. Podaci, koji su nam stajali na raspolaganju, ponekad su nepotpuni, ali smo ipak pokušali гabeležiti, pored imena i prezimena, i nekoliko ličnih podataka: mesto i datum rođenja, mesto i godinu diplomiranja na Medicinskom fakultetu, vremenski period u kire su radili u Bolnici kao i funkcije i specijalnost lekara. U tekstu su koriš ćene odre đene skra ćenice: „R": mesto i datum rođenja; „D ": mesto i godina diplomiranja; „ Sp": mesto, godina i vrsta specijalizacije; „Ss": mesto, godina i vrsta subspecijalizacije; „Mr": mesto, godina i vrsta magisterijuma; „Dr": mesto i godina odbrane doktorske disertacije. Hronologija je podeljena u četiri dela i to: od 1833-1918, od 1919-1944, od 1945-1965. i od 1966-1998. godine. Prva tri perioda su preuzeta iz monografije „Istorijat sen ćanske bolnice", koju je napisao dr Agošton Vig a dopunjena su podacima, koji su nedostajali, ali su u me đuvremenu prona đeni, a četvrti period ii izrađen na osnovu raspoložive dokumentacije. Prilozi 197

~~1833-1918.~~

Id 1833-1918. godine, pisai gradskih lekara i rad lekara u Bolnici nisu bili odvojeni. Lekari, koji su radili u kvartovima, radili su i u Bolnici po rasporedu koji ii davao glavni gradski lekar. Prvo ii grad bio podeljen na dva kvarta, kasnije na tri, da bi ga, na kraju, podelili na četiri kvarca. Svaki kvart ii imao svoga lekara

Dr Lash o Ereš - Radio u Bolnici od dana osnivanja, tj. od 8. XII 1833 do 4. VI 1837. godine, kao lekar i direktor Bolnice. Ištvan Budai - Gradski ranar. Radio u Bolnici od 8. XII 1833 do 8.1 1849. godine kada ii i urn. Bio ii vršilac dužnosti direktora Bolnice od 4. VI 1837 do 8. 11838. godine. Dr Jožef Čendič - Mesto rođenja nepoznato. Roden između 1800- 1810. godine. U zapisnicima Gradskog saveta stoji da ii bio „Gradski lekar". Bio je direktor Bolnice od 8.1 1838 do 19. X 1863. godine. Umro ii 1. IV 1864. godine. Jožua Veksler - Gradski ranar (fel čer). R: 1803. godine. U Bolnici ii radio od 1. XII 1849 do 18.V 1861. godine kada ii i penzionisan. Mihajlo Živković - Gradski ranar. R: 1811. godine. U Bolnici ii radio od 1. X 1841-1. XII 1849. i od 18. V 1861-30. IX 1872. godine. Umro је 1881. godine. Dr Janoš Revai - Mesto ro đenja nepoznato. Godina ro đenja između 1830. i 1832. Id 19. X 1863 do 24. IX 1901. godine ii glavni gradski lekar (fizikat) a ujedno i direktor Bolnice. Umro ii .1901. godine. Lajoš Kuti - Gradski ranar. R: 1820. godine. Id 30. IX 1872. godine postavljen na rad u „drugu lekarsku stanicu". Umro ii 8. X 1887. godine. Dr Jože Kelner - Lični podaci nedostaju. Postavljen je 9. XII 1873. godine na mesto zamenika glavnog lekara. Iodine 1883. biraju ga za dana Komisije za javno zdravstvo. Najverovatnije se odselio iz grada, jer mu ire nije pronađeno u evidenciji umrlih. Dr Adolf Glikštal- Živeo je u Senti od 28.11848 do 18. X 1929. godine. Iodine 1884. ii postavljen za zamenika glavnog lekara. Id 24. IX 1901. godine direktor Bolnice i glavni gradskilekar. Dr Mor Lendvai - Mesto i datum rođenja nepoznati. D: Budimpešta, 1886. godine. Dolazi da radi u Sentu 1887. godine. Iodine 1888. je postavljen na mesto lekara u III okrugu. Umro je 18. VII 1932. godine. Dr Šandor Meri - Mesto i datum rođenja nepoznati. D. Budimpešta, 1888. godine'. Dolazi da radi u Sentu 1890. godine. Penzionisan 1927. godine. Umro је 1942. godine u 81. godini života. Dr Jožef Havel - Lični podaci nedostaju. Doselio se u Sentu tokom póslednje decenije prošlog veka. Bio je glavni gradski lekar. Iodine 1918. se odselio za Mađarsku. Dr Kalman Kalivoda - Roden između 1870. i 1875.godine. Doselio se u Sentu septembra 1901. godine. Bio ii gradski lekar u kvartu. Odlukom Skupštine grada, na sopstveni zahtev, otpušten iz službe 31. X 1918. godine. Dr Lajoš Vajda - Živeo od 1869. do 1935. godine. U Sentu se doselio 1903. godine. Zbog njega je otvoreno IV mesto lekara u gradu. Bio ii prototip kućnog lekara.

~~~ 198 Istorijat senćanske bolnice 1919-1944.~~

Dr Milivoj Borđoški - R: Senta, 29, V 1884. godine. D: Budimpešta. Sp: Budimpešta, opšta hirurgija. Iodine 1920. ii izabran za direktora Bolnice, a, kao i njegovi prethodnici, za glavnog gradskog lekara. Na sopstveni zahtev penzionisan ii 1941. godine. Umro ii 19. XII 1943. godine. Dr Boiidar Konjović - R: Mol, 14. VIII 1895. godine. D: Prag, 1923. godine. Radio u Bolnici od 12. IV-20. X 1923. godine. Dr Desanka Prekajski - R: Senta, 7. III 1897 godine. D: Budimpešta, 1923. godine. Radila u Bolnici cd 25. X 1923-25. III 1924. godine. Dr Boriška Garai - R: Senta, 15. 11897. godine. D: Ресиј, 1925. godine. Radila u Bolnici kao lekar sekundarac od 15. XII 1926-1. XII 1928. godine. Dr Andraš Majer - R: Senta, 8. X 1897. godine. D: Budimpešta, 1928. godine. Radio u Bolnici kao lekar sekundarac cd 1. X 1928-31. I II 1930. godine. Dr Milutin Mihajlović - R: Novi Sad, 12. XI 1903. godine. D: Grac, 1928. godine. Radio u Bolnici kao lekar sekundarac od 1. IV-31. VII 1930. godine. Dr Vera De Sen Loran - R: Poltavska gubernija (Rusija), 20.1111896. D: Zagreb, 1929. godine. Radila u Bolnici kao lekar sekundarac od 1. VIII 1930-31. VII 1937. godine. Dr Boško Miković - R: Srbobran, 30. III 1905. godine. D: Pariz, 1931. godine. Radio u Bolnici kao lekar sekundarac id 1. VII 1933-24. XI 1936. godine. Dr Otilija Ga1fi - R: Subotica, 18. IX 1911. godine. D: Beograd, 1935. godine. Radila u Bolnici kao lekar sekundarac od 1. VIII 1937-31. VII 1938. godine. Dr Milorad Kragujević - R: Senta, 16. 111911. godine. D: Beograd, 1935. godine. Radio u Bolnici kao lekar sekundarac cd 15. VIII 1937-31. XII 1938. godine. Dr Elemer Ejdenmiler - R: Segedin, 14. V 1914 godine. D: Zagreb, 1938. godine. Radio u Bolnici kao lekar sekundarac od 22. VI 1939-19. V 1941. godine. Poginuo 1945. godine. Dr Radojka Mrkšić - R: Ada, 27. VIII 1910. godine. D: Beograd, 1938. godine. Radila u Bolnici kao lekar sekundarac od 12. XII 1939-VI 1946. godine. Direktor Bolnice cd 28. VI 1946-5. III 1948. godine. Dr Milan Vujić - R: Ada, 15. 11915. godine. D: Budimpešta, 1939. godine. Sp: Budimpešta, 1944, opšta hirurgija. Radio u Bolnici od 20. V 1941. godine. Bio ii načelnik Hirurškog odeljenja od 1. 11949-1. III 1956. godine. Odselio se za Sjedinjene Ameri čke Države. Dr Agošton Vig - R: Temerin, 10. VI 1894. godine. D: Budimpešta, 1919. godine. Sp: Budimpešta, 1926. godine, interna medicina. Direktor Bolnice cd 1. VI 1941-22. IX 1945. i od 1. VII 1949-31. X 1962. godine. Pisac monografije „Istorijat sen ćanske bolnice", izdate 1966. godine. Dr Janoš Fergeteg - R: Segedin, 28. 11903. godine. D: Segedin, 1927. godine. Načelnik Hirurškog odel~enja id 19. VII 1941- 23. IX 1945. godine. Dr Andraš Samuel - R: Senteš (Mađarska), 22. IV 1910. godine. D: Budimpešta, 1934. godine. Specijalista ginekologije i akušerstva. Dolazi da radi u Sentu po naredbi cd 1943. godine. 12. VII 1944. godine odvode ga nemački vojnici iz Bolnice. Dr Đerđ Polaček - R: Bard (Mađarska), 24. IV 1910. godine. U Bolnicu dolazi po naredbi. 12. VII 1944. godine odvode ga nema čki vojnici iz Bolnice. Prilozi 199

~~32. Dr Ilona Vinokić - R: Stari Futog, 4. III 1911. godine. D: Zagreb, 1936. godine. Upućena па rad u Bolnicu po naredbi Ministarstva. Radila ii od 12. VIII-12. X 1944. godine. 1945- 1965.~~

33. Dr Maksim Grinhut - Lični podaci nedostaju. Radio ii šest nedelja na Hirurškom odeljenju Bolnice od 23. IX- 7. XI 1945. godine. 34. Dr Marko Borđoški - R: Senta. Do rata ii bio lekar opšte prakse u Tornjošu. Direktor Bolnice od 22. IX 1945 -28. VI 1946. 35. Dr Nikola Davidović - R: Pančevo, 18. XII 1906. godine. D: Beograd, 1930. godine. Sp: opšta hirurgija. Kao načelnik Hirurškog odeljenja radio u Bolnici od 7. XI 1945-31. XII 1948. godine. Premešten u Kumanovo (civilпa mobilizacija). 36. Dr Oskar Kiš - R: Novi Sada, 19. 111908. godine. D:1931. godine. Sp: 1936, ginekologija i akušerstvo. U Bolnici ii radio od 20. XI 1945- 10. 111946. godine. Bio ii načelnik Porođajnog odeljenja. 37. Dr Pavle Volf - R: Ada, 11. 11 1915. godine. D: 1946. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 17. VIII 1946- 31. V 1947. godine. 38. Dr Drenka Davidović - Lični podaci nedostaju. Sp: ginekologija i akušerstvo. U Bolnici ii radila od 11. I1 1946-1. IX 1949. godine, kao načelnik Porođajnog odeljenja. Premeštena u Beograd. 39. Dr Ljubica Petrović - R: Vršac, 21. III 1922. godine. D: Beograd, 1950. godine. Radila u Bolnici kao lekar na obaveznom stažu od 1. XII 1950-1951. godine. 40. Dr Mihalj Segedi - R: Senta, 12. IX 1893.godine. D: Budimpešta, 1920. godine. Id 1. 111950-31. XII 1960. godine radi kao načelnik Zaraznog odeljenja. Tada ii penzionisan. Umro ii 23. VI 1962. godine. 41. Dr Marija Granić - R: Bavanište, 21. 1 1925. godine. D: Beograd, 1951. godine. Radila na Hirurškom odeljenju. 42. Dr Ede Adam - R: Prigrevica, 2. IX 1923.godine. D: Beograd, 1953. godine. Sp: Beograd, 1959, interna medicina. Ss: Beograd, 1970, kardiologija.Radio u Bolnici od 1. III 1953-6. 11974. godine. Bio načelnik Internog odeljenja od 1. III 1953-31. XII 1973. godine. 43. Dr Peter Veselovski - R: Sombor, 28. 11 1926. godine. D: Zagreb, 1952. gone. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. V-1. XII 1953. godine. 44. Dr Otilija Boroš - R: Senta, 12. VII 1924 godine. D: Zagreb, 1952. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VI-30. XI 1953. godine. 45. Dr Đerđ Atlas - Lični podaci nedostaju. Radio na Internom odeljenju od 1. XI 1953- 31. XII 1955. godine. 46. Dr Mile Radetić - Lični podaci nedostaju. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1954- 1955. godine. 47. Dr Jožef Bačkulin - R: Horgol, 1927. godine. D: Zagreb, 1954. godine. Započeo obavezni lekarski staž 1. XII 1954. godine da bi ubrzo otišao u vojsku. 48. Dr Lash o Harmat - R: Senta, 12. VII 1927. godine. D: Zagreb, 1954. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1.1-31. V 1955. godine. Završio specijalizaciju iz ftiziologije. Radio и Antituberkuloznom dispanzeru pri Domu zdravlja. Često zamenjivao lekare na Grudnom odeljenju. 200 Istorijat senćanske bolnice

Prim. Jr Ferenc Košicki - R: Temerin, 24. IX 1923. godine. D: Zagreb,1952. godine. Sp: Beograd, 1958, otorinolaringologija. Načelnik ORL odeljenja od 1. I 1958 - 31, V 1989. godine kada ii penzionisan. Dr Karolj Feher - R: Horgoš, 25. IV 1926. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu 1955. godine. Dr Jovan Vajdić - R: Ada, 21. XII 1925. godine. D: Beograd, 1952. godine. Sp: Beograd, 1960, opšta hirurgija. Radio u Bolnici od 1. VII 1955-30. IX 1961. godine. Dr Erne Hebl - R: Budimpešta, 2. III 1929. godine. D: Zagreb. Radio dobrovoljno na Internom odeljenju dok ii bio na vojnoj vežbi u Senti od 1. VII-31. VIII 1955. godine. Dr Janoš Peter - R: Kupusina, 12. IX 1928. godine. D: Zagreb, 1954. godine. Bio ii vojni lekar. Radio u Bolnici od 1. VI-31. XII 1955. godine. Dr Imre Bognar - R: Kikinda, 19. X 1929. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Sp: Beograd, 1964, opšta hirurgija. Radio ii na Hirurškom odeljenju od 1. XII 1955-12. III 1991. godine. Bio ii načelnik Hirurškog odeljenja od 14. X. 1970-18. IV 1973. godine. Dr Vladimir Nađ - R: Ruski Krstur, 16.1V 1922. godine. D: Zagreb, 1950. godine. Sp: Beograd, 1955, pneumoftiziologija. Načelnik Pneumoftiziološkog odeljenja od 1. XII 1958- 31. V 1989. godine. Dr Aleksandar Ninčić - R: Novi Kneževac, 2. IX 1926. godine. Radio kao lekar sekundarac na Hirurškom odeljenju od 1956-1958. godine. Dr Stojan Letić - R: Novi Sad, 4. IX 1919. godine. D: Zagreb. Sp: Opšta hirurgija i ortopedija. Bio načelnik Hirurškog odeljenja od 1. IX 1956-28. 11 1959. godine. Prof. dr sc. med. Bela Buranj - R: Senta, 12. 11 1931. godine. D: Zagreb, 1956. Sp: Epidemiologija.Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VII 1957-1. V 1958. godine. Radio u Senti do 1966. godine. Profesor epidemiologije na Medicinkom fakultetu u Novom Sadu. Dr Eržebet Lojko - R: Kula, 5. V 1898. godine. D: Budimpešta, 1922. godine. Sp: Budimpešta, 1926, interna medicina i ftiziologija. Id 1942-1958. godine radila kao internista i ftiziolog u Domu zdravlja. Id 1958-1960. godine vodila ii internističku ambulantu u Bolnici. Tokom 1945. godine zamenjivala ii dr VigAgoštona. Penzionisana ii 1960. godine. Dr Dula Tantoš - R: Subotica, 10. V 1924. godine. D: Zagreb, 1953. godine. Sp: Beograd, 1962, interna medicina. Radio ii na Internom odeljenju od 1. VI 1958-30. XI 1965. godine. Gdselio se iz Sente. Ing. Zlatica Pap - R: Kamensko, 9. IX 1923. godine. D: Zagreb. Radila kao biohemičar i načelnik Laboratorijske službe cd 1. IV 1958-30. XII 1978. godine. Penzionisana 5. IV 1979. godine. Dr Eržebet Korponai - R: Čoka, 9. III 1927. godine. D: Zagreb, 1956. godine. Sp: Beograd, 1962,уedijatrija. Radila ii na Dečijem odeljenju do 31. VIII 1987. godine. Dr Magda Seregi - R: Senta, 9. V 1932. godine. D: Beograd, 1958. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. V 1958-31. X 1959. godine. Dr Ksenija Topolovački - Lični podaci nedostaju. Id 1958-14. XI 1961. godine načelnik Dečijeg odeljenja. Radni odnos prestao na sopstveni zahtev. Dr Sima Teodorović - R: Stari Sivac, 23. V 1923. godine. D: Beograd. Sp: Beograd, 1958, ginekologija i akušerstvo. Id 1. VII 1958-31. VIII 1962. godine.načelnik Ginekološka akušerskog odeljenja. 28. 11 1963. godine daje otkaz i odlazi iz Sente. Prilozi 201

Prim. dr Petar Šaparenko - R: Senta, 5. V 1926. godine. D: Zagreb, 1953. godine. Sp: Beograd, 1960, ginekologija i akušerstvo. Načelnik Ginekološko akuierskog odeljenja od 1. IX 1962 do 30. IX 1973. godine. Dr Valerija Barši - R: Senta, 10. X 1930 godine. D: Beograd, 1958. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. X 1958-15. X 1959. godine. Dr Dušan Jablanović - R: Stara Palanka, 5. V 1920. godine. D: Beograd, 1950. godine. Sp: Beograd, 1962, radiologija. Radio u Bolnici od 1. IX 1959-3. I 1964. godine. Dr Bela Marton - R: Senta, 16. XI 1930. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Sp: Beograd, 1964, interna medicina, Ss: Beograd - 1976, gastroenterologija. Radio na Internom odeljenju do 31. XII 1977. godine kada odlazi da radi u Subotičku bolnicu. Dr Eleonora Habram Košicki - R: Senta, 16, IV 1931. godine. D: Zagreb, 1956. godine. Sp: Beograd, 1965, pedijatrija. Načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu dice od 1. VIII 1973- 31. V 1989. godine kada odlazi u penziju. Dr Milan Jakovljević - R: Ada, 15. VI 1923. godine. D: Zagreb, 1949. godine. Sp : Beograd, 1957, interna medicina. Načelnik Internog odeljenja od 1. IX 1962-31. X 1966. godine. Prim. dr Pal Kopas - R: Senta, 3. V 1905. godine. D: Budimpešta, 1929. godine. Sp: Beograd, 1948, opšta hirurgija. Načelnik Hirurškog odeljenja cd 1. III 1959-13. X 1970. godine. Dr Janoš Verner - R: Donji Kovilj, 20. 11907. godine.'D: Beograd, 1934. godine. U Bolnici radi od 1. 11 1960. godine kao načelnik Infektivnog odeljenja do 1. V 1968. godine. Dr Milan Kapor - R: Senta, 2. IV 1932. godine. D: Ljubljana, 1956. godine. Sp: Beograd, 1964, oftalmologija. Načelnik Oftalmološke službe od 1. XI 1964-30. XII 1996. godine kada odlazi u penziju. Dr Đula Ujhazi - R: Kanjiža, 7. XI 1931. godine. D: Beograd, 1955. godine. Sp: Beograd, 1965, opšta hirurgija. Bio ii načelnik Hirurške službe od 19. IV 1973-28. 11 1976. godine. Radio ii na Hirurškom odeljenju do 23. VII 1995. godine. Dr Jerne Vig Verebeš - R: Budimpešta, 13. X 1931. godine. D: Zagreb, 1957. godine. Sp: Beograd, 1965, interna medicina. Radila na Internom odeljenju do 30. Х 1992. godine. Dr Eden Feher - R: Subotica, 6. V 1934. godine. D: Sarajevo, 1960. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. XII 1960-15. 11961. godine. Dr Jožef Kovač - R: Novi Sad, 9. III 1935. godine. D: Zagreb, 1960. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 1. I-23. 11 1961. godine. Dr Marija Matuz - R: Senta, 2. V 1931. godine. D:1961. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 1. VI 1961-31. V 1962. godine. Dr Janoš Sokola - R: Tornjoš, 6. 1II 1928. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Sp: Beograd, 1965, pedijatrija. Direktor bolnice cd 1. IX 1962 - 1. Х 1965. godine. Direktor Médicinskog centra cd 12. VII 1976 do 15. Х 1981. godine. Načelnik Dečijeg odeljenja cd 5. XII 1961- 30. Х 1962. godine i cd 1. VI 1989-28. 11 1991. godine kada ii penzionisan. Mr Milanka Ignjatović - R: Senta, 1 1. 11937. godine. D: Beograd, 1960. godine. Radi u bolnici kao farmaceut cd 1. VII 1962. godine cd kada ii i šef Bolničke apoteke. Dr Mihalj Berta - R: Banatsko Arandelovo, 30. VI 1927. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Sp: Beograd, 1966, otorinolaringlogija. Načelnik ORL odeljenja cd 1. VI 1989-30. VI 1992. godine kada ii penzionisan. 202 Istorijat senćanske bolnice

Dr Anta1 Morvai - R: Senta, 1. II 1931. godine. D: Zagreb, 1955. godine. Sp: Beograd, 1964, ginekologija i akušerstvo. Direktor Bolnice od 1. X 1965-31. XII 1965. godine. Bio direktor Medicinskog centra od 1. I 1966-31. III 1967. godine. Radio u Bolnici do 15. V 1970.godine. Dr Pav1e Zeković - R: Seпta, 12.1I 1932. godine. D: Lјиыја па, 1957. godine. Sp: Novi Sad, 1966, opšta hirurgija. Radio na Hirurškom odeljenju do 28. V 1986. godine. Dr Erne Verebeš - R: Senta, 29. V 1931. godine. D: Zagreb, 1958. godine. Sp: Novi Sad, 1966, opšta hirurgija. Načelnik Hirurškog odeljenja od 1. III 1976-31. V 1996. godine. Radio na Hirurškom odeljenju od 1. XI 1962-21.VII 1998. godine. Prim. dr Lajoš Devai - R: Stara Moravica, 18. IX 1918. godine. D: Budimpešta, 1944. godine. Sp: Zagreb, 1957, pedijatrija. Načelnik Dečijeg odeljenja od 1. XI 1962-31. VII 1973. godine. Dr Vladimir Radonjić - R: Sp1it, 18. XII 1934. godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 16. VII-30. IX 1962. godine. Dr Radenko Šarović - R: Senta, 5. IV 1938. godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. XI 1962-31.1 1963. godine. Dr Vida Šuvak - R: Zrenjanin, 28. VI 1929. godine. D: Sarajevo, 1950. godine. Lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva od 1. VII 1963. godine. Radila u Bolnici do 4. 111970. godine. Dr Las10 Domanj - R: Senta, 10. XI 1927. godine. D: Beograd, 1959. godine. Sp: Novi Sad, 1969, pedijatrija. Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu dice od 1963-3. VII 1986. godine kada ii penzionisan. Dr Peter Kiler - R: Beograd, 12. XII 1930. godine. Radio na Ginekološko-akušerskom odeljenju kao lekar na specijalizaciji od 1. XI 1964-15. VI 1965. godine. Odselio se u Sloveniju. Dr Lash o Lavička - R: Senta, 17. VII 1927. godine. D: Beograd, 1960. godine. Sp: Beograd, 1968, mikrobiologija. Radio u Bolnici od 16. XII 1964-10. IX 1977. godine. Načelnik Mikrobiološke službe od 8. III 1968-10. IX 1977. godine. Dr Mihajlo Nikolić - R: Senta, 28. XI 1930. godine. D: Beograd, 1958. godine. Sp: Beograd, 1968, radiologija. Radi u Bolnici od 1. XII 1964. godine. Bio ii načelnik Rentgenološke službe od 1968-2. V 1975. godine kada odlazi iz Sente. Dr Josip Ivačić - R: Drvar, 12. IV 1935. godine. D: Zagreb, 1964. godine.. Sp: Novi Sad,1974, opšta medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 4. XI 1964-26.11965. godine. Prim. dr Živorad lgnjatović - R: Svilajnac, 10. XII 1935. godine. D: Beograd, 1960 godine. Sp: Beograd, 1968, neuropsihijatrija. Ss: Novi Sad, 1981, socijalna psihijatrija. Radi u Bolnici od 1. 11965. godine. Načelnik Neuropsihijatrijske službe od 10. II 1968-31. VIII 1995. godine. Dr Eržebet Mikonja - R: Senta, 3. XI 1933. godine. D: Sarajevo, 1961. godine. Sp: Beograd, 1965, anesteziologija. Radila u Bolnici kao anesteziolog 1965. godine. Odlazi u Pokrajinsku hiruršku bolnicu u Novi Sad. Prilozi 203

~~1966-1998.~~

Prim. dr Erne Molnar - R: Hetin, 13. IV 1935 godine. D: Beograd, 1962. godine. Sp: Novi Sad, 1969, ginekologija i akušerstvo. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1. III 1966. godine. Dr Slavko Mank - R: Senta, 2. IV 1934. godine. D: Beograd, 1961. Bodine. Sp: Novi Sad, 1970, opšta hirurgija. Radio na Hirurškom odeljenju od 1. VI 1966-6. XI 1973. godine kada odlazi za Nemačku. Dr Šandor Komioš - R: Ada, 1. I 1932. Bodine, D: Zagreb, 1958. godine. Sp: Beograd, 1969, anestezija. Radio u Bolnici od IX 1966-31. XII 1996. godine. Na čelnik Službe za anesteziju od 20. VII 1969-31. XII 1996. godine. Upravnik OJ Bolnica od 24. VIII 1990- 31. XII 1996. godine. Prim. dr Lash o Sloboda - R: Senta, 19. VI 1934. godine. D: Beograd, 1962. godine. Sp: Novi Sad, 1970, ginekologija i akušerstvo. Na čelnik Službe za zdraystvenu zaštitu žena od 1. X 1973. godine. Upravnik OJ Bolnica od 1. 11997. godine. Dr Gabor Po č - R: Senta, 1. 11 1929. godine. D: Beograd, 1960. godine. Sp: Beograd, 1970, infektivne bolesti. Radio u Bolnici od 1. 11 1967-10. X 1975. godine. Bio na čelnik Infektivnog odeljenja od 1970-1975.godine. Prim. dr Ildiko Molnar Sabo - R: Subotica, 31. V 1936. godine. D: Beograd, 1961. godine. Sp: Novi Sad, 1970, pedijatrija. Ss: Beograd, 1982, neonatologija. Radi u Bolnici od 1. VI 1967. godine. Načelnik Službe za zdraystvenu zaštitu deci od 1. III 1991. godine. Dr Jožef Barati - R: Senta, 5. VIII 1942. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 7. XI 1967-29. IX 1968. godine. Dr sc. chem. Ileš Feher - R: Kastav, 29. X 1941. godine. D: Zagreb, 1964. godine. Mr: Zagreb, 1966, biohemija. Dr: Zagreb,1979. godine. Radio, kao biohemi čar, u Bolničkoj laboratoriji od 16. I-26. IX 1967. godine. Dr Ištvan Šepšei - R: Debelja ča, 26. 11940. godine. D: Beograd, 1964. godine. Sp: Novi Sad, 1972, interna medicina. Ss: Novi Sad, 1981, nefrologija. Radio na Internim odeljenju od 24. 11 1968-16. IV 1986. kada umire. Prim. dr sc. med. Dragutin Đurić - R: Donje Vodičevo, 10. IX 1939. godine. D: Beograd 1964. godine. Sp: Novi Sad, 1972, interna medicina. Ss: Novi Sad, 1980, kardiologija. Dr: Novi Sad, 1991 godine. Radi u Bolnici od 4. III 1968. godine. Na čelnik Internog odeljenja od 1. I 1974-7. II 1982. godine. Upravnik Bolnice od 8. 11 1982-23. VIII 1990. godine. Dr Ištvan Tot Abonji - R: Senta, 30. XI 1925. godine. D: Beograd, 1958. godine. Sp: Novi Sad, 1971, patologija. Radio u Bolnici od 19. IV 1968-24. XII 1990. godine. Bio je načelnik Patomorfološke službe od 11. XI 1971-3.VIII 1989. godine. Prim. dr Ana Renko Zaboš - R: Senta, 1. XII 1943. godine. D: Beograd, 1967. godine. Sp: Beograd, 1975, tranfuziologija. Radi u Bolnici od 1968. godine. Na čelnik Službe za transfuziju krvi od 1. V 1970. godine. Dr Ištvan Gereg - R: Banatsko Aran đelovo, 17. VI 1934. godine. Ostali podaci nedostaju. Radio u Bolnici od 1. IV 1968- 1.IX 1969. na Zaraznom i Neuropsihijatrijskom odeljenju. Prim. dr Gašpar Dani - R: Martonoš, 12. IX 1939. godine. D: Beograd, 1964. godine. Sp: Novi Sad, 1973, interna medicina. Ss: Novi Sad, kardiologija. Radi u Bolnici od 15. 204 Istorijat senćanske bolnice

VIII 1969. Bodine. Načelnik Internog odeljenja od 8.111982-22. X 1990. godine. Vršilac dužnosti upravnika Bolnice od 1. VIII 1976-7.11 1978. godine. Dr Svitislav Stajić - R: Ribare, 23. 11934. godine. D: Beograd, 1969 godine. Sp: Novi Sad, 1985, medicina rada. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 10. III-25 XI 1969. godine. Prim. dr Milina Đurić - R: Senta, 11.111939. godine. D: Beograd, 1964. godine. Sp: Novi Sad, 1973, radiologija. Radila u Bolnici od 1. IV 1970-31. XII 1997. godine. Načelnik Službe za гentgenološku dijagnostiku od 3. V 1975-31. XII 1997. godine. Dr Antal Misaroš - R: Padej, 7. 11 1939. godine. D: Zagreb, 1964. godine. Sp: Novi Sad, 1974, ginekologija i akušerstvo. Radi u Bolnici od 16. V 1970. godine. Bio direktor Medicinskog centra od 15. XII 1981-5. 11986. godine. Dr Marija Kranc - R: Novi Sad, 29. IX 1942. godine. D: Novi Sad, 1967 godine. Sp: Novi Sad, 1974, pédijatrija. Radila u Službi za zdraystvenu zaštitu deci od 27. X 1970-30. VI 1979. godine. Dr Tomislav Matović - R: Titovo Užice, 20. V 1940. godine. D: Novi Sad, 1966. godine. Bio je lekar na specijalizaciji iz neuropsihijatrije u Službi za neuropsihijatriju od 18. XII 1970-1. X 1973. godine, kada odlazi za Novi Sad. Dr Janoš Herman - R: Senta, 4. III 1943. godine. Radio kao lekar sekúndarac na Neuropsihijatrijskom odeljenju tokom 1970. godine. Dr Otaka Ogbuva - R: Nigerija, 20. X 1936. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 13. IV 1970-13. IV 1971. godine. Dr Giza Klet - R: Novi Sad, 1. VI 1943. godine. Ostali podaci nedostaju. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1970-28. 11 1971. godine. Dr Lash o Bači - R: Ada, 26. IV 1928. godine. D: Beograd, 1955. godine. Sp: Novi Sad, 1971, ginekologija i akušerstvo. Lekar na specijalizaciji u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1. VII 1967. godine. Radio u Službi za zdraystvenu zaštitu žena do 31. VII 1973. godine. Dr Ilona Zamborski Ago - R: Čoka, 13. 11 1944. godine. D: Zagreb, 1967. godine. Sp: Novi Sad, 1976, ginekologija i akušerstvo. Radi u Službi za zdraystveni zaštitu žena od 9. II 1971. godine, kao lekar na specijalizaciji za Dom zdravlja u Coki, a od 1. XII 1973. godine prelazi da radi u Službu za zdraystvenu zaštitu žena. Dr Mihalj Molnar - R: Bačko Petrovo Selo, 3. VII 1939. godine. D: Zagreb, 1967. godine. Sp: Novi Sad, 1975, otorinolaringologija. Radi u Bolnici od 1. IX 1971. godine. Načelnik ORL službe od 1. VII 1992. godine. Dr Ferenc Kranc - R: Novi Sad, 14. II 1942. godine. D: Novi Sad, 1967. godine. Sp: Novi Sad, 1975, ginekologija i akušerstvo. Radio u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1. IX 1971-31. X 1979. godine. Dr Peter Klem - R: Be čej, 22. 11944. godine. D: Novi Sad, 1968. godine. Sp: Novi Sad, 1975, interna medicina.Ss: kardiologija. Radio na Internom odeljenju od 7. X 1971 do 20. XI 1977. godine. Dr Dušan Đorđivić - R: Bečej, 3. IV 1941. godine. Sp: Novi Sad, 1976, ortopedija i traumatologija. Radio na Hirurškom odeljenju od 15. III 1972-4.11981. godine. Dr Janoš Tot-Abonji - R: Segedin, 29. X 1942.godine. D: Beograd, 1967. g. Sp: Novi Sad, 1975, fizikalna medicina i rehabilitacija. Radio u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju od 17. III 1972-14. X 1991. godine. Bio je načelnik Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju od 1. VIII 1975-14. X 1991. godine. Prilozi 205

Dr Žužana Muhi Tot Abonji - R: Segedin, 24. XI 1943. godine. D: Beograd, 1967. Sp: Novi Sad, 1976, pedijatrija. Radila u Službi za zdraystvenu zaštitu dice od 1. XI 1972- 30. IX 1991. godine. Dr Klara Vuković - R: Senta, 2, XII 1944. godine. D: Beograd, 1972. godine. Sp: Beograd, 1989, брita medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VI 1972 - 31. V 1973. godine. Dr Zoltan Cabafi - R: Subotica, 7. 11943. godine. D: Novi Sad, 1968. godine. Sp: Novi Sad, 1977, opšta hirurgija. Radi na Hirurškom odeljenju od 17. XII 1973. godine. Načelnik Službe za hirurgiju od 6. IV 1999. Dr Andraš Horvat - R: Ba čko Petrovo Selo, 27. X 1937. godine. D: Zagreb, 1968. godine. Sp: Novi Sad, 1978, urologija. Radio na Hirurškom odeljenju od 17. XII 1973-19. VI 1992. godine kada odiazi u penziju. Prim, mr sc. med. dr Jene Zaboš - R: Mali Iđoš, 7. 11941. godine. D: Beograd, 1965. godine. Sp: Novi Sad, 1973, interna medicina. Ss: Novi Sad, 1981, endokrinologija. Mr: Novi Sad, 1991. godine. Radi na Internom odeljenju od 1. XII 1973. godine. Dr Leopold Frik - R: Senta, 29.11942. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 16.1-31. VII 1973. godine. Prim. dr Zoltan Balint - R: Senta, 1. VI 1947. godine. D: Novi Sad, 1973. godine. Sp: Novi Sad, 1981, medicina rada. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 31. III 1973 - 28. II 1974. godine. Prim. dr sc. med. Božana Naumov - R: Beograd, 20. XI 1946. godine. D: Novi Sad, 1971. godine. Sp: Novi Sad, 1979, interna medicina. Mr: Beograd, 1987, gastroenterologija. Dr: Novi Sad 1989. Radi na Internom odeljenju od 1. XI 1974. godine. Na čelnik Internog odeljenja od 23. X 1990. godine. Prim. dr sc. med. Milorad Ćurčić - R: Senta, 16. X 1948. godine. D: Novi Sad, 1972. godine. Sp: Novi Sad, 1977, neuropsihijatrija. Mr: Beograd, 1982, psihoterapija. Dr: Beograd, 1985. godine. Radi u Bolnici od 1. 11975. godine. Upravnik Bolnice od 7. 11 1978-7. II 1982. godine. Direktor Medicinskog centra od 6. 11986. godine. Na čelnik Službe za neuropsihijatriju od 1. IX 1995-5. IV 1998. godine. Dr Ištvan Pici - R: Segedin, 22. 11 1944. godine. Sp: Novi.Sad, 1978, ginekologija i akušerstvo. Radio u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1. III 1975-9.11981. godine. Dr Milan Prekajski - R: Ada, 4.11948. godine. D: Beograd, 1975. godine. Sp: Novi Sad, 1979, opšta hirurgija. Radio na Hirurškom odeljenju od 1. IV 1975-27. XII 1979. godine. Dr Imre Feješ - R: Kanjiža, 23. 11 1942. godine. D: Novi Sad, 1969. godine. Sp: Novi Sad, 1978, anestezija. Radio u Bolnici od 1. III 1975-23. 11 1992. godine. Dr Hajnalka Horti - R: Senta, 29. 11951. godine. D: Novi Sad, 1975. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. 11 1975. godine. Lekar na specijalizaciji u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1976-III 1978. godine kada napušta službu i odlazi u Nema čku. Dr Ferenc Sabo - R: Senta, 15. 1 1948. godine. D: Novi Sad, 1975. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 2. IV 1975. godine. Dr Niveska Božinović Prekajski - R: Ada, 23. IX 1947. godine. D: Beograd, 1975. godine. Radila u Službi za zdraystvenu zaštitu deci od 1. I 1976-27. XII 1979. godine kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije. 206 Istorijat sen ćanske bolnice

Dr Terez Horvat - R: Senta, 15. VI 1942. godine. D: Novi Sad, 1970. godine. Sp: Novi Sad, 1980, anestezija i reanimacija. Radi u Bolnici od 1. VIII 1976. godine. Na čelnik Službe za anesteziju i reanimaciju od 1.1 1997. godine. Dr Branislav Branovački - R: Senta, 23. 11 1948. godine. D: Novi Sad, 1972. godine. Sp: Beograd, 1980, ginekologija i akušerstvo. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 1. IX 1976. godine. Dr Lajoš Kozma - R: Mol, 16, XI 1940. godine. D: Novi Sad, 1973. godine. Sp: Novi Sad, 1979, radiologija. Radio u Službi za rentgenološku dijagnostiku od 1. XII 1976-4. I 1981. godine. Dr Alfred Lesmajster - R: Horgoš, 23.1V 1928. godine. D: Zagreb, 1954. godine. Sp: Zagreb, 1965. godine. Ss: Novi Sad, 1983, onkologija. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. I-15. VII 1956. godine. Radio u Bolnici u Službi za rentgensku dijagnostiku od 15. 11976-15. IV 1991. godine. Vodio Onkološki dispanzer u sklopu Bolnice od 1980-1990. godine. Dr Ištvan Tolmači - R: Subotica, 18. 11940. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1986. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 5. VII 1976-5. VI 1977. godine. Radio, kao lkar sekundarac, u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju od 6. VI 1977-5. VI 1978. godine. Dr Ibolja Lenđel - R: Senta, 22. IV 1952, godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 30. XII 1976-30. XI 1977. godine. Dr Antal Beviz - R: Senta, 23. XI 1946. godine. D: Novi Sad, 1974. godine. Sp: Novi Sad, 1980, neuropsihijatrija. Radi u Službi za neuropsihijatriju od 1. IV 1977. godine. Dr Vilmoš Vaš - R: Senta, 4. X 1952. godine. D: Novi Sad, 1977. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 27. IX 1977-27. VIII 1978. godine. Dr ‚boa Sabo Gene - R: Senta, 5. 11950. godine. D: Novi Sad, 1975. godine. Sp: Novi Sad, 1982, mikrobiologija i parazitologija. Radi u Službi za mikrobiologiju i parazitologiju od 12. XII 1978. godine. Na čelnik Službe od 1. III 1982. godirxi. Dr Ištvan Kovač - R: Subotica, 12. VI 1947. godine. D: Novi Sad, 1974.godine. Sp: Novi Sad, 1983, interna medicina. Ss: Novi Sad, 1988, gastroenterologija. Radi u Službi za internu medicinu od 1. VII 1979. godine. Dr Dragan Pakaški - R: Čoka, 16. IX 1946. godine. D: Beograd, 1971. godine. Sp: Beograd, 1979, fizikalna medicina i rehabilitacija. Radio u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju od 13. III 1979-28. 11 1981. godine. Ing. Mania Laufer - R: Senta, 6. III 1943. godine. D: Zagreb, 1969. godine. Radi u Laboratorijskoj službi od 17. X 1978. godine. Na čelnik Službe od 1. 11979. godine. Dr Ištvan Kočiš - R: Bačko Petrovo Selo, 29. VI 1949. godine. D: Novi Sad, 1979. godine. Sp: Novi Sad, 1989, opšta medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu 1979- 26. IV 1980. godine. Dr Eva Kalmar Urban - R: Novi Sad, 25. III 1952. godine. D: Novi Sad, 1979. godine. Sp: Novi Sad, 1990, medicina rada. Lekar na cbaveznom lekarskom stažu od 9. IV 1979 do 9. III 1980. godine. Dr Ilona Fazekaš Nađabonji - R: Be čej, 13. VII 1952. godine. D: Novi Sad, 1979. godine. Lekar na obavezncm lekarskom stažu od 16. VII 1979-16. VI 1980. godine. Dr Marija Lavička - R: Senta, 6. 11 1955. godine. D: Novi Sad, 1980. godine.Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 2. XII 1980. godine. Prilozi 207

Dr Edit Boroš Hađmaš - R: Senta, 10. XI 1955. godine. D: Novi Sad, 1980. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 2. XII 1980. godine. Dr Andraš Fruža - R: Mol, 5. V 1951. godine. D: Novi Sad, 1975. godine. Sp: Novi. Sad, 1985, interna medicina. Radio u Službi za interne bolesti cd 1. I 1981-31. X 1986. godine. Dr Jene Kalmar - R: Temerin, 18. XII 1950. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1985, ginekologija i akušerstvo. Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu žena od 1. I 1981. godine. Dr Jožef Eseš - R: Senta, 7. XI 1951. godine. D.: Novi Sad, 1977. g. Sp: Novi Sad, 1986, ginekologija i akušerstvo. Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu žena cd 18. VI 1981 do 30. IX 1993. godine. Dr Nandor Vekonj - R: Ada, 8. IV 1950. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1985, ortopedija i traumatologija. Radi u Hirurškoj službi cd 1. VII 1981. godine. Dr Đu1a Sarvaš - R: Novi Sad, 18. II 1951. godine. D: Segedin, 1975. Sp: Novi Sad, 1985, pedijatrija. Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu deci cd 1. VII 1981-31. 11994. godine. Mr. sc. ing. Gojko Vuletić - R: Vitina, 9. V 1935. godine. Biohemičar, radio u Laboratorijskoj službi cd 6. IV 1981-30. VI 1983. godine. Dr Mirjana Vuković - R: Senta, 25. XI 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 21. XII 1981-28. XII 1982. godine. Dr Marijana Rac Sabo Laufer - R: Subotica, 19. IX 1955. godine. D: Ресиј , 1980. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 7. I-31. XII 1981. godine. Dr Marija Gene - R: Senta, 8. IX 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 1. VIII 1981-31. VII 1982. godine. Dr Giгela Vekonj Fajka - R: Senta, 20. XII 1951. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1985, pedijatrija. Ss: Beograd, 1995, neonatologija. Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu deci cd 3. 11 1982. godine. Prim. dr Ilona Roža Molnar - R: Senta, 3. III 1952. godine. D: Ресиј , 1978. godine. Sp: Beograd, 1987, pedijatrija. Ss: Novi Sad, 1988, gastroenterologija. Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu deci cd 17. XI 1982. godine. Dr Jo1an Mikloš - R: Ostojićevo, 6. VI 1954. godine. D: Segedin, 1979. godine. Sp: Zagreb, 1985, radiologija. Radila u Službi za rentgenološku dijagnostiku cd 17. XI 1982-31. V 1994. godine. Dr Milica Jovanović - R: Beograd, 16. 111956. godine. D: Beograd, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 5. VIII 1982-4. VIII 1983. godine. Dr Valerija Babinjec - R: Ada, 18. VII 1956. godine. D: Segedin, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 25. I do 25. III 1982. godine. Dr Ljiljana Bobić - R: Kraljevo, 14. VI 1956. godine. Ostali podaci nedostaju. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 1. I 1982-1. 11983. godine. Dr Katarina Kovačev - R: Senta, 4. X 1956. godine. D: Segedin, 1981. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 25. I do 25. III 1982. godine. Dr Katalin Odri Šagi - R: Srbobran, 20. VIII 1953. godine. D: Debrecen, 1981. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 25. I-25. III 1982. godine. Radila u Službi za interne bolesti, kao lekar na specijalizaciji iz interne medicine za bolnicu u Novom Kneževcu. 208 Istorijat senćanske bolnice

Dr Ištvan Hađmaš - R: Novi Sad, 25. VIII 1955. godine. D: Debrecen, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 26. V-25. VII 1982. godine. Dr Ferenc Košicki - R: Zagreb, 19. IV 1957. godine. D: Ресиј , 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 10. XII 1982-9. II 1983. godine. Dr Marijana Fark - R: Banatsko Aranđelovo, 4. VI 1958. godine. D: Segedin, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 10. XII 1982-9. 11 1983. godine. Dr Marta Šorđe - R: Senta, 25. XI 1957. godine. D: Segedin, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 10. XII 1982.-9. 11 1983. godine. Dr Henrik Šorđe - R: Senta, 7. 11957. godine. D: Segedin, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 20. XII 1982- 19, 11 1983. godine. Mr. sc. med. dr Emeše Nemet - R: Subotica, 20. VI 1952. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1986, fizikalna medicina i rehabilitacija. Mr: Zagreb, 1994. godine. Radi u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju cd 1. 11983. godine. Načelnik Službe cd 15. X 1991. godi ne. Dr Mikloš Ribar - R: Čoka, 8. IV 1950. godine. D: Segedin, 1989. godine. Sp: Novi Sad, 1992, ortopedija i traumatologija. Radi u Hirurškoj službi cd 28. VII 1983. godine. Dr Katalin Kovač Kiš - R: Subotica, 25. XI 1951. godine. D: Segedin, 1977. godine. Sp: Novi Sad, 1988, neuropsihijatrija. Radi u Službi za neuropsihijatriju cd 23. VIII 1983. godine. Načelnik Službe cd 6. IV 1998. godine. Dr ‚boa Harmat - R: Beograd, 22. X 1955. godine. D: Novi Sad, 1982. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 1. 11983. godine. Lekar sekundarac u Službi za neuropsihijatriju cd 4. IX 1985-21. VI 1987. godine. Dr Lash o Tenji - R: Senta, 9. i1959. godine. D: Novi Sad, 1983. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 23. VI 1983-22. VI 1984. godine. Dr Dragica Tenji - R: Banja Luka, 26. III 1958. godine. D: Novi Sad, 1983. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 23. VI 1983-22. VI 1984. godine. Dr Mihalj Vašaš - R: Senta, 2. XII 1955. godine. D: Novi Sad, 1980. godine. Sp: Beograd, 1988, pedijatrija. Ss: Beograd, 1996, dečija pulmologija. Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu dece cd 1. VIII 1984. godine. Prim. dr sc. med. Tibor Tot - R: Senta, 16. V 1956. godine. D: Novi Sad, 1980. g. Sp: Novi Sad, 1987, patologija. Mr: Novi Sad, 1984. godine. Dr: Novi Sad, 1987. godine. Radio и Patomorfološkoj službi cd 30. VIII 1984-2. X 1991. godine. Načelnik službe cd 4. VIII 1989-2. X 1991. godine: Dr Lash o Nađmeljkuti - R: Senta, 25. VIII 1956. godine. D: Segedin, 1982. g. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 25. I-25. III 1982. godine. Lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva u Službi za zdravstvenu zaititu žena cd 16. Х 1984-2. VII 1985. godine. Dr Eva Marton - R: Senta, 2. VI 1959. godine. D. Novi Sad, 1984. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu cd 18. I 1984-18. 11985. godine. Dr Ana Nađ - R: Senta, 2. III 1958. godine. D: 1984. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VII 1984-30. VI 1985. godine. Dr Jene Tari - R: Senta, 14. IX 1949. godine. D: Beograd, 1975. godine. Sp: Novi Sad, 1987, pneumoftiziologija. Načelnik Pneumoftiziološke službe cd 1. VI 1989-31. V 1994. godine. Upravnik Dora zdravlja cd 27. IX 1980-24. I 1984. godine. Prilozi 209

Dr Janoš Ileš - R: Ba čko Petrovo Selo, 16. VII 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Sp: Novi Sad, 1989, urologija. Radi u Službi za hirurgiju od 1. 11 1985. godine. Dr Klara Boroš Devi Markuš - R: Senta, 10. VI 1952. godine. D: Novi Sad, 1978. godine. Sp: Beograd, 1988, radiologija. Radila u Službi za гentgenološku dijagnostiku od 17. VI 1985 do 4. X 1996. godine. Dr Emil Farkaš - R: Bečej, 16. X 1955. godine. D: Segedin, 1981. godine. Sp: Novi Sad, 1989, opšta hirurgija. Radi u Službi za hirurgiju od 1. VI 1985. godine. Na čelnik Službe od 1. VI 1996. godine do 6. IV 1999. godine. Dr Robert Fajka - R: Senta, 24. V 1957. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Sp: Novi Sad, 1990, ginekologija i akušerstvo. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu žena od 8. IV 1986. godine. Dr Gabrijela Muškinja Montanji - R: Senta, 14. VII 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Sp: Beograd, 1991, pedijatrija. Ss: Beograd, 1998, neonatologija. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu dice od 18. VII 1986. godine. Dr Eržebet Jung Nemet - R: Ostoji ćevo, 12. 11960. godine. D: Novi Sad, 1985. godine. Sp: Novi Sad, 1998, opšta medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VI 1985-22. 11 1986. godine. Dr Izabela Berta - R: Subotica, 13.111959. godine. D: Segedin, 1986. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VII 1986. godine. Dr Miodrag Mrkšić - R: Senta, 18. II 1956. godine. D: Novi Sad, 1982. godine. Sp: Novi Sad, 1991, opšta hirurgija. Radi u Službi za hirurgiju od 1. 11987. godine. Dr Bela Đetvai - R: Senta, 18. XI 1957. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Sp: Novi Sad, 1991, interna medicina. Radio u Službi za interne bolesti od 1. VII 1987-2. X 1991. godine. Dr Arpad Komloš - R: Senta, 14. V 1959. godine. D: Beograd, 1983. godine. Sp: Novi Sad, 1996, opšta hirurgija. Radi u Službi za hirurgiju od 1. IV 1988. godine: Dr Ildiko Terek - R: Senta, 6. XI 1960. godine. D: Novi Sad, 1985. godine. Sp: Beograd, 1992, pedijatrija. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu dice od 1. VII 1988. godine. Dr Zoltan Gubik - R: Senta, 1. VI 1955. godine. D: Novi Sad, 1984. godine. Radio u Službi za interne bolesti kao lekar na specijalizaciji od 15. VIII 1988-31. XII 1993. godine. Dr Ferenc Pece - R: Ba čko Petrovo Selo, 18. III 1933. godine. D: Sarajevo, 1976 godine. Sp: Novi Sad, 1985, neuropsihijatrija. Radio u Službi za neuropsihijatriju od 1. II 1988 do 18. III 1998. godine. Ing Eva Novak - R: Senta, 9. XI 1964. godine. D: 1987. godine. Radila kao biohemi čar u Službi za laboratorijsku dijagnostiku od 4. 11988-30. XI 1991. godine. Mr Magdolna Turi - R: Beograd, 25. VI 1937. godine. Radila kao farmaceut u Bolni čkoj apoteci od 1988-1991. godine. Dr Tibor Novak - R: Senta, 25. 11962. godine. D: Novi Sad, 1988. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 11. IV 1988-9. IV 1989. godine. Dr Tamara Lenđel - R: Senta, 20. XII 1960. godine. D: Novi Sad, 1984. godine. Sp: Beograd, 1993, transfuziologija. Radi u Službi za transfuziju krvi od 15. 11 1989. godine. Dr Gabor Balind - R: Novi Kneževac, 5. IX 1958. godine. D: Novi Sad, 1984. godine. Sp: Novi Sad, 1993, otorinolaringologija. Radio u Otorinolaringološkoj službi od 6. VI 1989-30. VI 1995. godine. 210 Istorijat senćanske bolnice

Dr Milojka Popović - R: Hercegova ka Goleša, 17. VI 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Sp: Novi Sad, 1993, interna medicina. Ss: Beograd, 1997, hematologija. Radi u Službi za interne botesti od 21. VI 1989. godine. Dr Sinka Nikoloska - R: Lisi čani, 11. XII 1955. godine. D: Beograd, 1985. godine. Sp: Novi Sad, 1992, mikrobiologija i parazitologija. Radi u Mikrobiološkoj službi od 10. VII 1989. godine. Dr Slobodanka Popov - R: Senta, 1. I 1960. godine. D: Novi Sad, 1989. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 6. 11 1989-5. 11 1990. godine. Dr Adta Fenjveši - R: Vrbas, 19. III 1962. godine. D: Novi Sad, 1988. godine. Sp: Novi Sad, 1993, patološka anatomija. Radi u Patomorfološkoj službi od 15. 11990. godine. Načelnik Službe od 1. VII 1994. godine. Dr Bela Martonoši - R: Padej, 1. VIII 1959. godine. D: Segedin, 1985. godine. Sp: Novi Sad, 1994, pneumoftiziologija. Radio u Pneumoftiziološkoj službi od 1. 11 1990-4. III 1994. godine. Dr Dragiša Zeković - R: Senta, 11. 11 1961. godine. D: Novi Sad, 1985. godine. Radio u Službi za interne bolesti kao lekar na specijalizaciji iz interne medicine od 1. VII 1991.15. III 1996. godine. Roža Komloš Bohata - R: Kanjiža, 9. IV 1961. godine. D: Novi Sad, 1987. godine. Sp: Novi Sad, 1996, otorinolaringologija. Radi u Službi za otorinolaringologiju od 1. X 1991. godine. Dr Alen Sekelj - R: Senta, 16. 11 1965. godine. D: Novi Sad, 1990. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od II-31. XII 1991. godine. Dr Milan Šarac - R: Lubovo, 1. IX 1961. godine. D: Novi Sad, 1987. godine. Sp: Novi Sad, 1996, opšta hirurgija. Radi u Službi za hirurgiju od 11. III 1992. godine. Dr Tinde Đeri Molnar - R: Beograd, 24. 11 1961. godine. D: Novi Sad, 1985. godine. Sp: Novi Sad, 1995, anesteziologija. Radi u Službi za anesteziju i reanimaciju od 16. III 1992. godine. Dr Teodora Ileš Fogaraš - R: Senta, 24. XII 1958. godine. D: Segedin, 1983. godine. Lekar na specijalizaciji iz pedijatrije u Službi za zdraystvenu zaštitu dice od 1. V 1992-31. XII 1998. godine. Dr Stanislava Petri čević - R: Ruma, 25. XII 1965. godine. D: Novi Sad, 1991. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 6. I do 31. XII 1992. godine. Dr Zoran Dukk - R: Sombor, 1. VI 1966. godine. D: Novi Sad, 1992. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 6. VII 1992-17. VI 1993. godine. Dr Josip Ivačić - R: Senta, 26. XI 1962. godine. D: Novi Sad, 1992. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 12. X 1992-11. X 1993. godine. Dr Aliz Perge - R: Novi Sad, 1. V 1960. godine. D: Beograd, 1986. godine. Lekar na specijalizaciji iz anestezije sa reanimacijom u Službi za anesteziju i reanimaciju od 1. X 1993- 17. IV 1998. godine. Ing. ‚boa Pataki - R: Senta, 9. X 1965. godine. Radi kao biohemi čar u Službi za laboratorijsku dijagnostiku od 1. XII 1993. godine. Dr Slavica Borđoški - R: Senta, 19. V 1959. godine. D: Novi Sad, 1985. g. Sp. Novi Sad, 1999, pedijatrija. Radi u Službi za zdraystvenu zaštitu dice od 1. X 1994. godine. 211

Dr Gustav Šurjan - R: Sombor, 21. III 1963. godine. D: Tuzla, 1990. godine. Sp: Novi Sad, 1998, urgentna medicina. Deo specijaiizacije iz urgentne medicine obavio u službama Bolnice od 15. X 1994-14. IX 1996. godine. Dr Dragica Рар-Gopić - R: Senta, 21. XI 1960. godine. D: Novi Sad, 1984. godine. Sp: Novi Sad, 1998, radiologija. Radi u Službi za rentgenološku dijagnostiku id 1. X 1994. godine. Načelnik Službe od 19. 11999. godine. Dr Goran Laгić - R: Subotica, 23. IV 1964. godine. D: Novi Sad, 1990 godine. Sp: Novi Sad, 1998, pneumoftiziologija. Radi u Pneumoftiziološkoj službi od 1. X 1994. godine. Dr Imre Lovaš - R: Rumenka, 29. X 1962. godine. D: No6i Sad, 1988. godine. Sp: Novi Sad, 1998, anesteziologija sa reanimacijom. Radi u Službi га anesteziju i reanimaciju od 1. X 1994. godine. Ing. Laura Balint - R: Senta, 20. XII 1964. godine. Radila u Službi za laboratorijsku dijagnostiku u okviru staža od 18. VII do 14. VIII 1994. godine. Dr Svetlana Jovović - R: Senta, 15. X 1963. godine. D: Novi Sad, 1994. godine, Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. XII 1994-31. XI 1995. godine. Dr Ljilja Opančar - R: Osijek, 11 . XI 1962. godine. D: Zagreb, 1988. godine. Lekar na specijalizaciji oz oftalmologije id 24. IV 1995. godine u Oftalmološkoj službi. Dr Ati1a Klimo - R: Весеј , 5. VII 1961. godine. D: Novi Sad, 1989. godine. Sp: Novi Sad, 1996, fizikalna medicina i rehabilitacija. Radi u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju od 5. IV 1995. godine. Dr Roža Feher - R: Mi!, 13. V 1951. godine. D: Ресиј, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1986, pedijatrija. Ss: Beograd, 1999, dečija kardiologija. Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu dice od 1. IX 1995. godine. Dr Milana Kanazirov Kragujevi ć - R: Senta, 16. XII 1969. godine. D: Novi Sad, 1994. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu id 20. 11995-19. 11996. godine. Dr Arra Šurjan - R: Sarajevo, 1. V 1961. godine. D: Tuzla, 1990. godine. Lekar na specijalizaciji iz pedijatrije u Službi zdravstvenu zaštitu deci od 1. IV 1996. godine. Dr Milan Bajić - R: Drvar, 1. IX 1956. godine. D: Beograd, 1982. godine. Sp: Beograd, 1991, pneumoftiziologija. Radio u Službi za pneumoftiziologiju od 10. VI 1996 do 13. IV 1997. godine. Dr Slavojka Đukić - R: Kanjiža, 20. X 1962. godine. D: Novi Sad, 1995. godine. Lekar na specijalizaciji iz neurologije u Službi za neuropsihijatriju id 4. IV 1997. godine. Mr. sc. med. dr Eržebet Sabo - R: Novi Sad, 24, III 1959. godine. D: Novi Sad, 1983. godine. Sp: Novi Sad, 1997. godine, interna medicina. Mn Novi Sad, 1992. godine. Radi u Službi za interne bolesti od 16. VI 1997. godine. Dr Slobodan Živković - R: Senta, 29. XI 1964. godine. D: Beograd: 1992. godine. Lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva u Službi za zdravstvenu zaštitu žena id 1. X 1997. godine. Dr Endre Nađabonji - R: Senta, 23. VIII 1969. godine. D: Novi Sad, 1995. godine. Lekar na specijalizaciji u Službi za anesteziju i reanimaciju od 6. X 1997. godine. Dr Mi1oš Roksandić - R: Šam. Brđani. 6. IX 1947. godine. D: Beograd, 1980. godine. SP: Novi Sad, 1987, pneumoftiгiologija. Radi u Pneumoftiziološkoj službi id 1. XII 1997. godine. Načelnik Službe od 1. 11 1998. godine. Dr Silvija Dragić Tolmači - R: Senta, 5. I1 1971. godine. D: Novi Sad, 1997. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VI 1997-31. V 1998. godine. 212 Istorijat senćanske bolnice

Dr Gordana Milićević - R: Senta, 31. XII 1968 godine. D: Novi Sad, 1997. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. I do 31. XII 1997. godine. Dr Josip Dadasović - R: Osijek, 17. III 1967. godine. D: Novi Sad, 1996. godine. Lekar na specijalizaciji iz psihijatrije u Službi za neuropsihijatriju od 6. IV 1998. godine. Dr Raza Jančić - R: Despotovo, 17. VII 1962. godine. D: Novi Sad, 1989. godine. Lekar na specijalizaciji iz radiologije u Službi za rentgenološku dijagnostiku od 6. IV 1998. godine. . Dr Ivan Deković - R: Novi Kneževac, 17. IV 1966. godine. D: Novi Sad, 1994. godine. Lekar na specijalizaciji iz otorinolaringoiogije u Službi za otorinolaringologiju od 6. IV 1998. godine. Dr Želimir Popović - R: Kovačica, 7. XII 1959. godine. D: Novi Sad, 1988. godine. Lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva u Službi za zdravstvenu zaštitu žena od 15. X 1998. godine. Dr Violeta Rafai - R: Beograd, 4. XII 1970. godine. D: Novi Sad, 1997. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. IV 1998 do 15. IV 1999. godine. Dr Kornelija Rihtarec - R: Subotica, 25. VII 1971. godine. D: Ресиј , 1996. godine. Lekar na specijalizaciji iz anestezije i reanimacije u Službi za anesteziju i reanimaciju od 1. X 1998. godine.

Osim, prethodno, navedenih lekara, u Bolnici su boravili na raznim odeljenjima i službama i mnogi drugi lekari u okviru obaveznog lekarskog staža kao i u okviru specijalizacija iz raznih grana medicine. Oni nisu bili u redovnom radnom odnosu u Bolnici, pa tokom godina, i nije vođena redovna evidencija 0 njima. Na osnovu podataka, koje su dala odeljenja, pokušano ii da se navedu ire na i podaci i 0 ovim lekarima. Obzirom na nedostatak podataka, uz njihova imena su navedeni mi podaci.sa kojima smo raspolagali, kao i grane specijalizacije i zdravstvena ustanova za koju su obavljali lekarski staž iii specijalizaciju.

Dr Dugan Patrnogić - R: Skoplje, 23. X 1927. godine. D: Beograd, 1955. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. II do 31. VIII 1956. godine. Dr Karolj Bata - R: Kanjiža, 28. VIII 1928. godine. D: Zagreb, 1956. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Kanjiža od 1. VIII-30. IX 1956. godine. Dr Ilona Farkaš Varga - R: Moravica, 2. IX 1926. godine. D: Zagreb, 1957. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Ada od 15. IV 1957-15. IV 1958. godine. Dr Branko Perk - R: Subotica, 3. 11923. godine. D: Beograd, 1957. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VIII 1957-1. VIII 1958. godine. Dr Tibor Brašnjo - R: Srbobran, 27. XI 1931. godine. D: Sarajevo, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. VI 1962-16. 11963. godine. Dr Imre Šik - R: Novi Sad, 6. VI 1936. godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. VII-1. X 1962. godine. DrAleksandarDanilović - R: Čoka, 5.11 1929. godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za D om zdravlja Čoka od 1. VII 1962 do 15. IV 1963. godine. Prilozi 213

Dr Miladin Svirčević - R: Bačko Petrovo Se1o, 1933. godine. D: Beograd, 1961. gódine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. Х-1. XI 1962. godine. DrSlavnaBorbovac- R: Krstur, 25. IX 1935 . godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu na Infektivnom odeljenju od 4. VI-18. VI 1963. godine. Dr Janoš Tot - R: Toba (Banat), 1. III 1934. godine. D: Beograd, 1961. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Kanjiža od 15. IX-31. X 1963. godine. Dr Vojislav Miletić - R: Banja Luka, 22. III 1927. godine. D: Beograd, 1961. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. VIII-31. X 1963. godine. Dr Miroslav Gazikalović - R: Beograd, 1. VII 1936. godine. D: Skoplje, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 20. XI 1963-18. 11 1964. godine. Dr Jovan Josifović - R: Ohrid, 4. IX 1932. godine. D: Beograd, 1964. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1. X 1964-21. I 1965. godine. Dr Vojislav Fehirov - R: Весеј, 30. VII 1927. godine. D: Beograd, 1964. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Весеј id 22. VII 1964-31. III 1965. godine. DrKarpaSvirčev-R:Novi Kneževac,1938. godine. D: Beograd, 1964. godine. Lekarna obaveznim lekarskom stažu za Novi Kneževac od 1. VIII-3. X 1964. godine. Dr Svetozar Čupić - R: Zadar, 25. XI 1933. godine. D: Beograd, 1962. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 10. X 1964-10. IX 1965. godine. Dr Veselin Zarić Lični podaci nedostaju. Lekar na obaveznom lekarskom stažu icI 1. XII 1964-1. XI 1965. godine. Dr Rozalija Čehak - R: Čoka, 9. III 1938 godine. D: Beograd, 1964. godine. Lekar na obaveznim lekarskom stažu za Dom zdravlja Cika id 1. X 1964. godine. Dr Jene Gubaš - R: Novi Kneževac, 1937. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 1.-31. 11965. godine. Dr Božana Paunović - R: Beograd, 19. VIII 1939. godine. D: Beograd, 1964. godine. Lekar na obaveznim lekarskom stažu na Internom odeljenju od 15. II-31. III 1965. godine. Dr Dugan Babović - R: Berane, 18. I 1939. godine. D: Beograd, 1965. godine. Sp: Novi Sad, 1972, neuropsihijatrija. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. VI 1965- 15. III 1966. godine. Dr Imre Biro - R: Bačka Topola, 9. VIII 1939. godine. D: Zagreb, 1965. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu id 15. X 1965. godine. Dr Milan Ilk - R: Beograd, 14. X 1936. godine. D: Zagreb, 1965. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu id 1. VIII 1965. godine. Dr Šandor Sabo - R: Ada, 9. 11 1944. godine. D: 1969. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu id 1. IV 1969-1. 11970. godine Dr Nandor Nađpal - R: Segedin, 14. VII 1943. godine. D: Novi Sad, 1970. godine. Sp: Novi Sad, 1986, opšta medicina. Lekar na obaveznom Iekarskom stažu za Dom zdravlja Ada id 1. VIII-28. IX 1970. godine i id 1. IX 1971-8. VI 1972. godine. Dr Radoslav Kržić - Lekar na obaveznom lekarskom stažu u Bolnici id 20. IV 1971- 5. VII 1971. godine. Dr Marina Kapor - Lekar na obaveznom lekarskom stažu u Bolnici id 21. XI 1973- 21. X 1974. godine. Dr Iboljka Feldešdi - R: Skorenovac, 8. III 1949. godine. D: Novi Sad, 1975. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu id 1. IV- 13. XII 1975. godine. 214 Istorijat senćanske bolnice

Dr Darinka Čonić - R: Crna Bara, 25. 11 1949. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Cika od 1976- 1977. godine. Dr Ferenc Sa1ma Bakši - R: Subotjca, 13. VIII 1951. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1987, interna medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Kanjjža od 4.1-13 VIII 1977. godine. Dr Ferenc Varga - R: Zemun, 4. III 1952. godine. Ostali podaci nedostaju. Lekar na obaveznim lekarskom stažu od 1. IX 1978- 12. IX 1979. godine. Dr Ibolja Levai Seneš - R: Jazovo, 9. V 1954. D: Novi Sad, 1979. godine. Sp: Novi Sad, 1989, medicina rada. Lekar na ibaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Cika od 1979-1980. godine Dr ilona Lanji - R: Kikinda, 4. VIII 1953 godine. D: Novi Sad, 1980. godine. Sp: Novi Sad, opšta medicina. Lekar na obaveznom lekarskom stažu, za Dom zdravlja Cika od 1980-1981. godine Dr Atila Barši - Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja u Sentj id 6. III 1986-5. V 1986 godine. Dr Đurđinka Drča - Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Senta id 1. IX-30. X 1986. godine. Dr Magdolna Gene - R: Senta, 4. XI 1959. godine. D: Beograd, 1986. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Senta od 1. VI 1986-31. V 1987. godine, DrAngelaOlah - R: BačkaTopola, 27.11965. godine. D: Novi Sad, 1988. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Senta id 1. VII 1988-30. VI 1989. godine. Dr lštvan Odri - R: Cika, 11. VI 1961. godine. D: Novi Sad, 1989. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Senta. icI 17. VII 1989-18. 111990. godine. Dr Gordana Ostojić - R: Ostojićevo, 28. IX 1962. godine. D: Novi Sad, 1991. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu tokom 1991. godine. DrEvaHarčaNađ-R:Novj Kneževac,lO.XII 1967. godine. D: Ресиј ,1993. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Cika id 10.1I1993-16.1I1994. godine. Dr Cila Mesaroš Hancko - R: Bačka Тороlа, 19. 1 1970. godine. D: Novi Sad, 1994. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Ada id 23. V 1994-22. V 1995. godine. Dr Vidosava Krajnović - R: Ostojjćevo, 29. X 1962. godine. D: Novi Sad, 1994. godine. Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Čoka id 4. XII 1994-10. VI 1995. godine. _ 294. Dr Agneš Ginizd - Lekar na obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja u Adj to- kim 1996. godine. Dr Aniko Sabo - R: Senta, 22. VII 1973. godine. D: Novi Sad, 1998. godine. Lekar na - obaveznom lekarskom stažu za Dom zdravlja Ada od 15. IV-25. XII 1998. godine. Dr Veselko Šećerov - R: Krstur, 25. VI 1932. godine. D: Beograd, 1960. godine. Lekar na specijalizaciji iz interne medicine id 1. X 1964. godine. Dr Pal Čehpal - R: Ada, 4. 11934. godine. D: Beograd, 1963. godine. Sp: Beograd,1973, pedijatrija. Bio na obaveznom lekarskom stažu od 1. X 1963-1 X 1964. godine. Radio u Službj za zdravstvenu zaštitu dice u ikviru specjjaljstj čkog staža iz pedijatrije za Dom zdravlja Ada id 1969-1971. godine. Dr Danica Josić - Lekar na specijalizaciji iz pedijatrije u Službj za zdravstvenu zaititu deci za odeljenje u Novom Kneževcu tokom 1969. i 1970. godine. 215

299. Dr Đorđe Cvejjć - Lekar na specijalizaciji iz pneumoftiziologije za Dom zdravlja u Čokj. 300, Dr Slibodan Mjljjaš - R: Beograd, 21. VI 1943. godine. Lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva za Dom zdravlja u Coki. Dr Cveta Gerjć - Lekar na specijalizaciji iz interne medicine u Službj za interne bolesti za Novi Kneževac. Dr Ivan Šećerov - Lekar na specijalizaciji iz interne medicine u Službj za interne bolesti za Novi Kneževac. Dr Ištvan Ujhazi - R: Kanjjža, 28. VII 1939. godine. D: Zagreb, 1965. godine. Sp: Novi Sad, 1973, interna medicina. Ss: Zagreb, 1980, kardiologija. Lekar na obaveznom lekarskom stažu od 15. IX 1966-2. VI 1967. godine. Radio na Internom odeljenju, kao lekar na specijalizaciji, za Dom zdravlja Kanjjža id 1. VI 1970 do 1. VI 1973. godine. Dr Svetozar Malbaškj - Radio u Službj za zdravstvenu zaštjtu deci, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije, za Novi Kneževac tokom 1971. i 1972. godine. Dr Jovan Redžek - R: Zrenjanin, 17. 1I 1944. godine. Lekar na specijalizaciji iz pedijatrije za Dom zdravlja u Coki od 1972 do 1974. godine. Dr Dula Hajdu - R: Novi Sad, 15. XI 1941. godine. D: Novi Sad, 1967. godine. Sp: Novi Sad, 1975, neuropsihijatrija. Radio u Službj za neuropsihijatriju kao lekar na specijalizaciji za Dom zdravlja u Kanjiži od 1972 do 1974. godine. Prof. dr sc. med. Jelena Mihaljev - Radila u Službj za neuropsihijatriju, kao lekar na specijalizaciji iz neuropsihijatrije, za Novi Kneževac od 1972-1974. godine. Dr Sonja Orozovjć - Radila a Službj za neuropsihijatriju, kao lekar na specijalizaciji iz neuropsihijatrije, za Novi Kneževac od 1972-1974. godine. Prof. dr sc. med. Ilona Lukač - Radila u Službj za rentgenološku dijagnostiku za Jajce, kao lekar na specijalizaciji iz radiologije. Dr Bižena Sjđi Hrčan - Radila u Službj za zdravstvinu zatitu deci za Novi Kneževac, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije tokom 1973. i 1974. godine. Dr Nikola Rudjć - Radio u Službj za zdravstvenu гaštitu deci, za Dom zdravlja Kanjjža, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije tokom 1975. godine. Dr Eržebet Šagj - R: Mol, 6. VI 1941. godine. D: Beograd, 1970. godine. Sp: Novi Sad, 1981, pedijatrija. Radila a Službj za zdravstvenu zaštitu deci, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije od XI 1977-XI 1979. godine. Dr Stevan Vrbaškj - Radio na odeljenjima Bolnice u okviru specijalizaciji iz dermatovenerologije u Sentj od 1. VII 1978-31. V 1979. godine. Dr Olga Supić - R: Sjlbaš, 20. III 1953. godine. D: Novi Sad, 1978. godine. Radila U Službj za rentgenološku dijagnostiku, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijalizaciji iz radiologije od I. VII 1978-30. VI 1979. godine. Dr Desan Vukosavljevjć - Radio a službj za neuropsihijatriju, za Dom zdravlja Čoka, kao lekar na specijalizaciji iz neuropsihijatrije. Dr Radomir Mark - Radio u Službj za zdravstvenu zaštjtu хепд , za Dom zdravlja u Adj, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Ildiko Pith - Radila a Službj za zdravstvenu тaštjtu žena, za Dom zdravlja Kanjjža, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Ferenc Čanji - R: Ada, 2.1 1951. godine. D: Novi Sad, 1976. godine. Sp: Novi Sad, 1985, interna medicina. Ss: kardiologija. Lekar na obaviznom lekarskom stažu id 17. III 216 Istorijat senćanske bolnice

1976-17. 11977. godine i lekar na specijalizaciji iz interne medicine za Dom zdravlja Ada od 1981- 1984.godine. Dr Slobodan Parezanovi ć - Radio u Službi za zdravstvenu zaititu žena, za Medicinski centar u Kikindi, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Slobodan Tokin - Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu žena, za Novi Kneževac, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Šandor Pinter - Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu žena, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Endre Bor- R: Bačko Petrovo Selo, 31. V 1959. godine. D: Beograd, 1984. godine. Sp: Novi Sad, 1992, neuropsihijatrija. Radio u Službi za neuropsihijatriju, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijalizaciji id IX 1989 do IX 1991. godine. Dr Ilona Đeri - Radila u Službi za zdravstvenu zaštitu dice, za Dom zdravlja Kanjiža, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije tokom 1993. i 1994. godine. Dr Dragan Mendebaba - Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu žena, za Novi Kneževac, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Edit Horvat - R: Mađarska, 11. X 1950. godine. D: Segedin, 1975. godine. Sp: Novi Sad, 1993, ginekologija i akušerstvo. Lekar na obaveznim lekarskom stažu id 14. I-1. XII 1977. godine. Obavila deo specijalizantskog staža iz ginekologije i akušerstva u Službi za zdravstvenu zaštitu žena id 1989-1991. godine. Dr Kovač Katalin - Radila u Službi za zdravstvenu zaititu žena, za Dom zdravlja Весеј , kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Andraš Balog - Radio u Službi za zdravstvenu zaštitu žena, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva. Dr Marija Vučković - R: Crna Bara, 4. XI 1961. godine. D: Novi Sad, 1986. godine. Radila u Bolnici, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije od 1. XII 1994 do 20. IV 1996. godine. Dr Margarita Ivanović - Radila u Službi za zdravstvenu zaštitu dice, za Dom zdravlja Ada, kao lekár na specijalizaciji iz pedijatrije id 1996-V 1998. godine. Dr Osvit Čpajaković - R: Subotica, 23. IX 1961. godine. D: Novi Sad, 1990. godine. Radio u Bolnici, za Dom zdravlja Cika, kao lekar na specijalizaciji iz pneumoftiziologije id 10. IV 1996 do 30. Х 1998. godine. Dr Željka Grubešić - R: Osijek, 11. XI 1962. godine. D: Zagreb, 1988. godine. Radila u Službi za zdravstvenu zaštitu dice, za Dom zdravlja Ada, kao lekar na specijaliгaciji iz pedijatrije od 1997-X 1998. godine. Dr Ildiko Vereš Sekula - Radi u Službi za zdravstvenu zaštitu dice, za Dom zdravlja Kanjiža, kao lekar na specijalizaciji iz pedijatrije id IV 1998. godine. Dr Radinka Ivošević - R: Sarajevo, 11. XI 1956. godine. D: Novi Sad, 1981. godine. Lekar na specijalizaciji iz fizjkalne medicine i rehabilitacije za Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Kanjiža" iz Kanjiže id 6. XI 1998. godine. Dr Vilmoš Mihok - R: Vrbica,l8. V 1960. godine. D: Novi Sad, 1985. godine. Lekar na specijalizaciji jz fizikalne medicine i rehabilitacije za Centar za rehabilitaciju i rekreaciju „Kanjiža" iz Kanjiže od 6. XI 1998. godine. Dr Agata Dobrić - R: Senta, 1. 11 1969. godine. D: Novi Sad, 1993. godine. Lekar na volonterskoj specijalizaciji iz fizikalne medicine i rehabilitacije na odeljenjima Bolnici cd 7. X 1998: godine. Priloxi 217

~~SPISAK sVIN ZAPOSLENlН RADNIKA U MEDICINSKOM/ZDRAVSTVENOM CENTRU ID 1966-1998.~~

Abraham, Atila Bagi, Vince Abraham, Marija Bajić, dr Milan Adam, dr Ede Bajić, Eržebet Adam, mr Eržebet Bajić, Ljuban Adam, Gizela Bajić, Snežana Adam, Otilija Bajić, Željka Adamov, Eržebet Bajić-Suranji, dr Hilda Adamov, Veronika Bajrami, Ibolja Ago-Zamborski, dr Ilona Bajus, Angela Ago, Erika Bajus, Judit Akinin-Horvat, Hilda Bajus, Marija Almaši, Lidija Bajus, Zužana Almaši, Magdolna Bajus-Fekete, Eržebet Ambruš, Aranka Bakalić, Marija Ančević, Eržebet Bakaš, Atila Andruško, Lasho Bakaš, Laura Andruško, Vera Bakaš, Matild Anitič, Margit Baki, Marta Antal, Đerđ Bakoš, Elvira Antal, Elvira Bakiš, Ito Antal, Kalman Bakiš, Vera Antović, Ester Bakota, Iren Anuš, Etelka Bakšai, Erika Anuš, Iren Bala, Katalin Anuš, Peter Balanek, Franciška Anuš, Roža Balanek, Zoltan Apro-Berta, dr Izabela Balaša, Marija Arađanin, Zlatica Balaša-Berta, ing. Marija Artuković, Mile Balaž Piri, Marija Artuković, Vesna Balda, Marta Atlagić, Danica Bali, Jolan Aulik, Atila Balind, dr Gabor Aulik, Eržebet Balind, Katalin Aulik, Ilona Balind, Magdolna Aulik, Mihalj Balint, Đerđ Aulik, Silvija Balint, Gabriela Aulik, Šandor Balint, Hajnalka Avdalović, Žužana Balint, Ibolja Babinski, Beata Balint, Ilona Babinjec, dr Valerija Balint, Janoš Bači, dr Lasho Balint, Karolj Bagi, Ferenc Balint, Klara Bagi, Gera Balint, Laura Bagi, Klara Balint, Magdolna Bagi, Marija Balint, Roža 218 Istorijat senćanske bolnice

Balint , dr Zoltan Bede, Piroška Bali, Edebet Bednar, Valerija Bali, Etel Beer, Ana Balog, Edebet Beharić, Esad Balog, Ibolja Bekeš, Ištvan Balog, Ilonka Belak, Marija Balog, Peter Belec-Đetvai, Marta Balog, Rozalija Belec, Olga Balog, Roža Belik, Eтžebet Banjac, Olga Belošev, Draginja

~~Baranjai , Henrieta Bencun,Sandro Baranjai, Klara Bene, Eva~~

~~Baranji , Julijana Bene, Karolj Baranji , Zužana Benedek, Čaba Barat , Brigita Benedek, Magdolna Barat, Magdolna Benke, dr Gizela Barati, Bela Benko, Rozalija Barati, Cecilija Berec, Rita~~

~~Barati , dr Jižef Berenji, Borbala~~

~~Barati , Kristina Berenji, dr Eva~~

Bari , Klaudija Beretka, Justina Bariček, Anđa Beretka, Lajoš Bariček, Piroška Berkeš, Edebet Barlog, Agneš Berkeš, Marija Barna , Robert Berta Len đel, Angela Barna-Vajda, Eleonora Berta, Bojana Barši, dr Atila Berta, Etel

Barši , Edebet Berta, Lasho Barši , Etelka Berta, Ma ćaš Barši , Marija Berta, Magdolna Barši, Roža Berta, Marija Bartus, Bela Berta, dr Mihalj Bartus, Đeze Berze, Imre Bartus, Vilma Besedeš, Andraš Basarić , Jelena Besedeš, Erika Bašić, Ildiko Besedeš, Gabriela Bašić , Magdolna Besedeš, Lasho Bašić, Vera Beviz, dr Antal Bašić , Zužana Beviz, Edebet Bata, Edebet Beviz, Ibolja Bata, Ildiko Bicok, Marija Bata, Iren Bičkei, Edebet Bata -Siminji , mr Marta Bičkei, Gabor Batki, Klara Bičkei, Ilona Batki , Marija Bičkei, Piroška Batki, Zoltan Bilicki, Borbala Bauerfeind, Edebet Bilicki, Magdolna Bauerfeind, Lajoš Bin, dr Lasho Prilozi 219

Bin, Terez Boroš, Gizela Birkaš, Lidija Boroš, Ištvan Biro, Ilona Boroš, Marija Bišof, Vilmoš Boroš, mr Marija Blaho, Andrea Boršoš, Andтaš Blaho, Peter Boršoš, Đerđ Blaho, Valerija Boršoš, Ilona Blaho, Žolt Boršoš, Margit Blaho-Kereši, Magdolna Bošković, Milan Bošnjakovi , Mira Blažić, Dugan ć Bobanj, Etelka Božić, Roža Boži , Vera Bobić, dr Ljiljana ć Boži , Zoran Bobić, Dugan ć Bodor, Vera Božinović-Prekajski, dr Niveska Bodza, Ferenc Božo, Ibolja Božo, Imre Bogetić, Danka Bognar, Ana Božo, Lasho Bognar, Gizela Božo, Pal Bognar, Imre Božoki, Agota Bognar, dr Imre Božoki, Andтaš Bognar, Katalin Božović, Ljiljana Bognar, Mark Božović, Nada Bognar, Olivija Branovački, Aleksandra Branova ki, dr Branislav Bogunovi ć, Jelena č Branova ki, Eva Bojanić, Gabriela č Boka, Julijana Branovački, Rajka Bokroš-Adam, Verona Branovački, Stevan Boldog, Verona Brkan, Ela Bolvari, Karolj Broćeta, Verona Brukner, ing. Aladar Boljanović, Dragana Bucko, Valerija Boljanović, Slobodanka Borbaš, dr Ferenc Budai, Agneš Budai, Ilona Boгbaš, dr Magdolna Borbelj, Eržebet Budai, Peter Borbelj, Etelka Bugarski, Savka Borbelj, Tibor Bukvić, Radojko Burai, Edit Boгđoški, Branka Buranj, dr Akoš Borđoški, Brigita Buranj, Angela Borđoški, dr Slavica Buranj, dr Arpad Borđoški, Milana Borđoški, Vukosava Buranj, dr Bela Boroš Devi, Roža Buranj, Klara Boroš Devi, dr Tibor Buranj, Lajoš Buranj, Matta Boroš-Đevi-Markuš, dr Klara Buranj-Geler, dr Anamarija Boroš, Andтaš Boroš, Eržebet 1. Buš, Eva Boгoš, Eržebet 2. Bug, Marija Boroš, Eržebet 3. Cabafi, Ferenc 220 Istorijat senćanske bolnice

Cabafi, dr Zoltan Čobanov, Terez Cabafi, Žoka Čonka, Ana Cako, Ildiko Čorba, Eržebet Cimerman, Janoš Čordaš, Elvira Cimerman, Marija Čordaš, Roža Cinkler, Marija Čuzdi, Ildiko Cirok, Ilona Ćirić, Radojica Cvejić, dr Đorđe Ćirković, Ljubinka Čabai, Klara Ćirković, Zorica Čabai, Otilija Ćopković, Ljubica Čabi, Katalin Cosić, Dragan Čabi, Terezija Ćurčić, dr Milorad Čabi, Valerija Cuгčić, Kristina Čanadanović, Svetlana Cuгčić, Stana Čanadi, Anastazija Ćušić, Jelica Čanji, dr Ferenc Dadasović, dr Josip Čanji-Hajdu, Hermina Daloš, Valerija Čehak, Anamarija Dani, dr Eržebet Čekić, Iren Dani, dr Oašpar Čepe, Ilona Daniel, Endre Cerge, Marija Danji, Ana Černak, Đerđ Danji, Antal Černak, Eva Danji, Edit Černak, Ilona 1. Danji, Ilona Černak, Ilona 2. Danji, Ištvan Černak, Ištvan Danji, Julija Černak, Jožef Danji, Katalin Černak, Margit Danji, Klara Černak, Olga Darnai, Imre Černak, Roža David, Beata Cede, Verona David, Berta Cede, Vince Davidov, Piroška Čik, mr Dula Deak, Eгžebet Čik, Marta Deak, Eva Čikoš, Antal Deak, Klara Čikoš, Atila Deak, Laslo Čikoš, Livija Deak, Margit Cileg, Cila Deak, Marija Čileg, Janoš Deli, Marija Činčik, Ibolja Dime, Ana Čizmadija, Borbala Dime, Ilona Cizmadija, Jožef 1. Dime, Marija Čizmadija, Jožef 2. Dime, Piroška Čizmadija, Julija Dime, Roža Čizmadija, Nandor Dime, Terez Cizmadija, Terez Dime, Žolt Čkautovi ć, Ljiljana Denić, Vlada Čobanov, Anka Den, Atila 221

Der, Eržebet Đetvai, Ibolja Detki, mr Margit Đetvai, Jelina Devai, Eržebet Đetvai, Jožef Devai, dr Lajoš Đetvai, Marta Devčik, Ljubica Đetvai, Piroška Dimitrijević, Nadežda Đorđević, dr Dugan Dobi, Roža Đorđević, Lazar Dobokai, Julija Đorđević, Ninad Doboš, Eržebet Đukanivić, Radmila Doboš, Hilda Đukić, dr Slavijka Dodig, Marija Đurčik-Barna, Klara Domanj, Katalin Đurčik, Gizela Domanj, dr Lasho Đurčik, Lajoš Domanj', Sandir Đurđev, Marija Donaj, Sandor Đurđev, Svetlana Dirotić, Nataša Đurđev-Rac, Julija Doskič, Behija Đurić, dr Dragutin Dostaš, Valerija Đurić, dr Milena Dragić-Tolmači, dr Silvija Đurić, mr Dragana Drča, dr Darinka Đurišić, Roža Drobnjak, Nikola Đurović, Marija Dudaš, Atila Đurović, Olivira Dudaš, Debora Elek-Dabiš, Gizela Dudaš, Piroška Eleven, Erika Dukai, Eva Erdeg, Lajoš Dukai, dr Zita Erdeg, Zitaida Dukanac, Dobrila Erdeljan, Marija Dukić, dr Zoran Erdelji, Jasmina Dupak, Mihalj Erdelji, Katalin Đatkov, Marija Ereš, Julijana Đatkov, Zora End, Roža Đeković, dr Ivan Es Penge, Ibolja Đelošević, Milenija Esd, dr Jožef Đember-Turi, Cila Evetivič, Ištvan Đemrei, Valerija Ezveđ, Juan Đeniš, Julija Ezveđ, Piroška Đeтćaš, Ilona Fabni, Eržebet Đeтćaš, Katalin Fabnik, Imre Đere Pal, Tibor Fajka, Emeše Bene, Bela Fajka, Klara Biri, Ilona 1. Fajka, dr Robert Dire, Ilona 2. Fajka, Zolt Đere, Ištvan Farago, Aranka Biri, Ištvan Farago, Dendi Đeri-Molnar, dr Tinde Farago, Giza Đerki, Valerija Fark, dr Marija Đetvai, dr Bela Farkaš, dr Emil Đetvai, Ferenc Farkaš, Gizela 222 Istorijat senćanske bolnice

Farkaš, Ištvan Fodor, Atila Farkaš, Juan Fodor, Borbala Farkaš, Nandi Fodor, Eržebet Farkaš, Roža Fodor, Ida Farkaš B., Rozalija Fodor, Kalman Fatić, Stana Fodor, Karolj Feher, dr Akoš Fodor, Laslo Feher, Edit Fodor, Marija Feher, ing Ileš Fodoт-Ivan, Jr Hajnalka Feher, mr Iid Franko, Žolt Feher, Margit Frik, dr Leopold Feher, Matild Frik, Jr Zorica Feher, Mihalj Fruža, Jr Andraš Feher, Roža 1. Gabor, Ištvan Feher, Roža 2. Gabor, Janoš Feher, Tibor Gabor, Lidija Feher-Dani, Jr Gizela Gajda, Berta Feher Opletan, Žužana Gajodi, Iren Fehervari, Sandor Gal, Gabniela Fejd, dr Imre Gal, Žužana Fejd, Tinde Galai, Piroška Fekete, Andraš Galešev, Jovan Fekete, Gabriela Galešev, Senka Fekete, Gizela Gala, Gizela Fekete, Roža Gal-Varga, Anastazija Feldešdi, Jr Ibolja Gavrić, Zora Feideši, Otilija Gazdag, Aranka Fendrik, Endre Geče, Verona Fenjsaroši, Jr Atila Geler, Jolan Fenjsaroši, Ilona Geler, Žužana Fenjsaroši, Lujza Gelert, Žužana Fenjsaroši, Marta Gencel, Franciška Fenjsaroši-Gere, ing. Cila Gencel, Marija Fenjveši, Jr Atila Gene, Andrea Ferenci, Ilona Gene, Bernadet Filipov, Gizela Gene, Gizela Filipović, Davor Gere, Ištvan Filipović, Zorka Gene, Katalin Fir, Ana lire, Jr Magdolna Firic, Eržebet lire, Jr Marija Fišteš, Eržebet lire, Marta Fišteš, Oskar Gere, Silvija Fleis, Dula lire Heinrich, Olga Fleis, Janoš Gere-Sabo, dr ‚boa Fleis, Marija lire Žiroš, Marija Fleis, Tibor leng, dr Ištvan Fleis, Valerija Gergelj, Ibolja Fleis, Viktorija Gion, Eržebet Prilozi 223

Gledić, dr Stanislava Hađmaš, Iren Gligor, Gelert Hađmaš, dr Ištvan Gligor, Marija Hađmaš-Boroš, dr Edit Gojan, Ilona Hajbok, Ištvan Gombi, Roža Hajdu, Hajnalka Gombiš, Peter Hajdu, Marija Gombkete, Rozalija Hajnal, Gizela Gomboš, Iren Halas, Etelka Gomboš, Jožef Hamu, Zoltan Gomboš, Karolj Hanđa, Gizela Gomboš, Verona Hanđa, Iren Goor, Marija Hanđa, Piroška Gordan, Ana Hanđa, Žužana Gordan, Ibolja Harča-Nađ, dr Eva Gordan, Ištvan Harmat,.dr Ibolja Gordan, Magdolna Harmat, dr Laslo Gordan, Mikloš Harmat, Roža Gortva, Izabela Hider, Jožef Greguš, Eržebet Heđkezi, Janoš Greguš, Ištvan Hegediš, Jr Judit Greguš, Katalin Hegediš, Marija Greguš, Marta Hegediš, Zoltan Greguš, Robert Hegidiš-Sloboda, dr Gabriela Greguš, Terez Heinrich, Magdolna Greguš, Viktorija Herceg, Magdolna Gubica, Eva Herman, mr Lajoš Gubik Zajc, Marija Hodi, Eržebet Gubik, Eržebet Hodik, Jožef Gubik, Hajnalka Hodik, Margit Gubik, Julija Hodik, ing Marijana Gubik, Terez bolo, Iren Gubik, dr Zoltan Homolja, Hajnalka Guelmino, Ilona Homolja, Lajoš Guljaš-Blaho, dr Ildiko Homolja, Magdolna Guljaš Fodor, Izabela Hornjak, Eva Guljaš, Dora Hornjak, Ilona Guljaš, Edit Horti, Borbala Guljaš, Ištvan Horti, Eva I. Guljaš, Laslo Horti, Eva 2. Guljaš, Magdolna Hord, dr Hajnalka Guljaš, Marija Honi, Karolj Guljaš, Valerija Hord, Zužana Gutvein, Roža Horvat, dr Andraš Guzina, Ruža Horvat, Aranka Gvozdenović, Ilona Horvat, Borbala Gvozdenović, Milan Horvat, Daniel Gvozdenović, Sofija Horvat, Edit Habram, dr Janoš Horvat, dr Edit 224 Istorijat senćanske bolnice

Horvat, Erika Ivačić, dr Josip 1. Horvat, Eržebet Ivačić, dr Josip 2. Horvat, Eva Ivkov, Katica Horvat, Franciška Jablonski, Ilona Horvat, Hilda Jablonski, Marija Horvat, Ibolja Jajić, Nataša Horvat, Jožef Jakovljev, dr Kosta Horvat, Julija Jakovljević, dr Milan Horvat, Katalin Jakšić, Ilona Horvat, Klara Janc, Lidija Horvat, Lasho Jančić, dr Raza Horvat, Maćaš Janek, Ištvan Horvat, Marija Janek, Sofija Horvat, Marija Jankai, Gabor Horvat, Roža Jankai, Zoltan Horvat, Slavica Janković, Saveta Horvat, Terez Janoš, Žužana Horvat, dr Terez Janjić, Henrieta Horvat, Verona Janjić, Jelica Horvat, Žolt Jastrebinac, Margit Hubai, Ljiljana Jenovac, Aleksandar Hunjadi, Gabor Jovanović, Ibolja Husak, Eržebet Jovanović, dr Milica Husak, Ibolja Jovanović, dr Milorad Husak, Iren Jovičin, Saveta Husak, Rozalija Jovović, dr Svetlana Husak, Roža Juhas, Eva Husak, Šandor Juhas, dr Mihalj Husak, Zoltan Juhas, Nandor Husar, Marija Juhas, Verona Huska, Đerđ Juhas, Zlata Huska, Marta Julijan, Jene lusta, Imre Jung-Nemet, dr Eržebet Ibrajter, Dafina Jurca, Aniko Ibrišimović, dr Tibor Kablar, Margit Ignjatović, mr Milanka Kadar, Vera Ignjatović, dr Živorad Kadirić, Marija Igrujičić, Marija Kadvanj, Julija I1eš, Ištvan Kajmoli, Aranka I1eš, dr Janoš Kalai, Terez I1eš-Fogaraš, dr Teodora Kalmar, Ervin Ilić, dr Milan Kalmar, Ibolja I1ić, dr Mirjana Kalmar, Iren I1ić, Jelena Kalmar, Jene Ilijin, Marta Kalmar, dr Jene I1in, Eržebet Kalmar, Julija Imre, Roža Kalmar, Julijana Ivačić-Habram, dr Magdolna Kalmar, Monika Prilozi 225

Kalmar-Urban, dr Eva Kermeci, Ferenc 1, Kampl, Margit Kermeci, Ferenc 2. Kanalaš, Brigita Kermeci, Peter Kanas, Marija Keseg, Ferenc Kanazirov-Kragujevi ć, dr Milana Keseg, Zužana Kanjo, Ilona Kevago, Ana Kanjo, Laslo Kicošef, Klara Kapor, dr Milan Kifner, Laslo Kapor, dr Vladimir Kinčeš, Imre Kara, Andrea Kiner, Olga Karačonji, Ilona Kip, Monika Karačonji, Karolj Kiralj, Beata Karolj, Ilona Kiralj, Ilona Karolj, Ištvan Kiralj, Ištvan Kasap, Marija Kiralj, Janoš Kasaš, Borbala Kiralj, Marija Kasaš, Ferenc Kiš, Dula, Kasaš, Kalman Kiš, Eržebet Kasaš, Piroška Kiš, Eva Katai, Ildiko Kiš, Gizela Katan čić, Ljubica Kiš, Ibolja Katava, Marija Kiš, Imre Katona, Ištvan Kiš, Karlo Katona, Piroška Kiš, Karolj Kavai, Eva Kiš, Katica Kavai, Laslo Kiš, Klara Kavai, Marija Kiš, Magdolna Kazinci, Marta Kiš, Valerija Keceli-Mesaroš, Ilona Kiš J., Rozalija Keceli-Mesaroš, Margit Kiš Jovak, Bela Kečkeš, Etelka Kiš Jovak, Janoš Kečkeš, Gabriela Kiš Jovak, Laslo Kečkeš, Vilmoš Kiš Jovak, Margit Kečkeš-Maconkai, men Kitli, Gizela Kelemen, Laslo Kitli, Otilija Kelemen, Žužana Klem, dr Peter Kemenj, Jožef Klem, dr Žužana Kemiveš, Cila Klet, dr Geza Kemiveš, Đerđ Klimo, dr Atila Kemiveš, Julijana Kliska, dr Anđelija Kemiveš, Magdolna Knežević, Branko Kerepeši, Otilija Kneževi ć, Dragica Kereši, Gabriela Knopf, Janoš Kereši, Ilona 1. Kočiš, dr Ferenc Kereši, Ilona 2. Kočiš, Ilona Kereši, Julija Kočiš, dr Ištvan Kereši, Laslo Kočiš, dr Marija Kereši, Terez Kočiš, Rozalija 226 Istorijat senćanske bolnice

Ko mar L., Livija č Kovač, Piroška Kokai, dr Marija Kovač, Robert Kokavec, Anka Kovač, Sandor Komar, Igor Kovač, Terez Komaromi, Margit Kovač, Valerija Komloš-Bohata, dr Roža Kovač, Zužana Komloš, dr Arpad Kovač Dobak, Roža Komloš, dr Šandor Kovač Dobak, Tibor Komnenov, dr Mirjana Kovač Halmai, Caba Konc, mr Roža Kovač-Halmai, Ilona Konjović, dr Đorđe Kovač-Kiš, dr Katalin Konjović, Dušan Kovač-Vecei, Monika Konjović, dr Marija Kovačev, dr Katarina Kopas, Era Kovačević, Ljubica Kopas, Erika Kozić, Nevena Kopas, Eržebet Kozma, Gabor Kopas, Ferenc Kozma, Gizela Kopas, Gabor Kozma, dr Lajoš Kopas, Iren Kraj čo, Danka Kopas, Katalin Krak, Marija Kopas, dr Pal Kranc, dr Ferenc Kopas, Terez Kranc, dr Marija Kopas, Valerija Kriška, Čila Kormanjoš, Eržebet Krivokapi ć, Vera Kormoš, Bela Križan, Eržebet Kormoš, Gabor Križan, Katalin Kormoš, Nada Krnjac, Zora Korponai, dr Eržebet Krstić, Vesna Kos, Darinka Krstić, Zlata Kosanovi , Eržebet ć Kržić, dr Radoslav Kostić, Zužana Kubat, dr Ana Košicki, dr Ferenc Kucora B., Marija Košicki-Habram, dr Eleonora Kucora, Erika Košik, Ilona Kucora, Eržebet Košik, Imre Kucora, Klara Košik, Terezija Kucora, Marija Kothenc, Klara Kurin, Zita Kovač, Đerđ Kurunci, Aniko Kovač, Erika Ladanji, Marija Kovač, Ferenc Ladocki, Mihalj Kovač, Gabriela Ladocki, Tinde Kovač, dr Ištvan Lajko, Ana Kovač, Jožef Lajko, Matild Kovač, Ljubica Lajko, Piroška Kovač, Marija 1. Lakatoš, Brigita Kovač, Marija 2. Lakatoš, Eleonora Kovač, Marta Lakatoš, Etelka Kovač, Matild Lakatoš, Ida Prilozi 227

Lakatoš,Jene Mago, Gabor Lakatoš, Klara Mago, Iren Lakatoš, Rozalija Mago, Klara Lakatoš, Šandor Mago-Molnar, Magdolna Lakatoš, Zoltan Majoroš, Eržebet Lalié, Gabor Majoroš, Valerija Lalié, mr Mirjana Makrinov, Agneš Lash, Angela Mališić, Slavka Lash, Ilona Mandić, Dragana Lash, Tibor Mandić, Slavica Lash, Valerija Manevska, Mirjana Lašković, Judit Manić, an Slavko Latki, Silvija Maretić, Zvonko Laufer, ing Marija Marié, Antoneta Lavička, Dula Marié, Julija Lavička, Etelka Mariioković, Anđa Lavička, dr Lasho Marinković, Borbala Lavička, dr Marija Marko, Marta Lazić, Darinka Markovié, Eržebet Lazić, Eva Markovié, Verna Lazić, dr Goran Markuš, Eva Lečei; Svetlaвa Markuš, Klara Lekić, Ilona Markuš, mr Magdolna Lenđel, Eržebet Markuš, Terez Lenđel, Jr Ibolja Maroti, Agneš Lenđel, Ilona Martinovié, Dendi Lenđel, Jr Tamara Marton, dr Bela Lenen, Jacinta Marton, dr Eva Leonov, Terez Marton, Marta Lerinc, Čongor Martonoši, dr Bela Lerinc, Ištvan Martonoši, Erika Lesmajster, dr Alfred Martonoši, Gizela Lesmajster, Eržebet Mate, Klara Levi-Babai, dr Melinda Mate, Margit Ležaja, Danica Matković, Ida Lipinski, Melinda Matok, Agneš Loci, Silvija Matok, Eva Lolin, Marija Matok, Ištvan Lovag, dr Imre Matović, Tervez Ludajić, Vera Matović, Jr Tomislav Ljuboiević, Jr Bojana Medk, Eržebet Mac, Sandor Mederi, Iren Mačai, Helga Megađa, Verona Mačai , Rozalija Merida, Ištvan Mačak, Jadranka Menjhart, Ervin Madaras, Bela Menjhart, Julija Madaras, Jr Cila Menjhart, Mihalj

~~Madaras, Valerija Menjhart , Rozalija 228 Istoríjat тепсаптке bolnice~~

Menjhart, Vera Mladenović, Nada Menjhart-Domanj, mr Edit Molnar, Anastazija Mesaroš, Agneš Molnar, Aranka Mesaroš, dr Antal Molnar, dr Erne Mesaroš, Erika Molnar, Etelka Mesaroš, Ilona Molnar, Ferenc Mesaroš, Karolj Molnar, Geza Mesaroš, Lasho Molnar, Gizela Mesaroš, Marija Molnar, Ilona Mesaroš, Monika Molnar, Jožef Mesaroš, Rozalija Molnar, Klara Mesaroš, Stanka Molnar, dr Mihalj Mesaroš-Hancko, dr Cila Molnar, Piroška Mičić, Blažen Molnar, Rozalija Mićin, Lenka Molnar, Zoltan Mihajlović-Seke, mr Eva Molnar Čikoš, Ildiko Mihalek, Lajoš Molnar Čikoš, Ilona Mihalička, Andraš Molnar Čikoš, Lasho Mihalička, Ilona Molnar Čikoš, Magdolna Mihalička, Ištvan Molnar G., Borbala Mihalička, Žužana Molnar G., dr Julija Mihaljica, Tanja Molnar G., Magdolna Miheler, Dragica Molnar-Gabor, Angela Mihok, Ana Molnar Gabor, Ilona Mijić, dr Spomenka Molnar Gabor, Ištvan Mikloš, Đerđ Molnar-Sabo, dr Ildiko M1k1oŠ, dr Jolan Molnar Sipan, Borbala Mikuš, Gordana Molnar Sipan, Marija Mikuš, Jožef Molnar V., Ilona Milanović, Anka Morvai, dr Antal Milanović, Terez Mrav, dr Dejan Miletin, Gizela Mrav, Iren Mileusnić, Sonja Mrkšić, dr Miodrag Milićević, Elvira Muči, Blanka Milićević, dr Gordana Muči, Endre Milijaš, dr Slobodan Muči, Ištvan Milosavljević, Gorica Muči, Marija Milošević, Gorica Muči, Marta Milutinović, Eržebet Muči, Mihalj Mirković, Valerija Muči, Piroška Mirković, Zora Muči, Roža Miščević, Sofija Muidža, Mira Miškei, Agneš Mujaković, Danka Miškei, Mihalj Mura, Borbala Mišković, Gizela Mura, Laslo Mitrović, Julijana Murati, Silvija Mitrović, Ljubica Muškinja-Montanji, dr Gabriela Mižer, Marija Nača, Andraš 229

Nađ, dr Ana Nikolić, dr Mihajlo Nađ, Borbala Nikolić, Marica Nađ, Elvira Nikolić, Marija Nađ, Endre Nikolić, Mirko Nađ, Eržebet Nikolić, Radoslavka Nađ, Eva Nikoloska- Đurđević, dr Sinka Nađ, dr Imre Nothof, Marija Nađ, Jelena Novak, Eva Nađ, K1ara Novak, Ibolja Nađ, Kristina Novak, dr Tibor Nađ, Lasho Novak, Zoltan Nađ, Magdolna Novaković, Radoslav Nađ, Marcela Novaković, Vidosava Nađ, Marija Novosel, Iren Nađ, Piroška Novosel, Katalin Nađ, Tibor Njari, Erne Nađ, Vilmoš Njegojev, Zlata Nađ, dr Vladimir Njilaš-Lincaer, Erika Nađ-Abonji, Atila Njilaš, Katalin Nađ-Abonji, dr Endre Njilaš, Margit Nađ-Abonji, Erika Odri, Ilona Nađ-Abonji, Eva Odri, dr Ištvan Nađ-Abonji, Gizela Odri, Katalin Nađabonji, Iren Ogbuva, dr Otaka Nađ-Abonji, Marija Okovacki, Draginja Nađ-Abonji, Valerija Olah, dr Angela Nađabonji, Veronika Olah, Laslo Nađ-Abonji-Faгekaš, dr Ilona Olajoš, Roža Nađ Đerđ, Ana Omerbegović, Dušanka Nađ Heveši, Marcela Opančar, dr Ljilja Nađ-Meljkuti, Emerencija Orban, Hajnalka Nađ-Meljkuti, Eržebet Oros, Angela Nađ-Meljkuti, Jožef Orsag, Marta Nađ-Meljkuti, Karolina Osaček, Etelka Nađmeljkuti, dr Lasho Ostojić, dr Gordana Nađ-Meljkuti, Marija Ožvar, Paula Nađ-Meljkuti, Žanet Paćik, Katica Nađpal, Eržebet Pakaški, dr Dragan Nađpal, dr Nandor Palatoš, Klara Nađ-Zambo, Ilona Pandilovska, Veronika Naumov, dr Božana Panić, Mirjana Nedeljkov, Eržebet Pantelić, Roža Nedjela, Eleonora Panjević, Jagoda Negeli, Nataša Pap Blaho, Ibolja Nemet, dr Emeše Pap, dr Antal Nemet, Ilona Pap, dr Ibolja Nemet, Janoš Pap, Ildiko Nesvečko, Kata Pap, ing Zlatica 230 Istorijat senćanske bolnice

~~Pap-Gopić, dr Dragica Poč, Vera Papié, dr Jelisaveta Polak, Robert Papié, Ljiljana Poljak, Ferenc Papié, dr Rodoljub Poljak, Hajnalka~~

~~Pastor , Etelka Poljak, Ignac Pastor, Ilona Poljak, Ilona~~

Pataki , Ibolja Poljak, Mirjana Patákit Roža Poljak, Silvija Pato, Cila Poljaković, Agneš Patoč, Franciška Poljaković, Katalin Pavković, Nada Póljakovk, Vera Pavlica , Jelena Pongo, Lajoš Pavličić, Milojka Popić, Gabriela Pavlovié, Siniša Popov, Eržebet Pavlovié, Slađana Popov, Miroslav Pecarski , mr Gordana Popov, dr Slobodanka

~~Pecarski , Sofija Popov, Vesna~~

~~Pice , Jr Ferenc Popovié, Biljana~~

~~Pice , dr Ištvan Popovié, Dugan~~

~~Pice , Olivera Popovié, Etelka~~

~~Penjin , Aleksandra Popovié, dr Milojka Pergi-Barši, dr Valerija Popovié, dr Zelimir Pergi, dr Aliz Poša, Emilija~~

~~Pirge , Jr Giza Poša, Ilona Perišić, Zora Potić, Marjan Perpauer,Jožef Poti , Snežana Perpauer, Terez Požar, Andraš Pešti, Eržebet Požar, Piroška Pete, Ema Prekajski, dr Milan~~

Pete , Valerija Preradov, Zužana Peter , Žofija Prijović, Ljiljana Petheš, Žužana Prikidanovič, Nandor Petraš, Andrea Prikidanović, Marta Petrović, Ibolja Priks, Magdolna Petrović, Milan Prodanović, Zeljka Petrović, Tomislav Puškaš, Inen Petrović, Veroljub Puškaš, Ištvan Piliši, Janoš Puškaš, Verona Pinter, Eva Puškašević, Dragica Pinter , Ibolja Rabakezi, Marija Pinter, Iтen Rac, Ibolja Pinter, Jene Rac-Kevi, Roža

~~Pinter , Margit Rac-Sabo, Agneš Pinter, Valerija Rac-Sabo, Borbala Piri, Teodora Rac-Sabo, Era~~

~~Plantak , Eleonora Rac-Sabo, Iren Poč, Jr Gabor Rac-Sabo, Ištvan Pod, Margit Rac-Sabo, Karolj Prilozi 231~~

Rac-Sabo, Klara Roža, Ilona Rac-Sabo, Terez Roža, Inen Rac-Sabo-Laufer, dr Marijana Roža, Ištvan Radičević, loran Roža, Marija Radić, Smiljana Roža, Sandor Radocki, Valerija Roža, Valerija 1. Radonjić, Agneza Roža, Valerija 2. Radonjić, Emilija Rudič, Agneš Radonjk, Nada Rudi, Janoš Radoпjić, dr Nadežda Rudič, Karolj Radoпjić, dr Vladimir Rudič, Magdolna Radovanović, Jasmina Rudi, Nada Radovanović, Piroška Rušak, Robert Radović, Bosiljka Ruža, Edit Radulović, dr Katarina Ruta, Iren Rafai, Edit Sabadoš, Karolj Rafai, Eržebet Sabadoš, Piroška Rafai, dr Violeta Sabo, Ana Rajić-Babin, Tatjana Sabo, Đerđ Rakić, Marina Sabo, Eržebet Rauški, Maca Sabo, dr Eržebet Rečko,ilona Sabo, Eva Rečko, Magda Sabo, dr Ferenc Rečko, Žužana Sabo, Ildiko Rečo, Magda Sabo, Imre Redžek, dr Jovan Sabo, Leonka Rekecki, Ilona Sabo, Marija Rekecki, Ljubica Sabo, Rozalija 1. Remete, Ibolja Sabo, Rozalija 2. Remete, Klara Sabo, Roža Renko, Judit Sabo, Šandor Renko, Julija Sabo, Terez Retek, Valerija Sabo, Timea Revid, Katalin Sabo, Verona Ribar, dr Eva Sabo Batan č, Beata Ribar, dr Mikloš Sabo Batan č, Đerđ Ris, dr Bela Sabo Benke, Đerđ Rigo, Timea Sabo-Ledenji, Eva Rihtarec, dr Kornelija Sabo Paloc, Franciška Rimar, Ištvan Sabo-Tenki, Livija Ripco, Atila SaboТerek, dr Ildiko Ristić, Eržebet Sabo-Urban, Ibolja Roksandić, dr Miloš Sakač, Katalin Roža-Molnar, dr Ilona Sakai, Elvira Roža, Agneš Sakai, Natasa Roža, Bela Salai, Angela Roža, Dula Sakai, Erika Roža, Eržebet Sakai, Eva 232 Istorijat senćanske bolnice

Salma, Ana Siveri, Eržebet Salma-Bakši, dr Ferenc Slavnić, Emilija Santini, Slavojka Slavnić, Ljubica Santo, Julija Slavnić, Petar Sarvak, Katalin Sloboda, dr Lasho Sarvaš, dr Dula Sloboda, Ljiljana Savić, Velimir Sočin, Leona Seč-Kajari, Iren Sodić, Danica Seči-Barna, Ferenc Sodić, Radovan Seči-Barna, Olga Sokol, Elvira Sege, Marija Sokol, Gabor Segedinski, Ibolja Sokola, Erika Segedinski, Žužana Sokola, Gizela Seke,Ju an Sokola, dr Janoš Sekelj, dr Alen Sorad, Ildiko Sekelj, dr Andrija Soгčik, Ilona Sekereš, Eržebet Sorčik, Karolj Sekereš, Valerija Sorčik, Margit Seleš, Đerđ Staji ć, dr Svetislav Seleš, Eva Stajić, Ikonija Seleš, Ferenc Stanaćev, Ana Seleš, Juan Staničev, Piroska Seleš, Klara Stanišić, Radoslava Seleš, Lajoš Stefanovi ć, Terez Seleš, Valerija Stefanovi ć, Valerija Seleš, Vera Stepančev, Radmila Seleš, Veronika 1. Stepančev, Sofija Seleš, Veronika 2. Stojanović, Marija Seleši, Ibólja Stojanović, Radojka Seleši, Zoltan Stojanović, Vera Semeredi, Ibolja Stojanovski, Ivan Semeredi, Lenke Stojkov, Mirko Semeredi,_ Tibor Stojšić, Ljubica Senaši, Terez Subotički, Branislava Sep, Eržebet Subotin, Ljiljana Sep, Roža Sukić, Eva Sepčik Poč, Etelka Sušić, Ljiljana Sepeši, Bela Svorenj, Robert Sepeši, Eržebet Šablatura, Terez Serdar, Doroća Šajnović, Branko Sič, Šandór Sajnović, Jovan Sigeti, Ibolja Šandor, Ibolja Silađi, Bórbala Šandor, Iren- Silađi, Katica Šandor, Veronika Simeunović, Olga Šandor, Zužana Simić, Radoslav Santa, Anastazija Singer, Roža Šaparenko, Jelisaveta Sitaš, Katalin Šaparenko, dr Petar Prilozi 233

Šarac, dr Milan Soti, Katalin Šarnjai, Iren Soti, Marija Šarnjai, Klara Šoti, Milanka Sarnjai, Marta Špekla, Agneš Šarnjai, Valerija Špekla, Ilona 1. Šaгvari, Otilija Špekla, Ilona 2. Šaš, Otilija Špekla, Mihalj Šebeš ćen, Iren Štetin, dr Milorad Sećerov, Agneš Štević, Milena Šećerov, Zužana Šuhajda, Klara Šelmecki, Melinda Šuhajda, Sabol č Šepšei, dr Ištvan Šuranji, Etelka Šeгa, Lidija Suranji, Valerija Šeregi, Borbala Šurjan, dr Amra Šeregi, Ibolja Šurjan, dr Gustav Seregi, Katalin Šuvak, dr Vida Seregi, Verona Takač, Arpad Šereš, Ester Takač, Eva Šereš, Gizela Takač, mr Judit Šerfeze, Margit Takač, Nandor Šestak, Edit Tanač, Julija Šević, Eva Tandari, Ervin Šili, Eržebet Tarapčik, Rozalija Šili, Margit Tari, dr Jene Šili, Sibila Tarle, Marija Šimon, Ibolja Tatomir, Lazar Simon, Marija Tatomir, Marija Šimon, Robert Telek, Eržebet Šimonji, mr Piroška Telek, Ferenc Šinkovič, Anamarija Temunović, Magdolna Šipoš, Aranka Tenji, dr Dragica Šipoš, Piгoška Tenji, dr Lasho Šite•Novak, dr Ilona Tenji, Marija Šiveg, Šandor Terek, Ana Sivo, Marija Terek, Erika Škrbić, Nikola Terek, dr Erika Škrinjar, Tibor Terek, Silvija Šmidt, Marija Tertei, dr Julijana Šolaja, Gordana Terteli, Roža Šoljmoši, dr Aranka Teriin, Erika Šomoгai Petrik, Marija Terzin, Stanoje Šorđe, dr Henrik Terzin, dr Vera Šorđe, dr Marta Tesevski, Vera Šoš, Valerija Težla, Valerija Soš, Verona Tilinger, Angela Šoti, Etelka Tilinger, Ilona Šoti, Ištvan Tilinger, Vince Šoti, Karolj Tiri, Amalija 234 Istorijat sen ćanske bolnice Tot, Ferenc 1. TodiĆ, Đorđe Ferenc 2. Todorović, Magdolna Tot, Tot, Ibolja Todorović, Terez Tot, Ildiko Tokodi, Ilona Tot, Ilona Toldi, Eva Tot, Iren Tolić, Marija Tot, Iren Tolmači, dr Ištvan Tomaš, Ela Tot, Magdolna Tot, Marija Tomić, Antorxija Tot, Marton Tomić, Draginja Tomić, Etelka Tot, Otilija Tomić, Marija Tot, Robert Torma, Etelka Tot, Terez 1. Torma, Imre 1. Tot, Terez 2. Tot, Tibor Torma, Imre 2. Tornai, Ilona Tot, dr Tibor Tot, Tinde Tot, Eržebet Tot, Eva Tot-Abonji Jr Ištvan

~~Prigodni štarbilj i ambler proslave 165. godišnjice bolnice Prilozi 235~~

Tot-Abonji, dr Janoš Urban, Marija Tot-Abonji, Piroška Urban, Rozalija Tot-Abonji-Muhi, dr Žužana Urban, Roža Tot-Bagi, Iren Vago, Roža Tot-Bagi, Ištvan Vajda, Eleonora Tot-Bagi, Katalin Vajda, Roža Tot-Bojnik, Aria Varadi, Agneš Tot-Bojnik, Anica Varadi, Rita Tot-Bojnik, Iren Varga P., Magdolna Tot-Bojnik, Vera Varga Salonaš, Atila Tot-Bojnik, Verona Varga, Agneš Tot-Ćantaveri, Ilona Varga, Anamarija Tot-Horgoši-Menjhart, Eržebet Varga, Andrea Tot-Horti, Katalin Varga, Eržebet Tot-Horti, Matild Varga, Eva Tot-Horti-Babinjec, mr Dendi Varga, dr Ferenc Tot-Kalo čai, Dendi Varga, Imre Tot Kurta, Ferenc Varga, dr Justina Tot Pal, Marija Varga, Katalin Trajber, Marija Varga, Klara Travanjev, Eva Varga, Magdolna Tripolski, Borbala Varga, Roža Tripolski, mr Rozalija Vorgić, Josip Trupac, Ilona Vari, Roža Trupac,Janko Varo, Jelena Tubić, Vesna Van, Klara Turanji, Rota Vasić, Marija Turi, Magdolna Vaš, Marta Turi, mr Magdolna Vaš, dr Vilmoš Turu,Jožef Vašaš, Gizela Turu, Vera Vašaš, Ilona Tuza, Verona Vašaš, Marta Uglar, Klara Vašaš, Mihalj Ugrinov, Milica Vašaš, dr Mihalj Ujhazi, dr Dula Večeгi, Ištvan Ujhazi, dr Ištvan Vekonj-Fajka, dr Gizela Ujhazi, Marija Vekonj, dr Nandor Ujhelji-Barlog, Jolanka Velez, Aleksandra Ujhelji, Andreš Velez, Ibolja Ujhelji, Eržebet Veljković B., Valerija Ujhelji, Eva Veljković, Aleksa Ujhelji, Ilona Verebes-Vig, dr Jerrie Ujhelji, Jene Verebeš, dr Enne Ujhelji, Judit Verebeš, Ilona Urban, Atila Verebeš, Laura Urban, Gizela Vereš Velez, Silvija Urban, Ilona Vereš, Aпdraš Urban, Lenke Verner, dr Janoš 236 Istorijat senćanske bolnice

Verner, Marija Zaboš, Ištvan Vicei, dr Tibor Zaboš, Jene Vidač, dr Ištvan Zaboš, dr Jene Vig, Imre Zaboš, Valerija Vilagoš, Valerija Zaboš, Vera 1. Vilagoš, Verona Zaboš, Vera 2. Vilić, Pava Zagorac, dr Đurđica Vilovski, Ermina Zagorac, Tomislav Vilovski, Radislav Zapletan, Justina Vince, Mihalj Zapletan, Marija Virag, Imre Zapletan, Silvija Vismeg, Eržebet Zapletan, Zoltan Višontai, Terez Zarić, Dimitrije Vitković, Rosa Zarić, Svetlana Vladetić, Ljubica Zaгrović, Žužana Vlahović, Milijana Zdenjak, Marija Vorgić, Margit Zec, Ilona Vrbaški, dr Stevan Zec, Slađana Vučković, Nada Zeković, dr Dragiša Vučković, Sofija Zeković, Nada Vujić, Marija Zeković, dr Pav1e Vujić, Svetozar Zeković, Tamara Vujin, Verona Zemko, Viktorija Vukčević, Zora Zoraja, Sanja Vukov, Branislava Zubčik, Eržebet Vuković, dr Klara Zuber, Ilona Vuković, Milijana Zubrecki-Klubica, Marta Vuković, dr Mirjana Zubrecki, Gizela Vuković, Nikola Žadanji, Lasho Vuletić, dr Dušanka Živaljević-Petrik, Ana Vuletić, ing Gojko Živanović, dr Luka Zaboš-Renko, dr Ana Živković, dr Slobodan Zaboš, Ana Žoldos, Franciska Agošton Vig: ISTORIJAT SENCANSKE BOLNICE (1834-1965) 7 Predgovor 9 Osnivanje bolnice i istorijat prvih decenija 11 Šta znamo o najstarijoj bolnici na Pivarevom gruntu 14 Istorijat sedam decenija duge epohe bolnice u Zabavišnoj ulici (1872 - 1942) 20 Značaj "Dudika" u rešavanju socijalnih i zdravstvenih ргоЫ ета 30 Zarazna bolnica 33 Istorijat bolnice nakon smene vekova 35 Preuređenje sirotinjskog doma u bolničke svrhe 43 Istorijat bolnice nakon 1. 11942 44 Obezbe đivanje bolničarskog kadra 49 Istorijat izgradnje novog bloka-paviljona 52 Razvoj bolnice u svetlu statistike 54 Kratak pregled pojedinih bolni čkih odeljenja 57 Iskustva prošlosti utiru put budućem razvoju 62 Lash o Tari PRILOZI ZA ISTORIJAT SEN ĆANSKE BOLNICE Uvod 69 Kratak istorijat bolnica 69 Senćansko zdravstvo u svetlu županijskih spisa, odnosno mesnih poreskih i sudskih knjiga krajem XVIII i početkom XIX veka 71 Osnivanje i tad senćanske bolnice do 1872. godine 80 Milorad Curčić - Pal Katona VOJNE BOLNICE U SENT' (1944 - 1945) Vojna bolnica sovjetske armije (Vojna bolnica Irvine armije, Ruska vojna bolnica) 103 Vojna bolnica u Senti 104 Pregled umrlih u vojnoj bolnici u Senti sa raspoloživim podacima 106 Pregled umrlih u gradskoj javnoj bolnici u Senti tokom 1945. godine 108

Milorad Curčić NOVIJA 1STORIJA BOLNICE MEDICINSKOG CENTRA "DR GERE IŠTVAN" U SENTI Razvoj bolnice od 1965. godine 113 Organizacione promene 122 Stručno usavršanje 132 Zdravstveni pokazatelji 137 Razvoj službi i odeljenja bolnice Služba za interne bolesti 146 Služba za hirurgiju 149 Služba za zdravstvenu zaititu žena 153 Zarazno (infektivno) odeljenje 157 Grudno (pneumoftiziološko) odeljenje 158 Služba za zdravstvenu zaštitu dice 160 Služba za transfuziju krvi 162 Služba za otorinolaringologiju 165 Laboratorijska služba 167 Bolnička apoteka 168 Služba za rentgenološku dijagnostiku 169 Oftalmološka služba 171 Služba za neuropsihijatriju 173 Služba za anisteziju i reanimaciju 177 Služba za mikrobiologiju i parazitologiju 179 Patomorfološka služba 180 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju 182 Služba za ultrazvu čnu dijagnostiku 184 Bolnička kapela 186 PRILOZI Direktori / upravnici bolnice u senti 191 Pomoćnici upravnika bolnice 194 Glavne sestre bolnice 194 Direktori medicinskog / zdravstvenog centra 194 Pomoćnici direktora medicinskog/zdravstvenog centra 194 Upravnici radne zajednice 194 Upravnici doma zdravlja 195 Glavne sestre doma zdravlja 195 Upravnici apoteke 195 Spisak lekara koji su radili u bolnici 196 Spisak svih zaposlenih radnika u medicinskom/zdravstvenom centru 217 CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

~~614.2(497.113 Senta) "1833/1998"~~

ТгУРЧИТг, Мвлорад Istorijat senćanske bolnice : (1833 - 1998) / Milorad Ćurčić, Lash o Tari, Agošton Vig; [prevodioci Predrag Popovi ć, Janoš Sloboda]. - Senta : Udruženje prijatelja muzeja i arhiva „Dudaš Dula": Zdravstveni centar „Dr lire lštvan", 1999 (13есеј : Proleter). - 236 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Građa za monografiju Sente)

~~Tiraž 600. • Bibliografija uz svako poglavlje.~~

~~ISBN 86•7082-016•х 1. Тари, Ласло 2. Виг, Агоштон a) Болнице — Сента —1833-1998~~

~~Građa za monografiju Sente, broj 45. а~~

Izdaje Udruženje prijatelja muzeja i arhiva ј Zdravstveni centar „Dr lire Ištvan", Senta. Uređivački odbor: dr Ćurčić Milorad, Ištvan Fodor, Jene Hajnal, Janoš Sloboda (glavni i odgovorni urednik), dr Lash o Sloboda. Tehnički urednik: Ištvan Besedeš. Prevodioci: Predrad Popović, Janoš Sloboda. Lektori: Zorica Gašović, Janoš Sloboda. Unošenje teksta: Sjlvjja Seleši. Štampa „Proleter" Весеј u 600 primeraka.

~~Izdanje nije U slobodnoj prodaji.~~