Djuza Stojiljkovic.Vp

VLASTIMIR \UZA STOJIQKOVI] (1929–2015)

AUTORKA IZLO@BE I KATALOGA BIQANA OSTOJI]

2016. Izdava~ MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE USTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNA^AJA 11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19 e-mail: [email protected] www.mpus.org.rs

Glavni i odgovorni urednik Mom~ilo Kova~evi}, direktor

Autorka kataloga i izlo`be Biqana Ostoji}

Tehni~ki saradnici Nenad Jankovi} Gordana Stepanovi}

Lektor i korektor Irina Kiki} Stojkovi}

Dizajn kataloga i obrada fotografija Svetozar Stanki}

[tampa: Slu`beni glasnik, Beograd

ISBN 978–86–80629–85–8

Tira`: 400 primeraka

Realizaciju izlo`be i kataloga omogu}ilo je Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije Sadr`aj

Igraj do kraja...... 5 \uzina se}awa...... 19 Ostvarewa Vlastimira \uze Stojiqkovi}a Uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a u pozori{tu...... 29 Filmske uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a ...... 35 Televizijske uloge ...... 36 Uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a u radio dramama (Radio Beograd, 1953–2015). 40 Gramofonske plo~e ...... 46 Nagrade i priznawa ...... 47

3 4 Igraj do kraja

Gluma~ka biografija Vlastimira \uze Stojiqkovi}a jedinstvena je i 1 retka – na ovim prostorima svakako netipi~na, kao {to je i sƒm bio – Citati u tekstu preuzeti su iz: Zo- ran T. Jovanovi} (prire|iva~), Vlas- sadrì sve: kontinuitet, kvantitet, kvalitet, raznovrsnost, multimedijal- timir \uza Stojiqkovi}, Savez dram- nost, multitalentovanost, posve}enost. Po prirodi sumwi~av, ~esto se pi- skih umetnika Srbije, Beograd 2002. tao, otkud on na gluma~kom putu. Za dobar start Vlastimira \uze Stojiqko- Spasoje @. Milovanovi} (priredio), vi}a preduslovi su ipak postojali: socijalno poreklo – u~iteqska porodica Vlastimir \uza Stojiqkovi} Pozo- ri{ne poslanice, Kwaèvsko srpski – nesumwivo preimu}stvo u dràvi sa velikim procentom nepismenog sta- teatar, Kragujevac, Narodno pozori- novni{tva, i ìvot u kru{eva~kom, „endemski“ gluma~kom podnebqu. Uvek {te Republike Srpske, Bawa Luka, je bio u pravom trenutku na pravom mestu: u okruèwu qudi, koji su, isposta- Besjeda d.o.o, 2015. Zbirka Hemerote- ka, Muzej pozori{ne umetnosti Srbi- vilo se, prepoznavali wegov dar i usmeravali ga. Prvi doìvqaji i utisci o je. pozori{tu ostali su mu od oca Mladena, „pravog seoskog u~e“1 i strica Mi- lentija koji su prire|ivali predstave za me{tane (zbog wih je otac kupio i prvi radio u selu). Prva audicija je bila za gimnazijsku sekciju (Josa pandur iz Sumwivog lica). Marice \urovi}, apotekarke iz Kru{evca, se}ao se kao prve re- diteqke. Na scenu je prvi put stao u Kru{eva~koj gimnaziji. Nu{i}eva jedno~inka Kirija bila je prilika da zaigra sa Olgom Stanisavqevi}, kasnije prvom suprugom, tako|e glumicom (bili su petnaestogodi{waci u ulogama supru`nika s ~etvoro dece). Sekciju je vodio Bora Mihailovi} – po obrazovawu profesor istorije i nema~ke kwièvnosti po vokaciji pozori{ni entuzijasta. Zahvaquju}i wemu, \uza je imao gluma~ko vatreno kr- {tewe. I ne samo on, ve} i mnogobrojne generacije glumaca iz Kru{evca. Posleratne skojevske godine pune altruizma i poleta, za \uzu su bile najlep{e – negovao je rawenike, sa ostalim skojevcima obnavqao drvorede, u~estvovao na Omladinskoj radnoj akciji na izgradwi pruge [amac – Sara- jevo. A onda ga je Bora Mihailovi} pozvao da zaigra i u prvoj predstavi tek osnovanog, Okru`nog narodnog pozori{ta Kru{evac, 1946. Posle mature pri{ao mu je „tip u ko`nom crnom mantilu“ i zatraìo da se upi{e na Rudarsko-geolo{ki fakultet. Planska ekonomija je utvrdila da su dràvi potrebni ugaq i inèweri; sa stipendijom vojne industrije preselio se u Beograd 1947. Posle tri semestra i traumati~nog iskustva u Borskom rud- niku, napustio je studije – ponosan na ~iwenicu da je poloìo matematiku kod strogog profesora (jedan od malobrojnih). Akademsko pozori{te 1948. i zna~ajni susreti u wemu (Rade Markovi}, Olivera Markovi}, Olga Stanisavqevi}, Soja Jovanovi}...), bili su odlu- Vlastimir \uza Stojiqkovi} ~uju}i za budu}eg glumca – uostalom, taj period zauzima posebno mesto u „Ovo je vreme kada sam voleo wegovim uspomenama. Glumac Rade Markovi} se}ao ga se kao „poletarca koji Jesewina.“

5 Diplomska predstava „Posledwi“ Maksim Gorki (11. mart 1952); s leve strane stoje: Predrag Lakovi}, Vera Belogrli}, Maja Dimitrijevi}, Stevan Maksi}, sleva sede: Miodrag Popovi}, Bosiqka Boci, Zvonimir Feren~i}, Olivera Markovi}, Olga Stanisavqevi}, Mihajlo Viktorovi} i Vlastimir Stojiqkovi}

Rade Markovi} i Vlastimir Stojiqkovi} (Hepi), „Smrt trgova~kog putnika“ A. Miler, BDP (1951)

6 je osvajao odmah, neposredan, vedar, za~udnih o~iju, pokretqiv, veoma pri- jatnog glasa...“ Vredan i angaòvan u savla|ivawu gluma~kog zanata, radio je i fizi~ke poslove: bio je dekorater, radnik na zavesi, rekviziter, sta- tista.... Posle tehni~ih studija bio je to istinski preporod. Presudno je, ipak, bilo poznanstvo sa rediteqkom Sofijom Sojom Jovanovi} 1948. Na weno insistirawe opredelio se za glumu. Ulogom u Gogoqevoj @enidbi primqen je 1948. na Akademiju pozori{nih umetnosti. Bio je prva generacija {kolovanih glumaca u klasi profesora Mate Milo{evi}a i asistenata Soje Jovanovi} i Miroslava Belovi}a. Wihov uticaj je bio zna~ajan za kreirawe i formirawe Stojiqkovi}evog „ne-gluma~kog“ identiteta. Beo- gradsko dramsko pozori{te otvorilo je vrata 1951. za prve javne nastupe studenata glume – cela klasa zaigrala je na tre}oj godini na ispitnoj predstavi Ve~e u Sorentu. Usledila je i klasna diplomska predstava: Posledwi Maksima Gorkog u reìji Mate Milo{evi}a uz asistenciju Soje Jovanovi} i Miroslava Belovi}a, 11. marta 1952. (11 uloga za 11 diplomaca). Desilo se, potom i ne{to – za dana{we vreme nezamislivo – cela klasa primqena je u anga`man Beogradskog dramskog pozori{ta – BDP (i pre zvani~nog anga`mana \uza je ve} igrao u preuzetim i mawim ulogama.). Sti- Vlastimir Stojiqkovi} (Gustav), cajem okolnosti bio je akter jedne potpuno druga~ije, moderne koncepcije „Bal lopova“ @an Anuj, pozori{ta i glume. Cela generacija bila je sklona inovacijama. U to vreme BDP (1952) se, po wegovim re~ima, igralo u „povi{enom, patos tonu, za deseti red“ (u Narodnom pozori{tu posebno; \uza izuzima glumu Milivoja @ivanovi}a i Branka Ple{e). U BDP-u je publika pak, traìla da budu glasniji. Rade Markovi} se se}ao nezaboravnog \uzinog debija u predstavi Povla~ewe Mirka Boì}a, „u savr{enom skladu nepatvorenih emocija i prirodnih negluma~kih sredstava – rodio se novi glumac“. Rade Markovi} i Vlastimir \uza Stojiqkovi} igrali su zajedno u veoma uspe{noj i gledanoj predstavi Smrt trgova~kog putnika (1951), zatim i u Balu lopova, Doìvqajima Nikoletine Bursa}a, Preno}i{tu. Stojiqkovi} je hvalio Markovi}evu retku nesebi~nost i spremnost da pomogne. Negovali su iste vrednosti – uspeh predstave bio im je najva`niji. Repertoar Beogradskog dramskog pozori{ta je bio baziran na modernoj, zapadnoj i anglosaksonskoj dramaturgiji: Mileru, Vilijamsu, Patonu, Brehtu... U prvom planu je bila ideja o senzi- bilizaciji publike – naviknute na tradicionalne predstave prepune ideo- logisti~kih tlapwi. U {irem kontekstu, posledica je to promene geostra- te{kog poloàja Jugoslavije i wenog otvarawa ka zapadu pedesetih godina. Tako|e i veliko ne SSSR-u u kulturi kao posledica Rezolucije Inform- biroa posle 1948. Mladi ansambl je bio spreman i {kolovan za minimalisti~ki pristup glumi, bez egzibicija. Quba Tadi} je svedo~io da je to bio sre}an spoj Vlastimir Stojiqkovi} (Marfi), otvarawa i wihove pojave – novi pisci, daroviti glumci, pametni rediteqi „Naslovna strana“ Ben Heht – (Soja Jovanovi}, Miwa Dedi}, Predrag Dinulovi}) – dovoqno za novo pozo- ârls Makartur, BDP (1952)

7 Tatjana Lukjanova i Vlastimir Stojiqkovi} (Mladi} koji dolazi u posetu), „Staklena mena`erija“ Tenesi Vilijams, BDP (1952)

Vlastimir \uza Stojiqkovi} (dr Stokman), „Neprijateq naroda“ H. Ibzen, Savremeno pozori{te (1968)

8 ri{te. Quba Tadi} je Vlastimira \uzu Stojiqkovi}a ocenio kao vode}eg glumca, prete~u moderne glume, s posebnim antigluma~kim stilom. Znao je da peva, igra, recituje, misli, vrlo {armantan, darovit; iako je predano istraìvao komad, umeo je lepo da reaguje na partnera. „Ponekad nije hteo da dotera do vrhunca, nije imao hrabrosti probijawa.“ Quba Tadi} izdvaja sjajnu \uzinu ulogu u Staklenoj menaèriji (1952). Na àlost, i ovaj pristup je imao rok trajawa. Iz ansambla su odlazili prvo rediteqi, zatim i glumci, na kraju je Vlastimir \uza Stojiqkovi} shvatio da je ostao sam – „sre}na porodica se raspala“. Beogradsko dramsko nije vi{e bilo isto pozori{te. U me|uvremenu, uspe{no je debitovao i u gluma~ko-peva~kim ulogama u reìji Soje Jovanovi}: Pla~i, voqena zemqo Alana Patona (1954), Dobri ~ovek iz Se~uana Bertolda Brehta (1954), Laku no}, Betina (1961), Slatka Irma (1964). Kriti~ari izdvajaju i uloge u predstavama u Savremenom pozori{tu u reìji Aleksandra Ogwanovi}a: Posle pada Artura Milera (1964), Slu~aj Openhajmer Hajnara Kipharta (1965), Pred slepim zidom Miodraga Ili}a (1967), Neprijateq naroda Hen- rika Ibzena (1968), (predstava Ko }e da spase ora~a Frenka Gilroja (1967) Vlastimir Stojiqkovi} (Robert bila je u reìji Miwe Dedi}a). U prvom periodu anga`mana (do 1968) ostva- Openhajmer), „Slu~aj Openhajmer“ rio je 24 uloge u Beogradskom dramskom pozori{tu (najve}i broj u reìji H. Kiphart, Savremeno pozori{te Soje Jovanovi}), u Savremenom pozori{tu 21 (veliki broj predstava u re- (1965) ìji Aleksandra Ogwanovi}a). U senci studentskih nemira 1968. Vlastimir \uza Stojiqkovi} je pre- {ao u Ateqe 212. Ponovo je bio svedok stvarawa jo{ jednog avangardnog pozori{ta. Za wega sasvim novo iskustvo: druga~iji repertoar (doma}ih i stranih autora, podjednako), otvoreni odnosi u ansamblu, opu{tena atmo- sfera u spremawu komada. Nisu bila zanemarqiva ni produktivna druèwa posle predstave – u ~uvenom bifeu. Ta promena mu je veoma prijala – rezul- tirala je sa mnogo uspe{nih uloga (20) i jedinom Sterijinom nagradom (1972) za ulogu pukovnika Blauringa u predstavi Na ludom belom kamenu Bo- rislava Peki}a u reìji Qubomira Dra{ki}a (1971). Za drugi anga`man Vlastimira \uze Stojiqkovi}a u Beogradskom dramskom pozori{tu zasluàn je tada{wi upravnik, kwièvnik i prevodilac Miodrag Ili}. Povratak se desio u pravom trenutku 1978. – kada se zasitio rada u Ateqeu 212 – govorio je „ne vaqa se u~auriti“. Sa prekonponovanim repertoarom ({ansu su dobili i savremeni doma}i dramski pisci) i go- stuju}im rediteqima, Vlastimir \uza Stojiqkovi} je zaigrao u predstavama u kojima je zaiskrila wegova gluma~ka zrelost. U nekim ulogama je briqirao, ostvario je niz – od koga se upla{io – i koji mu je doneo mnogobrojne nagrade: Inspektorove spletke Ranka Marinkovi}a u reìji Alek- sandra Ogwanovi}a (1978), ( cini~no laki, ali ne mawe opaki Inspektor“), „ Vlastimir Stojiqkovi} (pukovnik Slu~ajna smrt jednog anarhiste Darija Foa u reìji Slavenka Saletovi}a Blauring), „Na ludom belom kamenu“ (1981), Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a u reìji Qubomira Dra{ki}a Borislav Peki}, Ateqe 212(1971)

9 Jadranka Selec i Vlastimir Stojiqkovi} (Inspektor Sr|an Dedi}, Dobrila Ili}, \uza Stojiqkovi} (Janko Savski), SSSKD), „Inspektorove spletke“ Ranko Marinkovi}, Miroslav Bjeli}, Milan Erak i Rade Markovi}, „Sabirni Ateqe 212 (1978) centar“ Du{an Kova~evi}, BDP (1982)

Mira Stupica i \uza Stojiqkovi} (Frulica) , Goran Sultanovi}, Jadranka Selec i Vlastimir Stojiqkovi} „Ve~eras improvizujemo“ Lui|i Pirandelo, BDP (1983) (Potkoqosin), „@enidba“ N. V. Gogoq, BDP (1984)

10 (1982), Ve~eras improvizujemo Lui|ija Pirandela u reìji Paola Ma|elija (1983), @enidba N. V. Gogoqa u reìji Dejana Mija~a (1985), Largo desola- to Vaclava Havela u reìji Dejana Mija~a (1985). Uslovno govore}i, ovaj period predstavqa vrhunac u pozori{nom radu Vlastimira \uze Stojiq- kovi}a... Posle osam godina i 22 uloge, \uza se 1986. po drugi put vratio u Ateqe 212, gde je ostao do penzije 1994. Saradwe sa rediteqima Qubomirom Mu- cijem Dra{ki}em, Zoranom Ratkovi}em i Dejanom Mija~em karakteristi- ~ne su za drugi anga`man u Ateqeu 212. Sa Qubomirom Dra{ki}em radio je, u ~ak 9 predstava (u 27 ukupno). Kriti~ari i kolege izdvajaju ulogu u [i- lerovoj Mariji Stjuart (1994), „imao je priznawe kolega za zavr{nu scenu u Mariji Stjuart.“ \uza je voleo saradwu sa Dejanom Mija~em, isticao je wegove „ta~ne i te~ne“ metode, koje, izme|u ostalih, ilustruju predstave: âpqa (1986), i posle odlaska u penziju, Divqi med (2000), Leda (2001), Trg heroja (2005). Stalni anga`mani samo su deo pozori{nog rada Vlastimira \uze Sto- jiqkovi}a. Igrao je po projektu u skoro svim beogradskim pozori{tima: Naradnom pozori{tu, Zvezdara teatru, Pozori{tu na Terazijama, Pozo- ri{tu „Du{ko Radovi}“, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, na sceni \uza Stojiqkovi} (dr Leopold „Mata Milo{evi}“ na Fakultetu dramskih umetnosti... Igrao je u Srbiji, Kopriva) i Qiqana La{i}, regionu, inostranstvu. Gostovao je u po jednoj predstavi u Pozori{tu Do- „Largo desolato“ V. Havel, „ BDP (1985) brica Milutinovi}“ Sremska Mitrovica i bawalu~kom Narodnom pozori{tu Republike Srpske. Posebno dobru saradwu ostvario je sa Kru{eva- ~kim pozori{tem (12 predstava), Centrom za kulturu Tivat (tri predstave, ukqu~uju}i i posledwu u Filomeni Marturano, 2013), pozori{tem „Mo- derna garaà“ i Bratislavom Petkovi}em (4 predstave). Bio je na sceni i kada je po~elo bombardovawe. U toku predstave Legija ~asti, na sceni Mo- derne garaè: „Sirene, a mi igramo...“. U~estvovao je i na Dubrova~kim letwim igrama, Barskom qetopisu, Gradu teatru Budva. \uzin strah od penzije i neigrawa bio je suvi{an. Penzija je bila jo{ jedan po~etak: otvorio je ciklus, novi krug, s ~etrdeset premijera. Svake sezone – od jedne do ~etiri predstave (kolege glumci su komentarisali: „Ko bre gura ovog \uzu?“). Voleo je rad u predstavama Bura u reìji Slobodana Unkovskog (Grad tetara Budva, 2001), Elijahova stolica u reìji Borisa Lije{evi}a (JDP, 2010), Gospoda Glembajevi u reìji Jago{a Markovi} (Ateqe 212, 2011), igrao je sebe i Servantesa u Don Kihotu u reìji Erola Kadi}a (Centar za kulturu Tivat, 2012). Kolege, kriti~ari a i sam \uza, kao izuzetno zanimqive i neobi~ne izdvajaju uloge u Zveri na mesecu u reìji Neboj{e Bradi}a (BDP, 2002) i Ocu na slu`benom putu u reìji Olivera Frqi}a (Ateqe 212, 2011). U wima je \uza ponovo de~ak. Zastaje dah“ od „ \uza Stojiqkovi} (Semjon ~udesne i lake transformacije u predstavi Zver na mesecu – stari gospodin, Podsekaqnikov), „Samoubica“ bez maskirawa postaje dvanaestogodi{wak. Iako je \uza tvrdio da je igrao N. Erdman, BDP (1984)

11 se}awe, mo`da je stari gospodin ve{to krio de~aka koji je uvek bio tu, samo je dobio priliku da se slobodno pojavi. Uostalom, pozori{te je i voleo zbog privilegije da iza|e iz „skromnog, svakodnevnog, bednog ìvota“. \uza je veoma voleo predstavu Otac na slu`benom putu. Po drugi put uspe{no je igrao dete; toliko dobro da su svi o~ekivali Sterijinu nagradu (osim \uze, koji je znao za festivalske „kuhiwe“). Zbog rediteqskog rada Olivera Fr- qi}a u toj predstavi, jo{ jednom je shvatio da tiho vo|ewe igre, sklapawe koje se ne oseti, rad sa puno energije, vo|stvo uz ma{tu i inteligenciju, Vlastimir Stojiqkovi} (Dino), rezultira dobrom predstavom (kao kod Mucija Dra{ki}a, u ~ijim reìjama „Otac na slu`benom putu“ je tako|e uìvao – kada se kockice same sloè). Podjednako dobro iskustvo Abdulah Sidran, imao je i u predstavi Elijahova stolica Jugoslovenskog dramskog pozo- Ateqe 212 (2011) ri{ta. Rediteq Boris Lije{evi} insistira na glumcu i glumi, jer jedino rediteq vidi glumca u pravom svetlu. Stvorena je dobra predstava bez o~e- kivawa, pompe, rekvizite, velike scenografije – samo ~iste emocije, „publika je umorna od rediteqskih koncepata, èli emociju i pri~u“. Radili smo lagano, niko nije znao {ta }e na kraju ispasti. Me|utim, bez ikakvih o~ekivawa, predstava prelazi rampu, savr{en fluid kruì kroz publiku i vra}a se na scenu, svi je igraju s poja~anim nabojem (\uza isti~e igru Sve- tozara Cvetkovi}a). Na kraju, iako u Beogradu niko nije pisao o predstavi, skoro svi akteri su dobili neku od nagrada. Vlastimir \uza Stojiqkovi} je na simboli~an na~in zatvorio pozori{ni krug: igrao je sebe, Servantesa,

Maja Izetbegovi}, Vlastimir Stojiqkovi} (Jakob [najder) i Svetozar Cvetkovi}, „Elijahova stolica“ Igor [tiks, JDP (2010)

12 de~ake... Pozori{te je za \uzu bilo primarni medij – o wemu je voleo da razmi{qa, razgovara, ide u {etwu. Televizija, radio, film, pevawe, da, ali samo kao pauza do ponovnog povratka pozori{tu. Svako duè odsustvo poja- ~avalo je èqu za predstavama, bilo mu je neobi~no kada nije bio angaòvan. Fascinirala ga je osobenost svake predstave (jedno izvo|ewe nikada vi{e ne}e biti isto), raznovrsnost ideja, proces razvoja i promene („svaka lo{a karika odmah se oseti“). Kada je govorio o pozori{tu, predstavama, glumi govorio je o ponovnom polagawu ispita – bez diplomskog, ulagawu, perma- nentnom u~ewu (napornom u zrelim godinama), jedinstvenosti, posve}eno- sti, uzdizawu u mislima, raznovrsnosti, ne`nosti, odanosti, odgovornosti, ambivalentnosti, varnicama, privilegiji, razo~aranosti, sumwi, zarazi, „zatreskanosti“, skupnoj igri – iznad li~nog, egoisti~nog (on je uvek igrao za predstavu, partnera, „za tim“). \uzina razmi{qawa o pozori{tu kao osloba|aju}em iskustvu – te{kom a lepom – podse}aju na eseje o qubavi. Gluma Vlastimira \uze Stojiqkovi}a ocewivana je kao prete~a moderno- sti, moderna gluma, privatan na~in igre, antigluma, gluma u anglosaksonskoj tradiciji, bez artificijelnosti (na po~etku karijere su mu govorili: „pa ti to ne glumi{“). Dr Hugo Klajn je isticao wegov osoben stil igre, decentnost, Vlastimir Stojiqkovi} (Gospodin diskretnu govornu frazu, preciznost, unutarwu koncentraciju, tanano pri- glumac, Servantes), „Don Kihot“ bliàvawe wegove scenske igre i privatnosti. Kriti~arka Branka Kri- Miguel de Servantes, Centar za kulturu Tivat (2012) lovi} je zapazila „da je mawe akcije u mnogim srpskim predstavama od akcije pogleda u pojedinim \uzinim ulogama. On o~ima moè da tr~i, pewe se, spu{ta, intrigira, da se udvara, vara i nostalgi~ari...“ \uza je insistirao na prirodnosti – govorio je da uvek igramo sebe. Nije voleo {minku, preru{avawa, ni spoqa{wa ni unutra{wa („to samo zbuwuje publiku“). Gluma za wega nije reproduktivna umetnost, ve} „instrument koji je uvek razli~ito na{timovan“. Kada govore o \uzi svi isti~u profesionalnost kao zajedni~ki imeni- teq. Profesionalnost koja podrazumeva: nau~en tekst pre prve ~itaju}e probe, ta~nost, spremnost (u nekim drugim kulturama niko ne bi ni pri- metio pona{awa koja se podrazumevaju). Drugima je izgledalo da je \uzino u~ewe brzo i lako, pitali su se kako sve postiè. Me|utim, bez misti- fikacije je odgovarao da sedne i u~i, buba, presli{ava se, kao za ispit. Spremawe uloge bio je proces kroz samo wegove metode i rituale: prvo je deset dana ~itao ceo komad (voleo je da ~ita, da bi shvatio kontekst; inte- resovale su ga i eventualne reakcije ostalih likova), zatim je odlazio na Ko{utwak i hodao, {etao, tri do ~etiri sata, ~itao i u~io tekst (u~io je i partnerov tekst, ni{ta nije smelo da ga iznenadi, voleo je da vlada sobom na Vlastimir Stojiqkovi} sceni). Kada je shvatio osnovnu radwu komada i nau~io tekst, vi{e mu nije (Sve{etenik), „Mediterano“ Gabrijel Salvatori / Duwa bila va`na ni prva ~itaju}a proba (po wegovom mi{qewu precewena stvar), Petrovi}, Centar za kulturu ni mizanscen. Tivat (2011)

13 \uza Stojiqkovi} (Mati) i Renata Ulmanski, „Gazda Vlastimir Stojiqkovi} i Renata Ulmanski Puntila i wegov sluga Mati“ B. Breht, BDP (1954) u filmu „Pop ]ira i pop Spira“ (1957)

Slobodan Perovi}, Vlastimir Stojiqkovi}, Renata Ulmanski Vlastimir Stojiqkovi} i Renata Ulmanski i Bata Paskaqevi} u filmu „Dili`ansa snova“ (1960) u filmu „Bez stepenika“ (2015)

14 Vlastimir \uza Stojqkovi} je bio zlatna poluga svake predstave. Redi- teqi su ra~unali se na wegovu pouzdanost, pripremqenost, rad za partnera i sa partnerom, „poslu{nost u slu`bi same predstave“. Dejan Mija~ govori o \uzinoj samosvojnosti, dragocenosti za probu i predstavu; uvek je bio zadovoqan saradwom sa wim, „ono {to \uza radi to je dobro makar po sili onoga da je istinito... ma kakva predstava da je, to je pouzdano.“ Qubomir Muci Dra{ki} isticao je wegovu posve}enost glumi, perfektnu gluma~ku tehniku, fantasti~nu gluma~ku opservaciju, veliku inteligenciju i obrazo- vawe, „nikada nije izleteo iz predstave, nikada nije bio ispod crte...“ U dugoj karijeri \uza je igrao sa kolegama sa klase (druìo se sa Mihaj- lom Mikom Viktorovi}em i Miodragom Debom Popovi}em), kasnije i sa znatno mla|im glumcima, po pravilu je bio najstariji u podeli. Sa Renatom Ulmanski je igrao na po~etku i na kraju, u pozori{tu i na filmu (bili su prva generacija na Pozori{noj akademiji). Zajedno su igrali u predstavama: Gazda Puntila i wegov sluga Mati (BDP, 1959), Na ludom belom kamenu (Ateqe 212, 1971), Purpurnom ostrvu (Ateqe 212, 1972), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji (Ateqe 212, 1971), Mariji Stjuart (Ateqe 212, 1994) i na kraju u Elijahovoj stolici (JDP, 2010). Imali su uloge u po- pularnim filmovima u reìji Soje Jovanovi}: Pop ]ira i pop Spira (1957) i Diliànsi snova (1960). Renata Ulmanski bila je sa \uzom i u filmu Bez stepenika (2015), wegovoj posledwoj filmskoj ulozi. Renata Ulmanski govori \uzinoj besprekornoj jednostavnosti, pripremqnosti – lagodno je bilo i wemu i partneru na generalnoj probi i na premijeri; „antiglumac, koga svi toliko volimo, ali malo ko ga poznaje“. Svetlani Bojkovi} je bio omi- qeni partner, pozori{ni i televizijski, „majstor u igri – ~udesan spoj matematike i muzike“. Igrali su u predstavama: Marija Stjuart (Ateqe 212, 1994), Legija ~asti (Moderna garaà, 1997), Ne {ataj se gola (Ateqe 212, 1989), Divqi med (2000), O tempora, o mores (Moderna garaà, 2009), Gospo|a ministarka (Narodno pozori{te Republike Srpske, 2006). S istim intezitetom, paralelno s pozori{nim, odvijao se radijski, filmski, televizijski, peva~ki anga`man. Radio je posebno voleo, ne samo kao prvo medijsko iskustvo, ve} i zato {to je bio korektiv \uzinog „kru{eva~kog izgovora“ i pogre{nog akcentovawa (pomogli su mu Rade Markovi}, Mavid Popovi}). Kasnije je postao poznat po svojoj savr{enoj dikciji, logi~noj akcentuaciji, dobro postavqenom, toplom i zvonkom glasu i razgovetnim re~ima (traìli su stru~nu pomo} za neke predstave od wega). Od 1953. do 2003. bio je „osoben interpretator“ u radio-dramama (ukupno 313 – prva uloga u reìji Mate Milo{evi}a, posledwa u reìji Neboj{e Bradi}a). Prvi Zabavnik emitovan je na Prvom programu Radio Beograda, 10. januara 1981. Zahvaquju}i neposrednom i neformalanom stilu – kao da se radilo o impro- Vlastimir Stojiqkovi} vizaciji – voditeq Vlastimir \uza Stojiqkovi} postigao je veliku slu{a- (Porfirije S. Glagoqev), „Divqi nost i popularnost emisije. Bez promene koncepta, Zabavnik je emitovan med“ M. Frejn, Ateqe 212, (2000)

15 Vlastimir Stojiqkovi} (Blagoje Petrovi}) i Svetlana Bojkovi}, „Legija ~asti“ Bratislav Petkovi}, Moderna gara`a (1997)

dvanaest godina. Ssvakodnevnom pesmom u emisiji Dobro jutro, deco Prvog programa Radio Beograda \uzin glas je budio generacije: „Oterajte, deco, san, osvanuo novi dan. Posko~ilo sunce jo{, a na nebu sija gro{.“ U~estvovao je u mnogobrojnim emisijama i programima u svim studijima Radio Beograda. Proporcionalno posmatrano, \uza je najmawe radio za film (17 uloga). Uglavnom je igrao u komedijama u re`iji Soje Jovanovi}. Popularan i pre- poznatqiv postao je ulogom u filmu Qubav i moda (1960) za koji je otpevao pesmu Devojko mala. Setna i ne`na interpretacija, u~inila je pesmu neo~e- kivano popularnom. @anrovski razli~it, televizijski opus Vlastimira \uze Stojiqkovi}a ~ine filmovi i drame (ukupno 53), igrane serije (38), zabavni program. Serija Pozori{te u ku}i donela je \uzi, ali i ostalim glumcima popularnost, do tada nezabele`enu na prostorima Jugoslavije. U mnogim segmentima nova i druga~ija, fenomenolo{ki interesantna, urbana, snimana svakog utorka, u ciklusima, po sezonama (5 ciklusa – od 1972. do 1984.). Scenarista serije Novak Novak napisao je ulogu Rodoquba Ro|e Petrovi}a ba{ za \uzu. Imao je ulogu koja se de{ava jedanput u karijeri“ (popularna je bila i Stanislava Pe{i} i Vlastimir „ Stojiqkovi} u TV seriji pesma za odjavnu {picu, u \uzinoj interpretaciji). Kultna de~ija serija Na „Pozori{te u ku}i“ slovo, na slovo, scenariste Du{ana Radovi}a, bila je i \uzi naro~ito omi-

16 qena (i u woj je dao svoj peva~ki doprinos; snimio je oko sedamadeset de~ijih pesama). Te{ko je nabrojati celokupni opus Vlastimira \uze Stojiqko- vi}a, ne samo na televiziji (pozajmqivao je glas junacima crtanih filmova – najpopularniji je bio patak Da~a). Saradnici, prijateqi, kolege imaju neke zajedni~ke impresije o \uzi: skroman, stidiqiv, osetqiv, gospodstven, {armantan, odgovoran, duhovit, pouzdan, atipi~an, ~udan, eti~an, samokriti~an, nenametqiv, nesebi~an partner, nam}or („ali za kratko“), delikatan, diskretan, precizan, }utqiv, dalek, skepti~an, sumwi~av, „~oveka je nemogu}e ne voleti“. \uzina kontra- diktorna priroda, bila je jedinstvo i sukob protivre~nosti: s jedne strane,

Vlastimir Stojiqkovi} i lutak Zozon u de~ijoj emisiji „Hajde da rastemo“ (1971)

Televizijska serija „Pozori{te u ku}i“ Novaka Novaka i Dejana ]orkovi}a. Na slici stoje: Olga Ivanovi}, \uza Stojiqkovi}, Stanislava Pe{i}; sede: Radmila Savi}evi}, de~ak Goran Trifunovi} i Qiqana La{i}.

17 lakonski se odnosio prema svojim talentima, ogromnoj popularnosti (u jednom periodu ìvota), kritikama, nagradama... Govorio je: „ni{ta to nije va`no, ni zna~ajno“, nije o~ekivao mnogo ni od ìvota ni od posla. S druge strane, radio je i postigao mnogo. \uza je uporno je nagla{avao sre}ne okolnosti koje su pratile wegovu gluma~ku karijeru. Me|utim, malo ~itawa izme|u redova pokazuje i isprav- ne, promi{qene izbore, uz utemeqen vrednosni sistem od koga nije odstu- pao. Prvi, instiktivan izbor, bilo je insistirawe na povratku iz â~anske gimnazije. Vapaj „daleko me dadoste“, ozna~io je povratak u Kru{evac, gde je i napravio prve gluma~ke korake. Odluka da napusti studije na Rudarsko- -geolo{kom fakultetu i dolazak u Akademsko pozori{te bili su va`ni za izbor studija glume. Otkako je 1947. postao Beogra|anin (ûburac) to je i ostao, bez àla za rodnim krajem („èleo je da izbri{e provinciju u sebi“). Jedan veoma vaàn izbor u~inio je u vreme kada je bilo te{ko ne biti komunista – odlu~no je odbio svaku pomisao o ~lanstvu u partiji. Uprkos otvorenim vrbovawima, bio je samo skojevac – eksplicitan u stavu: poli- tika i gluma (umetnost) u istoj osobi predstavqaju nepremostiv sukob („i ta~ka“). Ostao je dosledan u eti~nosti i ~estitosti. Iako je bio muzikalan i „pevao kao da pri~a setne bajke“, napravio je jo{ jedan veoma ozbiqan izbor: izme|u glume i pevawa, nije se dvoumio – izabrao je glumu. Uprkos Vlastimir Stojiqkovi} (Sre}ko), nagovorima, on je razumeo – ne pripada estradnom svetu i ne moè biti „[uma blista“ Milena Markovi}, Ateqe 212 (2008) podjednako kvalitetan peva~ i glumac. Priznavao je da je imao tremu pred nastup, strah od blokada. Pred premijeru mjuzikla Slatka Irma, {ezdese- tih godina, imao je blokiraju}u tremu: pla{io se da ne zastane, zaboravi tekst, izgubi glas... Ili je to bila odgovornost – za wega izuzetno bitna. Nisu mu se dopadali qudi koji olako shvataju svoj posao, ne po{tuju rad drugih, wihovo vreme i ~ije je vjeruju „prvo ja pa svi drugi“. To ga je qutilo, veoma. êsto je komentarisao na{ mentalitet – zbog toga se i ose}ao pomalo izolovano, izop{teno. Izme|u instant popularnosti, publiciteta i prilika za rad u ime trajawa – uvek je birao prilike za rad – to je po{tovao i smatrao vrhunskom vredno{}u. Nije mu bilo va`no koga i {ta }e igrati, niti je ma{tao o odre|enim ulogama (iako je tvrdio da mu je su|eno da igra gubitnike, bio mu je blizak gubitni~ki odnos prema ìvotu). Nikada nije imao specijalnih èqa (nije podnosio trke i lobirawa), svaku ulogu pri- premao je podjednako ozbiqno. „Radimo ono {to moèmo, a ne {ta ho}emo“, govorio je. I kada je bio umoran, bolestan, star, dok ga je glas sluìo - igrao je: „Igraj, ili uop{te nemoj da igra{“. Vrhunsku radnu etiku, odgovornost prema vremenu i radu usadila mu je porodica – smatrao je da sve emocije i Vlastimir Stojiqkovi}(Alfredo vaspitawe ponesemo iz porodice. ko~ija{), „Filomena Marturano“ @iveo je sa drugom suprugom Du{ankom Vrawanac. Imao je brata Nenada Eduardo de Filipo, Centar za i bratanca Gorana Stojiqkovi}a. Umro je u Beogradu 17. juna 2015. kulturu Tivat (2013). Posledwa pozori{na uloga. Igrao je – do kraja.

18 \uzina se}awa

Moj otac Mladen je zavr{io u~iteqsku {kolu u Aleksincu. I moja majka Lepo- „ 2 Selektivan i skra}en izbor iz se- sava je zavr{ila istu {kolu; tu su se i upoznali, a docnije se i ven~ali.“2 }awa Vlastimira \uze Stojiqkovi}a (uz odobrewe prire|iva~a), preuzet je „Moja majka Leposava je iz sela Ribara, kod Ribarske bawe. Otac joj je bio i zemqoradnik i trgovac... Detiwstvo sam tu provodio, a ina~e sam ro|en u Ra`wu, gde iz: Zoran T. Jovanovi} (priredio), Vlastimir \uza Stojiqkovi}, Savez je moja ujna bila babica, pa je tu moju majku i porodila. U to vreme su moji roditeqi dramskih umetnika Srbije, Beograd u~iteqevali u Ribaru.“ 2002. „Ro|en sam 30. juna 1929. godine, a prvi jezik koji sam nau~io bio je makedonski, jer su po mome ro|ewu otac i majka oti{li da slu`buju u selo Bawani, kod Skopqa. Ceo taj kraj se zove Skopska crna gora. U to vreme su to bili srpski krajevi... Tu su ostali od 1930. do 1933. godine. Prvi moji utisci iz detiwstva su vezani za ovaj sirotiwski kraj. Bio je to kamewar, a sadio se mnogo duvan...“

„Po{ao sam u {kolu pre vremena, godinu dana ranije. Majka je vodila prvi razred u Ribaru, a otac ~etvrti...“

„Po|em u {kolu sa {est godina, a ve} sam znao da ~itam. Voleo sam da se dru`im sa decom, naro~ito da s wima jedem. Oni su imali seqa~ke torbice {arene, tu bi stavili ’zastrug’, to je drvena posuda sa poklopcem, u kojoj se nosila hrana za ru~ak. Nikada ne}u zaboraviti taj sir, proju, kajmak, slaninu i crni luk...“

„U Vrwa~koj Bawi sam bio sa majkom i ocem kao dete, gledao sam prvu pozori{nu predstavu, verovatno u zgradi na mestu gde se danas nalazi Dom kulture. Onda je to bila kafana, i stolovi su tu bili. Ispred ulaza je bio sto, a za wim glumica koja ne igra – prodaje karte za to ve~e... Tek docnije sam saznao da je to bio komad Voda sa planine Ra{e Plaovi}a i Milana \okovi}a, a da je gostovalo pozori{te ~uvenog Du{ana @ivoti}a...“

„Kada sam imao sedam godina, 1936. majka mi je rodila bra}u blizance – Predraga i Nenada. Osnovnu {kolu sam zavr{io 1939. godine... Onda moj otac napravi veliku gre{ku, vaqda iz najboqih namera da se ja malo odvojim od wih 1939. godine i, umesto u obli`wi Kru{evac, upi{e me u udaqeniju ^a~ansku gimnaziju...Tu sam se ose}ao kao prokazana li~nost, nigde me nije bilo...“

„Sve vreme rata sam proveo opet u Ribaru. Bilo je stra{no, bio sam mnogo pla{qiv, a tu je bila velika gu`va: partizani, ~etnici, Bugari. I kako ko do|e u selo, uvek ostavi za sobom po nekoliko mrtvih.“

„Za vreme Drugog svetskog rata nije bilo pune nastave nego ne{to onako, sa prekidima. [to se {kole ti~e, Nemci nisu pravili nikakve probleme... I, tako, do velike mature, koje sam kao dobar |ak bio oslobo|en. Voleo sam jezike i matematiku; fizika i hemija mi nisu i{le. U~ili smo i logaritme, i to sam voleo. Kwi`evnost sam obo`avao...“

„Taj rat je na mene ostavio jedan neverovatno stra{an utisak. To su najosetqivije Leposava i Mladen Stojiqkovi} godine, a bio sam stra{no pla{qiv.“ sa sinom Vlastimirom

19 Majka Leposava sa sinovima Vlastimirom, Predragom i Nenadom

„Godine 1946. bio sam u sedmom razredu. U gimnazijskoj dramskoj sekciji je profesor Bora Mihailovi} re`irao a mi |aci igrali. Onda on mene, moju budu}u su- prugu Olgu i druge odvede u kru{eva~ko pozori{te. Igrao sam u prvoj predstavi Kru{eva~kog pozori{ta Roditeqski dom. Tada se zvalo Okru`no narodno pozori{te, a otvoreno je 1. maja 1946. godine ovom predstavom.“

„Rekao sam da nisam imao namere da se bavim glumom, nije me to posebno ni interesovalo ni privla~ilo. A onda – nas nekoliko, Olivera Markovi}, Olga Sta- nisavqevi} i ja, spremili smo se za Pozori{nu akademiju.“

„Sa Olgom Stanisavqevi} sam zajedno bio jo{ u gimnaziji u Kru{evcu. Ona je stanovala kod tetke u Kru{evcu, preko puta mojih roditeqa. Ja sam bio u sedmom, a ona u petom razredu, kad smo se upoznali; a onda smo se zajedno na{li u pozori{tu. I tako je po~elo. Olga je igrala u prvim predstavama Kru{eva~kog pozori{ta...“

„U Akademskom pozori{tu sam odigrao samo jednu ulogu, sa dve – tri re~i u predstavi... Ja sam igrao ulogu nekog lokalnog ameri~kog policajca. Tu predstavu smo igrali u Domu sovjetske kulture 1948. godine.“

„Iako sam `iveo u Studentskom domu, u Dalmatinskoj ulici, uop{te nisam ose- tio raskol u dru{tvu povodom istorijskog Titovog ’ne’. Neverovatno, a dru`io sam se sa drugovima koji su kasnije ’zaglavili’ na Golom otoku...“

„Sre}a je za mene bila {to sam jo{ 1947–1948, dok sam studirao na Tehni~kom fakultetu, mogao da pogledam sve predstave koje su ozna~ile po~etak Jugoslovenskog \uza Stojiqkovi}, @ivko Majdevac dramskog pozori{ta. Imao sam, tako|e, sre}u da sam imao ~asove glume na drugom i Du{an Panteli}, „Poru~nik spratu JDP-a, u dramskoj sali. Za nas su ~asovi glume – ne znam da li je to tako i danas Bret“, Akademsko pozori{te (1947) – bili svetiwa. Jedva smo ~ekali da do|u tih ~etiri sata popodne kada su ~asovu

20 po~iwali, a bili smo na ~asovima do sedam, pola osam uve~e. Taj na{ trio – profesor Mata Milo{evi} i asistent Soja Jovanovi} i Mira Belovi} – uspeo je da napravi za ono vreme najuspe{niju klasu Pozori{ne akademije. Bilo nas je dvadeset dvoje na po~etku 1949. godine, u februaru, kada je po~ela Akademija, a zavr{ilo nas je, ~etiri godine kasnije – jedanaest... I, tako iza|emo na glas kao jedna od najboqih klasa koja je prodefilovala kroz Pozori{nu akademiju.“

„U JDP-u me je odu{evio na~in igre, oprema predstava, novo pozori{te, glumci iz svih krajeva Jugoslavije. Uglavnom smo ostajali posle ~asova, gledali predstave, onda pauza, pa ponovo od jedanaest sati uve~e gledamo kako Bojan Stupica postavqa svetlo za Dunda Maroja... Iz JDP-a sam poneo mnogo utisaka za ceo `ivot. Zaista smo ~asove glume shvatili kao svetiwu.“

„Kod mene nije bilo ~etiri nego dva akcenta, i to opet name{tenih na pogre{no mesto.... U ispravqawu mog govora mnogo mi je pomogao Zvonko Feren~i}, koji je do{ao iz Zagreba...“

„Prvi medij, koji je nama bio dostupan u to vreme bio je Radio Beograd. To je bila prava {kola za jezik i govor. Radio drame su se radile veoma ozbiqno. Bilo je po tri-~etiri probe, snimalo se dva dana... Radio drame su se veoma slu{ale, kao {to se rado i{lo u pozori{te...“ Vlastimir Stojiqkovi} u „Mata Milo{evi} nas je ’tesao’ s odre|enim planom, kod wega ni{ta nije bilo diplomskoj predstavi marta 1952. slu~ajno niti nasumice ra|eno, ni{ta se nije de{avalo uzalud. A ina~e je bio veoma zatvoren ~ovek... Meni je {kolovawe kod Mate ostalo u fenomenalnoj uspomeni...“

„Velika sre}a za mene je {to sam kao mlad igrao odgovaraju}e uloge, odnosno uloge u skladu sa mojim godinama, u sredwim tako|e; danas igram starce.“

„Sojine predstave Slamni {e{ir i Bal lopova su nai{li na veliki odjek kod kritike i bile predmet polemike. E, opet tu moram da spomenem princip sre}e koja ~oveka prati. Ne, ja uop{te nisam razmi{qao o tome {ta }u igrati u pozori{tu. Igrao sam {ta mi daju, a imao sam sre}u da sam stalno igrao... Labi{ov Slamni {e{ir i moja prva uloga u Povla~ewu Mirka Bo`i}a, doneli su mi sjajne kritike, ali na to tada nisam obra}ao posebnu pa`wu.“

„Jednostavnost i prirodnost na sceni je ona osnova od koje sam polazio. Nisam ja te`io tome, to je tako u mojoj prirodi. Mislim, istina, da je boqe ako si na sceni pravi, `iv ~ovek. Da je boqe, upe~atqivije... I onda su me kolege ~esto zavitlavale: ’Pa dobro, majku mu, mogao bi malo i da glumi{’.“

„Potom, pomogla nam je i savremena ameri~ka dramaturgija. U Milerovoj Smrti trgova~kog putnika sam usko~io. Jo{ su bile ~ita}e probe, kad mi je Dinulovi} rekao: ’Ma, je l’ bi mogao da usko~i{?’. ’Nemam pojma’, rekoh. A to mi je jedna od najdra`ih uloga u po~etku, kao i u Staklenoj mena`eriji Tenesija Vilijamsa. Te uloge su mi bile najsla|e.“

„Uloga u Pla~i, voqena zemqo po mnogima me je izbacila u prvi plan. Ne znam {ta se tu desilo, ja sam tada imao dvadeset ~etiri godine. Olivera Markovi} i ja smo Vlastimir Stojiqkovi} (Stiven pevali. Olivera je ve} bila proverena ’pevaqka’. I Soja mi dâ ulogu, ali to za mene Kumalo), „Pla~i, voqena zemqo“ nije bila nikakva prekretnica, to je bilo ne{to van mene. Tu je moralo potpuno sve A. Paton, BDP (1954)

21 Jovan Jani}ijevi} i Vlastimir Stojiqkovi} (Jovica Je`), „Do`ivqaji Nikoletine Bursa}a“ B. ]opi}, BDP (1957)

Marija Kon i Vlastimir Stojiqkovi} u filmu „No}i i jutra“ Pjera Majhrovskog, (1959)

22 da se promeni u na~inu igre. Igrao sam pastora, ~oveka posve}enog Bogu, pravdi, lepom odnosu me|u qudima. Nikada pre takvu ulogu nisam imao...“

„I jeste to jedna od prvih uloga koja me je malo okrenula, odnosno malo skrenula sa onoga osnovnog. Znam da su bili aplauzi na otvorenoj sceni. To mi je pro{lo kao san, kao neka lepa uspomena. Znam da smo se grdno {minkali...“

„Brehtov Dobri ~ovek iz Se~uana je vrlo brzo posle toga do{ao, 1954. godine. Tu je opet Olivera pevala, i Du{ko Jak{i} i ja smo pevali. Bilo je tu dosta songova... Bio je to lep komad i lep uspeh u pozori{tu. Brehta je uvek te{ko igrati.“

„Anujeva Kolomba je do{la posle dve godine. Opet Soja Jovanovi}! Imali smo dve podele... Ja sam igrao Armana...“

„U to vreme komadi na{ih doma}ih dramskih pisaca nisu dobro prolazili jer je narod hrlio na strane komade. Tu, naravno, ne ra~unam Nu{i}a. U Nasledniku Do- brice ]osi}a igram \or|a. To je jedna od prvih doma}ih dramatizacija. Naravno, tu je i Branko ]opi}, ve} klasik u odnosu na Dobricu. Naslednik je prvo delo Dobri- ~ino koje se igralo u pozori{tu. To je bila adaptacija romana Koreni. On je tada bio bog i batina, a nama je dosta pomagao. Re`irala je Soja...“ Vlastimir Stojiqkovi} (Pripoveda~ i El Galo), „Posle toga je do{ao ]opi}ev Nikoletina Bursa}. Od po~etka sam igrao u „ Nikoletini, odigrao sam bio oko sto predstava, a ansambl je odigrao tri stotine. To Zanesewaci“ Tom Yons, Ateqe 212 (1962) sam igrao odmah posle vojnog roka, koji sam slu`io u Bile}i 1956. godine...“

„Imao sam veliko zadovoqstvo da odmah po povratku iz vojske radimo Niko- letinu Bursa}a. Igrao sam Jovicu ’Jeà’. Posle premijere Branko mi je slao slavo- pojke – malte ne kao da je i mene gledao kada je pisao. Predstavu je reìrao Milenko Mari~i} i to je jedna od prvih predstava koja je i{la tri stotine puta... Posle toga sam odmah usko~io u êkaju}i Godoa Beketa. Tako mi je taj povratak iz vojske bio pun novih uloga...“

Tada ve} po~iwe osipawe u BDP-u. Nekoliko zna~ajnih glumaca je oti{lo – Ksenija Jovanovi}, Qiqana Krsti}, Olivera Markovi}, Rade Markovi}, Quba Ta- di}, Miki Viktorovi}, Slobodan Cica Perovi}. Mi ostali ose}ali smo se kao da smo bez jedne noge. Potom se desila ta ~udna kombinacija – simbioza Humoristi~kog pozori{ta i Beogradskog dramskog pod jednim krovom i pod nazivom Savremeno pozori{te.“

„Du{ko Jak{i} me nagovorio da se bavim pevawem. Posle predstave Pla~i, voqena zemqo, ~esto smo pevali. Pevali smo po klubovima...“

„Prvi film sam radio u Bosni jula 1956. godine – Tu|a zemqa, po scenariju Me{e Selimovi}a. Re`irao je Jo`e Gale...“

„Odmah posle toga, u avgustu i septembru 1956. godine, snimio sam film Pop ]ira i pop Spira, u re`iji Soje Jovanovi}... Ova dva filma su bila pre moje vojske.“ Vlastimir Stojiqkovi} (Grof Oskar), „Slatka Irma, Aleksandar „Prvi film posle vojske bio mi je No}i i jutra, opet u Bosni i Hercegovini, Brefor i Margaret Mono, samo nije Fo~a nego Mostar...“ Savremeno pozori{te (1964)

23 „Odmah posle toga Soja po~iwe Dili`ansu snova. U to vreme nisam uop{te mislio na pozori{te, sve do 1962. godine. Zatim sam 1960. godine, sa Batom Put- nikom, radio Brehtov komad Gazda Puntila i wegov sluga Mati. A sa Batom Put- nikom je bilo zadovoqstvo raditi.“

„Nakon Dili`anse snova snimao sam film Qubav i moda. E, tu su me pitali: ’Je li, bi li ti hteo ne{to da peva{?’. Ka`em: ’Ajde’.“

„I tada sam po~eo da se bavim pevawem. Tako je iza{la prva moja plo~a, {to mi je bilo neverovatno. Onda sam se time ’razbacivao’... Potom snimim jo{ jednu long- plejku, pa jo{ jednu singl i tako ~etiri-pet plo~a. U~estvovao sam i na festivalu ’Beogradsko prole}e’. Brzo sam, me|utim, digao ruke od toga. Posle sam pevao samo kad treba u pozori{tu“.

„Uglavnom, taj period od 1957. do 1961–62. godine snimio sam ukupno osam filmova. Onda se ponovo vratim u pozori{te“.

„U to vreme najdra`e mi je bilo {to sam na televiziji radio de~ju emisiju Na slovo, na slovo Du{ka Radovi}a...“

„Kad je radio u pitawu, tu sam igrao u radio dramama, ali i vodio emisije. Tako|e Zoran Radmilovi} i \uza ni sa radijom nisam nikada ’raskidao’ jo{ od Akademije...“ Stojiqkovi} (Lari Dojl), „Ko }e da spase ora~a“ F. Gilroj, „Moja posledwa predstava u ovom periodu na sceni Crvenog krsta, pre nego {to Savremeno pozori{te 1967. sam sa Zoranom Radmilovi}em pre{ao u Ateqe 212, bila je Ko }e da spase ora~a,itu smo zajedno igrali. Ina~e, ovu predstavu sam prosto obo`avao...“

„No, eto, na{ao sam bio sebe malo u filmu, malo na radiju i televiziji, malo u pevawu. Verovatno je sve to nekako i{lo zajedno...“

„Prva moja predstava u Ateqeu je bilo, u stvari, uskakawe umesto Qube Andri}a Moqca u Kafanica, sudnica, ludnica Brane Crn~evi}a. Quba Moqac je oti{ao u vojsku i igrao sam ~itavu sezonu, jedno tridesetak predstava. To mi je prva uloga, ne ra~unaju}i, tako|e, uskakawe u ^ekaju}i Godoa i Zanesewake...“

„Ateqe je uvek bio prepun, nije se nikako mogla dobiti karta, dok to nije bio slu~aj sa BDP-om... Ali znam da sam ponovo bio ponesen scenom, posle mog de- primiraju}eg odnosa prema pozori{tu tih ~etiri-pet godina. Kao da sam ponovo o`iveo, kao da sam se ponovo vratio u mladost.“

„Mnogo sam predstava tada radio. Ali, izdvojio bih tri, ~ini mi se da su to Na ludom belom kamenu Borislava Peki}a, Emigranti Mro`eka i Molijer Bulgakova. To su bile predstave koje su meni ne{to zna~ile. Bar sam tako mislio.“

„Bila je tu i Opereta Gombrovi~a, gde je bilo pevawa ’na kilo’. Bio sam u Ateqeu od 1968. do 1978. godine, deset godina...“

„Bio sam dosta zauzet, dosta igrao, ali u isto vreme sam, kao i gotovo devedeset posto glumaca Ateqea bio svakodnevno na televiziji. U to vreme smo imali Ra|awe radnog naroda, mamutsku televizijsku seriju, onda Diplomce, de~ju seriju Hajde da rastemo,paPozori{te u ku}i.“

„Godine 1972. desilo se ~udo. Dobio sam te godine Sterijinu nagradu u Novom Sadu, prvu gluma~ku nagradu u mom `ivotu...“

24 „Te 1978. godine igrao sam zajedno s Perom Kraqem Inspektorove spletke Ranka Marinkovi}a. Tada sam jo{ bio u Ateqeu. To je bilo u prole}e 1978. godine...“

„Inspektorove spletke su bile sjajna predstava, gostovali smo i u Zagrebu. Ranko Marinkovi} je bio odu{evqen... Predstavu smo igrali osamdeset puta. Za ulogu u ovoj predstavi sam dobio Zlatnog }urana na Danima komedije u Jagodini. To mi je bila druga zna~ajna nagrada u `ivotu.“

„Na predstavi Sporting life sara|ivao sam s Bracom Petkovi} i Kajgani}em; oni su zajedno i pisali tekst i reìrali taj komad. To sam pro~itao nekoliko puta 1979. godine. Donesem tekst u pozori{te i kaèm: ’Pogledajte kakav je to komad, to i nije komad, to je ìvot’... Predstava je igrana oko devedeset puta na Novoj sceni... Ja sam mnogo voleo tu predstavu...“

„Tih godina imali smo podr{ku u rediteqima kao {to su Dejan Mija~, Paolo Ma|eli, Muci Dra{ki}. I taj repertoar koji se igrao bio je sjajan. Tu je Sabirni centar, Ve~eras improvizujemo, Samoubica, @enidba, Largo desolato.“

„Taj opus mi je, mislim, i ne{to najboqe {to sam uradio. Ve} sam bio zreo ~ovek. ^ini mi se da glumac sazreva negde tek posle ~etrdesete...“ Vlastimir Stojiqkovi} (Baron „Prvi put sam u Ateqeu radio sa Ma|elijem predstavu Kod lepog izgleda... I sa Emanuel [teten) i Dragan Mija~em sam posle radio ^apqu u Ateqeu... Sa Mucijem Dra{ki}em radio sam Nikoli}, „Kod lepog izgleda“ Eden Vernisa` i Ambasador. Olga je umrla 14. decembra 1987. godine, a ve} 18. decembra je fon Horvat, Ateqe 212 (1976) bila premijera Tebanske kuge...“

„U to vreme u Ateqe je do{ao Neboj{a Bradi}. On je od Kru{eva~kog pozori{ta napravio pristojno pozori{te... A onda mu je Muci, koji je ve} morao da se povu~e, dok smo u Kru{evcu radili [umu onako iznebuha rekao da pre|e u Ateqe. Bradi} se malo zbunio ali je pristao, i 1996. godine je postao upravnik Ateqea... Muci me je dr`ao godinu i po dana preko odre|enog roka za odlazak u penziju. Bio sam o~ajan kada sam 1. januara 1994. oti{ao u penziju. Mislio sam da je sve gotovo, da sam sad na |ubri{tu. No ja sam tada vi{e radio nego kad sam bio u radnom odnosu.“

„Bilo mi je zadovoqstvo i velika ~ast da radim s rediteqima kao {to su Muci Dra{ki}, Dejan Mija~, Paolo Ma|eli. S wima sam mnogo radio i od wih mnogo nau~io... Izdvojio bih predstavu Crwanski ili lako je Andri}u, koju je re`irao Milo{ Lazin. On je radio u BDP-u Sentandrejsku rapsodiju...“

„Crwanski, Marija Stjuart i Divqi med – to su predstave koje su meni bile posebno interesantne.“

„Saradwu sa Kru{eva~kim pozori{tem po~eo sam 1995. godine. Radio sam tri predstave u Kru{evcu: [umu, Dervi{ i smrt i Protekciju. Sa Bracom Petkovi}em sam radio wegov tekst Grand prix u Modernoj gara`i. ^etiri premijere sam imao samo u toj jednoj sezoni, prvoj svojoj penzionerskoj godini.“

„U Modernoj garaì igrao sam po tekstovima Brace Petkovi}a. Prvo sam igrao u BDP-u Sporting life; a jedino nisam igrao u Kaskaderu. Braca me je pozvao i kaè: Imam Vlastimir Stojiqkovi} jedan komad, napisao sam o Lazi Radi}u koji je 1929. godine napravio tu garaù. Ta (Sre}kovi}), „[uma“ A. N. Moderna garaà, u ulici Majke Jevrosime, bila je savr{eno napravqena... On mi da Ostrovski, Kru{evac (1995)

25 dâ pro~itam tekst. Ja sam mislio da je to za otvarawe Muzeja, za jednokratnu upotrebu. I odigramo sedamdeset predstava, u neverovatnom ambijentu, gde su svuda automobili... Publika je veoma volela tu predstavu... Braca mi je od 1998. godine govorio da ima ideju da pi{e o Milunki Savi}, o kojoj je prikupio dosta dokumenata. A i trebalo je o woj pisati: ona koja se, zameniv{i brata, borila za slobodu soje zemqe, oti{la u rat 1914. Kao mu{ko, bila heroj, zarobila nekoliko Bugara – zavr- {ila je kao klozetarka u kafanici kod Brankovog mosta... Neverovatna ali istinita pri~a... Ho}u Milunki da predam svoju Kara|or|evu zvezdu. Ona ne}e, ja je zamolim za valcer, publika pla~e. Jednostavna, uzbudqiva pri~a.“

„Taj Zabavnik sam vodio dvanaest godina... Improvizacije su ponekad davale oso- bitu toplinu emisiji. Jer ~ovek, pre svega, treba da voli to {to radi... Ja sam to mnogo voleo da radim...“

„Na televiziji sam dugo radio, pogotovu Pozori{te u ku}i, svakog utorka nova epizoda se snimala. Tu mi je svaka epizoda bila kao premijera... Odnos prema kame- rama sam shvatao kao prema nekom partneru. A ta kamera me prebacuje do milionskog gledali{ta... To je jedna od najduìh televizijskih serija. Doìveli smi i prili~no kritika, pa nas je to malo uzdrmalo. A ja mislim da ~ovek ne treba da obra}a pa`wu na kritiku... Ova serija je bila za ku}nu upotrebu – neke obi~ne, ìvotne teme... Ona Vlastimir Stojiqkovi} (Laza je i reprizirana posle vi{e godina. Sad skoro, kad sam bio u Qubqani, saznam da su Radi}), „Grand prix“ Bratislav oni otkupili seriju i da se tamo emituje...“ Petkovi}, Moderna garaà (1995) „Prva uloga posle Dobri~inog prstena je [ekspirov [ajlok. Nikada nisam gledao ni jednu raniju verziju [ajloka. Znam da su mnogi koji su igrali ranije ovaj lik kroz {minku unakara|ivali. Muci, koji je reìrao predstavu, i ja shvatimo da je taj ~ovek normalan.“

„Sa bra}om sam bio veoma kratko, oni su ro|eni 1936. godine; bio sam sa wima do 1947. godine. Posle sam oti{ao na studije u Beograd i s wima sam se vi|ao samo preko leta i povremeno kad neko od wih navrati u Beograd. Brat Predrag je zavr{io ekonomiju, radio je u Vrwa~koj Bawi i Kru{evcu; 1984. je ba{ tragi~no zavr{io, umro je u bolnici u Kru{evcu. A brat Nenad je zavr{io vi{u pedago{ku {kolu. U Kru{evcu je bio nastavnik sve do 2001, kada se penzionisao...“

„A nadimak \uza sam dobio 1944. godine, kad su Amerikanci bombardovali a mi, deca, bili na Bagdali, pa smo to gledali. E, ja sam tad mog brata od ujaka, Du{ana krstio neprijatnim imenom – Bikowa. I onda da mi se revan{ira, on mene prozove \uza. Pitam ga {ta mu to zna~i, a on mi bjasni da se magarcu ka`e kad je tvrdoglav, kad ne}e da krene: ’\uz, |uz’. Meni to bilo glupo, pa ka`em: ’Nemoj, bre, Du{ane, Dule’. I eto tako je ostalo.“

„Odu{evqavao sam se gledaju}i Dunda Maroja, Jegora Buli~ova itd. Ali nikada nisam sebe stavqao u situaciju da ja to radim i kako bih radio... Shvatio sam da mi najvi{e odgovaraju uloge gubitnika, a ~esto sam dobijao ne{to drugo, {to meni nije odgovaralo... Veoma mi je draga uloga u predstavi Zver na mesecu, u reìji Neboj{e \uza Stojiqkovi} ([ajlok), Bradi}a. Igram matorog ~oveka koji ima sedamdeset, osamdeset godina... Ta mi je „Mleta~ki trgovac“ V. [ekspira i uloga zaista veoma draga. Kao i uloga Frulice, za koju sam dobio Oktobarsku na- i „Trgovac sa Malte“ K. Marlo, gradu, u Ve~eras improvizujemo. Mene tu èna tu~e na sceni a Bora Radovi}, koji je Scena „Mata Milo{evi}“ (2002) bio predsednik ìrija, kaè mi: ’Pa, ti ne zna{, ti nema{ pojma {ta si napravio’. U

26 Sarajevu potom iza|e kritika gde pi{e: ’To {to je uradio Stojiqkovi}, to se jedanput u deset godina vidi’.“

„Voleo sam i ulogu u Sabirnom centru, tog Janka. Te replike Du{ka Kova~evi}a su `ivi pi{...“

„U po~etku sam igrao i qubavnike, {to sam duboko prezirao, a igrao sam i u mjuziklima, {to je najte`e. U wima mora{ i da igra{, i da peva{, i da glumi{. Najvi{e sam voleo uloge gubitnika, tih malih qudi. To mi je najvi{e odgovaralo. Pa sam tako – i po utiscima koji su se ~uli u pozori{tu – ulogu \or|a, iako nikada nisam igrao seqaka, u predstavi Naslednik prema Korenima Dobrice ]osi}a odli- ~no odigrao. To je bio ~ovek koji nema dece, leti iz porodice, potpuno izgubqen ~ovek, propao. Jedna od najdra`ih uloga je gubitnik sa velikim G u Ko }e da spase ora~a, gde sam igrao sa Zoranom Radmilovi}em i Nedom Ogwanovi}...“

„Kako bih definisao i opisao sebe kao glumca? Po~esto o tome razmi{qam... Uvek sam poku{avao da se rasteretim onoga {to me pritiska na sceni. Poku{avao sam da {to jednostavnije re{avam stvari. Ali, kroz tu jednostavnost ja pro|em sâm, bez rediteqa. Mnogo vremena na ulici i u ku}i provedem sa ulogom. Verovatno zbog toga Olga Stanisavqevi} i Vlastimir sam ve} opu{teniji kad do|em na probu... Mene je uvek zanimalo {ta radi taj lik, Stojiqkovi} (Feliks), „Slamni zapravo moje novo ja. Rediteq do|e do toga da to ka`e, ali ja bih voleo da do|em do toga {e{ir“ Labi{, BDP (1951) pre wega, da tu saradwu nekako olak{am, da je ubrzam i da je na~inim jasnijom.“

„Sa Olgicom sam po~eo da se zabavqam tek na drugoj-tre}oj godini Akademije. Ona je bila u Kru{evcu 1945. i 1946. godine, pa je oti{la za Mali Mokri Lug kod roditeqa... I onda se nismo videli od tada do 1948, kada smo se sreli u Akademskom pozori{tu. Od 1949. do 1987. godine smo bili stalno zajedno, sve do wene smrti. Skoro punih ~etrdeset godina. Sa Olgicom Stanisavqevi} sam delio i privatni i profesionalni `ivot dugo, jo{ od rane mladosti. Zajedno smo bili i na Akademiji i zajedno smo po~eli u BDP-u. Ven~ali smo se tek 1962. godine. Tada su kolege, prijateqi navalili: ’Ajde, bre, ven~ajte se jednom’. Dugo smo se zabavqali, od 1950, punih dvanaest godina. Velika je to provera bila... Igrali smo zajedno u Ledi, gde je ona igrala Melitu, a kasnije u Sabirnom centru i Sentandrejskoj rapsodiji.“

„[to se ti~e pevawa, posle predstave Pla~i, voqena zemqo, zvao me je Ilija Geni}, {ef Guda~kog orkestra. S wim sam snimio nekoliko trajnih snimaka na Ra- dio Beogradu koji se, vaqda, i dan-danas ~uvaju u nototeci. Sa Geni}em sam 1954- –55–56. godine nastupao kao radio peva~. Do|emo u Kru{evac za vreme leta i odemo u Vrwa~ku Bawu, â~ak, Uìce, gde imamo koncerte: \uza Stojiqkovi}, glumac i radio peva~. Pevao sam {lagere. To, eto, bilo pre filma Qubav i moda, zato su me i uzeli Quba Radi~evi} i Darko Kraqi}... Pesma Devojko mala malo-malo pa se vrti na radiju. A ko je onda mogao i pomisliti da }e je slu{ati generacije i generacije. Uvek su me terali da je pevam, bila je veoma popularna... A to je bila jedna onako pesmica prikladna za film. Ko bi se nadao svemu tome! I sad se moè ~esto ~uti na raznim radio stanicama. Jednostavna pesma, {lager~i}, pa je zato i pevqiva. Eto, ta pesma }e i mene nadìveti, a u pozori{tu je to te{ko ostvarqivo...“ Olga Stanisavqevi} i Vlastimir Stojiqkovi} (Oliver Urban), „Ve} sam spomenuo da sve {to ~ovek ponese u ìvot najvi{e je trag porodi~nog „Leda“ M. Krleà, Savremeno vaspitawa. Ja sam se rano odvojio od porodice, jo{ od prvog razreda gimnazije. Po~eo pozori{te (1972)

27 sam 1935. godine, sa {est godina, osnovnu {kolu i zavr{io je juna 1939. i upisao gimnaziju. Od tada sam, u stvari, bio van porodice...“

„Nikada nisam imao `eqe da se bavim pedagogijom, niti bih ja to umeo. Malo sam zatvoren, nemam taj dar da to {to treba prenesem i podelim s qudima. Mo`da bi to bilo zanimqivo, ali ja to ne umem.“

„Pedeset godina sam u teatru, ali na mene je pozori{te malo negativno uticalo; mislim na odnos prema dru{tvu, prema drugarima i prijateqima. ^ovek, obi~no, postaje veliki egoista, u smislu da vi{e misli na to kako bi {ta uradio u nekoj ulozi. Problemi u wemu ga stalno mu~e. I, na kraju se osami.“

„Moja sre}a je bila {to se na predstave nije gledalo kao na ’tezge’, po principu mi }emo sve to ’na brzaka’. Gotovo uvek sam radio sa qudima ~ija su shvatawa bila da to {to radimo treba da traje, da uti~e na publiku da kada ode ku}i razmi{qa {ta je gledala. Tu sam, zaista, imao sre}e. I jo{ u ne~emu me sre}a pratila – nikada se nisam mu~io, nikada nisam bio qubomoran, zavidqiv.“

„Dugo u pozori{tu nisam dobijao nagrade, a Sterijinoj nagradi 1972. godine sam se besomu~no radovao. To je bilo veliko slavqe. Isto sam se obradovao Oktobarskoj nagradi, jer je nisam o~ekivao, govorilo se da je konkurencija bila jaka i velika.“ Vlastimir Stojiqkovi} (Luda), „Kraq Lir“ Vilijam [ekspir, „Naravno da me je najvi{e obradovao ali i rastuìo, ovaj Dobri~in prsten, jer Ateqe 212 (2005) tu se ve} naslu}uje kraj. Lepo je, ipak, kada ~ovek shvati da je dobio priznawe za ono {to je radio ~itavog ìvota. Zna~i da taj ìvot nije pro{ao uzalud. Pogotovo ako priznawe dodele kolege iz tvog stru~nog Udruèwa. Bilo je uloga koje su meni bile veoma drage, ali za wih nisam dobio nagrade. Ako ~ovek stabilno radi svoj posao, nagrade dolaze kao ne{to {to }e ga veseliti, {to }e mu dati podr{ku. Ina~e, one ne mogu navesti glumca da kaè: ’E, sad }u da radim ne{to ozbiqnije’...“

„Ja sam pedeset godina u pozori{tu i malo mi se ~ini ru`no da se to slavi i obele`ava. Imam utisak da je to malo opro{tajno, da je ~ovek svoje odslu`io, zavr- {io i to se jo{ slavi. A, ~ovek bi do kraja hteo da se bar koprca.“

28 Ostvarewa Vlastimira \uze Stojiqkovi}a

Uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a u pozori{tu

Okru`no narodno pozori{te, Kru{evac 16. (Hepi), Smrt trgova~kog putnika, Artur Miler / red. Pre- drag Dinulovi}, 6. decembar 1951. 1. (Arsewev), Roditeqski dom, Valentin Katajev / red. Miodrag 17. (Petar), Posledwi, Maksim Gorki / red: Mata Milo{evi}, asi- Nauparac, 1. maj 1946. stenti: Soja Jovanovi}, Miroslav Belovi}, diplomska pred- 2. (La Fle{), Tvrdica, Molijer / red. Borisav Mihailovi}, 30. jun stava, 11. mart 1952. 1946. 18. (Gustav), Bal lopova, @an Anuj / red. Soja Jovanovi}, 20. mart 3. (Pote), Zona Zamfirova, Stevan Sremac / red. Miroslav Pe- 1952. trovi}, 18. jul 1946. 19. (Marfi), Naslovna strana, Ben Heht – ârls Makartur / red. 4. (Pera Kaleni}), Gospo|a ministarka, Branislav Nu{i} / red. Soja Jovanovi}, 31. oktobar 1952. Borisav Mihailovi}, 15. septembar 1946. 20. (Mladi} koji dolazi u posetu), Staklena menaèrija, Tenesi 5. (Viktor), Ma{ewka, A. Afinogenov / red. Miodrag Nauparac, 7. Vilijams / red. Miwa Dedi}, 20. decembar 1952. novembar 1946. 21. (Juraj Ku~i}), Vu~jak, Miroslav Krleà / red. Predrag Dinu- 6. (Zavrzan), Hajduk Stanko, Janko Veselinovi} / red. Zdravko lovi}, 27. februar 1953. Luki}, 29. jun 1947. 22. (Rode), Tri sestre, A. P. êhov / red. Soja Jovanovi}, 24. maj 7. (Vi}a), Sumwivo lice, Branislav Nu{i} / red. Miodrag Nau- 1953. parac, 7. januar 1948. 23. (Mi}a), Dva cvancika, Milovan \. Gli{i} / rediteqi: Vasa Popovi}, Vlada Vukmirovi}, 3. oktobar 1953. Kru{eva~ko pozori{te 24. (Biondelo), Ukro}ena goropad, Vilijam [ekspir / red. Predrag Dinulovi}, 6. januar 1954. 8. (Rajner Marija fon Blauring), Generali ili srodstvo po oru- `ju, Borislav Peki} / red. Neboj{a Bradi}, 3. oktobar 1991. 25. (Stiven Kumalo), Pla~i, voqena zemqo, Alan Paton / red. Soja Jovanovi}, 26. februar 1954. 9. (Milo{ Crwanski), Lutam jo{ vitak, red. Neboj{a Bradi}, Vukov sabor, Tr{i}, 19. septembar 1993. 26. (Yory), Karolina Rije~ka, Drago @erve / red. Vlada Vukmiro- vi}, 18. maj 1954. 10. (Sre}kovi}), [uma, A. N. Ostrovski / red. Qubomir Dra{ki}, 19. februar 1995. 27. (Jan Sun), Dobri ~ovek iz Se~uana, Bertold Breht / red. Soja Jovanovi}, 19. oktobar 1954. 11. (Kadija), Dervi{ i smrt, Me{a Selimovi} / red. Neboj{a Bra- di}, 22. decembar 1995. 28. (Arman), Kolomba, @an Anuj / red. Soja Jovanovi}, 17. februar 1955. 12. (A}im), Protekcija, Branislav Nu{i} / red. Darijan Mihai- lovi}, 21. novembar 1996. 29. (Mornar i Pjero), Legende, Miroslav Krleà / red. Miwa De- di}, 1. oktobar 1955. Beogradsko dramsko pozori{te 30. (Gazda Miladin), Sumwivo lice, Branislav Nu{i} / red. Soja Jovanovi}, 11. novembar 1955. 13. (Munuo), Skup, Marin Drì} / red. Marko Fotez, 26. oktobar 31. (\or|e), Naslednik, Dobrica ]osi} / red. Soja Jovanovi}, 4. 1950, preuzo ulogu 1951. april 1956. 14. (Matetina), Povla~ewe, Mirko Boì} / red. Soja Jovanovi}, 17. 32. (Jovica Je`), Doìvqaji Nikoletine Bursa}a, Branko ]opi} / Februar 1951. red. Miwa Dedi}, 6. decembar 1957. 15. (Feliks), Slamni {e{ir, E. Labi{ – M. Mi{el / red. Soja 33. (Lari), Uspomena na dva ponedeqka, Artur Miler / red. Soja Jovanovi}, 12. oktobar 1951. Jovanovi}, 1. mart 1958.

29 34. (Yimi), Vejka na vetru, Kole ^a{ule / red. Miwa Dedi}, 1. 39. (Andrija), Bu|ewe vampira, Borislav Peki} / red. Dimitrije oktobar 1958. Jovanovi}, 29. novembar 1978. 35. ([ef trupe, Brigela i Skaramu{), Porodica Arlekin, Klod 40. (Laza), Sporting life, Bratislav Petkovi} / red. Vojin Kajgani}, Santeli / red. Soja Jovanovi}, 11. novembar 1958. 28. jun 1979. 36. (Mati), Gazda Puntila i wegov sluga Mati, Bertold Breht / 41. (Mom~ilo, pop pa raspop), Preno}i{te, Slobodan Stojanovi} red. Jovan Putnik, 24. februar 1959. / red. Milenko Mari~i}, 21. oktobar 1980. 37. (Inspektor SSSKD), Inspektorove spletke, Ranko Marin- 42. (Ludak), Slu~ajna smrt jednog anarhiste, Dario Fo / red. Sla- kovi} / red. Aleksandar Ogwanovi}, 9. april 1978. venko Saletovi}, 6. novembar 1981. 38. (^eda), Gospo|a ministarka, Branislav Nu{i} / red. Alek- 43. (Arne`), Bertino blago, Andrej Hing / red. Paolo Ma|eli, 12. sandar Ogwanovi}, 21. oktobar 1978. februar 1982. 44. (Janko Savski), Sabirni centar, Du{an Kova~evi} / red. Qu- bomir Dra{ki}, 15. oktobar 1982. 45. ([amika Kiri}), Sentandrejska rapsodija, \or|e Lebovi} / red. Milo{ Lazin, 16. februar 1983. 46. (Frulica), Ve~eras improvizujemo, Lui|i Pirandelo / red. Pa- olo Ma|eli, 13. maj 1983. 47. (Semjon Podsekaqnikov), Samoubica, Nikolaj Erdman / red. Dejan Mija~, 10. mart 1984. 48. (Potkoqosin), @enidba, N. V. Gogoq / red. Dejan Mija~, 27. mart 1985. 49. (Kraqica Margareta), Ivona, burgundska knegiwa, Vitold Gombrovi~ / red. Paolo Ma|eli, 1. oktobar 1985. 50. (Dr Leopold Kopriva), Largo desolato, Vaclav Havel / red. Dejan Mija~, 27. decembar 1985. 51. (Sr|a Barovi}), Oru`je, zbogom, Stevan Koprivica / red. Na|a Jawetovi}, 28. novembar 1990. 52. (Simon), Slobodna teritorija, @an Klod Grimber / red. Zo- ran Tasi}, 20. februar 1992. 53. (Don @uan), Povratak Don @uana, Aleksandar Obrenovi} / red. Kokan Mladenovi}, 6. decembar 1992. 54. (@iva), Rekviziter, Ugqe{a [ajtinac / red. \or|e Marja- novi}, 21. januar 1999. 55. (Posilni), Veliki dan, Slobodan Stojanovi} / red. Radoslav Dori}, 17. decembar 1999. 56. (Vinsent), Zver na Mesecu, R. Kalinoski / red. Neboj{a Bradi}, 27. april 2002. 57. ([eli Levin), Glengeri Glen Ros, Dejvid Memet / red. Alisa Stojanovi}, 3. april 2003. 58. (Ministar), Villa Sachino, Goran Markovi} / red. Milan Ka- rayi}, 3. april 2004.

Savremeno pozori{te

59. (Potporu~nik Milutin), Konak, Milo{ Crwanski / red. Pre- drag Dinulovi}, 6. oktobar 1959. \uza Stojiqkovi} (Mom~ilo) i Rade Markovi}, 60. (^ans Vejn), Ne`na ptica mladosti, Tenesi Vilijams / red. „Preno}i{te“ S. Stojanovi}, BDP (1980) Miwa Dedi}, 24. februar 1960.

30 61. (Stiven Kumalo), Pla~i, voqena zemqo, Alan Paton / red. Soja 83. (Li~), Veza, Yek Gilber / red. Branko Ple{a, 20. januar 1969. Jovanovi}, 22. april 1960. 84. (Vojnik), Rado ide Srbin u vojnike, Bora ]osi} / red. Qubomir 62. (Detektiv Troter), Mi{olovka, Agata Kristi / red. Predrag Dra{ki}, 27. mart 1969. Dinulovi}, 19. decembar 1960. 85. (Adam), êtiri godi{wa doba, Arnold Vesker / red. Alek- 63. (Andrea Persiketi), Laku no}, Betina, P. Garineli i S. \ova- sandar \or|evi}, 19. oktobar 1969. nini / red. Soja Jovanovi}, 25. maj 1961. 86. (Dizraeli), Rano jutro, Edvard Bond / red. Arsa Jovanovi}, 20. 64. (Milon), Operacija Lizistrata, Inen Makol / red. Dimitrije januar 1970. \urkovi}, 21. decembar 1962. 87. (Grof [arm Himalaji), Opereta, Vitold Gombrovi~ / red. Bog- 65. (Nau~nik), Senka, Evgenije [varc / red. Aleksandar Glovacki, dan Jerkovi}, 23. februar 1970. 29. mart 1963. 66. (Nestor – Drowa, grof Oskar), Slatka Irma, Aleksandar Bre- for i Margaret Mono / red. Soja Jovanovi}, 12. januar 1964. 67. (Dr Puba Agramer), U logoru, Miroslav Krleà / red. Predrag Dinulovi}, 11. mart 1964. 68. (Miki), Posle pada, Artur Miler / red. Aleksandar Ogwa- novi}, 15. oktobar 1964. 69. Beli grad na vodi i vetru, izbor proze i poezije / red. Uro{ Glovacki, 22. oktobar 1964. 70. (Serjoà Sabrin), Lopov, Leonid Leonov / red. Predrag Dinu- lovi}, 12. decembar 1964. 71. (Robert Openhajmer), Slu~aj Openhajmer, Hajnar Kiphart / red. Aleksandar Ogwanovi}, 29. april 1965. 72. (Parnel Yems), Tugovanka za gospodina ârlija, Yems Boldvin / red. Aleksandar Ogwanovi}, 3. oktobar 1965. 73. (Danilo Lisi~i}), Hiqadu kamiona, Dervi{ Su{i} / red. Alek- sandar Ogwanovi}, 6. mart 1966. 74. (Monso), Slu~aj u Vi{iju, Artur Miler / red. Aleksandar Glo- vacki, 3. oktobar 1966. 75. (Ogwen), Pred slepim zidom, Miodrag Ili} / red. Aleksandar Ogwanovi}, 19. januar 1967. 76. (Lari Dojl), Ko }e da spase ora~a, Frenk Gilroj / red. Miwa Dedi}, 17. mart 1967. 77. (Konstantin Guqevoj), Crvena kowica, Isak Babeq / red. Alek- sandar Ogwanovi}, 26. oktobar 1967. 78. (Dr Stokman), Neprijateq naroda, Henrik Ibzen / red. Alek- sandar Ogwanovi}, 2. jun 1968. 79. (Oliver Urban), Leda, Miroslav Krleà / red. Aleksandar Ogwanovi}, 4. maj 1972.

Ateqe 212

80. (Estragon), ^ekaju}i Godoa, Semjuel Beket / red: Vasilije Po- povi}, 1958. 81. (Pripoveda~ i El Galo), Zanesewaci, Tom Yons / red: Mira Trailovi}, 27. maj 1962. Vlastimir Stojiqkovi} (Miki), 82. (Levi bek), Kafanica, sudnica, ludnica, Brana Crn~evi} / red: Zoran Radmilovi} i Vlasta Velisavqevi}, „Posle pada“ Qubomir Dra{ki}, preuzeta uloga od jeseni 1968. A. Miler, Savremeno pozori{te (1964)

31 88. (Ujak), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Bora ]osi} 95. (AA), Emigranti, Slavomir Mroèk / red. Bogdan Ru{kuc, 12. / red: Qubomir Dra{ki}, 5. februar 1971. april 1975. 89. (Pukovnik Blauring i „Novi“), Na ludom belom kamenu; U Ede- 96. (Baron Emanuel [teten), Kod lepog izgleda, Eden fon Horvat / nu, na istoku, Borislav Peki} / red. Qubomir Dra{ki}, 29. red. Paolo Ma|eli, 19. mart 1976. mart 1971. 97. (Dim{uc Isak Markovi~), Marija, Iask Babeq / red. Qubomir 90. (Markiz Kasti Pjani), Lulu, Frank Vedekind / red. Qubomir Dra{ki}, 12. oktobar 1976. Dra{ki}, 12. decembar 1971. 98. (Trebiwac), Oj, Srbijo, nigde lada nema, Zorica Jevremovi} / 91. (Goldberg), Ro|endan, Harold Pinter / red. Dejan âvi}, 10 red: Qubomir Dra{ki}, 27. april 1977. januar 1972. 99. (Svetozar Tomi}), Bomba{ki proces 1928, @ivorad Mihajlo- 92. (Genadij Panfilovi~), Purpurno ostrvo, Mihail Bulgakov / vi} / red. Zoran Ratkovi}, 9. jun 1977. red. 14. novembar 1972. 100. (Yeri), Izdaja, Harold Pinter / red. Vida Ogwenovi}, 23. 93. (Ar~i), Akrobati, Top Stopard / red. Mira Trailovi}, 5. mart januar 1980. 1974. 101. (Mihael), Vernisa`, Vaclav Havel / red. Qubomir Dra{ki}, 94. (Luj Veliki), Molijer, Mihail Bulgakov / red. Qubomir Dra- 1982. {ki}, 9. februar 1975. 102. (Ambasador), Ambasador, Slavomir Mroèk / red. Qubomir Dra{ki}, 29. april 1982. 103. (ârobwak), Pri~e iz be~ke {ume, Eden fon Horvat / red. Paolo Ma|eli, 5. novembar 1983. 104. (Viqem Pi~am), Prosja~ka opera, Vaclav Havel / red. Qu- bomir Dra{ki}, 2. oktobar 1985. 105. (Monogamov), âpqa, Vasilij Aksjonov / red. Dejan Mija~, 6. februar 1986. 106. (Doktor Konstantin), Sveti Georgije ubiva a`dahu, Du{an Kova~evi}, red. Qubomir Dra{ki}, 7. septembar 1986. 107. (Milo{ Crwanski), Crwanski ili lako je Andri}u, Jelica Zupanc / red. Milo{ Lazin, 27. maj 1987. 108. (Apolon), Tebanska kuga, Velimir Luki} / red. Qubomir Dra- {ki}, 18. decembar 1987. 109. (Vantru), Ne {etaj se gola, @or` Fejdo / red. Zoran Ratkovi}, 16. januar 1989. 110. (Varlaam), Boris Godunov, A.S. Pu{kin / red. Zoran Ratko- vi}, 15. jul 1989. 111. (Stevan Medakovi}), O~evi i oci, Slobodan Seleni} / red. Zoran Ratkovi}, 20. april 1990. 112. (Gala korisnica), Ateqe kroz vekove, red. Qubomir Dra{ki}, 1. avgust 1990. 113. (Knez Pi~ewev), Knegiwa od Foli Berèra, @or` Fejdo / red. Qubomir Dra{ki}, 1. avgust 1992. 114. (Grof od Bruzberija), Marija Stjuart, Fridrih [iler / red. Qubomir Dra{ki}, 13. novembar 1994. 115. (Hamilkar Rikoti), Putuju}e pozori{te Rikoti, Alfredo Baldu~i / red. Kokan Mladenovi}, 7. maj 1995. 116. (Afrikan), Bekstvo, Mihail Bulgakov / red. Qubomir Dra- {ki}, 10. novembar 1997. Zoran Radmilovi} i \uza Stojiqkovi} (Lari Dojl), „Ko }e da 117. (Porfirije S. Glagoqev), Divqi med, Majkl Frejn / red. Dejan spase ora~a“ F. Gilroj, Savremeno pozori{te (1967) Mija~, 26. februar 2000.

32 118. (Gospodin), Leda, Miroslav Krleà / red. Dejan Mija~, 9. fe- Narodno pozori{te, Beograd bruar 2001. 119. (Eèn Labi{), Jedva ste~e zeta, red. Gorica Popovi}, 4. de- 137. (Pavle Mari}), Pokojnik, Branislav Nu{i} / red. Pavle Min- cembar 2001. ~i}, 22. novembar 1988. 138. (Panikovski), , Iqa Iqf, Jevgenij Petrov / red. 120. (Finbar), Brana, Konor Mekferson / red. Milica Kraq, 30. Zlatno tele oktobar 2004. Goran Markovi}, 22. jun 2010. 121. (Luda), Kraq Lir, Vilijam [ekspir / red. Tomi Janeì~, 28. mart 2005. Barski qetopis 122. (Robert [uster), Trg heroja, Tomas Bernhard / red. Dejan Mi- 139. (Luka), Doga|aj u magar~evoj senci, Veqko Radovi} / red. Bra- ja~, 25. decembar 2005. nislav Mi}unovi}, februar 1992. 123. (Vasilije [opalovi}), Putuju}e pozori{te [opalovi},Qu- bomir Simovi} / red. Tomi Janeì~, 27. oktobar 2007. 124. (Sre}ko), [uma blista, Milena Markovi} / red. Tomi Ja- neì~, 28. oktobar 2008. 125. (Oliver), Svici, Tena [tivi~i} / red. Tatjana Mandi} Ri- gonat, 3. april 2009. 126. (Titus Andronikus Fabrici-Glembaj), Gospoda Glembajevi, Miroslav Krleà / red. Jago{ Markovi}, 4. februar 2011. 127. (Dino), Otac na slu`benom putu, Abdulah Sidran / red. Oli- ver Frqi}, 27. mart 2011.

Pozori{te na Terazijama

128. (Kapetan @ika), Kapetan @ika putuje, Mihajlo Renov~evi} / red. Qubomir Dra{ki}, 24. oktobar 1977. 129. (Bua d’ An`en), Vezana vre}a, @or` Fejdo / red. Soja Jova- novi}, 28. januar 1980.

Dubrova~ke qetne igre

130. (Prvi apatrid), Aretej, Miroslav Krle`a / red. Georgij Paro, 20. avgust 1972.

Zvezdara teatar

131. (Kri`ovec), U agoniji, Miroslav Krle`a / red. Vida Ogwe- novi}, 5. februar 1987. 132. (Luka), Doga|aj u magar~evoj senci, Veqko Radovi} / red. Bra- nislav Mi}unovi}, 3. septembar 1991. 133. (Milutin Nedi}), \eneral Milan Nedi}, Sini{a Kova~evi} / red. Jovica Pavi}, 12. april 1992. 134. (Nikola), Kako potamaniti gamad, Novica Savi} / red. Bran- ko Ple{a, 3. novembar 1994. 135. (Svetozar Kalafatovi}), Mrtva ta~ka, Aleksandar Popovi} / red. Radoslav Milenkovi}, 28. decembar 1994. Danilo Bata Stojkovi} i \uza Stojiqkovi} (Milutin), 136. (Sem), Povratak, Harold Pinter / red. Nikita Milivojevi}, „\eneral Milan Nedi}“ Sini{a Kova~evi} , 8. oktobar 2003. Zvezdara teatar (1992)

33 Moderna gara`a Scena „Mata Milo{evi}“

140. (Lazar Radi}), Grand prix, Bratislav Petkovi} / red. Bratislav 147. ([ajlok), Mleta~ki trgovac, Viqem [ekspir i Jevrejin sa Petkovi}, 14. novembar 1995. Malte, Kristofer Marlo / red. Qubomir Dra{ki}, 8. mart 2002. 141. (Blagoje Petrovi}), Legion d’Honneur, Bratislav Petkovi} / red. Bratislav Petkovi}, 12. novembar 1997. Narodno pozori{te 142. (Gligorije Giga Ger{i}), Cvetovi zla, Bratislav Petkovi} / Republike Srpske red. Bratislav Petkovi}, 7. februar 2004. 148. (Ujka Vasa), Gospo|a Ministarka, Branislav Nu{i} / red. 143. (Doktor Kosti}), Bratislav Petkovi} / red. O tempora, o mores, Milica Kraq, 24. mart 2006. Bratislav Petkovi}, 30. novembar 2009. Jugoslovensko dramsko pozori{te Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ 149. (Jakob [najder, Simon), Elijahova stolica, Igor [tiks / 144. (Pol Selimar), Neodoqivi {valer Selimar, E`en Labi{ / Branko Dimitrijevi} / red. Boris Lije{evi}, 16. oktobar 2010. red. Qubomir Dra{ki}, 27. maj 2000. Centar za kulturu Tivat Pozori{te „Dobrica Milutinovi}“ Sremska Mitrovica 150. (Sve{etenik), Mediterano, Gabrijel Salvatori / Duwa Pe- trovi} / red. Erol Kadi}, 21. jul 2011. 145. (Stari), Stolice, E`en Jonesko / red. Radoslav Milenkovi}, 151. (Gospodin glumac, Servantes), Don Kihot, Miguel de Servan- 4. maj 2001. tes / Goran Milenkovi} / red. Erol Kadi}, 12. septembar 2012. 152. (Alfredo ko~ija{), Filomena Marturano, Eduardo de Fili- Grad teatar Budva po /red. Jago{ Markovi}, 25. jun 2013. 146. (Goncalo), Bura, Viqem [ekspir / red. Slobodan Unkovski, 10. avgust 2001.

Vlastimir Stojiqkovi} (Gligorije Giga Ger{i}), „Cvetovi Vlastimir Stojiqkovi} (Gospodin glumac, Servantes), „Don zla“ Bratislav Petkovi}, Moderna gara`a (2004) Kihot“ Miguel de Servantes, Centar za kulturu Tivat (2012)

34 Filmske uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a

1. Tu|a zemqa, scenario Me{a Selimovi}, reìja Joè Gale, Bo- 10. (Inìwer Voja), Operacija Beograd, reìja @ika Mitrovi}, sna film, Sarajevo 1957. FRZ Beograd – Filmska radna organizacija, Beograd 1968. 2. ([andor, berberin), Pop ]ira i pop Spira, scenario i reìja 11. (Du{an), Silom otac, Branislav Nu{i} / Soja Jovanovi} / Soja Jovanovi}, Avala film, Beograd 1957. Borislav Mihajlovi} Mihiz, reìja Soja Jovanovi}, FRZ Beo- 3. (@ira), No}i i jutra, scenario Me{a Selimovi}, reìja Pjer grad – filmska radna organizacija, Beograd 1969. Majhrovski, Bosna film, Sarajevo 1959. 12. (DP Radnik), Za sada bez dobrog naslova, reìja Sr|an Ka- 4. (Peva~), Qubav i moda, scenario Qubomir Radi~evi} i Nenad ranovi}, Beograd film i Centar film, Beograd 1988. Jovi~i}, reìja Qubomir Radi~evi}, Avala film, Beograd 1960. 13. (Doktor), Zaboravqeni, scenario Gordan Mihi}, reìja Darko Baji}, CFS Avala film i TV Beograd 1988. 5. (Milicioner I), Dan ~etrnaesti, scenario Borislav Peki}, reìja Zdravko Velimirovi}, Lov}en film, Titograd 1960. 14. (Glas u dugometra`nom animiranom lutkarskom filmu), Mrav 6. (Mi{i} Notaro{), Diliànsa snova, scenario Arsen Dikli}, pe{adinac, reìja Slavko Tati}, Mp. Agencija Zoja Todori}, po motivima dela Jovana Sterije Popovi}a, reìja Soja Jova- Beograd 1993. novi}, Avala film, Beograd 1960. 15. (Peva „Mrtav ’ladan“ i „Mali voz“), Mrtav ’ladan, Milorad 7. (Branko Sto{i}), Nema malih bogova (Servisna stanica), sce- Milinkovi}, reìja Milorad Milinkovi}, Viktorija film, nario Radivoje Lola \uki} i Novak Novak, reìja Radivoje Beograd 2002. Lola \uki}, Avala film, Beograd 1961. 16. Ro|endan, Ogwen Isailovi}, reìja Ogwen Isailovi}, stu- 8. (Kelner), Leto je krivo za sve, scenario i reìja Mladomir dentski omnibus: Oktobar, Fakultet dramskih umetnosti Be- Puri{a \or|evi}, UFUS, Beograd 1961. ograd, Vision tim, Media plus, Beograd 2011. 17. (Profesor dr. Slavi{a Petronijevi}), Bez stepenika, Zoran 9. (Izaslanik I), Put oko sveta, scenario Soja Jovanovi}, Bori- slav Mihajlovi} Mihiz i Nenad Jovi~i}, po komediji Brani- O. \iki}, reìja Marko Novakovi}, Radio-televizija Srbije, slava Nu{i}a, reìja Soja Jovanovi}, Avala film, Beograd Beograd 2015. 1964.

Vlastimir Stojiqkovi} i Nata{a Ninkovi} u filmu „Bez stepenika“ (2015). Posledwa filmska uloga.

35 Televizijske uloge

TV filmovi i drame

1. Pogubqewe, scenario Erih Ko{, reìja Miwa Dedi}, Radio- 18. Ko ]e da spase ora~a, scenario Frank Gilroj, reìja Sava -televizija Beograd, 15. maj 1958. (uìvo) Mrmak, Radio-televizija Beograd, 26. novembar 1969. (nije sa- ~uvano) 2. (Jovica Je`), Nikoletina Bursa}, pisac Branko ]opi}, reìja Radivoje Lola \uki}, Radio-televizija Beograd, 1958. 19. (Vladislav Oberlajtnat), Puslice sa obrstom, humoristi~ki ciklus: Qubav na starinski na~in, pisac Bogdan îpli}, re- 3. Sama sam veêras, pisac Novak Novak, reìja Mirjana Samar- ìja Jovan Kowovi}, Radio-televizija Beograd, 1969. yi}, Radio-televizija Beograd, 1961. 20. Nedeqa u predgra|u, pisac Slobodan Novakovi}, reìja Zdrav- 4. (Mikica), Mica i Mikica, pisac Stevan Sremac, adaptacija ko [otra, Radio-televizija Beograd, 1970. Vladimir Petri}, reìja Jovan Kowovi}, Radio-televizija Beograd, 23. oktobar 1961. (nije sa~uvano) 21. (Yoel Brand), Veliki posao, pisac Hajnar Kiphart, adaptacija Filip David, reìja Arsenije Jovanovi}, Radio-televizija 5. (Sobar), Pri~e iz hotela, pisac O’Henri, adaptacija Novak Beograd, 1971. Novak, reìja Aleksandar \or|evi}, Radio-televizija Beo- grad, 1962. 22. Su|ewe Floberu, scenario Danilo Nikoli}, reìja Arsenije Jovanovi}, Radio-televizija Beograd, 10. jun 1970. (nije sa~u- 6. Novogodi{wi poklon, pisac O’Henri, adaptacija Vladimir Pe- vano) tri}, reìja Qubomir Radi~evi}, Radio-televizija Beograd, 08. januar 1962. (nije sa~uvano) 23. (Sudski psihijatar Gilbert), Nirnber{ki epilog, scenario i reìja Jeì Ant~ak, Radio-televizija Beograd, 10. maj 1971. 7. ]utqiva èna, pisac Ben Yonson, adaptacija Aleksandar Obre- novi}, reìja Soja Jovanovi}, Radio-televizija Beograd, 29. 24. Volim te, Aksanije, pisac Dragan Jovanovi}, reìja Soja Jova- april 1963. (nije sa~uvano) novi}, Radio-televizija Beograd, 1972. 8. Pri~e o junacima, pisac Branko ]opi}, adaptacija Vera Crven- 25. ]elava peva~ica, pisac Eèn Jonesko, reìja Branko Ple{a, ~anin, reìja Zdravko [otra, Radio-televizija Beograd, 1963. Radio-televizija Beograd, 07. februar 1972. 9. Dugme za peti sprat, pisac Novak Novak, reìja Aleksandar 26. Paqewe Rajhstaga, pisac Mihael Mansfeld, reìja Arsenije \or|evi}, Radio-televizija Beograd, 1963. Jovanovi}, Radio-televizija Beograd, 02. mart 1972. (delimi- ~no sa~uvan snimak) 10. ûvaj mi Ameliju, pisac @or` Fejdo, reìja Jovan Kowovi}, Radio- televizija Beograd, 1963. 27. Pro`drqivost, ciklus Sedam smrtnih grehova, scenario Bora ]osi}, reìja Arsenije Jovanovi}, 14. mart 1994. (proizvodwa 11. (Pol), Daktilografi, pisac Marej [izgal, reìja Zdravko 1972) [otra, Radio- televizija Beograd, 1965. 28. (Nino), Mrtvo li{}e, pisac Rog Filips, adaptacija Miodrag 12. (Sreja, moler), Qubav preko no}i, pisac Aleksandar Popovi}, @alica, reìja Branko Miti}, Radio-televizija Beograd, 1972. reìja Neboj{a Komadina, Radio-televizija Beograd, 1967. 29. Ludi ujka, pisac Milan [e}erovi}, reìja Vladimir Mom~i- 13. Qubavni san, pisac Aleksandar Popovi}, reìja Neboj{a Ko- lovi}, Radio-televizija Beograd, 1972. madina, Radio- televizija Beograd, 1967. 30. ôvek koji je bacio bombu na Hiro{imu, pisac Alojz Majeti}, 14. Izgubqeno pismo, pisac Jon Luka Kara|ale, adaptacija Jovan reìja Joakim Maru{i}, Radio-televizija Beograd, 1972. Kowovi}, reìja Jovan Kowovi}, Radio-televizija Beograd, 31. Diogenes, pisci Tito Brezova~ki/Jovan Kowovi}, reìja Jovan 1968. Kowovi}, Andrej Hing: Samo}a – iz ciklusa Posleratna jugo- 15. (Lamberto Laudisi), Tako je ako vam se tako ~ini, pisac Lui|i slovenska pripovetka, Radio-televizija Beograd, 1973. Pirandelo, reìja Qubomir Dra{ki}, Radio-televizija Beo- 32. (Narednik Henderson), Bombardovawe Wu Hejvna, scenario Yo- grad, 04. mart 1968. (sa~uvan prvi deo snimka) zef Heler, reìja Bora Grigorovi}, Radio-televizija Beo- 16. (Lale), Na dan poàra, scenario Sveta Luki}, reìja Arsenije grad, 19. februar 1973. (nije sa~uvano) Jovanovi}, Radio-televizija Beograd, 03. mart 1969. 33. Samo}a, iz ciklusa Posleratna jugoslovenska pripovetka,pi- 17. Skandal, pisac Yon Ozborn, reìja Arsenije Jovanovi}, Ra- sac Andrej Hing, reìja Slavoqub Stefanovi} Ravasi, 10. ja- dio-televizija Beograd, 13. oktobra 1969. nuar 1974. (proizvodwa 1973)

36 34. Crvena ba{ta, reìja Vera Belogrli}, Radio-televizija Beo- 52. (Psihijatar), Blizanci, pisci Biqana Maksi}, Rade Markovi}, grad, 1973. reìja Rade Markovi}, Radio-televizija Srbije, 2001. 35. (Rajner Marija fon Blauring), Generali ili srodstvo po oru- 53. (Sluga Jovan), Na badwi dan, pisac Kosta Trifkovi}, adap- `ju, ciklus Sedam smrtnih grehova, scenario Borislav Peki}, tacija Mirjana Lazi}, reìja Zoran @. Jovanovi}, Radio-tele- reìja Qubomir Dra{ki}, Radio-televizija Beograd, 1974. vizija Srbije, 2005. 36. Ukr{teno ve~e, scenario Aleksandar Ti{ma, reìja Qubomir 54. (Boìdar Gostiqac), Bli`wi, pisac Goran Petrovi}, reìja Dra{ki}, Radio-televizija Beograd, 01. januar 1976. (nije sa- Milivoje Milojevi}, Radio-televizija Srbije, 2008. ~uvano) 37. (Kevin), Kuhiwa, pisac Arnold Vesker, adaptacija Aleksandar Dramske i humoristi~ke serije Popovi}, Boro Dra{kovi}, reìja Boro Dra{kovi}, Radio- -televizija Beograd, 23. mart 1976. 1. Servisna stanica, (16 epizoda), scenario Radivoje Lola \uki} i 38. Uqe na vatru, pisac Tomislav Ketig, reìja Andrija \uki}, Novak Novak, reìja Radivoje Lola \uki}, Radio-televizija Radio-televizija Beograd, 1978. Beograd, 1959–1960. (2 epizode, 1960) 39. Bila jednom qubav jedna, pisac Dragan Aleksi}, reìja Slo- 2. Pozori{te u 6 i 5, scenario Du{ica Manojlovi}, reìja Ne- bodan Radovi}, Radio-televizija Beograd, 1981. boj{a Komadina, Zdravko [otra, Radio-televizija Beograd, 1964 (1 epizoda) 40. (Stojko Stojkovi}), 500 kada, scenario Gordan Mihi}, reìja Milan Jeli}, Radio-televizija Beograd, 14. septembar 1981. 3. Qubav preko no}i, humoristi~ki ciklus Qubav, ah qubav, sce- 41. (On), Useqewe, scenario Predrag ûdi}, reìja Petar Zec, Ra- nario Aleksandar Popovi}, reìja Neboj{a Komadina, Radio- dio-televizija Beograd, 23. novembar 1981. -televizija Beograd, proizvodwa 1967. 42. Stenica, pisac Vladimir Majakovski, adaptacija Mila Sta- 4. (\or|e „Dvoprsta{“ Mili}evi}), Ra|awe radnog naroda, humo- nojevi}-Bajford, reìja Petar Tesli}, Radio-televizija Beo- risti~ka serija 12 epizoda, scenario Aleksandar Popovi}, re- grad, 1982. ìja Neboj{a Komadina, 13. april 1969. 43. (Stanojlo i Jago{), Beograd nekad sad, pisci: Jovan Sterija 5. Puslice sa obrstom, humoristi~ki ciklus Qubav na starinski Popovi}/Branislav Nu{i}/Matija Be}kovi}/Radoslav Pavlo- na~in, scenario Bogdan îpli}, reìja Jovan Kowovi}, Ra- vi}, reìja Slobodan Radovi}, Radio-televizija Beograd, 1982. dio-televizija Beograd, 13. jun 1969. 44. (Kraq Ritibim), Nesre}na Kafina, pisci Jovan Jovanovi} Zmaj 6. Deset zapovesti (10 epizoda), scenario Radivoje Lola \uki}, /Vojislav Kosti}, reìja Qubomir Dra{ki}, Radio-televizija reìja Radivoje Lola \uki}, Radio-televizija Beograd, 1970. Beograd, 1984. (2 epizode) 45. (Marinko), Novogodi{wa pri~a, pisac Sini{a Pavi}, reìja 7. (Zarija Risti}), êdomir Ili}, dramska serija 5 epizoda, pisac Mihailo Vukobratovi}, Radio-televizija Beograd, 1988. Milutin Uskokovi}, reìja Joakim Maru{i}, Radio-televizija Beograd, 24. mart 1971. 46. (Gospodin Matkovi}), Mister Dolar, ciklus Nu{i} na televiziji, pisac Branislav Nu{i}, reìja Slobodan Radovi}, Ra- 8. (Dimitrije Mita Crwav~evi}), Diplomci, humoristi~ka serija dio-televizija Beograd, 26. mart 1990. (proizvodwa 1989) 10 epizoda, scenario Sini{a Pavi}, reìja Neboj{a Koma- 47. Holivud ili propast, pisac Milan [e}erovi}, reìja Stanko dina, Radio-televizija Beograd, 26. septembar 1971. Crnobrwa, Radio-televizija Beograd, 1991. 9. (Rodoqub Ro|a Petrovi}), Pozori{te u ku}i, humoristi~ka 48. Osmeh Margaret Jursenar, scenario Mira Ota{evi}, Bojana serija, 1. ciklus, 24 epizode, scenario Novak Novak, reìja Andri}, reìja Branko Ki~i}, Radio-televizija Srbije, 26. Dejan ]orkovi}, Radio-televizija Beograd, 21. oktobar 1972. april 1993. 10. Pozori{te u ku}i, humoristi~ka serija, 2. ciklus, 24 epizode, 49. (Petar/Pjer), Niko nije savr{en, scenario Branislav \uri- scenario Novak Novak, reìja Dejan ]orkovi}, Radio-tele- ~i}, reìja Dejan ]orkovi}, Radio-televizija Srbije, 1993. vizija Beograd, 10. novembar 1973. 50. (Marinko – Mario del Tintoreto), Sre}ni qudi, scenario Si- 11. Pozori{te u ku}i, humoristi~ka serija, 3. ciklus, 10 epizoda, ni{a Pavi}, Qiqana Pavi}, reìja Aleksandar \or|evi}, scenario Novak Novak, reìja Dejan ]orkovi}, Radio-tele- Slobodan [uqagi}, Radio-televizija Srbije, 1996/97. vizija Beograd, 22. mart 1975. 51. (Marko Vuji}), Laà i paralaà, pisac Jovan Sterija Popovi}, 12. Pozori{te u ku}i, humoristi~ka serija, 4. ciklus, scenario adaptacija Slobodan @. Jovanovi}, Radio-televizija Srbije, Novak Novak, reìja Dejan ]orkovi}, Radio-televizija Beo- 1997. grad, 1980.

37 13. Pozori{te u ku}i, humoristi~ka serija, 5. ciklus, 6 epizoda, 19. Svetozar Markovi}, prva epizoda Mladi}, scenario Mom~ilo scenario Novak Novak, Sini{a Pavi}, reìja Dejan ]orko- Milankov, reìja Eduard Gali}, Radio-televizija Beograd, 08. vi}, Radio-televizija Beograd, 06. septembar 1984. mart 1981. 14. Obraz uz obraz (53 epizode), scenario Qubivoje R{umovi}, 20. (Kico{), Mala nada (4 epizode), scenario Aleksandar Popo- Sini{a Pavi}, Milan [e}erovi}, Zdravko [otra, Predrag vi}, reìja Srboqub Stankovi}, Radio-televizija Beograd, 1988. Peri{i}, Du{an Radovi}, reìja Zdravko [otra, Radio-te- 21. (Radoje Stanojevi}), U ime zakona, humoristi~ka serija 10 epi- levizija Beograd, 1972-1974, (2 epizode, 1973) zoda, scenario Milan Del~i}, reìja Aleksandar \or|evi}, 15. (Kazimir), Uspon i pad @ike „Proje“ (5 epizoda), scenario Radio-televizija Beograd, 21. februar 1991. Aleksandar Popovi}, reìja Srboqub Stankovi}, Radio-televizija Beograd, 1975. 22. (Marinko – Mario del Tintoreto), Sre}ni qudi, 1. i 2. ciklus, scenario Sini{a Pavi}, Qiqana Pavi}, reìja Aleksandar 16. (Apotekar Beli), Vi{e od igre (9 epizoda), scenario Slobodan \or|evi}, Slobodan [uqagi}; Vlastimir \uza Stoiqkovi} Stojanovi}, reìja Zdravko [otra, Radio-televizija Beograd, se pojavquje u svim epizodama osim u 36, 37, 44, 45, 52 i 54 , Ra- 1976. (prvo emitovawe 1977) dio-televizija Srbije, 12. mart 1993 – 15. maj 1996 / 12. sep- 17. âst mi je pozvati vas (14 epizoda), scenario Milivoje Mar- tembar 1993-30. jul 1996. kovi}, Milan Mili}evi}-Lango, Jovan [ujica, reìja Drago- 23. Sre}ni qudi, specijalna Novogodi{wa epizoda 1996/1997. Sce- slav Lazi}, Radio-televizija Beograd, 1976–1977. nario Sini{a Pavi}, reìja Aleksandar \or|evi}. 18. Sedam plus sedam (20 epizoda), scenario Dejan Patakovi}, reìja Jovan Risti}, Radio-televizija Beograd, 1978–1980. 24. (Antonije Mi}i}), Otvorena vrata, (32 epizode), Antoan, scenario Biqana Srbqanovi}, Katarina Pejovi}, Miroslav Le- ki}, reìja Milo{ Radovi}, Miroslav Leki}, Mi{a Radivo- jevi}, Goran Markovi}, Slobodan Skerli}, Mihailo Vukobra- tovi}, Radio-televizija Srbije, 04. maj 1994–1995. (1 epizoda, 1995) 25. (Kom{ija), Na{a mala redakcija (36 epizoda), scenario Vladi- mir Jankovi}, reìja Andrija \uki}, 3Videosystems, Beograd 2002–2003. 26. (Penzioner Mili}evi}), Lift (10 epizoda), scenario Sr|an Karanovi}, reìja Marko \ilas, Ivan Stefanovi}, Radio-televizija Srbije, 2004. 27. (Aleksandar Leka Quti}), Stiù dolari (2. ciklus, 28 epizoda), scenario Sini{a Pavi}, Qiqana Pavi}, reìja Mihailo Vukobratovi}, Radio-televizija Srbije, 2005–2006. 28. (\or|e Stamenkovi}), Ono kao qubav (20 epizoda), scenario Tatjana Ili}, Vladimir \ur|evi}, Milena Depolo, reìja Gor~in Stojanovi}, Radio-televizija Srbije, 2009–2010. 29. (Gavrilo Petri~evi}), Bela la|a (90 epizoda), scenario Sini- {a pavi}, Qiqana Pavi}, reìja Mihailo Vukobratovi}, Ivan Stefanovi}, Radio-televizija Srbije, 2006–2012.

Program za decu

1. Prvoklasni haos, serija od ~etiri epizode, sa~uvane su dve. 2. Na slovo na slovo, 6 epizoda, scenario Du{ko Radovi}, reìja Vera Belogrli}, proizvodwa 1963. 3. Na slovo, na slovo, 17 epizoda, scenario Du{ko Radovi}, reìja Vera Belogrli}, proizvodwa 1964. Zoran Radmilovi} i Vlastimir Stojiqkovi} (Apotekar Beli) 4. Na slovo, na slovo, 13 epizoda, scenario Du{ko Radovi}, reìja u TV seriji „Vi{e od igre“ Slobodana Stojanovi}a (1977) Vera Bjelogrli}, proizvodwa 1965.

38 5. Prvoklasni haos, Kosmi~ki institut Kopelius Stanislava 2. Frenk Gilroj: Ko }e da spase ora~a, Savremeno pozori{te, poz. Vinavera, scanrio Qubivoje R{umovi}, reìja Vera Belogr- red. Miwa Dedi}/TV red. Sava Mrmak, Radio-televizija Beo- li}, emitovano 02. maj 1968. grad, 1969. (Lari Dojl) 6. Prvoklasni haos, scenario Dragan Luki}, reìja Vera Belo- 3. Mihail Bulgakov/Zoran @ujovi}: Molijer, Ateqe 212, poz. red. grli}, emitovano 11. jul 1968. Qubomir Dra{ki}/Tv red. Arsenije Jovanovi}, Radio-televizija Beograd, 1978. (Luj Veliki) 7. Beli nosorog, serija Zigmund Brabender, lovac i ser (od tri epizode sa~uvana je jedna). Scenario Vladimir Manojlovi}, 4. @or` Fejdo: Vezana vre}a, Pozori{te na Terazijama, poz. red. reìja Qubomir Dra{ki}, proizvodwa 1969. Soja Jovanovi}/TV red. Jovan Risti}, Radio-televizija Beo- grad, 1982. (Bua d’Anèn) 8. Na slovo, na slovo, 13 epizoda, scenario Du{ko Radovi}, reìja Vera Belogrli}, proizvodwa 1975. 5. Eden fon Horvat: Pri~e iz be~ke {ume, Ateqe 212, poz. red. Paolo Ma|eli/TV red. Aleksandar \or|evi}, Radio-televi- 9. Na slovo, na slovo, 13 epizoda, scenario Du{ko Radovi}, reìja zija Beograd, 1985. (ârobwak) Vera Belogrli}, proizvodwa 1976. 6. Stevan Koprivica: Oru`je zbogom, Beogradsko dramsko pozo- 10. Nesre}na Kafina, (ciklus Za decu samo najboqe), opereta pre- ri{te, poz. red. Na|a Jawetovi}/TV red. Branko Ki~i}, Ra- ma stihovima Jovana Jovanovi}a Zmaja, reìja Qubomir Dra- dio-televizija Beograd, 1991. (Sr|a Barovi}) {ki}, proizvedeno i emitovano 1984. 7. Du{an Kova~evi}: Sveti Georgije ubiva a`dahu, Ateqe 212, poz. 11. S vanglom kroz svet, serija 11 epizoda, scenario Gordan Mi- i TV red. Qubomir Dra{ki}, Radio-televizija Beograd, 1991. hi}, Qubi{a Kozomara, reìja Vera Belogrli}, emitovano (Doktor Konstantin) 1971. 8. Fridrih [iler: Marija Stjuart, Ateqe 212, poz. red. Qubomir 12. Lutka opereta, serija 12 epizoda, scenario Bora ]osi}, re- Dra{ki}/TV red. Branko Ki~i}, Radio-televizija Srbije, ìja Srboqub Stankovi}, proizvedeno i emitovano 1972. 1996. (Grof od Bruzberija) 13. Ludi re~nik, lutka opereta od 11 epizoda, scenario Bora ]o- 9. Me{a Selimovi}: Dervi{ i smrt, Kru{eva~ko pozori{te, poz. si}, reìja Srboqub Stankovi}, emitovano 26. mart 1973. red. Neboj{a Bradi}/TV red. Branko Miti}, Radio-televizija Srbije, 1996, (Kadija) 14. Volim te Aksanije, serija Junak mog detiwstva, pisac Dra- gana Jovanovi}, reìja Soja Jovanovi}, emitovano 16. septem- 10. Nikolaj Aleksejevi~ Ostrovski: [uma, Kru{eva~ko pozori- bar 1972. {te, poz. red. Qubomir Dra{ki}/TV red. Branko Miti}, Ra- dio-televizija Srbije, 1996. (Sre}kovi}) 15. Bio jedan car, serija 4 epizode, pisac Vuk Stefanovi} Kara- yi}, adaptacija dr Branivoj \or|evi}, reìja Srboqub Stan- 11. Slobodan Seleni}/Nenad Proki}: O~evi i oci, Ateqe 212, poz. kovi}, proizvodwa 1975. red. Zoran Ratkovi}/TV red. Branko Ki~i}, Radio-televizija Srbije, 1996. (Stevan Medakovi}) 16. Bio jedan car, serija 13 epizoda, pisac Vuk Stefanovi} Kara- 12. Bratislav Petkovi}: , Moderna garaà, poz. red. Bra- yi}, adaptacija dr Branovoj \or|evi}, reìja Srboqub Stan- Grand prix tislav Petkovi}/TV red. Zoran @. Jovanovi}, Radio-televi- kovi}, proizvodwa 1976. zija Srbije, 1997. (Lazar Radi}) 17. Vaga za ta~no merewe, 13 epizoda, scenario Aleksandar Po- 13. Mihail Bulgakov: Bekstvo, Ateqe 212, poz. red. Qubomir Dra- povi}, reìja Srboqub Stankovi}, proizvodeno 1975. {ki}/TV red. Branko Ki~i}, Radio-televizija Srbije, 1998. 18. Deco, pevajte sa nama (4 epizode), scenario Biqana Maksi}, (Afrikan) reìja Slobodan Radovi}, Radio-televizija Beograd, 1987. 14. @or` Fejdo: Knegiwa od Foli Berèra, Ateqe 212, poz. red. 19. Zaboravqeni (3. epizoda Marko, 5. epizoda Bum sprej, 6. epizoda Qubomir Dra{ki}/TV red. Branko Ki~i}, Radio-televizija Goca), scenario Gordan Mihi}, reìja Darko Baji}, emitovano Srbije, 1998. (Knez Pi~ewev) i proizvedeno 1989. 15. Bratislav Petkovi}: Cvetovi zla, Moderna garaà, poz. red. 20. Dobro ve~e, deco (25 epizoda), scenario Zlata Vida~ek, reìja Bratsilav Petkovi}/TV red. Branko Miti}, Radio-televizija Slobodan @. Jovanovi}, Radio-televizija Srbije, 1998. Srbije, 2004. (Gligorije Giga Ger{i}) 16. Ri~ard Kalinovski: Zver na mesecu, Beogradsko dramsko po- Televizijski snimci pozori{nih predstava zori{te, poz. red. Neboj{a Bradi}/Tv red. Branko Miti}, Ra- dio-televizija Srbije, 2008. (Vinsent) 1. Henrik Ibzen: Neprijateq naroda, Savremeno pozori{te, poz. 17. Iqa Iqf, Jevgenij Petrov: Zlatno tele , Narodno pozori{te Red. Aleksandar Ogwanovi}/TV red. Zdravko [otra, Radio-te- Beograd, poz. red. Goran Markovi}/TV red. Branko Ki~i}, Ra- levizija Beograd, 1969. (dr Stokman) dio-televizija Srbije, 2010. (Panikovski)

39 Uloge Vlastimira \uze Stojiqkovi}a u radio dramama (Radio Beograd, 1953–2015)

1953. 1962. 1. ârls Dikens: Cvr~ak na ogwi{tu (Mata Milo{evi}) 25. Jevgenije [varc: Senka (Ogwenka Mili}evi}) 2. Oskar Davi~o: Vilin kowic (Vladimir Carin) 26. Ugqe{a Krsti}: Svakog obi~nog dana (Vasilije Popovi}) 27. Vilijem Iny: Divota u cvetu (Ogwenka Mili}evi}) 1954. 28. Sead Fetahagi}: Bra~ne varijacije (Vasilije Popovi}) 3. Miodrag \ur|evi}: Povratak (Mi}a Tomi}) 29. Miodrag \ur|evi}: Odrpanac i dvojica (Zdravko Velimiro- 4. Bertold Breht: Dobri ~ovek iz Se~uana (Soja Jovanovi}) vi}) 1955. 30. Ladislav Dermandi: Ku}a jeze (Boda Markovi}) 5. \ani Pratolini: Nedeqa An|ele i Bartola (Jozo Lauren~i}) 31. Benavente Hasinto: Isprepletani interesi (Boda Markovi}) 6. Gi de Mopasan: Ogrlica (Mira Trailovi}) 32. Artur Konan Dojl: Udruèwe ri|okosih (Slobodan Sedlar) 7. Tereza Helburn: Moj narod (Zdravko Velimirovi}) 33. Janko Veselinovi}: Hajduk Stanko (Petar Bogi}evi}) 34. Srpska narodna pripovetka: Nasradin (Petar Bogi}evi}) 1956. 8. Pol Vilar: Ku}a pod morem (Neda Depolo) 1963. 9. Prosper Merime: Mateo Falkone (Slobodan Sedlar) 35. Pavle Ugrinov: Duga poseta (Vasilije Popovi}) 10. Dobrica ]osi}: Naslednik (Soja Jovanovi}) 36. Tomas Dilen: Pod mle~nom {umom (Slobodan Sedlar) 37. Leo Apo: Intermeco u avgustu (Slobodan Sedlar) 1958. 38. E.M. Forster: Pri~a o strahu (Aleksandar Glovacki) 11. Grigorije Adamov: Tajna dva okeana, 1 (Vladimir Carin) 12. Antonije Isakovi}: Aleksa Dundi} (V. Popovi}) 1964. 13. Branko ]opi}: Nikoletin Bursa} (Miwa Dedi}) 39. Hans Fridrih Kinelt: Jedan dan s Edvardom (Slobodan Sed- lar) 1959. 40. Danilo Ki{: Mansarda (Slobodan Sedlar) 14. Yems Tarber: Mese~ev dvojnik (Vasilije Popovi}) 41. Miroslav Karaulac: Srce u galopu (Boda Markovi}) 42. Milovan Gli{i}: Podvala za dva cvancika (Boda Markovi}) 1960. 43. Vaclav Cibula: Svet pred nama (Slobodan Sedlar) 15. Stanislav Stampfl: Nema nepoznatih ostrva (Slobodan Sed- lar) 44. Slobodan Turlakov: Pono}ni junak (Slobodan Turlakov) 16. Alen Furije: Veliki Mon (Vasilije Popovi}) 1965. 17. Robert Luis Stivenson: Ostrvo s blagom (Slobodan Turlakov) 45. Slobodan Turlakov: Robert [uman – Krajslerijana (Slobodan Turlakov) 1961. 46. @or` Mi{el: Igra~ke (Petar Bogi}evi}) 18. Moris Pikar: Za jedan qudski ìvot (Predrag Dinulovi}) 47. Miroslav Karaulac: Kraq sjaja (Vasilije Popovi}) 19. @ivorad Mihajlovi}: Mirna no} (Soja Jovanovi}) 48. Pjer Bul: Beskrajna no} (Petar Bogi}evi}) 20. Boda Markovi}: Afriko, reci, Afriko (Boda Markovi}) 49. Qubivoje R{umovi}: Eventualno neverovatno (Olga Brajo- 21. \or|e Lebovi}: Sahrana po~iwe obi~no popodne (Zdravko Ve- vi}) limirovi}) 50. Aleksandar Popovi}: Paradni pardon piramidon (Petar Bo- 22. Melvi Albahari: Nevoqe s Yekijem (Vasa Popovi}) gi}evi}) 23. Dragan Luki}: Prva pahuqa (Boda Markovi}) 51. Kazimje` Kozwevski: Petorica iz Ulice barske (Petar Bogi- 24. Danko Oblak: Modri oblaci (Slobodan Turlakov) }evi})

40 52. Qubivoje R{umovi}, Milan Bruji}: Septembarska revija (Na- 84. Zoran Popovi}: Bajka o privremenim rastancima (Olga Brajo- da Bjelogrli}) vi})

1966. 1968. 53. Luis Makniz: Funkcioner (Slobodan Sedlar) 85. Narodne glume sa ~ovjekom (Gordana Bo{kov) 54. Edmond Kinds: Sluga snova (Petar Bogi}evi}) 86. Bo{ko Vu~ini}, Milenko Misailovi}: Do qubavi i natrag (Slobodan Sedlar) 55. Momo Kapor: Jedan tako vedar dan (Slobodan Sedlar) 87. Peter Vajs: Vijetnamski razgovori (Miroslav Belovi}) 56. Slobodan Stani{i}: Roboti (Olga Brajovi}) 88. Pol Valeri: Du{a i igra (Miodrag Petrovi}) 57. Irvin [o: Sastanci i rastanci (Aleksandar Panteli}) 89. Lui|i Pirandelo: Ve~eras improvizujemo (Ogwenka Mili}e- 58. Miodrag \ur|evi}: Klopka (Petar Bogi}evi}) vi}) 59. Josip Kri{kovi}: Putnici za crvenu zoru (Olga Brajovi}) 90. Yon Mortimer: [ta da ka`emo Karolini (Boda Markovi}) 60. Aleksandar Popovi}: (Boda Markovi}) Pono}ni koncert 91. Zoran Petrovi}: Sjaj prozora (Soja Jovanovi}) 61. Mirko Petrovi}: [tampar (Jovan \uri}) 92. Konfu~ije: Zlatna sredina (Qubomir Dra{ki}) 62. Paragvajska narodna pri~a: Nanduti (Nada Bjelogrli}) 93. Jan Koko{: [al od mohera (Petar Bogi}evi}) 63. Jovanka Jorga~evi}: Ne{to o talentu uop{te (Olga Bra- 94. Miodrag Ili}: Polikarp (Vladimir Plaovi}) jovi}) 95. Predrag Golubovi}: Stole}e rastanka (Predrag Golubovi}) 1967. 96. Julijus Edlis: Argonauti (Slobodan Sedlar) 64. Dimitar Solev: Bamja ili Hibiscus exulentus (Olga Brajovi}) 97. August Strindberg: Igra snova (Ogwenka Mili}evi}) 65. Kliford Simak: Nau~na fantastika – „Svet 7967“/ Zgaziti 98. Branimir [}epanovi}: To je bio pravi ~ovek (Arsa Jovanovi}) mrava (Vuk Vu~o) 99. Gordana Bo{kov: Oksford strit (Gordana Bo{kov) 66. Miha Remec: Radionica oblaka (Slobodan Sedlar) 100. Alpert-Koen-Liri: LSD – Posledwa re~ je qubav (Gordana 67. Okuyava Bulat: Zdrav bio ya~e (Olga Brajovi}) Olvord) 68. Gordan Mihi}: Siroti mali hr~ki (Petar Bogi}evi}) 101. Mar Bajyijev: Dvoboj (Gordana Bo{kov) 69. Kristofer Marlo: Faust (Neboj{a Komadina) 102. Predrag Golubovi}: Dan, Mi}in i moj drug (Boda Markovi}) 70. Ireneu{ Irediwski: Zbogom, Judo (Petar Bogi}evi}) 103. Bora ]osi}: Memoari velikog {efa (Vladimir Andri}) 71. Dragoslav Grbi}: Ukrasne sve}e (Slobodan Sedlar) 104. Aleksandar Popovi}: Car Damar i wegova k}i Hihi (Petar Bogi}evi}) 72. Mihail Bulgakov: Bekstvo (Petar Bogi}evi}) 105. Slobodan Lazi}: Prerijska no} (Slobdan Sedlar) 73. @ak Prever: Lutaju}e ostrvo (Mi}a Tati}) 106. Jovanka Jorga~evi}: Zjalo na putu (Olga Brajovi}) 74. Vlasta Radovanovi}: Golubiwi dvorac (Bratislav Miladino- vi}) 1969. 75. Branko Varo{lija: Susreti (Olga Brajovi}) 107. Nikola Jeremi}: Pri~a o kru{ki, Du{ku i Du{ki (Olga Bra- 76. Slobodan Turlakov: Volfgang Amadeus Mocart – Vitez zlat- jovi}) ne ostruge (Jovan \uri}) 108. Bora ]osi}: Profesije (Vladimir Andri}) 77. Milivoj Mato{ec: Ja volim, ti voli{ (Olga Brajovi}) 109. Vuk Vu~o: Proleter 1929-1942 (Vuk Vu~o) 78. Danilo Nikoli}: Veliki orkestar (Slobodan Sedlar) 110. Zoran Stanojevi}: Parabola o pomaga~u (Vladimir Plaovi}) 79. Miodrag \ur|evi}: Rekvijem za mister Slavka (Olga Brajo- 111. Dominik Smole: Kr{tewe na Savici (Arsa Jovanovi}) vi}) 112. Volfditrih [nure: Slu~aj za gospodina [mita (Slobodan 80. Dragan Luki}: Preko mosta ide gost (Jovan \uri}) Sedlar) 81. Borisav Atanaskovi}: Trm (Olga Brajovi}) 113. Mjuriel [izgal: Fragmenti (Vuk Vu~o) 82. Qubivoje R{umovi}: Svi putevi vode u Rim (Olga Brajovi}) 114. Mihail Sebastijan: Posledwi ~as (Slobodan Sedlar) 83. Aleksandar Popovi}: Jedan novi dinar (Olga Brajovi}) 115. Stanislav Lem: Verni robot (Vuk Vu~o)

41 116. Peter Karva{: Sedam svedoka (Zoran [ari}) 147. Andre @id: Pastoralna simfonija (Gordana Bo{kov) 117. Ho [i Min: No} jo{ nije zaspala (Radio kola`) (Gordana 148. Slobdan Turlakov: Ludak (Slobodan Turlakov) Bo{kov) 149. @an Tardije: Sobno pozori{te (Z. Vukovi} – V. Baronijan) 118. Peter Handke: Radio igra br. 1. (Petar Tesli}) 150. Lirske narodne pesme: Vilini vetrovi (Arsa Jovanovi}) 119. Brajen Frijel: Qubavi Kes Makgvajerove (Gordana Bo{kov) 151. Fabio Mauri: âs engleskog (Neboj{a Komadina) 120. Milan Rale Nikoli}: Devijacija jednog sekretara (Boda Mar- 152. Jan Kristijansen: Ispeci goluba mira (Petar Tesli}) kovi}) 153. Sven Holm: Ostrvo, skoro kao raj (Vuk Babi}) 121. Fri Kolin: Drimen{tater (Vasilije Popovi}) 154. Artur Adamov: Prole}e 71 (Bora Grigorovi}) 122. Noajo U{imura: Maraton (Mira Trailovi}) 155. Danilo Nikoli}: Izgubqeni rep (Nada Bjelogrli}) 123. Rabindrant Tagore: Pustiwak (Dejan \urkovi}) 156. Milovan Danojli}: Pijaca na Du{anovcu (Olga Brajovi}) 124. T.D. Suzuki: Ni mali ni veliki ni kvadratni krug (Gordana 157. Zoran Popovi}, Paji} Petar: Zelena pijaca (Boda Markovi}) Bo{kov) 125. Vuk Vu~o: Vide}emo ko je ja~i (Vuk Vu~o) 1972. 1970. 158. Tven, Lir, Pinter, Kami: Nonsens, nonsens (V. Mom~ilovi}) 159. Harold Pinter: Ti{ina (Dejan âvi}) 126. Novica Savi}: Isidor Mali} pokojni (Vladimir Plaovi}) 160. Ogwenka Mili}evi}: Pozori{na sezona u Londonu (Ogwenka 127. Vojislav Raj~evi}: Svarena muva (Arsa Jovanovi}) Mili}evi}) 128. Ilija Popovski: Premi-partija, ili: Vasionska Dumduraqka 161. Milivoje Majstorovi}: Izeo tragiku mi{ (Vuk Babi}) (Vladimir Plaovi}) 162. Miodrag Bulatovi}: O rukama (Arsa Jovanovi}) 129. Klod Olije: Direktan prenos atentata (Olga Brajovi}) 163. Aleksandar Petrovi}: U mraku (Arsa Jovanovi}) 130. Muza Pavlova: Krila (Qubomir Dra{ki}) 164. Semjuel Beket: Bez (Vasilije Popovi}) 131. Aleksandar Obrenovi}: Sansara (Aleksandar Obrenovi}) 165. Vlada Stojiqkovi}: Sijalica od sto kowskih snaga (Mira 132. Ranko Guzina: Kontra i rekontra (Arsa Jovanovi}) Trailovi}) 133. Peter Handke: Radio igra br.2. (Petar Tesli}) 134. Miodrag \ur|evi}: Junak na{eg doba (Miodrag \ur|evi}) 1973. 135. Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski: Zlo~in i kazna, 1–3 (Slobo- 166. Vida Ogwenovi}: Smrt trgova~kog potro{a~a (Vida Ogwe- dan Turlakov) novi}) 136. Berislav Kosijer: Tabula traiana (Arsa Jovanovi}) 167. Hajner Miler: Posledwi iz plemena Horacijeva (Petar Tes- li}) 137. Vladimir Ili~ Lewin: Tako je govorio i pisao Lewin 1-2 (Miodrag Petrovi}) 168. B. Mazeas: Tigar na sedmom spratu (P. Bogi}evi}) 138. Hans Libert: Glas ispod mosta (Neboj{a Komadina) 169. Arsenije Jovanovi}: I opteko{e me vode do du{e (Arsa Jova- novi}) 139. Henk Van Kerkvijk: Za Elizu (Branko Ple{a) 170. Hajnrih Bel: Na ~aju kod dr Borziga (Petar Tesli}) 140. Peter Alberhtsen: Pol i sre}a (Qubomir Dra{ki}) 171. Zoran Popovi}: @irafa s Jelisejskih poqa (Boda Markovi}) 141. Stare narodne bajalice: Galilej potok (Arsa Jovanovi}) 142. Mirjana Stefanovi}: Glagoli – îniti ~in (Arsa Jovanovi}) 1974. 143. Jovanka Jorga~evi}: Stanislav i nepoznati (Olga Brajovi}) 172. Milan – Rale Nikoli}: In medias res, Tihomire (Na|a Bogda- 144. Dragan Luki}, Zoran Popovi}: êtvrtkovo pozori{te tra- novi}) ì Sneànu Beli} (Olga Brajovi}) 1975. 1971. 173. Slobodan Turlakov: Smrt u mleta~koj vezi (Slobdan Tur- 145. Rade Vojvodi}: Bakuwinska bolest (Vlada Mom~ilovi}) lakov) 146. Stanislav Vitkijevi~: U ku}i na malom posedu (Ogwenka Mi- 174. Bo{ko Sma}oski: Sve~anost (Nikola Jevti}) li}evi}) 175. Milan Rale Nikoli}: Trideseti dan (Vida Ogwenovi})

42 176. Pol Luj Kurije: Parnica Pola Luja Kurijea (Vladimir Plao- 203. Zoran Stanojevi}: Vrata na posledwem spratu (Nada Bjelo- vi}) grli}) 177. Berislav Kosiejr: Jovanka Orleanska – Devica francuska 204. Laza Kosti}: Okupacija (Nada Bjelogrli}) (Nada Bjelogrli}) 205. Fri Kolin: Glineni ribwak (Boda Markovi}) 178. Alvaro Korado: Gotovo ~itav ìvot (Predrag Deliba{i}) 206. Dragan Luki}: Produèna pesma (Olga Brajovi}) 179. Slobodan Turlakov: Matematika (Slobodan Turlakov) 1979. 1976. 207. Molijer: [kola za ène (Nada Bjelogrli}) 180. Slobodan Stani{i}: Hiqadu nejednakih komadi}a (Vlada 208. Berislav Kosijer: Geneti~ari (Arsa Jovanovi}) Plaovi}) 209. Momo Kapor: Kraj vikenda (Nada Bjelogrli}) 181. Slobodan Rakiti}: Rajner Marija Rilke (Nada Bjelogrli}) 210. Slobodan Stani{i}: Druèwe sa Ivicom Smeja~em (Olga Bra- 182. Slaven Radovanovi}: Viryinija Vulf (Nada Bjelogrli}) jovi}) 183. Berislav Kosijer: Nikola Tesla – Gospodar muwe (Nada Bje- 211. Branislav Petrovi}: Slavni ~asovnici (Olga Brajovi}) logrli}) 184. Bogdan Jovanovi}, Danilo Nikoli}: Dijen Bijen Fu (Nada 1980. Bjelogrli}) 212. Svetozar Vlajkovi}: Dobar provod (Nada Bjelogrli}) 185. Milan Bruji}: Iza|i, Smiqana (Nada Bjelogrli}) 213. Radomir Putnik: No} u Keltijevoj ku}i (Vida Ogwenovi}) 186. Bjelogrli}-Kosijer-Baronijan-Mari}: Igmanom avet kora~a 214. Nandi Moti: Koni (Nada Bjelogrli}) (Nada Bjelogrli}) 215. \or|e \ur|evi}: Mihajlo Petrovi} – Mika Alas (\or|e 187. Slobodan Stani{i}: Bila jednom dva robota (Slobdan Tur- \ur|evi}) lakov) 216. Amaru – staro – indijski pesnik: Ne govori mi o qubavi (Du- {an Mihajlovi}) 1977. 188. Vladimir Andri}: Izabela drikenbur{ka (Olga Brajovi}) 1981. 189. Svetozar Vlajkovi}: Devojko iz grma, u tebi leì zec (Petar 217. Boìdar Ze~evi}: Luj Adami~ (Boda Markovi}) Tesli}) 218. Slobodan Stojanovi}: Preno}i{te (Vladimir Plaovi}) 190. Slobodan Turlakov: Prva bra~na no} (Slobodan Turlakov) 219. Radmilo Peji}: Moje ime lep{e je od tvoga (Nada Bjelogrli}) 191. Alen Trita: Pri~a o jajetu (Olga Brajovi}) 220. Milan Rale Nikoli}: Gospo|a sa kikicama (Olga Brajovi}) 192. Aleksandar Popovi}: Krivo vreme (Petar Tesli}) 221. Porke Niangoren: Sobanija (Nada Bjelogrli}) 193. Slobodan Petkovi}: Deoba blaga (Nada Bjelogrli}) 222. Berislav Kosijer: Onore de Balzak (Nada Bjelogrli}) 194. Radmilo Peji}: Tica (Nada Bjelogrli}) 223. Mladen Jovanovi}: Do sebe samoga (Olga Brajovi}) 195. Borislav Peki}: Generali ili srodstvo po oru`ju (Qubomir 224. Milan Bruji}: [ta s ocem (Nada Bjelogrli}) Dra{ki}) 225. Vlada Stoiqkovi}: Levo rame (Goran Cvetkovi}) 196. Pablo Neruda: Lu~a na zemqi (Petar Tesli}) 226. Slobodan Stani{i}: [uma na kraju sobe (Boda Markovi}) 197. Ginter Kunert: Zagonetni Klajst (Olga Brajovi}) 1982. 198. Borisav Atanackovi}: Ala (Nikola Jevti}) 227. Karel âpek: Velika ma~ja bajka (Olga Brajovi}) 199. Mihail Vi{omirski: O moru, ribama i brodovima (Nada Bje- 228. Momo Kapor: (Olga Brajovi}) logrli}) Onda 229. Vladimir Andri}: Pisma Jasni (Olga Brajovi}) 200. \or|e Oci}: Neobi~ni razgovori (Olga Brajovi}) 230. Milovan Vitezovi}: Stevan Hristi} hapsi Stanislava Vi- 1978. navera (Nikola Jevti}) 201. Dobrica Eri}: Dolina suncokreta (Olga Brajovi}) 231. Bratislav Qubi{i}: Stevan Sremac (Boda Markovi}) 202. Frenk L. Baum: ârobwak iz Oza, 5 – Stra{ilo iz Oza, 1–2 232. Dejvid Kinarti: Neèna (Boda Markovi}) (Olga Brajovi}) 233. Milo Gligorijevi}: Muva bez glave (Dejan Mija~)

43 234. Rumunska narodna bajka: Jon Milea (Olga Brajovi}) 247. Artur Konan Dojl: Crni Petar (Olga Brajovi}) 235. Srpska narodna pri~a: Lagali{te (Na|a Jawetovi}) 248. Vladimir Stoj{in: Najve}i kroja~ na svetu (Miroslav Alek- si}) 1983. 236. Milovan Vitezovi}: Vuk i savremenici (Jovan \uri}) 1986. 237. Jara Rubnikar: Po~elo je pod mostom (Srboqub Bo`inovi}) 249. Sem [epard: Slike (Olga Brajovi}) 238. Aleksandar Obrenovi}: Slatki miris preporoda (Aleksan- 250. Yon Greem: I{~a{ewe (Olga Brajovi}) dar Obrenovi}) 251. Artur Konan Dojl: Srebrna zvezda (Olga Brajovi}) 239. Milovan Gli{i}: Podvala (Dejan Mija~) 252. Artur Konan Dojl: Posledwi problem (Olga Brajovi}) 240. Svetozar Vlajkovi}: Pogledaj me tata (Olga Brajovi}) 253. Onore de Balzak: Merkade (Boda Markovi})

1984. 1987. 241. Tomas Man: Tonio Kreger (Miqenko Dereta) 254. Tomas Dilen: Kako postati pesnik (Olga Brajovi}) 242. Artura Konan Dojl: Prugasta traka (Olga Brajovi}) 255. Du{an Radovi}: O plakawu (Miroslav Joki}) 243. Ilija Popovski: Kako je Jova Goqa u{ao u istoriju (Olga 256. Berislav Kosijer: Sikstina (Nada Bjelogrli}) Brajovi}) 257. Voli K. Dejli: Vremenski raskorak (Vladimir Putnik) 1985. 258. Jirgen Beker – Del Rajnbord – Ludvig Harig: Vrata i golovi (Vida Ogwenovi}) 244. Zoran @ivkovi}: Projekat Lira (Vlada Ogwenovi}) 259. Mirjana Bjelogrli}: U`eg za u`eg /Zakonici drevnih naroda/ 245. Danilo Nikoli}: Pisma jednog pustiwaka (Nada Bjelogrli}) (Nada Bjelogrli}) 246. Artur Konan Dojl: Preduzima~ iz Norvuda (Olga Brajovi})

Vlastimir \uza Stojiqkovi} u studiju Radio Beograda

44 1988. 1992. 260. Radoslav Petrovi}: Senke na zidu (Nada Bjelogrli}) 290. Branislav Nu{i}: Intervju sa Svetim Savom (Aleksandar Obrenovi}) 261. Ne{kovi}: Na usijanom drumu (S. Stefanovi}) 291. Branislav Nu{i}: Moja kandidacija (Aleksandar Obrenovi}) 262. Gi de Mopasan: Miraz i ostalo (Aleksandar Obrenovi}) 292. Branislav Nu{i}: Posle mitinga (Aleksandar Obrenovi}) 263.Narodna pripovetka: Dva novca (Aleksandar Obrenovi}) 293. Branislav Nu{i}: Predlog za himnu (Aleksandar Obrenovi}) 264. Narodna pripovetka: Zla èna (Aleksandar Obrenovi}) 294. Silvija Jestrovi}: Talpa (Irena Risti}) 265. êdomir Mirkovi}: Sutra }e{ znati (Boda Markovi}) 295. Ratomir Damjanovi}: Slovo o glasovima (Nada Bjelogrli}) 266. Reks Klouz: Duh Adele Tarner (Olga Brajovi}) 296. Ivo Andri}: Prokleta avlija (Neboj{a Bradi}) 267. Franc Kafka: Jaha~ na kanti za ugaq (Boda Markovi}) 297. Yory Herebrt Vels: Ostrvo doktora Moroa (Olga Brajovi}) 268. Miodrag \uki}: Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq (Petar Tesli}) 298. Dragan Aleksi}: Knez Mihailo Obrenovi} (Jovan \uri}) 269. Viqem [ekspir: Henri êtvrti – 1. Deo (Boda Markovi}) 299. Svetozar Vlajkovi}: Milo{ i Gilo{ (Olga Brajovi}) 270. S.S.Van Dajn: Kanarin~eva smrt (Nada Bjelogrli}) 1993. 271. Edgar Valas: Mrtve o~i Londona (Olga Brajovi}) 300. Mihail Zo{~enko: Zlo~in i kazna (Aleksandar Obrenovi}) 272. Vladimir Andri}: U na{ kraj stiè zmaj (Olga Brajovi}) 301. L.N. Tolstoj: @ivi le{ (Miroslav Belovi}) 1989. 302. Dositej Obradovi}: Iìca, 1-4 deo (Aleksandar Obrenovi}) 273. Vidosav Stevanovi}: Tutumi{ (Nada Bjelogrli}) 303. Dejan Medakovi}: Efemeris 2 (Neboj{a Bradi}) 274. Qudmila Petru{evska: U svom krugu (Nada Bjelogrli}) 304. Bratislav Qubi{i}: Sve smrti suseda Stojana (Olga Bra- jovi}) 275. Aleksandar Obrenovi}: Izoanemone (Aleksandar Obrenovi}) 305. Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq: Utopqenica (Ivana A{kovi}) 276. Aleksandar Obrenovi}: Krik (Aleksandar Obrenovi}) 306. Petar Brakus: Obnova procesa (Boda Markovi}) 277. Branislav Nu{i}: Ben Akiba (Nada Bjelogrli}) 307. Ben Yonson: Alhemi~ar (Du{an Mihailovi}) 278. Mirjana Bjelogrli}: Primo Levi (Nada Bjelogrli}) 1994. 1990. 308. Leandro Fernandes de Moratin: Devoja~ko da (Du{an Mihai- 279. @ivojin Bata Vukadinovi}: Neverovatni cilindar Wegovog lovi}) Veli~anstva... (Mi{ko Milojevi}) 309. Simo Matavuq: Mala `rtva (Olga Brajovi}) 280. \er| Petri, Juhas Ferenc: Metafore (Nada Bjelogrli}) 1995. 1991. 310. Servantes: O pe}ini u Salamanki (Qubomir Dra{ki}) 281. Aleksandar Popovi}: Bela kafa (Neboj{a Bradi}) 2002. 282. Radmilo Peji}: Neo~ekivani putnik – gospodin Vern (Nada Bjelogrli}) 311. Aleksandar Obrenovi}: Pucwi u olujnoj no}i (Aleksandar Obrenovi}) 283. Paul Fon Martens: Agara (Neboj{a Bradi}) 284. Majer Levin: Hasidske pri~e (Jisorel, ball {em tov) (Gordana 2003. Lebovi}) 312. Borislav Peki}: R|av dan na Stock Exshange-u (Neboj{a Bra- 285. Aleksandar Hemon: Koliko znate o Silviji Plat (Olga Bra- di}) jovi}) 2003. 286. Aleksandar \aja: Svome ota~astvu (Boda Markovi}) 313. Borislav Peki}: Blagosloveni siroma{ni duhom ili ~udo u 287. Vilijem Ajri{: Dinastija mrtvih (Olga Brajovi}) Gadari (Neboj{a Bradi}) 288. Vlada Stojiqkovi}: To nije moja planeta (Olga Brajovi}) Popis radijskih uloga priredila 289. Vojislav Doni}: Dete Va|a (Olga Brajovi}) Aleksandra Raji}-@iki}

45 Gramofonske plo~e

· Jugoton, Zagreb, FPY, Muzika iz filma Qubav i moda. Muzika: · RTV Qubqana, LP 1050, stereo, Volela se srca dva. Muzka: Darko Kraqi}; tekstovi: Boìdar Timotijevi}. @arko Petrovi}, S. Lazi}, N. Bogoslovski i dr. · RTB, Ra|awe radnog naroda. Muzika: Voki Kosti}; stihovi: · Jugoton, Zagreb, LPY 6603, stereo, Glumci vam pevaju. Diri- Aca Popovi}. Intrpretacije: V. \. Stoiqkovi}, Bora Todo- gnet, aranèr i producent: @arko Petrovi}. rovi} i Slobodan Aligrudi}. · Jugoton, Zagreb, LPY 61053, Romanse 4, Zar ne kaè pesma sta- · RTB, 1340026, stereo, Snimak TV serije Televizije Novi Sad. ra. Muzika: Voki Kosti}; stihovi: Rade Obrenovi}. · RTB, 2340127, LP stereo, Nesre}na Kafina, sme{na opera za decu od 5 do 75 godina. Tekst: Jovan Jovanovi} Zmaj; muzika: Voki Kosti}; libreto: Srboqub Stankovi}.

46 Nagrade i priznawa

· Diploma KUD studenata Beograda „Branko Krsmanovi}“, „pri- · Specijalna nagrada „Za plemenito partnerstvo“ na Susretima znawe i trajna uspomena na rad u Dru{tvu“ (1952) „Joakim Vuji}“ u Ni{u, sa Branislavom Jereni}em (1995) · „Zlatni mikrofon“ RT Beograd kao voditequ radio-emisije · Poprsje „Bora Stankovi}“ na „Borinim danima“ za kreaciju u Subotom uve~e, „Veliko ton i TV takmi~ewe“ (1967) predstavi Legija ~asti Bratislava Petkovi}a (1999) · Plaketa Radio-Beograda povodom 20. ro|endana Vesele ve~eri · Nagrada publike za ulogu u predstavi Veliki dan Slobodana 1949–1969. „za mukotrpne godine veseqa“ (1969) Stojanovi}a na Sve~anostima „Milivoje @ivanovi}“ u Poà- revcu (2000) · Nagrada Sterijinog pozorja za ulogu u predstavi Na ludom belom kamenu Borislava Peki}a (1972) · Godi{wa nagrada za doprinos razvoju Muzeja automobila (2001). · Nagrada „Gluma~ki par godine“ (sa Stanislavom Pe{i}), · Dobri~in prsten, nagrada za ìvotno delo (2001) Filmski susreti u Ni{u, izbor ~italaca „TV Novosti“ (1972) · Nagrada Ra{a Plaovi}“ Narodnog pozori{ta Beograd za naj- · Nagrada za „Najpopularno TV lice 1972“ u Jugoslaviji skop- „ boqu ulogu na beogradskim scenama (2006) skog lista „Ve~er“ (1972) · Statueta „Zlatni }uran“ za ìvotno delo (2009) · Nagrada za „Najpopularno TV lice 1973“ u Jugoslaviji skop- skog lista „Ve~er“ (1973) · Statueta Joakim Vuji} za izuzetan doprinos razvoju pozori- {ne umetnosti Srbije, nagrada Kwaèvsko srpskog teatra · Nagrada Gluma~ki par godine“, Filmski susreti u Ni{u, iz- „ Kragujevac (2012). bor ~italaca „TV Novosti“, sa Stanislavom Pe{i} (1974) · Nagrada za najboqu ulogu (deli s dvoje glumaca), za ulogu Jako- · „Srebrni venac“ zagreba~ke revije „Studio“ (1974) ba [najdera u predstavi Elijahova stolica Igora [tiksa, · Plaketa Televizije Beograd povodom 20-godi{wice 1958–1978 JDP, XVI Teatar fest „Petar Ko~i}“, Bawa Luka, BiH (2013) (1978) · Sterijina nagrada za naro~ite zasluge na unapre|ewu pozo- · Statueta ]uran „Dani komedije“ Svetozarevo za ulogu In- ri{ne umetnosti i kulture na 60. jubilarnom Sterijinom po- spektora u predstavi Inspektorove spletke Ranka Marinko- zorju (26. maj – 3. jun 2015) vi} (1979) · Oktobarska nagrada grada Beograda za najboqa dostignu}a u oblasti nauke i umetnosti, za ulogu Palmira la Kro~ea (zva- nog Frulica) u drami Ve~eras improvizujemo Lui|ija Piran- dela (1983) · Priznawe Gradske samoupravne interesne zajednice kulture Beograda za najboqe ostvarewe u 1982. godini, kreacija u predstavi Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a (1983) · Zlatni lovor-vjenac 25. Festivala jugoslovenskog teatra MES, Sarajevo, za ulogu Frulice u predstavi Ve~eras improvizujemo Lui|ija Pirandela (1984) · Zlatni lovor-vjenac 27. Festivala jugoslovenskgog teatra MES, Sarajevo, za ulogu Monogamova u âpqi V. Aksjonova i Potkoqosina u @enidbi N. V. Gogoqa (1986) · Prsten i srebrni novac (sa likovima Lazara Hrebeqanovi}a i Milice Knegiwe) Pozori{ta Kru{evac, povodom 40 godina umetni~kog rada Vlastimira \uze Stoiqkovi}a (1991) · Prvi dobitnik Diplome „Bora Mihailovi}“ Pozori{ta Kru- {evac, „za doprinos pozori{nom ìvotu Kru{evca i Srbije“ (1993) · Nagrada „Najsla|i smeh“ na Reviji pozori{nih komedija Po- zori{ta Kru{evac, za komi~nu bravuru ve~eri, u ulozi Sre- }kovi}a u predstavi [uma Nikolaja Ostrovskog (1995)

47 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 792.071.2.028:929 Stojiqkovi} V. \. (083.824) 821.163.41–94 OSTOJI], Biqana, 1966– Vlastimir \uza Stojiqkovi} : (1929–2015) / autor kataloga i izlo`be Biqana Ostoji}.– Beograd : Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, 2016 (Beograd : Slu`beni glasnik). – 48 str. : fotogr. : 23 cm Tira` 400. – Ostvarewa Vlastimira \uze Stojiqkovi}a: str. 29–45.

ISBN 978–86–80629–85–8 a) Stojiqkovi}, Vlastimir \uza (1929–2015) – Izlo`beni katalozi

COBISS. SR–ID 223010060