www.topsrbija.com ISSN 2334-6027 ISSN PRIVREDATOPSRBIJA • DOGAĐAJI • LJUDI BESPLATAN PRIMERAK SEPTEMBAR 2012.

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE Dobrodošli na stranice revije Welcome to the page of the review TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije TOPSRBIJA - The best from Serbia Od kada je sveta i veka, bilo je i biće tu- Since the begining of time, tourism did and will exist. I remember very rizma. Sećam se dobro vremena kada su naše well the times when our grandmothers and mothers went for a month-long bake i majke išle po mesec dana u banju, potom vacation to spas, then when people used to go the sea for three weeks, but kada se na more svake godine išlo dvadeset i also this modrn fast pace life which directly coresponds to the fact that spas jedan dan, ali i ovog sadašnjeg u kome je brz are now visited only by the people who require a treatment,that the ones ritam života uticao da u banje idu oni koji mo- who go to the sea are only the ones who have the means, and that an usual raju, na more oni koji mogu, a odmor traje se- vacations lasts seven days or a long weekend several times per year. Tourism dam dana ili produženi vikend više puta u toku is an industry that probably changed its form and content most frequently, godine. Turizam je privredna grana koja je vre- but has always been and will remain promising.. And how could it not when menom možda i ponajviše menjala svoj oblik i statistics show that in the world, this year, one billion international tourism sadržaj ponude, ali je oduvek bila i ostala perspektivna. A kako i ne bi kada visits will be achieved. International turnover of tourism is more than 1,300 statistički podaci govore da će u svetu ove godine biti ostvareno milijardu billion dollars, and this amount equals 6% of the entire world’s goods and poseta u međunarodnom turizmu. Međunarodni turistički promet je veći od services export and it continues to grow. The growth has been recorded in 1.300 milijardi dolara, i čini 6% ukupog svetskog izvoza roba i usluga i raste the last year: in the world at a rate of nearly 8%, in Europe at the rate of i dalje. U svetskim razmerama po stopi od skoro 8%, u Evropi po stopi od 4%, and in our country and the region between 6 and 7%. The world’s crisis 4%, a u regionu i našoj zemlji između 6 i 7% u ovoj godini, a rast je zabeležen affected many industries, but tourism is among the first ones to recover i u prošloj godini. U ovim teškim vremenima krize u svetu na udaru su bile from the tough times. Therefore, the importance of tourism in the world mnoge grane, ali se turizam među prvima od te krize oporavio, i u značaju, economy is getting stronger. Tourism can be considered as a noble way to sell u svetskoj privredi napreduje. Turizam je plemenit put da se prodaju drugi other products and services. proizvodi i usluge. Some of the statistics, that the state secretary of tourism Mr. Goran Ovo su samo neki od statističkih podataka koje je, govoreći na Svečanoj Petkovic spoke about at the ceremony to celebrate 50 years of the Depar- akademiji povodom obeležavanja 50 godina Departmana za geografiju, tu- tment of Geography, Tourism and Hotel Management Faculty of Sciences rizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, izneo in Novi Sad, , and the significance of this “anniversary” and Mr. Petkovic’s državni sekretar za turizam gospodin Goran Petković, a značaj ovog jubileja words have been confirmed with participation of the most eminent experts i njegovih reči potvrdilo je učešće najeminentnijih stručnjaka u oblasti turiz- in the field of tourism in the United States, led by the teaching staff and ma u nas, predvođeno nastavnim osobljem i direktorom Departmana prof. Head of Department prof. Dr. Lazar Lazic, dean of the Faculty of Science dr Lazarom Lazićem, dekanom PMF-a Nedom Mimicom-Dukić, rektorom Neda Mimica-Dukic, rector of the University of Novi Sad, Miroslav Nafta, novosadskog Univerziteta Miroslavom Veskovićem, predsednikom skupšti- president of the autonomous Province of Vojvodina Istvan Pastor and many ne AP Vojvodine Ištvanom Pastorom i brojnim drugim zvanicama. other dignitaries. Pominjanjem jednog takvo velikog jubileja ove kulturno-obrazovne i Referencing such a great jubilee of cultural, educational and scientific naučne institucije, započinjemo i ovaj naš uvodnik, i dajemo mu punu pa- institutions, gives us a great reason to begin our editorial and give full atten- žnju na stranica časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE koje slede, tion to the pages of the magazine TOPSRBIJA- THE BEST OF SERBIA u želji da afirmišemo napore turističkih i ostalih radnika vezanih za ovu i that has been created, in order to confirm the efforts of tourism and other srodne privredne grane, dajući na taj način svoj diprinos predstojećim veli- related workers in this and related economic branches, thereby giving your kim međunarodnim sajamskim skupovima u Novom Sadu i Beogradu. Uz contribution to the upcoming major international trade fair events in Novi podsećanje na urađeno, nagoveštavamo šta nam je činiti u toj sferi, jer se Sad and Belgrade. It has also been created to remind what has been done Srbija godinama „zaklinje“ da su dve prioritetne šanse za bolji život – poljo- and suggest what we should do in the two major areas, as Serbia, for years, privreda i turizam. “swears” that a key for a better life - agriculture and tourism. Čitava priča, kada se govori o turizmu, može da se svede na jednu reč – The whole story when it comes to tourism is that it can be reduced to interdisciplinarnost. one word - interdisciplinary. The only comprehensive scientific observation Jedino sveobuhvatnim naučnim posmatranjem može se objasniti can be explained by the fact that the fourth most visited city in Europe after činjenica da je četvrti najposećeniji grad u Evropi, posle Pariza, Londona i Paris, London and Rome, Dublin, which has neither the Paris museums nor Rima, Dablin, koji nema ni pariske muzeje, ni arheološku i istorijsku prošlost archaeological and historical past of Rome, and has exactly what stresses Rima, a ima upravo ono što se unazad neko vreme potencira - autentičnost a while back - authenticity and uniqueness. In Dublin, pubs are combined i jedinstvenost. U Dablinu su to pabovi u kombinaciji sa izvanrednom muzi- with excellent music, the atmosphere uniqueness of the Irish experience. kom, atmosfera neponovljivosti irskog doživljaja. Srbija takođe ima čime da Serbia also has a lot to attract guests. These are our villages, handicraft, rich privuče goste. To su naša sela, stari zanati, bogato folkorno nasleđe i esteti- folklore heritage and the aesthetics of traditional costumes, multiculturali- ka narodnih nošnji, multikulturalnost, domaća hrana i ljubaznost srpskog sm, local food and hospitality Serbian host, along with the natural beauty domaćina, uz prirodne lepote naše zemlje. Povezivanjem celokupne lokalne of our country. zajednice, uključivanjem raznorodnih, specifičnih i jedinstvenih programa, Connecting entire local level, including various, specific and unique pro- kombinovanjem kreativnih kapaciteta uz aktiviranje prirodnih potencijala gram, combining the creative capacity of the activation of natural resources putem zabave, možda nije jedini, ali je najsigurniji pravac turističkog otva- through fun, maybe not the only one, but it is the safest way of the opening ranja Srbije ka svetu of the tourist Serbia to the world. Mihailo Berček, Mihailo Berček, urednik revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije Editor-in-Chief of TOPSRBIJA- Best of Serbia Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Dizajn i tehničko uređenje: Izdavač: Marko Dobranić TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Agencija za izdavanje novina Berček&Berček Fotografije: Glavni urednik Mihailo Berček. 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Mihailo Berček i materijali oglašivača -2012. Sep.- Novi Sad Web: www.topsrbija.com Štampa: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček E-mail: [email protected] Magyar Szo Lapkiado KFT DOO 2012. –Ilustr. ; 30 cm Direktor i Glavni i odgovorni urednik: OJ Štamparija Forum Novi Sad Dva puta godišnje. Mihailo Berček 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 ISSN 2334-6027 Novinar/Urednik: CIP-Katalogizacija u publikaciji COBISS.SR – ID 273937671 Elizabeta Berček Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) C M Y K C M Y K SADRŽAJ Naslovna strana Hotel Olimp Zlatibor ...... 1 TO Kikinda, Dani ludaje i Kikindski fruštuk, RibarskaBanja...... 2 zaštitni znaci opštine…...... …...39 Dobrodošli na stranice revije Kulturno umetnička društva turistički kapital ...... 40 TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije...... 3 Kulturno obrazovni centar Šid ...... 41 Naš taxi, Novi Sad...... 4 Harasti Agošton, začetnik vinske kulture u Kaliforniji ...... …42 TOPSRBIJA sadržaj ...... 5 Sava Jojić, Prof. dr Lazar Lazić, Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva ...... 43 Departman na bogatom nasleđu gradi budućnoćnost…...... 6 Vinarija Bononia, Banoštor, vina za čistu desetku...... 44 Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Seosko domaćinstvo Miljević, lepa porodična priča...... 45 PMF-a u Novom Sadu…………...... ….....7 Prof. dr Petar Cindrić, Prof. dr Žarko Ilin, Naše nove sorte se bolje prilagođavaju Naše povrće je vrhunskog kvaliteta……..…………………...……...... 8 klimatskimpromenama...... 46 Udruženje štiti Futoški kupus……………………...... …..8 Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi ...... 47 Svetski kongres o hrani CEFOOD u Novom Sadu, Prof. Kovač, Marketing je presudan u popularizaciji vina...... 48 Ljudi, hrana i piće Srbije sa dušom...... 9 Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII ...... 48 FINS Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad...... 10,11 Banoštor……...... …………………....…....….49 Prof. dr Zoran Keserović Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji…...... ….50 Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti...... 12 Rakija Šurlan, Novi Kozarci...... 51 Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu Youth Fair doneo Novom Sadu epitet Grad mladih…...... 52 arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu...... 13 EXIT broj 13, ostao najveći……...... …....52 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad...... 14,15 Guča World Music centar…………...... ……...……..…..….52 Žarko Galetin, Produktna berza Centar za muzičko obrazovanje lider berzanskog trgovanja u Srbiji ...... 16 Kulturno sklonište, Novi Sad …...... 53 FIMEK unapredio međunarodnu saradnju Dejan Petrović, Sa srpskom trubom se može sve ...... 54 i uveo nove programe...... 17 Zorica Kozlovački, Zlatna dama horskog pevanja...... 54 Milorad Milošević, Dom porodice Jakšić u Krčedinu, Kuća umetnika…...... …55 Stvaranje brenda na Šuljamskoj glavici...... 18 Vanja Čobanov, Vojvođanske priče o vremenu Panonija - Agrar MM probudila Srem...... 19 koje se nikada više ponoviti neće...... 55 Vladan Vešković, Neophodno definisati turistički proizvod Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare …...... 56 – zdravstveni turizam...... 20 Vladan Subotin, svetski prvak…...... …56 Merkur pomerio granice srpskog banjskog turizma...... 21 Bean fest ili jednostavnije Temerinska pasuljijada...... 57 Lepota u službi pameti i turizma...... 22 Turijska Kobasicijada…...... ……57 Ribarska Banja, oaza zdravlja…...... …...23 Mira Kovačević, promoter Sremskokarlovačkog kuglofa …...... 58 Banja Junaković Apatin, Vaš deo Panonskog mora...... 24 Mirjana Hemun, Udruženje žena Banstolka…...... ….....…58 Banja Kanjiža, Kanjiža...... 25 Sandra Stanković, Udruženje Artesa Kikinda ……...... 58 Turistička agencija Palma, Sokobanja...... 26 Majstori riblje čorbe iz Begeča: MK Mountain Resort, Kopaonik ...... 27 Petar Lapu Braša…...... …59 Foto priča, KOP je i ove zime TOP...... 28 Janko Pinćer…...... …59 Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika…………...... …29 Premier Prezident Hotel, Sremski Karlovci…...... 60 SKI Kamp Rtanj, Kopaonik...... 30 City Hostel, Novi Sad…...... …..60 Vila Radigost Hotel Premier Aqua, Vrdnik …...... ……..………60 – odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu ...... 31 Hotel Novi Sad, Novi Sad...... 61 Zlatibor uvek za korak ispred...... 32 AK Sekulić, Veternik ...... 62 Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh ………...... …33 As Computers, Novi Sad...... 63 Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, provereno najbolja...... 34 Samba kafa, Vrbas...... 64 Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume………...... …35 Srbija na XXX OI ………...... ………..………....….…….65 Gornji Milanovac, kraj gde je rođena moderna Srbije...... 36 Proizvodnja Mile Dragić, Zrenjanin ………...... ………....66 TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima…...... …37 Zlatiborac d.o.o. Beograd...... 67 Specijalni rezervat prirode Zasavica...... 38 FIMEK, Novi Sad ...... 68

4 5 C M Y K C M Y K

Prof. dr Lazar Lazić Departman na bogatom UNIVERZITET U NOVOM SADU | PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET nasleđu gradi budućnost DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO – brojne diplomske radove, studiranja prema tzv. Bolonj- rad udružen sa ljubavlju. Mi magistrature,doktorate, udž- skoj deklaraciji, uključivanje volimo ono što radimo i mi se benike, naučne časopise, ela- u međunarodne istraživačke i trudimo biti najbolji, biti uzor borate, projekte, karte... studijske programe predstav- budućim naraštajima. Temelj Departman je, kao i naše ljaju izazov kako za nas, tako na kojem gradimo našu bu- društvo, prolazio razdoblja i za društvo u celini. Naš je dućnost su mudrost i nese- Prof. dr Lazar Lazić velikih izazova, a najveću sna- primarni cilj ravnopravno de- bičnost iskusnih profesora i gu crpio je iz čvrste, iskonske liti evropski prostor visokog energija i posvećenost mladih Povodom 50 godina po- veze sa prostorom i ljudima. obrazovanja i istraživanja. saradnika. stojanja Departmana za za Razvoj geografske misli, turi- Brz napredak digitalne Samo jednoj generaciji i geografiju, turizam i hoteli- stičkih poduhvata i obrazova- komunikacije danas nalazi ši- malom broju pojedinaca uka- jerstvo, Prirodno-matematič- nja u obe oblasti, pogotovo u roku primenu u obrazovnom zuje se prilika da mogu, kao kog fakulteta u Novom Sadu, Vojvodini, neraskidivo je ve- procesu svih nivoa studija. mi, obeležiti 50 godina posto- direktor prof. dr Lazar Lazić zan za našu instituciju – obra- Sledeći cilj je ovladavanje pro- janja institucije koja je bitno je rekao: zovanjem kadrova, istraživa- cesima e-učenja i celoživot- predodredila živote mnogih. -Dve stvari treba da nauči- njima, izdavaštvom i radom nog obrazovanja, koje je, zbog Lično sam počastvovan mo iz istorije – prvo, da nismo na značajnim projektima. ogromne brzine razvoja nau- što obavljam dužnost direkto- superiorni nad našim preci- Posle toliko godina po- ke i tehnologije neminovnost ra Departmana u vreme kada ma; drugo, da smo sramotno nosni smo što Departman budućeg vremena. na bogatom nasleđu pedese- 1962 – 2012 inferiorni, ako nismo daleko dosledno prati svoju viziju. Departman se rezultatima togodišnjeg rada gradimo sve odmakli od njih. Departman Studijski programi su uvek išli svojih aktivnosti u organi- bolje uslove, kako školovanja za geografiju, turizam i hoteli- u korak s vremenom, ubrza- zaciji nastave, snaženjem novih naraštaja, tako i rada jerstvo, Prirodno-matematič- vajući tempo svakim danom istraživačkih, ljudskih i mate- naših profesora i istraživača. kog fakulteta u Novom Sadu, i odražavajući svoje mesto rijalnih resursa, međunarod- S dubokim poštovanjem u 2012. proslavio je značajan ugledne naučno-obrazovne nom saradnjom i primenom zahvalni smo svim učesni- jubilej – 50 godina postoja- institucije. znanja postavio na visoko cima ove pedesetogodišnje Planeta Zemlja nja. Time smo obeležili pet Departman, kao i ceo mesto unutar našeg Univer- priče – nastavnicima, studen- decenija razvijanja studijskih Univerzitet u Novom Sadu, ziteta. Kvalitet koji ističemo i tima, nenastavnom osoblju, programa i obrazovanja stu- poslednju deceniju učesnik je na koji smo ponosni proizlazi saradnicima, ... ili jednostav- prostor našeg istraživanja denata, naučnih dostignuća intenzivnih procesa prilago- iz napornog i plodotvornog no – prijateljima, sa zadovolj- i stremljenja, širenja znanja, đavanja međunarodnim na- rada, kao i ulaganja u kadrove stvom je konstatovao prof. dr saradnje sa privredom, a sve stavnim i istraživačkim stan- i opremu. Lazar Lazić. na dobrobit društva u celini. dardima. Reforma sistema Najlepša stvar na svetu je Plemenitost našeg posla odražava se kroz kinesku po- slovicu: “Ako planirate jednu godinu unapred, posadite pirinač. Ako planirate 10 go- dina unapred, zasadite voće. Ako planirate 100 godina unapred, obrazujte decu.” Naša biblioteka i arhiva čuvaju dokaze nastavne, naučne i stručne aktivnosti

6 7 C M Y K C M Y K

Prof. dr Žarko Ilin Svetski kongres o hrani CEFood u Novom Sadu Naše povrće je vrhunskog kvaliteta Bez dobre i zdrave hrane, oči- spojenih sudova utiče na stanje i za izvoz u svežem stanju, ali i istraživanja u široku proizvodnu Ljudi, hrana i pića Srbije sa dušom gledno da nema ni turizma, jer je razvoj poljoprivrede i plasman po- kao prerađeno povrće. Srbija ima praksu. Potvrdili su to ostvareni to jedan od najvažnijih segmenata vrća. Zato, koncept održive poljo- sasvim dovoljne prerađivačke rezultati na Jesenjem međuna- -Zadovoljna sam što su se na ovom našem mini sajmu okupili u ponudi. A o stanju u povrtar- privredne proizvonje povrća nema kapacitete, s tim da je oprema rodnom poljoprivrednom sajmu naši najbolji, u većini slučajeva nagrađeni proizvođači organ- stvu Srbije danas i perspektivama alternativu. Održiva proizvodnja i tehnologija u većini zastarela. „Hrana i piće“ 27. septembra 2011. skih proizvoda, najboljih vina, uz učešće asocijacije „Najbolje iz razvoja, prof. dr Žarko M. Ilin, podrazumeva racionalno i sa zna- Revitalizacijom prerađivačkih godine. Od ukupno pregledanih i Vojvodine“ i priredili nam svojevrsnu nezaboravnu promociju redovni profesor na Poljoprivred- njem korišćenje prirodnih resursa kapaciteta bi se značajno podi- ocenjenih 130 eksponata, članovi naše zemlje. Iz razgovora sa gostima, mogu da zaključim da su nom fakultetu u Novom Sadu i uz uvažavanje bioloških zahteva gao kapacitet što bi u konačnom VDP-a su nastupili sa 100 proizvo- oduševljeni viđenim i probanim, baš kao što sam i sama. Ovaj predsednik Vojvođanskog društva gajenih biljaka u cilju racionalne i doprinelo većem izvozu ekstra i da. Za 99 uzoraka su nagrađeni Centralno-evropski kongres se po prvi put dešava u našoj zem- povrtara (VDP) kaže: kontrolisane potrošnje energije i kvalitetnog dehidriranog, hladno zlatnom medaljom, a jedan uzorak lji i uglavnom neće ga biti više, ili bar ne u skorijoj budućnosti. –U dužem vremenskom zaštite životne sredine. (zamrznutog) i toplo prerađenog i srebrnom medaljom za kvalitet Zato mi je drago da smo tako uglednim gostima iz inostranstva, periodu povrtarstvo Srbije je bilo Proizvodnja povrća u Srbiji je ukišeljenog povrća. svežeg povrća proizvedenog na lokomotiva razvoja biljne proi- na zavidnom nivou po količini, Domaća nauka i struka ulažu prikazali ono najbolje što imamo u oblasti voćarstva i povrtar- zvodnje. Da li će to i ostati zavisi posebno po kvalitetu svežeg i na ogromne napore da rezultate svo- otvorenom polju i u zaštićenom stva, gde imamo najveće šanse za proboj na evropsko i svetsko od strategije razvoja poljoprivrede najrazličitije načine prerađenog ga rada implementiraju u široku prostoru. Rezultat ovako velikog tržište. Posle ovog skupa, takođe, očekujem da dođe do još ve- u celini i mera agrarne politike, ali povrća. Svake godine se proizvedu proizvodnu praksu na porodičnim broja osvojenih vrhunskih prizna- ćeg povezivanja i tešnje saradnje između srpske nauke i prakse. i stanja na finansijskim tržištima značajni tržišni viškovi, posebno komercijalnim gazdinstvima. nja je i Veliki šampionski pehar No- I na ovom kongresu je više nego jasno, da treba raditi na zaštiti u zemlji i Evropi. Proizvodnja i srednje kasnog i kasnog povrća. Rezultat višegodišnje i uspešne vosadskog sajma Vojvođanskom geografskog porekla proizvoda, što sada mnogo košta, ali bez plasman povrća na domaće tržište Izražen je deficit ranog i srednje saradnje je proizvodnja povrća društvu povrtara za 2011. godinu. Prof. dr Jovanka Lević i prof. dr Viktor Nedović toga nije moguće izaći na svetsko tržište i biti redovan na svet- ili u izvozu, deli sudbinu ukupnog ranog povrća sa otvorenog polja, VDP je nosilac pehara Apsolutnog visokog kvaliteta. Udruživanje -Okupili smo se ovde, mi tehnolozi, brojni proizvođači pre- skoj trpezi. A da bi se naši proizvodi pozicionirali na tom tržištu, stanja u biljnoj i stočarskoj pro- posebno predzimskog i zimskog proizvođača po ugledu na vode- šampiona u proizvodnju svežeg definitvno, treba da imamo više ovakvih skupova na međuna- izvodnji u Srbiji. Razvoj biljne i povrća osmu godinu zaredom. hrambenih proizvoda iz Srbije, srećni i ponosni, što večeras povrća iz zatvorenog prostora. će evropske zemlje obezbeđuje rodnom nivou, da svet vidi šta mi to sve imamo. A imamo toliko stočarske proizvodnje po sistemu Tržni viškovi su interesantni brzu implementaciju rezultata imamo priliku da strance, učesnike 6. Centralno-evropskog kongresa hrane (CEFood), uputimo na najbolji način kako se toga da pokažemo – zaključila je prof. dr Jovanka Lević. to u našoj zemlji radi i da budemo pravi domaćini, kao i da se Profesor Viktor Nedović, sa Poljoprivrednog fakulteta u od srca zahvalimo svima za sve što smo zajednički uradili na Beogradu, kome pripadaju velike zasluge što je 6. CEFood, Cen- najbolji mogući način. tralno-evropski kongres o hrani uspešno organizovan je izrazio Ovim rečima, na praktično velikom finalu događaja svet- svoje zadovoljstvo što je sve išlo pravim putem, baš onako kako skog kalibra, kakav je Centralno-evropski kongres o hrani, se zamišljalo i želelo. održanom u Sremskim Karlovcima, u hotelu „Dunav“, gde -Imali smo više od 600 registrovanih učesnika događaja, koji je upriličena nestvarna izložba najboljih srpskih proizvođača je od starta iniciran od strane Instituta za prehrambene tehno- Udruženje štiti Futoški kupus hrane i pića, dan uoči formalnog zatvaranja kongresa (23-26. logije u Novom Sadu, što smo mi zdušno prihvatili, podržali i zajedničkim snagama sve organizovali. Uspeli smo da gostima stalnu edukaciju proizvođača i nas, semenom od kupusa koji su kupusa ostanu pod tom kultu- maja), brojnim zvanicama obratila se prof. dr Jovanka Lević, di- iz inostranstva, ali i gostima iz Srbije, pokažemo sve ono šta Sr- prerađivača. Edukacija podržava sadili naši preci. U Futogu ima- rom, da se ne izgube. Da poljopri- rektorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, programe zdrave proizvodnje da mo 34 registrovana gazdinstva vredno zemljište bude zaštićeno bija najbolje ima iz oblasti prehrambene industrije, da spojimo koja je potom dodala: bi jednog dana došli do toga da koja imaju pravo da proizvode i zemljište i da se ne može menjati naučno-istraživački deo i ljude koji se bave naukom, sa ljudima -Pošto imamo preko 200 stranaca iz 36 zemalja sa svih kon- Futoški kupus bude proizveden prodaju kupus pod tim imenom. namena tog zemljištu. Futoški koji se bave direktnom proizvodnjom i da uz degustaciju naših u potpunosti na organski način. Prošle godine je iskontrolisano kupus je nacionalni brend, a to tinenata izuzev australijskog, želeli smo da pokažemo najbolje vrhunskih prehrambenih proizvoda dođe i do prvih poslovnih Za sada još nema kontrolisanog, 70 hektara zasada Futoškim u državama EU ima svoju teži- proizvode iz naše zemlje. Mi smo uspeli da kao organizatori kontakata koji će dovesti do konkretne saradnje između jednih sertifikovanog organski proizve- kupusom, a za ovu godinu plani- nu. Tendencija je da zaštitu na ovog divnog međunarodnog skupa pružimo stancima moguć- Goran Puača i Miroljub Jan- i drugih. Siguran sam da će sa kongresa u Novom Sadu, poteći ramo do 100 hektara. Plan nam evropskom nivou uradimo u što nost da vide šta je to šta naša Srbija ima, kakvu hranu i piće ković uz podršku ljudi iz poljo- je da svake godine povećavamo skorijem vremenskom periodu i mnoga nova prijateljstva, ali i nove poslovne saradnje u bu- privrednih gazdinstava Ćulum, površine pod tim zasadima. Hi- i da do kraja godine uđemo u imamo, kakve nošnje nosimo, koliko smo dobri domaćini... Tim dućnosti. Evropa traži i jak sektor malih i srednjih preduzeća, Janja, Radić, Kurjak, Majkić i bridni kupus se gaji zato što daje postupak za izradu elaborata povodom smo pozvali naše kompanije, i ja sam prezadovoljna a izložba hrane u Sremskim Karlovcima je bila upravo ono što drugih, te Zemljoradničke za- imaju veći prinos i proizvođači- na evropskom nivou za zaštitu njihovim odzivom. Preko 60 naših kompanija prihvatilo se da pokušavamo da potenciramo i dobar način da naše proizvode druge Begečki povrtari, nastoje ma donosi veću finansijku dobit. Futoškog kupusa i samim tim učestvuje na ovoj jedinstvenoj izložbi. Moglo ih je biti i više, ali vide kompetnentni ljudi, upoznaju se sa njima i da u tom smislu da se pojave na svakoj važnijoj Zapremina hibrida je 30-40% dobijemo još jedan podstrek za fizički nije bilo prostora u ovom divnom restoranu da primi sve manifestaciji i promovišu FU- od zapremina futoškog kupusa. naš rad. pokrenemo saradnju. Bez malih preduzeća, kompanija na nivou TOŠKI KUPUS. Gospodin Puača, Futoški kupus nije samo lakši, Uspeh koji smo postigli afir- zainteresovane. Pokazali smo Evropi i svetu kako imamo dobru familije i malo šire, u Evropi i svetu, a sve više i kod nas, nema predsednik Udruženja „Futoš- denog kupusa, ali ima proizve- mišući Futoki kupus dugujemo futošku sarmu, divan srbijanski kajmak, vrhunska furškogor- razvoja ekonomije, nema razvoja države. Zato je ovaj kongres ki kupus“ pokušao je da nam denog za potrebe domaćinstva, i našim potrošačima i našim ska vina, sireve sa juga Srbije, sokove, voće, povrće, a sve to podržao i taj aspekt u daljem razvoju ove privredne grane i objasni koja je njihova strategija na pola jutra ili jutro, što je, kada ljudima iz Udruženja. U narodu odgajano i napravljeno na ovim prostorima. Uz priliku da vide daljem razvoju i reputaciji naše zemlje – ocenio je profesor dr dolaska do potrošača: se sabere, priličan broj hektara. postoji potreba za negovanjem i da probaju naše proizvode, učesnici kongresa mogli su nepo- Viktor Nedović. -Nastojimo uvek da pošalje- Osim toga, Futožani vode raču- srpske, vojvođanske, novosad- sredno da kontaktiraju proizvođače, da vide, da se uvere, dožive mo pozitivnu sliku o Udruženju, na o potrošačima negujući svoju ske, futoške, domaće tradicije, Izložba, ili svojevrsni mini sajam srpske hrane u Sremskim o proizvođačima i prerađivačima proizvodnju, što znači, da mi u a to je zasigurno kupus i sarma. nas kao jedan divan i gostoprimljiv narod. Karlovcima bilo je nešto spektakularno. Isto tako, samo na pot- kupusa. Stvarajući pozitivne me- svetu stvaramo onu priču koja Sva jela od kupusa su naša na- Naša sagovornica naglašava da je Kongres protekao u fan- puno drugačiji način, bilo je i završno veče upriličeno u novo- dijske uslove dobijamo povratni služi kao direktni marketing „or- cionalna jela, a ima ih više od tastičnoj atmosferi i da će svima u Srbiji, ali i svim gostima, sadskom restoranu „Ribarac“, na kome je nastupilo novosadsko efekat i bolje uslove za rad i ganska proizvodnja za poznatog već i mnogo bogatiji mineralnim stotinu. ostati u divnom sećanju. Za učesnike kongresa organizovane su folklorno društvo „Vila“, koje je oduševilo sve prisutne. Priredili obavezu da proizvodimo zdrav- kupca“. materijama, esencijalnim ami- svakodnevne turističke ture, tokom kojih su oni mogli da čuju su im kolaž pesama i igara sa naših prostora, ali i internacio- stveno bezbedan proizvod, što Razlika između Futoškog nokiselinama i vitaminima. nešto iz naše istorije i da kada se vrate u svoje zemlje budu puni nalnih numera, pa su mnogi zaigrali uz sirtaki, tango, da bi se je i naš konačni cilj. Jedan deo i hibridnog kupusa je velika. Neprekidna aktivnost Udru- naše aktivnosti usmeren je na Futoški se proizvodi samo kod ženja je da površine sa zasadima utisaka, i imaju o čemu da pričaju, ne samo o nauci i kongresu, na kraju sve završilo simboličnim srpskim kolom u kome su se nego generalno o nama kao narodu i o našoj prelepoj zemlji. našli i članovi „Vile“, ali i veliki broj učesnika kongresa. 8 9 C M Y K C M Y K

10 11 C M Y K C M Y K

Prof. dr Zoran Keserović Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti jedna grupa koja intenzivnije radi na garancijama, što nimalo nije slučajno. unapređenju integralne proizvodnje, Ovakve sadnice u Srbiji proizvodi svega ne čekajući zakone i pravilnike. Pove- tri firme. Možda bi podsticajnim me- ćani su voćarski zasadi, ali su nastali i rama nadležnog Sekretarijata trebalo novi problemi. Previše se upotrbljavaju podsticati ovakve tehnologije u proi- hemijsko tehnički preparati, dolazi do zvodnji kvalitetnog materijala. Kada se izmene kvaliteta životne sredine, pove- postave ovakve sadnice, mora se voditi ćava se ostatak pesticida u plodovima. računa i o grančicama. U takvim uslovi- Hrana treba da bude lek, a ne uzrok bo- ma, kada se u prvoj godini dobije kvali- ve zemlje u okruženju donele su lesti. Zato se u narednom periodu mora tetan zasad, sigurno da se već u drugoj SZakon o integralnoj proizvodnji i više raditi na zaštiti životne sredine, godini može ostvariti prinos od 25-30 uredile ovu oblast neophodnim pra- ali i samih potrošača. U svetu se desi tona, u trećoj i četvrtoj godini 45 do 50 vilnicima. Srbija je donela Zakon o or- 3 miliona teških trovanja pesticidima. tona. Mora se polako napuštati kratka ganskoj proizvodnji, ali ne i Pravilnik o Oko 95% trovanja se desi u zemljama rezidba i preći na dugu rezidbu, koja je integralnoj prozvodnji, sa propisanim u razvoju. važna da bi se smanjila bujnost. Kada tehničkim i organizacionim uslovima, Profesor Keserović naglašava da se prelazi na intenzivne zasade važno je načinom organizacije kontrole pro- integralna proizvodnja mora biti kon- da se to pored zelene rezidbe, reguliše izvoda, definisanjem obaveza proi- trolisana proizvodnja u cilju zaštite i vodom i podsecanjem korena. Tamo zvođača, određivanjem sertifikacione proizvođača i životne sredine, a da je gde je vršeno podsecanje sa obe strane, kuće, načina sertificiranja, obaveznom ona najviše zaživela kod jabuke i kruš- obrazovanje pupoljaka je daleko veće. označavanju proizvoda logom, što su ke. To se voćne vrste koje zahtevaju Zato jedna od obaveznih agrotehnič- sve pravila koji predstavljaju osnovu najveći broj zaštita od bolesti i šteto- kih mera u Srbiji u narednom periodu, delovanja integralne proizvodnje. čina. U integralnoj proizvodnji moraju mora da postane podsecanje korena. Samo na ovaj način moguće je poveća- se kontrolisati sve agrotehničke mere. Integralna proizvodnja zahteva vanje konkurentnosti poljoprivrednog Đubrenje mora da se radi na osnovu visok stepen znanja, obrazovane pro- sektora, standardizacija i povećanje plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta izvođače, kao i adekvatnu stimulaciju kvaliteta jabuke u celoj Srbiji, što je već mora da se radi svake četvrte, a foli- od strane države. U tom smislu, Depar- u dobroj meri odrađeno u Vojvodini u jarna analiza svake godine. Na osnovu tman stalno organizuje predavanja, sa- poslednjih nekoliko godina zahvaljuju- kontrole, analize zemljišta i folijalne vetovanja, radionice, da bi proizvođači ći uvođenju novih tehnologija, jačanju analize, donosi se odluka kako će se shvatili koliko je značajno uvođenje prekogranične i regionalne saradnje vršiti đubrenje. Sigurno da nema inte- integralne proizvodnje. Da bi sve ovo između naučno istraživačkih institu- zivne proizvodnje bez navodnjavanja. moglo da se odradi, Srbija prvo mora cija i poslovnih i stručnih subjekata, u Ali i ovde se prave velike greške. Prvo, da uradi regionalizaciju i da odredi koji čemu su prednjačili predstavnici De- dodaju se velike norme ili se ne prilago- su to najznačajniji reoni u voćarstvu. partmana za voćarstvo, vinogradarstvo đava fazama organogeneze. Da je Srbija imala te reone urađene pre i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog Vodni kapacitet se mora prilagođa- 20 godina, ne bi se dešavalo ovo što se fakulteta u Novom Sadu. vati fazama organogeneze. U integral- sada dešava. U ovoj godini smo imali Prof dr Zoran Keserović, direktor noj proizvodnji mora se prihvatiti mi- velike štete od izmrzavanja, jer smo Departmana, kaže da u voćarskoj pro- nimalizacija obrade zemljišta. Takođe, širili voćne vrste u nekim neodgovara- izvodnji u Srbiji, mora da se pređe na ne možemo se osloniti na autohtone jućim predelima i uslovima, pa je, reci- podizanje zasada sa protivgradnim sorte ili npr. na sortu Topaz koja je mo, izmrzavanje ove zime u ravnici bilo mrežama, mora se uvesti integralni otporna na bolesti, kada sorta nema i do 100% za kajsiju i breskvu. Tu su, proces proizvodnje i insistirati na ve- prolaz na tržištu, nego moramo usva- nažalost, otišla značajna podsticajna ćem udruživanju. Naši proizvođači, jati sortiment koji je prisutan u EU. sredstva. A zna se tačno u kojem reo- pogotovo proizvođači jabuke, su to već Prebul, Gremi Smit, Crveni Delišes, na nu pojedine voćne vrste daju najbolje shvatili, pa sada imamo već formirano te sorte se mora obratiti pažnja. Ukoli- rezultate. Na osnovi procene potenci- nekoliko kooperativa u Srbiji. Nedosta- ko se primene neke agrotehničke mere, jalne plodnosti mi možemo da izađemo ju distibutivni centri, jer imamo samo ove sorta mogu dobro da rađaju, poput sa procenom koliki će rod biti ove go- dva za distribuciju cele proizvodnje. Di- Zlatnog Delišesa, Ajdareda... dine u Srbiji. Možda 245.000 tona, što rektiva EU doneta 2009. godine, kaže Osnovni preduslov za integralnu je negde 8 do 10% manje u odnosu na da će sve države članice morati u svojim proizvodnju je proizvodnja sertifikova- prošlu godinu. nacionalnim planovima da predstave nog sadnog materijala, a Srbija tu ima Nema nikakave sumnje da se u na koji način obezbeđuju implementa- velikih problema zato što se nije na vre- narednom periodu mora uvoditi in- ciju osnovnih principa integralne zašti- me prešlo na proizvodnju tzv. sertifiko- tegralni koncept proizvodnje, ukoliko te do 1. januara 2014. godine. U među- vanih sadnica. Svi novi zasadi u Voj- želimo da budemo konkurentni na sve vremenu, pre tri godine, formirana je vodini su sertifikovani, sa proverenim probirljivijem tržištu. 12 13 C M Y K

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА www.ftn.uns.ac.rs

Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону са традицијом дугом 52 годину, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету, раде и постижу запажене резултате у свакој фирми која има било какве везе са технологијом, производњом, образовањем или услугама, јер од свих занимања, инжењери су и даље најтраженији.

Наставна делатност остварује се кроз АКАДЕМСКЕ (основне, мастер, специјалистичке и докторске) и СТРУКОВНЕ (основне, специјалистичке и МБА) студије на 73 акредитованa студијскa програмa из следећих области:

АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ - Машинство (Производно машинство, Механизација и конструкционо машинство, Енергетика и процесна техника, Техничка механика и дизајн у техници) - Електротехника и рачунарство (Енергетика, електроника и телекомуникације, Рачунарство и аутоматика) - Грађевинарство - Саобраћај (Саобраћај и транспорт, Поштански саобраћај и телекомуникације) - Архитектура и урбанизам - Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент (Индустријско инжењерство, Инжењерски менаџмент) - Графичко инжењерство и дизајн - Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду (Инжењерство заштите животне средине, Инжењерство заштите на раду, Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара) - Мехатроника - Геодезија и геоматика - Примењена математика - Рачунарска графика (Анимација у инжењерству)

СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ: - Електроенергетика - обновљиви извори електричне енергије - Грађевинарство - Саобраћај и транспорт - Софтверске и информационе технологије (Нови Сад, одељења у Инђији и Лозници

73 акредитована студијска програма 45 акредитованих студијских програма на енглеском језику 70 међународних пројеката 110 домаћих начних пројеката 66 малих и средњих предузећа утемељених на иновативним активностима и предузетничкој клими створеној на факултету

У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи: “ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“

Интегрисани ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА систем квалитета 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6, сертификован од: телефон: 021/450-810, 459-141, телефакс: 021/458-133 www.ftn.uns.ac.rs, www.upis.ftn.uns.rs 14 [email protected] [email protected] C M Y K C M Y K

Produktna berza lider berzanskog trgovanja u Srbiji FIMEK dalo još veći kapacitet i otvorilo tj. nalaz kontrolne kuće o kvalitetu drugim kulturama, poput uljane prostor za dalje poslovanje na robe da bi se ona mogla jasno pre- repice i suncokreta. U principu, unapredio međunarodnu saradnju i konvencijalnom tržištu. Sa druge zentovati u nalogu prodaje sa tim trguje se sa svakom robom koja strane, država je stala iza koncepta kvalitetom i u toj količini. Prema se može standardizovati. Ipak, po uveo nove programe koji je Produktna berza kandido- proceduri, popunjava nalog proda- nekim metodološkim razvrstava- Univerzitet Privredna akademija je dosta toga radio i Program EU Master study bio je neophodan za našu vala i praktično, otvorila prostor je, koji se daje „Agrar produktu“, a njima na berzi po predmetu trgo- učinio na polju međunarodne saradnji, tako da ima puno zemlju koja se sprema za ulazak u EU. Namenjen je studen- Žarko Galetin saradnji i u smislu davanja inter- ovaj ga prosleđuje berzi. Kontrolu vanja, robna berza u Novom Sadu novih ugovora i projekata upravo na međunarodnom ni- tima koji su završili osnovne akademske studije u trajanju vencijskih poslova koje država čini robe obavlja „Agrar produkt“, ali ima karakteristike berze žitarica. vou, što je i bio jedan od ciljeva. Vlada uverenje da se ne od četiri godine i imaju prethodno ostvarenih 240 ESPB Produktna berza u Novom na našem tržištu, tj. mogućnost da ako proizvođač daje kantarsku - Produktna berza radi samo radi dosta na naučnom planu na privatnim univerzitetima, bodova. Na ovom studijskom programu stiču još 60, do ne- Produktna berza te intervencijske potvrdu, vlasnički list od strane sa domaćim pravnim licima. Sadu je trenutno jedina institucija pa i na državnim. Zato je težište prebačeno na podizanje ophodnih tristo bodova za zvanje mastera ekonomiste, na- ove vrste u Srbiji koja organizuje poslove organizuje, čime je berzi nekog skladišta ili silosa i prezen- Inostrani kupci se pojavljuju na tržište po principima berzanskog ukazano poverenje da velike inter- tuje papir, sertifikat o kvalitetu berzi preko svojih predstavništva nivoa naučnog rada. kon čega mogu nastaviti doktorske studije u trajanju od tri poslovanja na Spot tržištu. Po vencijske poslove logistički isprati konrolne kuće, da li je to „SGS“, ili u Srbiji, jer nismo u sistemu ca- Univerzitet Privredna akademija se danas može pohva- godine. Studenti koji završe ovaj program biće obrazovani svim kriterijumima to se može do kraja, na zadovoljstvo svih stra- „Jugoinspekt“, taj papir je verodo- rinske unije Evrope. Koliko god liti da ima značajno više naučnog rada nego u prethodnom interdisciplinarno, a to znači da će imati znanja iz prava, nazvati i robna berza na Spot na u tom projektu. Do sada nikada stojan. Po pravilu čovek iz „Agrar da CEFTA sporazum predstavlja periodu. Bilo je i dosta investiranja, i to ne samo kroz pro- ekonomije, zaštite životne sredine i menadžmenta, a sve tržištu. Bez obzira što problema- nismo imali ni jedu primedbu na produkta“ ide na lice mesta i uve- EU, mi nismo još u tom sistemu, jekte EU, nego i iz sopstvenih sredstava u cilju napretka. to vezano za nivo EU. Metode su savremene, interaktivna tika robnih berzi nije regulisana tehniku sprovođenja kriterijuma rava se da je roba fizički prisutna i tako da radimo samo sa domaćim Globalna društvena kriza uticala je da je ove prošle škol- nastava je zastupljena, kao i svi principi Bolonjske deklara- zakonom, trenutno, što se roba raspisanih državnih tendera, bilo da je tog kvaliteta kao što piše na firmama. Mi imamo perspektivu ske godine bilo nešto manje upisanih studenata, što je cije, a program traje godinu dana, deveti i deseti semestar. kao tržišni materijal ne tretira ni da je u pitanju prodaja žitarica, papiru. Kupac ponuđene robe pare saradnje sa stranim partnerima, bio razlog više da se ova visokoškolska i naučna ustanova Aspekt ovih studija je, pre svega, društveni, pa istorijski, u jednom zakonskom propisu kao mineralnih đubriva ili sličnog. prebacuje na „Agrar produkt“, a pokušavamo da uđemo na trži- orijentiše na druge izvore prihoda, ne samo iz nastave i ob- ekonomski, pravni, politički i na kraju, ono što je važno, berzanski materijal, ovo tržište se -Trgovanju mogu da pristupe „Agrar produkt“ na tekući račun šte EU saradnjom sa tržištem i razovanja, već i da se stalno modernizuje i prati savremene inženjering je takođe zastupljen. Savremenim metodima pravna lica koja su članovi berze poljoprivrednika. robnim berzama u Italiji. Srbija u postojećim okolnostima orga- tokove visokog obrazovanja. Inače, da bi Univerzitet bio nastave studenti će biti osposobljeni da učestvuju u radu nizuje po principima berzanskih (Produktna berza ima između 250 -Ambicije Produktne berze raspolaže sa 4,5 miliona hektara trgovanja, kako inače funkcioni- i 300 članica svakog polugodišta). se trenutno usmeravaju na uskla- obradive površine, a procena je za Univerzitet u pravom smislu te reči, na njemu mora da se sa više međunarodnih organizacija prisutnih u Srbiji, ali i u šu Spot berze i u inostranstvu. Uslov za to je da se uplati članarina đivanje sa propisima i pravilima ovu godinu da je kukuruz posejan ceni i forsira nauka. inostranstvu, što naravno, nije cilj. Cilj je da se mladi ljudi Produktna berza neguje tradiciju od 10.000 dinara na polugodiš- kako funckionišu robne berze na na 1,3 miliona hektara, pšenica na -Generalno gledajući, ja pozitivno ocenjujem 2011/2012. osposobe da znaju način poslovanja EU koja će uskoro biti berzanskog poslovanja u manjoj ili njem nivou. S obzirom da indi- velikim svetskim tržištima, a da 470 i nešto hiljada hektara, soja godinu i verujem da smo svojom bogatom aktivnošću pri- primenljiva ovde. Zahvaljujući ovom programu značajno većoj meri od svog osnivanja, 28. vidualni sektor participira 75 do bi se to uradilo mora se najpre do- i suncokret je zauzela 70 hiljada premili još bolju 2012/2013. godinu – zaključila je predsed- je podignut nivo opremljenosti fakulteta. Opremljena je decembra 1958. godine do danas, 80% na našem tržištu, Produktna neti Zakon o robnim berzama. Mi hektara svaka, šećerna repa oko nik Saveta Privredne akademije prof. dr Marijana Carić i laboratorija, nabavljeni su novi kompjuteri i druga savre- da bi od 1. januara 2002. godine berza je od 2003. godine omogu- aktivno učestvujemo u pisanju tog 55 do 60 hiljada hektara, i to je nastavila. -Ekonomski fakultet za inženjerski menadžment mena tehnika pomagala, koja će koristiti svi fakulteti u ustanovila jedno kontinuirano ćila individualnom sektoru, dakle, zakona, jedan nacrt je već izašao, to. Ostalo su manje zastupljene Privredne akademije u Novom Sadu uspešno je završio IPA okviru Univerziteta Privredna akademija. Odštampani su berzansko tržište po principu ko- fizičkim licima, poljoprivrednim ali je pitanje kada će zakon biti do- kulture poput uljane repice, ječma, projekat prekogranične saradnje sa Univerzitetom u Sege- udžbenici na srpskom jeziku i nabaviljena je sva neophod- tacija, uparivanja naloga prodaje i gazdinstvima, da iznesu svoju net. Produktna berza ima ambiciju ovsa... Što se prinosa tiče, on je dinu i glavni rezultat tog projekta je novi EU Master Study na literaturu iz oblasti ekologije, ekonomije, inženjeringa, robu na organizivano tržište preko da jednog dana na najbolji mogući ispod svake mere proseka Evrope. naloga traženja po principu kota- program ili program Ekonomsko pravne studije Evropske na engleskom jeziku. Mladi obrazovani ljudi danas treba cija. Dakle, po svim tim kriterijima berze, tako što je osnovala svoju način organizuje robno tržište. Tu Naš prosečan prinos pšenice nije Produktna berza se može smatrati ćerka firmu „Agrar produkt“ DOO, još dosta predradnji treba da se ni 4 tone po hektaru, zavisno od unije, koji je krenuo početkom školske 2011/12. godine i da znaju engleski jezik ne samo da bi komunicirali sa EU, organizatorom tržišta po principi- koja je zastupnik individualnih obavi, a jedna od prvih je da se ure- godine do godine. Prošle godine za koji postoji veliko interesovanje. Na našem Univerzitetu nego da bi mogli da se koriste internetom i svetskom li- ma berzanskog trgovanja. O radu poljoprivrednih proizvođača u di Spot tržište donošenjem zakona je bio dobar, išao je preko 4 tone održana je završna konferencija vezana za projekat “Kreira- teraturom. Za naše društvo je od izuzetnog značaja to što i aktivnostima Produktne berze, prodaji robe preko Produktne ber- koji bi povećao sigurnosne sisteme po hektaru. A baš taj prosek ume nje i implementacija novog EU master studijskog programa će dobiti jednu novu generaciju svršenih studenata koji će direktor Žarko Galetin, diplomira- ze. „Agrar produkt“ robu prodaje u berzanskom poslovanju i zaštitio da zavede na pogrešan trag, jer u na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment“ i znati kako se to i šta radi u EU. Sada je za to potrebna samo ni ekonomista, koji ovu ustanovu po autentičnim zahtevima poljo- integritet tržišta putem mnogo ja- Vojvodini ima 30% veći hektarski tom prilikom, kao rukovodilac ovog projekta, izrazila sam podrška, da se sve to intenzivnije primenjuje u praksi, tj. vodi od 2004. godine, a Skupština privrednih proizvođača. Cena se snijih i preciznijih pravila ko može prinos nego što je to slučaj sa dru- potpuno zadovoljstvo saradnjom sa mađarskim partne- da tako obučeni, preko potrebni stručnjaci, odmah dobiju Produktne berze ga je nedavno ne „oplemenjuje“ ni putem marže da dođe i trguje na berzi. Kada se gim krajevima u Srbiji. Prosečan rom. posao za dobrobit razvoja ovoga društva. imenovala na ovu funkciju na još ni bilo kojim drugim putem, tako stvori takav jedan pouzdan i sugu- prinos kukuruza je između 5,5 do četiri godine, kaže: da cena koju predloži proizvođač ran sistem na Spot tržištu, onda 6 tona suvog zrna po hektaru, što -Poslovanje Produktne berze i kandiduje je za prodaju, važi i na se otvaraju mogućnosti da se Pro- je takođe daleko ispod evropskog je pozitivno, što svake godine, po berzanskom tržištu. Za tu uslugu duktna berza implementira u onaj proseka. Ove godine će zbog suše, završnom računu ocenjuje nad- „Agrar produkt“ naplaćuje proi- deo zakonskih odredbi i zakona na rod biti drastično umanjen, pa će ležna Skupština. Lane je ostvaren zvođaču proviziju u visini ukupno tržištu kapitala koji omogućava cena robe na tržištu, svakako rasti. treći najbolji ukupan promet roba 1%. organizovanje terminskih tržišta Produktna berza je prethod- u istoriji našeg poslovanja, u izno- Potrebno je da poljoprivredni (futures tržišta) pre svega tržišta nih godina dosta radili na edukaciji su od 234.300 tona robe, što je na proizvođač potpiše ugovor o za- opcija. studenata sa fakulteta sa kojima kraju godine donelo neto dobit stupanju sa „Agrar produktom“ -Na berzi se najviše trguje ima višegodišnju saradnju, kao i preduzeću od 198.000,00 dinara. i na osnovu tog ugovora otvara kukuruzom, (oko 50 odsto), jer je sa srednjoškolcima. Takođe smo Od svog osnivanja do danas preko mogućnost da trguje. Uslov je da kukuruz roba sa najvećim tržiš- učestvovali i na više od 20 raznih berze je premetnuto preko 17 mi- poljoprivredni proizvođač pose- nim potencijalom u Srbiji (do dva tribina, seminara i savetovanja liona tona robe. Od 8. novembra duje rešenje o vlasništvu na zemlji, miliona tona). Kukuruz i pšenica radi promocije berzanskog trgo- 2007. godine berza je statusno poresko rešenje, da bi ostvario (36 odsto) , čine preko 86% uku- vanja. Ipak, u principu, najviše se definisana u skladu sa privrednim mogućnost od 5% poreske na- pnog prometa na tržištu, potom bavimo tržištem – obavestio je društvima kao akcionarsko druš- doknade. Treba da dokaže da je slede soja, sojino zrno, sojino i Žarko Galetin. tvo, pri čemu je jedini akcionar roba u njegovom vlasništvu i da suncokretovo brašno, mineralna Produktne berze država. To joj je donese sertifikat o kvalitetu robe, đubriva... Povremeno se trguje i 16 17 C M Y K C M Y K

Milorad Milošević Panonija - Agrar MM probudila Srem Stvaranje Brenda na Šuljamskoj glavici glavice, brda koje je preko celog dana svima onima koji u ovome nalaze neki obasjano suncem, raširilo na Gornju interes, da mu se pridruže. Njegovi Meziju, tj. Smederevo, a posle i na planovi da u ovim vinogradima napra- ostale delove kontinentalnog dela vi polazišnu tačku za turističke vikend Evrope, čime je car Prob dokazao da se ture, na kojima će gostima, domaćini osim na Mediteranu, loza može uspeš- iz ovog kraja, moći da pokažu i carski no gajiti i u kontinentalnim zemljama. vinograd sa vinskim podrumom, i car- „Panonija Agrar“ d.o.o. mehanizaciju i poslove koji- proglasio je otvorenim. Gos- Eko selo će biti podignuto na Gospodin Milorad Milošević, bi- sku palatu i carski grad Sirmijum, Za- iz Velikih Radinaca i gos- ma se bave u svojim firmama. podin Milorad Milošević, mestu koje se zove Šumljam- znismen rođen u ovim krajevima, i sa savicu i Srpsku Atinu-Novi Sad, ukrat- podin Milorad Milošević, -Želim da se zahvalim “čovek koji je zaslužan za ska glavica, a već je dobijena Milorad Milošević iskustvom stečenim u inostranstvu, ko sve one tekovine istorije, kulture, organizovali su sredinom organizatoru ovog skupa koji sve” što se na Sajmu i oko saglasnost Gradske uprave Gospodin Milorad Milošević, vla- septembra trodnevni Me- je u ovako teškim uslovima Sajma dešavalo, uspešnom Sremska Mitrovica i projekat posle 40 godina rada, od kojih 17 u tradicije koje nas definišu i izdvajaju i đunarodni poljoprivredni poslovanja potpomognutim realizacijom svojih vizija, prihvaćen master planom ra- snik kompanije “Panonija agrara MM” turizmu, rešio je da uz pomoć svojih čine nas jedinstvenim. sajam „Srem“ 2012. koji su nezapamćenom sušom uspeo jasno je dao do znanja kojim zvoja Fruške gore. iz Velikih Radinaca bio je domaćin ve- slovenačkih partnera realizuje pro- Svečanost povodom rođenja cara podržali Aero klub Sremska da organizuje ovaj Međuna- putem ovaj sremski kraj, ovaj Eko selo će struju dobi- likom broju gostiju, koji se iznad sela jekat Šuljamske glavice. Svoju priču Proba, kojem je vinova loza donela Mitrovica i Turistitička orga- rodni jesenji sajam u Velikim deo neopravdano potisnutog jati sa vetrenjače snage pet Šuljama okupio kako bi obeležio dan započeo je, vođen saznanjem da je ovo večnu slavu, ali i smrt, pošto su ga nje- nizacija Sremske Mitrovice, Radincima, koji je značajan fruškogorskog blaga, treba kilovata, a ovaj posao će biti rođenja velikog rimskog imperatora dok je generalni pokrovitelj za ceo Srem, ali isto tako da krene. Kada kažemo bla- realizovan u saradnji sa inve- autentično mesto istorijske sadnje govi vojnici, nezadovoljni mirnodo- ove manifestacije bio Grad i za poljoprivredu i razvoj go, mislimo i na izuzetan stitorima iz Slovenije, odakle Marcus Aurelius Probusa, na Preo- vinove loze i carskog vinograda, te se bskim aktivnostima, umesto ratničkih Sremska Mitrovica. Partner Srema Ambasador Slovenije kapacitet teriara za uzgoj očekuje i najveći broj turista. braženje 19.avgusta 2012. godine. Na odlučio na prvi korak, da kupi 5 hekta- pohoda, lišili života, bila je povod za Sajma u Velikim Radincima je u Srbiji, njegova Ekselencija, voćarske i vinogradarske kul- Veliki Radinci su, prema Mi- ovom istom mestu okruženom mla- ra zaparložene zemlje, iskrči je i zasadi postavljanje spomen ploče sa njego- bila Opština Komenda iz Re- gospodin Franc But osvrnuo ture, optimalnost klimata, ali loševićevim rečima, idealno dim vinogradima, na kojem je pre XVII vom bistom. Isti ti vojnici koji su ubili publike Slovenije, gde se već se na privrednu saradnju dve i istorijske podloge, na koju mesto za ovakav turistički vekova stajao imperator Prob, priređe- 17 godina uspešno, dva puta zemlje: je nedavno, na Šuljamskoj projekat, jer ovde već postoji Proba, tri dana po njegovoj sahrani, godišnje, u aprilu i oktobru, -Meni je velika čast da vas već glavici, gospodin Milorad sportski aerodrom za letove na je istorijska svečanost povodom ot- shvatili su da su pogrešili. Carski vi- održava Poljoprivredni sajam drugu godinu za redom mogu Miloševič podsetio i Sremce malih aviona, čiju je zgradu krivena spomen ploče i biste cara, koju nogradi, na svu sreću, nisu imali tu koji poseti oko 80.000 ljudi. pozdraviti na vašem Sajmu. i Srbe, na prvi zasađeni čokot gospodin Milošević u pot- je podigao Sremac po poreklu i odsko- sudbinu. Vinogradarstvo na Fruškoj Slovenački partneri, sada već Meni je drago čuti da je Sajam na Fruškoj gori, a odakle se punosti obnovio i stavio je ra sremački privrednik sa slovenačkim gori je opstalo, ali rehabilitacija istih prijatelji, po drugi put su bili veći u odnosu na prošlu go- kasnije razvio kontinentalni u funkciju. Novi projekti će prisutni na ovoj sajamskoj dinu i želim da se takva ten- uzgoj vinove loze. Sajam u doneti i nova radna mesta za pasošem, gospodin Milorad Milošević. na ovom području, nije izvršena do smotri u Velikim Radincima, dencija nastavi i da za koju Velikim Radincima, što zbog ljude iz ovoga kraja. Pre 1732. godine na ovom sunča- današnjih dana. a ove godine ispred opštine godinu bude tako veliki kao izuzetnih potencijala, ali i Ovaj Sremac od petnaeste nom bregu, kako kažu rimski spisi, Sa ovom inicijativom, šteta naneta Komenda u ime dvadeset onaj u Komendi. Slovenija izuzetnih ljudi okupljenih godine živi u Sloveniji, ali se Prob je uz pomoć svojih legionara za- zapostavljanjem vinogradarstva na tročlane delegacije Komen- ostaje prijatelj Srbije, Slove- oko njega, polako, ali sigurno bavi poljoprivrednom proi- sadio prvi čokot loze u rimskoj provin- novi vinograd uz obećanje da će za tri ovim padinama Fruške gore, koje su čana, prisutne je pozdravio nija ostaje važan ekonomski raste i prerasta u tradiciju, ka- zvodnjom u Velikim Radini- župnik Tomaž Drolec. On partner Srbije i ova vremena kvu Srem i čitav ovaj prostor, cima, gde poseduje 240 hek- ciji Panonija, a onda dozvolio plebsu godine ovde roditi grožđe. Svestan da idealne za vinovu lozu, može da se je u nadahnutom obraćanju koja su teža, neće večno traja- zaslužuju. tara zemlje. Na tom zemljištu da uzgaja vinovu lozu, proizvodi i pro- ovo nije samo njegova priča, jer poje- ublaži. I ne samo to. Animiranjem sve- između ostalog primetio da ti. Ona će proći i posle njih će Milorad Milošević iz Ka- započeo je i gradnju silosa daje vino, nektar Boga Bahusa, te da je dinac ništa ne može sam, planira da ga onoga što smo zaboravili, kao što je u krizi evidentnoj na obe opet nasati neka bolja vreme- mnika u Sloveniji, poreklom za sto vagona žita. U svim ostao upamćen ne samo što je te, 280. uz podršku partnera i prijatelja, ovo povratak prirodi, autentičnim vredno- strane, raste broj dece i to je na. I sada Slovenija investira iz Velikih Radinaca kod navedenim projektima, Mi- godine nove ere, zasadio prvu lozu, postane jedna nova turistička destina- stima i starinama, da se ne stidimo već onaj pozitivan kvalitet koji će u Srbiju. Pre par dana Engle- Sremske Mitrovice, planira lorad Milošević očekuje punu pomoći da se kriza prevaziđe, sko-slovenačka kompanija da u ovom delu Fruške gore podršku društvene zajednice već što je posle njega vinova loza po- cija, za koju već postoje projekti. Pošto da se ponosimo što smo svoji, posebni jer “samo ako nas je mnogo “AH grupa” kupila je pirotski izgradi eko selo koje će ima- i dobru poslovnu saradnju sa čela da se širi po prostorima tadašnjeg je ovo polazna tačka svih vinograda, i drugačiji od ostalih, može dovesti do možemo pobediti krizu”. “Prvi maj” i širiće proizvdnju, ti 20 brvnara za izdavanje, privrednicima ovoga kraja, Istočnog rimskog carstva, pa je ova moći će da se raširi priča koja će se do- preporoda žitelja ovog nepravedno Takođe je dodao, da je pri- a ja se nadam da će biti i ne- veštačko jezero, restorane, jer, smatra da samo udruže- svečanost proglašena i za evropsku, a puniti izgradnjom eko-sela, rimskog zapostavljenog dela naše lepe Fruške jatno iznenađen učinjenim i kih novih investicija. nekoliko terena za golf, vi- nim snagama možemo da se sve u čast grožđa i vina. podruma, na izlazu iz Velikih Radi- uporedio Sajam u Velikim Ra- Čelni ljudi grada Sremska nariju sa podrumom, kao i pozicioniramo na pravi način i zato su nam ovakvi pokretači, ljudi dincima sa počecima Sajma u Mitrovica, podržali su ovaj prostor za poslovne sastanke. u svetu. Obuhvatajući pogledom prostranu naca, podigne hotel, i sve to uz neza- poput Milorada Miloševića, više nego Komendi. Sajam, svesni da je, kako sremačku ravnicu s jedne strane, te obilaznu saradnju sa carskim gradom potrebni. Ispred Sremske privred- je naglasio gradonačelnik Panonija - Agrar MM blage padine Fruške gore, koje su baš Sirmijumom. Vođen činjenicom da na ne komore skupu se obratio Sremske Mitrovice Branislav 22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci, na ovom mestu na, za vinograd ideal- Šuljamskoj glavici ima šta da se vidi sekretar Udruženja za agrar, Nedimović, došlo vreme da nih 150 m.n.v, prisutnima se name- i pokaže, i da se sve to može i treba gospodin Vladimir Vlaović. se bavimo onim što ljudi u Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, + On se zahvalio u ime Pri- Mitrovici najbolje znaju da tala misao kako je ovaj prostor zaista uklopiti u jedan atraktivni, edukativni vredne komore i u svoje lično rade, a to je poljoprivreda. 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623 carski, poput raja na zemlji. Otkrio ga vikend, trajanja tri dana. ime svim prisutnim gosti- Zadovoljan činjenicom da se Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, je Prob, o njemu su znali i pričali mno- Gospodin Milorad Milošević je ma i izlagačima, a posebno ovaj Sajam širi, da raste i time gi, a Milorad Milošević je svoju ideju uputio poziv svim vinogradarima i direktnim prezentatorima ide u dobrom pravcu Drugi +381 (0)64 88 94 690. koje će u vreme sajamske pri- međunarodni poljoprivredni Mail: [email protected]; sproveo u delo. voćarima, gradu Sremskoj Mitrovici i redbe predstaviti najnoviju sajam u Velikim Radincima Vinogradarstvo se sa Šuljamske pojedincima koji imaju šta da ponude, Web: www.sajamradinci.rs 18 19 C M Y K C M Y K

Vladan Vešković Neophodno definisati turistički proizvod – zdravstveni turizam ertvrti Kongres banja turizma i novog Zakona o banjama, uz učešće i, pogotovo, Čse održao 15. i 16. maja uvažavanje stavova i argumenata svih stejkholdera. Praksu u Vladan Vešković 2012. godine u Vrnjačkoj Ba- procesu izrade i usvajanja državnih dokumenata poslednjih Merkur nji u organizaciji Udruženja godina, karakteriše ili odsustvo javne rasprave, ili ignorisa- banja Srbije, i suorganizaciji Specijalne bolnice za rehabili- nje predloga stručne javnosti (čak i kada se pozovu da daju pomerio granice srpskog banjskog turizma taciju „Merkur“ i Turističke organizacije Srbije. Učesnici su svoje mišljenje). Rezultat su nedovršeni, teško primenljivi, ili bili predstavnici lokalnih samouprava, lokalnih turističkih zakonski i podzakonski akti, koji nisu u saglasju sa drugim, ostići poziciju lidera je teško, zadržati je još teže. Jedna od ret- zaslužuju. kih zdravstvenih ustanova u Srbiji koja se može pohvaliti da Medicinsko i nemedicinsko osoblje Specijalne bolnice „Merkur“ organizacija i zdravstvenih ustanova u banjama. ranije donetim zakonima, pa čak i Ustavom RS. Vreme koje D već godinama briše granice između lečenja i uživanja i da je oprav- učestvovalo je na brojnim seminarima i kongresima na kojima je Godinama unazad, svedoci se, na ovaj način, gubi na putu dala epitet lidera i šamopiona u ovoj kategoriji turizma je Specijalna ostvarilo zapažene rezultate i steklo nova znanja. smo proizvoljnosti u tuma- ka ustrojavanju legislative, ni- bolnica „Merkur“ iz Vrnjačke Banje. Bolnica je promovisana ne samo u Srbiji na različitim manife- čenjima realnog kapaciteta kada se neće nadoknaditi, a pri Bilansi uspeha „Merkura” su brojni. Tako je tokom 2011. godi- stacijama, već i van granica naše zemlje u Parizu, Moskvi... hidrogeološkog, klimatskog, tome se nanosi šteta opštem ne ostvareno 171.856 noćenja što čini trećinu ukupno ostvarenih Ovakva strategija je doprinela da se iz godine u godinu uspeš- stručnog i postojećeg infra- privrednom ambijentu. noćenja u Vrnjačkoj Banji. Otvoren je Peloid centar „Limus Roma- ni poslovni rezultati vrednuju kroz brojne nagrade i priznanja za strukturnog potencijala u Zbog toga je neophodno nus“, koji gostima omogućava korišćenje najnovijih dostignuća u kvalitet i kreativnost. Na samom početku 2011. godine Specijalnoj banjama Srbije, kao i pravaca Zakon o turizmu uskladiti sa oblasti terapije, relaksacije i wellness tretmana lekovitim mineral- bolnici „Merkur“ je dodeljeno priznanje „Kompanija koja je obe- njegovog daljeg razvoja, pogo- Zakonom o PDV i Zakonom o tovo u sferi ispravnog korišće- zdravstvenoj zaštiti, istovre- nja. Ovo uslovljava prioritetni meno sa izradom nove Uredbe razvoj drugih segmenata tu- o uslovima koje treba da ispu- rizma sa, nesporno prisutnim, njavaju zdravstvene ustanove ali daleko manje razvijenim u banjama da bi mogle da pru- potencijalom, pogotovo ako žaju usluge ishrane i smeštaja se uzme u obzir dvovekovna “trećim licima”. tradicija zdravstvenog turizma Ovaj dokument daje i ar- Srbije. gumentovano viđenje stručne Cilj ovog dokumenta je javnosti Srbije o vlasničkoj postizanje političkog, druš- transformaciji zdravstvenih tvenog i stručnog konsenzu- ustanova u banjama. Pre sa, oko toga šta je potrebno svega, ne prihvatamo kao uraditi da se bolje iskoristi osnovanu, tvrdnju da dalji gore navedeni potencijal. U razvoj zdravstvenog turizma nim blatom. Otvorena je Hiperbarična komora kojom je „Merkur“ ležila deceniju“ i „Zlatnik Cara Dušana“. Na Novosadskom sajmu tom smislu neophodno je da koči državno vlasništvo nad usavršio svoj program za osobe obolele od dijabetesa i potvrdio da turizma „Merkur“ je nagrađen Zlatnim peharom za „Usvojene zajedno definišemo autohton ovim ustanovama. Drugo, je Ustanova br.1 za lečenje ove bolesti u Srbiji. Završen je novi izvor standarde i inovacije u zdravstvenom i wellness turizmu“. “Well- i specifičan turistički proizvod privatizacija zdravstvenih „Tople vode“ što predstavlja kapitalnu investiciju „Merkura“ i ulo- ness award 2011” za inovativnost i kreativnost dodeljen je Peloid – zdravstveni turizam, koji se ustanova u banjama (makar žena značajna finansijska sredstva u najsavremeniju medicinsku centaru „Limus Romanus“. Specijalna bolnica Merkur iz Vrnjačke može plasirati na domaće i ino se koristio termin “strateško opremu. Banje dobitnik je i nagrade Brend lider u zdravstvenom turizmu na turističko tržište. Prvi korak u ulaganje”), se ne sme tretirati Za goste je od velike važnosti što je uveden ISO standard i 8. Međunardnoj Brand Konferenciji koja je održana 29. maja 2012. ovom procesu, treba da bude kao privatizacija drugih pri- HACCP sistem jer to predstavlja garant kvaliteta i međunarodno godine u beogradskom „Sava centru“. Ovo je samo deo kolekcije priznat dokaz kvaliteta. Za njihov potpuni komfor i udobnost, priznanja koja potvrđuju vredan rad zaposlenih i menadžment postavljanje zdravstvenog vrednih subjekata. Za izradu renovirani su smeštajni kapaciteti objekta „Merkur-novi“, recepci- tima „Merkur“-a na čelu sa direktorom, mr dr Dejanom Stanojevi- turizma na prvo mesto, među ovog dokumenta korišćeni su ja, kompletan fizikalni blok, Aqua i Fitness centar. Renoviran je i ćem. Čarobna formula uspeha je zadovoljan gost. To je i ostvareno, strateškim turističkim proi- sledeći izvori: izlaganja preda- Wellness centar. Pored enterijera, zamenjene su pločice u bazenu, pomeranjem granice srpskog banjskog turizma. Tu se, prema reči- zvodima Srbije. vača i diskusije na IV Kongresu svi podovi kao i kompletna stolarija, a po prvi put u Srbiji su po- ma zaposlenih, Specijalna bolnica Merkur neće zaustaviti. Njihova Ovaj dokument ima za cilj banja, Zaključni dokument stavljeni gumeni podovi namenjeni za prostor oko bazena. Ponuda parola je - idemo dalje…. i otklanjanje nepreciznosti, za- I Kongresa banja, Zbornici Wellness centra je obogaćena novim uslugama kneipp klupa. Uslu- A to dalje, znači da je Specijalna bolnica „Merkur“ ne samo bluda i kontroverzi, prisutnih radova II i IV Kongresa banja, ge Wellness centra dopunjene su kavitacijom i radio frekvencom, a promenila svoju filozofiju poslovanja i usmerila je na novije, atrak- u redovne terapije uvedeni su novi programi “KaviFit” i “KaviLift”. tivnije sadržaje i programe u skladu sa savremenim trendovima u zvaničnoj terminologiji i le- Odluke, zaključci i stavovi UO Takođe, osmišljeni su novi programi zdravlja “Za Vaš lakši korak” i evropskih banja, već i da ima osećaj za trenutak u kome se nalazi- gislativi, koja tretira banje i kli- UBS u periodu 2007 – 2012, i “Lady llife” i wellness programi “Kraljevski vikend”, “Relax vikend” mo. Tako je menadžment ove firme, prateći savremene trendove, matska mesta. U tom smislu, Zaključak komisije za prirodne i “Romantični vikend”. Unapređen je i program edukacije za osobe osmislio specijalne popuste za sve svoje sadašnje i potencijalne go- zahtevamo hitnu izradu Stra- lekovite činioce pri Savetu za obolele od dijabetesa projektom “Hrana kao lek u dijabetesu”. Za ste, kojima su bili obuhvaćeni svi programi i time, između ostalog, tegije razvoja zdravstvenog zdravlje Republike Srbije. najvernije goste uveden je tzv. Pasoš Loyalty Club-a Merkur – ek- postigao da ima sve više redovnih i vernih gostiju, a samim tim i skluzivni proizvod koji vlasnicima obezbeđuje status i značaj koji sigurnost u poslovanju i mogućnost za dalji napredak. 20 21 C M Y K C M Y K Lepota u službi pameti i turizma Ribarska Banja oaza zdravlja

ove manifestacije. Jedna je Monika Stracinski, devojka koja je pobedila jednoglasnom odlukom žiria, a druga je Jadranka Kanazir, dizajner tekstila i odeće, koja je svojom belom kolekcijom, sa heklanim etno motivima, uspela da materijalizuje duboke vrednosti naše kultur- ne baštine. Poznata kao harizmatična osoba snažnog karaktera, Vesna Jugović De Vinča, vlasnica agencije “Miss YU“, koja je uspela da lepoti da filozofski im- put, shvatajući je kao karakternu osobinu savremenog čoveka, još jednom je naglasila kauzalnu vezu između lepote, dobrote i pameti i to ne kao retoričku floskulu. Lepota, čiji je ona zagovornik, uslovno rečeno, može da ibarska Banja se nalazi na obronci- i održavaju svoje zdravlje, što je danas bude ograničavajuća onome kome ne uspe da se izbori ma Jastrepca, 35 km udaljena od svetski trend. Za svoje goste Ribarska sa saznanjem i ne nadograđuje ga. Samo lepota koja RKruševca, 60 km od Niša i 220 km Banja organizuje brojna kulturna i sport- od Beograda. Specijalna bolnica Ribarska ska dešavanja. Nadaleko čuveno kulturno Finalni izbor za „Miss leta“ održan u subotu, 25. je potkrepljena znanjem, obrazovanjem jeste tradici- avgusta u AquaParku PETROLAND nadomak Bačkog Banja se u medicinskom delu bavi rehabi- leto Ribarske Banje okuplja preko 4.000 onalna i prava vrednost, lepota shvaćena kao misija u litacijom i tretmanom koštano zglobnih, učesnika i preko 100.000 posetilaca. Odr- Petrovca, u organizaciji Modeling agencije “MISS službi razvoja ličnosti, onda tako shvaćena lepota i vi degenerativnih i ortopedskih oboljenja. žavaju se koncerti kulturno umetničkih UMD”, koja od 1997. godine, u saradnji sa Agencijom zajedno sa njom imate šanse da budete još lepši. Ima i jedno odeljenje za oporavak gostiju društava, pozorišne predstave, književ- “MissYu”, organizuje takmičenja ovog tipa u Vojvodini. Dragan Ćoso organizator ove, treće po redu ma- posle vaskularnog insulta. Pored vrhun- ne i muzičke večeri, koncerti estradnih Osnovni moto izbora za Miss je “Lepota u službi pame- nifestacije u Vojvodini, bio je prezadovoljan samom ske profesionalnosti osoblja glavni adut umetnika. Za ljubitelje dobrog zalogaja ti” na kojima je najveća nagrada stipendija za fakultet, manifestacijom, vremenom koje je poslužilo, posetom, Ribarske Banje je i termalna lekovita voda renovirana je stara vodenica u Srndalju i koja izvire ovde vekovima. Voda je sum- napravljen etno restoran koji služi tradi- ali se slobodno ta rečenica može proširiti i na turizam, jer se ovaj izbor pokazao kao do sada najbolji i naj- jer je novootvorenom bačkopetrovačkom akvaparku porovita i blagotvorna je za lokomotorni cionalna jela iz ovog kraja. masovniji. Svi su bili zadovoljni viđenim, a posebno sistem, kožu i digestivni trakt. Ribarska Banja je posebno ponosna na donela rekordnu posetu ove godine. Pobednica “Miss uloženim naporima domaćina, koji je bio i generalni Lekovitu vodu Ribarske Banje ljudi novoizgrađeni wellness i spa centar, podi- leta” u Bačkom Petrovcu osim stipendije, direktno se sponzor. Pokazalo se još jednom da se bez dobrih po- koriste od davnina, čemu svedoče i ar- gnut na temeljima starog turskog kupati- kvalifikovala za izbor za Miss Srbije 2012 . a to je u krovitelja i sponzora, teško mogu organizovati ovakve heološki ostaci. Stari Rimljani su pravili la. Ribarska Banja kao lider zdravstvenog konkurenciji petnaest devojaka bila dvadesetogodiš- manifestacije na vrhunskom nivou, kao i da je izabrano ovde svoje čuvene terme, plemena koja turizma u Srbiji svoju ponudu spa progra- su prolazila ovim prostorima takođe su ma i wellness koncepta prilagođava sva- nja Monika Stracinska, studentkinja Poljoprivrednog pravo mesto za organizovanje ovakvih priredbi, pa će fakulteta u Novom Sadu, agroekonomiski smer i člani- uživali u blagodetima jastrebačke prirode kom gostu i njegovim potrebama. Masa- Aqua park PETROLAND i narednih godina biti do- i ovih izvora. Nakon osnivanja srpske dr- ža kao način lečenja i opuštanja poznata ca ŽOK “Mladost” iz Bačkog Petrovca. Zatečena ovom maćin ovakvih događanja. žave svi vladari su dolazili na ove izvore. je čoveku više od 4.000 godina i jedan je laskavom titulom, rekla je da nije razmišljala na koji Definitivno, na izboru za Miss leta 2012. u Bačkom Stefan Nemanja je za punoletstvo dobio od najefikasnijih načina za relaksaciju mi- način će reorganizovati život, i kako i šta će se u nje- Petrovcu ništa nije bilo prepušteno slučaju. Pored pri- Zagrlatu Župu, kraj oko Ribarske Banje i šića, podsticaj metabolizma i oslobađanje mu promeniti. Nikada ranije se nije obrela na ovakvim rodne lepote ovog, donedavno nedovoljno eksponira- dolinu Ribarske reke, na upravljanje kako od štetnih materija u organizmu. Zato su takmičenjima i ovo je za nju veliko i lepo iznenađenje. nog kraja, organizatori su se svojski potrudili da se sve bi se učio vladarskim veštinama. Knegi- u Ribarskoj Banji u ponudi 23 vrste ma- nja Milica je sa svojim dvorskim damama saža, počev od klasičnih, preko masaža Vesna Jugović De Vinča, vlasnik Agencije „Miss YU“, planirano realizuje i da se lepota mladosti i devojaka zadovoljna ambijentom, izborom devojaka i brojnom ovde negovala svoju lepotu. Turci su na vulkanskim kamenjem, čokoladom, le- uokviri sa lepotom prostora ovoga kraja. ovim izvorima napravili prelepo tursko kovitim biljem pa sve do kraljevske, koju publikom, podvukla je da za nju postoje dve pobednice kupatilo-amam i doneli orijentalnu tradi- izvode dva terapeuta. Sauna je odličan ciju uživanja i meditacije. način za oslobađanje organizma od toksi- Ribarska Banja je danas moderno leči- na, dok su razne lekovite i mirisne kupke lište, ali i turističko mesto koje svake go- koje nudi Ribarska Banja delotvorne dine obara rekorde po posećenosti. U me- Specijalna bolnica Ribarska Banja kako na organizam tako i na duh. Gosti dicinskom delu usluga je na vrhunskom mogu uživati i u bisernim kupkama, dok nivou, tako da je ostvarena nastavno 37205 Ribarska Banja poseban način za opuštanje i blagotvorno naučna saradnja sa Medicinskim fakul- Tel.: 037/865-261; Fax: 037/865-129 delovanje na organizam predstavlja tre- tetom Univerziteta u Beogradu. Studenti Informacije i rezervacije: 037-865 tman lekovitim blatom koje sadrži zeolit, i mladi lekari se ovde uče rehabilitaciji i 270, 037- 865 120, 063/87-82-886 mineral čija su lekovita svojstva nedavno lečenju pacijenata. otkrivena i koji predstavlja jedan od naj- Pored medicinskog dela velika pažnja E-mail: moćnijih antioksidanata. se posvećuje i turističkoj ponudi. Ri- [email protected] Ribarska Banja je dobitnik svih zna- barska Banja sve više postaje turističko Web: www.ribarskabanja.rs čajnih državnih priznanja, kao i mnogih mesto gde dolaze zdravi ljudi da čuvaju međunarodnih.

22 23 C M Y K C M Y K c m y k

Banja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“. prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran od- U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu mor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode. od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakao- Geotermalna voda, sa dubine od 700 m, dostiže tempe- nicom i masažerima. Otvoreni bazeni sa geotermalnom raturu od 50° C, a po kvalitetu spada u isti red sa vodama vodom u funkciji su od početka maja do kraja septembra čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Li- meseca, a bazeni sa hladnom vodom od polovine juna do piku. početka septembra meseca. Medicinske terapije, obuhvataju uspešno lečenje svih Iz bogate wellnes ponude izdvajamo različite vrste ma- vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja, saža, negu lica i tela, posebno popularne „Gipsane bermu- ginekoloških oboljenja kod žena i bračnog steriliteta. de“, tretman tela algama i marokanski wellness program Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim resto- na bazi argan ulja. Ponudu zaokružuje wellness vikend za ranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara, dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje a oplemenjen je umetničkim delima među kojima posebno i beg od užurbane svakodnevnice. mesto zauzimaju slike Milana Konjovića. U toku su radovi na izgradnji jednog od najsavršenijih Za vreme boravka u Banji Junaković gostima je na ras- Spa & Wellness centara u regionu. polaganju zatvoreni bazen, sa geotermalnom vodom tem- perature 36° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji Rezervacije i informacije: 025 772 311 odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“ [email protected] i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih inte- www.banja-junakovic.rs teresantnih mesta. U ponudi je i plovidba Dunavom kroz

24 25 PRIVREDA Loristt 25 C M Y K C M Y K

26 27 C M Y K C M Y K KOP je i ove zime - TOP Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika

otel Putnik*** nalazi se u Sunčanoj dolini, sa novim menadžmentom i u novom-sta- prezentaciji, što samostalno, što u saradnji Hnajlepšem predelu Kopaonika, na 1650 rom poslovnom ambijentu. Za kratko vreme sa Udruženjem kopaoničkih hotela. Hotel metara nadmorske visine, svega 15 minuta izmenjena je slika o ovom hotelu, prvom na Putnik se predstavio na svim značajnijim hoda od turističkog centra planine i ski lifto- prilazu Turističkom centru iz lakšeg pravca za turističkim manifestacijama u zemlji, kao i na va. Gostima su na raspolaganju 90 soba i tri dolazak – Jošaničke banje, ali sa tendencijom Moskovskom sajmu. Prošle godine u sklopu apartmana, sa TV i satelitskim programom, da bude među prvima i po ugledu. priprema za zimsku turističku sezonu, hotel kupatilom i direktnom telefonskom linijom. Hotel sada posle dvadeset godina pauze, je posetilo preko 100 turističkih agencija, a Sadržaji hotela su: veliki restoran, aperitiv sala radi punom parom i u zimskom i u letnjem slična kampanja predviđa se i ove godine. Zato sa prostranim salonom u dva nivoa, kamin periodu. I ove godine je tokom letnje sezone priliku za tzv. first minute ponudom ne treba sala, frizerski salon, salon za masažu, sauna, bilo više kampova: teniskih, odbojkaških, propustiti već na Sajmu turizma u Novom teretana, sala za stoni tenis, bilijar sala, pro- košarkaških, čuveni kamp English booka, Sadu, jer će se i ove godine u hotelu Putnik davnica suvenira, besplatan wireless internet, a rađeni su i drugi dobri programi, poput tražiti krevet više. skijašnica; kao i teren za male sportove koji se organizovanih pešačkih i manastirskih tura, Za neupućene, napomenimo da je ove nalazi u neposrednoj blizini hotela, sa izvan- splavarenja Ibrom, piknika po padinama godine puštena u rad nova četvorosedežnica rednim mogućnostima za pripreme sport- Kopaonika, te manifestacije kao što su Dani koja ne počinje tamo gde je ranije počinjala skih ekipa. Konferencijska sala za održavanje borovnice, Dani vrganja i drugi u saradnji sa stara, već dosta niže i proteže se od Krsta do konferencija i seminara, može primiti i do 150 Udruženjem hotelijera. podnožja Sunčane doline. Tu su urađene dve učesnika. Probijena je i uređena skijaška staza Kada je prošlogodišnja zimska sezona potpuno nove, dobro urađene trase i puštene od hotela Putnik do ski lifta Sunčana dolina i u pitanju, ona je bila izuzetno uspešna, jer je u rad umesto nekadašnje jedne, a jedna od njih od Pančićevog vrha do hotela, što ovaj hotel zabeležen rast od 40% noćenja u odnosu na ide od Sunčane doline do hotela, tako da sada čini dodatno atraktivnim. Doručak i večera prethodnu. Za Novu godinu, hotel Putnik je od Pančićevog vrha, preko Krsta, meteorološ- (polupansion) se serviraju na bazi samoposlu- bio prebukiran, u januaru je bio solidno popu- ke stanice, direktno možete da se dovezete na živanja. njen, a u februaru 100% popunjen, baš kao i skijama do samog hotela Putnik. Od hotela je Hotel Putnik je jedan od brendova naj- u martu, koji je tradicionalno mesec pravih urađena prilazna staza ka Sunčanoj dolini, pa posećenije srpske skijaške planine, koji se skijaša iz zemlje i inostranstva. Nešto slično gosti mogu na skijama da se iz hotelske sobe svojevremeno ubrajao među prestižnije u Sr- se očekuje i tokom predstojeće zimske sezone odvezu do Sunčane doline, i da stignu od Pan- biji, a potom, kao i cela zemlja, zapao u krizu. 2012/2013. godine, koju zaposleni u hotelu čićevog vrha do hotela, što stvara jedan dobar Kada je vlasnik postala velika multinacionalna Putnik spremno dočekuju, pogotovo zato što komfor. Retki su ski centri i hoteli u svetu koji kompanija METROPOL GROUP iz Ruske je urađeno sve što je bilo moguće za dobrobit se mogu pohvaliti s takvim pogodnostima, Federacije, hotel Putnik je za tili čas nastavio gostiju. Jako puno se radilo na marketinškoj kakve nudi hotel Putnik na Kopaoniku.

Hotel PUTNIK Kopaonik - Kopaonik Tel: +381 36 5471 130; 5471 131; Fax: +381 36 5471 069 E-mail: [email protected]; Web: www.putnik.com 28 29 C M Y K C M Y K

Kamp Rtanj Kopaonik Vila Radigost odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu ostoprimstvo je poznata osobina Zdrava i dobra hrana služi se u zajed- domaćina koji će sve učiniti da budete Gslovenskih naroda koja od njih čini ničkom prostoru sa 50 mesta koji je uz zadovoljni i da se osećate kao kod kuće, prijatne i dobrodušne ljude koji gostu pucketanje vatre u velikom kaminu ide- između ostalog i zbog toga što on sam u neće uskratiti ni hranu ni postelju. Na alan prostor za opuštanje od napornog tom poslu uživa. celom slovenskom prostoru prema gostu dana, pešačenja ili skijanja. Pravu prav- Sve ukazuje da ćete u Vili RADIGOST se uvek ponašalo sa velikim poštova- cijatu planinsku tišinu i miran san Vila u ambijentu netaknute prirode, provesti njem, što se do danas održalo, naročito RADIGOST nudi u osam stambenih celi- nezaboravne trenutke opuštanja i odmo- u planinskim predelima. Gosta je, bio na (apartmana, studia) uređenih s puno ra, na nadmorskoj visini od blizu 1200 on znan ili neznan, domaćin dočekivao topline i ukusa, od prirodnih materijala, metara, gde vam je sve na dohvat ruke, a hlebom i solju što je značilo da će gost a prema svim potrebama savremenog gde se istovremeno jako dobro jede i još biti nahranjen i napojen. Neukazivanje gosta. bolje i kvalitetnije spava. gostoprimstva bio je jedan od najvećih Ljubazni domaćin će Vas obavezno grehova. Zato su još Stari Sloveni imali i ponuditi sa rakijom, slatkim ili kafom, Vila Radigost Brzeće Ideja o kampovima za decu rasla je u svima nama po- Ski kampovi za sezonu 2012/2013 božanstvo, zaštitnika domaćinstva i nje- a u dogovoru sa gostima će pripremiti Kopaonik jedinačno. A, nas različite, to je okupilo. Sa željom da deci govih ukućana. To je Bog RADIGOST, koji jela za sledeći dan sa svežom i zdravom Vlasnik Ilija Kasalović i omladini pružimo uživanje u planini, druženju, u učenju je bio uzoran ugostitelj pa njegovo ime u hranom, namirnicama kupljenim od lokalnih proizvođača. Po potrebi, Ilija raznih veština, ali i da im pokažemo kako se poštuje priro- prevodu znači RADO VIĐEN GOST. Tel. +381 (0)37 823205; I smena 23.12.2012 – 30.12.2012. Da ovaj slovenski običaj nije izumro, će goste sa svojim čuvenim “Rendžom” (0)64/35-73-083 da, nekolicina svestranih ljudi, zaljubljenika prvenstveno u II smena 06.01.2013 - 13.01.2013. uverite se odmorom u vili RADIGOST u odvesti i do 15-ak kilometara udeljenog beli sport, okupilo se... I tako počinje priča o Kampovima III smena 13.01.2013 - 20.01.2013. BRZEĆU, gde će vas sa velikim zadovolj- skijališta u centru Kopaonika, kao i do Web www.vilaradigost.com Rtanj. IV smena 03.02.2013 - 10.02.2013. stvom i dužnim poštovanjem dočekati obližnjeg Brusa, jer ovaj čovek nije tipi- domaćin u pravom smislu te reči, gospo- čan ugostitelj, već jedan od onih retkih Kamp Rtanj je organizacija pri domu Rtanj, na Kopao- 10.02.2013 - 17.02.2013. V smena din Ilija Kasalović sa svojim ljubaznim niku. Idejni osnivači kampova smo nas 5, a mi smo: diplo- VI smena 03.03.2013 - 10.03.2013. mirani profesori fizičke kulture i sporta, profesori srpskog i predusretljivim osobljem! Vila RADI- VII smena 10.03.2013 - 17.03.2013. GOST se nalazi na području Nacionalnog jezika, diplomirani teolozi, koji su i pedagozi, instruktori i parka Kopaonik, u selu Brzeće, neposred- treneri skijanja, članovi tehničkog tima Gorske službe spa- no uz početnu stanicu ski-žičare BELA šavanja, alpinisti. Spojili smo naša interesovanja i poželeli Napomene: Predškolci i skijaški početnici imaju na REKA 1. Zimovanja, letovanja, izleti, da ponudimo deci i omladini, kroz igru i animaciju: razvoj, raspolaganju I, IV, V, VI i VII smenu, dok su II i III smena cvrkut ptica, žubor potoka, šetnje po ne- adaptaciju i usavršavanje psiho-fizičkih osobina u nesvaki- taknutoj prirodi, lekovito bilje i šumski (koje su za vreme školskog raspusta) rezervisane za skijaše plodovi, posete manastirima i značaj- dašnjim uslovima i leti i zimi. školskog uzrasta. Rezervacije i uplate: sreda i petak od 16 Cilj nam je da pokrenemo ljubav ka aktivnosti i kreta- nim istorijskim, kulturnim i prirodnim do 18 sati (FunFit). Plaćanje je na rate do 20.12.2012. Re- lokalitetima, lov i ribolov...sve vam je na nju, da zavole prirodu i druženje, da se osamostale i da se zervacija mesta - uplatom prve rate. raspolaganju. nauče istrajnosti. Sa posebnim akcentom na bezbednost, mi nudimo: Avantura kampove: avantura i adrenalin poligoni, slo- bodno penjanje – freeclimbing, alpinizam, orjentiring, Fitnes centar „FUNFIT“ planinski biciklizam - mountainbiking, plivanje i ronjenje, 11000 Beograd, Kralja Milana 4 logorovanje, trekking, poligoni motoričkih sposobnosti. Ski kampove: učenje i usavršavanje skijaških tehnika na Telefon: +381 69 2223123 utabanoj podlozi, u dubokom snegu (freeride), u skijaškim parkovima (freestyle). Email: [email protected]; Dobrodošli ste da istražite sebe! Web: www.kamprtanj.com Vaš Ski Rtanj

30 31 C M Y K C M Y K

agencija. Ponuda je bila izuuzetna, počev od panoramskog razgle- Zlatibor uvek za danja žičarom, vožnje obeleženim stazama mountain bikom, za koji su ugrađene specijalne dodatne korpe na šestosedu žičare. Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh Pored toga, obeležene su biciklističke staze po celom Zlatiboru, korak ispred tako da sve više zaljubljenika u prirodu aktivno koristi ovaj vid Hotel “Olimp” je kreacija odmora. Međutim, još uvek su najposećeniji izleti za Sirogojno i tima ljudi, koji su se pronašli, Stopića pećinu, kao i za Mokru goru i Šargansku osmicu. Sve češći poslovno i privatno, i u ho- su izleti do Mileševe, Uvačkog jezera, staništa beloglavog supa, telskom prostoru uspeli da gde je za goste osmiljen odličan program, pa reka Drina, manastir spoje ekskluzivnost i domaći Rača, u poslednje vreme i Andrić grad u Višegradu, sve se to mesta ambijent. Mesto obojeno mi- na koja gosti Zlatibora svakodnevno odlaze. risima, ljudima i umetničkim Poslednjih godina TO uvek pravi zanimljiv i bogat program detaljima koji mu daju topli- Kulturnog leta koji počinje u julu, a završava se krajem avgusta, nu i nepogrešivo jasan osećaj ali ne definitivno, jer programi traju i tokom jeseni, tako da svaka da ste dobrodošli. Hotel „Olimp“ je hotel sa smena može da doživi nešto interesantno i lepo. U svakoj nedelji četiri zvezdice. Po važećim se priređuje par kulturnih događanja, koncerata, pozirišnih pred- standardima, za objekat sa 5 stava i sve to besplatno za goste da im upotpune odmor na Zlati- zvezdica je propisano 50m2 botu, ali i da se osmisli i oplemeni postojanje prelepog zlatibor- po svakom gostu, a hotel Da li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu nepre- skog trga. Spoj svega napred navedenog sa kulturnim događajima vaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i „Olimp“ ima 60m2, što znači daje jednu lepu i potpunu sliku Zlatibora. kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja iz- da nije posebno ekonomičan, Sve je to razlog da Zlatibor beleži stalan rast domaćih i stranih građivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas ali upravo mu to daje šarm. gostiju, kako iz bivših republika SFRJ, tako i van granica bivše Ju- Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve Sve je primereno i prilagođe- goslavije. Ponajviše dolaze Crnogorci, turisti iz Republike Srpske više privlači mlađe, zahtevnije i izbirljivije goste željne novih sadr- no stvaranje ležerne i opušte- pa i iz cele BiH, Slovenaci, Makedonci, ima dosta Rusa, dobrim žaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da ne atmosfere koja je u službi delom zahvaljujući uvek zanimljivoj ponudi. Vetar u leđa daju i se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibo- gostiju. zlatborski domaćini, ne samo uslugama noćenja u vrhunskom Otvoren 2000. godine za ra učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu. tokom vikenda, ali i za po- koji uz predivan pogled na Osoblje hotela, njih 28- Sezona na Zlatiboru praktično traje čitavu godinu, ali vrhunac smeštaju, već i bogatstvom sadržaja, koje i sami osmišljavaju. Po- potrebe priprema vrhunskih stoje izuzetne domaće kuhinje, mnogi prave izlete za svoje goste, sportista i sportskih repre- slovne susrete. zlatiborsku prirodu mogu da oro, uz slogu i uhodanost, sezone je od polovine jula do kraja avgusta i u vreme zimskog Završetkom izgradnje uživaju u jelima nacionalne i funkcionišu kao na pokretnoj školskog raspusta. U špicu sezone bude popunjeno 17.000 ležaja, poseduju sopstveni prevoz, sve programe koje gosti zahtevaju zentacija, hotel “Olimp” je moguće je realizovati, mnogi objekti imaju otvorene bazenčiće i u potpunosti prilagođen druge faze 2010. godine, internacionalne kuhinje, na traci, što je još jedan kvalitet, s tim što se nikad ne zna tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih hotel „Olimp“ je stigao do bogatom švedskom stolu ili koji su odavno primetili gosti apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ono što je još spa centre, tako da gosti mogu birati od onoga šta jedu do onoga zahtevima sportista, pa osim gde će da idu, a jednostavnih ponuda je sve manje. Zlatiborci su sportske hale i terena, koji se impozantne 41. smeštajne „a la cart“. Insistiranje na do- i uneli u knjigu utisaka. To je važnije je da je ostvareni promet tokom prethodnih osam meseci jedinice, od čega je 18 u no- maćoj hrani, na kvalitetu svih najbolja potvrda da su gosti blizu prošlogodišnjeg novoa. na vreme shvatili da se gost promenio i da u skladu sa zahtevom nalaze u neposrednoj blizini hotela, raspolaže fitness cen- voizgrađenom lux delu i 23 u namirnica, svežem povrću, zadovoljni, i jedan od razloga Iz godine u godinu Zlatibor ima sve više sadržaja, što je i zah- gosta, moraju da menjaju i sebe. trom sa teretanom, solariji- standardnom delu (16 soba, voću, mesu, sve se sprema od što hotel „Olimp“ ima svoju tev tržišta, kako bi se u ovim teškim vremenima gosti privučemo TO svake godine sprovodi stalnu kampanju promovisanja mom, saunom, a tokom leta i 6 apartmana i 1 rezidencija). najkvalitetnijih sastojaka, a stalnu klijentelu. Gosti koji nekim novim sadržajem, nečim što će da im ulepša odmor i što Zlatibora. Proletos su obišli gotovo sve gradove u Srbiji i veće gra- otvorenim olimpijskim i deči- Svaka soba u hotelu, veličine kuvari su vrsni i zato su go- jednom dođu, uvek se nanovo će im biti motiv da oni ponovo dođu na najposećeniju srpsku dove u okruženju. Uskoro kreće tzv. zimska kampanja, kako bi jim bazenom. Bazeni u sklopu 30m2, opremljena je bežič- dinama, od samog otvaranja vraćaju kao da dolaze svojoj planinu. se promovisala predstojeća zimska sezona. Prva stanica na tom hotela „Olimp“ su praktično nim internetom, kablovskom hotela, nezamenjivi. Personal kući. Veliki doprinos tome daje i Turistička organizacija Zlatibor, ali putu je Novi Sad i Sajam turizma. U međuvremenu, razmišlja se televizijom, sefom i mini se trudi da hrana bude uvek o izgradnji kampa, koji je na Zlatiboru postojao puno godina na jedini sigurni i bezbedni ba- je to zasluga i celokupne javne uprave, svih javnih službi, javnih zeni za kupanje na Zlatibo- barom. Hotel je podjednako perfektna, a pred goste se mestu Kraljevih konaka, imao svoju stalnu klijentelu, uvek bio preduzeća, uključujući „Skijališta Srbije“, a tu su okolna mesta kao ru. Ove godine, zahvaljujući popularan i među poslovnim najviše iznose autentična Hotel OLIMP Zlatibor prepun, a ljudi prezadovoljni. Izrađen je projekat, podnet zahtev, i što su Bajina Bašta, Mokra gora, Nova Varoš, Prijepolje, koja su vremenu, u julu je bilo čak 23 ljudima. Nakon izgradnje jela, a oni su ne retko zatečeni država je odobrila deo sredstava za ovu namenu. Opština Čajetina takođe u turističkoj ponudi Zlatibora. Za turističku ponudu, i let- dana za kupanje, što do sada nove moderne i izuzetno bogatstvom i raznovrsnošću nju i zimsku, od izuzetnog značaja je i otvaranje ski centra Tornik, daće odgovarajuću parcelu i u skorijoj budućnosti biće napravljen nije zabeleženo. Preko zime dobro tehnički opremljene specijaliteta užičkog kraja +381 (0)31 842 555 koji je tokom letnjih meseci bio destinacija brojnih turista, orga- kamp koji će odgovarati svim savremenim zahtevima turista. aktivnosti na bazenu mogu kongresne sale od 50 mesta, serviranih i u zemljanim po- +381 (0)31 848 054 nizovanih izleta mini busom TO, kao i šest lokalnih turističkih da se zamene aktivnostima u očekuje se još više savetova- sudama. Stranci bez ostatka faks: +381 (0)31 841 953 teretani, sauni, bilijar klubu... nja, simpozijuma i brojnih vole da probaju jela spremlje- Međutim, nemaju privilegije drugih skupova. na na starinski način i da u Miladina Pećinara 1 samo sportisti da uživaju u Važan segment rada hote- njima uživaju. Ništa manje ne 31315 Zlatibor la „Olimp“ jesu kuhinja i resto- uživaju ni gosti iz Srbije, koji ovom prelepom zdanju. Hotel [email protected] “Olimp” je idealno mesto i za ran, povezani u neraskidivu su živeći u gradovima zabo- porodični odmor i za boravak celinu. Restoran može da pri- ravili kakvog je ukusa i mirisa mi 150 gostiju istovremeno, autentična srpska kuhinja.

32 33 C M Y K C M Y K

Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume provereno najbolja ishrane u nekoliko restorana i poslova organizaci- one prirode, TA “Zlateks” sve više svoju aktivnost bazira na organizovanju jednodnevnih izleta. Ova agencija ima svoja sopstvena dva autobusa turističke klase, i oni su u letnjoj turističkoj sezo- ni svakodnevno na nekom od lokaliteta u okolini Zlatibora. Ove godine turisti su najviše bili zainte- resovani za izlet do Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ i obilaske kanjonske doline reke sa njenim meandrima, stanište beloglavog supa… U zimskom periodu, osnovna delatnost agencije se ne menja mnogo, s tim što je naglasak osim na redovnim smeštajnim poslovima, prodaja autobuskih karata Druga po starini, ali prva po reputaciji, Turistička za desetak prevoznika. I zimi se rade izleti, manje agencija “Zlateks” na Zlatiboru, osnovana je u julu 2000. nego leti, a i destinacije su malo drugačije. Zimi se naj- godine. Njen osnivač i vlasnik, Stevan Aleksandrić, uspeo češće praktikuju ture: Stopića pećina-Sirogojno i Mokra gora-Drvengrad. je da kvalitetom usluge i raznovrsnošću ponude, TA “Zla- Kada dolazite na Zlatibor i želite da se osećate kao kod Apartmani su veličine od 40 do 65 kvadratnih metara. Svi teks” podigne na najviši rejting, na ovom prestižnom tr- TA “Zlateks” svim svojim gostima poručuje da za svaki kuće, onda ćete se sigurno smestiti u jedan od apartmana Tu- su funkcionalno rešeni i svojim izgledom i komforom turisti- žištu. Brojna priznanja i nagrade poput: diplome “Zlatni dan boravka u ovoj jedinstvenoj harmoniji prirode, zdra- rističke agencije “Zlatiborski konak”, koji se nalaze u Tržnom ma obezbeđuju potpuni užitak. Opremljeni su nameštajem bor” za najbolju Turističku agenciju (2005, 2006 i 2010. vog vazduha i ljubaznih domaćina, odaberu neki izlet, jer centru, u samom centru Zlatibora. Zgrada je čak sa tri strane od prirodnih materijala, kupatilima od italijanske keramike sa godine) , kao i povelja “Dimitrije Tucović” za izuzetan ako to ne urade, ostaće siromašniji za saznanja o nečemu okružena prelepom borovom šumom, a sa prednje strane se tuš kabinama, svim uređajima potrebnim za domaćinstvo kao što je samo ovde, na Zlatiboru, ovako veličanstveno. nalazi centralni zlatiborski trg i jezero. Na uređenom parkingu, i kablovskom televizijom, TV, kućnim bioskopom, muzičkim doprinos razvoju opštine Čajetina (2006.) predstavljaju ima mesta za pedesetak vozila. linijama i direktnim telefonskim linijama. Poseduju po dve fi- potvrdu društvene zajednice i njeno visoko vrednovanje TA “Zlatiborski konak” je ambiciozna agencija sa višego- zički odvojene sobe, kuhinju, dnevni boravak, kupatilo, a svaka ovog kolektiva. dišnjim iskustvom i ozbiljnim poslovanjem. Obezbediće Vam soba ima terasu. Agencija je locirana u samom centru mesta, kod zlati- Turistička agencija Zlateks – Zlatibor sve što je neophodno u vezi udobnog smeštaja, ali i ishrane, U neposrednoj blizini objekta se nalazi autobuska stanica i borske autobuske stanice, što olakšava svim pridošlicama 31315 Zlatibor, Autobuska stanica raznih izleta i korisne informacije o zanimljivostima na ovoj čuvena zlatiborska pijaca, kao i veći broj prodavnica. Gostima da se bez problema informišu, pronađu smeštaj i da se u destinaciji. su na dohvat ruke praktično svi sadržaji društvenog života, jer Iz svoje sobe imaćete nezaboravni pogled na zlatiborsko su apartmani locirani u strogom centru Zlatibora. svakom pogledu “snađu”. Pored turističko-ugostiteljskih Tel.: 031/841-244,841-418; Fax. 031/841-244 jezero ili na čuveni skijaški centar Tornik. Tržni centar u kome “Zlatiborski konak” ima sve za odličan odmor, potrebna je usluga i obezbeđivanja smeštaja u zlatiborskim hotelima, E-mail. [email protected]; se apartmani nalaze, izgradjen je krajem 2001. godine i pred- samo Vaša želja da u inspirativnom ambijentu, uz miris borove privatnim apartmanima u domaćoj radinosti (u smeštaj- Web: http://www.zlateks.rs stavlja jednu od najlepših građevina na ovoj lokaciji. Pored toga šume, odmorite telo i dušu, da sa Zlatibora odete sa lepim utis- nim jedinicama kategorisanim sa 4 zvezdice, opremlje- što zadovoljava sve estetske kriterijume, objekat je poznat po cima i da se ovde uvek vraćate sa zadovoljstvom. nim bazenom, saunom, mini teretanom…) i pansionske tome da je građen o najkvalitetnijih materijala i poseduje lift.

Agencija “Zlatiborski konak” Zlatibor Tržni centar bb (Kraljev trg) +381(0)31.848.488, fax:+381(0)31.848.088 +381(0)64.19.400.19 [email protected], [email protected] www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs 34 35 C M Y K C M Y K

TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima uma je gradić sa oko 30.000 stanovnika de- zatim „Vile Hit“, uz već postojeći hotel „Borkovac“, Rsetak kilometara udaljena od Fruške gore, 35 taj problem je donekle rešen. kilometara od aerodroma „Nikola Tesla“, 50 od Ruma raspolaže i sa brojnim prirodnim resur- Beograda, 40 od Novog Sada. Kroz Rumu prolazi sima. Osim blizine Fruške gore, Ruma se može i železnički koridor, tako da ako je tačna izreka, da pohvaliti barom Trskovačom i Borkovačkim jeze- svi putevi vode u Rim, potvrđeno je, da svi putevi rom. TO Rume je ambiciozno krenula sa pisanjem vode kroz Rumu. projekata vezanim za Baru Trskovaču. Kao uprav- Turistička organizacija Rume je najmlađa u ljači ovog zaštićenog prirodnog dobra III katego- Srbiji i počela je sa radom 1. jula 2011. godine. Od rije, TO ulaže ogromne napore da revitalizuje ovo tog datuma mogu se videti značajna kretanja u prirodno stanište retkih vrsta biljnog i životinj- promovisanju grada i njegove turističke ponude. skog sveta, da pomogne da se vrati u provobitno Bogat manifestacioni život i kulturni sadržaji, te stanje. Radovi na oživljavanju bare Trskovače su prirodni resursi Rume, neki su od segmenata na u toku, vizitorski centar je izgrađen, kupljeni su koje TO Ruma stavlja poseban akcenat. Krenimo i porinuti čamci, planirano je krčenje na rubovi- redom: Početak rada TO Ruma obeležio je pokre- ma bare, kupljena je mehanizacija... Cilj TO je da tanje manifestacije „Rumfesta“, koja je održana se što pre ovaj prirodni resurs osposobi i uvede samo mesec dana po osnivanju TO, čime je poka- u turistički ponudu: foto safari, bird watching, zala da je ozbiljna u naumu da pokrene Rumu, da herbalni turizam, mogućnost posmatranja flore i promoviše njene turističke potencijale i određene faune tokom vožnje čamcima uz romantične slike turističke prozvode. Ove, 2012. godine “Rumfest” zalaska sunca, potencijale koji mogu pružiti fan- je po drugi put održan, a posećenost priredbe je tastičan doživljaj za ljubitelje prirode i one koji to brojem od 5.000 prisutnih nadmašila i brojnost još nisu postali. Kao jedan od primarnih zadataka nekih političkih skupova. TO Ruma je uspela da TO Rume je realizacija plana edukacije stanovniš- Gornji Milanovac, kraj gde je rođena okupi najbolje vinare iz Vojvodine i Srbije, pred- tva zainteresovanog za otvaranje svojih domova stavila su se Udruženja žena, zanatlije, pevao je za prihvat turista, kako bi se obezbedio i taj vid moderna Srbija Zvonko Bogdan... Ruma je oduvek bio festivalski smeštajnih kapaciteta na teritoriji ove opštine. grad i grad manifestacija. Godišnje se u opštini Najpoznatije izletište Rumljana je Borkovačko Gornji Milanovac, kao gradsko naselje, planski je osnovan održi 25 raznih manifestacija, što lokalnog, što jezero, koje se nalazi na samo 3 km od centra gra- 1853. godine da bi bio sedište prostranog opštinskog područja. regionalnog, a neke imaju i internacionalni ka- da. Mada je jezero nekada bilo okruženo borovom Ime je dobio po čuvenom ustaničkom vojvodi Milanu Obrenovi- rakter. U Rumi se održava Festival muzičkih dru- šumom koja je danas dosta iskrčena, ono je i dalje ću, bratu (po majci) kneza Miloša Obrenovića. štava Vojvodine, Festival tamburaskih orkestara jedna oaza mira i spokoja, mesto na koje može Izgled gradskog centra upućuje na mudrost i odmerenost. Pre- Srbije, kao logična posledica činjenice da u Rumi da se pobegne od gradske vreve i svakodnevnih poznatljiv je po zgradi okružnog načelstva iz 1856. godine, crkvi egzistira najbolji amaterski tamburaški orkestar, problema. TO Ruma koordinira neke radove na Svete Trojice, poslednjoj zadužbini kneza Miloša iz 1862. godine, Gradski tamburaški orkestar “Branko Radičević”. uređenju ovog lokaliteta: uređen je Borkovački spomen parku Brdo mira, kući jugoslovensko-norveškog prija- Pored njega, u Rumi deluju i Tamburaški orkestar kanal, trim staza oko jezera, gradi se bazen koji će teljstva (poznatoj kao Norveška kuća) i umetničkoj manifestaciji HKPD “Matija Gubec”, Rumski tamburaški orke- biti jedan od najsavremnijih u regionu, sa pokret- Međunarodni bijenale umetnosti minijature. star “Plavi čuperak”, kao i mnoge druge tamburaš- nim krovom, koji će moći da se koristi i u letnjim A kada se nađete u Gornjem Milanovcu, ne morate se zadržati ke bande, kojih u Rumi ima dosta. i u zimskim uslovima. Pored bazena, planira se samo na gradskom području, izađite iz grada i izaberite destinaci- Ruma je ipak najprepoznatljivija po rumskom uređenje terena za sve vidove sporta, uključujući i ju na teritoriji opštine koju želite da posetite: vašaru, koji u oktobru ove godine slavi 265 godi- ekstremne. Radi se projekat uređenja biciklističke Planinu i varošicu Rudnik, spomen kompleks Takovo-Savi- na postojanja. Vašar je nastao još za vreme Marije staze oko jezera, a nisu zaboravljeni ni pecaroši, nac, planinu Suvobor i Ravnu goru, etno-selo Koštunići, mana- jer je jezero bogato ribljim fondom. Na jezeru se stire, crkve - brvnare, ili autentična seoska domaćinstva iz bogate Terezije, kada je Ruma stekla status slobodnog ponude seoskog turizma. Svako od ovih mesta ima svoj značajan trgovišta. Svakog trećeg u mesecu, dolaze ljude nalazi „Akva kamp“ sa četiri cvetne kućice – „Si- udeo u razvoju turizma. iz svih krajeva Srbije i okruženja, da obave trgo- rena”, „Vobler”, „Tvister” i „Plovak”, koje ne samo Mnoga seoska domaćinstva na području opštine Gornji Mila- vinu, razmenu i da se provesele pod šatorima, da lepo izgledaju već imaju čamce, sanitarni čvor, novac, opremljena su za prijem i smeštaj turista. Savremene kuće uz pečene jaganjce i pevačice. Za lepih dana Va- terasu i sve potrebno za jedan porodični užitak. za stanovanje građene su planski, od čvrstog materijala sa komfo- šarištem prodefiluje i do 30.000 ljudi, bude dve Iznad plaže gradi se desetak brvnara, bungalova, rom koji često prevazilazi standarde gradskih stanova. Sva sela su Rume u jednoj. Vašar nudi jedan drugi vid zabave, a planira se izgradnja kampa za kampere sa šatori- asfaltnim putevima povezana međusobno i sa gradom. prijemčiv za široke narodne mase. Ljudi dolaze ma, ali to su stvari na kojima bi trebalo intenzivno Prirodni uslovi, stvorena infrastruktura, bogato kulturno- da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne raditi, za koje je potrebno neko vreme i ulaganja. istorijsko nasleđe i tradicionalno gostoprimstvo naroda ovog mašine i kao takav jedan od najjačih vašara tog kraja, osnovna su pretpostavka daljeg razvoja turizma. Široka je tipa u Evropi. Vašar je simbol Rume koji treba još lepeza turističke ponude opštine Gornji Milanovac. Razvijen je više promovisati, ponuditi ljudima da ne dođu na Turistička organizacija seoski, đački, ekskurzioni, lovni, sportsko-rekreativni, izletnički i jedan dan, nego da ostanu u gradu tri, pet dana i tranzitni turizam. Posebna pažnja posvećuje se manifestacionom da im boravak bude prijatan i kvalitetan, da imaju opštine Ruma turizmu i očuvanju narodnih običaja i tradicije. šta da rade, i o takvoj viziji vašara i njegovog šire- 22400 Ruma, Glavna 172 nja TO Ruma ima posebne planove. Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac Ruma je decenijama kuburila sa smeštajnim E-mail: [email protected]; Adresa: Cara Dušana 2,32300 Gornji Milanovac, Srbija, kapacitetima, ali otvaranjem hotela „Park“ , prvog Web: www.rumatoursim.com Best Western Plus hotela u Srbiji, u centru Rume, Telefon/Fax: 032/720-565, Telefon: 032 / 720 566, [email protected], www.togm.org.rs Tel. +381 (0)22 470-655 36 37 C M Y K C M Y K

SRP Zasavica Dani ludaje i Kikindski fruštuk, zaštitni znaci opštine Najslikovitiji opis Kikinde dali su ljudi još u davna vremena, veka na ovom području. Romanička bazilika podignuta je oko da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili: „Popneš se na lu- 1230. godine, a nakon stradanja od napada Kumana 1270. godi- daju i vidiš Kekendu”. Svake godine, sredinom oktobra, Kikinda ne, obnovljena je zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske 1370. postaje centar sveta i zahvaljujući jednoj tikvi-ili kako ovde kažu godine. ludaji, kada se sredinom oktobra na, kada se “najlepšoj gostinskoj Kikinda je i grad u kojem se brižljivo neguje muzika. U nje- sobi srednje Evrope, na kikindskom Trgu” održavaju „Dani luda- magarica u jugoistočnoj Evropi. A SRP Zasa- mu egzistira Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle”, je”. Da nije „Banatskog fruštuka” na „Danima ludaje” u Kikindi, vica nudi sledeće: pre svega magareće mleko osnovano daleke 1876. godine i najstarije je aktivno kulturno- do sada bi već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena svega od koje je izuzetan lek za bronhitis i astmu kod umetničko društvo u srpskom narodu. U Kikindi se održava i Sa- bundeve: slanih i slatkih jela, soka, kolača, slatkog, kompota, pa dece, i uopšte se koristi za jačanje organizma; bor frulaša, Festival dobošara (Čoka), International Jazz & Blues tek onih, pečenih muskatnih tikvi koje se baš slažu uz „krompir u SRP Zasavica je svojevrsan prirodno – od magarećeg mleka na farmi se proizvodi Ova izložba je izazvala veliko intereso- Festival… čakširama” „Dani ludaje” su u stvari spoj prošlosti i tradicije, koju kulturološki fenomen. Prirodni, zato što jedinstven u svetu sir od magarećeg mleka. vanje i ovu, jubilarnu godinu učinila po broju Hotelsko-ugostiteljsku ponudu grada predvodi hotel “Narvik” krasi pravljenje maski od ludaja i maskenbal. posetilac može da stekne potpun utisak o pri- Danas, ova farma može da se pohvali i jed- posetilaca najuspešnijom do sada. Zasavica će sa 100 soba različitih struktura, a među brojnim restoranima više U nizu značajnih manifestacija, izdvaja se ona koja se održa- rodnim vrednostima ovog područja, o retkim nim novitetom, sirom od magarećeg i kozjeg do kraja godine imati oko 90.000 posetilaca, puta za kvalitet nagrađivani “Radnički dom”. Turistička organiza- va u zgradi nekadašnje fabrike crepa (iz 1895. godine) od 1982. biljkama i životinjama, da vidi retke genetičke mleka, koji je napravljen u saradnji sa velikom zahvaljujući i izložbi dinosaurusa, koju je za cija Kikinde preporučuje gostima da obavezno pre ručka druženje godine svakog jula - Internacionalni simpozijum skulpure u tera- resurse starih rasa, da se isključi od svakod- farmom koza iz Vukojevaca, koji je takođe tri meseca, tokom aprila, maja i juna, posetilo počne uz domaću rakiju od dunje i kajsije. Ako duže traje obave- koti Terra, još jednom zaštitnom znaku Kikinde. Na simpozijumu nevnice i utopi u bogatstvo i raznolikost pri- jedinstven u svetu. On sadrži 60% magarećeg 50.000 ljudi. Tom cifrom, ovo je potvrđeno zna su domaća kobasica, čvarci i mokrinski sir. Banatski ručak po- „Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije rode i da zadovoljan ode kuće. Kulturološki, i 40% kozjeg mleka, i ta kombinacija i odnos najuspešnija turistička sezona i u Zasavici, drazumeva: štrudlu sa sirom, pileću supu- gusto okuvanu, rinflajš, i inostranstva, a do sada ih je učestvovalo oko 200 njih iz čitavog jer smo zbirno i pojedinačno, svi posetioci daje izvanredan sir. Ovaj sir ne košta hiljadu ali i u celoj sremskomitrovačkoj opštini. Za sos od paradajza, kopera i višanja sa kuvanim mesom, pečenje iz sveta. U fundusu simpozijuma Terra nalazi se preko 1.000 skul- svedoci borbe entuzijasta na otkrivanju no- evra, kao sir od čistog magarećeg mleka, već Prvi maj Zasavicu je posetilo rekordnih 2.500 pleka sa ludajom i “adidas” slaninom. Sitni kolači i makovnjača ptura nastalih tokom tri decenije postojanja simpozijuma. vih vrsta i zaštiti, očuvanju, širenju znanja i 550 evra, i pakovan u manjim od po 50 gra- ljudi, a drugim danima je bilo u proseku po su obavezni, bar nedeljom. A, gde su tek čikovi i gomboci, žerbo, Kikinda je stekla planetarnu slavu onog mometa kada je u uključivanje naučnog miljea o vrednostima ma, a moći će da se kupi u rezervatu. Svesni 1.000 posetilaca. oblatna… Pa posle olba belog vina. I sve tako redom. U Kikindi se glinokopu akcionarskog društva „Toza Marković” 4. septembra SRP Zasavica i naše zemlje. kupovne moći ovdašnjeg stanovništva, ovaj Auto-kamp je imao duplu posetu u jede slavski. 1996. godine na dubini od 21 metra, pronađen “Kikindski ma- Ovo je godina u kojoj Zasavica slavi jubilej, proizvod je namenjen pre svega za izvoz. odnosu na prošlu, prvu, probnu godinu. To Ima toga još što-šta da se vidi i čuje u i oko Kikinde i onda ne mut” ili „Kika”, kako je stepski slon dobio ime, ali ima i niz drugih 15 godina od osnivanja Specijalnog rezervata Pripremljeni su ugovori sa Slovencima, pla- znači da je broj gostiju povećan za 100%, da čudi fenomen da je prošle zime baš centar ovog grada izabralo za zanimljivosti. Tako je, naprimer, železnička pruga Kikinda–Timi- prirode, njegovog proglašenja i davanja na nira se potpisivanje istih sa Rusima, a onda su gosti zadovoljni uslovima, a postoje realna svoj zimovnik apsolutno najveće jato sova ušara na svetu - od čak soara (Temišvar, Rumunija) najstarija je aktivna pruga u Srbiji. staranje Prvoj nevladinoj organizaciji na pro- i sa drugim zemljama. Jedini problem je što očekivanja da će već u toku naredne godine 743 jedinki. Puštena u saobraćaj 15. novembra 1857. godine, u početku je storima Srbije i Balkana, „Pokretu gorana“ iz su količine ovog sira relativno male, na go- doći do potpunog ispunjenja plana, a to je po- povezivala Segedin, Veliku Kikindu i Temišvar i bila je trinaesta Sremske Mitrovice. Entuzijazam male grupe dišnjem nivou najviše 150 kg. Ali, ako bude punjenost kapaciteta od preko 60%. Osnovni izgrađena pruga velikog koloseka u Evropi koja je spajala veće “zaluđenika” u prirodu i ljubav za ovaj vodeni interesenata za magareći-kozji sir, planira se problem je što takvih kampova, kao što je Turistička organizacija Opštine Kikinda gradove tog vremena. Ovom trasom prolazili su čuveni evropski tok i prostor rezultirala je razvojem i sadr- uvećanje farme, koja sada ima 120 magarica auto-kamp Zasavica, potpuno opremljenih i vozovi „Ostende” i „Orijent ekspres”. 23300 Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 21 žajima koji se mere svetskim standardima. koje daju od 60 do maksimalnih 100 litara savremeno uređenih, koji predstavljaju naj- Jedna od najvažnijih istorijskih rariteta Kikinde je suvi mlin SRP Zasavica je stavljen pod zaštitu države mleka, u zavisnosti od broja muznh magari- moderniju verziju kampova u jugoistočnoj Tel: 0230/26-300 na konjski pogon. još davne 1977. godine, kao prirodno dobro ca. Deo magarećeg mleka ide u proizvodnju Evropi sa tri zvezdice, nema više u Srbiji. Da Ruševine benediktinske opatije na Tisi-Arače, dvadesetak ki- E-mail: [email protected]; od izuzetnog značaja, ali tek sa NVO “Mladi sapuna, krema i drugih kozmetičkih prepa- ih ima, gosti bi se mogli zadržati na terotoriji lometara od Kikinde pokraj Novog Miloševa predstavljaju kultur- gorani” i gospodinom Slobodanom Simićem, rata koje proizvodi firma „Arbor“ iz Sremske Srbije neko duže vreme. Može da primi 40 Web: www.kikinda-turizam.rs no istorijski spomenik prvog reda – jedini te važnosti iz srednjeg ovaj rezervat dobija pun smisao i značaj. Mitrovice, od početka partner SPR Zasavice. jedinica, što znači između 100 i 200 ljudi. To Danas, Vizitorski centar, pašnjak Valje- U “Arboru” se proizvode preparati vrhunskog je dovoljan kapacitet kampova koji nisu na vac, vodeni tok, a sve u sastavu SPR Zasavica, kvaliteta, ručno mešani, ručno pravljeni sa moru, i to će biti dovoljno za naredne godine, zauzima 1.800 hektara površine, dok je gosti- isključivo prirodnim sastojcima. a ako ne bude dovoljno, Zasavičani su spre- ma dostupan samo deo, koji iznosi oko pola Godina u znaku jubileja, obeležena je i mni da ga prošire. hektara jer, ovde se poštuju osnovni zakoni jednim posebni raritetom, izložbom „Svet U SRP Zasavica očekuje se “dobra” jesen, prirode o neuznemiravanju. Gostima ovog dinosaurusa“, koja je do sada viđena samo koja će ublažiti posledice suše koja je dopri- rezezervata je dostupno i 2 km plovnog puta po glavnim i velikim svetskim gradovima. nela poskupljenju stočne hrane, što direktno i pešačke staze dužine 7 km, koje su pomalo Ovaj jedinstveni dino-park, predstavio je 60 ugoržava stočni fond. Ministarstvo za poljo- zapostavljene zbog imidža Zasavice, kao me- eksponata u prirodnoj veličini, a svaki reptil je privredu, vodoprivredu i šumarstvo Republi- sta sa izuzetnom hranom gde se piju domaća, rekonstrisan po naučnim saznanjima Paleon- ke Srbije, prošle godine je prvi put otkazalo kvalitetna pića. U restoranu se služi hrana tološkog instituta iz Hanovera. Ispred svakog uredbu o genetičkim resursima i rezervat nije životinja starih rasa, jer je rezervat Zasavica eksponata postavljena je tabla sa informaci- dobio nikakvu nadoknadu. Bez te nadoknade najveći čuvar starih rasa u Srbiji: mangulica, jama o određenoj vrsti, što ima veliki eduka- Podolci se ne mogu držati i moraće da se sm- podolsko govedo i domaći, balkanski maga- tivni značaj. Prvi put je izložba dinosaurusa nji određen broj goveda, kao posledica suše i rac. predstavljena u nekom rezervatu prirode, što problema koje ona nosi. SRP Zasavica je najveća farma muznih predstavlja njihov prirodan ambijent.

38 39 C M Y K C M Y K

Kulturno umetnička društva Kulturno obrazovni centar Šid ulturno obrazovni provođenje slobodnog vremena, da Kcentar Šid nastavlja zadovolji ukuse svih uzrasta. turistički kapital tradiciju koju ova ustano- Pored osnovne delatnosti iz oblasti va neguje 52 godine, organizovanjem stvaralaštva, umetnosti i zabave, deo brojnih manifestacija i programa, edu- delatnosti Kulturno obrazovnog cen- kativnih sadržaja za decu i odrasle sa tra Šid odvija se kroz rad organizaci- ciljem podsticanja i razvijanja kultur- onih jedinica: nih i estetskih vrednosti. Kao ustano- školu tambure, tamburaški orke- va kulture i obrazovanja ne zaboravlja star, gradski tamburaški orkestar, ključni momenat, a to je edukacija narodni orkestar, folklorna sekcija- stanovništva i to svih uzrasta i socijal- SKUD „Sveti Sava“, gradski hor, Ama- nih grupa, a i osoba sa posebnim po- tersko pozorište „Branislav Nušić“. trebama sa ciljem podizanja kvaliteta Kulturno obrazovni centar Šid u Milorad Lonić, neumoran borac za oču- njih možemo i treba da se pozicioniramo. života i negovanja kulture. sklopu manifestacija koje organizuje vanje narodne tradicije i jedan od najvećih Prezentaciju bogatstva folklora svoje tradicionalno svake godine poziva autoriteta u Srbiji po pitanju sakupljanja zemlje, kroz organizaciju festivala, rade i poznata imena iz kulturne baštine i proučavanja narodnog stvaralaštva, pet- mnogo razvijenije zemlje, poput Španije, cele Srbije, a i šire, i pruža priliku deci, naestak godina radi u Novom Sadu kao Italije, čak Hrvatske. Mi smo tu u pred- omladini i svim ljudima da se pokažu, umetnički rukovodilac ansambla „Vila“, nosti, jer, uz pomoć tri četiri naša sela da daju svoj lični pečat i doprinos kul- pri SKUD-u „Železničar“. Njegova najveća možemo da organizujemo međunarodni turnom životu . želja je da narodne igre i narodne pesme, festival, pošto je svako od njih multinaci- Organizatori smo mnogih mani- taj deo naše nematerijalne kulture, opsta- onalno. festacija i kulturnih dešavanja tokom nu u izvornom obliku, kao deo muzičko Za KUD je vrlo važan aspekt negova- cele godine kao što su: Svetosavski scenskog izraza koji priprada umetničkom nje tradicije, ali je isto tako važan i kao domenu. deo turističkog potencijala. Kako bi skre- koncert, Prvi glas Višnjićeva, Dani Od onoga za čega se gospodin Milorad nuli pažnja na ovu pomalo zapostavljenu vina, organizovanje gostovanja profe- Lonić zalaže, trudi i pokušava da učini u oblast kulture i umetnosti, KUD-ovci su sionalnih pozorišta, Vidovdanski su- korist KUD-ova, napravili smo kolaž, sliku organizovali okrugli sto sa temom „KUD sreti, Šidsko kulturno leto, etno dani stanja, kada je o ovim društvima reč. Ona turistički kapital Vojvodine“, na kojem je gde je veoma izražen doprinos u stva- ukratko izgleda ovako: bila prisutna naučna i turistička javnost ranju i pomaganju udruženjima žena Ono što poseduju KUD-ovi, narodne iz svih krajeva Vojvodine, među njima i u mesnim zajednicama., obeležavanje nošnje, pesme, igre, to ogromno bogatstvo predstavnici TONS-a i profesori sa de- dečje nedelje, likovna kolonija „Na pu- koje su nam ostavili naši preci u amanet, partmana za geografiju, turizam i hote- tevima Save Šumanovića“, „Višnjićevi moramo sačuvati za buduće generacije, lijerstvo, PMF-a u Novom Sadu i njihov dani“ i mnoga druga gostovanja i ta- da im bude nadahnuće za stvaranje nekih jedinstveni zaključak je da moramo više drugih umetničkih vidova. obraćati pažnje na ono što rade KUD. kmičenja u okviru kulture i umetnosti. Iz naših amaterskih društava potekli Mogućnosti “upotrebe” folklora pri- Zasigurno smo jedna kulturna institu- su svi veliki umetnici, baletski majstori, likom organizacija raznih manifestacija i cija sa sluhom, kreativnim potencija- instrumentalisti, kao što je bio naš prvi događaja, je dobro došla, ali je u velikom lom, istrajna u nameri da animira sve koreograf Branko Marković, prvak opere broju slučajeva neadekvatna. Tu se dovodi generacije umetnika, posebno mlađe SNP Saša Petrović, vrsni muzičar Slobo- u pitanje i kvalitet organizacije i edukacije, stvaraoce, udružuje stvaralačke ener- dan Trkulja, glumac Ivan Bosiljčić… pa često i prostora, a neretko se folklor gije i realizuje niz novih kulturnih pro- KUD-ovi su oduvek bili naši najbolji uzima kao sporedna stvar. Turistima se jekata, akcija, manifestacija i festivala. ambasadori koji nastupima po svetu igrom uskraćuje mogućnost da dožive lepotu Kulturno obrazovni centar kao i pesmom reprezentuju našu zemlju. naših narodnih igara i pesama, da se fo- ustanova je ovlašćena za organiza- Kulturno-umetnička društva su naj- tografišu sa mladim ljudima u narodnim potentnija asocijacija u Vojvodini, jer nošnjama, da zaigraju kolo, da ponesu ciju opštinskih smotri i to: muzičko Kulturno obrazovni centar Šid svako selo ima folklorni ansambl i često je neko lepo osećanje, emociju sa takvih KOC je organizator brojnih kultur- folklornog stvaralaštva dece i odra- 22240 Šid, Karađorđeva 42 to jedino mesto na kojem se mladi mogu manifestacija, skupova, a sve se to u svetu no obrazovnih programa, muzičkih slih, recitatora dečjeg uzrasta, dečjeg ispoljavati. Reč je o velikom broj ljudi, radi. koncerata, likovnih izložbi, pozoriš- dramskog stvaralaštva i dramskog Tel:022/712-527, 719-093, preko milion u Srbiji, koji se bave muzič- Neophodno je da ostanemo dosledni nih predstava, predavanja, književnih stvaralaštva za odrasle. Nakon op- direktor: 715-303, faks ko-scenskim stvaralaštvom, čuvanjem i i autentični, jer samo tako neuniformisa- večeri, filmskih programa. Cilj ovih štinskog stvaralaštva preuzimamo na 022/712-527 negovanjem tradicije ovog prostora. ni imamo mogućnost da pokažemo sve programa je da se obogati kulturna sebe organizaciju odlazaka na zonske, Članovi KUD su ogroman potencijal vrednosti i bogatstvo ovog dela Evrope i ponuda za naše građane, a deci i odra- pokrajinske i republičke smotre, za e-mail: [email protected]; ove zemlje jer, to su uglavnom devojke sveta. Ako se poistovetimo sa drugima, slima omogući kvalitetno razvijanje one koji prolaze u viši rang i dostojno [email protected] i mladići koji završavaju fakultete, to je neće nam ništa preostati da razmenimo individualnih sposobnosti i kreativno predstavljaju Opštinu Šid. buduća inteligencija ovoga društva i preko sa njima. www.kocsid.org.rs 40 41 C M Y K C M Y K

Harasti Agošton, začetnik vinske Sava Jojić kulture u Kaliforniji Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva Strahujuci da bi mogao da bude na uda- Godine 1857. Harasti kupuje mali vino- savremenom vinarstvu i vinogradarstvu sorti. Da se ne zavaravamo, mi ih nema- ru vlasti, Harasti putuje po Evropi a, 1840. grad u Sonomi, koja se nalazi 60 kilometara išao u Sloveniju, Austriju i najviše Italiju mo mnogo i one ne daju visokokvalitetna godine, bio je prvi mađarski emigrant u severoistočno od grada i naziva je Buena i pored toga što Vinarija ima stalno zapo- vina, ali su prijatna za piće. Mi ovde, ne SAD. Nastanio se u Njujorku i odmah po- Vista (što je opet španska verzija mađar- slenog čoveka tehnologa vinarske struke i samo u Srbiji, nego u ovom delu Evrope, kazao interesovanje za političke i poslovne skog Széptáj) . Za nepunih desetak godina konsultanta iz Italije, koji redovno dolazi, imamo vrlo malo autohtonih sorti. Naša mogucnosti: kupio je imanje od 10.000 proširio je svoje vinograde na preko 5.000 kontroliše kvalitet vina, bude tu kada se Balkanika je jako skromna u tim staro- hektara u Viskonsinu, osnovao grad koji je hektara, a vinariju oprema najsavremeni- radi prerada grožđa, šalju mu uzorke... modnim sortama, a uz to ona nije ni ra- nazvao Széptáj (mađ. Lep krajolik), danas jom opremom i uređajima. Buši tunele kroz -Proizvodnja vina je jedan zahtevan zvijena. Sve te zemlje u kojima uspevaju Sauk City. obližnju planinu i gradi ogromne kamene proces, uporedio bih ga sa glinom. Grožđe te naše stamorodne sorte su uvek bile Godine 1842, Harasti se vratio u Bačku i podrume. Bio je zagovornik zasada vinove je jedna sirovina koja za bazu ima širu, ekonomski na margini dešavanja u istoriji ubeđuje oca da proda svoju imovinu u Evro- loze na planinskim padinama, tvrdeci da koju možete oblikovati kako želite. So- i nikada nisu uspele da razviju svoju eko- pi i preseli u Ameriku. U Széptáj, svi članovi za rast vinove loze ne treba navodnjavanje. Sava Jojić cijalni aspekt vina, je da kada dođete u nomiju i da spoznaju lepotu vina. Sorte porodice su postali državljani SAD i nikada U Sonomi, Harasti piše “Izveštaj o grožđu inarije Mačkov podrum se ubraja restoran i tražite jelovnik i vinsku kartu i koje su se razvijale u Zapadnoj Evropi su se više nisu vratli u Futog. i vinu Kalifornije “(Report on Grapes and među retke koje se mogu podi- vidite kakav je izbor jela, a pre svega vina, danas dominantne. Da se istorija druga- Harasti u Viskonsinu pored osnivanja Wine of California), koju je objavilo Kalifor- Včiti tradicijom u ovom poslu, ali i znaćete u kakvu ste državu došli. Vino je čije kretala, da je centar privrednih aktiv- grada, gradi mlinove, seje polja kukuruza nijisko državno poljoprivredno društvo, a savremenim pristupom, inovativnošću Harasti Agošton socijalni refleks naših stanja i prilika, ali i nosti bio na Balkanu, možda bi mi danas i drugih žitarica, podiže farmu ovaca, svi- koje sadrži praktične savete za sadnju loze i kreativnošću. Poslu sa vinom pristupa istorijskih i društvenih prilika u kojim se uspeli da nametnemo stilove vina koje bi nja i konja. Podigao je ciglanu, vlasnik je i pravljenje vina . “Izveštaj” je priznat kao se sa ogromnom pažnjom, shvatajući država nalazi. Mi danas pijemo vina koja svet poštovao. Svet danas poštuje stil Sa- Harasti Agošton, čovek koji je ponikao prodavnice, uspostavlja prvu parobrodsku prva rasprava na temu proizvodnje vina da iza svakog dobrog vina ili vinarije ne su prilagođena jednom novom stilu, na- uvignona, Caberneta, Chardonay-a i osta- iz vojvođanske ravnice, otišao u Ameriku i liniju preko gornjeg Misisipija. Mnogi od napisana i objavljena u Kaliforniji i prva tu- stoji samo jedan besprekoran stučnjak činu života, načinu razmišljanja, načinu lih, i prirodno je što ih većina vinogradara poput velikog pustolova i genija prošao baj- najstarijih kuca još uvek stoje u Sauk City mačenja tradicionalnih evropskih iskustava za vino, već da je za uspeh potreban či- ishrane... Zato je pored stručnog potreb- ima na svojim parcelama, iako mislim da kovito nestvaran životni put i za svega 57 izgrađeni od cigala iz ciglane Haraszthi . u pravljenju vina u Americi. Vina iz Harasti- tav dobro odabrani tim koji diše u istom no imati i široko obrazovanje, opšta zna- ne bi trebalo napustiti naše sorte. Ipak, godina ostavio neizbrisiv trag u svemu čega U Viskonsinu je zasadio vinovu lozu i iz- jeve vinarije na sajmu vina u Kaliforniji, do- ritmu. Zbog takve poslovne filozofije nja, književna i kulturna. Enolog ne pravi najvažnije je da prestanemo da živimo na se latio. Danas je ipak, najviše zapamćen gradio vinske podrume ukopane u planine bijaju najviše nagrade, a Harasti je 1862. go- Vinarija Mačkov podrum se pozicinirala vino za sebe. On pravi vino za vas. On lovorikama o vinarstvu iz XII ili XIII veka, kao začetnik vinske kulture u Kaliforniji. iznad grada. Danas je to dom Vollersheim dine izabran za predsednika Kalifornijiskog u samom vrhu srpskog vinarstva. No, mora znati kakvo vino želite. Da li želite da se okrenemo budućnosti, da razvijamo Njegova vinarija, koju je osnovao u gradu vinarije, jedne od najpoznatijih proizvođača državnog poljoprivrednog društva. Godine potrebno je uraditi još mnogo toga da bi da slušate poeziju, bećarce ili gledate po- svoja vina i vinsku priču – zaključio je Sonomi, 60 kilometara severno od San vina u Viskonsinu. 1861. Harasti je postavljen za komesara sa priča o dobrom srpskom vinu doprla da zorišnu predstavu... Mora znati kako ko Sava Jojić. Franciska, “Buena Vista”, danas predstavlja Kao i mnogi avanturisti, i Harasti je zadatkom da izveštava parlament o tome ušiju potrošača, prvo u Srbiji, a potom i doživljava vino, kako nečije emocije prila- A mi dodajmo spisak, od strane vi- najstariju vinariju u Kaliforniji. Preinače- napustio Viskonsin i pošao tragom zlatne koji je najbolji način za poboljšanje i razvoj Evropi. Zato ne prođe ni jedna nedelja, a goditi ukusima vina. U našem okruženju, noljubaca, sve prihvaćenijih i traženijih nog imena Buena Vista Carneros, vinariju groznice za Kaliforniju, ali ne da traži zlato, vinove loze u Kaliforniji. Da bi unapredio da ova vinarija ne organizuje po nekoliko i u svim vinarskim zemljama, nisam imao Mačkovih vina, nastalih od grožđa odne- danas vode njegovi naslednici. Upravo zbog već sa namerom da sadi vinograde. U San vinarstvo u Americi preduzeo je put u promocija, učestvuje na raznim vinskim prilike da sretnem stručnjaka za vino koji govanog na najlepšim, južnim padinama silnog bogatstva kojim obuluje njegova Dijego stiže krajem 1849. godine. Evropu, posetivši zemlje poput Francuske, manifestacijama i svečanostima, bude istovremeno nije bio i vinogradar. Fruške gore, na nadmorskoj visini od biografija, sasvim je neverovatno da se ime U San Dijegu, Harasti je pokrenuo niz Španije, Nemačke, Mađarske, Portugalije sponzor različitih događanja. -Nema dobrog vina na tradicionalan 280-320 metara, gde povetarac stalno takvog čoveka ali i njegovo delo, u Bačkoj, u poslovnih i poljoprivrednih projekata: zasa- i sa više od 100.000 reznica i više od 350 Sava Jojić, vlasnik, čije je porodični način kako su to radili moji očevi i dedovi, pirućka i svakodnevno dodaje čokotima Futogu sasvim zamelo. dio vocnjake, otvorio mesaru, organizovao različitih evropskih sorti vinove loze vraća “špic namet” Mačak, kaže da je ušao u ovaj ne po današnjoj standardizaciji i merenju ono najlepše što zemlja može da podari: Harasti Agošton (Agoston Haraszthy) sindikat i uredio deo zemljišta koje je ležalo se u Ameriku. Po povratku u Kaliforniju, posao sa vinom sa predznanjem od malih vina. Vrlo često, uglavnom pred izbore, iz Traminac Mirisavi, Sauvignon Akacia, rođen je 30. avgusta 1812. godine u Pešti, a između Starog i Novog San Dijega, nazva- doživljava finansijki fijasko, jer je država nogu, ali je vrlo brzo shvatio da su sasvim populističkih razloga, jedna od omiljenih Chardonnay, Camerlot, Merlot, Pinot umro je 6. jula 1869. godine u mestu Korin- nog Middletown, neformalno poznatom odbila da mu pomogne u distribuiranju prevaziđena, pa je po nova saznanja o tema je proizvodnja vina od autohtonih Noir i Portugizer. to (Corinto) u Nikaragvi. Bio je jedino dete u San Dijegu kao “ Haraszthiville”. Glavna kalemova. Sredinom 1860-tih, vinograde u Karolja Harastija i Marije Ane, rođene Fišer. aktivnost u San Dijegu, ipak je bila podiza- Sonomi zahvata do tada gotovo nepoznata Agošton vodi poreklo iz plemićke porodice nje vinograda, na zemljištu u neposrednoj bolest – filoksera, prva ikada poznata u Ka- Vinarija Mačkov podrum Mokčai Harasti, čije plemstvo datira sa po- blizini grada. Aprila 1850., na prvim izbori- liforniji. Bolest se toliko raširila i oštetila vi- 22406 Irig, Zanatski centar bb četka XV veka. ma koji su održani pod novom američkom nograde da je Harastija dovela do bankrota. Agošton Harasti se 6. januara 1833. administracijom u Kaliforniji, Harasti je Postoji kontraverza u tome da li je Ha- 022/462-492; 021/621-66-11 godine oženio Eleonorom Dedinski, Novo- izabran za šerifa San Dijega, ali je vršio i rasti Agošton prvi doneo zasade Zinfandela E-mail: [email protected]; sađankom poljskog porekla, koja mu je u dužnost gradonačelnika. U svojstvu privat- u Kaliforniju ili je to uredio neko drugi, ali Web: www.mackovpodrum.co.rs miraz donela imanje u Futogu, a na kojem nog preduzimača, on je izgradio gradsku tvrdnja njegovog sina Arpada nikada nije do se uzgajala vinova loza. Imala je ta porodica bolnicu i zatvor. kraja opovrgnuta. Istina ili ne, Amerikanci vinograde i po Fruškoj gori, u Čereviću i Ba- Njegova sledeća stanica je San Franci- Harastija Agoštona vrednuju kao važnu fi- noštoru. Tokom 36 godina braka, Agošton sko, grad oko kojeg traži pogodno zemljište gure i istoriji kalifornijskog vinogradarstva, i Marija Ana izrodili su šestoro dece: Gezu, za podizanje vinograda. Međutim, teško ga a u martu 2007.godine, Harasti je primljen Atilu, Arpada, Idu, Belu i Oteliu. nalazi zbog nepovoljne i maglovite klime. u Kucu slavnih Vinara za svoje doprinose u Agošton Harasti je kao mladic, služio Uporedo sa eksperimentisanjem sa vino- ranom razvoju industrije vina u Kaliforniji. u Kraljevskoj Mađarskoj i bio povezan sa vom lozom, godine 1854., osnovana je kov- Nagradu je primio u ime Harastija Agošto- najvecim političkim figurama burne epohe: nica, koja je počela da vrši zamenu rudnog na njegov pra-pra unuk, Vallejo Haraszthi. Lajošem Košutom i Baronom Vesselenim. zlata u novac.

42 43 C M Y K C M Y K

Seosko domaćinstvo Miljević, Vinarija Bononia, lepa porodična priča vina za čistu desetku se raširio. Proizvodi Traminac, Burgundac i Rizling, plus Bermet, medovaču i komovicu (rakiju koja se dobija posle ceđenja vina), dece Ivane, diplomiranog tehnologa i Šijački očekuju kvalitetno, čak vrhunsko a sve to plasira u vinskom turizmu tj. gostima u sopstvenom Milenka, koji je išao na fakultet za vino- vino. U vinariji Šijački se uveliko razmi- restoranu. O kvalitetu vina i usluge, najbolje govori podatak da gradarstvo i voćarstvo i što je još važnije, šlja i o budućnosti. Prvo na red dolazi je Vinski podrum Miljević uvršten na vinsku kartu Fruške gore i od malena je upućen u sve tajne zanata Srbije po preporuci nadležnog republičkog ministarstva. Uz vino, širenje vinograda do 12 hektara, koju će Zaljubljenik u prirodu, gospodin Dragan Miljević, latio se pi- u podrumu se danas skladište domaći kompoti, pekmezi, sokovi.... (ili bolje umetnosti), oko vinogradarstva pratiti proširivanje podrumskih kapa- onirskog poduhvata, da lepote Starih Ledinaca, sela uklještenog Svi plodovi, voće i povrće su iz njihovog vinograda i voćnjaka, sve i podrumarstva.Gospodin Milan Šijački, citeta na 100.000 litara, jer ovde se sve među padinama Nacionalnog parka “Fruška gora”, udaljenog tek je jednostavno zdravo. tvrdi da se vino pravi još u vinogradu i da radi po planu. Dalje se neće ići jer, plani- dvanaestak kilometara od Novog Sada, podeli sa drugima. Inova- Smeštaj u seoskom domaćinstvu Miljević je poseban doživljaj. tivan i hrabar čovek, gospodin Miljević, nije se zadržao na trasira- Izgradili su i opremili pet dvokrevetnih soba (svaka soba ima ku- to daje pečat ovog podneblja, zemljišta, rana količina se može lepo kontrolisati, banoštorskog mikroklimata. Ali, karak- nim modelima turizma na “naš način”. Ideju seoskog gazdinstva, patilo), sa pogledom na šumu. Gosti mogu da se opredele za pun uz održavanje pristojnog nivoa kvaliteta pokupljenu sa mnogobrojnih putovanja Italijom, pre dvadesetak pansion, polupansion i noćenje sa doručkom. Do sada, najčešći ter njihovom vinu određuje i ljubav utka- vina, jer kvalitet je cilj i smisao bavljenja godina, poželeo je da realizuje upravo ovde, u Starim Ledincima, gosti su bili stranci koji su za njih saznali preko interneta. U me- inarija Bononia, porodice Šijač- na u svaku kap ovog božanskog nektara. i vinogradarstvom i vinarstvom. Kada se Okupio je svoju šestočlanu porodicu i počeo da ostvaruje svoj mla- đuvremenu, povezali su se sa TONS-om i turističkim agencijama. ki, nazvana po rimskom imenu dalački naum, a kada je 2010. godine izglasan Zakon o registro- Struktura gostiju koji ovde dolaze je raznolika, od penzionerki, sela Banoštor, Malata Bononia, to dvoje ispuni, nije problem sa plasma- vanim seoskim domaćinstvima, kojim je dozvoljeno da u sklopu Slovenaca - planinara, porodica, EXIT-ovaca i dr. Bogatstvu ponu- V nom. Novi Sad je mesto odakle je ova seoskog domaćinstva egzistira i restoran, priča je bila zaokružena. de pomaže komšija koji drži ergelu konja, koja pruža mogućnost uživa veliki ugled i među sugrađanima, ali i šire. vinarija startovala i sada je spremna da Tako je gospodin Miljević sklopio mozaik od svojih mogućnosti, jahanja, aktivnosti u prirodi, upoznavanje Fruške gore peške, ma- osvaja, pre svega, tržište Beograda. Na interesovanja, hobija i uključio svoju porodicu u zajednički proje- untin bajkom ili na konjima. Šetajući, za sat i po možete stići do Vinogradi porodice Šijački pružaju kat „Miljević“. Vrdnika, a za sat vremena do Iriškog venca. U neposrdnoj blizini taj način porodica Šijački smatra da će Danas u sklopu domaćinstva postoji stado koza, vinograd i se na 8,5 hektara, i na njima je zasađeno Starih Ledinaca se nalaze desetak manastira do kojih za kratko zaokružiti jednu celinu, ali nema opušta- podrum, restoran i sve to uvezano u jednu lepu porodičnu priču. vreme možete stići biciklom, peške ili kolima. Ovde postoji i Udru- 34.000 čokota, od kojih se ove godine nja, jer je ovo jedno takmičarsko tržište, Svoj talenat dobrog domaćina, Dragan Miljević ima mogućnost da ženje građana „Aktivna Fruška“, koje propagira zdrav život i aktiv- očekuje rod za 50.000 litara vina. Na sprovede u delo u sopstvenom restoranu, a njegovi gosti, isključi- nosti u prirodi. Jedna od njihovih aktivnosti je i vođenje pešačkih a greške se ne praštaju. valovitim severnim padinama iznad vo po dogovoru, mogu doći i probati nekoliko vrsta sireva, meso ture za goste od dva do šest sati za vrlo pristojnu svotu. U Starim sela zasađeni su Chardonnay, Župljan- U Vinariji Bononia se pomno prate ka, Frankovka, Merlot, Chabernet sva kretanja na tržištu, ide se u korak sa Sauvignon, Muskat Hamburg. Tome tehnološkim razvojem, nabavlja se naj- treba dodati i vinograd star 27 godina savremenija oprema, koliko mogućnosti „najmirisnijeg rizlinga od svih rizlinga“ dozvoljavaju, a rezultati su vidljivi. tj. Italijanskog Rizlinga, i vinograd od jednog hektara zasađen 2009. godine Porodica Šijački položajem svoje vi- „kraljem među belim vinima“, Rajnskim narije, na samoj obali Dunava, kraj ma- Rizlingom, ove godine proširenim za još Prošla, 2011. godina, bila je jedna od gistralnog puta, prostranim podrumom hektar i po. najboljih, sunačana i sa dobro raspoređe- i terasom s pogledom na reku, pruža nim kišnim intervalima, što je doprinelo Na ovogodišnjim XVI Banoštorskim idealne mogućnosti i za razvoj vinskog da taj Chardonnay bude ocenjen kao naj- danima grožđa, Chardonnay iz Podruma turizma. Ljudi sve više vole da dođu baš bolje belo vino. Ova godina je slična proš- Bononia, proglašen je za najbolje belo u vinariju i podrum i da, uz razgovor sa logodišnjoj po kapacitetu, međutim ni- ispod sača, povrće i voće, te vino i rakije i sve to iz vinograda, bašte Ledincima se polako ova priča širi i Ledinčani su zainteresovani vino. Ono je opisano kao vino na prvi domaćinom, degustiraju vina, da se o ske temperature u februaru i velika suša i voćnjaka, i od stada koza u vlasništvu porodice Miljević, proizvo- za aktivnije učešće u turističkoj ponudi njihovog mesta. Miljevići gutljaj, jasno žute boje, kristalne bistrine njemu informišu i da odaberu ono koje je tokom leta, bili su takvi da je pravo čudo deno u njihovoj režiji. misle da će sve to „krenuti“ pravim tokom, samo treba biti malo i očaravajućeg voćnog mirisa. Na ukusu njima najbliže, po boji, ukusu i karakteru. Kada se 2006. godine od privatnog biznisa „povukao“ u po- strpljiv. odakle snaga ovim vinogradima, odakle je snažno i omamljujuće, puno i ekstrak- ljoprivredu, preduzetnik u krvi, posle 6 godina bavljenja poljo- Za Dragana Miljevića satisfakciju, osim zajedničkog delovanja crpe energiju, da i ove godine daju odličan Porodica Šijački je za svoje goste napra- tivno, kao valcer u čaši, ukratko odušev- privredom, Dragan Miljević je napravio novi biznis. Sada seosko njegove porodice, predstavlja zadovoljstvo njegovih gostiju. Kada rod. U banoštorskim vinogradima, Char- vila ambijantalni užitak u kojem i onako domaćinstvo vodi sa sinom Vukom. Ima farmu od 40 koza i proi- gosti uživaju u prirodi, u njegovom siru, vinu i hrani to je i njegovo ljavajuće. Ali, koliko god vinoljubaca da donnay-a će biti možda za samo 15 do odlična vina i mirišu lepše i lepše se zvode kozje sireve: krišku ili fermentisani sir koji je u rangu grčke zadovoljstvo, a usput se nešto i zaradi. Otac i sin, Dragan i Vuk pitate kojem vinu iz ovog podruma bi 20% manje nego proš- le piju. fete, najtraženiji njihov sir; pored toga proizvode nekoliko vrsta Miljević, planiraju dalje širenje gazdinstva uz punu i nesebičnu dali glas, od svakog biste dobili drugačiji polutvrdih sireva, neku vrstu trapista, dimljenog, sa vlašcem itd. podršku, pre svega supruge i majke Mie, ali i Ine, Tare i Gale, tri godine, ali odgovor, što potvrđuje da su sva vina za Uz to Miljevići proizvode mleko, jogurt i surutku i sve te proizvode Miljevićeve ćerke. Ukratko ovo seosko domaćinstvo je jedno idilič- čistu desetku. plasiraju na pijaci zdrave, organske hrane „Moj salaš“ u Novom no family zadovoljstvo, koje može da oseti svaki njihov gost. Sadu, koja se od maja do oktobra održava na platou ispred Spens- Podrum Miljević Porodica Šijački živi isključivo od a, svakog četvrtka. Njihove proizvode Novosađani mogu kupiti i u zdravoj hrani „Moj salaš“ u Narodnog fronta (Liman III), a postoji 21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 vinograda. Pater familijas Vinarije Bo- mogućnost donošenja direktno na kućnu adresu. Tel.:+381 21 2986 268, 2986 181 nonija, Milan Šijački, tvrdi da je ključ Kupovinom seoskog domaćinstva, dobio je i mali podrum www.podrum-miljevic.co.rs; uspeha ove porodice, sklad i rad svih u kome je počeo da proizvodi vino za vlastite potrebe i za svoje njenih članova: supruge Ksenije i njihove prijatelje. Vremenom je iz malog nikao i veliki podrum, a posao [email protected] 44 45 C M Y K C M Y K

Prof. dr Petar Cindrić Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi

Naše nove sorte se bolje prilagođavaju Sauvignon - 0.37 ha, Cabernet Franc - 0.37 ha, Syrah - 0.037 ha, i domaćih autohtonih klimatskim promenama sorti: Bačka - 0.16 ha, Petra - 0.12 ha, Probus Klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mno- prakse. Za ovu odluku potrebna je vizija, znanje, hrabrost i - 0.016 ha, Pannonija - 0.96 ha; Kosmopoli- gih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, a samim tim i naravno mnogo rada. ta, koja je srpsko-mađarska sorta - 0.31 ha, na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekono- Profesor Cindrić naglašava da nove sorte imaju ugrađe- kao i Italijanski rizling - 0.96 ha I nemačku miju uopšte. Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, mo- nu genetsku otpornost na najvažnije gljivične bolesti. Zbog sortu Frankovku - 0.37 ha. U Županiji De- žemo reći da je svaka bila drugačija. Pre dve godine je tokom toga se uspešno mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pestici- lalfeld, Hajoš-Bajsko vinogorje u Mađarskoj, vegetacije vinove loze u vinogradima bila neuobičajeno velika da. Reducirana primena pesticida doprinosi zaštiti ljudskog Dujmović ima još jedan hektar vinograda sa količina padavina, što je pogodovalo intenzivnom, rekor- zdravlja i očuvanju životne sredine. Sa rezistentnim sortama više sorti grožđa. Sve u svemu, njemu je to dnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala je realna proizvodnja eko vina. Od priznavanja novih sorti dovoljno da pravi lepa vina, u proseku od 35 više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje prošlo je 10-tak godina, pa se tako, nova sorta Panonija, če- Erika i Laslo Đumović i 40.000 litara vina godišnje, koliko je dovolj- neophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti je ta sto nalazi u društvu sa jednim dobrim francuskim klonom alaš Vinarije Vindulo je priča koju treba no da svi budu zadovoljni. ispričati, baš kao i priča o familiji Lasla velika vlaga dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod poznate svetske sorte Shardonay. S Laslo treći od petorice sinova u familiji Dujmovića. Salaš Lasla Dujmovića i njegove Dujmović, koja se na ovim prostorima odu- nekih sorti zabeležen nuobičajeno mali rod grožđa. Godina - Za poslednjih par godina prosečan prinos Panonije je porodice, nalazi se sa desne strane glavnog vek bavila vinom i vinogradarstvom, čak i u 2011. je bila izrazito sušna, što je, opet, na potpuno drugačiji 11,3 tone po hektaru, a 10,2 tone kod Shardonay-a, iako je puta, 2,2 kilometra od Temerina u pravcu mnogo većem obimu nego što to danas čine. način otežavalo posao vinogradarima. Primera radi, tokom svake godine kod Shardonea obavljano 7 do 8 puta prskanje, Bečeja. Odmah pada u oči uređena i pe- Najstariji brat Ferenc je lekar specijalista. vegetacije 2011. količina padavina je iznosila 400mm, a ove a kod Panonije se obavlja dva prskanja godišnje. Sadržaj še- dantno pokošena trava ispred ulaza kojim Drugi po redu, Đerđ, je novinar. Četvrti, godine 1000mm. Tekuća, 2012. godina, je tokom februara ćera Panonije i Shardonay-a je sličan, kod Šardonay-a nešto dominira veoma lepa i velika gvozdena ka- Beneš, je profesor u Beču, a najmlađi, koji se donela neuobičajeno niske temperature, bolji, ali generalno u oba slučaja vrlo dobar. pija. Ulaz na imanje deluje svečano, poput takođe bavi vinom u Temerinu je Čaba. Za- do -27 stepeni Celzijusevih, što je uticalo Dalji rezultati analiza potvrđuju da se onoga kada idete da primate neku nagradu, dovoljstvo našeg sagovornika je tim veće što na izmrzavanje u mnogim vinogradima, nove sorte mogu uspešno gajiti uz sma- a potom sa leve i desne strane nailazite na je u posao uključena čitava njegova porodi- pogotovo u onima koji su locirani u ravni- njenu upotrebu pesticida. Dakle, ciljano starinska oruđa i seoska kola, ukrašena cvet- ca, čiji svi članovi svesrdno pomažu. Starija čarskim krajevima. stvaranje novih sorti može doneti napre- nim aranžmanima. Sve odaje utisak da je ćerka Eva, po kojoj je Laslo svoje “najslađe” U srpskim vinogradima, pored ugled- dak. One se sa svojim osobinama uklapaju kuća domaćinska. Glavna i pomoćne zgrade vino nazvao Slatka Eva, je krenula očevim nih svetskih sorti kao što su Cabernet, u prirodni ambijent datog regiona. Zbog brižljivo su izrađene od cigle i ukomponova- stopama, studirajući Poljoprivredni fakultet Shardonay, Merlot, Cabernet-Sauignon, toga je njihovo gajenje lakše i sigurnije. ne u okruženje. u Novom Sadu, smer vinogradarstvo. Mlađa Domaćin Laslo Dujmović, stomatolog ćerka Anna, po kojoj ime nosi vino RosAnna Italijanski Rizling, Frankovka, mesto su Prof. dr Petar Cindrić Kod rezistentnih sorti godišnje se može našle i priznate nove sorte, koje su stvorili izostaviti 5 do 6 prskanja, što pored uštede po vokaciji a vinogradar i vinar iz zadovolj- je takođe krenula očevim, ali stomatološkim naučni radnici sa Departmana za voćar- u novcu dorinosi očuvanju zdravlja, ži- stva, u ovom prostoru se najbolje oseća, a stopama. Tu je i Evin suprug Kristijan, koji stvo, vinogradarstvo i pezjažnu arhitektu- votne sredine, pa i strukture zemljišta od posao stomatologa mu je doneo neophodnu su Laciki i gospođi Eriki Dujmović podarili ru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta: gaženja mehanizacijom, traktora koji vrše finansijsku sigurnost, jer, njegove su reči, da dva unuka, Petru i Olivera. Gospođa Erika se vinarstvom i vinogradarstvom ne može je stub porodice i verni pratilac svog supruga Petra, Bačka, Petka, Kosmopolita, Morava, prskanje. baviti uspešno onaj ko nema strpljenja i na degustacijama. Panonija i jedna još nepriznata sorta. Upra- Oni koji se odlučuju za dobro poznate novaca, jer benefit od vinograda i vina dolazi A tamo, možete da probate Italijanski vo o ponašanju ovih nazovimo ih, novih stare sorte slede tuđa iskustva, šablone tek posle sedam do deset godina od formi- rizling, pitko suvo belo vino zelenkasto-žute sorti, u navedenim trogodišnjim, potpuno koji su provereni na mnogim mestima u ranja vinograda. A vinogradi, na svakom boje, izrazito finih kiselina; Mirnu Bačku, različitim uslovima, mogli smo da čujemo svetu. Oni koji se odluče za nove sorte bi- pedlju od navedenih sedam hektara su, kao lagano, suvo belo, proizvedeno kombina- od jednog od njihovih autora, prof. dr Petra raju orginalne puteve ka uspehu. Gajenje pod konac, uredno okopani, lepe vegeta- cijom sorti Chardonnay, Talijanski Rizling, Cindrića, koji je sada u zasluženoj penziji, određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi cije, davali utisak da su negovani kao da su Bačka i Kosmopolita, koje odiše svežinom ali čija se reč sluša, a mišljenje poštuje. određenog regiona. One su odraz njihove najvažniji na ovome svetu. U okolini salaša i prijatnim cvetnim mirisom. Naziv vina je -Sorte Panonija i Morava su nastale od svesti, potreba i njihovog ukusa. Nove nema ni jedne naseljene kuće niti fabrike, pa primeren, jer je izuzetno prijatno i nežno istog roditeljskog para. Jedna grana ide od sorte su autohtone, tamo gde su nastale i kada se malo više udaljite od vinarije i nađe- vino, a istovremeno pitko i pomalo sladu- jedne istočno azijske vrste koja se odliku- one su specifičnost tog regiona-objasnio je te među lišćem i čokotima, imate utisak da njavo. Svetloružičasta, lepršava RosAnna, je vrlo visokom otpornošću na mrazeve i prof. dr Petar Cindrić. ste u nekom drugom svetu. proizvedena od grožđa sorti Cabernet Sauvi- kratkom vegetacijom, a zove se Vitis amu- Osvrćući se na kompatibilnost vinogra- Domaćin Laslo Dujmović je proizvod- gnon i Frankovka, je jedna od najtraženijih; rensis. Devedesetih godina smo radili za- darstva sa turizmom, gospodin Cindrić je njom vina počeo da se bavi pre 34 godine, Ozbiljno crveno vino - Three Star, dobijeno dnje ukrštanje nekih genotipova koji nose podvukao da je vinska kultura deo opšte baš koliko iznosi i njegov stomatološki staž. kombinacijom sorti Cabernet Sauvignona, osnovu Vitis amurensisa i ova druga grana, kulture i ekonomski je važna za turizam Sve je savremeno opremljeno, nema tzv. ba- Cabernet Franca, Merlota i Frankovke, koje koja nosi otpornost prema gljivičnim bole- uopšte. -Ljudi rado konzumiraju kulturu rik buradi, niti će ih biti, jer je ovo što se sada se odlikuje naglašenim voćnim mirisom stima, ta je od francuske sorte Vilar blank, zajedno sa lepim doživljajem. Kreativna radi više nego zadovoljavajuće. Sva burad su zrelih bobičastih šumskih plodova, bogatom prohronska, a punionica i jednostavna i efi- od koje vodi poreklo sorta Bjanka, stvore- privreda je kombinacija kulture i ekonomi- aromom i ostavlja utisak “pravog” vina; pa kasna, tako da se dobro raspoređene sorte Frankovku, suvo vino rubin crvene boje, na- na u Mađarskoj, jedna je od najuspešnijih je. Za vinski turizam je interesantno upo- grožđa, koje sukcesivno stižu na preradu i menjeno onima koji vole lakša vina, ali vina rezistentnih sorti na svetu. Nove sorte su znavanje onoga čime se ljudi bave. Prijatno odležavanje, obrađuju bez žurbe i po planu. istančanog ukusa. znalački stvarene da budu prilagođene je doživeti atmosferu vinograda, podruma Dujmović je, dobro savetovan od stručnjaka Gospodin Laslo Dujmović svojim vinima određenom području. One ovde ispoljavaju i probati vina. Za uspomenu sa turističkih sa Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo je uspeo svakog gosta, vinoljupca da ubedi osobine koje im obezbeđuju prednosti u od- putovanja ljudi rado ponesu neki suvenir. Poljoprivrednog fakulteta u Sremski Kar- da vojvođanska ravnica može da iznedri nosu na druge sorte, povećavaju sigurnost Dobro je što se u ovom slučaju sa putova- lovcima, zasadio kompatibilne sorte sa rav- dobra vina. Da nije tako, ne bi toliko sveta proizvodnje i olakšavaju rad ljudima koji ih nja donosi neko lokalno vino, a samim tim ničarskim zemljištem i klimom, ponajviše dolazilo u Vinariju Vindulo na degustacije ili gaje. Odluci da se gaje nove sorte prethodi i miris i ukus posećenih prostora-zaključio proverenih francuskih sorti grožđa: Char- u ovom prostoru i sa ovim vinima, organizo- spoznaja da je moguće izaći iz uobičajene je prof. dr Petar Cindrić. donnay - 2.2 ha, Merlot - 0.37 ha, Cabernet valo različita okupljanja. 46 47 C M Y K C M Y K

Prof. dr Vladimir Kovač Marketing je presudan Banoštor u popularizaciji vina Čuveni novo- vina su sve popularnija među vinoljupcima, pa se i broj proi- sadski profesor dr zvođača iz godine u godinu povećava, baš kao i broj kvalitet- Vladimir Kovač, nih roze etiketa. To vino ima jako lepu perspektivu na tržištu. koji je do odlaska u Slično je i sa crvenim vinima, koja su uglavnom od evropskih penziju 24 godine sorti, ali se i naše, autohtone, sve bolje pozicioniraju na trži- Čudo je taj Banoštor. učestvovao u radu štu. Na kraju, svaka vinarija, da bi povećala asortiman svojih Dok se drugde sela smanju- grupe eksperata vina, pravi jedno specijalno, sladunjavo vino za određeni tip ju ovde vazda novi ljudi do- Međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su vinoljubaca. laze i ostaju. Stalno se traže se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek Pored Bermeta, sremskokarlovačkog brenda, tu si i vina nove kuće, placevi, ljudi bi bio spreman za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva poput „Slatke Eve“ iz Vinarije Vindulo, „Petre“ i „Sile“ Depar- da ostave grad i da se nasele u svetu, odazvao se našem pozivu za razgovor na temu vinar- tmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu ovde, u Banoštoru, a Bano- stvo i vinogradarstvo Srbije danas. Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, „Mirisavog Tramin- štorci se vesele što svi hoće prevodu, a sve u zavisnosti - Činjenica je da se sada često govori o problemu plasma- ca“ iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga i druga. Mi nemamo da dođu kod njih. od toga pod čijom je vlašću na vina, ali taj višak čine vina skromnijeg kvaliteta. Nije lako klimatske uslove kao na Mediteranu, ali imamo jednu sortu A Banoštar je jedno malo bio i čije su ga vojske osva- prodati ni vrhunska vina, ali se to može, uz zadovoljavanje koja nam daje izvesne šanse da i mi napravimo vrhunsko sla- mesto sa manje od 800 sta- jale. tri osnovna faktora: besprekorni kvalitet vina, da se do tog dunjavo vino, a to je Petra. novnika. Na vrhuncu razvo- I danas postoje zabune kvaliteta dođe sa što manje ulaganja i na kraju marketing. Taj Petra veoma rano sazreva, otporna je na bolesti, nakuplja ja, posle Prvog svetkog rata, treći faktor je možda presudan lepu količinu šećera i to grožđe je dobar osnov za proizvodnju oko imena istog. Meštani ga Banoštor je imao do 1.200 Najtanji smo ipak, u drugom segmentu. Ako uzmemo takvog jednog vina, u koju se na ovim prostorima još nije upu- zovu Banoštar, a zvanično samo vinogradarstvo na Fruškoj gori, već ovde su veći izdaci stio veći broj vinarija. stanovnika, ali nikada pre- je Banoštor. Ranije su se je razlog zbog kojeg je stara u samoj zaštiti, jer i onaj rezervni lastar koji se formira, i taj Dakle, iako nam pesrpektiva nije nimalo ružičasta, veru- ko. u ovom mestu proslavljali crkva nadzidana, a on je bio zahteva određene troškove, rad. jem da će vinari, poznati po svojoj upornosti, tvrdoglavosti Banoštor je stešnjen Banoštarski dani grožđa, a taj, što su sva okolna mesta Bela vina su danas popularnija i prihvaćenija više nego ika- i izdržljivosti, uspeti da poboljšaju situaciju u srpskom vinar- između dva moćna fruško- danas imamo Banoštorske imala velike crkve. U sused- da. Na tržištu Srbije imamo dosta dobrih, čak vrhunskih belih stvu i vinogradarstvu, koje je poslednjih decenija neopravda- gorska potoka, Čitlučkog dane grožđa. I na ulaznim nom Suseku je bila podignu- vina. Roze vina su relativno nova na našem tržištu. Ipak, i ova no gurnuto u drugi plan - zaključio je prof. dr Vladimir Kovač. i Tekeniškog, a razdaljina i izlaznim tablama iz mesta ta divna crkva sa Kračuno- između njihovih uliva u Du- imena su bila pomešana; vim ikonostasom, sazidana nav je tačno jedan kilome- kada se ide od Čerevića je velika crkva u Čereviću, jer ga, kako domaćini kažu, Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII tar. Ta razdaljina povezana pisalo je Banoštar, a kada U Srbiji, gde je stolovalo sedamnaest rimskih careva, sve bronzi koja bi trebalo da bude postavljena u centru grada, Neštin je imao veliku i novu greju dva sunca. Jedno je drumom, oduvek je bila se ide od Suseka pisalo je više se pominje ime Marcusa Aureliusa Probusa, rodona- okrenuta prema Fruškoj gori, iz koje je i krenula ova priča crkvu, a u Banoštoru je ono pravo, a drugo je ono glavna ulica sela, uz onu čelnika kontinentalnog vinogradarstva, koji je prvu lozu o vinu. Banoštor, jer je svako pisao ostala mala crkva, zato što koje se reflektuje od reke, pa zasadio da na padinama Alma mons-a, na mestu Šuljamska Posle „Kunabule“ svečana povorka, koju su činili konja- dunavsku kojom su u vreme kako je znao. je bila prva. Mada, po veli- vinogradi nad selom imaju glavica, u neposrednoj blizini Sirmijuma. Članovi Udruže- nici, „Sirmium legionaries“-članovi kluba američkog fud- Rimskog carstva vojske, ve- Hrišćanska crkva iz IV čini naselja, Banoštorcima bar jedan sat duže sunca nja poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, shvatili su bala, vinari i još po neki, krenula je ulicama grada, došetala likodostojnici, carevi Julijan vek, manastir iz XII veka, je takva crkvica i pripadala, dnevno. značaj ovih činjenica i po drugi put su u Carskoj palati, na do Carske palate, gde je priređen sadržajan program. i Gracijan, ali i drugi, stizali pravoslavna crkva i rimoka- jer nikada nisu bili veliko Zato iz sezone u sezonu, dan rođenja oca kontinentalnog vinogradarstva i njihovog Predrag Rogulić, predsednik skupštine Udruženja galijama do banoštorske tolička, švapska crkva sve- naselje, kao okolna. Banoštorci sade sve više zaštitnika, cara Proba, 19. avgusta, upriličili jedinstvenu M.A.P. je u pozdravnom govoru izrazio nadu da je prepo- obale, a odatle najbližim tog Rudolfa, završena 1913. Katolička crkva posve- vinograda i sve veći broj se svetkovinu u njegovu čast pod imenom „Zlatni dani vina“. znat iskorak koji je napravljen u promociji grada, njegovih putem, preko Fruške gore, godine, finansirana od stra- ćena Svetom Rudolfu, neće bavi proizvodnjom vina, i to Neuporedivo sa bilo kojom drugom manifestacijom tog istorijskih i kulturnih vrednosti, ali i Srbije i da će građa- u Sirmijum. Selo je ograni- ne grofa Koteka, osnovne još dugo biti ruina sklona onog vrhunskog. tipa, Udruženje poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, nima nastojati da svake godine poklone sve bolje i bolje čeno i rekom s jedne, i pa- su tačke ili mesta oko kojeg rušenju. Banoštorci imaju Ove 2012. godine održa- iznenadilo je učesnike prefinjeno jasnim osećajem mere za manifestacije. dinama Fruške gore s druge se formiralo naselje. plan da u njoj naprave de- ni su XVI Banoštorski dani sve detalje vezane za organizaciju ovakvog događaja, koji je strane, pa je sa sve četiri Banoštorski pravoslav- gustacionu salu za sve veći grožđa, za vreme kojih je okupio 25 vinarija iz zemlje i inostranstva. strane omeđano prirodnim ni hram Svetog Georgija, broj turista koje ovo malo, selo poraslo nekoliko puta. Kao i prošle godine, početak svečanosti u čast cara granicama, i dalje ne može podignut je 1749. godine Za mnoge je to bila najlep- Proba i vina, počela je simboličnim ulaganjem vina vina- ali bogato istorijom mesto, da se širi. Sve preko toga na temeljima rimskog ku- ša manifestacija ne samo u rija učesnika u Arhivskom vinskom podrumu „Kunabula“. sve više posećuju. Kolevka vina, ima za cilj sakupljanje svih vina fruškogor- nije Banoštor, već vikend patila, a odlukom mitropo- A ako ćemo pravo, Bano- Sremu, već kažu i u Vojvo- skog vinogorja, a kada se dovrši uređivanje prostora ona naselje u kome se ne podižu lita Stefana Stratimirovića štorci su odvajkada bili ili dini. Zašto je to tako uverili će biti mesto susreta vinara i njihovih gostiju, degustacioni kuće nego vikendice. nadzidan 1842. godine. U vojnici ili vinogradari i hva- smo se lično: pokazali su se prostor za grupe turista. Ovaj prostor imaće, istovremeno, Istorija imena Banošto- ugovoru je tada stajalo da la dragom Bogu da je danas kao dobri i iskreni domaćini i funkciju službenih prostorija Udruženja M.A.P. Za sada, ra duga je 2.000 godina. se toranj, koji je po nekim sve više onih koji su skloniji koji svoje goste dočekaju sa osim uzoraka vina ovaj prostor je deo umetničkog miljea Poznat je i kao Banmono- indicijama podigao Vuk da se bave vinogradarstvom pesmom, veselo, i pred njih grada u kojem se održavaju izložbe i koncerti, a za ovaj dan stor, Banostar, Banoštar, Isaković, onaj isti koji je i vinarstvom, nego ovim iznesu najbolje što u kući izložbu nakita ukrašenu dragim kamenjem priredio je aka- Bononija, Malata, Petrik, opisan u “Seobama “ Miloša drugim. imaju. A vino piju ne da se demski slikar Vojislav Krstić. Zastupnik udruženja Ivan Ta- Petrikon na grčkom ili, Kew, Crnjanskog, neće dirati i on Za poznavaoce vinske opiju, već da uživaju, i nji- tić i osoba za kontakt Lazar Vulić, prisutne su upoznali i sa Kw, Kõ, sa istim značenjem je ostao nesrazmerno mali u kulture, Banoštor je idealno hovi gosti zajedno sa njima. projektom izgranje statue cara Proba, veličine 3,5 metara u – stena, samo u mađarskom odnosu na crkvu. Zanimljiv mesto za uzgoj vinove loze 48 49 C M Y K C M Y K

Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji visokokvalitetnu rakiju. A onih 70-75% vrata ka Evropi. Nažalost, to se srpskim treba da dođu na kurs i da nauče prvo, pićima još nije dogodilo, ali dr Ninoslav kako se pošteno proizvodi rakija, a ne Nikićević je siguran, da će, pre ili kasnije, kako se ona “pravi”. svet upoznati i zavoleti srpsku rakiju. Projekat “Kuća najbolje srpske raki- Ovaj vrsni stručnjak je zadužen i je”, na Zekinom salašu okupio je najbolje za edukaciju studenata i proizvođača proizvođače rakije u Srbiji. Kamo lepe kroz organizovane kurseve na Poljopri- sreće da se neko ovoga setio pre pet ili vrednom fakultetu, jer je od izuzetne deset godina, jer bi već sada, možda, važnosti zadržati visok kvalitet rakija. Dr Ninoslava Nikićevića, profesora na srpska jaka pića bila ante portas, pred za- Godine 2008. na Poljoprivrednom fakul- Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, štitom naših rakija na evropskom nivou. tetu u Beogradu, profesor je po prvi put najvećoj naučno-stručnoj ustanovi ova- Radeći sa kolegama Slobodanom Jovi- organizovao i veoma uspešno održao kve vrste u našoj zemlji, ljudi iz branše ćem enologom, i Veletom Teševićem, jedinstven kurs obuke za proizvođače smatraju jednim od vodećih stručnjaka u profesorom Hemijskog fakulteta uigrani voćnih i drugih rakija u Srbiji. Kurs je oblasti jakih alkoholnih pića i to je razlog trojac ocenjuje kvalitet uzoraka žestokih naišao na ogromno interesovanje u jav- što svi žele njegovo mišljenje, sugestije i pića diljem Srbije, ali i van nje, i sa još ne- nosti i veliki odziv kod građana Srbije, prisustvo u komisijama za ocenjivanje. kolicinom vrsnih stručnjaka istančanog i od tada se ponavlja svake godine. Ovi Na jednom takvom skupu, pomno pra- i osetljivog nepca čine dream team, po kursevi se organizuju u trajanju od četiri teći nadahnuto izlaganje profesora Ni- mnogima najbolju komisiju na planeti, meseca na Fakultetu, u periodu od prve noslava Nikićevića, srpskog doktora za genijalce koji mogu da otkriju sve što se u nedelje marta do poslednje nedelje juna. rakiju, zabeležili smo sledeća zapažanja. čaši nalazi, izuzev metanola. Čak i ako se Na početku kursa polaže se početni test doda do 3% šećera, otkriće, a preko toga znanja, na kome svi popadaju, ali, posle sigurno, i mogu da procene da li je rakija četiri meseca skoro svi polože. Postoje pravljena ili proizvedena. Kada se kaže i popravni ispiti za one kojima je u pr- pravljena, to znači da se dodaje veštačka vom roku ponestalo sreće ili znanja, ali aroma, šećer i rafinisani metanol. Kada do septembra svi dobiju sertifikat sa se kaže da je rakija proizvedena, onda se potpisom dekana i potpisom profesora misli na poštenu. Nikićevića, kao i memorandum Poljopri- S obzirom da je dr Ninoslav Nikićević vrednog fakulteta, tako da “kursadžije” prvi ekspert ove nauke u našoj zemlji, posle obuke imaju veće znanje od nekih -Već više od 20 godina srpska šljivo- studenata poljoprivrede, jer mnogo brže vica, uz francuski konjak i škotski viski, “ukapiraju” ono teorijsko znanje koje im čini trijumvirat među jakim pićima u je u njihovoj praksi nedostajalo. Među svetu. To troje po tehnološkoj vrednosti nagrađenima na mnogim sajmovima i daleko su otišli kvalitetom od ostalih ja- drugim prilikama, profesor često sretne kih pića. Ali, izuzetne su i ostale voćne ra- nekadašnje polaznike kurseva ili studen- kije, prvenstveno rakija od dunje, kajsije, te, što predstavlja dodatnu satisfakciju bezbojna i stara, rakija od višnje, srpski za višegodišnji rad i trud. vinjak i srpska lozovača, ako je proizve- Profesor upozorava da nam se ne dena od muskatnih italijanskih sorti. U njegov sud o tome da imamo odličan smeju dešavati anomalije. Ne sme da se svetu jakih pića postoji još nekoliko vrsta kvalitet jakih pića zavređuje maksimalan dogodi da se na ocenjivanje pošalje kva- gorkih likera, određeni primerci tekile, respekt. Kao član Komisije za ocenjivanje litetna rakija, koja dobije 19 bodova, a i tu se završava alkoholna priča o onom jakih pića na Gospodarskom rastavišču da se tržištu ponudi rakija kvaliteta 16,2 šta je najbolje u bilo kojoj zemlji sveta. u Ljubljani i stalni član Međunarodne boda. Moramo voditi računa o potrošači- Proizvođači žestokih pića u Srbiji komisije Evropske Unije, 2009. godine, ma, ali pre svega o svom ugledu. Imamo, treba da su svesni da još uvek imamo ne- imao je priliku da ocenjuje 76 prispelih možemo i znamo, samo treba da hoćemo zagađenu zemlju, sjajno voće i sjajne pro- uzoraka, među kojima je 43 bilo iz Sr- i vrata celog sveta će se kad-tad otvoriti izvođače. Prema slobodnoj proceni u na- bije, a čak 37 je dobilo zlatnu medalju. za naše rakije. A do tada, valjda smo i mi šoj dragoj lepoj Srbiji, ima samo 25-30% A dobiti zlatnu ili veliku zlatnu medalju zaslužili da pijemo najbolje, a naše. proizvođača koji proizvode kvalitetnu i u Ljubljani, znači da su vam otvorena 50 51 C M Y K C M Y K

Youth Fair doneo Novom Sadu EXIT Guča epitet Grad mladih broj 13, ostao najveći World Music centar Novi Sad ili Srpska Atina od ove Na XIII Exit festival nastupilo je Ovogodišnji 52. Sabor trubača u Guči godine je poneo još jedno ime-“Grad oko 400 izvođača na 22 bine i koji je otvorila je operska diva Radmila Bakočević, mladih”, a razlog za to je održavanje dnevno posetilo više od 30.000 ljubite- koja je bila i domaćin Sabora, himnom ma- Prvog sajma regionalnog omladinskog lja muzike i zabave. nifestacije “Sa Ovčara i Kablara”, a u pratnji turizma Youth Fair. Organizatori festi- Exit 2012. obeležili su koncerti trubačkog orkestra Gorana Rankovića, i tom vala TO Novi Sad, EXIT tim, Ministar- grupa: Duran Duran, DJ Avicii, New prilikom izjavila da Sabor predstavlja dušu stvi regionalnog razvoja, imali su viziju Order, The Toy Dolls, Buraka Som jedne regije, dušu jednog naroda, I dok je da se putem ovakvog okupljanja Novi Sistema, kraljica soula Erika Badu, prvi Sabor održan u porti crkve Sv. Arhange- Sad dodatno pozicionira kao vodeći Richi Hawtin, Suicidal Tendencies i la Gavrila u Guči, 14. oktobra 1961. godine, grad omladinskog turizma u regionu, a Sodom, kalifornijska grupa Guns N’ ove godine od 6-12. avgusta, stadion FK Dra- Srbija i ceo region Balkana, kao jedna od Roses, koja je na EXIT došla sa šest gačevo kraj reke Bjelice, bio je tesan da primi najatraktivnijih destinacija za mlade. U šlepera opreme, MT:S Dance Arena, sve poklonike ove manifestacije. cilju upoznavanja što većeg broja mladih Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv, Ove 2012. godine Sabor je okupio ljubi- ljudi sa interesantnim destinacijama i Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi telje trube iz celog sveta, organizatiori tvrde i festivalima širom regiona, sajam je oku- ostali stage-i učinili su da ovogodišnja preko pola miliona, i poprimio okvire jednog pio najvažnije predstavnike industrije poseta, po rečima organizatora bude u velikog međunarodnog muzičkog događaja. zabave i turističke privrede iz regiona očekivanim okvirima, a posetioci osim Ove godine takmičilo se 50 trubačkih Zapadnog Balkana, kao i TO. Na ovaj na- muzike, mogli su da prisustvuju nekim orkestara iz Srbije i inostranstva, za Zlatnu čin je tokom letnjih meseci smisleno po- od pratećih programa koji su se odvijali trubu nadmetatalo 19 orkestara, a u svojim vezano više međunarodnih manifestaci- na Agora Stage, koji je bio rezervisan kategorijama takmičilo petnaest omladin- ja u gradu, poput Infanta, Interfesta, te za tribine i debate. skih i četiri pionirska orkestra. Za prvu trubu EXIT-a, a ova manifestacija trebala bi da Summa summarum XIII EXIT festi- sveta nadmetalo se 12 orkestara iz Brazila, doprinese ne samo boljem imidžu našeg vala bio bi da je on bio i ostao najveći, Portugalije, Nemačke, Francuske, Italije, grada, već i njegovoj celokupnoj privredi. najorgaizovaniji, najposećeniji festival Slovenije, Makedonije i dva prošlogodišnja Bogat program prezentacija, interesan- u Novom Sadu i Pokrajini i da je uspeo pobednika iz Srbije a u pratećim programi- tna predavanja stručnjaka, ekonomista, da ostvari zacrtane okvire i da razno- ma nastupilo je više od 1.000 učesnika - od značajnih imena iz sveta medija, bila su vrsnom promocijom muzičkih pravaca izvornih narodnih grupa do naivnih slikara, krunisana osnivanjem Klastera indu- zadovolji ukuse svih onih kojima je zdravičara i narodnih pripovedača. Trubač strije zabave i turizma, koji će pomoći da muzika zajednički imenilac. EXIT je i Veljko Ostojić iz Zlakuse, proglašen je za se kroz partnerstvo javnog, privatnog i ovog puta učinio da Novi Sad postane “Prvu trubu Guče”, a za najbolji trubački civilnog sektora odrede budući strateški prestonica dobre muzike. Ono što je u orkestar proglašena je “Barka” iz Knjaževca, pravci razvoja omladinskog turizma, disbalansu, a ponavlja se godinama je dok je nagrada publike “Zlatna truba” pripala bolje koriste postojeći resursi, kao i da da su izvođači za nekoliko generacija je Dejanu Jevđiću iz Požege. saradnja većeg broja kvalitetnih ljudi stariji od onih koji ih slušaju, i među Fenomenalnu i uvek neponovljivu doprinese otvaranju vrata EU fondova. publikom je mali broj Novosađana i atmosferu ovog World Music centra, pozi- Prvi regionalni Sajam omladinskog ljudi iz regiona, kojima su nastupajući tivni ljudi i danonoćno igranje učinili su ovu turizma, doživeo je veliki uspeh, kako bendovi obeležili mladost, a u kojima manifestaciju jedinstvenom. Onima koji voli zbog kvalitetnog konferencijskog, tako sada odrastaju neki drugi klinci. Tek Guču i novopromovisane muzičke akade- i zbog celokupne organizacije štandova onda kada organizacioni tim EXIT-a mike Dejana Petrovića, Bobana Markovića, izlagača i muzičkog dela programa, koji bude uspeo u tome da animira i deo Dejana Lazarevića i ostale trubače i njihove je pratilo dvadesetak hiljada gledalaca, populacije 40+, moći će da kaže da je orkestre, ne treba pričati o ovom trubačkom što Novosađana, što velikog broja pristi- dotigao svoj vrhunac. prazniku, a onime koji ne voli, ne vredi, neće glih Exitovaca. razumeti.

52 53 C M Y K C M Y K

Sa srpskom trubom se može sve Dom porodice Jakšić u Krčedinu Turner, samo u drugačijem aranžma- velika vrata i sa neverovatnom lako- Kuća umetnika nu. Slušajući Dejana Petrovića teško je ćom u tzv. world music?! Dejan to jed- Krčedinu, su impresivni. Procenjuje se Miodragom i Predragom i njihovim poverovati kako muzika EKV, Prljavog nostavno objašnjava mladošću i pre- da je koloniju od 26. do 29. jula poseti- porodicama, darovao Krčedinu osim kazališta, Atomskog skloništa dobro velikom željom da pokaže i dokaže da lo oko 2.000 ljudi. umetničke galerije i jedno, pre svega zvuči na njihov način, trubački. Dejan truba nije instrument kojim se mogu Domaćin i organizator ovog jedin- prestižno okupljanje uticajnih lično- Petrović i Big Bend, svojom muzikom stvenog skupa, verovatno najvećeg sti kako iz sveta umetnosti, kulture, svirati samo “Užičko kolo”, “Moravac”, Miodrag Jakšić sa prijateljima Dejan Petrović zasigurno bi bili i neprikosnoveni ovakve vrste na našim prostorima, nauke, tako i ljudi koji su na bilo koji “Zlatibore pitaj Taru”, već da srpska Dom porodice Jakšić, Krčedin je Dejan Petrović je rođen 1985. go- kraljevi Exit festivala, da su na njemu gospodin Miodrag Jakšić je i sam bio način vezani za Krčedin ili će, preko truba može da svira sve, od Stinga do adresa na kojoj je krajem jula održana dine u selu Dubokom kod Užica, kao više nego zadovoljan atmosferom koja svog dela, to biti. učestvovali. Moravca, i da je najvažnije da se voli i V međunarodna likovno-pesnička ko- predstavnik četvrte generacije trubača je vladala tokom trajanja kolonije. Na- Na kraju, svi učesnici kolonije do- Prvom velikom solističkom kon- uživa u toj muzici. Uz to, važno je da lonija, koja je radi stvaralačkog druže- javio je da će šesta i sve naredne mani- bili su zahvalnice i prigodne poklone, u porodici. Godine 2007. Dejan Petro- certu pred prepunom dvoranom Sava je okružen vrsnim muzičarima, koji nja okupila oko dvesta slikara, vajara, festacije, značajne za ukupan kulturni a titula „Ja, Krčedinac u srcu i duši“, vić je na Kustendorfu u Mokroj gori Centra, održanom novembra 2011. glumaca, muzičara. Urednik programa život ne samo inđijske opštine nego ovoga puta poneli su Bora Đorđević, su pre svega normalni i razumni ljudi, prvi put nastupio sa ovom grupom godine, prethodio je nastup na beo- kolonije, književnik Miodrag Mića i Srema, Vojvodine i Srbije, imati na Maja Volk, Ivan Bekjarev, kao i slikari ljudi koji poštuju red, rad i disciplinu. muzičara. Te godine su imali ukupno gradskm Beer festu, kada je pospanu Jakšić, ovu kulturno-umetničku ma- raspolaganju svu pozitivnu energiju Franko Altobeli iz Rima i Tatjana Plja- Dejan i njegov orkestar su uspeli nifestaciju u Domu porodice Jakšić, četiri koncerta, sledeće dvadeset, a publiku koja se razilazila u 3 sata i znanje porodice Jakšić, Udruženja kić iz Kruševca, „Njaku krčedinsku“ podigao je na nivo međunarodnog „Moj Srem“, ali i svih dobronamernih zaslužili su Teatar Levo, muzičar i ove 2012. godine, mesečno Big Bend ujutru, „vratio u život“ i shvatio da da spoje ljubav prema instrumentu sa srpskom tradicijom i muzikom koju događaja, koji osim promocije umet- Krčedinaca, a ponajviše, slikara, pe- humanista Ivan Plavšić iz Beograda i Dejana Petrovića “odradi” po 10 kon- on i njegov orkestar rade pravu stvar, nosti, ima za cilj i upoznavanje sa kul- snika, glumaca, muzičara, umetnika, pevač i humanista Miodrag Miša Bli- cerata, i sve su više traženi. Koncerti, sviraju muziku koju ljudi vole. Nastu- slušaju, a koja je aktuelna u svetu, i to turnom baštinom ovog kraja Fruške koji ovaj prostor definitivno doživlja- zanac iz Novog Sada, ali impresije koje uglavnom na trgovima, izuzetno su pom na Beer festu predstavili su se im dobro ide. To je samo jedan od ra- gore. vaju kao svoj. su poneli iz ovog malog, ali prelepog posećeni, a ljudi iznenađeni njihovim beogradskoj publici, bili maksimalno zloga što je ovaj vrsni muzičar u Guči Utisci učesnika ove manifestacije Misija najstarijeg član porodice fruškogorskog mesta su najveća na- repertoarom, jer od trubačkog orke- prihvaćeni od nje, i tada su shvatili da stekao epitet nekrunisanog kralja tru- koja je na pitome obronke Fruške gore Jakšić, Zorana, koji je odlučio da se grada, i svi odreda su naglasili, da su naslonjene na Dunav, dovela brojna sa svojom suprugom Ljubicom, vrati spremni da dođu u Srbiju i Krčedin stra očekuju klasične trubačke pesme, mogu i treba da rade solističke koncer- be, a da se radi o izuzetnom muzičaru, potvrđena imena iz sveta umetnosti, u mesto svog rođenja, i da vrata poro- uvek, na svaki poziv, jer su se tu ose- Kalašnjikov, Mesečinu i sl., a oni, te i grade imidž koncertnih muzičara. umetniku, svetskog formata, potvrđu- ali i mlade stvaraoce, kao i brojne dične kuće širom otvori za svet umet- ćali kao svoji sa svojima, kao kod svoje pored toga sviraju i pesme Amy Wine- Kako jedan mlad čovek iz klasičnog ju svi oni koji su ga bar jednom slušali. posmatrače, koji su ispunili sva četiri nika i umetnosti ovim je ispunjena. kuće. house, Sting-a, Elvisa Presley-a, Tine narodnog repertoara može da uđe na dvorišta u porodičnoj kući Jakšića u Bračni par Jakšić je sa svoja dva sina, Zlatna dama horskog pevanja Vanja Čobanov

Prošle godine hor je učestvovao na poželjno da uz pevanje svaki hor izvodi Vojvođanske priče Prvom svetskom horskom takmičenju neku koreografiju, pa se čak nekada kori- (World Choir Championships for Youth ste dodatna sredstva ili egzotični narodni o vremenu koje se and Young Adults), koje je održano u instrumenti, kao što su frule, gajde,kaval, nikada više ponoviti Gracu, Austrija. U konkurenciji 150 ho- tarabuke, što na sceni izgleda atraktivno, Sava Jojić Mačak ju- Vanja Čobanov i rova Zrenjaninci su se vratili kući sa tri a publici je interesantno. neće nak Vanjine vinske priče Zvonko Bogdan Zorica Kozlovački osvojene medalje: Ženki hor sa zlatnom, Što se tiče repertoara Mešovitog Mešoviti sa srebrnom medaljom i Etno omladinskog hora „Josif Marinković“, Na ‘’Rumafestu“, turističkoj mani- između 1850. godine do Drugog svet- Izlazak knjige na tržište očekuje se Hor Srednje muzičke škole „Josif Ma- grupa sa bronzanom. Ove godine horovi Omladinskog ženskog hora, te Etno festaciji održanoj u Rumi, koja je pre- skog rata. Autentične su, sa original- krajem oktobra, a ceo projekat oko iz- rinković“ iz Zrenjanina je mešoviti omla- MŠ “Josif Marinković” su učestvovali na grupe, on je savremen sa primesama vazišla sva očekivanja i oduševila me- nim dokumentima i fotografijama i davanja ove knjige podržalo je Izvršno dinski hor, koji je 1968. godine osnovao VI Internacionalnom horskom festivalu tradicije, aktuelan, prati nove tendencije, štane i sve prisutne goste, vojvođanski napisane su romanesknim jezikom. veće Vojvodine . Predviđeno je i šest legendarni profesor muzike, Slobodan „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bra- ne zanemarujući dela domaćih autora, književnik Vanja Čobanov sreo se sa Sve priče, osim što su usmerene na bu- velikih promocija u mestima gde su Bursać. Od 1993. godine horom diriguje tislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine, ukratko pobednički. gospodinom Zvonkom Bogdanom i đenje pozitivnog vojvođanskog duha nastale ove priče – Subotici, Čoki, Sta- njegov sin Andrej Bursać, a 2006. godine i takmičio se u tri kategorije i u sve tri Negovanje horske muzike može da gospodinom Savom Jojićem. Iza ovih i ka vrednostima koje su za manje od rom Bečeju, Čelarevu, Irigu i Orlovatu. preuzima ga mlada i energična profesori- kategorije osvojene su zlatne diplome. bude lep način prezentacije škole, fakulte- srdačnih susreta krije se saradnja pisca sto godina potisnute ili nestale, imaju Imao sam sreću da prisustvujem ca muzike Zorica Kozlovački, koja je bila Omladinski Mešoviti hor i Etno grupa ta, bilo koje institucije ili društva. Srbija, sa Zvonkom Bogdanom, našom mu- svoje posebne teme. susretima Vanje Čobanova sa svojim deo one čuvene postave, kada je pod di- osvojili su i titulu pobednika kategorije, iako ima dosta kvalitetnih horova, malo zičkom legendom i sa Savom Jojićem, Tako će Zvonko Bogdan i njegov junacima, te na jednoj promociji pri- rigentskom palicom Slobodana Bursaća, što je najveći uspeh ovog hora do sada. je onih koji učestvuju na takmičenjima vlasnikom vinirije ‘’Mačkov podrum’’ muzički senzibilitet, rad i obrada pe- če iz novog romana posvećenoj Savi ovaj hor poneo laskavu titulu “Hor sveta”, Osim po brojnim uspesima u zemlji u zemlji i van nje. Da li je to nedostatak iz Iriga, na njegovoj novoj knjizi. sama iz tog vremenskog perioda biti Mačku, a utisak, ne samo moj, već i u Langolen-u, Engleska, 1987.godine. i inostranstvu, odličnim glasovima i do- energije, enturijazma ili nečeg trećeg tek, Knjiga ‘’ Vojvođanske priče’’ divani, zastupljeni u priči koja ima za temu svih prisutnih, nakon slušanja reči Profesorica Zorica Kozlovački, je na- brom vođenju ovaj hor se izdvaja i pra- horsko pevanje u Srbiji je na začelju, i što kako i sam podnaslov knjige kaže, „o vojvođansku muziku, dok će Sava Jojić prepunih emocija izvezenih u sjajnu sledila jedan uspešan hor i nastavila nje- ćenjem savremenih tendencija u horskoj se tiče horske muzike i festivala koji se u vremenu koje se nikada više ponoviti sa retko interesantnom porodičnom umetničku celinu, je da je nova knjiga govu tradiciju, ali otišla i korak dalje i od muzici u svetu. I dalje je primarni uslov vezi toga organizuju. neće ‘’ sadrži šest priča posvećenih istorijom od 1847. godine do danas, „Vojvođanske priče“ Vanje Čobanova 80 tinejdžera, koliko broji danas mešo- intonacija, interesantne kompozicije, Profesorica Zorica Kozlovački svojim vojvođanskom duhu i vrednostima biti zastupljen u priči posvećenoj po- doprinos ovog poznatog književnika viti hor, uspela da oformi još dva manja, dobro pevanje i dr. ali, horovi više nisu primerom potvrđuje da je došlo vreme da koje se polako zaboravljaju i nestaju. rodičnoj tradiciji i kultnom odnosu ljudima i kulturi ovih prostora. Omladinski ženski hor i Etno grupu. statični već se kreću na sceni. Jako je se neke stvari menjaju. Priče su smeštene u istorijski period prema vinogradima. 54 55 C M Y K C M Y K

Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare Bean fest ili jednostavnije Svake godine Udruženje “Bikara” koje je i formirano ovo Udruženja je Temerinska pasuljijada organizuje Festival ovčarstva na Sala- da se ovčari i kozari ujedine, jer jedino Još jedno poglavlje u tradiciji odr- Dragan Vukotić, predsednik Uprav- šu Kinga, između Malog Iđoša i Bačke zajedničkim radom mogu postići zado- Topole, u okviru kojeg se odvijaju sle- voljavajuće rezultate, pri tome se misli žavanja Temerinske pasuljijade je us- nog odbora Eko centra Vodomar 05, deće aktivnosti: izložba ovaca i koza, na otkup i prodaju stoke i umatičenje pešno privedeno kraju. Bean fest 2012. smatra da će konačan bilans ovogo- takmičenje u striženju ovaca, izložba stada. Udruženje se širi, pristižu novi godine opravdao je sva očekivanja i dišnje manifestacije biti pozitivan ako ovaca takmičarskog karaktera, kuvanje članovi i šire svoju delatnost. postao reper svim sličnim manifestaci- će sredstva prikupljena ovim putem ovčjeg paprikaša, pečenje jaganjaca na Vladimir Kankaraš, predsednik jama u okruženju. pomoći Marku Mijailoviću, dečaku iz Vladimir Kankaraš (sa štapom) ražnju i naravno druženje. Udruženja odgajivača ovaca i koza Brojke kažu da se kuvalo preko 250 Temerina da ozdravi. druženje odgajivača ovaca i koza Svake godine Udruženje šalje dva- „Bikara“ iz Vrbasa prisutan je na svim kotlića, da je Vašarištem prošlo 10.000 Prošle, 2011. godine, na „Roglju“ U“Bikara” iz Vrbasa deluje desetak desetak svojih članova na usavršavanje sajmovima, manifestacijama i glasno- posetilaca. Na ulazu se kuvao pasulj u je Bean fest proglašen za najuspešniju godina i broji oko 200 članova širom iz oblasti ovčarstva, u neku od zemalja govornik je Udruženja i svega onoga kazanu od 2.000 litara i bilo podeljeno manifestaciju u Vojvodini. Zasluge za Vojvodine. Osnovano je sa namerom EU. Svoje dragoceno iskustvo stečeno čime se ono bavi. 4.000 porcija istog, da su ga „veslima“ naizmenično mešala to imaju i organizatori, i broj učesnika, i broj posetilaca, da unapredi stočni fond, da poveća u inostranstvu, potom oni prenose na Gospodin Vladimir Kankaraš u dva profesionalna kuvara. ali i sveukupna pozitivna atmosfera koja je dozvala sve te brojnost komercijalnih stada kao i pri- domaći teren, i proporcionalno količini svom domaćinstvu drži ovce i koze, Ravničarske igre u kojima su pljuštali svetski rekordi, ljude da se druže bez i jednog jedinog ekcesa. plodnih grla, da podstakne razmenu njihovog novostečenog znanja za toli- koje sa svojom suprugom Sonjom, sa neodoljivim šarmom vodio je Goran Podlipec, koji je Umesto rezimea, uočena je jedan fenomen koji je prilič- iskustva i edukaciju, kao i da promoviše ko je Udruženje bogatije i uspešnije. muze, pravi sireve (sav kozji sir koji nadgledao prebogat kulturno-zabavni program oba dana no „naški“. Organizatori, i pojedinci i grad i svi spoljašnji ovčarstvo i kozarstvo u našoj zemlji. Učestvovanje na sajmovima i manife- naprave je unapred prodat) i neke spe- trajanja manifestacije. i untrašnji činioci koji su učestvovali da ova manifestacija Članovi Udruženja bave se pru- stacijama se podrazumeva, a često su cifične proizvode: kobasice, đevenice, Veliki broj dece različitog uzrasta učestvovalo je u fol- postigne ovako visok nivo kvaliteta i raznovrsnost progra- žanjem raznih informativnih usluga, pozivani u goste od stane sličnih Udru- kulen, zatok… Ponekad na neku ma- klornim, pevačkim i muzičkim tačkama, uz podršku afirmi- ma humanitarnog karaktera, mogla je da poremeti jedna gde kupiti priplodni material, kako ženja iz regiona. nifestaciju iznese i jareći kulen, koji je sanih muzičkih grupa i pojedinaca. beznačajna sitnica – vreme. Čitave nedelje se pomno prati- prodati ovce, pomažu otkup vune i Srbija je Bogom dana zemlja da na izuzetno skup, zato što se od jednog ja- Rock koncert veterana muzičke scene YU Grupe pratilo la vremenska prognoza u nadi da tog vikenda neće padati koža ovih životinja, upoznaju i spajaju njoj uzgajamo jarad i jagnjad, ali to reta težine 25 kilograma dobije manje je preko 3.000 fanova. kiša. Ovoga puta je Bog uslišio molbe onih koji su ga spomi- ljude, organizuju sastanke na kojima skoro niko neće da radi. U Vojvodini od 4 kg čistog mesa, koje je potrebno Etno sokak je tradicionalno bio pun tezgi sa šećerlema- njali i podario Temerinu idealne uslove za realizaciju plani- predavanje drže eminentni stručnjaci je pre deset godina bilo 150-170.000 još samleti da bi se napravio jedan ma, kolačima, rakijama i vinima, staklarijama, odevnim ranog. Ali u kolektivnoj svesti našeg naroda i ćudi vremena iz datih oblasti. Osim toga, prisutna ovaca. Zahvaljujući Udruženju “Bika- kulen. Po njegovim rečima to je nešto predmetima i šeširima, drvenom i metalnom galanteri- treba prihvatiti kao deo moguće svakodnevnice. Dok se to je međusobna komunikacija među sa- ra”, stručnim ljudima i raznoraznim najbolje i najukusnije što se može poje- jom... ne desi, organizatori će strepeti, a posetioci kalkulisati. mim članovima Udruženja, koji su na aktivnostima, danas u Vojvodini ima sti. Sve ove proizvode su pravili njegov osnovu vlastitih iskustava, spremni da 220-250.000 ovaca, i to izuzetno do- otac, đed, prađed, jer otkada ga sećanje razmene informacije, pomognu ljudi- brih rasa, kao što su suffolk, virtem- služi, bavili su se ovčarstvom, i to se Turijska Kobasicijada ma i obuče ih šta i kako treba da rade. berg, bergam.... Primarna ideja, zbog zove tradicija. izuzetna prilika da se vide prijatelji, poznanici, potencijalni kupci, a uvek je tu izložena i po neka mašina, kao jedan od vidova mar- ketinga. Naravno, najbolji marketinški potez je taj što traktor nosi najdužu kobasicu na svetu, koja je ove godine bila dugačka simbo- Vladan Subotin, svetski prvak ličnih 2.028 metara, 2.000 kao XX vek, a 28 je redni broj održanih da kuva, prvo po Vojvodini i Srbiji, potom Najčešće su to produženi vikendi u banj- Kobasicijada u Turiji. Rumuniji i Mađarskoj. Prvi kotlić riblje skim hotelima visokih kategorija bogatim U aktivni tim oko Kobasicijade uključeno je od 42 do 44 mo- čorbe skuvao je zarad druženja, a danas se sadržajima. maka, i svi imaju svoje zaduženje. Sve je to proizišlo iz ličnog entu- ubraja u one magove kulinarstva, koji osva- Vladan Subotin je i veliki zagovornik zijazma, lične dobre volje i svi su tu zato što oni to tako hoće i žele. jaju vrhunska priznanja. Godišnje osvoji do kuvanja u zemljanim posudama, jer su, A žele da se druže i da pomognu svoje selo, kao prvo u njegovoj petnaest prvih mesta. po njegovom mišljenju, jela skuvana u afirmaciji, kao drugo da se pomogne onima kojima je ta pomoć Vladan Subotin A kuva se sve: riblja čorba, u Novom Be- tradicionalnom srpskom posuđu mnogo potrebna. Sredstva prikupljena na manifestaciji se namenski troše. de god da se pojavi, Vladan Subotin, čeju i Bečeju, pasulj, nažalost kod nas samo ukusnija i zdravija. Jela koja su skuvana u Nekada je bilo mnogo više novaca pa su Turijci mogli mnogo više Gizaziva pažnju. Prvi razlog je taj što je u par vojvođanskih mesta ( Temerin, Bečej, nekom kotliću ili šerpi ne mogu da se upo- i da pomognu. Bilo je mnogo raznih letovanja, školovanja, pa i le- on svetski prvak u pečenju jaretine (nje- Martonoš), u Srpskoj Crnji se kuva papri- rede sa ukusom jela skuvanim u zemljanoj čenja, pa kupovine nekoliko sanitetskih vozila seoskoj ambulanti, gova je bila pečena ispod sača), sa titulom kaš isključivo od petla, u Gornjem Bregu posudi. Ukus jela u zemljanom loncu je opremili su zubnu ambulantu, uradili instalaciju u crkvi, osnovnoj osvojenom prošle godine u Szolnok-u u specijaliteti od ovčijeg mesa, kao što je ovči- intenzivniji i zadržava svojstva namernica školi u Turiji kupljeni su kompjuteri, televizori, kupljene su knjige Mađarskoj, u konkurenciji od preko 1.000 ja sarma i paprikaš, na Paliću itd., a u svom koje se kuvaju, jela se mogu promešati dva Iz Turije, na koju god stranu da krenete, potrošićete isto vreme za školsku biblioteku, igračkama vrtiću, pomogli su ustanovama za učesnika. Drugi razlog je što za sve svoje mestu je on organizator Zlatnog kotlića, i u ili tri puta i nikada ne zagore, a pasulj se ne da dođete do svih tačaka Vojvodine, jer se Turija nalazi u njenom decu ometenu u razvoju… “kuvanjcije” koristi zemljano posuđe, proi- selu od 1.200 stanovnika, kao što je Sanad, raskuva. Ustanovivši svu prednost kuva- srcu. A u srcu Turije nalazi se Kobasicijada, manifestacija koja je Miroslav Medurić poznatiji kao Čika, zaštitni je znak ove mani- zvedeno u velikoj lončarskoj radionici u selu nije mala stvar kada se na privatnom placu nja u zemljanom loncu odlučio je da bude 2012. godine održana po 28. put. festacije i za proteklih 28 godina nezaobilazan i od strane medija, Zlakusi. okupi oko 1.500 ljudi. promoter zemljanog posuđa koje izrađuje Poslednji vikend u februaru proglašen je za “večiti termin” u ali i kada se pravi najduža kobasica na svetu. Tih poslednjih mesec Vladan Subotin iz Sanada, već duže vre- U Rumuniji se „kuvanja“ dešavaju svega nadaleko čuveni zlakuski grnčar Milojko kome se održava Turijska kobasicijada. Kobasicijada je brend koji je dana pre kobasidijade Čika ne poznaje ni ženu ni decu, niti može me se zanima za manifestacije na kojima jednom godinšnje, a u Mađarskoj je ove Nikitović. U poslednje vreme vidi pomak napravljen mukotrpnim radom njenih žitelja, receptura pravljenja čestito da se naspava, već samo misli na kobasicu i da sve bude kako kulinarske sposobnosti dolaze do izražaja. godine već bio četiri puta i osvojio jednom u tome kako ljudi sve više prihvetaju ovaj kobasica je prava, čuva se u najstrožoj tajnosti i o njoj niko ne sme treba. A uvek je i bilo i biće, mada je teško napraviti brend, ali ga je Nekada, kao član FK „Jadran“ iz Sanada, treće, jednom drugo i dva puta prvo mesto. način kuvanja i što zbog zdravlja a što zbog da priča. još teže održati. navikao je na druženja i okupljanja, pa kada Mađari su oduševljeni ukusom njegovih tradicije vraćaju se ovom načinu kuvanju, i Turijci su odavno dobili etiketu odličnih domaćina, pa nije ni I na kraju, Turijci uz tamburaše poručuju: „Jedite i pijte al’ je prerastao omladinski fudbalski tim, učla- jela. Uz obavezni pehar i medalje, pobedni- to doživljava kao ličnu satisfakciju. čudo što je Kobasicijada od lokalne prerasla u regionalnu, a da- nemojte da zamerite“, a mi, i mnogobrojni posetioci, i da hoćemo nio se u kulinarski i sa prijateljima počeo ku u Mađarskoj pripadaju i druge nagrade. nas možemo reći i međunarodnu manifestaciju. Kobasicijada je nemamo šta. 56 57 C M Y K C M Y K

Mira Kovačević, promoter Majstori riblje čorbe iz Begeča: Braša… Sremskokarlovačkog kuglofa čatmara, gde bi ljudi odseli da sačekaju propio ni proćerdao, nego je tamo uložio skelu, da se odmore, zaštite od lošeg vre- i vratio gostima da svakim danom imaju poslednje vreme postao sim- gospođa Mira Kovačević je od od obima same manifestacije, mena, da popiju špricer ili rakijicu. Tako sve lepši ambijent, da mogu da dođu sa bolom ovog sremskog grada, čuvene profesorice nemačkog Mira ume da napravi i svih je to bilo do pre trideset godina, kada porodicom i decom, i da svi imaju užitak, njegov zaštitni znak i souve- jezika, Plamenke Rozine Vu- dvanaest jedinstvenih, modi- je gospodin Petar Lapu, poznatiji kao na retko lepoj obali na Dunavu. Mira Kovačević, Kar- nir. Mira više od šest godina letić, na poklon dobila prvu fikovanih, izmenjenih prema Braša, odlučio da preduzme značajnije I ponovo o čorbi: U Nemačkoj je kaže, lovčanka, majka Aranđela i prozvodi kuglofe, uz vino, modlu za kuglof zajedno sa njenom ukusu. Pored već do- korake u oplemenjivanju ovog prostora. naučio da se sve što je “natürlich”, plaća. Aleksandre, jedna je od onih najprepoznatljiviji sremsko- zbirkom recepata. Prvi ku- bro poznatih kuglofa: Jaffa, Kao povratnik iz Nemačke, 80-te godine, Sve što je prirodno i orginalno to i vredi, svetlih primera, heroina da- karlovački proizvod, koji glof koji je napravila, bio je sa Alzas, Bečki, Zaher, višnja- Svi odreda, koji su jednom probali poučen nekim iskustvima sa Zapada, tako se i on posveto spravljanju autentič- našnjice, koja je svoju sudbinu su Karlovčanima u amanet kuvanim vinom, cimetom i lešnik i kuglof sa Bermetom i “Brašinu riblju čorbu” složni su u oceni video je u tom mestu nešto orginalno i ne, prave riblje čorbe. Za kuvanje riblje da je “Brašina čorba” neponovljivo do- autentično, da bi tu mogao da se razvije čorbe nije dovoljno biti samo kuvar, uzela u svoje ruke, uzdajući se ostavile Podunavske Švabe, a suvim smokvama. Taj kuglof suvom smokvom, često pravi bra.?!! Na stranu recepti, sveža riba, ko- neki ozbiljniji posao. Posle nekog vreme- treba mnogo da se zna o ribi. Sa ribom u sebe, svoje sposobnosti i današnje Karlovčanke uspele, pravi i dan danas, samo ga i kuglof sa suvim kajsijama, tlići i jačina vatre, “Brašina riblja čorba” na, od deda Srete i baba Milica Tankosić, se mora znati raditi, i upravo je možda zdravlje. da mu povrate staru popular- pravi sa Bermetom iz sop- bademom, kandiranim vo- je drugačija od svih ostalih, pripremljena vlasnika brvnare na jami, otkupio je taj to što ga odvaja od ostalih, jer je njegov Ona voli da se predstavi nost i sjaj. stvene proizvodnje. U stalnoj ćem i brusnicom, ukratko za na Džejmi Oliverski način, jedinstvena, prostor i ispunio njihovu najveću želju, otac bio ribar, deda je bio ribar, svi su bili kao proizvođač i promoter Posle 22. godine provede- ponudi je šest, sedam vrsta svačiji ukus po nešto. orginalna i ukusna. A kako je počelo: da nastavi njihov posao. Tada, već kao ribari i on sam je od malena učio kako se karlovačkog kuglofa, koji je u ne na mestu komercijaliste, ovog kolača, a u zasvisnosti Na mestu današnje čarde „Kod Bra- vlasnik čarde, u MZ Begeč, Petar Lapu postupa sa ribom. Osim toga, potrebno še“ u Begečkoj jami, još od pre 100 godi- je meštanima dao obećanje da će na je i ogromno znanje o potrebama ljud- na postojala je nekakva brvnara. Nekada tom mestu napraviti jednu oazu mira skog organizma, šta mu odgovara, a šta Mirjana Hemun, se tu nalazilo skelsko mesto, gde su se za sportske ribolovce, za decu, za sva- ne. Iz “Brašine riblje čorbe” izuzete su skelom prevozili putnici od Begeča do koga ko želi u prirodi da provede vreme sve namirnice koje nisu potrebne, jer Udruženje žena Banstolka Banoštora i obratno, koja je povezivala u jednom lepom kutku, uz dobru riblju zdravstveni aspekt je na prvom mestu. da njihova domaćinstva O ženama u agrobiznisu poljoprivrednom sajmu Bačku sa Sremom. Ovo mesto je poznato čorbu. Od jedne kolibe, sa svojom ženom Ukusi mogu da budu različiti, to je dis- propadnu, već su se udru- govorila je i u Vladi Re- u Novom Sadu, nagrađen još od rimskog vremena kao pogodno Milicom i decom, Jelicom, Milenom i kutabilno, ali je najvažnije da hrana bude žile i zajedničkim trudom publike Srbije i ispred Po- je Velikom zlatnom me- za prilaz reci, jer takva su mesta retka. Jovicom, napravio je jedan lep prostor, zdrava. I zato je “Brašina riblja čorba” Oduvek je postojala potreba da se na ali naglašava da su to napravili njegovi drugačija, jer hrani ne samo telo nego i Udruženje žena „Ban- pomogle dalji razvoj, kako krajinskog sekretarijata za daljom od strane stručne tom mestu podigne neka prizemljuša ili gosti. Sve što su gosti ostavili u čardi nije dušu. stolka“ čine dvadeset žena pojedinačnih domaćinsta- poljoprivredu, šumarstvo komisije za ocenjivanje koje se ne libe nijednog va tako i čitavog kraja. i vodoprivredu i na Naci- kvaliteta. „muškog“ posla, pa u nji- Mirjana Hemun, pred- onalnoj Konferenciji o že- Mirjana Hemun je svo- hov delokrug rada ulazi i sednica i idejni tvorac nama u agrobiznisu. Njen ju kuću na Fruškoj gori os- …i Janko riblje čorbe po takmičenjima, na kojih je priznanju, od doktora i prijatelja Marka pečenje rakije, orezivanje Udruženja žena “Banstol- orginalni proizvod SKOČ- posobila za prijem gostiju, „pokupio“ 170 prvih mesta, od kojih 123 sa Kovača iz Bačkog Brega, velikog znalca u vinograda, kultiviranje ka”, veruje da živimo u KO, koji je afrodizijak čiji pa može biti usputna sta- velikih takmičenja, nesebično je podelio sa kuvanju riblje čorbe, koji mu je bez zadrške zemljišta, seča drva… vremenu koje je prepo- sastav čine bagramov med, nica turistima koji obilaze svim ljubiteljima ove, ekološki najzdravije ustupio sve što je o tome znao. Te, 1997. Primorane da rade sve znalo i označilo rad žene semenke biljaka, koštu- fruškogorske manastire, hrane. godine, ukus Janka Pinćera se poklopio sa poslove, ostavši same po u seoskom domaćinstvu ničavo i bobočasto voće, ali i onima kojima je po- Onog momenta kada je Janko Pinćer ukusom sudija-ocenjivača, i osvojio je 23 Božjoj volji, nisu dozvolile kao posebnu vrednost. na 77. Međunarodnom treban pravi odmor. odlučio da, baveći se kuvanjem po raznim prvih mesta, tj. sve što se moglo osvojiti. manifestacijama, i pobeđuje, filozofiju ku- Prema mišljenu Janka Pinćera, riblja vanja, po kojoj je važno nahraniti što više čorba bi mogla da bude jako dobar voj- Sandra Stanković, ljudi, morala je biti zamenjena flozofijom u vođanski brend. Vojvođani bi sa ribljom Begečanin Janko Pinćer i njegova su- kojoj je najvažniji kvalitet. Ispočetka je išao čorbom, koja se kuva na vojvođanski način, Udruženje Artesa Kikinda pruga Gordana, odnedavno su na Liman- svugde gde se čorba kuvala, tako da je prve mogli da stanu rame uz rame sa najboljima. skoj pijaci u Novom Sadu, otvorili rajsko godine bio na 50 takmičenja. U početku je U Vojvodine se najbolja riblja čorba kuva od radi neke druge poslove, a San- Fajfrića “Srpske kraljice i prin- izlažu i prodaju svoje proizvode mesto, na kome se prodaje sveža ili pečena loše prolazio, ali kada je rešio da kuva kva- Bezdana, Apatina do Novog Sada. Ostale dra je izabrala da radi ono što ceze”. Sledeću inspiraciju, ove i da žene koje nemaju svoj lokal, riba i riblja čorba. Osim što ovaj tip usluga litetnu riblju čorbu, počeo je i da pobeđuje. su dobre, ali drugačije. voli. Počela je da slika kao majka umetnice našle su u oslikavanju a registrovane su za obavljanje predstavlja veliku pomoć domaćicama, na Kada je, jednog dana Janko Pinćer od- Znanje koje je Janko nekada uzima od drugih sada nesebično ustupa širokom au- Sandra Stanković je iko- dvoje male dece, a kasnije ju je bosanskih kraljica i princeza, a raznoraznih delatnosti, budu ovom mestu možete naći izuzetno kvalitet- lučio da “nauči” da kuva dobru riblju čorbu, doneo je kući 40 kg ribe, i kuvao ceo dan, ditorijumu, snimajući priloge za razne tele- nopisac iz Kikinde, vlasnica to toliko zaintrigiralo da je neko želja im je da to povežu i sa kra- vidljive. nu ribu ali, pre svega i iznad svega, ukusnu i mirisnu riblju čorbu po popularnoj ceni. od 7 sati ujutru do 8 sati uveče. U potrazi vizije, pokazujući kako se i šta se sve od ribe ikonopisne radionice, predsed- vreme uzimala časove ikonopi- ljevima i na taj način našu isto- Na insistiranje da pokuša za idealnim ukusom, bojom, mirisom i može napraviti. Za TV Panoniju, snimio je nica Udruženja žena „Artesa“ sanja kod Borislava Živkovića, a riju povežu i ispričaju slikom. da opiše sebe u jednoj rečenici, Pod devizom „Jankova je bolja“, riblju čo- rbu koju kuva Janko Pinćer, iz dana u dan gustinom, kombinovao je raznorazne ribe, stotinak priloga u okviru emisije “Ulovi tro- iz Kikinde i potpredsednica potom i od Spirosa Karelasa. Do Sandra Stanković i Udruže- Sandra Stanković kaže da je ona konzumira i sve veći broj profesionalnih dodatke i odnose. Tog dana je skuvao deset fej”, autora Paje Bocija. Emisija je prerasla u Opšteg udruženja preduzetnica sada je uradila oko 1000 ikona, nje žena ‘’Artesa’’ letos su dobile od onih koji iznalaze probleme kuvara. kotlića i sistemom pokušaja i pogrešaka maštovite storije o ribljim specijalitetima i u Kikindi, a nezvanično, vatreni koje se nalaze širom sveta. od opštine lokal-suvenirnicu u samo da bi imali šta da rešavaju. Na ovaj korak, Janko Pinćer se odlučio došao do pravog ukusa. Svih tih 10 čorbi ribi na 100 načina. Janko je pokazao da se zagovornik prava žene na zna- U toku prošle godine, sa centru Kikinde i naredne tri go- A na pitanje da li sebe doživljava posle 29-togodinjeg iskustva u DTD Ribar- koje je tog dana skuvao su bile fantastične od ribe može napraviti baš sve: od ribljih nje, rad i slobodan život. Većina Snežanom Ricom priredila je dine imaju prava da ga koriste kao umetnicu, odgovorila je da stvu, u čijim se prodavnicama, na osnovu i sve su završile na trpezama, a samo je kobasica i pita, podvarka, sarme, punjenih jedna bila najbolja. Ali, učio je i napredovao paprika pa do slatkiša... Nedovršeni su ljudi se, sticajem okolnosti, ne izložbu na temu srpskih žena bez nadoknade. To je odlična sebe doživljava kao slobodnu njegove ideje, ustalila praksa grilovanja dalje, „krao“ ideje i posmatrao šta drugi ostali samo recepti za tortu i sladoled od bavi svojim profesijama, već isprovocirana knjigom Željka mogućnost da u tom prostoru ženu. ribe. Međutim, on je napravio korak dalje, i svoje umeće u dugogodišnjem kuvanju rade, a najviše je „ukrao“, po sopstvenom ribe, mada za tortu već postoje neke ideje. 58 59 C M Y K C M Y K

Premier City Hostel Hotel Novi Sad Prezident Hosteli predstavljaju deo filozofije jefti- Premier Aqua nijeg načina smeštaja, za potrebe i moguć- Vrdnik Hotel nosti mladih ljudi, pre svih, studenata. Prvog dana septembra u Vrdniku je otvoren Hotel „Premier Aqua“, sa pet zve- Sremski Karlovci City Hostel je najmlađi u porodici novo- Sremski Karlovaci su od maja 2012. zdica, koji je posle mnogo godina, brojnim sadskih hostela. Situiran je u starom grad- sadržajima, luksuzno opremljenim prosto- godine, bogatiji za jedan novi, raskošni skom jezgru i osmišljen da unapredi imidž hotel sa pet zvezdica, pod primerenim rom i zanimljivim arhitektonskim rešenji- hostelijerstva, ali i grada Novog Sada. ma, u uspavani sremački gradić uneo duh nazivom „Premier Prezident“. City Hostel zauzima tri etaže sa deset modernog shvatanja banjskog turizma. Maestralno uklopljen u bajkovitu soba, ukupnog kapaciteta 51 ležaj, druš- Hotel,„Premier Aqua“ raspolaže sa 55 arhitekturu najlepše srpske varoši, tvenim prostorijama, mini kuhunjama, i smeštajnih jedinica, restoranom sa 100 „Premier Prezident“ raspolaže sa osa- toaletima, sve uređenim po svetskim stan- mesta, 4 aperitiv bara, konferencijskom/ mnaest luksuzno opremljenih soba i dardima. banket salom sa 145 mesta, sa dve sale za apartmana u stilu francuskog baroka i U ovom prostoru nema improvizacije, sastanke sa po 40 mesta, dve manje sale za uz wellness i spa centar, te bazen, jaku- sve je novo, mladalački i udobno, a hostel- sastanke od 6-12 mesta, Bussines Clubom zzi, saunu, balsku dvoranu, VIP salu, sa 30 mesta, VIP salonom sa 22 mesta, ske „spavaonice“ su unapređene u kultna predstavlja značajni deo koji će upot- terasom restorana, otvorenim i zatvorenim mesta upoznavanja i druženja, za goste sa puniti turističku ponudu Sremskih bazenom, Rent-a-Car servisom u okviru raznih strana sveta, koji borave u glavnom Karlovaca. Situiran u samom centru hotela, perionicom i VIP garažama, te naj- gradu Vojvodine, iz kojih će poneti lepo Karlovaca, objekat sa pet zvezdica, sa savremenije opremljenim odeljenjem za iskustvo o nama kao domaćinima i ljudima sadržajima koji nikada nisu postojali u spremanje hrane i pića, koji će udovoljiti svakom zahtevnom, probirljivom i dobrom ovom gradu, obećava da će i turistička gde će poželeti ponovo da se vrate. gostu. ponuda biti daleko bogatija, a samim City Hostel je na raspolaganju 24 sata, i nudi dopunske usluge u smislu pomoći u Najveće bogatstvo Vrdnika je ipak, tim i da će gosti koji budu dolazili termomineralna voda temperature 35°C, biti dostojno dočekani kako odgovara snalaženju u gradu i usluge transporta, tako da se niko neće osećati samim i zapostavlje- koja nalazi medicinsku primenu u okviru ovom vremenu i ovom gradu. „Aqua medical“ ordinacije hotela „Premier nim. Ljubazno osoblje, sa znanjem stranih Ovo velelepno zdanje je samo Aqua“. Jedinstveni “Aqua Medica” centar, jedno u nizu bisera Kompanije “Pre- jezika, ali i „naoružano“ informacijama o sa specijalističkom ordinacijom za fizikalnu zident”, koja funkcioniše duže od istoriji grada, aktuelnim dešavanjima, grad- medicinu i rehabilitaciju uz usluge una- 15 godina i koja je u oblasti građe- skim manifestacijama, mestima za zabavu, pređenja zdravlja nudi i čitav niz medical- vinarstva postavila čvrste temelje, uvek je spremno da odgovori na zavhteve spa, beauty i fitnes sadržaja, čiji vrhunski kada je u pitanju arhitektura, ali i u svojih gostiju. kvalitet, uz najbolje stručnjake garantuje i oblasti ugostiteljstva i hotelijerstva u Sve to zvuči kao stvaranje jedne velike najsavremenija oprema. Ovde možete naći našem regionu. U okviru Kompanije porodice prijatelja, zajedničkih interesova- i posebne programe za sportiste, menadže- “Prezident” fukcioniše dugi niz godi- nja, iskustva i društveno-zabavnog života, re, antistres programe, posebne programe za decu, za osteroporozu, za degenerativna na restoran jedinstvenog enterijera uskraćenim u izolovanim uslovima smešta- oboljenja i sl. ja klasičnog tipa. „Ognjište“, poznatom po dobroj hrani, Upravo ta kombinacija udobnog sme- ali i atmosferi, kao i po „Vili Prezident“ Umećem vođenja ovakvog tipa objekta, štaja, medicinske opreme, lekovite vode i u Sremskim Karlovcima, na putu pre- ne samo znanjem već i dobrim namerama prirode koju je ovom kraju podarila Fruška ma Brankovom Stražilovu, koja uz 9 i srcem, doprineo je da City Hostel zauzme gora, uvrstila je Vrdnik i hotel „Premier luksuzno opremljenih soba, ima Etno u gradu vodeće mesto u konkurenciji ovog Aqua“ u izuzetno atraktivna turistička me- restoran i Vinski Podrum. tipa smeštaja. sta. Informacije na www.premierprezi- Informacije na www.cityhostel.rs ili na Više informacija na www.hotelpremier. denthotel.com ili na tel: 021/884-111. tel. +381 21 644 7208. rs ili na telefon recepcije 022/21-55-521

60 61 C M Y K C M Y K

Auto kuća Ovlašćena prodaja i servisiranje vozila Sekulić Renault

Veternik

Kralja Petra I 33a, Prodaja: 021/822-544, 823-195, 824-303, Servis: 021/822-062 e-mail:[email protected] web:www.aksekulic.rs

Auto kuća Ovlašćena prodaja i servisiranje vozila Dacia Sekulić

Novi Sad

Bulevar Vojvode Stepe 78, Prodaja: 021/6399-636, Servis: 021/822-062 e-mail:[email protected] web:www.aksekulic.rs

Prodaja po najpovoljnijim uslovima! Dobrodošli! 62 63 C M Y K C M Y K

C M Y K Srbija na XXX OI Tridesete Olimpijske igre prijatelji porodice, a danas je u Londonu igrane od 27. jula Novak Đoković najveći am- do 12. avgusta su završene. basador naše zemlje. Prema Na njima je učestvovalo jednoj anketi na londonskim 10.500 sportista iz 204 ze- ulicama, slučajnim prolazni- mlje ili teritorije, koji su se cima reporter je prilazio sa takmičili u 29 sportova. Boje pitanjem, da li znaju nekog Srbije je branilo 115 sporti- srpskog sportistu, a najčešći sta u 16 sportova. U general- odgovori su bili: Da - Đoko- nom plasmanu naši olimpijci vića i Divca. su na 42. ili 43. mestu (isti Najtrofejniji sportisti Sr- broj medalja i boja osvojili bije su strelci i od njih uvek su sportisti i Slovenije i očekujemo najviše, a baš u Argentine), od 79. zemalja februaru ove zime, skraćene osvajača medalja. Zlatnu su pripreme reprezentacije medalju za Srbiju osvojila je u novosadskom SPENS-u, Milica Mandić u tekvondou, talentovane dece, i kako se sve više pro- jer zbog hladnoće nisu mogli kategorija preko 67 kilograma, srebro fesionalizovao, tako smo mi, koji smo držati ni treninge, a ni učestvovati na Ivana Maksimović u disciplini MK puš- sport shvatali na starinski način, počeli Finalu kupa Srbije, poslednjoj proveri ka trostav 50 metara, a bronzu Andrija da zaostajemo. Sasvim neprimetno se pred Evropsko prvenstvo u Finskoj. Zlatić u disciplini 10 metara vazdušni izgubila ona zlatna generacija košar- Odavno u sportu nema improvi- pištolj i vaterpolisti. I plasmani Zora- kaša koja je 70-tih, 80-tih godina, pa zacije. Današnji sportisti su sinergija ne Arunović, Milorada Čavića, Nova- i docnije, harala svetom. Izgubila se i 100% talenta, 100% rada pod budnim ka Đokovića, na odličnom četvrtom nešto mlađa odbojkaška zlatna ekipa, okom čitavog tima stručnjaka, koji se mestu, šesto mesto Andrije Zlatića u koja u teškim mukama preživljava brinu o svemu onome što sportistu, od disciplini malokalibarski pištolj na 50 smenu generacije. Srbiju su na ovim kojeg se očekuje vrhunski rezultat, ne metara, Asmira Kolašinca u bacanju OI predstavljali Dragutin Topić (42), sme da opterećuje. kugle i Marka Nikolića u kajaku jedno- Biljana Topić (34), Jasna Šekarić (47), A da li postoji rešenje? Naravno da sedu na 200 metara na sedmom mestu, vrsni sportisti koji su nas nebrojano postoji. Ono nam je na dohvat ruke. osmi rezultat Nikoline i Olivere Moldo- puta učinili ponosnim i srećnim. Topić Kada u škole vratimo fizičko vaspita- van u finalu kajaka K2 500 metara, te je ove godine preskočio fenomenalnih nje, a sport postane deo univerzitetske atraktivne Ivane Španović, jedanaeste 228 centimetara, i od njega, kao i od nastave, i počne da se vrednuje na na- u skoku u dalj, su za divljanje i hvalu. njegove supruge, u Srbiji nema boljih čin koji sportu pripada, kada umnoži- Uz malo više sreće, sve su to mogle biti atletičara u tim disciplinama. mo sportska društva i uvedemo u njih i medalje različitog sjaja. Da li treba podsećati na odnos druš- rad, red, disciplinu i stručnjake, onda Mnogo je komentara, kontraverzi tva prema sportu i sportistima, kojih se će talenat naših sportista opet dono- Samba kafu pripremamo na tradicionalan na~in koriste}i i neprimerenih izjava izrečeno tokom setimo samo kada trebaju da “proslave” siti rezultate. Ako i izostanu medalje, saznanja starih majstora. trajanja Igara povodom postignutih našu zemlju i da za nju osvoje po neku upražnjavanje sporta na svim nivoima rezultata naših izabranih sportista. medalju, i to zlatnu. Setimo se proble- iznedriće zdraviju (i mršaviju) genera- Pitanja “Da li smo mogli bolje?”, “Gde ma prvoligaša OK “Vojvodine” koji nisu ciju, jer ruku na srce, sve to nekako ide Pa`ljivim pr`enjem najboljih vrsta sirove kafe i najfinijim smo pogrešili?” bila su svakodnevno imali rezervne dresove, već su čitavo zajedno. mlevenjem `elimo da damo doprinos Va{oj sre}i. na meniju komentaora, novinara svih prvenstvo odigrali u istim. OI u Londonu obeležili su Jusein medija. Da li je to bilo opravdano ili ne Nije nam promakao ni komentar Bolt, Dejvid Rudiša, Majkl Felps, Misi Ako i Vi `elite da Samba kafa bude Va{a kafa, mo`ete je potvrdiće vreme i savest, a naše je da izvrsnog Duška Koraća, koji je u jed- Frenklin i Šiven Je, a utešno geslo “Nije kupiti u Novom Sadu u prodavnicama na Detelinarskoj stanemo u odbranu naših sportista, nom momentu rekao kako čelnici AK važno pobediti, važno je učestvovati”, pijaci, na Ribljoj pijaci i svim maloprodajnim objektima podsećajući na neke probleme sa koji- “Partizan” planiraju da Emiru Bekriću koje se pogrešno pripisuje ocu moder- "Merkator-S". ma su se suočavali. obezbede nutricionistu, i još po nekog, nog olimpizma Pjeru de Kubertenu, Odavno je srušen mit o nama kao kako bi ovaj naš atletski as unapredio a zapravo ga je izrekao pensilvanijski sportskoj naciji, koji smo istinu za vo- svoj neosporan talenat, a mi postavlja- biskup Etelbert Talbot, na misi za uče- lju, sami sebi prišili. Talentovanih mla- mo pitanje, šta su radili do sada? snike IV OI u Londonu 1908. godine, dih ljudi smo oduvek imali, ali konačni, Milorad Čavić je svoje sportsko zamenjeno je onim realnijim “Brže, vrhunski rezultati nam odavno izmiču. plivačko znanje “pokupio” na Berkli- više, jače”. Nekada sveprisutni u kolektivim spor- ju, SAD. Nađa Higl koja se oslonila na Tridesete Olimpijske igre (ili tačnije tovima, danas nas samo vaterpolisti domaće snage, nije postigla zapažen XXVII, jer suprotno antičkoj tradiciji, podsećaju na te zlatne dane. rezulltat. VI, XII i XIII nisu održane zbog ratova, Decenijama unazad sport više nije Najboljeg sportistu sveta u 2011. a ne obrnuto) su završene. Počinju pri- amaterska disciplina, dopunska zabava godini odnegovala je njegova porodica i preme za Rio. 6442 PRIVREDA Loristt 65 C M Y K C M Y K

латиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске пршуте и Златиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске друге сувомеснате деликатесе у селу пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини ЗМачкат на планини Златибор. Од оснивања Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на до данас, заузели смо доминантну позицију на тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из у традиционалном рецепту сушења и димљења 1885. године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве меса који датира још из 1885.године. Пршуте, се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и сланина, кобасице и саламе које производимо свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније праве се од пажљиво бираних комада меса и Златиборац налази се на 750 метара надморске висине, где вредне руке суше се на диму суве буковине и свежем вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по ваздуху наше нетакнуте природе. оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година. Производни погон компаније Златиборац налази се на 750 метара надморске висине где Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди вредне руке вештих мајстора настављају хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо традицију прављења деликатеса по и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране: оригиналном породичном рецепту који се ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним преноси већ преко 120 година. светским признањима, од којих посебно издвајамо златне медаље Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет производњи и заштити животне средине. наших традиционалних деликатеса. Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту важна светска стандарда у производњи хране: Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана. производа награђени смо бројним светским Златне медаље DLG признањима од којих посебно издвајамо Немачког Ham And Sausage златне медаље Немачког пољопривредног пољопривредног Quality Competition www.zlatiborac.com друштва 2012/2011/2009 друштва које смо добили за изузетан квалитет наших традиционалних деликатеса. Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.

Златне медаље DLG Немачког Ham And Sausage пољопривредног Quality Competition друштва 2012/2011/2009

66 67 C M Y K

Osnovne akademske studije 1. Poslovna ekonomija i nansije 2. Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija 3. Inženjerski menadžment u biotehnologiji Master akademske studije Doktorske studije 1. Poslovna ekonomija i nansije 1. Poslovna ekonomija 2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji 2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji 3. Ekonomsko pravne studije Evropske unije Cena školarine osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra za studijske programe Poslovna ekonomija i nansije i Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija, dok je za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji cena školarine promotivna i iznosi 1.200 evra. Cena školarine master akademskih studija iznosi 2.000 evra za sve studijske programe, a uključuje i odbranu master rada, kao izradu i izdavanje diplome. Cena školarine doktorskih studija iznosi 10.000 evra za studijski program Poslovna ekonomija i 8.000 evra za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji. U cenu školarine je uključena i prijava i odbrana doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome. Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate!

U cenu školarine, na svim nivoima studija, uključeni su: udžbenici, troškovi overa semestara, prijava ispita, izdavanje uverenja o statusu i ostalih vrsta uverenja, kao i vannastavne sportsko- rekreativne aktivnosti!

Cvećarska 2 - 21000 Novi Sad - Srbija W: www. mek.edu.rs T: +381(0)21/400.484 F: +381(0)21/469.513 E: info@ mek.edu.rs f: www. / mek

U ŠKOLARINU SU UKLJUČENI: OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE • Opšte-pravni studijski program • Udžbenici • Privredno-pravni studijski program • Troškovi redovnih overa semestara, Školarina osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra. prijava ispita, izdavanje MASTER AKADEMSKE STUDIJE uverenja o statusu redovnog studenta • Opšte-pravni studijski program i ostalih potrebnih uverenja • Vannastavne sportsko – rekreativne aktivnosti • Privredno-pravni studijski program Školarina master akademskih studija iznosi 2.000 evra, a uključuje i odbranu master rada, kao i izradu i izdavanje diplome.

DOKTORSKE STUDIJE • Krivično-pravni studijski program • Privredno-pravni studijski program Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad Školarina za celokupne doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000 evra, a uključuje i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome. tel: 021/400-499, 021/469-513 e-mail: [email protected] Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate. www.pravni-fakultet.info

68